ГЕОГРАФИЈА 8 · 2016-10-12 · 6 7 1.1. ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ОБРАЗОВНОГ ПРОГРАМА ГЕОГРАФИЈЕ Циљ наставе географије

Жељко Вујчић

ГЕОГРАФИЈА 8ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ У OСМОМ

РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ГЕОГРАФИЈА 8ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ У ОСМОМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕПрво издање

Аутор: Жељко ВујчићРецензент: Татјана Милановић Заплатић, професор географије у

ОШ „Николај Велимировић”, Шабац

Фотографије и илустрације: архива Издавачке куће „Klett”Компјутерско обликовање: „АБРАКА ДАБРА”, Нови СадОбликовање корица: Издавачка кућа „Klett”Лектура и коректура: Ана Влајић

Издавач: Издавачка кућа „Klett”, д. о. о. Маршала Бирјузова 3–5, 11000 Београд Тел.: 011/3348-384, факс: 011/3348-385 [email protected], www.klett.rs

За издавача: Гордана Кнежевић ОрлићГлавни уредник: Александар РајковићУредник: Данијела Обрадовић АрсићРуководилац пројекта: Александра СтаменковићШтампа: Newpress, СмедеревоТираж: 500 примерака

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући и фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу с места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторским и сродним правима.

© Klett, 2015.ISBN 978-86-7762-790-4

CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд 371.3::91(035) ВУЈЧИЋ, Жељко, 1969- Географија 8 : приручник за наставнике у осмом разреду основне школе / Жељко Вујчић. - 1. изд. - Београд : Klett, 2015 (Смедерево : Newpress). - 95 стр. : илустр. ; 29 cm Тираж 500. - Библиографија: стр. 94-95. ISBN 978-86-7762-790-4 a) Географија - Настава - Методика - ПриручнициCOBISS.SR-ID 218428684

УВОД

Савремени наставни процеси и тежња ка модерној настави географије стављају наставника и ученике у потпуно другачије улоге. Тежиште наставе премешта се сада са усвајања готових знања на процес самосталног стицања знања, при чему наставник организује наставу са унапред осмишљеним планом и обезбеђеним изворима за учење.

Због тога је Приручник за наставнике географије у осмом разреду замишљен као модел додатног материјала који олакшава извођење наставе. Осим увида у Наставни план и програм, нуди наставницима низ тумачења, препорука и идеја корисних за непосредан рад са ученицима, као што је крарак осврт на смернице у планирању часова, циљеве и исходе, материјале, предуслове за учење и организацију процеса учења, истраживачке методе и облике рада. Уједно подстиче и процес интерактивне наставе јер градиво географије дозвољава повезивање садржаја са сазнањима различитих дисциплина.

Верујемо да ће изложене идеје помоћи наставницима у организовању савремене и квалитетне наставе и учинити је занимљивом и сврсисходном. Критике, сугестије и предлози како да га учинимо бољим, биће нам веома драгоцени.

Аутор

5

С А Д Р Ж А Ј

1. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ...................................................................................................................................... 6

1.1. Циљеви и задаци образовног програма географије .......................................................................... 7

1.2. Садржаји програма ............................................................................................................................................. 8

1.3. Начин остваривања програма ................................................................................................................... 11

2. СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА .............................................................................................................. 14

2.1. Географија и образовни стандарди .......................................................................................................... 14

2.2. Завршни испит ................................................................................................................................................... 24

2.2.1. Израда задатака за припрему ученика за завршни испит...................................................... 24

2.2.2. Примери задатака по областима и нивоима за припрему ученика за завршни испит ....................................................................................................................................... 26

3. КОРЕЛАЦИЈА .................................................................................................................................................................... 37

4. НАСТАВНА СРЕДСТВА................................................................................................................................................... 40

5. НАСТАВНЕ МЕТОДЕ И ОБЛИЦИ НАСТАВНОГ РАДА .......................................................................................... 43

5.1. Методе рада у настави географије ........................................................................................................... 43

5.2. Облици наставног рада.................................................................................................................................. 53

6. ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ НАСТАВЕ .................................................................................................................................... 55

7. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА И ТЕКСТОВИ ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА ......................................................................... 68

8. ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛ ЗА УЧЕНИКЕ ....................................................................................................................... 91

9. ЛИТЕРАТУРА ...................................................................................................................................................................... 94

6

1. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ

Наставни план и програм географије за осми разред објављен је у Службеном гласнику РС – Просветни гласник 5/08. Наставни план је основни и званични документ у коме се утврђује распоред укупног фонда часова предмета Географија по наставним темама и број часова за различите типове наставног процеса. Наставним планом предвиђене су додатна и допунска настава и слободне активности.

Табела бр. 1: Предлог годишњег плана рада

Ред. бр.

Назив наставне теме/ целине/области

Увод

Обр

ада

Пон

ављ

ање,

ве

жба

ње

Сис

тем

атиз

ациј

а

Евал

уаци

ја

Укуп

но

Образовни стандарди

1. УВОД У ПРОГРАМСКЕ САДРЖАЈЕ 1 - - - - 1 /

2.ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

- 1 1 - - 2ГЕ 2.1.3. ГЕ 1.4.1. ГЕ 2.4.1.

ГЕ 3.4.1. ГЕ 2.3.2.

3. ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ - 16 9 1 1 27ГЕ 2.1.3. ГЕ 1.4.1. ГЕ 2.4.1.

ГЕ 3.4.1. ГЕ 2.3.2.

4. СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА - 6 2 - 1 9ГЕ 2.1.3. ГЕ 1.4.1. ГЕ 2.4.1.

ГЕ 3.4.1. ГЕ 2.3.2.

5. ПРИВРЕДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ - 10 3 1 1 15ГЕ 2.1.3. ГЕ 1.4.1. ГЕ 2.4.1.

ГЕ 3.4.1. ГЕ 2.3.2.

6. ЗАВИЧАЈНА ГЕОГРАФИЈА - 3 3 - 1 7ГЕ 2.1.3. ГЕ 1.4.1. ГЕ 2.4.1.

ГЕ 3.4.1. ГЕ 2.3.2.

7. СРБИ ВАН ГРАНИЦА СРБИЈЕ - 2 1 - - 3ГЕ 2.1.3. ГЕ 1.4.1. ГЕ 2.4.1.

ГЕ 3.4.1. ГЕ 2.3.2.

8.СРБИЈА У САВРЕМЕНИМ ИНТЕГРАЦИЈСКИМ ПРОЦЕСИМА

- 2 1 - - 3ГЕ 2.1.3. ГЕ 1.4.1. ГЕ 2.4.1.

ГЕ 3.4.1. ГЕ 2.3.2.

/.ГОДИШЊА СИСТЕМАТИЗАЦИЈА НАСТАВНОГ ГРАДИВА

- - - 1 - 1 /

Свега 1 40 20 3 4 68

76

1.1. ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ОБРАЗОВНОГ ПРОГРАМА ГЕОГРАФИЈЕ

Циљ наставе географије у осмом разреду основне школе је да ученицима пружи знања и објашњења о географским појавама, објектима и процесима на територији наше држа-ве. Ослањајући се на претходно стечена знања и умења ученика, настава географије омо-гућава тумачење и разумевање сложених друштвеногеографских промена и процеса у нашој држави, на Балканском полуострву, у Европи и свету.

Задаци наставе географије су вишеструки и њиховим остваривањем ученици се оспо-собљавају да стичу и развијају знања и разумевања, умења и ставове према националним вредностима и достигнућима. Кроз наставу географије ученици треба:

• да одређују, повезују и схватају значај географског положаја своје земље на Балкану, у Европи и свету;

• да овладају елементарним знањима о природногеографским и друштвеногеограф-ским објектима, појавама и процесима на територији Републике Србије;

• да схвате и разумеју закономерни развој географске средине као резултат интерак-ције природних појава, процеса и човека;

• да упознају природне лепоте и културну баштину наше земље;• да упознају природне и друштвене карактеристике географске регије у којој живе и

повезују појаве и процесе на националном и глобалном нивоу;

• да повезују знања из географије са знањима из сродних наставних предмета;• да схвате потребу и значај очувања природе и природних ресурса;• да развијају осећај социјалне припадности и привржености сопственој нацији и кул-

тури и да активно доприносе очувању и неговању националног и културног иденти-тета;

• да развијају међусобно уважавање, сарадњу и солидарност између припадника ра- зличитих социјалних, етничких и културних група и да доприносе друштвеној кохе-зији;

• да подржавају процесе међународне интеграције наше земље;• да користе различите изворе информација и уочавају њихову важност у географским

сазнањима;

• да се оспособљавају да на терену осматрају, мере, анализирају, интервјуишу, скици-рају и прикупљају податке;

• да развијају способност исказивања географског знања речима, сликом, квантитатив-но, табеларно, графички и схематски;

• да се обуче за технике тимског/групог рада и групног одлучивања;• да се оспособе за континуирано образовање и самообразовање.

8

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Ученици треба (веб 1):

• да стекну знања о битним природногеографским одликама ваневропских континена-та, њихових регија и појединих држава;

• да стекну знања о друштвеногеографским одликама ваневропских континената, њи-хових регија и појединих држава;

• да се оспособе за праћење и разумевање економских и друштвених активности и промена у савременом свету и да допринесу општем развоју и напретку човечанства;

• да упознају регионалне разлике и комплементарност савременог света;• да разумеју проблеме у савременом свету (пренасељеност, неједнак привредни раз-

вој, недостатак хране, воде, енергије, минералних сировина, еколошки проблеми, бо-лести, ратови и друго);

• да развијају национални идентитет и упознају значај толеранције у мултиетничким, мултијезичким и мултикултуралним срединама у свету;

• да упознају различите културе континената, њихових регија и држава и тако развијају општу културу;

• да развијају жељу и стичу потребу за даљим образовањем и самообразовањем са циљем да се што успешније укључе у даље стручно оспособљавање;

• да кроз рад у настави географије проширују знања из картографије и да се оспособе за самостално коришћење географске карте у стицању нових знања и у свакоднев-ном животу;

• да се оспособе за самостално коришћење географске литературе и различитог гра-фичког и илустративног материјала у циљу лакшег савладавања наставног градива и оспособљавања за самостални рад.

1.2. САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Садржаји програма наставног предмета Географија за осми разред основне школе обухватају систематско изучавање физичко-географских, друштвеногеографских и реги-оналногеографских особина националне географије, географије Републике Србије. Про-грамску структуру чини осам наставних тема:

• УВОД У ПРОГРАМСКЕ САДРЖАЈЕ • ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА СРБИЈЕ • ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ • СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА СРБИЈЕ • ПРИВРЕДА СРБИЈЕ• ЗАВИЧАЈНА ГЕОГРАФИЈА• СРБИ ВАН ГРАНИЦА СРБИЈЕ• СРБИЈА У САВРЕМЕНИМ ИНТЕГРАЦИЈСКИМ ПРОЦЕСИМА

98

УВОД У ПРОГРАМСКЕ САДРЖАЈЕ (1)• Циљеви, задаци и програмски садржаји географије за осми разред основне школе.

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА СРБИЈЕ (2)• Географски положај, државне границе и величина Србије.• Географски положај, простирање, подела, одлике и значај.

ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ (26)• Постанак и територијални распоред главних рељефних целина.Панонски басен:• Панонска низија: географски положај, простирање, подела, одлике и значај. • Јужни обод Панонског басена: географски положај, простирање, подела, одлике и

значај. Планински рељеф Србије:• Географски положај, простирање, основне одлике и подела. Српско-македонска маса:• Географски положај, простирање, подела, одлике и значај.Карпато-балканиди:• Карпатске и Балканске планине: географски положај, простирање, подела, одлике и

значај.Клима Србије: • Климатски елементи и фактори. • Климатске области, типови климе и њихове одлике.Воде Србије: • Реке црноморског слива: основне одлике и економски значај. • Реке јадранског и егејског слива: основне одлике и економски значај. • Језера: постанак, размештај и значај. • Термоминералне воде: постанак, размештај, значај и искоришћавање.Земљиште и биљни и животињски свет: • Земљиште: основни типови, одлике, простирање и значај. • Биљни и животињски свет: распрострањеност и значај.Заштита природе: • Заштита геонаслеђа, ваздуха, воде, земљишта и биљног и животињског света. • Заштићени природни објекти и национални паркови у Србији.

СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА СРБИЈЕ (9) • Становништво: број, густина насељености, природни прираштај. • Миграције становништва: врсте, узроци и последице. • Структура становништва: биолошка, национална, културно-образовна, социо-еко-

номска, верска. • Народи и етничке заједнице у Србији. • Насеља: подела, размештај и перспективе развоја. • Београд – главни град Републике Србије.

10

ПРИВРЕДА СРБИЈЕ (13)• Основне одлике и подела привреде. • Пољопривреда: природни и друштвени услови за развој, мере за унапређивање, при-

оритети развоја и значај. • Гране пољопривреде (земљорадња, сточарство, лов и риболов), основне одлике и

перспективе развоја. • Шумарство: врсте шума, експлоатација и значај. • Индустрија: основне одлике, подела и значај. • Рударство: развој и значај рударства; налазишта руда метала и неметала. • Тешка индустрија: црна и обојена металургија, размештај и значај. • Енергетика: врсте и размештај извора енергије и њихов значај. • Прерађивачка индустрија: машинска индустрија, електроиндустрија, хемијска инду-

стрија, индустрија грађевинског материјала и неметала: размештај производње и зна-чај.

• Лака индустрија: подела, одлике, територијални размештај и значај. • Саобраћај: подела, саобраћајна мрежа, услови, перспективе развоја и значај. • Трговина: унутрашња и спољна, обим и структура извоза и увоза. • Туризам: подела и услови за развој, туристичке регије и центри, привредни значај

туризма и перспективе развоја.

ЗАВИЧАЈНА ГЕОГРАФИЈА (6)• Појам завичаја, географски положај, величина и простирање у оквиру Србије. • Природне одлике завичаја: рељеф, клима, воде, земљиште, биљни и животињски свет. • Врсте и типови насеља. • Становништво: број становника, густина насељености, природни прираштај, структу-

ра становништва и миграције. • Главне привредне делатности и гране. • Перспективе развоја.

СРБИ ВАН ГРАНИЦА СРБИЈЕ (6)• Срби у суседним државама: Босна и Херцеговина, Црна Гора, Хрватска, Словенија,

Мађарска, Румунија, Бугарска, Македонија, Албанија; основне географске одлике простора у којима живе Срби.

• Срби у дијаспори: број и територијални размештај; Европа и ваневропски континен-ти; везе са матичном земљом.

СРБИЈА У САВРЕМЕНИМ ИНТЕГРАЦИЈСКИМ ПРОЦЕСИМА (3)• Значај интеграцијских процеса у Европи и савременом свету. • Сарадња наше земље са другим државама и међународним организацијама: поли-

тичком, економском, културно-просветном и научно-технолошком организацијом.

ГОДИШЊА СИСТЕМАТИЗАЦИЈА НАСТАВНОГ ГРАДИВА (2)

1110

1.3. НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА1

Програмску структуру географије у осмом разреду основне школе чини осам на- ставних тема, распоређених тако да свака претходна тема представља основу за разуме-вање наредне, а све заједно чине целину. То значи да би у процесу наставе свим захтевима програма требало посветити одређену пажњу. У оквиру прве наставне теме УВОД У ПРО-ГРАМСКЕ САДРЖАЈЕ потребно је да ученици упознају и разумеју сврху, циљеве и задатке програмских садржаја националне географије.

Наставна тема ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА СРБИЈЕ обухвата поли-тичко-географске садржаје. Програмом је предвиђена обрада само основних политичко- -географских елемената: географски положај, границе и величина.

Тема ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ односи се на опште одлике рељефа наше земље (кли-матске, хидрографске, педолошке и биогеографске одлике). Приликом обраде физичко-географских садржаја тежиште ваља ставити на опште садржаје, као и на интерактивне везе и односе свих чинилаца географске средине. Пажњу треба посветити проблемима заштите и унапређивању животне средине.

Видно место у наставном програму има тема СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА СРБИЈЕ. Изу-чавање садржаја ове теме требало би да подстакне ученике да боље упознају пробле-матику демографског развоја и насељености Србије. Ово градиво, у циљу сагледавања популационих проблема и изграђивања свести о неопходности заједничког живота раз-личитих народа, могуће је повезивати са сличним садржајима других наставних предме-та. Обрадом ове наставне теме ученици упознају популациону политику и значаје њених одредби за обнављање становништва. У вези са тим, неопходно је објаснити и указати на факторе који су довели до крупних промена и трансформације на нашим просторима почетком овог века, што се снажно одражава на становништво и насеља у нашој земљи. Ученици треба да се упознају са различитим функцијама, типовима и развојем насеља у нашој земљи.

Приликом обраде теме ПРИВРЕДА СРБИЈЕ неопходно је инсистирати да ученици стекну знања о развоју привреде у целини, о појединим привредним делатностима и о природ-ногеографској основи развоја. С обзиром на сложеност ове проблематике, тежиште треба ставити на најважније карактеристике развоја, територијални размештај и неравномер-ност у нивоу развијености, а избегавати сувопарно набрајање обиља бројчаних података.

Наставна тема ЗАВИЧАЈНА ГЕОГРАФИЈА обухвата преглед географских одлика локалне средине, тј. завичаја. Приликом реализације ових наставних садржаја ученици ће кори- стити стечена знања и умења постављена задацима наставе географије. Уз помоћ настав-ника, групно или у пару, ученици ће радити кратка истраживања, а потом презентовати географске одлике локалне средине, на основу чега наставник може да сагледа обим и квалитет самосталног рада сваког појединца.

У наставној теми СРБИ ВАН ГРАНИЦА СРБИЈЕ обухваћени су садржаји који се односе на суседне државе и њихове основне природне и друштвеногеографске одлике у којима живи српско становништво и садржаји са територијалним размештајем српског станов-ништва у европским државама и државама ван граница европског континента. Потребно

1 Подаци преузети из Наставног програма за шести разред основног образовања и васпитања Завода за унапређивање знања и образовања (веб 1).

12

је да ученици усвоје податке о броју Срба који се налазе ван граница Србије, о условима у којима живе и раде и њиховим везама са матичном државом.

У оквиру наставне теме СРБИЈА У САВРЕМЕНИМ ИНТЕГРАЦИЈСКИМ ПРОЦЕСИМА уче-ницима омогућити да схвате разгранатост и развијеност политичке, економске, култур-но-просветне и научно-технолошке сарадње наше државе са другим државама и органи-зацијама у свету. Важно је упознати ученике са актуелним интеграцијским процесима у Европи и свету и указати на значај и место наше земље у овој сфери.

Број наставних часова по наставним темама дат је оријентационо. Наставницима се препоручује да, у зависности од предзнања ученика и структуре одељења, сами одреде број часова за усвајање, вежбање, понављање, утврђивање и проверавање програмом предвиђених наставних садржаја.

ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ ГЕОГРАФИЈЕ

Настава географије планира се и реализује на основу прописаног наставног плана и програма и прописаног календара васпитно-образовног рада за текућу годину. Настава се планира на годишњем и месечном нивоу, а за финалну реализацију наставник је у оба-вези да изради дневне припреме.

ГОДИШЊИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА

Глобални (годишњи) план рада је преглед наставног градива одређеног предмета који ће се обрађивати током школске године. Овим планом утврђују се поступност и динами-ка остваривања наставног програма током читаве наставне године. Ствара се посебно за сваки предмет и разред. Укупно годишње градиво дели се на одговарајуће тематске целине и наставне јединице. Годишњи план садржи наставне теме с бројем часова обра-де, увежбавања, примене и обнављања градива, систематизације и практичних вежби. Уз школски рад планира се и домаћи рад, посебно у виду ученичког припремања за наставу. Глобални (годишњи) план рада садржи и списак литературе којом се ученици и наставни-ци служе током реализације наставног процеса.

У табелу глобалног плана рада треба унети следеће податке:

• редни број наставне теме;• назив наставне теме;• број часова предвиђених за наставну тему;• број часова за обраду наставних јединица и остале типове часова за сваку наставну

јединицу;

• укупан број наставних тема, број часова за наставне теме, укупан број часова за обра-ду нових садржаја и за остале типове часова.

1312

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА

Када се израђује оперативни (месечни) план, наставник треба да прати глобални (го-дишњи) план у складу с циљевима предмета, карактеристикама ученика и условима рада. Важно је испланирати редослед и бројни однос часова (за обраду новог градива, утврђи-вање и понављање, вежбање и практичан рад, систематизацију). Током израде глобалног и оперативног плана рада треба предвидети 60% часова за обраду новог градива и 40% за друге типове часова.

Оперативни план рада садржи следеће елементе:

• редни број наставне теме;• редни број наставног часа;• назив наставне јединице;• тип часа;• облик рада;• наставне методе;• наставна средства;• образовне стандарде;• корелације;• оцену остварености плана и разлоге одступања за протекли месец.

ДНЕВНЕ ПРИПРЕМЕ РАДА НАСТАВНИКА

Циљ наставног часа остварује се кроз непосредне образовне и васпитне задатке у чијој основи треба да буду тумачења кључних појмова и порука које конкретна наставна једи-ница носи, као и њихово повезивање са сродним појмовима и порукама. Припрема за час наставнику омогућава да успешно организује динамику часа, да реализује наставне теме кроз конкретне наставне јединице, као и да прати и вреднује остварено.

Дневне припреме садрже:

• васпитне циљеве и задатке;• избор наставних метода;• наставна средства;• наставне стандарде;• исходе часа;• коришћену литературу;• корелацију;• артикулацију часа (уводни, главни и завршни део часа) и запажања о часу.

14

2. СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА

На основу циљева, задатака и наставних садржаја Географијe за основну школу, као и статистичких показатеља на основу тестирања, изведени су стандарди знања за крај обавезног образовања. Стандарди су низ исказа који описују шта један ученик зна и уме на одређеном нивоу постигнућа и у одређеном тренутку у току образовања. За наставни предмет Географија дефинисана су три нивоа постигнућа и за њих 28 одговарајућих де-скриптора. Ти искази, заправо, представљају садржај стандарда за крај обавезног обра-зовања. Образовни стандарди описани су на три нивоа захтева: основни, средњи и нап-редни.2 Сваки ниво описује захтеве који су одређене тежине, когнитивне комплексности и обима знања и вештина. Сваки наредни ниво подразумева да је ученик савладао знања и вештине на претходном нивоу. Увођење стандарда у систем образовања Србије има ви-шеструки значај за школу, наставника, ученика, родитеље/старатеље и за читаву нацију. Стандарди постигнућа имају 3 основне сврхе:

• унапређење наставног процеса;• помоћ наставнику у ефикаснијем вредновању знања и умења ученика ради оствари-

вања њихових бољих резултата и напредовања;

• помоћ школама и наставницима да процене способности својих ученика према на-ционалним стандардима постигнућа.

2.1. ГЕОГРАФИЈА И ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ

За наставни предмет Географија постоје стандарди који су описани у 4 области кроз 3 нивоа постигнућа:

• ГЕОГРАФСКЕ ВЕШТИНЕ

• ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА

• ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА

• РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА

Област Географске вештине чини скуп знања и практичних вештина којима учени-ци треба да овладају током наставе географије, а односе се на познавање оријентације у простору, практично коришћење и познавање географске карте, коришћење статисти- чког или другог материјала који је систематизован у табеле, дијаграме, схеме и моделе. Коришћење географске карте у свим ситуацијама пружа могућност ученицима да савла-дају вештину једноставних и сложенијих облика читања и коришћења, и то не само опш-тих већ и тематских карата. Сталном употребом разних географских карата ученици треба да прошире географска знања и да се упознају са различитим аспектима карте и њеном практичном применом како у настави, тако и у свакодневном животу.

2 Жељко Вујчић, Географија 5, Приручник за наставнике у петом разреду основне школе, Београд: Издавачка кућа Klett, 2015, стр. 35–37.

1514

У настави географије веома је значајно развијање ученичких вештина коришћења ста-тистичког материјала који је систематизован у табелама и дијаграмима или се налази у тексту. Ова вештина се односи на начин повезивања квантитативних показатеља са садр-жином основног текста, интерпретацију квантитативних вредности у оквиру посебног система података, интерпретативно повезивање података са раније усвојеним знањима, опредељење за памћење одређених бројки или коришћење других бројки као чињени- чну основу за утврђивање узрочно-последичних веза, односа и слично.

СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА ЗА ОБЛАСТ ГЕОГРАФСКЕ ВЕШТИНЕ

ОСНОВНИ НИВО ПОСТИГНУЋА Дескриптори, искази који описују шта ученик зна и уме на основном нивоу:

Г.Е. 1.1.1.3 Разуме појам оријентације и наводи начине оријентисања

Г.Е. 1.1.2. Наводи и описује начине представљања Земљине површине (глобус и географ-ска карта)

• зна да разликује глобус и географску карту и да опише начине представљања еле-мената на глобусу и географској карти (велике копнене и водене површине: кон-тиненте, океане и мора, рељеф: планине и низије, воде на копну: реке, језера...).

Г.Е. 1.1.3. Препознаје и чита географске и допунске елементе карте• зна условне картографске знаке којима се представљају географски објекти (хи-

дрографски објекти, саобраћајнице, насеља, границе, рудници, споменици...).

СРЕДЊИ НИВО ПОСТИГНУЋА Дескриптори, искази који описују шта ученик зна и уме на средњем нивоу:

Г.Е. 2.1.1. Одређује стране света у простору и на географској карти• зна да користи објекте и инструменте за оријентацију у простору;• уме да одреди главне и споредне стране света на географској карти.

Г.Е. 2.1.2. Одређује положај места и тачака на географској карти • зна да користи картографску мрежу на географској карти за одређивање страна

света Земљине хемисфере, северног и јужног повратника, северног и јужног по-ларника и положај места и тачака на Земљи.

Г.Е. 2.1.3. Препознаје и објашњава географске чињенице-објекте, појаве, процесе и односе који су представљени моделом, сликом, графиконом, табелом и схемом

• зна да објасни географске податке представљене моделом и сликом;• уме да чита табелу и објасни понуђене податке представљене графиконом и ше-

мом.

3 Сви стандарди у Приручнику су означени на следећи начин: ГЕ – скраћеница за назив предмета; први број као ознака за ниво (1 – основни ниво, 2 – средњи ниво, 3 – напредни ниво); други број као ознака за област (1, 2, 3, 4…); трећи број као редни број стандарда у одређеној области на одређеном нивоу.

16

Г.Е. 2.1.4. Приказује понуђене географске податке на немој карти картографским изражај-ним средствима (бојама, линијама, простим геометријским знацима, симболи-чким знацима...), графиконом, табелом и схемом

• уме на немој карти да представи најкрупније географске објекте, појмове и про-цесе и уме да користи податке и сачини легенду на основу понуђених географских појмова.

НАПРЕДНИ НИВО ПОСТИГНУЋА Дескриптори, искази који описују шта ученик зна и уме на напредном нивоу:

Г.Е. 3.1.1. Доноси закључке о просторним (топографским) и каузалним везама географ-ских чињеница-објеката, појава, процеса и односа на основу анализе географске карте

• уме да анализира садржај општих и тематских географских карата и доноси закључ-ке о повезаности и међузависности појава и процеса на Земљи;

• уме да бележи географске појаве и процесе, да их тумачи, представља и приказује табелом, графиконом или шемом (зна да уради клима-дијаграм, полно-старосну пирамиду...);

• уме да користи размер и размерник карте и да одређује растојања у природи, као и да одреди надморску и релативну висину.

Област Физичка географија обухвата математичкогеографске садржаје који нам објашњавају: положај Земље у васиони и Сунчевом систему; однос Земље према другим васионским телима, као и међусобне утицаје ових тела на Земљу; законитости и после-дице кретања Земље и других небеских тела. Садржаји опште физичке географије обу- хватају систем знања о географском омотачу. Ово знање је систематизовано по геосфе-рама (атомсфера, литосфера, хидросфера и биосфера), у оквиру којих ученици упознају географске објекте, појаве и процесе, повезаност, условљеност и посебне географске за-конитости. Повезаност у оквиру геосфере понаша се по посебним законима и њој треба посветити посебну пажњу, будући да ученици кроз наставне садржаје које усвајају кроз друштвену и регионалну географију наилазе на велики број примера који илуструју функ-ционисање тих веза и посебних закона. На тај начин, као резултат веза које омогућавају разумевање и законитости планетарних размера, залази се у суштину зоналности, азонал-ности, интегралности, регионалности, ритмичности...

1716

СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА ЗА ОБЛАСТ ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА


Г.Е. 1.2.1. Именује небеска тела у Сунчевом систему и наводи њихов распоред• уме да дефинише појам васионе, односно космоса.

Г.Е. 1.2.2. Описује облик Земље и препознаје појаве и процесе везане за њена кретања• зна да наведе Земљина кретања: ротацију и револуцију;• зна време за које се Земљина кретања изврше и смер кретања Земље.

Г.Е. 1.2.3. Именује Земљине сфере (литосферу, атмосферу, хидросферу, биосферу) и препо-знаје њихове основне одлике

• зна да дефинише сфере на основу њихових главних одлика (на пример литосфера – Земљин чврст, стеновити омотач...);

• зна да именује најкрупније облике рељефа и препознаје их на географској карти;• зна и разуме појмове: време, временски елементи и прогноза времена;• зна да именује океане и највеће реке и језера и препознаје их на фотографијама,

видео-запису, терену и на географској карти;• зна да наведе биљне заједнице и биљне формације;• уме да дефинише појмове животне и географске средине и да именује изворе за-

гађивања.


Г.Е. 2.2.1. Описује небеска тела и њихова кретања• зна да наведе одлике небеских тела у Сунчевом систему (планете, сателите, астеро-

иде, комете и метеориде) и може да их препозна на фотографијама и видео-запису;• зна да дефинише појам галаксије;• зна да опише кретање небеских тела и њихове орбите у Сунчевом систему;• уме да препозна, објасни и опише облик Земље;• уме да опише смену обданице и ноћи и смену годишњих доба и да именује топлот-

не појасеве као последице Земљиних кретања.

Г.Е. 2.2.2. Разликује и објашњава географске чињенице-објекте, појаве, процесе и односе у Земљиним сферама (литосфери, атмосфери, хидросфери, биосфери)

• зна да објасни утицај ендогених сила Земље на формирање најкрупнијих облика рељефа (веначне, громадне планине и котлине);

• уме да опише појаве и процесе везане за литосферу (кретање литосферних плоча и последице тих кретања – набирање, раседање, земљотреси и вулканизам);

• зна да објасни утицај егзогених сила на мењање, стварање и обликовање Земљине површине и да наведе облике рељефа настале њиховим деловањем;

18

• зна да наведе минералне ресурсе на Земљи и може да уочи њихов размештај на Земљи;

• зна да разликује обновљиве и необновљиве природне ресурсе;• уме да дефинише климу, да наведе и опише климатске факторе;• познаје типове климе у умереном топлотном појасу;• уме да препозна облике хоризонталне разуђености светског мора и облике појав-

љивања воде на копну;• зна да индетификује изворе загађивања воде, ваздуха и земљишта и да наведе

мере заштите животне средине.


Г.Е. 3.2.1. Препознаје димензије Земље и објашњава последице Земљиног облика и њених кретања

• зна да су спљоштеност Земље на половима, разлика у времену, часовне зоне и датумска граница последице Земљине ротације;

• зна да објасни узроке различитих ротационих брзина;• зна да су неједнако трајање обданице и ноћи, смена годишњих доба, неједнака

загрејаност Земљине површине и топлотни појасеви последица Земљине револу-ције и нагиба Земљине осе на раван еклиптике.

Г.Е. 3.2.2. Објашњава физичко-географске законитости у географском омотачу (климатску и биогеографску зоналност) и наводи мере за његову заштиту, обнову и унапређи-вање

• зна да именује унутрашње геосфере и да наведе њихова основна својства;• зна да анализира еволуцију и процесе у Земљиној кори и да опише њену грађу;• уме да препозна ерозивне и акумулативне облике рељефа и зна да објасни њихов

постанак;• зна да објасни појаве и процесе у атмосфери (инсолацију, температуру ваздуха,

ваздушни притисак, ветрове, облачност, падавине, влажност ваздуха, уништавање озонског омотача, киселе кише...);

• зна да објасни појаве и процесе у светском мору као што су хемијска и физичка својства и кретање морске воде;

• уме да разликује воде на копну и да опише њихова основна својства (подземне воде, минералне воде, извори и врсте извора и изворишта река, реке, језера, лед-ници...);

• зна да објасни хоризонталну и вертикалну зоналност и типове климе и биљног и животињског света на Земљи;

• зна да објасни постанак основних типова земљишта и њихову зоналност;• зна да су Земљине сфере повезане и да утичу једна на другу;• зна да наведе узроке и последице нерационалног односа човека према при-

роди.

1918

Област Друштвена географија чине друштвеногеографски и економскогеографски садржаји који се односе на становништво, насеља и привреду. Ови садржаји су комплексни и обухватају обраду појмова који су кључни за разумевање разних друштвеногеограф-ских појава, процеса и веза на Земљи. У садржајима који се изучавају у основној школи друштвеногеографски садржаји су на свим нивоима и у свим правцима уклопљени у ре-гионалне географске теме са преовлађивањем хоризонталног, али и вертикалног и реги-оналног приступа.

СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА ЗА ОБЛАСТ ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА


Г.Е. 1.3.1. Познаје основне појмове о становништву и насељима и уочава њихов прост- орни распоред

• зна да дефинише појам екумена и анекумена, густина насељености, природни прираштај, наталитет, морталитет, градско и сеоско насеље;

• уме на географској карти да уочи распоред становништва и насеља на Земљи.

Г.Е. 1.3.2. Дефинише појам привреде и препознаје привредне делатности и привредне гране• зна да именује привредне делатности и привредне гране.


Г.Е. 2.3.1. Разликује и објашњава кретање становништва (природно и механичко) и струк-туре становништва

• зна да наведе и објасни узроке и последице високог и ниског природног прираш-таја;

• зна да наведе и објасни узроке и последице миграције становништва;• разуме и уме да објасни структуру становништва у свету (полну, старосну, расну,

националну, језичку, верску, образовну...);• уме да анализира старосну пирамиду са разумевањем.

Г.Е. 2.3.2. Именује међународне организације у свету (EU, UNICEF, UN, UNESCO, FAO, Црвени крст...)

• разуме улогу међународних организација које се залажу за очување мира, пошто-вање људских права и слобода, решавање економских и хуманитарних проблема у свету.

20


Г.Е. 3.3.1. Објашњава утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај ста-новништва и насеља

• зна да објасни просторни распоред становништва на Земљи и његову условље-ност географским положајем, рељефом, климом, водом, плодним земљиштем, појавом индустрије и великих градова;

• зна које су најгушће и најређе насељене области на Земљи и која је висинска и поларна граница;

• зна да анализира узроке прекомерног раста становништва на Земљи и проблеме који притом настају (недостатак хране, воде, смештаја, радних места...);

• разуме узроке и проблеме земаља са ниском и негативном стопом природног при-раштаја (убрзано старење становништва, опадање броја становника...);

• уме да разликује природну и географску средину и да објасни утицај људских ак-тивности на њихове сталне промене;

• разуме појам регије, уме да препозна и објасни његове одлике;• зна да разликује основне типове сеоских и градских насеља и да објасни њихов

постанак, развој и значај;• уме да објасни процес урбанизације.

Г.Е. 3.3.2. Објашњава утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај при-вреде и привредних делатности

• зна да наведе природне факторе (рељеф, климу, воде, земљиште, изворе енергије, рудно богаство...) и да објасни њихов утицај на развој и размештај привредних де-латности и привредних грана;

• зна да наведе друштвене факторе (природни прираштај, структуру становништва, примену савремених научних и технолошких достигнућа, степен привредне раз-вијености...) и да објасни њихов утицај на развој привреде и размештај привред-них делатности и привредних грана;

• уме да разликује секторе привредних делатности, да објасни међусобну повеза-ност и да процени развијеност државе према учешћу запослених у поједним сек-торима привреде.

Област Регионална географија чини скуп географских знања/чињеница, веза и за-конитости на комплексном географском простору испреплетаном деловањем природе и људи, чиме се указује на обележја, проблеме и специфичности регија у свету и peгиja у нашој земљи. Кроз регионалну географију ученици у целини сагледавају одређени простор (континент, регију, државу), уочавају разноврсности, индивидуалности, осо-бена обележја географских просторних целина и примењују стечена знања из области физичке и друштвене географије. Наставна обрада националне географије (изучавање регија наше домовине, становништва и насеља, привреде и завичајна географија) је од изузетног, националног значаја, и њој треба приступити применом поступности и си- стематичности.

2120

СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА ЗА ОБЛАСТ РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА


Г.Е. 1.4.1. Препознаје основне природне и друштвене одлике наше државе• зна да препозна географски положај наше домовине на географској карти Европе

и Балканског полуострва и да именује суседне земље;• зна које су најкрупније рељефне целине у нашој земљи (панонска област и планин-

ска област);• зна које су наше највише планине, низије, котлине, веће реке, језера, бање и уме да

их пронађе на географској карти Србије;• зна да наведе типове климе и земљишта у нашој земљи;• уме да препозна народе и етничке заједнице у Републици Србији;• зна који је главни град и који су већи градови у нашој земљи и уме да их покаже на

географској карти;• уме да наведе изворе енергије на територији Србије;• уме да наведе привредне делатности и привредне гране заступљене у нашој до-

мовини;• зна да одреди географски положај свог завичаја на географској карти Србије.

Г.Е. 1.4.2. Именује континенте и препознаје њихове основне природне и друштвене одлике• зна који континенти постоје и уме да их пронађе на географској карти;• уме на карти да уочи разуђеност обала континената и да именује највећа острва и

полуострва, мора и заливе;• зна које су највише планине и низије, највеће реке и језера и препознаје их на карти;• уме да наведе типове климе и биљни и животињски свет на континентима;• зна да именује основне расе људи и да наведе њихов географски распоред на кон-

тинентима;• зна да разликује континенте по развијености њихове привреде.


Г.Е. 2.4.1. Описује природне и друштвене одлике наше државе и наводи њене географске регије

• зна да опише географски положај наше домовине у Европи и на Балканском полу-острву (јужноевропска, балканска, подунавска, панонска и планинска);

• зна да одреди географски положај панонске рељефне целине на карти Србије и да опише одлике рељефа (острвске планине, пешчаре, лесне заравни, алувијалне равни);

• зна да одреди географски положај планинске рељефне целине на карти Србије и да опише српско-македонску масу, Динарске планине, Карпатске и Балканске пла-нине, Косовско-Метохијску котлину, Шарске планине);

22

• зна да наведе и опише географске регије у Србији;• зна да именује спољашње и унутрашње факторе климе и да опише основне типове

климе у нашој домовини;• зна да именује морске сливове и веће реке и да опише њихове одлике, размештај,

значај, загађеност, мере заштите;• зна да опише постанак језерских басена и да наведе њихову поделу, размештај,

значај и загађеност;• зна да опише основне типове земљишта и да наведе њихов размештај и значај;• зна да именује националне паркове у нашој домовини и да одреди њихов географ-

ски положај на карти Србије;• зна да опише природни прираштај, наталитет и морталитет, миграције и структуру

становништва у Србији;• зна да наведе поделу, да опише и уочи просторни распоред сеоских и градских

насеља;• зна да именује руде метала и неметала и уме на карти Србије да покаже њихова

налазишта;• зна да наведе основне одлике привреде Републике Србије и да опише услове за

развој појединих привредних грана (пољопривреде, енергетике, рударства, ин-дустрије, саобраћаја, трговине и туризма);

• зна да опише основне природне и друштвене одлике свог завичаја и да наведе перспективе његовог развоја;

• зна да наведе и опише интеграцијске процесе у Европи.

Г.Е. 2.4.2. Описује природне и друштвене одлике континената и наводи њихове географске регије

• зна да опише географски положај континената и да наведе континенте Старог и Новог света;

• зна да наведе географске објекте који су узети као границе између континената (океани, мора, заливи, мореузи, канали, планински венци, реке, језера...);

• зна да именује и опише највише планине, највеће низије и висоравни и на географ-ској карти света да одреди њихов положај на континенту;

• зна да наведе и опише морске сливове и највеће реке на континентима и уме да их покаже на карти света;

• зна да опише постанак и одлике највећих језера и уме да их покаже на карти;• зна да именује типове климе, да опише њихове основне одлике и да наведе хори-

зонталну и вертикалну зоналност типова климе и биљног и животињског света;• зна да наведе распоред становништва на континентима и да именује народе и ре-

лигије;• зна да опише привредну развијеност континената и узроке који су довели до раз-

лике у степену развијености појединих континената;• зна да наведе географске регије на континентима и уме да их покаже на карти;• зна да именује државе у регијама Европе и да наведе њихове основне одлике;• зна да именује државе у регијама осталих континената и да наведе основне одлике

одабраних држава.

2322


Г.Е. 3.4.1. Објашњава географске везе (просторне и каузалне, директне и индиректне) и законитости (опште и посебне) у нашој земљи и уме да издвоји географске регије

• зна да објасни повезаности и међусобне условљености свих природних и друштве-ногеографских елемената на територији наше земље (рељеф, клима, воде, тло, биљни и животињски свет, становништво, насеља, људске делатности...);

• разуме опште и посебне законитости на територији наше земље (јединство и инте-гралност, кружење материје и енергије, зоналност, азоналност, утицај природних фак-тора на размештај становништва и њихов заједнички утицај на развој привреде и при-вредних делатности и међусобну повезаност и условљеност привредних делатности);

• уме да издвоји географске регије на територији наше земље и да објасни њихове основне одлике;

• уме да објасни удео природних процеса и друштвено-економских утицаја у обра-зовању и преображају регија у нашој земљи.

Г.Е. 3.4.2. Објашњава географске везе (просторне и каузалне, директне и индиректне) и законитости (опште и посебне) у Европи и уме да издвоји географске регије

• зна да објасни повезаности и међусобне условљености свих природних и друштве-них географских елемената на територији Европе (рељеф, клима, воде, тло, биљни и животињски свет, становништво, насеља, људске делатности...);

• разуме опште и посебне законитости на територији Европе (јединство и интеграл-ност, кружење материје и енергије, зоналност, азоналност, утицај природних фактора на размештај становништва и њихов заједнички утицај на развој привреде и привред-них делатности и међусобну повезаност и условљеност привредних делатности);

• уме да издвоји географске регије на територији Европе и да објасни њихове основ-не одлике;

• зна да објасни удео природних процеса и друштвено-економских утицаја у обра-зовању и преображају регија у Европи.

Г.Е. 3.4.3. Објашњава географске везе (просторне и каузалне, директне и индиректне) и законитости (опште и посебне) на ваневропским континентима и уме да издвоји географске регије

• уме да објасни повезаности и међусобне условљености свих природних и друштве-ногеографских елемената на ваневропским континентима (рељеф, клима, воде, тло, биљни и животињски свет, становништво, насеља, људске делатности...);

• разуме опште и посебне законитости на ваневропским континентима, јединство и интегралност, кружење материје и енергије, зоналност, азоналност, утицај при-родних фактора на размештај становништва и њихов заједнички утицај на развој привреде и привредних делатности и међусобну повезаност и условљеност при-вредних делатности;

• уме да издвоји географске регије на ваневропским континентима и да објасни њи-хове основне одлике;

• уме да објасни удео природних процеса и друштвено-економских утицаја у обра-зовању и преображају регија на ваневропским континентима.

24

2.2. ЗАВРШНИ ИСПИТ

Стандарди су креирани тако да буду опште применљиви на све ученике на крају осмог разреда. Ипак, неки делови стандарда нису адекватни за ученике са посебним образов-ним потребама. Такође, мора се узети у обзир да има ученика који са лакоћом савладавају и напредни ниво. Зато наставници у току припрема за завршни испит морају користити свој професионални суд приликом постављања захтева таквим ученицима. Практична примена стандарда ученичких постигнућа на крају основног образовања је нарочито би- тна на завршном испиту, на тзв. „малој матури”.

Завршни испит на крају обавезног образовања је стандардизован и спроводи се под једнаким условима за све ученике. Омогућује упис у средње школе без полагања пријем-них (квалификационих) испита. Тестирањем, односно полагањем завршног испита, испи-тују се стечена знања која су важна за даље успешно прилагођавање захтевима средњо- школског образовања и захтевима послодаваца приликом запослења. Завршни испит се састоји из три дела: тест из српског, односно матерњег језика, тест из математике и ком-биновани тест. Комбиновани тест на завршном испиту обухвата проверу стечених знања из билогије, физике, хемије, историје и географије. Завршни испит испитује степен усвоје-ности образовних стандарда на крају основног образовања. Реч је о националним стан-дардима. Дакле, постигнућа ученика проверавају се у односу на постављене стандарде.

У комбинованом тесту, географија је заступљена у четири питања. Заступљеност гео-графије у комбинованом тесту завршног испита (број или проценат задатака) структури-рана је, односно одређена, према проценту заступљености географије у наставном плану од петог до осмог разреда. 4

2.2.1. ИЗРАДА ЗАДАТАКА ЗА ПРИПРЕМУ УЧЕНИКА ЗА ЗАВРШНИ ИСПИТ

Приликом израде питања за припрему ученика за завршни испит, односно за проверу остварености стандарда ученичких постигнућа на крају обавезног образовања, треба об-ратити пажњу на неколико веома битних правила.

Обзиром на сврху ових задатака, најбитније је да они буду у складу са задатим стан-дардима. Дакле, морају се уважити сви дескриптори који описују шта ученик зна и уме на сваком нивоу и по свим стандардима.

Ниови општости стандарда могу бити једноставни, једнозначни. Нпр.: ГЕ.1.2.1. именује небеска тела у Сунчевом систему и наводи њихов распоред; ГЕ.2.1.2. одређује поло-жај места и тачака на географској карти. Самим тим, израда питања која ће илустрова-ти овакве стандарде ученичких постигнућа је једноставна, тим пре што овакви стандарди немају много дескриптора које треба уважити приликом израде питања. Постоје стандар-ди који су комплексни, односно захтевају две дисциплине или више дисциплина (пред-мета). Нпр: ГЕ.3.3.1. објашњава утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај становништва и насеља; ГЕ.3.3.2. објашњава утицај природних и друштве-них фактора на развој и размештај привреде и привредних делатности. Израда зада-

4 Предлог за наставнике: Жељко Вујчић, Срђан Крстић, „Знам за матуру”, збирка задатака за завршни испит из географије, Београд: Издавачка кућа Klett, 2015.

2524

така који ће потпуно илустровати овакве стандарде је много захтевнија, те треба уважити велики бро�

Documents

ГЕОГРАФИЈА 8 · 2016-10-12 · 6 7 1.1. ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ОБРАЗОВНОГ ПРОГРАМА ГЕОГРАФИЈЕ Циљ наставе географије