180

6'32agriculture.uz/filesarchive/Qishloq xujalik...J I ) 6'32 (

  • Upload
    others

  • View
    9

  • Download
    0

Embed Size (px)

Citation preview

  • .. ~

    J I

    )

    6'32 (

  • I .

    Дарсликда кишлок хужалик ЭКlIнларида учрайдиган касал

    ликларни таШ,,11 на ички белгилари, таРJ

  • киrиш

    Республикамиз киulЛОК хужarIИI~) tа ИI(fИСОЛИЙ ислохаТJlарни ЧУКУР

    lIаштириш дастурида Узбекистон Республикаси ПрезидеllТИ И , А.Каримов каЙJl КИJ1I анидек : - " I\ишлок хужаЛИГИJlаl'И барча агротеХIIика па

    агрокимё чора тадБИРJlарини илм фаll тавсияномаларига па ИЛI'ОР

    • тажри6аларга мувоФИк утказиш, бегона у-тларга, зараркунандаmi.рга х.амда усимлик касалликларига карши кураш чораларини жорий I

  • касаллиги туфайли 50 % пахта хосили lюбуд БУJlиБ, Шl"ПI толаСИlIИIIГ узунлиги, мустахкамлиги, ЧУЗИЛУlJчанilИl'И йуколади , Фузариум замбуруги

    турлари нафaJ

  • ..

    I БОБ I\ишлок хужалиlC Ф.IТопаТОЛОГНIIСII ФЭНlЩIIIIГ максади ва

    вазифаСl1

    Фитоnатология юнон ТИJlидарl,Уlоn- усимлик, patl,os - касаллик. logos - таълимот дсган сузлардан олинган булиб - у(;имлик касanликлари ТУ'1>исила таълимот дeraн маънони англатади. ФитопатОЛОГИJl фаии касаllланган' усим

    ликии х.ар томоилама }ipганиб, патологик жараён .. атижасида Уllда ОУЖУДI-а келадиган ташкн оа ички белгItI1ЗРНИ. каСaJ1ЛИКНИНГ ке.либ чикнш сабаб

    ларИНИ, тарIЩllИШИНИ, экологи~ х,олатга БОГJlИ~ рзоишда намоён булишини,

    КЗCaJ1ликнииг кеIrrИраднган ИI(fИСОДНЙ зарариии, касалликка усимликиинг

    иммунитет хусусиятларини, касалликнинг ' · келиб ЧИI(ИШИlIИ олдиндан

    анимаш оа унга I(3рши кураш чораларини белгилаб, касалJlанган 'усимлик

    ларии СОГJ10МЛаштириш йУлларнии ургат.иш асо'сида улардан мул х()сил олишни ургатади_

    Белгиланган вазифаJlарни аммга ошириш учу.. фитопаТОЛОГИJl фallИ

    куйидаги БУl1имларда тупланган М3ЪJlумотл.арга асослашши: диanlOстш,а -каCaJ1ЛИКНИИГ татки оа ИЧКИ белгилари асосида УНИ ан и lQ1аш; ЭТИQЛОГИJl-

    КacaJIлиКtlинг сабаблариии анимшu; I1рофИЛjU(Тика-касалЛИЮIИ ОЛДИlfИ олит:

    терапия - каСaJ1Ланган усимликларнн дallOлаш. ХозирПf замои I(ИШЛОI( хужanик фитопаТОЛОГИJlСИ фани уз тараккиёти

    даоомида ~l4идаги ИЛМИЙ фанлар тизими негизида риоо.жланМОКда: микодо

    ПfJl (замБУРуfЛар), кишлок Х:УЖaJ1ИК бактериологияси (бактериялар), ФИТОIIИрусология (вируслар), фитонемотодология (паразит нематодалар), фитопа

    тогениз (усимлик оа касщпик !

  • КUШЛОl\ ХV;НСllJlЩ( фumоnаmОЛО;'IIЯСII Ф"IIII1Щllг бmUl(а Фш/Лар БUJ/аu

    алuк,ш:u. Фwrопатология фани тарихий тараккиётила куйидаги УМУМбиологи к ва кишлок хужалик фанлари билан узвий БОI 'наllгаll , Ilатоген микро

    оргаl/ИЗМЛЗР каторига замбуруrлар, баЮ-СРИЯJlар, НИРУ(;JJJ.I;:lJIap кирганлигидан фитопатология фани микологии, бактеРИОJlОГИЯ, вирусология

    ва немотодология фаилари билан УЭ8ИЙ боглаЮ'ЮI. Касалланган УСИМJlИК хужайра 8а тукималарида руй берадиган физиологик ва биоким!:вий жараёи

    ларии урraиишда фиэиологИJI ва биокимё фщ{и ютукларига асосланади .

    к'ишлок хужалигмга янги экинларнинг экилиши, уларни иклимлаш

    ТИРИЛГЗJ{ худудларининг кенгайиши, уларии етиuггириш билан шугуллаllа

    диган усимликшунослик фани ютукларига асослаlfИШИНИ таъкозо килади .

    Усимликлар навлари тугрисида фитопатолor'лар ryllлаган маълумотлар селекционер на генетикларнинг касаНJlикларга чидамли lIаnларини яратишда

    МУХИМ ах.амиятга зга. Дехкончилик, тупрокшунослик, агрОКИМё фанлари

    тавсиясидаги :ЖИIIЛ3рIlИ ЭКШlJ муддати, тynpOI

  • КИЩJ10К хужаJlИК )ки нлари н и касалJlиклардан ХИМШI КИЛИШIIИ тако

    Мllллащтирищда хаllкаро х-амкорликлар асосий р6д у'~:НаЙди . Хорliжий фирмалар 8а тащкилотлар била!! х-амкорлик 8а ', тажрi1ба 'WlмашиUl экинл'нрни касалllИldlардан химоя КИЛИЩIIИНГ исти'кболли 8а доrt'jарб" ЙУl1aJlИШJlаРИlIИIJI ' стрlriи па.хта ХОС>lJIИНlШI ' 10,5-20,4 % гачасн , йилига уртача 13,1 % иобуJ.l б9лиши кайд :lтилгав . БОШr

  • ХJlамидоеlюра ва мицелийларни х.осил кил l1ДИ. Мицелий у.симликка иллиз

    оркали кириб келиб, поя, новда, барг бaJIДИНИШ " угказуочи БО'IIЗD,1ЛflРИ рр/(зли ". ~" таркала бошлЗЙди. Замбуругнинг ривожлзиишиrn МИ!ШМУ~I харорат 5 ~ 7 . ,е ни, оnти'Мум 23-260е, максимум 31-320е ии ташкил килали " ТУ!!РОКJlап! . /,!:,I.МЛИК мик:дори 13 % булгаllда микроеклероuийлар риваЖJJаllиб. сугорилгшlДЗ// кейин намлик мик:дори 60-70% булганда замбуруг 2-3 КУ"Дl1 тез РИl!ожланзди . V. dahliae замбуруги 38 оилага манеуб булгам 400 аРТИI\ утеимон, дарахт усимликларни касаллантиради.

    l-раем. rуза каеалликлари. 1,2- вертиuИJlЛёз еулиш билан зарарланган барг; 3-вертициJtЛ/!З сулит билан зарарланган пояни кеемаси; 4- фузариоз сулиш

    билан зарарланган еш иих.О]I; 5- зарарлангаll барг; 6- фузариоз билан зарарJlЗНГан пояни кесмаеи .

    Республика шароитида V dah/iae замбуругининг 2 та раесаеи мавжуд б9либ, I-рассаси гузанинг 108-ф 8а Тошкент навларини, 11- рассаси эса барча гузанинг каса.'1ЛИкка '!идам..'!и навлар"и касаллаllТИРади . Вертициллиоз" iшлт касaлJlИГИ пахтачилик учу" зарарли каеаллик хисобланиб, УНИtlг таъеирида

    22-70% хосилдорлик пасаяди . Касалликка карши курашиш учун алмашлаб экишда беда, жухори, мак

    кажухори ка6и УСИМЛИkЛзрини юксак агротехника талаблари билЗf1 фойда

    ланиш керак. Касa!l1lИК кенг таРJ(алган далаларда бир йил давомида шоли

    этиштириб, далани яхоб суви билан бостириш замбуруг микросклероций

    ларини кобуд килишга олиб келади . Хосил йигишrириб олингандан кейин даладан rYзапояни индизи билан

    ЙИГlшrrириб олиб ташлаш тупрок:даги инфекциянинг , к.амЗЙншига олиб кеЛади . ТУПРОJ

  • -

    форли угитлар"и I\УЛJlаш, ,'ею'арига ЗО т ЧljригаJl /У"/' солиш ёКIf t 'УЗ ШtИllt'

    шоналаш даврида ГYНI' шарбати билaJ/ СУГОРИI.lI, туiIРОl\IIИ триходерм6 билаll бойитищ УРУГНИ дармон, П-4' фунгИцидtЧIарИ. билан 25- 30 Л\Т МИl\дорида ИШЛО8 бсриш, касалликка " чидамJIИ на'8JJарни ')I5,ИШ IIХLIIИ самара беР,ЩI-1, Касалликка ЧИJ(амли вавлардан" оitiарё-6, Ав-Бавв~r:r"2,. Бухоро-6, НаМаю 'ав-77, С-6530, Омад, Юлдуз, TOlllkebt-6, Хоразм- 127. 0l\-I\Y(1I'OII-2 кабинаРIIИ ЗКИШI'а таПС!"1I I\ИЛИНад.и.

    Tynpo1Q(a -азОТЛИ ' угитларни ЧИГИТIIИ эк!"шдан ОЛДИII ёки экиu/ дав рида бсриш, азот билан ОЗКlOIантиркш 2-3 барг хосил I\Илищдан..60шланиши УСИМликнинг ИММУlНfI'eТ'ХУСУСИlIТларини .. орп!шига сабаб бjладИ .' Яганалаш даврида 1 га жойда 100-126 минг кучат "алИНЛИI 'Ига зr1i булиш керак.

    ФР;РIlОJ сfлuIU кaeairлнги~и Такомилл~агaJl замБУРУГJ1ар СИllфИниш' вакили F, oxysporwn Schl. f vasinfecllIт К~lТнриб ЧИl\аради.

    КасaJ1Лик ингичка топали ryза турларишС(Gоssурiuт barbadense) кучатлари пайд() fiулгандан б9l11лаб, 6yryн Rсгетация ДaRомида К;JСaJ'лантираяи

    Касаллик бслгисн I59чатларЦИIlГ fiаrглаРИl\а саРГИRt 1I0глаr пвй !\() килиб, барг

    томирн тУрrn . у,;:illаб КУринми . ДаСТJ1аб "касалл;J;га'н УСНМЛИКЛ(lРIIИI~ Г БУI'ИIi оралари I\искариб, ИЛЩt~ бri-изи йугонлашади';" учки баргпари зараРitанмай саКIIзниб КОfl.lди ., fУНЧIi:ХОСИЛ tQtлищ.-даврида' кзсалПЗltган усимликларнинг барги ,ГУНЧaGИ', 'сули :ryШllб кетади, 'пояс и нозlh< 6улиб ,I\ОПади, Кусак хосил I\НЛIПП д;щрида ' кзсаллангаи УСИМЛИКJ}арi пояс;' куриб ' ; КОJlмасаца, кусаклар тУПИl\ lJиfuиб етилмaгaнnиmдан ОЧIЩ1wfai! I\ОЛj}Щ~ ;УСИМfIНК усишдан оркада I(олиб, б~'Ин оралИЮ1ари ~.сupa;aR;КnДиз бугизи liугонАашa:nи. Ёш кучатлар касалланi~внда ~иб J(Щtади. Касалликнинг ичкн белгилари IIОЯНИIIГ кора йиши-некроз хосиn''''19tЛиш билан х.аракатланади. Замбуруг тупроКдЗ IIРИМ

    "" сапрофит ~aёт КСЧRpoIЩ8, усимлиКka илдиз Орt

  • Касаллик ~згатупчиси ТУПРОКДЮ'и турли МИКРООРlllllИЗМJlар БУJlиБ

    улар орасида кенг тарJVl1lгани --' Rhizoc{onia solani, Тllielavjlopsi~' baslco/a, Г so/ani замбуруглари асосий рол УЙиади. Бу 'замбуруr'лар мицеJlИЙСИ тynpoi

  • таш кил КИЛИЦIИ KepaJ

  • 50% азот, 40 % ~юсфор, 50 % калий СОЛИlJГШJда КОЛl"ШI,lари ЧИII барг чикарl'ЩI ва шоналай ООlW1аганда берилса усимликнинг касалликка чидзмлилИl 'И ортади ,

    у" шvдР""l Kat:aJI.I/UlU республикзмИJ шароитида !'уза uегетацияСI1НИНГ ИКJ

  • тириб олиб ташлаш, омборхона, мехнат КУРОЛЛШIИIIИ уз ОШ(ТИJ\U ДИЗСIlФСКllИЯ

    килиш керак.

    f'узtш""l макроСnОР"ОЗ К(lсаллum. Бу каСМJJИК УСИМЛИКlIИIIГ барча оегетаЦИJlСИ давомида кузатилади . КаСaJ1JIИК уругкуртак баргларида, барг

    ларда, гулкосабаргларда 8а к)iсакла[1да кузатилади. Касмлик белгилари

    дастлаб тYl< Jlшил ран:.даги, кекинчмик I()IJlГИf!~аНl'даги доглар тарзида намаён булади (З-раем), ;' : ' . .

    3-расм . fуза касалликлари : 1,2 - макроспариоз 'бил~~',з~арлаllган барг ва кусак; 3- IUММОЗ билан зарарланган уруг барг; 4- Г"ОММОЗIIИ!lГ ПОJl I! . liИ Т

  • БUllафша чuрuш касаллиги КУСaJ

  • АС!:!fJ8.uллез каСЩ1ЛИI'И туник. пишиб етилмагаll J,.-усакларда куза гила.аи .

    у лар оч сарИJ< раlfпа кириб; ... YPY~Jlaplf чириб ШИЛИМШИJ< ХОСИЛ килаJtи . Касалланган кусак чокларидан оч бицафша рангдаги доглар найдо GYлиб, улар !

  • АнтраКIIОЗ касаллигини l\узгаryll'lИСИ ТаКОММИJlаШМа\'311 замбуруглаr

    вакили Colletotrichum gossyppi Soutl1W. хисобланади, ЗамБУРУf'" гузatlИllГ касалланган жойида думалОI\ ложада канидияларни х.осил ю-iлиб, У"ИIII'

    УСТИНИ дастлаб эпидермис 1\00IЛаб турали, ксйинчаJlИК уtlИНl' УСТИ ОЧИJlиб

    I\ОЛади. Ложада битrадаll ёки богча шаклида КОIIИДИЯ баllдлар жойлашади,

    5-расм. fуза касаллИКllари: 1- f'узанинг барг бужмайиш касаллиги; 2-антракноз билан зарарланган илдиз бугзи; 3- антракноз билан зарарланган

    поя; 4- антракноз билан зарарланган кусак; 5- '1 ехасс илдиз чириш J(асаллиги , билан зарарланган илдиз; 6- замбуруг СКllероцийсн;7-поянинг кУндаланг

    кесиги.

    Канидия бандлари рангеиз булиб, улчами 12-28х5мкм ни таш кил I\ИЛади.

    Канидиялар шакли чузИНЧОI\ булиб I

  • 80000 тагача коrlИДИЯ Jlар саl

  • ~'уза касаПЛИКJlари КИШЛОК х ужалИ ГИПi кЗllдай ИкТИСОДИЙ заrар

    келтиради?

    Сулиш касалликларин кандай замБУРУ"лар кеЛТl1риб ЧИI(ЗРади ,

    бслгилари ,зарари на карши кураш 'юраrtaри каllдай ?

    Гоммоз ва нJlлиз чнрнш касаIlИГИННIIГ БСJf гил ари , зарзри H

  • дон урнида ~opa раНl'Даги. кукун ХОСИJl булади, УНИIIГ хосили БУI)'IIJШЙ lIобуд

    БУлади .

    .. ~ .1 :":

  • унинг ичидаги споралар тупрокка, донга, похолга, I1дИШ па маШИIIUJlар

    кисмига ёпишади, Бундай уруглар тупрокка экилгаllда, УIIИIIГ УНИIIIИ билан

    юзасидаI'И спорапар хаМ' уна бошлаЙдИ.' БазИДИОСllораJlаРIIИlII ' КОIIУJlЯЦИЯланишидан диплоид мицелий ХQCил булиб, у унаётган майсаllИ зарарлаЙди.

    ПОII буйлаб кутарилrан мицел.l1~ ,БI,щюкдаги ГУЛIIИНГ тугунчасига бориб уни

    зарарлаЙди. Натижада хосил б)iлг.ffi; 'споралар доннинг суг IIИШИШ дав рида IIкl(ОЛ кУзга ташланаДи.' ,

    БоШОI(НИНГ гуллаш даврида тугунчадаг~ замбуруг бугдой донини йигиurrириб ОЛИШ жараёиида, rюхолдаги маВжуд сп()ралар тупрокка тушиб

    унганда унда хаёт кечираётгзи сanротрофлар таьсирида ривожланиши ryсиб

    I

  • ди. Базидия хужайралари узаро 1

  • Тайёрловчи элита хужалИКJJарда кора куя каеaJJЛИ('И била(] ЭКИlU1аРIlИIIГ

    касщщаннщига йул к;уймаслик "ерах,

    Fалла экинларини алмашлаб ЭКИIll к;оидаларига ·амал I(ИЛИШНИ на:юрат

    "НJI)otшuа экии далалари ораеИJl.аги масофалар хам асосий pOJlb уйнанДИ, Бу

    ,: , нннг учу" HaвJlap ваЭКlIнлар ораеидЩ'и масофа ЖИII маЙДОIIИ микдорига

    " караб У:ЮК Jl(ОЙЛЩllТllРИЛIIШИ керак. Касаллика к.арши курашда уругл нк сифа

    ,; 1'11 хам"МУ"Иr.t зхамИIIТга эга.. ЯХШl1 тозалOlНган уругликдан нормал микдорда-гм NаАсалар униб ЧIIl(Jlб кора куя касаллиги БИJlан касаллаllИШ ')хтимоли

    камаяДII .

    К:ора куя касаллиги ~Зfату8чиларининг С!lОРали омбоРХОllаларда,

    идищ ва копларда, МШ1lина киемларида учраши мумкин . !

  • , .

    I\~II ОЛДI1Ji J боски'ШИ ва ИККИ босх;ичл и ток билан ишлав бериш . Бир бос,

  • лари узук ЧИЗИkJ/И саРИI( рангдаги "YCI)'JI уредийлар"и хосил l(илади.l)аъзаll ПУC'l)'ллалар атрофида хлороз пайдо БУлади. КеЙИIlЧалик касаJlJlаШ'ан жой

    нинг урни~а тУм: м:Унгир ёки I(opa раllгдаги теЛИОПУCJуланар хосил БУлади. КасаллltК м:Узгатуочиси Puccinia sll·jiformis Wеst.,замБУРУГИИИНI" урсди

    ниспора~ари бир хужайралИ;ГУI( саРИI( рангли, шарсимон, раНl"СИЗ тукли ПУСГЛОIЩИ, улчами 15- 20 МКМ катталикдаги споралар хосил I(ипади. Телиоспоралари чУзинчо\( тУгногичсимон, икки хужайрали, \(ИСl(а рангсиз оёкчали, 1(9H-гир рангда булиб, 9лчами ЗО-57х 15-24 мкм. Бу замбуругнинг спермагониait оа эциал босм:ичлари аниlЩанмаган, уреДИНО боСl(ичида l(ишлаЙди.

    ф j\ 1 j . { Ci 1)

    .. \ ( I ~i

    8-расм. Бугдойнинг сарик ;J!lНI; ;Кщ:аЩ.иги (Puccinia striijormis). а,О,С,д.е- зарарЛЗflГ3Jt поя оа барщар'; fc- зарарлаllГЗН боШОI(; г- зарарлаllГЗII

    QoWOIЩarи уредоспоралар; h - зарарланган дон; 1 - уредоспорапар Урединоспоралар 100% намлик оа 11-13° С кароратда ипсимон усимта

    . xoc~ килиб, уни уреДиномицелий дейилади оа У усилик тукимасига кириб Wради .. J{нги уреДИНИЙJJар ХОСИJI КИПИШ учун 10-15 о С хароратда 10- 11 куида и'нкубацИjJ даври утади . КacaJШИl< бахор фасли салl(ИН келган йиллари оа CJ3ИИ!lГ ~ир,it:нчи Jlрмида тез Тарt

  • КVH8иp :JtlllZ КDсаллuzu-барг ва бар!' t

  • БvzдоiiНIlНZ rшJUI)llU . JfUlг "aClVIJIIIZU Касалли!< кУзгатувчиси: Базидкомицетлар сижtJи- Basidiomiceles, Заж-лар таJЛиби- Uredinalas , Puccinia -ПУЦИНИJIJlар туркуми, чиЭИJ()IИ занг - ,Puccinia graminis Pers.f ,,-jlici EI'iks.et Непп. ТУРИ хиообланади. Бугдой баРI'Ида, поясидз. бар г кинкда КЮГИIII ёки

    шиколадеимон жигар ранr'даги уредоспораларви хосил "илади.

    Замбуруг эирк барГИНИIIГ юзасида шарсимон. спермar'ОНUЙ "Хосил ки

    либ, 'унинг -улчзми 120-130 мкм ни ташкил киладм. Спермаговийда майда, рангенз, бир ХУЖ8Йрали спермациЙЛ3р этилади ва бошка спермаговларни ота

    лантиради. Орадан 5 кун yтraндaн кейин зирк баргнинг орка тамонида :щиДмйлар ХОСИJI булади. Эцидийларнинг шаклицилиндрсимон ботик булиб, чет

    лари букилган, ранги ок-сарик,улчами 2-5 мк.,. ни тай/кил килади. Хасил булган эцидияепоралар улчами 14-22xI2-18 мкм 11М :гашкил килади. Эцидия-споралар 5-24 о С"хароратда уна бошлаЙди. -,

    Эцидияепоралардвн мицелий униб чикиб, Уllардан УРСдИllлар хосил БУл&.аИ. Урсднюiа:р ~згиш-кУ"гир, ЧУЗИlI'ЮК, ЧИ-ЗИl\'1ага ухlUаш БУЛllБ, пояда, баргда, барг кУJПИtи na килик.ларда ТСЛИОСlюрларни хоеил килади ()О-раем) .

    11

    ~ 10-раси.Бугдоltнннг ЧИЗИJQIИ занг касаЛлиги (Puccinia gгaminis).a- ·барг кУлтяги ва баргдam уредопустулалар; В,С- уредопустулалар билан зарарланган

    nOJl; d-e -)'J'едопуcryлwtар6илан зарард8НГан боШOl(; f- уредоспоралар; g,h,I .-эарарланган по!lДаги телейтоnyстулалар; j,k,l-телеЙтоспоралар. ,

    Уредипиослоралар ЧУЗИНЧОI

  • ТеЛИОСllOралар усимлик l

  • Клейстотецияларда 6-8 та халтача хосин буниб, унда 4-6 та CIJopaxaH-тача этилади. Спорахалтачалар ёз ойлаРИНИIiГ бошида зтилиб,кuлган уСИМ

    ликлаРIiИНГ касалланиши УЧУII асосий маllба х-исобланади .

    Ун ШУДРИIiГ касаллиги I\YРУК ва иссик хзроратли (0-20" С) МУХИ"lла жуда тез таРJ

  • Касалликни CO/ynebacterium inichiganense pv./ri/ici Осу е! Кеll1Р бактсрияси келтириб ЧИl(аради . ьу бактернялар грамманфий ,таёк:чаСИI\IIШ[ булиб,

    бир тамонида хипчин хосил к:илади. КаСaJ[)IИК зарарлангаl[ уруг оркали П3

    бугдой немэ:roДaJlари оркали тарк:алади. КасалЛJlаНI'ан УСИМJlИК умуман ХОСИJI бермаЙди .

    КасалJlИК белгилари пастки яруслардаги баргларда оч ЯШИJ[ рапгдаги

    кундалаиг доглар тарикасида хосил БУлиБ. кейинчалик сарr-айиб барг томири

    буйлаб тарi(алади . Кейинчалик доглар юкори яруслардаги баРliJlарга, пояга

    таРl(алади . Кейинчалик уеимлик усишдан I(олиб, УСИМlIИКНИ куриб колишга сабаб булади. Баъзаи ок: рандаги оталикгуллар кейинчалик тушиб кета

    бошлВЙди. Усимлик пояси куидаланг кееилганда утказупчи lIайлардан сарик: рангдаги шилимшик ажралиб чикади . Бу касаллик билан асосан зрта пишар

    наилар куп касаллаиади.

    Буzдойнuнz хин,) к,ора куясu касал.лuzи . Касаллик ХИIIДИСТОJlИИНГ ик-- ·· ,

    кита штатида 193 I йилда аник:ланган булиб, КСЙИНЧaJШК бошка штат-ларга . Tapl(a.lraH (13- расм).Касаллангаи усимлик бошогидаги ДОl1лар l

  • БУI'ДОЙНИНГ ХИИД кора куяси касаллиги КУЗ"атувчиси N

    диоспоралар бугдой '-УJU1aJ1Ш еакгида уни касаллантиради. Инфекция ман

    байи зарарланган теJJиоспоралар ва уруглар хисобланади . Касаллик туфайли

    10-20 % буrдой хосили нобуд булса, уруглик донлар унувчанлиги камайиши натнжасида кучатлар сони кескин камайиб кетади.

    Саволлар: fалла зкин.riарининг кора куя касалликлари кандай 'l-yp!lapra БУЛИЩIДИ ? Кора куя касаллиги белгилари, каСaJlЛИК КУЗI'атувчиси . зарари каНl1ай ? Кора куя касаллигини I(УЗl'атувчи замбуруrларни хаётий I(ИКЛИ кандай с)

    Бугдойнинг поя !(ора куя касаллигининг белгилари, касаллик кУэгатувчи

    си, зарари l

  • Бу тур бил ан арпанинг касалланиши асосан ДОШIИI!I' у"иш даврида содир

    6Улади. Касалланган уруглар унувчанлиги пасаЙI'анJlигидан кучдтпар сови

    хам кеекин камаядн. 3ам6уругнинг споралариии униши УЧ)'lI 5-350с харорат зарур булса, 250с уларнинг ривожланиши учуи Оllтимал хисобла~lади.

    Илдuз чuрuш "аСaJIЛUlU . Бу касаллик лалмикор па сугориладигаи

    двлвларда учрайди, Касвлланган УСИМJlИК БИРJlамчи па ИККИJlа~чи илдизи 6уrизини, эпикотил на асосий ПОЯНИIIГ замбуруглар таЪСllрида 'зарарланиши

    дан уругдан унган кучатлар I\уриб колади. Рсспубникамиз шароитида арпа

    нинг илдиз чириш касвллигини асосан FlIsarillm туркумига мансуб. эамбуруглар келтириб чикаради.

    Касалланган усимликнинг бирламчи на иккилам'!И илдизи бугизини. эпикотил ва асосий пояиинг замбуруглар таъсирида зарарлзнишидан кувда

    ланг i(oрaмrир доглар пайдо булади. Касаллик кузгатунчилари: Dellteromyce-tes синфи, Нyphomyceta/es тaJ)тиби, Fusariиm туркумига мансуб F. oxysporium Bilai, Р.си/mоrum Racc, F.al1enaceum Sacc турлари хисciбланади. Илдизнинг касаллзиган I\ИСМИНИНГ юзасида I\изгиш-бинафша ра~IГДаги пиtментлар таъси

    рида ёгочлик ~I\ИМасинииг буялганлигиии, унинг устида 01\ рангдаги замбуруг мицелийлари I\оплаб олганлигиии куриш мумкин.

    Бу турлар ТУПРОКда рангсиз еки сарик-кУнгир рангдаги бир хуж'ай-рали хламидоспорвларни на жигар ёки кук рангдаги склероцийnарни хосил килади.

    Замбуруглар арпа уруrида, усимлик I\ОЛДИГИДа, ТУПРОКда мицелий, склероций,

    хламидоспоралар тарзида сакланади. Вегетация давомида конидийлар поси~

    тасида купаяди.

    у симликнинг ТУПРОl\да касвлланиши I-З50с хараротда ва 40':80"/0 измлик шароитида амвлга ошади. Намликиииг кескин узгариши касаллик

    нииг кенг тарl(aJlИШИга олиб келади. Илдиjдан касвлликнииг хлорофилл и паренхимага, флоэмага тарI

  • ёгин КУ" булган данрларда кеlll' таркалиб. Llегетация давомида бир неча lIаел

    бериш имконига зга.

    Касалликнинг инфекция манбайи касаллангаи усимлик КОJЩИК.Jlари

    даги пеКНИJ\иялар па касаллаllгаll уруглар хисоблаllЗДИ. IlеКIIИJlияспоралар

    юкори харарат на к:ургокчиликка чидамли хисоблаllади. Касаллик туфайпи

    УСИМJIик баргининг ассимиллация юзаси ;камайиб, БОШОКflИIIГ ривожлаllИ

    шини суслаJlПИРади, доннинг пишиб етилишини кечикrиради. Касаллик

    ryфзйли арпа хосилининг 30 % нобуд БУлади. Арна ЭЮfЛган далаларга (NPK) мейёрила кУлланилиши усимликнинг касалликка ЧИ!ЩМЛИЛИГИIIИ ортирса,

    факат аэотли угитларни кУллаш каеалланиши купаЙтиради.

    Вирус каСШlJluкларu. Бу каеаллик сари" паканалик ва гадир-будир

    моззйика куринишида БУлади. Сарик Ilаканалик касаллиги билаll касаллаlJгаll

    арпа барглари сарик-тилла paIlГllI киради. Саргайиш баргнинг юзасидан ости

    га "араб давом этиб, барг J

  • Экин далаСИlIИНi' фитосани't"ария холаТИIIИ ЯХIIIИJl3111 УЧУ" аРПaJОРJШР кузда боронаmmиши, бсroна утларга I

  • СУJ1ИИИНГ l\аТГИI\ "ора куя касаЛJlИГИ бсJIГилари хам УСИМJlикда С)'II)'рГИ

    хосил кнлиш даврида намоён БУJ1ЗДИ. Касалланган уснмлик ТУШ)'JlИДШ'И дон

    ларнинг кИПИГИ парчаланмасдан КУ'МУLIJ~ИМОII пленка БИJ1аll ,

  • 3амбуругнинг мснатаналари УI:ИМЛИК :JПИllСРМИСИ остида ЖОЙJШШI'ан ДИПЛОид миuелийдан хосил БУJlган тслсйтоспорадаll етИJlади, 3амбуругниш '

    хаётий цикли S та бос((ичда УтаJlи:ба.хорда O-спеРМОГОIIНЙ на 1- ;:щидий бос((ИЧИ, ёзда-II-уредобоскичи, кишда-III 1'елейтобоски'lИ 11

  • сони ортнб, l)'гунчаси узгариб кетади. Сулининг IIИРУС каC

  • l1уфаклаРНI1 хоеил КИJIади. У лар ИЧИ1ЩПI мицслиилардаll ЯIЩ хлами!(оеIlОР

  • КасалJ1ика I(арши курашиш УЧУII алмашлаб экиш I(оидаларига амал

    I(ИЛИш, ryпроJ

  • олиши ва сув бугланиши kУПаяди . КасалJ/ав~ан усимлик У':ИШ.'1011 оркада !';олади, доннинг СОНИ камаяl\И .

    Маl(каЖVХОРUllultl ZeJIьмиllmосnарuоз KUCfUUllllII . Касаллик ёз фаСJ\Инииг иккинчи ярмида намаёll були б, усимлик 6арПlliИ, CYTaJlap 1(06ИI 'ИНИ, усимлик илдиз бугизини зараРllаЙди. Баргда ЧУЗИIIЧОК жигар РЗllгдаги ДОГllар

    найдо булиб, тевараги ТУ" "ИЗИЛ-ЖИI'ар рангдar'И ХОIIIИЯ БИ!lан.ураНЭJ!И. Доглар дасТлаб шаКJlИ майда, кеiiинчалик бутун барг юзасини ~О[IЛайди. Касаллик дастлаб пасТки ярусдаги баргларда, кейинчалик ЮJ

  • Касалликка I(арши кураш учуи агротехник тадбирларни уз uак:тида

    , 1 утказиш, касаллаииш МИlW.орини кс,скии камайтириб, УСИМЛИКНИНI' чидам

    лилик даражасини ортирали. Бир далала 3 йилдан ортик муматда маккажухорини к:аЯта экиш I

  • ИнфеКllИН манбаi1и '-упр

  • Маккажухорининг бaкrериал сулиши, диплодиоз касалЛИГИllИНГ БСJlпшари, тщжаЛиши на карантин тадбирлари IG!ндай ?

    VII БОБ ШОJШ "асаЛЛlIКJI3РИ

    ШОЛUНUНZ nUРUКVJlЯРUОJ касаллuгu. КасaJUJИК веп:тация л.авомида

    UJOлининг барча ер усти аъзоларини касаллантиради . Касаллик бслгилари 'барг япроrида ва барг J

  • monifi[orme. F. oJ.ysporum f п,-уюс Bil»i. Yhelel'osporilll17 Nees, I'~gгаmil1iаl"/lm Saac, турларн келтнрнfi чикарадн .

    КаcaJlЛанган УСИМПИk кучатлари ТУПРОl(Дан униб чикгаlll'а кадар саргайиб, fiурапиб. I()Iрнб колали . Кас.аЛJ1НК fiСJlГИСI1 кучаТЛЭРlfНI1Г илднз бугизида чирнш. баргларнда саргнUI доглар паИJ\О килиб кури б 1

  • ','

    ШОЛИНИIIГ l'еЛМИНТОСIIОРИОЗ касалЛИГИIIИlIГ белгилари, каеaJlJIИК

    .~згатупчиеи, зарари каидай ? Шолининг фузариоз касаллигининг бслгилари, каеаллик кузга1)'lI-

    . чиси, зарари l(анд8Й ? Шоли баргини бакгериал куйиши каеаллиги беЛГИJlари, таРкaJlИШИ

    : ва карантин тадбирлари I(андай? Шолининг касалликларига I

  • бар.' япрогининг орка таМОllида 0'1 кунгир РaJrr'ДШ'И шакни МУlIтазам каn'алawиб борадиган хар хил шаклдаги кунгир могор билан КОllпаllган доглар

    пайдо БУлади . Ксйинчалик барглар кУнгир раllП'а кириб куриЙди.

    Касаллик lI,'Узгатувчиси Del1leromycetes СИllфИ , Hyphomyceta/es тартиби , P;r;cular;a gr;sea Sacc. тури хисобланади . Зам6уруг ТУГ'РОКд8ГИ усимлик КО)1-дик.ларида ва YPYI'Ila конидия холида са~rаllиб, уруг Уllаётгаll ваl(гида УJlИ касаллантириб, унувчанлигини камзйтиради, кучатларни нобуд килади, бар гIIИНГ ассимнляцион юзасини камайтириб СУJ1ИШИга сабаб БУлади .

    Замбуруг 15-ЗSОс хароратда, намЛ И/( ми\(Дори 90-95 % ва .харорат 22-24°С ни Т8ШКlfЛ I(илганда жуда тез таркалади . Замбуруг конидияси 5J-52°C да нобуд БУлади.Инфекция усимлик КОJlдик.лари, касалланган УРУГ, дон килиги

    на бего-на yrларда СaJфанади. Тарик донининг УIIУRчаНIIИГИ ксскин пасайиб,

    КУЧ2.т-ларнинг нобуд булишига, усимликларllИНГ вегетаuия давомида куриб

    «оли-шига, бошогда доннинг кам хосил булиб хосидорликни 20-25 % га камайи-шига олиб келади .

    ТflРUI(НUШ вирус IlflСШVlUlUlflРU . Тарикда 8ИРУС каС1L1ликлари б~ги

    лари усимлик баргида 8з барг J

  • Х9l~Иi' I(ИЛИШ даврида унинг гул тугунчасиt'а бориб уруг урниr'а ~уп МИКдор

    дanr Тt:J1ейтоспораларни хосил I(ИЛа,ци.

    , Касаллик фгатувчиси; Базидиомицетлар скнфи- Basidiomyce/es, кора ,!!:у'!лар тартиби- Us/i/аgifшlеs, Sorosporium reilianum Mc.Alp. тури хисобланиб, кщ:аллаиИJll" дщrнинг УНИШ даврида содир БУлади . Касалланган уруглар

    унувчанлиrи ~ганлигftДан кучатлар сони хам камаяди. СпоралариниуниШИ учу.н $c~' Схарорат зарур булса, 250с харорarда тез РКВОЖJl8Jrадн. Kac8Jl-лик туфайли 30-50 % жухори хосилн НQбуд БУЛ3ДJ!.

    ЖfХОРU .0 о" жfХОРUIIUНZ zел..мuнтосnарuоз касШVlUZU. Касаллик I усимликларнинг баргида, ПОlI.сида, туп гули lOэасида ЧУЗИНЧОК-ЭJlJIИIlССИМОН

    . ~IJГИР рангдаги ДOFлар пайдо 6улиб, атрофи 8Jl'ик ифодаланГ8J( хошия хосил JQtJ1ади. Бу ДOFлар нам об-хаво шароитида икки тамqнидаи тук кУНI'ир рarl1аги моroр бил ан I(ОnЛанади. Кучлн ~лаиган барглар lO'Pиб, ТУJllиб кетади.

    . Касаллик фraryвчиси Deuteromycetes синфи, Hyphomycelales таJYгиби, HelminlhQsporium turcicum Pa~s . 'l)'ри )(исобl1аниб, ТУПРОI(.'1аги УСИМЛИК колдикларида, урyrда КОНИдИJI . ва мицелИЙ холида сакланиб, УРУ!' унаё1таll оакти

    да УIЦ{ КlIC8JlIlантиради, кучатларнн нобуд' КИl1ади, баргнинг сулиiадИ. '" ' . З.амБУРУF КОНидИJlсинам шЩ>оитда хаво харорarи. 7-38 ос да уна бошniiJЩи.у'СИМЛИКНИllг .кас!i1Шаииши баргдаги устицалардан конидияларнинг ,l9Jриб келиЦJИДан ру!! беради. Каса.'1ЛЩiиш даври 3-7 кун ни ТЗЦJКИЛ килиб, 100

    . " на,мликдв, амалга ошади. Касалликt'инг зарариёз фаслида ёгингарчилик КУ" 6yJWliн даврJl8pда кyчaf.iиб кетади. Касаллнк туфайли 15-20 % хосил микдори камаяди. " ' .• . : . . ', жvХоDU .0 О" ЖУXDрuНllнZ neouк.!JJVUJUОЗ lШCaJIlIШU. Касаллик усим,ЩIКНIJн.г б~а ер устиаъзоларини касаллантиради. Белгилари барг япроги

    нинг орка raмонида o~ ~HГKP рангдаги, шакли муитазам катталашиб борадиган хар хил шаклдаги к:Унгир моroр билаи ~оnлангаи ДОFлар ПRЙдо БУлади.

    -Касаллик ~згaryвчиси Deuteromycetes синфи, Hyphomycetoles тартиби, Piricularia grisea Sacc. тури хисоблаиади. Замбуруг уруг унаётгаll Вal(fИда уни

    : касалл8Jf11(риб, УНУВЧatЩигини камайтиради, кучатларни кобуд килади, барl'-

    нинг сулишига сабаб б~lIа,ци . . . Замбуруг 15-35 С . хароратда таРII;алиш хусусиятига эга булиб, намлик

    микдори 90-95 % ва харорат 22-240с ни ташкил I\илгаида жуда тез таРl

  • POI(I(a 3Кliлганда харорати 100C 1Iаll 10 1\0 ри . 'БУли,ши, ")Кl1нзорлад,l~И ОСI'ОIШ УТларга, хашаторларга I\арши агротехник, БИОJ10ГИК 8а кимё8ИЙ кураш чораларини уз вах:тида утказиш, УРУl'ликларни I\yёш нури остида киздир"ш

    YPyt'Jlap УНУ8чаllЛИГИНИ 8а каСaJ1JlИКJlар, 'З чи.u.амJlИJlИI ·ИНИ Qртиради . ТУllроюm кузда ЧУI()'Р хайдаш п~roген микроорl'8iзмЛ'~р·т.арl(аЛ~Иllи·камаЙтиради .

    , Саволлир : ' Жухори 8а ок жухорининг 1(0Ракуя kа~iiНГИIIЦНГ беllrnлари, каСaJlIIИК кузга-ryвчиси, зарари кандай,? ,. ,; ~ ' " Жухори ва 01

  • КасаJlлаНI"ан беда УсНМли .... 1 аъзорларида даl;fлаб КУШ"ИР ,ранl 'Д

    уредоспоралар; 12- тел носпоралар , Иссяк "мнили шароитида бедага сув берилганда касаллик тез рнвож

    ланади,ва Усимлик !(ОЛДИl(JIврида телсйтоспоралар холида IQfшлаАди. Эрта

    бцорда улардаи хОСИЛ булraи базидиоспоралар суглама уснмлнгини зарарлаЙди . Замбуруmинг хаётий жараёнини 1О'Йидагича: бцорда зцидиялар

    сугламада - уредоспоралар бедада х.осил БУлади. Кузда телсlirocпоралар уснмлик КОЛДИlQIарида кншлаб, бах.орда базидноспораларни х.осил !Щлади.

    I

  • Б~да"UIIZ ,.,jHlUP доглuнuш КПС(lJultllЦ. Лсосаll усимлик баРГИIIИ, IIОЯ

    сини, дуккагини зар~флаПди. Касаллик пастки ярусдаги баi)('Jl~рда паЙJЮ булиб, кейинчалик юкориги ирус;:дагиларга таркалади. Баргорка томОн ида' КУНгир - сарик ДОl'Лар !1айдо бу'ШfG, БЩJI юза I(Ис""ида. саprиш куш'ИР раllгла куринади . Зарарланган бдрТЛ!:фда замБУРУГliиi!г ,..,ева тiillаси хосил БУлади. Бундай барглар теща l)'Шиб кстали . ~ , -" -

    КасалJlи~,"jYзra1)'-!,ЧИСИ Pseudopeziza riшiii:'аginis ' Sacc., :.щмБУРУI'И хисобланади . КdЛлангаи раргларда аскоспорадар хосил килиш БQСКИЧIНI . мева таналарда ха ·бяр. хужаЙрали споралар хсУ

  • !

  • КасаJ1ликка I\8рШИ кураш 'юраJНtpи : агротехник тадбирларг

  • Касалликни Ascomycetes синфиниН!' Erysipl1G/es тартиБИl'а маllсуб. Erysi'phe' comniiiliis (Wallr.) ryри келтириб чикаради КасаНJlИК кургокчилик йилларида кенг таРl

  • Х,алтачали босl(ИЧ - Mucospha-erella pinoales Vcst - I(уриб калган lJояда e'Пtлади. А. pinodes замбуруги ryl(-J

    уруглари JlхlIiи e'Пtлмайди, унувчанлиги Ke€I>.I!H .камаИиб кетади, "'ОСИJlДОРЛИПlИИ 56"loгача пасаяди.

    Фузарuоз касаллUlU (20-расм), КасалЛИК,.I(УзгаТУ8ЧИСИ- Dellleromy-celes ё~lIфИ , Hyphamycerales . тарти6ига мшreуб Fusarillm туркумининг, Fusa-rium moniliforme. F. oxysporum f oryzae Bilai, F.hele1·osporium fr., F.gramine-агum Schwabe, F. avenaceum Sacc., F. culmoruт Sacc. турлари келтириб ЧИl(аради. Улар нухотда ИЛДИЗ чириш; ДУ'\Cj(акларнинt могор.1r.IlJИ ва сулиш касаллигини icеmириб ЧИl(аради ..

    . , ' ., .

    ,-~ ; ..... _.:-: 20-расм. Дуккакдоinларнинг фузариоз сулиш касаллиги. а- зарарланган УСИМликнииг умумий куриниши; В- зарарланган itлдизНИНГ кеСМасм; с- замбуруг

    конидиялари.

    Илдиз чириш касаллиги 6илан касалланган усимликларнинг илдиз

    6уmзи на илдизи I(ИЗГИШ жигар рангга кириб, чирийди, усимлик нобул була

    ди. Бу касалликдан НУХО11lИНГ уругдаги yнraн кУчатлари куп зарар к)ipади.

    Касалликни F. avenaceuт Saec., F. cuLmorum Sacc. 1)'рлари келтириб ЧИl(аради. Касалланган зарари тупрокда намлик етишмаганда орти6 кстади.

    55

  • Уругнинг моmрлаш намлик микдорн ортик'ш булr'ШI Йиллард

  • ламани Зар8рлайди. Сутламада "осил булгаll :ЩИJ\ИОСllоралар иухаП

  • ининга ухшаlJl могорни хосил I\илади lIa УJlарни касаллаIlТИРUJ\И. I(UСUJlJlИК l)'файли 15 % хосил нобуд БУлади.

    Усимликнинг касалланган аъзоларида замбуру" аскоспроалари кора раН1'ДaJ 'И . HYl(f8J1ap ШaJ

  • усимлик нобуд булади . Бу касалликдан СОЯIIИНГ УРУI'дан YНl 'aн кучатлари l)'lIр

  • Агротехник тадБИРJшрдан алмаШJlаб ЭКИШ коидаларига амаJl КИJlИUl

    учун СОII экилган далага галла, канд лавлаги, каРОlIIкани 3-4 ЙИ"1lдан кеЙИIJ экиш, бегона утлар колдик.ларини экин даласидан чикариб ташлаш" касалJlИК

    Тарl

  • Касаллик туфайли 40 % XOCltJl нобуд БУлади. Касаллаllгаll урупшр униб ЧИJ

  • Касаллик l()iэгаryll'\ИСИ ТаКОМИJlJlашмаган замБУРУГJlар СИllфИ Asco-chy/a rypкумига мансуб А. pisilib 8а А. pinodes jones турлари хисоб1lаJЩДИ. А. pisi зам6уруrн ХШ:Т ЦИКЛИ давомида факат КOIIИДИЯЛИ 60СI\И'lIlИ х.осил I\ИЛади Пикнидиялари КУ" МИКдорда баргда, IЮЯДа, дуккакда на уругда х.осил БУJlади.

    Конидиялари чуэинчоt

  • ЗаllZ касаллUlU. ьу касаллик МОШllиlIГ Gаргила IJQЯСИЛЗ куш'ир rанг

    даги ёстИJ(чалар тарзила ёз фаCJlИIIИ уртасида НЗМОён БУладИ.Ка(;алJlИКНИ

    UZOl1lyces pJ/aseo/i Willtur замбуруги кслтириб чикаради. КасалЛИК\lИИГ оралик; хужaiiини сyrлама (ЕuрJlOгЫа) УСИМЛИI'И х исоGnаllиб, уредо на телеЙСТОСllора,

    лари мошда, )цидийлари сyrламада утa.rtИ . Ёз давомида уреД()СIJ(Jралар бир неча марта ХОСИЛ булса, телейтоспоралар вегетация ОХИР!'Il\а усимлик )(олдик;

    парида ,\.Осип булади. Кел"гуси йилда телейтоспорanардан бази.дцспоралар хосил булиб сyrламани зарарлaliди. Сутлама УСИМIJигида хо;с,иh булган :щидиоспоралар мошга тушиб уни касалJlантиради. · КасаллаllГан. УСИМJlИКНИНГ

    барглари С3р1'айиб, хосилдорлиги кескин камаяди.

    Касалликка J

  • " Юtчни босиб утади. Замбуруг КОНИДИЯJlар хосин I\инмагаllJlигидаll мицелий . булaIOJари билан тарJ

  • усимликлар 3 та ХaJ(Иl\ИЙ барг х,осил I\ИЛГУНI а "адар БСJII'ИJlарни Haм"~~1I "илади. КасалЛllган усимликлар усишдан ОIJl\ала I\ОJЩЦИ , '6аЛ1ШДЛИГИ 15-30 см IIИ ташкил J

  • ,,-осил булиб, нам шароитида 15-18°С дд . GQГЛОМ УСИМJ1ИКJIaРIIИ K3CaJl-лантиради.

    Касалликка I

  • ТУI1РОХНИ ЧУI\YР хайдаш, УРУПIИ ЭКИIIIJ\ШI олди!! ДОРl1Jшб экиш ва ЮlC

  • нормал БУЛИШИНII таЪМИНJJаш, фосфОР)IИ УГИТJlаРИIIИ МСЙфида I

  • Барг ялроги юзасида оч ЯШИЛ ,ш тук яшин раШJШР шшбат БИJlан >КОЙ~ШII'И()

    мозаика ХОСИЛ I

    рангдаги маАда думалОI< доглар шаклида пайдо БУлади. Догларнннг УСТКI1

    юзаси думало!\, I

  • барглари сулиб, К:УРИЙДИ _ БУIIДай УСИМЛИI(Лар IlOяеи ил)lиз БУГИЗИllЗН еини()

    КеТ'dди . . ' Касаллик 1

  • лар соглом усимликлаРДaJl тайi:рлаIlИШИ, УРУПfИlI Г I ШМJ l ип-r ! 2% )ЩI I ()PT~'I(]Cлиги керак; УРУI'НИ ЭКИWДaJl ОЛДИII РаКСИJl, В ИП)lIаI(С. П-4 ФУ fl ГИIIИIlЛИРИ

    билан дорилаб экиUl I(СРЮ( , ТУllрок.ааги харорат 18(1с БУЛГНllда урупrи :)ЮiIJl Mal

  • Касаллик белгилари барг чети буйлаб к9111'Иf>,раllгдаги догнар оа ТУ"а

    HaКJiapдa кУН1'ИР чириш касаллигини кслтириб чикаради. l)арГНИНI ' орка томо

    ииJlа ок ракгдаги моroрга ухшаш губорда замбуруг зооспоравгийсида 300CIIO-рaiiархосил БУлади. Зарарлаllган l)'1'YHaк IIУСТJJOI'ИИИШ' асосий к:исмида УIIИШ' Мaг.Jини чириган холга келтиради.

    Касалликнинг ривожланиши нам шарuитда,хаво х,арорати 18-20Ос б911-'гаН.iщ яхши кузатилади. Усимликка иифекциянинг кириб келиши баРI' огизчалари оркали содир булади. Баргда хосил булган зооспоралар l)'прокка тушиб,

    тугунакни зарарJlайди Кейинчалик зарарлангаи тугунакда fusarillm замбуруги вакиллари кенг тарк:алади . Картошка туганаГИНИIfГ чиригаll тукималар

    устини ок, сари к, бинафша раигдаги замбуруг мицелийси коплаб олади.

    Бирламчи инфекция манбайи зарарланган картошка тугуна!'и ва касаллаllгаll

    усимлик ~олдиклари булиб, У тупрокдан поя оркали баргга кутаРИJlиб борщи ва соглом уеимликларни зарарлаш манбзйи булиб хизмат килади.

    Касалликка I

  • КасалЛИi< асосан туrylJакlJИ зарарлаЙди . УlJдаги куртакнnр nтрофидn узига :хос ДУМaJШJ( усииталар панло БУлвли. Улар картошка туганагИJlИ 'fИ[JИIIIИl"З сэбаfi булми .

    ИllфеКЦl1Я мвнбайи -ТY"POI< ва куртакла I

  • J

  • ФVЗIlРl/ ОЗ ё/{и ""pmOIU/{(I/IIlHl I

  • жигар рангдаги пикнидиялар х.осил бул8.I1.И . Бирламчи ИНфСКl\ИЯ маllбайи ЖИII

    далаларидаги 1)'lIрокда мавжуя БУJ\Г8fl замбуруг сноралзри х.исобmlllади.

    Касаллкк туфзАни картошканинг Х,осил миклори 25 % га камаяди . Карши кураш чоралари : соглом УРУП!аР"И JКИШ. алМaJllЛilб ЖИШI'а

    амал КИIIИШ, УСИМЛИI( !(олдигини даладан 01lи6 ташлаш , ТУГУНЗl(нарни сакпаш

    режимига амал !(ИЛИIU . ,. Бакmерuал касаллuклар - Кора CO/l . Касалп и !< rюя ва тугаJlакни ззрар

    найди. Касаллик 1\Узгатувчиси - Erwinia phy(ophlOru Bcrg.t:t аН . бактсрияси хисоблаllади . Касалi1ИК дал ада мзйса пайдо 6УЛГЗIIДЗII КСЙ;I1Н намоён БУJlЗДИ .

    Касалланган усимлккнииг пояси корзйиб , чирий 60шлаЙДl1 . IОкоридзгк

    6арглар 0'1 "шил рангда 6улиб, сарг3llДИ на куриЙди. Каса1lЛЗНган усимлик пояск тупроК.LIЗН тезда СУГИРИJWlи(29-расм) .

    29-расм . Картошка касалликлари : 1- халкали чириш БИJ18fl зарарлаllГШi ТУГ8flак;2,З- бахтериал хул чириш билан зарарлзнГ8fl ТYГ8flaK; 4- кора СОII

    касалЛ1iГИ 6илан зарарлaнraн ус}!Млик; 5- кора сон 6илан зарарлзнГ8fl туганак; 6,7 - бактерияли сулиш касалланган УСИМi1ИI( 88 туганак.

    КаcaJmик 5елгилари ТYГ8flaкдa унинг чириган х;олатнда кузга ташлзна

    ди . ТУкималари юмшоJ

  • КаcaJIИКК

  • 80ситасида таРI(Длади , КаСaJIJlИКНИ тарl«lТУ'I'II1СИ ширалар буниб. Усимликлар

    бир бири' билан туташганда кам касалланиши МУМКИII , КасаЛJIИК аСОСЗII

    тугуиакда CЗJ

  • Касаллик барrда, rюяда ва мспэна rШМОёН бущщи_ [,аРIlIИllГ кирраСИЛ

  • булиG, t

  • сак.лаJU, касалЛШl гаl1 УСИМJ I 11I

    &1

  • Стрик касаллиги томаки мозаика L!ИрУСИ била!! БИРI'aJlИкда IШРТОlIlКа

    нинг Х вируси ва У вирусн томонидан келтириб чикарила,'1И. КаСaJlЛИКНИНГ

    характерли белгиси помидор поясида ва барг бандида корамтир чизикларнинг

    хосил булишидан бошланади. Касалла!!I

  • IЮЯIIИIII' Юl(ОРИ "ИСМi1да ЖОЙJl3ШI'ЮI ёш ilOВД,1ЛUРНlIИ }Щ УВд

  • К"С

  • 36-раем . Помидор баРГИ!lИНГ ИllеИМОII ТУС( 'а кириши .

    ХIХБОБ

    Kapa~, касаЛЛIII.:лари

    Кора сон. Касаллик ИССИl\хоиа 6а кУчa-rxоналардаги турни еш.nаги кучатларда намоен булади. БелгилаРIIИИГ характерпм хуеуеняти илдиз буги

    ЗИНИИГ lI.орайишдир. УСИМJlИК паяем ин гичка.>1эшиб. буралиб кетади. КУ'!аТлар каеалланганда пояеи намлангангэ ухшаб. жигар paнrTa кириб еУJlНЙДИ

    илдиз бугизи ингичкалашиб I\ОРаяди ва I\Yриб колади, илдизи яхши ривож

    лащшйди (3: pacr.:) . ..• ~·r

  • [{ЩXlМIIИНГ JШJlU ка(;

  • Баргнинг юза I\ИСМИf\i1 саРГИIlI ДОI 'JI

  • 'УСИМЛИICIIИIII ЮJСШlJ1JIII 'ШI 6аРI 'JШР

  • шароипiДЗ кеш' таРI

  • миклори ортикча БУJIl 'аJl l

  • риб кстади, урупшр"ивг у"у "чаIJЛИГIl ксеки!! Ю1.~ШИИО K

  • ФО/"ОJ КflсаЛJlllгll t{аС(lJl_~fИI'ИIIН l ·dI\О\·IИJ\JJatll~lа1 ·alL "J:..l1\10УРУГjli:lj1 ClfIItIH'I_

    ПИКl~ИДIIЯJlИJlар ТУРКУМI1I1ИНГ вакили 1)/101710 /'OSlmpii Sacc 'IУРИ КСIlГНj1И() ЧИl\аРЗДII . Касаллик иЛ}(из МСВШIЗРIIИIII ' С3Юl3l11 жараёIlНJ(i1 ЧНРИШl1 (;Юl 1\)'РУк

    ЧИРI1ШИ, уруглик кучатлаРllIlI1I l\)'ри6 I((IЛlШIИ IШ1КJIИJ(а JН'IMat:1I GУЮI;(I1. Kaca.il-ЛIIК 6СJ1l 'илари бар г баllд;' на ТОМИj1ида 'lУJИIIЧОI( UI\-жигаj1 РШIIЛШ'II Jtol пар тарзида lIамаён БУлади . J(аС3.lIJlИК БСЛГИJ!ари баРlдаlt 11JI'IИ1меIlШ

  • Касалликка КДРШИ кураш олиu UОРИIll УЧУ" I'Y"P0I(I(G фосфОj1J1l1 па калийли угитлаРllИ I\УЛЛ

  • утларга I(арши кураLIIИШ, УСИМJlИJ

  • I!инг КОIIJЮJJЧИ ryкималар чириб, УflИНl· РИВОЖЩ1IIИIIIIШl1 т)':-,:т:пи6 КУЯl\И.

    Нзтижадз илдиз меllЗЛаРIIИIlГ РИIIOЖЛЩIИШИ aMaJll ·a ОllfЩ1ЙJ\И 11

  • КасаJlJlИК I\УЗI':.tТУU·lIки-АSСlJlI1)'се(('~· СИНфИIIИIll ' I::г)'siр/ш/еs '1 )'[ЖУМИI а

    КИРУIIЧИ /:.:rysiphe соmnШI1/S G,.ev ЗШlБУjJУI' ТУРИ \,исоОJlаllU!\И. 1>)' ~амбурут усимликнинг ЭIIИДСРМИС ТУI\ИМaJНlрига ма'\сус ГЗ)'Clорийлар IlOситuсида бири

    киб, усимликдш'И запас щик M()JV\aJfajJ \,ИСООИI а lIарuзитлик била" :\,

  • 2-3 11ШJIO II УТК31ИШI I IIИ КI~pa l

  • УСИМJlИК КОЛДИl(ла[)I1НИ силос I\ИJlНllJjЩ ФОЙДШI

  • йнллари УIIИНI- ]щхt[1И Х-I О i1liJl ~\i1НU ,\IНj\а кузатишщи _ /(aC:lJI:rHK НСI ~ Г:lI(ШI лаврида кеш' гаркаJlн6, ластла6ки 6СJlП1ЛЗРИ БUJ1Г IOJасида !J

  • х.ОСI1J1 бую'аll замБУРУI ' мицелиисн баРI' орка 1ЩЮIII1)!

  • 5 мм ККаСJlJlИК туфai1 J II1 5 % 11J1;{ИJМL'''

  • лик, харорат ва УСИМJIИК ёшига 6tн'лкк раВКШД

  • 8upvc KflC1UUIU Кilaptt . Лавлзпщз 18 турдаги вирус К

  • учкии КИC/lшдаIl бошлаllиб .ЧСI араси И ,ХllIИ ифОНlIJlaIlШll'ШI саРИI, )ЮГJlар XOCHJI кклади, КеЙИIlЧалик бу ДОf'лар fiарl'Ш""' аСООlI'а «уча-порлардан

    1000, ~ масофада жойлаштиридиJJIИ керак, Мана 11Iундай масофаларда жойлаштирилганда лзвлагининг сарик касаллик бида" касаллаllfolШИ 9 % ни ташкил килса, (!нма t:,H экилган далаларда 35 % ни тзшкил килган.

    КасаjlЛикка ~ши курашда касалликни таркатувчи ХilШ8рОтларни йук

    килишга JQlpзтилган тадбирлар асосий рол уйнзйди, БУНИIIГ учун . БУ. Х1\llIа

    ротлар дастлаб экин далалари атрофидаги QeroHa утларда ха!!..- кечиргщi,ЛИГИ учун экинзор атрофини 40- 60 м кенгликда системали таъсир ЭТУIIЧИ инсекnщидлар билан ишлов берилиши керак,Бу И\llЛовлар май ойларида лавла!"и 2 та Х:iI\И!\JfЙ барглар хосил J

  • /lall 10- 12 кун YTra1l1li1ll кейи!! аcuси!1 :ЖИII ЛЗJl

  • ланеа,55 о С да нобуд булади. КасаПJlИК асос,UI YPYI' ва Т)ТШI

  • фойдалаНИJl8JtИган УСИМЛИКJlар lупро~>ха инфекuия ми~>хорини камайтиради ,'аll турлари булиши керак, яыI,' кузги бу,'доЙ,IIIУл.гuр КИJlиб кОЛЛИРИШ асосида далалар фойдаланиши керак, "

    Т]прокка минерал 8а махаллий угитларни кУллаw X!i.M ЯХI1/I1 самара беради.Угит кУлланмаган далаларда касаллик 29 % ни 'таШКИJl килса ,угитJ,арни N70P40KIIo МИКдорда кулланилганда 8 % 8а 15 т га МИКдорда махалj,ий угитлар соли'ган далаларда 6 % усимликлар I(асалланган холос, МаккаЖухор оа бугдой пояларини шудгор J

  • камайтириб, УСИМJlИКIIИllГ сог

  • Саволлар: Фузариоз сулиш касалЛИГИJ{Иlrг зарари, бс.hгил ·ари, кузгаryвчиеи ка

    карши кураш чоралари I\аrщай? . I\Yнгир чириш каСaJIЛИl'иниlif" ~арари. белгилари . кУЗI'ату"чиси ва

    I\арши кураш чоралари кандай?

    Илдизмевалар бактериоз и каtaJIIlИГИНИЮ' зарари, БСЛГИJlари , кузгатувчиеи ва карши кураш чоралари J

  • Касалликларга J

  • Беда билан алмаШJJаб )Килгаll ЩlilалаРДришиш керак. ЯЪНИ, бир тонна ypyrr а ИШJ1011 беРИЛfaJща 3 л МИКдорда СУ8 аралаwтириб фойдалаllИШ керак.

    Ла8J1 а1'ииинг вегетация давридаги зеосий касалликларига карши ку

    рашда тупроккз ишnон беришдВII БОШllаш керак.БУIIИIlГ учу" тупрокни чукур

    хайдШII, намликни саlфаш, УРУI'НИ ЭКИШД3Jr ОЛДИН тупр

  • ИККИIIЧИ ишлов Уl-lдан КСЙИI I 15-20 кун утгаllдаll КСЙИII ут"аЗИJI>l IIIИ ~ta KCaJlJ'a МУ80фик. Дастлаб пеРОНОСl10РИОЗ ,пирус касалЛИКJIари, :.181 11 ' беJlГИllари lIайно 6УЛl1lНда дала атрофи 40-60 м кеНГJlикда геlпарига 3-4 Ю' МlIl().lOрида IIИ II1:6 ,2-4 KI ' МlIl(Jюрида IЮJlикарбаl(Иl1, вирус каеалЛИГИIIИНГ таркаТУIIЧИ хашаротпаРI '1j каРLUИ БИ-58 IIРСllараТJlаРИIIИ I

  • 1и ЙУl\олгандан касалНИКНИIIГ ЩlмоёlJ булИlUИ кучайиб КСТ'ЩИ. ИССИl(хона

    ларда инфекuия асосан усимлик I(ОJlДИlCларида.. TYllpoK/1a БСI'ОIШ утлаРJ.lд сакланиб I\ОЛади.

    ~~"'" ;v:-' ,

  • шакли ЙИРИКJlашиб, чукурлашади . КасалЛИКIIИ Me!ol1c(mia!is тартиби llaКИЛJI Col!e/o/ric/II/m /agenm'ium Elli s.ct Halsted тури келтириб чикаради .

    :4' ~ . . ~~~ , ' - . ~-:;~'-~. ;../

    49-рш:м. Полиз экинларинииг atrq)акноз касаллиги (Colle/o/richum /agenarium).a - зарарлаиraн ПOll, барг ва мсва; б - замбуруг спораси. Касалланган жойда замбуруг конидияларни хоеил килувчи ложа хосил

    кклади. Унда рангеиз, бир хужайрали улчами 10-30х3-5 мкм конидия банд

    ларида тухумсимон, Цl1Линдреимон шаклдаги улча\1И 11 -20x3,6-6,S МIO.I IQIГГdJlИКДШ'И КОНИДИIIJlЩJНИ хосил [(илади. Замбуруг барГL'а устицалар воеИТ

  • , ' ;

    пасайщuи усимликнинг УСИIJ';И ва ривuжпаllИШИ кески!! СУСl'лаштириб. ХОСИJl-дорлигини камаЙтиради. , " ,

    3амбуругнинг тар~алиши асосан бар" ОРI(З ТОМОliИlIЭ XUCI1JI булга" зооспорангидаги этипган зооспоралар 80ситасида амалгэ ОUЩllИ . Каезн лик

    "УЗI'аТУ8ЧИС~i хаоо харорати 18°С;. lIамлиги 90-95%да I/ОРМал РИRожлаJlиб. инкубaJJИОII даври 3 кунда амал:it.,~m:,. rt,нфекциянинг еаКЛЗIIИUlИ T~'1JP()I(да!"и зооспоралар воситасид'! ~либ,r:" '·.И~UlИIj: I(ОJlДlщлари хам асоеии рот, УЙнаЙди. Тупрокда кула~ шарои;-t: БУЛПIнда з60~ГiО:liалар' усиб ,мицслии х.ОСИ ! 1 IU1лади ва УСИ~ЛИКIII!III' илдиз 11~иr.ШЛЗl?,И~~;,;f.ФiЪжла!lадИ :'1У'С~МJlИКНИЩ· зарарm\!!ГiШ ЖОИИ,'1ЗГи мицелий"",,,г РИВQ)~я;litиi'uид~. зооспораllГИl1l1ар хосил булиб YHlIaJ-l зооспоралар стилади. . .,t,' :#

    1 , КариlIf кураш чоралари : тупроr

  • чаник 6У1)'II барг IOзасила жигар раllгдаги ё, 'НИ томчилар таР:.lИllа "амаё" БУJlади . Ксйинчалик бу доглар УРНИ куриб, тешилиб копали. Бар, ' баВ;LИ '13 пояда хосил буш 'ан ДОПlар барГНИIlГ ТУlllи6 КСТИlJlи,'а ёки ПОЯIIИ УСИШi\

  • УСИМЛИКJIарни ва беГОllа утларIIИ зарарлаЙди. КаСaJIJIИI( бир УСИМЛИК/lШI

    иккин'{и усимликка аСОС311 ширалар воситасида таркалади .

    51-раем. Бодрингнинг мозаика билан зарарланган барг ва меваси.

    Касаллик уруг оркали таРl(3.ЛмаЙди. К,арши кураш чоралари:

    экинзорлардаги бегона утларга ва шираларга карши кураш уз IЩ.!S!:.Аа УТказиш. касаллаllГан УСIfМЛИКЛарни на.'-f)'наларини экинзорлардан . бзртараф I(ИЛИШ. чидамли навларни экнш.

    Саволлар: Полиз экинларининг ун шудринг касаллигининг лайдо будиши,

    6с:лгилари, инфеКЦИЯ маllU

  • замБУРУГНИlII' мева танасини х;осип БУЛИW'IЩ

  • ~

    Кукат жинларининг бак-гериал х.ул чириш касалЛИГИНИIIГ IlaЙ/Ю БУJlИ

    ши, 6елгилари, инфекция манбайи I\ан~ай келиб ЧИl\ади '! Кукат экинларИНIIНГ касалликларига I\арши кураш чоралари ~iДай ?

    XXV БОБ Мевали дараХТJlаРlIJшr' касаЛJlиклаlЩ

    КvчamxонадаlU уругдан ушин ви I(aumu экuлгаll кjщаfnЛflllUflг /ЩСWIлuкларu. Питомникнинг кучат етказиладиган далaJ]арида учраЙДИГ3I1 · .касал

    ликларига lIарша (калмараз), ун шудринг, илдиз раки ' ва вирус касаллик

    парини киритиш МУМКИН.

    Илдиз раки. Бу касаллик билан кучатпар 50-80 % гача зарарланадИ . Касаллик кУзпtlУВЧИСИ - Pseudomonas tumefaciens ~tеvеl1Б. бактеРИЯСlt бупиб, у жуда КУ" мевали усимликларни касаллантиради.Илдизни зарарлзН1"3.Н

    IGIСМИДан ва илдизТ)'Кчаларидан кирг,,"" бaкrериялар илди]х.ужаЙраПарнинг

    reзда н6буjt БУЛИlliига сабаб булади ва KYIl МИl\дордarи усмани хоси.ll I(ИЛiЗДИ . КасаJlЛИК тynpol\дa намлик !СаМ булганда кенг таРl\алади. Касаллангаll УСИМ" ли'к're:ща куриб "олади (52-расм) . ." :,

    52-расм. Мевали дарахтлариииг илдиз раки. (Pseudomonas tumefaciens). Касалпик фf"lП)'вчиси тyцpol\дa УЗОI\ муддат давомида СЗ1(Jlаниб 2-3 ЙИЛдан кеАии х.ам УРУFДан унган кучатларни касаллантириши МУМКИИ. Касалликнинг экг кучли куриниши нлднз буmзи ва У" илдиэнинг зарарланишида намоён БУлади. Касаллик туфайли к}iчатларнинг СУВ таъминоти I(ескин бузи.яиб, усищ РИВОЖЛallИШДан 0pl\aдa JФJI3дИ. Бундай I(УЧатл8р тупрою

  • К,арши кураш чоралари : кучапорларlIИ унумдор TyllpolQlapIla таUIКИJl М;ИЛИш, ТУПроl(l(I уз ваl(rида ИШЛО8 бериlU. касал УСИМЛИКIIИ па УJlаРllИllГ

    илдиз М;ОЛДИ~lIаРИIIИ "91( I(илиб таШJlаш . БарmUIIZ I(jHZUP дОlЛUIIIIШU . Касз.11ЛИК меоаllИ llара..хтл аРIIИШ · aCOC

    Парша КacaлJJИI'ИНИ OJIMaдa халтачали зам6уруглардан - Venfllria inae-gualis Wint, "окда- Verturia pirina Aderh турлари келтириб чикаради . Каеалпик усимлик баргини, новдаеиии , мевасини, мева банДИlIИ зарарлЭЙди.

    Касаллик дасглаб яхши ифодала.нмаган сар"иш дorлар тарИl(зсида на"ОёIl

    БУпади . Олма барГИIШНГ у(:тида, иок барГИН1!НГ осТида замбуру~ спора J(ОСИЛ кнл.иши кузатилади . Доглар МИJ

  • споралар етИllaJ!.И . I1ссодотецийлар (.'ТИJlИШИ Gах.ОР IIИ uхири , \:ЗIIИlII ' бошига ТYI"}J11 келади . Аскосгюралар ёМI'ирда ОЧI

  • Касаллик кУзгатувчиси ун IlIУДРИflГ замБУРУГИI'а мансуб булгаll-I'оdosрhаеrа

    leucot,.icha "Ури )(.исобланиб , каса.нлик I

  • зарарланraн жойидан кириб кснади . СllораllЮН ' РИIJОЖНЗНИWИ IlaM lIIapOI1T J\a амалга ошади (55-раем). ИнфеКЦИЯНИНI ' GИРJJамчи манбзйи KaeaJl1Jalll 'all меналар булиб, уларда )(осил булган споралар турли ЙУJJJI.ар .QИЩIIJJ таРКЩlиши :

  • олгач ёрил иб кетади . НО8лаларда касаллик беЛl-ИJlЗРИ ЧУJИНЧОК КУII I-ИР

    рангдаги I

  • Кора рак касалllИГИ dл'ма, нокда кузаТИllиб, УСИМJIIIК тз, ; аСИlIН 8а 1108-данарини касалllантиради. 'KaC3.-1I1ИК беЛГИllари даСТlIаб, дарахт таllаСИJ\а

    J

  • Инфеl(ЦИЯ манбзйи дарахт танаеидаl'И МИЦСЛИЙ хисобига КИШJlаб чикдци lIa бахnp. фаслида ривожланади. КаСaJlЛИК богларга капа зарар кслтиради ва

    да:рахтларнинг 3-4 йилда I

  • Бу касаллик Европа (Англия, Дания, Полша; IlидерлаIlДИЯ): Осиё (Яrroния), Ши~юлий 8а Марказий Америкада (Кашiда, Мс:ксик~; АК,IU). Африка (БАР). Жанубий Америка (Чили); · АвстралиSl давлатларида Tapt

  • КаcaJlЛИК кузгатуо'lИСИ хисоблаllган бактерия та

    ~ ;. : '-6О-расм. Мевали дарахтЛ~f:lГ куйДиргиси- Erwin/d'omylovora (Burril/) Сот .S.A.B .. : 1- кокнинг касалланган барглари; 2-кучли ' д\ipажада касаллланган нокнинг НОI\Даси; 3-Ок сутсимон томчнли Н()8да .83 мена; 4- К!iСалланган ryпryлларнинг I

  • ОлхVpuншlZ чjimllО .(шар"а) ImСWlЛlIlll , Ьу кас

  • давОМИ.llа на:юрar килиш; кас8ЛЛИК аникланl'аи шароитда дарахТЛЦРIIИ барча

    сини йук ,

  • , , , Бамперни ЭМУЛЬСИОII конuстрагiщаll 0,25 лkа" , 19о/р . ;l'qщt:tНи. )МУJlСИОII концетратидан 0,2 ...: 0,25 Лiга, Тонсин -М 70 % на~ml!JУIIЧИ, ~УКу'lIIiДан I KI' /га, Фоликур БТ ни 22,5 % ГИдaJ~ 0,5 лlга Ilуркалади, ..

    % .,. , t I ~

    . ~ \ "~ . ;!~~~~

    , > ~, -~ , ~::.:~ ~ ...

    ~ , ...:::., .... ~.,. с ' ,/ ! \ '.:--',

    { . ' .. ~ .. ~

    ~! . ~.\?itfj]~~~ I . . • В· '. .. .-'.",. "" :t:. ~ '" _ ,_ ' ._: . '8:41 62-расм. Токнинг, ун-шудриifr касаллиrи (Uncfnida песа/ог). а - КОНИДИ!!

    банди КQJ\ИДIUI билан; б - К1Iейстотеций; с - d - зарарланган барг lIа, шингил . TOKНlIНZ соxma rн-шvдрuнz (мuлд.ю) касаллuгu. КаСaJmИК . I

  • губорлар БИJlаи I

  • , .

    га тенг. 3амбуруг учу .. оптимал намлик 97-100% ни ташКИJl ладн. 3амБУРУI" УСНМЛИК ТУl\'Имасида 7"90 С да ривожланИШИ мумкин .

    Сохта ун-шудринг касаллигига I(8pШИ инкубauион даврга ,

  • касалланиши кУПВЙМОlЩа. КасалЛИКIIИ купайишн учу!! исскк ва ёгн!!гарчнлик

    х,аво шаронти I()'ЛВЙдНР. 2004-2005 йилнарн об-хано бу касаллик учун оптимал I(yЛВЙ шаронт булиб УзбеКИСТОllда касалликнн кУпаiiишига олиб келди .

    ТОIШII Ц~I!f(ОСnОРОЗ I{Qсал.fJUlU. Касалликни кузгатувчиси СеГСЩРО/'а

    ."it;s Sacc I!кк Cercospora Rosleri Sacc замбуруги булиб касаллик acocall баргнн, ноадани, меа8 банди ва мевани зарарлВЙди. КасалЛИКIIИ белгиси

    баргии 0CТJ(If JQtсмида j(ШИЛ ОЛИВКOInfI! раигдаги думалоJC; "Yl(f8llap )(оснл 1OtЛ3ДИ. КaclЩЯанган мева банди I

  • ТОКН" О" "ириш касаллиги. )(узгаТУВ4ИСИ таРaJ(I{ИЙ этмаган замбуруг

    Conyo/hyrium diplodie//a (Speg). Sacc. Мевани механик жарох.1ПланГa.Jl жойини зарарлайди. Касалликни ~згатувчиси каеалланган мевада ва ТУПРОl

  • касалJiанган УСИМ1IИК усишдан кучлик орндда tфnади tJaтиж,ща хоеИЛДОР1lИГИ

    кескин кам8JIДИ. УСИМ1IИК кучли зарарланганла . куриб .. колиши МуМкиtl . Касаллик к)!эгатуuчи бактерия усимлик lIустлогига механ·ик зарарлаю·ан жой

    оркали киради . Бa.кrСРИЯllиспоралари 'Jарарланган шиliJдаll сочилиб тарка

    лаши натиж8сида ТУПРОКда сакланади.

    Кураш чоралари: Профлактика тарикаСИЛ3 I

  • I "

    Касалликни РИRожланиш даражасига I;.ар 10 кунда 1 марта t

  • кундаланг /(есилганда ёГ()ЧJlИI< I(ИСМИ жигар paJll'I\a ёки' кuрамтир рШllЛЗ куринади. Бундай кучатлаРНИIIГ касалланишида F. nюnifl!OI·mе. F. (utегitillЛ1, F. heterospoгum. F gibbosil/m, F. sambusinium замбуруг ТУРJlари каТllашади (64,65-расмлар).

    . . 7'

    'A~i~~ .. ~~ I~ ~ . I I

    н .. «A~ _ u,\~

    "

    \ 64-раем . Тyrда еУJlИШ касаllJlИГИIlИ келпtриб чикарувчи F heterosporum

    ТУРИIfИНГ макро- 8а микроконидийJtари

    МаълумотлаРl 'а кура тутнинг фузарноз касалпигини 10 дан ортик 1)1>Даги Fu.rarium замбуруглари келтириб ЧИl(аради . Касаллик l)'файли 30-35 % уругдан экилган кучатпар, 40-45 % пaJiВaJlДПанган кучатлар. 20 -25 % KYlI йиллик ТYl' дарахтлари нобуд БУnали .

    Касаллик кучатларнинг ётиб I(ОnИШИ, илдиз ЧИРИWlt ва СУJlИШll тарзи

    да намоев б)'лади. Касаллик белrилари пастки ируеда жойлаШL'8Ii барглаРIIИНГ сарг3ЙИШИ, барг I\ИРРаларининг жигар paHrra кириб fiужмайиши таРЗI1Да намоен БУJl3ДИ . Ка.салликнинг ички раю'га кириwи БИЛatl характсрлаНaJ1И .

    Касаллик тут дарахти IIИНГ уругини хам зарарп3Йди. БУIIДай уруглар унув

    чанJIИrи 10-12 % r'З. камаиди. Фузариоз IGlсал:IИГИ туфайли бир тупнан О!lинадиган барг МИКДори 7-9 % ra пасаиди . Фузариоз 8ИЛТИ билан ""1IcaJJ-лаllган 1)Т дарахтининг бир йиллик ИО8ДarJарини тезда сооук уриб кетади.. КасалЛ ИКЮlltг

    ички белгилари утха.1УВЧИ 'f9l\ималарнинг I\орамтир жигар paJirra 'кириtlJи (НСICРШ), НЛДИЗ ПУСТИIiИНГ чкришн натижаенда I(ИЗИП , кук, бинафilla' paнrra кира;хи (66-раем).

    Тyrзорларда фузариоз ВИJ1Т касаллигининг кенЕ' таРКaJIИШИI'а асосий сабаб,' тyrзорnар ораСИГd ryза, 1l0ЛИЗ ва сабзавот ЭКННЛ3рИftИ":)'kиriIJ Ilaт"QlS.aсида ИliфекuииНlШГ Т)'проtИ билан зарарllанишидан I1ЛДИЗ чириш касаллигининг келиб ЧИl(,Ишидир.

    Касалликка t

  • I ' .

    595

    ~

    ~ ,,"'" ,"'

    , "-~ " ~ ~ ,'7" ~ ~ ~, \:~\ 1

    __ ~Y c . __ ~_~ 65-расм. Тутда сулиш касаллигини кеJIТИриб ЧИlсарувчи F. lateriti"m

    1Урининг макро ва микроконидийлари ' ААник:са тyr плантацияларининг ,

  • БУАЛГЗНЛИГЖIИ курнш мумкин. Барглар да сар,'ИIU ДОПlаРНИIIГ "осип GУЛИIIIИ

    йиллар утиши бищщ ортиб боради.

    (~~ ~:;: .~,'~\ .• J? ~~;~~,.~;:~,)' ~.~~V.~1~~·t~~~~(~ (. ... ' .. '-. ' /,'" ?/"\~(,. /(\ .. '", ...... , (,,' ~"~~-:~~;;4f,,-.,,'I;, ._' , .... i v /" , . ~_ 't ~ 1 ... · '~ t) ::"'\.,. • . ~ . \ .-1 ..... :) -~! '\~ ... t·. :c:>" (j .;~~ .. ~C-I.::t\~.l..~ ~ ';~ &. \ . ,.... ;... ... \.:(/ Со"""-' 1;] ..... ( ) /":( " . ~tc~l " 1,.< То,"" .:, /'1i .~ ..... -e" (~. / ' ; .. ) \t··"'..c:··.,···. ~" . ""'..., /"'-'''> (;",..;;.r ./ й..,.- r..';:'ft-'7';{':'

    f\.. ' /-} ~.." . , , .,(~ ,','" ','. < . -,~" ••. , ';,:

    УСИМJlикларда барг ЯПРОFИ бужмзйиб, кейинчалик тезда тушиб кетзди. Бун

    дай усимлик новдалари баргсиз !(олиб аета-секии курий бошлайди.

    Новдасини кундаланг кесиб курилганда, унинг ёrочлик !(Нсми жигар

    рангга кирмб, узах l(И

  • Шу давргача кишлок хужалнк уснмликлаРИIIИIlГ ФУJариоз К

  • билан ИШЛО8 берилган уругларда унинг МИК,I\ОРИI'а боглик раВИllща Уlfувчаll

    лик ХУСУСИJlТИ 87,4 дан 98,9 % I'a ортщи, Тут уругининг бир килограммига 1-2 г МИКдорда ФУIIГИЦИДНИ кул

    лаш, унинг ryлик дезинфеКЦИJl булиб утишига ИМКОНИJlТ бсрмаЙ)IИ, DУ

    МИКдорлардз УРУI'ЛЗРНИНГ уиувчаилиги 89-95 % ни ташкил КИJlади. ХОJЮС . Уругдан унган кучатларни кеЙИIIГИ муддатларl\а кузатиш натижасида аста

    секии усимлик клдизинииг I\орзйиб, чириА боШJlашини куриш мумкин .

    Сииалган барча Фунгицидларнинг МИКдори бир килограмм уругга 3 l' булганда назорат вариантида УНУ8ЧЗНЛИК 90,2 % ни ташкил КИJ1са, тажриба ваРИdНТида 96-98 % га тенглашади ,Уругдан ую'зн кучатлар соглом 8а касаллик бе.лгиларига эга булмайди ,

    Фунгиuид МИКдорннн 5 г. I'a ОРТИlllИ уругдаги барча инфекция;!и тУпик тозалаеада, уругнинг УНУljча.нлигига салбий тзъсир «ила бошлайди ,

    Уругларнинг УНИID тезлиги бу Фунгицидлар таъсирда назОРа1Та нисбатав

    пастлиги бипан харакreрланади, Бу жараён Фунгицидлар МИКдориии ортиши

    )'симлиКдагн физиологи" жараёНJlарl '(1 Т(1Ъ(;ИР килишиии курсатади. Тутда фузариоз касаллигииинг келиб чикишида Fusarillm замбуругн

    нинг патоген ва canротроФ турлари вз бактеРИJlлар хам иштирок ЭТ(1д ... Фузариоз касаллигининг ташки 6еЛГИJ1ЗРИНИНГ намоён булиши касалликни келтириб ЧИl\зришда катнашган турлар таркибига боГЛИКдир. Бундай УСИМЛlfклар

    аналlfЗ КIfЛИНганда, улардан F,solani, F.javanicum, F,lateri/ium. F.heterosporum, F.gibbosum турлари 8а бактериялар ажралиб чикади . Тут кучатларини ДоимиА далага экилгунча кучириб утказишда унинг ИJlДИЗ еистемзеи бир неча марта

    зарарланиши мумкин. Унга карши курашнинг бирдан бир АУли кучатларии

    тупро~ка э~шдан олдин свмаРWIИ фунгнцидлар бl\Л3Н илдиз системасига

    ишлов бсришдир.

    Бунинг учун тупрокка экиладиган кучатлар кучатхоналардан ковлаб олингандан кейин, :жишдан олдин 30 мин давомида Монцерин ФУНГИЦIfДИнинг 0,3% ли эритмасига ботириб h,-УЙилади . Jрнтмани тай~рлаш учун 10 л сувга зо гр Фунnщид солиниб JlXIDИJlаб аралanrrирилвди , х.ОСИJI булган JРИТма идишларга кучатлар НЛДИЗИНИ кумадиган МИКдорда к}'йилиб, унга кучат

    ларни солиб к)iЙилади. Назорат учун олинган УСIfМЛИКJ1ар эеа шундай микдордаги сувда ~анди.

    Тажриба учун 200 тадан усимли!( ОJlиниб ТошДАУ YI(YI:I l'аЖРlfба станЦИllСИДаги м!\Йдончаларда тyтra хос булган агротехник тадбирларни к}'л

    лага" х.олда далага ЭКИJlДИ , Кучатларнинг УСIfШ ва ривожланиши, касаJ1ЛИК

    белгиларининг намоён булишини кузатиw кузга I

  • МонцеРИII фунгициди билан ИJlДИЗИI'а ИШJIOВ бсрилан тут

    -------- - -;J-" -::::J: -- - - _ ... - - -- - .• . __ о • .. Тажриба КузаТИU I мvддатлари l i вариант- ЗО . ОЗ . 10 .04 20.01\ . 20.05. 20.06 20.07 20.09 . i лари 0 1 .0 1 0 1 0 1 .0 1 .0 1 0 1

    , I Илдиэи сувга Касалликнинг намаён бiiлиши % да

    ътl 6отирилган 0,27 6,ЗО 9 ,ЗО 1 2.З 1 9,З 22,4 кучатлар

    I ( назор~) Илдизи Мон- 0, 17 0, 1 2.7 6.6 &.2 9 ~ , 10,1 I ,-' церин фунги-циди :)ритмаси

    I i 6

  • Тажриба "ариантида бир гектар срдаги