Aslu-ddin

Minimum koji insan mora da ostvari da

bi bio Musliman

بسم اهلل الرمحن الرحيم

1. Šta znači Asl ( أصل )?

2. Šta znači El-Din ( الدين )?

3. Šta znači Aslu-ddin (اصل الدين )

4. Podjela Aslu-ddin-a

5. Odnos između dvije vrste Aslu-ddina

6. Šerijatska terminologija (مصطلحات شرعية )

7. Definicije

8. Validnost i nevalidnost

9. Primjer kako nedostatak rukna ruši suštinu (asl)

10. Naučimo Aslu-ddin

11. Mapa za orijentaciju – arapski

12. Mapa za orijentaciju - bosanski

13. Šartovi Aslu-ddin-a LA ILAHE ILLALLAH

14. Ruknovi Aslu-ddin-a

15. Neke napomene u vezi prvog rukna – El-Kufru bi-Tagut

16. Značenje Taguta i njegove glavne kategorije

أصل ) )

Jezički, riječ ‘asl’ znači:

Izvor ( مصدر )

Korijen ( جذر )

Osnova, temelj ( أساس )

U hemiji – djelovi molekule koji se ne mjenjaju prilikom reakcije ‘radikali’, kao i ‘slobodni

radikali’.

Potomstvo, porijeklo (rodbinske veze) ( نسب )

Uzrok, razlog ( سبب )

Original – u smislu da nije kopija nečega

Itd.

Zaključak:

Značenje koje nas ovdje posebno interesuje je ‘osnova’ ( أساس ), a ostala značenja nam mogu

upotpuniti razumjevanje ove riječi, bi ‘aunillah.

Šerijatski

Šerijatski Asl je minimum (najmanje), koji je neophodan da se ostvari prilikom obavljanja bilo

kojeg od ‘ibadeta ili mu’amelata. Drugim riječima, to je ostvarenje šartova i ruknova ‘ibadeta

o kojem je riječ.

( الدين )

Polazimo od sure El-Fatiha, ajeta: مالك يوم الدين (Meliki jeumi-ddin ili Maliki jeumi-ddin)

Melik znači Kralj - Vladar, a Malik znači Vlasnik. Kralj dana obračuna, dana nagrade i

kazne. (املكافأة)

Onaj koji će suditi ljudima na tom danu je El-Dejjan (Onaj koji sudi - Allah). U Bukharijinom

sahihu nalazimo da će Allah toga dana reći:

أنا الديانأنا امللك Ja sam El-Melik, Ja sam El-Dejjan...

Da bi se ostvarilo značenje ovoga Allahovog imena El-Dejjan na Sudnjem danu, kao i značenje

riječi ‘el-din’, događaju se druga značenja riječi din, koja su vezana za ovaj dunjalučki svijet,

prije akhireta. Značenja riječi din u arapskom jeziku i Qur’anu su: El-Mulk ( امللك ), El-Hukm ( احلكم ), El-Sultan ( السلطان ), koja imaju slična značenja (vlast, autoritet, sud, snaga i mnoga druga

slična značenja) a vežu se za El-Dejjana (Allaha), a značenja pokornost ( الطاعة ), ‘ibadet,

amanet, hilafet i ‘imara –uspostava kompletnog dina na zemlji u vidu sprovođenja Allahovog

zakona, se veže za robovanje El-Medinuna ( To smo mi - pogledaj 35 الصفات ). Poput

poređenja Rububijjeta koje se veže za Allahova djela, i Uluhijjeta koje se veže za naša djela

‘ibadeta Njemu, riječ el-din u sebi sadrži Allahov hakimijjet, dunjalučku i akhiretsku vlast i sud,

kao i našu pokornost tome perfektnom sistemu.

Znači El-Din je odnos između El-Dejjana (Allaha) i El-Medinuna (nas) koji je On propisao, a to

je kompletan sistem života, El-Islam, kako nam Allah govori u ajetu:

دينا الي وم أكملت لكم دينكم وأتمت عليكم نعمت ورضيت لكم اإلسالم Danas Sam vam din vaš usavršio, i blagodat Svoju prema vama upotpunio, i zadovoljan

Sam da vam El-Islam bude din. (sura el Ma'ida; 5:3)

1 Riječ din je nemoguće prevesti sa arapskog na druge jezike, ali se može objasniti njeno značenje. Ako neko kaže

vjera ili religija, a pri tome misli na kompletno značenje riječi din, nije problem. Međutim, ako neko shvata riječ ‘vjera’ ili ‘religija’ kao što je shvataju sekularisti, ili druge vjere poput ehlu-l-kitab-ija, onda on ne zna šta je ‘din’. Kao vrlo koristan edukativan izvor za detaljnije shvatanje i objašnjavanje riječi din, za one koji razumiju arapski, preporučujem tekst Dr. Adnan-a El-Nahwij-a na ovom linku: http://www.islamweb.net/media/index.php?page=article&lang=A&id=150729

( اصل الدين)

ين حن فاء ويقيموا الصالة وي ؤتوا الزكاة لك وما أمروا إل لي عبدوا الله ملصني له الد القيمة دين وذA nije im naređeno (ništa drugo), osim da Allahu ‘ibadete, da Mu sa ikhlasom (bez širka)

din ispovijedaju, i da namaz obavljaju i zekat daju, TO JE PRAVI DIN. (sura el Bejjinah;

98:5)

Svima su poznati 5 ‘stubova el-Islama’:

1. LA ILAHE ILLALLAH MUHAMMEDUN RASULULLAH ( 2 šehadeta)

2. Namaz

3. Zekat

4. Post

3. Hadždž

Ako pažljivo analiziramo značenja riječi Asl ( اصل ) i El-Din ( الدين ), doći ćemo do zaključka da

Aslu-ddin (اصل الدين) znači :

Ostvarenje minimuma od značenja šehadeta LA ILAHE ILLALLAH, koje svome sahibiji garantuje

pripadnost dinu el-Islam, čineći ga muslimanom.

Namaz, zekat, post i hadždž ne vrijede bez Tewhida, zato je El-Tewhid, LA ILAHE ILLALLAH,

osnova na kojoj su uspostavljeni ostali ruknovi Islama. U Qur’anu su mnogobrojni dokazi za ovo,

kao i u hadisima od kojih je slanje Muadha, radijallahu ‘anhu, na putu da’we u Jemen, kada

mu je Poslanik, sallahu ‘alejhi we sellem jasno poredao prioritete:

1. Tewhid

2. Namaz

3. Zekat

Slijedi još jasnije objašnjenje!

Uopšteni Aslu-ddin ( عام ) LA ILAHE ILLALLAH اهلل إل إله ل

Nikada se ne mijenja. Svaki Allahov Poslanik ‘alejhimusselam je dolazio sa istom porukom LA ILAHE ILLALLAH. Sva naša braća po dinu su ispovijedali ovaj isti, od Allaha objavljeni din, El-Islam:

وما أرسلنا من قبلك من رسول إل نوحي إليه أنه ل إله إل أنا فاعبدون

Prije tebe nijednog poslanika nismo

poslali2, a da mu nismo objavili: ‘nema boga osim Mene (la ilahe illa ENA), zato Mi

‘ibadetite!’ (sura el-Enbija’ 23)

Specifični Aslu-ddin ( خاص )

MUHAMMEDUN RASULULLAH3 اهلل رسول حممد

Ovo je specifično (posebno) za ovaj naš ummet, što se razlikovalo od poslanika do poslanika:

LA ILAHE ILLALLAH NUH RASULULLAH

LA ILAHE ILLALLAH IBRAHIM RASULULLAH

LA ILAHE ILLALLAH MUSA RASULULLAH

LA ILAHE ILLALLAH ‘ISA RASULULLAH

LA ILAHE ILLALLAH MUHAMMEDUN RASULULLAH

Posebne stvari koje dolaze sa poslanicom poput namaza, zekata, posta, hadždža i sl. se mijenjaju od poslanika do poslanika, dok LA ILAHE ILLALLAH ostaje isto kod svih.

2 Ovo ‘poslali’ se odnosi u jednini na Allaha a ne u množini. U arapskom jeziku postoji ono što bi se kod nas moglo

nazvati ‘vladarska množina veličanstva’, kada se prilikom govora o sebi koristi prvo lice množine, ispoljavajući to ličnom zamjenicom ‘mi’. U engleskom ovo zovu ‘royal we’ ili ‘the plural we of majesty’, a koristili su ga ljudi na većim položajima u društvu poput kraljeva i sl. Ovo nije nepoznanica među jezičarima, dok običan narod zbog iskrivljenosti fitre na kojoj je stvoren može doći u probleme prilikom razumijevanja. 3 Namjerno sam napisao rasulullah umjesto resulullah jer u arapskom, bar po ovom danas korištenom harfu, slovo

sa fethom je vrlo ‘tvrdo’ i izgovara se kao RA a ne kao RE, osim u vrlo rijetkim slučajevima kao što je riječ ’ر‘‘medžreha’ u 41. ajetu sure Hud. Danas većina piše El-Baqareh umjesto El-Baqarah, resulullah umjesto rasulullah, itd.

Njihov odnos je poput Islama i Imana: Kada se spomene jedno, u sebi nosi značenje i drugog,

a kada se spomenu zajedno onda svako nosi svoje značenje. Ako kažemo samo LA ILAHE

ILLALLAH onda podrazumijevamo i MUHAMMEDUN RASULULLAH, a ako ih spomenemo

zajedno onda tumačimo svako na njemu specifičan način.

Jevreji govore LA ILAHE ILLALLAH kao i muslimani, ali je nezamislivo da je neko od njih ostvario

LA ILAHE ILLALLAH bez MUHAMMEDUN RASULULLAH. Oni su još ranije odbili Allahovog

poslanika ‘Isu, ‘alejhi selam, i proglasili ga kopiletom, zbog čega su, između ostalog, izazvali

Allahovu srdžbu protiv sebe. S druge strane, kršćani su otišli u drugi ekstrem i proglasili ‘Isu,

‘alejhi selam Allahom4, neki sinom Allahovim, a neki jednim od trojice. Uzvišeni Allah je sve 5

grupe proglasio nevjernicima.

Rekao je Allahov Poslanik Muhammed, sallallahu ‘alejhi we sellem:

وت وم ي ؤمن والذي ن فس حممد بيده ل يسمع ب أحد من هذه المة ، ي هودي ول نصران ، ث ي 351النار . رواه مسلم بالذي أرسلت به : إل كان من أصحاب

Tako mi onoga u čijoj ruci je Muhammedova duša, neće niko od ovoga ummeta čuti za

mene, bio jevrej ili kršćanin, i umrijeti bez imana u ono sa čim sam poslan, a da neće biti

od stanovnika vatre. (Sahih Muslim 153)

(Zbog komplikacije ‘duple negacije’ objašnjavam da ovo znači da će svak ko ne postane

musliman u našem vremenu, a čuo je za Muhammeda sallallahu ‘alejhi we sellem, završiti u

džehennemu.)

Imam Nawawij, rahimehullah, tumačeći ovaj hadis kaže da se odnosi na sve ljude do Sudnjega

dana, ali su samo spomenuti kršćani i jevreji jer su oni imali knjige od ranije (ehlu-l-kitab).

4 Ne-arapski kršćani su u ogromnim tminama neznanja, do te mjere da oni uopšte ne znaju da i kršćani na bliskom

istoku za boga kažu Allah. Mnogi od njih misle da riječ Allah nema ništa s njihovom vjerom, čak šta više, da je to nekakav arapski izmišljeni bog. Zbog svega ovoga muslimani najmanje 17 puta dnevno kroz učenje sure El-Fatiha, mole Allaha da ne budu kao jevreji, oni koji su izazvali Allahovu srdžbu protiv sebe, niti kršćani, od kojih vjerovatno ima iskrenih ali su u mraku neznanja (dalun).

مصطلحات ) ( شرعية

Šurut ( شروط ) – množina od Šart ( شرط ) što znači uslov ili preduslov

Arkan ( أركان ) – množina od Rukn ( ركن ) što znači ključni elemenat (sastojak)

Wadžibat ( واجبات ) – množina od Wadžib ( واجب ) što znači obaveza

Mustehabat ( مستحبات ) – množina od Mustehab ( مستحب ) što znači poželjno, lijepo i sl.

Nawaqid ( نواقض ) – množina od Naqd ( نقض ) što znači poništivač.

Uradićemo jednu matematičku olakšicu, a objasniti kasnije:

Šurut + Arkan = Asl ( شروط + اركان = اصل )

Ovdje koristimo riječ Asl kao minimum koji je potreban da bi se ostvario bilo koji ‘ibadet (ovo

važi i za mu’amelat). Nakon ove matematičke operacije dobijemo:

Asl (Šurut i Arkan) - mora se ostvariti da bi se imao taj ‘ibadet

Wadžib - ukoliko se ne ostvari ‘ibadet je faličan ali nije uništen

Mustehab - ukoliko se ne ostvari nema kazne a ukoliko se ostvari ima se

nagrada

Nawaqid su stvari koje ruše Asl (šart ili rukn) ‘ibadeta.

Šart je ono što je neophodno za ostvarenje suštine (asl, mahijja’ i sl.) ‘ibadeta, ali

njegovo ostvarenje ne garantuje ostvarenje suštine (dok se ne ostvare i ruknovi). Ovdje

je riječ o Šartovima validnosti ( شروط الصحة ), a ne o Šartovima obaveznosti( شروط الوجوب ).

Rukn u arapskom jeziku je osnovni element ili sastojak ( عنصر اساسى ). Drugim rječima, on

je neophodni dio suštine (asl-a) ‘ibadeta. Sa ostvarenjem Ruknova se ostvaruje suština

(podrazumjevajući da su predhodno ostvareni Šartovi), dok nedostatak ostvarenja

Rukna neminovno poništava suštinu.

Naqd je sve ono što poništava Šart ili Rukn određene suštine.

Wadžib i mustehab nam nisu relevantni u ovoj lekciji jer je koncentracija na Asl, ali se mogu

usmeno ukratko spomenuti.

Razlika između Rukna i Šarta

Hukm Rukna i Šarta je isti u smislu ako nedostaje jedan od njih nestaje suština. Međutim, razlika

među njima je ta što je Rukn unutar same suštine obavljanja (‘ibadeta ili mu’amelata), dok je

Šart izvan suštine, kao što kaže poezija:

والركن يف ماهية قد وجلا

.والشرط عن ماهية قد خرجا

Najlakši primjer je abdest (šart) koji se dešava prije obavljanja namaza, dok se el-fatiha

(rukn) dešava za vrijeme ili unutar samog namaza.

الصحة و ) ( البطالن

Ova lekcija, ‘Siha i Butlan’ objašnjava da li je ‘ibadet sahih (validan) ili batil (nevalidan).

Legalna (šerijatska) validnost (الصحة ) određenog ‘ibadeta se ostvaruje ostvarenjem njegovih

šartova i ruknova, dok se nedostatkom jednog od njih (šartova i ruknova) ruši validnost istog

(‘ibadeta). Nedostatak vadžiba ne ruši validnost, ali narušava obaveznu potpunost ( كمال الواجب

), što znači da taj ‘ibadet ima svoj asl (da je sahih), ali njegov sahibija je griješan zbog

neostvarenja obavezne potpunosti. Nedostatak mustehaba ne povlači nikakav grijeh za

sobom.

Po pitanju legalne validnosti i nevalidnosti (الصحة و البطالن ) ‘ibadeta se slažu sve islamske pravne

škole.

Riječ ‘fesad’ nosi isto značenje kao i ‘butlan’, tako da nije bilo potrebe koristiti izraz ‘Al-Sihatu

we-l-Butlan we-l-Fesad’. Jedino učenjaci Hanefijske pravne škole u nekim slučajevima prave

razliku između riječi ‘butlan’ i ‘fesad’, ali to nije relevantno u temi Aslu-ddin. U našoj temi oba

ova izraza znače potpunu ‘legalnu nevalidnost’ ili ‘Butlan’ ‘ibadeta.

Al-Tumanine (الطمأنينة) ili smiraj prilikom svakog položaja u namazu je rukn od ruknova namaza.

U sljedećem hadisu se jasno vidi da je Poslanik, sallallahu ‘alejhi we sellem, negirao validnost

namaza čovjeku koji je propustio jedan od njegovih ruknova (smiraj):

سجد، فدخل رجل -رضي اهلل عنه –رة عن أب هريأن النب صلى اهلل عليه وسلم دخل امل

م فصلى، ث جاء فسلم على النب صلى اهلل عليه وسلم، ف رد النب صلى اهلل عليه وسل ال: )ارجع فصل فإنك م تصل( فصلى، ث جاء فسلم على النب صلى اهلل عليه السالم، ف ق

وسلم، ف قال: )ارجع فصل فإنك م تصل( ثالث ا.

ي ره، ف علم ن، قال: ) إذا أقمت الصالة فكب ر، ث اق رأ قال: والذي بعك باحل ما أحسن اسجد ما ت يسر معك من القرآن، ث اركع حت تطمئن راكع ا، ث ارفع حت ت عتدل قائم ا، ث

ا، ث ارفع حت تطم ئن جالس ا، ث اسجد حت تطمئن ساجد

.ا، ث اف عل ذلك يف صالتك كلها( متف عليه حت تطمئن ساجد

[Bukharija (737) i Muslim (597) prenose ovaj hadis u sličnim verzijama]

Ebu Hurajra, radijallahu ‘anhu prenosi da je Poslanik, sallallahu ‘alejhi we sellem ušao u

džamiju, a za njim je ušao još jedan čovjek i klanjao (namaz). Nakon toga je došao i

poselamio se sa Poslanikom, sallallahu ‘alejhi we sellem. Poslanik, sallallahu ‘alejhi we sellem

mu je odgovorio na selam i rekao: Vrati se i klanjaj, jer ti zaista nisi klanjao. Pa je klanjao,

nakon čega je došao Poslaniku, sallallahu ‘alejhi we sellem i poselamio ga, pa mu je (opet)

rekao: Vrati se i klanjaj jer ti zaista nisi klanjao. Tri puta... (nakon što je to ponovio tri puta)

Reče: Tako mi Onoga koji te je poslao sa istinom, ja ne znam bolje od ovoga, pa me poduči.

Reče (njemu Poslanik, sallallahu ‘alejhi we sellem): Kada otpočneš namaz donesi tekbir, zatim

uči što ti je lahko od Qur’ana. Zatim učini ruku’ dok se ne smiriš u ruku’u. Zatim se ispravi u

stojećem položaju. Zatim učini sedždu dok se ne smiriš u položaju sedžde, pa se podigni dok se

ne smiriš u sjedećem položaju, i tako radi kroz čitav namaz. (Mutefequn ‘alejh)

Iako su kod šehadeta LA ILAHE ILLALLAH još striktnija pravila nego kod namaza, pošto danas

svi govore o namazu i poznat im je ovaj hadis, ovo je lijep primjer da se suština ‘ibadeta ne

ostvaruje bez njegovih ruknova. Pa kao što je Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi we sellem,

rekao ovome čovjeku ارجع فصل فإنك م تصل ‘vrati se i klanjaj jer ti nisi klanjao’, mi kažemo onome ko

ne ostvari ruknove tewhida, a ima ih samo dva:

ارجع فوحد فانك لم توحدVrati se i učini El-Tewhid, jer ti zaista nisi učinio El-Tewhid.

Nakon svega što je predhodilo, možemo zaključiti da je Aslu-ddin, ustvari ostvarenje

šartova i ruknova šehadeta LA ILAHE ILLALLAH. Zbog nepoznavanja šerijatske

terminologije danas, mnogi će nas radi izraza Aslu-ddin nazvati novotarima, ali se to

dešavalo i ranijim generacijama. Kada su ehlu-l-kelam počeli širiti novotariju da je

Allah svugdje ili da mu ne smiješ pripisati mjesto (iznad arša), ehli sunnetski učenjaci su

se počeli baviti pitanjem ‘Ejne’llah’ (gdje je Allah), pa su ih novotari, koji nisu voljeli da

čuju ovo pitanje, proglasili sektom ‘Ejnijje’. Slično ovome, danas svaki onaj koji se

ozbiljnije bavi pitanjem tekfira, koji je neophodni dio rukna šehadeta, biva nazivan

‘tekfirovcem’.

Zbog mudrosti u ovom pozivu, sugerišemo da se onima koji ne poznaju terminologiju ne

mora insistirati na riječima ‘Aslu-ddin’, ako se u ‘njihovim krugovima’ više koristi izraz

‘šehadet’, ‘kelimetu-l-ikhlas’, ‘tewhid’, ‘milletu ibrahim’, i slični izrazi, jer svaki od ovih

naziva može nositi isto značenje kao i Aslu-ddin, ukoliko se ispravno objasni.

Počećemo učenje sa vizuelnom predstavom, ili mapom za orijentaciju, konstrukcije

šartova i ruknova u odnosu na šehadet:

10.a. Mapa za orijentaciju – Arapski

Ruknovi = Ispod šehadeta Šartovi = zelena boja na desno

10.b. Mapa za orijentaciju – Bosanski

Ruknovi = Ispod šehadeta Šartovi = zelena boja na desno

1) El-‘Ilm ( العلم ) – znanje suprotno neznanju ( اجلهل ).

2) El-Jaqin ( اليقني ) – ubjeđenje suprotno sumnji ( الشك ).

3) El-Ikhlas ( الخالص ) – iskrenost suprotno od širka ( الشرك ).

4) El-Sidq ( الصدق ) – istinoljubivost suprotna laži ( الكذب ).

5) El-Mahabbah ( احملبة ) – ljubav suprotna mržnji ( البغض ).

6) El-Inqijad ( النقياد ) – potpuna pokornost suprotna ostavljanju (الرتك).

7) El-Qabul ( القبول ) – prihvatanje suprotno odbijanju ( الرد ).

Kod nekih učenjaka možemo naći veći broj šartova, ali je suština ista, jer oni u tom slučaju

rastavljaju jedan od ovih na dva djela radi lakšeg objašnjenja, i tako dobivaju veći broj. Neki

će dodati odricanje od ‘ibadeta nekome drugom mimo Allahu, a mi to već imamo u ruknu

negacije (el-kufru bi-tagut) tako da je suština ista. Drugi će dodati da se rob drži šehadeta do

smrti, ali to se podrazumijeva u odnosu na akhiretski hukm, dok mi ovdje govorimo o validnosti

šehadeta onome ko hoće da bude musliman (a ko ga ostavi zna se šta je).

( العلم )

Ovaj šart je da srcem znamo značenje negacije i potvrde koje izgovara jezik.

Dokaz za ovaj šart je:

...إل من شهد باحل وهم ي علمون ...osim onih koji svjedoče istinu (bil-haqq) sa znanjem. (sura el-Zukhruf, 86)

Ovdje ‘we hum ja’lemun’ što bi se moglo prevesti ‘dok su u stanju znanja’, opisuje stanje (hal)

nosioca šehadeta LA ILAHE ILLALLAH.

Kada kažemo LA ILAHE ILLA-ALLAH, rekli smo da nema ILAHA osim ALLAHA. Ako neznamo šta

znači riječ ILAH, onda neznamo šta smo rekli. Zato je prvo što se nameće, odgovor na pitanje:

Šta znači ILAH?

ILAH znači Ma’bud, a Ma’bud znači onaj kojem se čini ‘ibadet, ili ‘obožavani.’ Ako nakon

ovoga stavimo riječ Ma’bud umjesto riječi ILAH, još nismo došli do željenog značenja, jer bi to

ispalo da nema niko da mu se čini ‘ibadet osim Allaha azze we dželle. Ovo naravno nije

tačno, jer mi znamo da su većina ljudi na zemlji mušrici, i da ima mnogo ‘ma’budat’ mimo

Allaha. Nakon ovoga, negiramo pravo obožavanja svih ma’buda mimo Allaha, sa čim

dolazimo do NEGACIJE (kufr u taguta), da bi zatim potvrdili pravo i obavezu ‘ibadeta samo

Allahu što nas dovodi do POTVRDE (iman u Allaha). Rezultat nakon ovih promjena je:

ل معبود حب ال اهللNema ma’buda koji ima pravo na obožavanje (‘ibadet) osim Allaha.

Ili, nema ma’buda koji se s pravom obožava osim Allaha. Negacija biva u oba smjera: Tagutu,

i njegovim robovima – mušricima.

I pored toga što smo odgonetnuli šta znači ILAH i došli do ‘LA MA’BUDE BI HAQQIN ILLALLAH’,

mi još nismo potpuno odgonetnuli značenje LA ILAHE ILLA-ALLAH. Došli smo do toga da sada

znamo da trebamo negirati ‘ibadet svakome mimo Allaha, i da ga moramo potvrditi Allahu,

ali ako neznamo šta znači ‘ibadet (ar. ‘ibada), onda nemamo koristi od ranijeg saznanja.

عبادة اسم جامع لكل ما حيبه اهلل ويرضاه من القوال والعمال الظاهرة والباطنةالEl-‘Ibadah je imenica koja objedinjuje sve što Allah voli i čime je zadovoljan, od riječi i djela,

vanjskih i unutrašnjih.

Ovdje govorimo o 3 stvari: Srce, jezik i ‘organi’ (vanjštinski organi– ruke, noge, glava, tijelo).

Samo srce je unutrašnje ( باطن ), dok su jezik i ‘organi’ vanjštinski ( ,Srce ima riječi i djela .( ظاهر

dok jezik ima samo riječi, a organi imaju samo djela. Govor ili riječi srca su njegova aqida

(znanje), a djela srca su Tewekkul, nada ( رجاء ), strah ( خوف ), ljubav ( حمبة ), itd.

Govor jezika je poznata stvar, kao i djela vanjštinskih organa tijela.

Problem u razumjevanju ‘ibadeta kod mnogih je fikhska podjela ‘ibadeta na: ‘ibadat i

mu’amalat. Iz pogrešnog razumjevanja ove podjele sveli su ‘ibadet na rituale poput namaza,

posta, hadždža i sl., dok ne vide nikakav problem da se u ostatku svoga života (mu’amalat)

vladaju po zakonima mimo Allahovog. To je dovelo do prihvatanja demokratije, tahakuma

pred tagutom, kao i mnogih drugih kufrova koji proizilaze iz ovakvog pogrešnog

razumjevanja. Kod definicije ‘ibadeta sve ovo, ‘ibadat i mu’amalat, ulazi u generalnu riječ

‘ibadet. Ako se vratimo na definiciju riječi ‘el-din’, paralelno tome, vidjećemo da je čitav naš

život ‘ibadet, s tim što postoje postupci koji se tumače isključivo kao ‘ibadeti, i oni koji mogu ali

ne moraju to da budu. Zato srce ima ključnu ulogu i u njemu je ‘Asl’ imana, koji se širi na ostale

organe. Uzvišeni Allah je rekao:

نس إل لي عبدون وما خلقت اجلن واإلNisam stvorio džinne i ljude ni radi čega drugog, nego da mi ‘ibadete. (sura el Zarijat;

51:56)

Radi ovoga bi neki od selefa govorili da je čak i naše spavanje, ukoliko je sa nijjetom da se

odmori i dobije snaga za ‘ibadet, dio ‘ibadeta.

( اليقين )

Ako ispravno rješimo problem sa prvim šartom El-’Ilm, to će nam pomoći protiv onoga što

negira el-jeqin (ubjeđenost), a to je sumnja. Sumnja se na arapskom zove Šekk ili Rajb i ona je

vrlo opasan poništivač šehadeta LA ILAHE ILLA-ALLAH, jer se obično događa samo u srcu

(Batin) i bolesnik od ove bolesti se ustručava da traži lijek, jer se boji reakcije ljudi oko sebe.

Međutim, sa traženjem ispravnog znanja, iskrenošću, i dovoljnim trudom na tome putu, on može

sam, uz Allahovu pomoć, da odagna ovo veliko zlo od sebe. Uzvišeni Allah kaže:

اوات والرض يدعوكم لي غفر لكم من ذنوبكم قالت رسلهم أيف الله شك فاطر السم Njihovi poslanici su govorili: Zar se može sumnjati u Allaha, Stvoritelja nebesa i zemlje,

Koji vas poziva da vam grijehe oprosti... (sura Ibrahim; 14:10)

Uzvišeni takođe kaže:

ا المؤ الله أولئك هم منون الذين آمنوا بالله ورسوله ث م ي رتابوا وجاهدوا بأموالم وأنفسهم يف سبيل إن الصادقون

Pravi vjernici su samo oni, koji u Allaha i poslanika Njegova vjeruju, i poslije više ne

sumnjaju, i bore se na Allahovom putu imecima svojim i životima svojim. Oni su El-

Sadiqun (iskreni). (sura el-Hudžurat; 49:15)

Uzvišeni Allah kaže:

ا يستأذنك الذين ل ي ؤمنون بالله والي وم اآلخر وارتابت ق لوب هم ف هم يف ريبهم ي ت رددون إنSamo oni koji ne vjeruju u Allaha i Sudnji dan traže od tebe dozvolu (da ne idu u džihad).

Srca im se kolebaju, pa sumnjaju i neodlučni su. (sura el-Tewba; 9:45)

Svaki iskreni Allahov rob, uz Allahovu pomoć, sa trudom na putu traženja znanja se može

suprostaviti sumnji:

ا يشى الله من عباده العلماء إنAllaha se boje, od robova njegovih, samo učeni. (sura Fatir; 35:28)

( االخالص )

Rekao je Allah, azze we dželle:

تنزيل الكتاب من الله العزيز احلكيم Objava Knjige od Allaha, El-Aziza, El-Hakima. (sura el Ahqaf; 46:2)

ين إنا أنزلنا إليك الكتاب باحل فاعبد الله ملص ا له الدMi (Allah) smo ti doista spustili Knjigu, s istinom, pa ‘ibadeti Allahu, sa ikhlasom mu

ispovjedajući el-din. (sura el Zumer; 39:2)

ين الالص والذين اتذوا من دونه أولياء ما ن عبدهم إل لي قربونا إل الله زلفى إن الله حيكم أل لله الدن هم يف ما هم فيه يتلفون إن الله ل ي هدي من هو كاذب كفار ب ي

Zaista Allahu pripada El-Din koji je čist od širka (khalis). A oni koji pored njega uzimaju

'ewlija' (zaštitnike, pomagače, bogove...itd.) govoreći 'Mi im ‘ibadetimo samo da bi nas

što više Allahu približili'; zaista će Allah među njima presuditi u onome oko čega su se

razilazili. Allah zaista neće uputiti onoga ko je lažov i žestoki kafir. (sura el Zumer; 39:3)

Iako se u jezičkom smislu riječ ‘ikhlas’ može prevesti kao ‘iskrenost', ustručavao sam se od

takvog prevoda radi toga što je tema ‘šartovi šehadeta’, a kasnije će nam doći šart ‘sidq’ koji

stvarno znači iskrenost ili istinoljubivost. Riječ ‘ikhlas’ je čistoća od širka, ili tewhid, pa se radi

toga i šehadet LA ILAHE ILLALLAH zove kelimetu-l-ikhlas.

Ikhlas će se ponovo spominjati kao dio Rukna potvrde (iman u Allaha), a razlika između njih je

kao i razlika između Rukna i Šarta.

( الصدق )

ومن الناس من ي قول آمنا بالله وبالي وم اآلخر وما هم بؤمنني

يادعون الله والذين آمنوا وما يدعون إل أنفسهم وما يشعرون I među ljudima ima onih koji govore ‘vjerujemo u Allaha i Sudnji dan’, a nisu vjernici.

Pokušavaju da prevare Allaha i vjernike, ali nesvjesno, samo sebe varaju. (sura el

Baqara; 2:8-9)

Ovo su ljudi koji kriju kufr u svojim prsima, i radi neke dunjalučke koristi izgovaraju šehadet, ili

se na druge načine prave da su vjernici. Danas možemo primjetiti razne obavještajce koji

pokušavaju da se ubace među muslimane kako bi im nanijeli zlo. Prilikom tih pokušaja

pokazuju veliku žestinu u prividnoj borbi protiv kufra i širka, ali se lahko razotkrivaju zbog

teškog džehla kojeg ne uspjevaju sakriti u srcu. Nedostatak ovoga šarta se vidi i kod mnogih,

koji se bave islamom radi novca, i mjenjaju svoju aqidu shodno onome kod koga ima najviše

ovodunjalučkih dobara. Ispoljavaju razna ubjeđenja podešavajući ih aqidama džemata u

kojima gostuju kao predavači, kao da imaju ugrađen prekidač na svom srcu, koji okreću na

razne frekfencije (sufijska, ikhwanijska, ‘selefijska’, itd.). Kada je novac dolazio od ‘islamskih’

humanitarnih organizacija govorili su o ‘puštanju brada’ i ‘skraćivanju nogavica’, sa arapskog

prevodili aqaidska djela, a sada novac dolazi sa zapada pa se govori o ‘terorizmu’,

‘ekstremizmu’, ‘tekfirizmu’, ‘radikalizmu’, i raznim drugim ‘izumima’.

Suprotnost Sidqu je laž, i ovaj šart se razumski nameće svakom pametnom insanu.

( المحبة )

El-Muhabbah je ljubav prema ovome šehadetu, kao i osjećaj zadovoljstva i sreće sa svim onim

na što ove riječi upućuju.

حيبون هم كحب الله والذين آمنوا أشد حبا لله ومن الناس من ي تخذ من دون الله أنداد ا Među ljudima ima onih koji uzimaju (za ‘ibadet) druge mimo Allaha, kao ravne ( Allahu ).

Vole ih kao što vole Allaha. Ali vjernici još više vole Allaha. (sura el Baqara; 2:165)

Kada islamski učenjaci govore o ovome ajetu, navode da ovi mušrici puno vole Allaha, ali vole

svoja lažna božanstva isto tako puno, kao što Allaha vole. Znači njihova ljubav prema

njihovim božanstvima se izjednačila sa njihovom (a ne vjerničkom) ljubavlju prema Allahu, ali

vjernici više vole Allaha nego što oni vole i Allaha i božanstva. Zato sam preveo ‘vole ih kao

što vole Allaha’, da bi se znalo da je to njihova a ne vjernička ljubav prema Allahu, koja im

nije bila dovoljna da ih odvrati od širka u koji su upali.

Ljubav prema šehadetu, i samim tim prema Allahu, u sebi sadrži elemente ‘ibadeta kao što su

poniznost prema Allahu, veličanje Allaha, strah od Njega, nada, itd., što se jasno razlikuje od

ljubavi prema stvorenjima.

Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi we sellem je Allahovo stvorenje, i njega volimo u ime Allaha,

zato što ga Allah voli. Ali činjenica da nam je naređeno da Poslanika, sallallahu ‘alejhi we

sellem volimo više nego sami sebe, nas ne smije navesti na širk u ljubavi pa da počnemo voliti

Poslanika, sallallahu ‘alejhi we sellem kao što se Allah voli. Ljubav prema Poslaniku, sallallahu

‘alejhi we sellem u sebi ne sadrži elemente ‘ibadeta navedene iznad, nego se ograničava na

maksimum ljubavi prema stvorenju. Ako neko ne voli Poslanika, sallallahu ‘alejhi we sellem više

nego samog sebe to ne znači da je kafir jer to poništava obaveznu potpunost imana, dok

nedostatak ove vrste ljubavi, koja je isključivo za Allaha, ruši Aslu-ddin.

( االنقياد )

مور ومن يسلم وجهه إل الله وهو حمسن ف قد استمسك بالعروة الوث قى وإل الله عاقبة ال I onaj ko se potpuno preda Allahu, čineći dobra djela, uhvatio se je za najčvršću vezu (LA

ILAHE ILLALLAH), a sve se na kraju vraća Allahu (za obračun). (sura Lukman; 31:22)

Inqijad ili predanost, nosi slično značenje kao i istislam, a to je suprotno ostavljanju (tark). Ovaj

šart znači izvršavanje djela koja Allah naređuje, iskreno, tražeći Njegovo zadovoljstvo.

( القبول )

إن هم كانوا إذا قيل لم ل إله إل الله يستكبون Kad im se govorilo LA ILAHE ILLALLAH, oni su se oholili. (sura el-Safat; 37:35)

Suprotno od prihvatanja (qabul) je odbijanje (radd). Ovdje se radi o oholnicima

(mustekbirima) ili prkosnicima poput Ebu Džehla koji ne moraju biti džahili u značenje LA ILAHE

ILLALLAH, ali ga odbijaju radi nekog prkosa.

KUFR U TAGUTA IMAN U ALLAHA

Vjerovanje u ‘butlan’ (nevalidnost) ‘ibadeta upućenog nekome ili nečemu mimo Allaha.

Klonjenje širka.

Mržnja i neprijateljstvo prema širku i njegovim nosiocima (ehlu širk).

Vjerovanje da su oni koji čine širk kuffar (Tekfir mušrika) .

Ovo su osnovne stvari, a ima još mnogo mes’ela vezanih za kufr u taguta.

Vjerovanje da je Allah el-ilah el-ma’bud (onaj kome se usmjerava ‘ibadet) bez partnera.

Ikhlas (čistoća od širka) svih vrsta ‘ibadeta isključivo Njemu.

Ljubav prema vjernicima i pomaganje njih.

Mržnja prema mušricima i kafirima, kao i neprijateljstvo prema njima.

Kao i kod prvog rukna ovo je najosnovnije. Tekfir u ruknu potvrde se podrazumjeva iako nije spomenut. Ovo je preuzeto iz udžbenika 4. razreda osnovne škole u S.A..

Ovaj Rukn šehadeta je Šart u odnosu na drugi Rukn (El-Imanu billah). Drugim rječima ukoliko se

ne ostvari ovaj Rukn, ne može se ostvariti validnost drugog Rukna. Ako čujemo da neki učenjak

spominje da je El-Kufru bi-Tagut Šart, to znači da on govori o njegovom odnosu prema

drugom Ruknu, a ne prema samom šehadetu.

Da bi se mogao ispuniti ovaj rukn moramo postaviti sljedeća dva pitanja:

1. Ko je Tagut? ( ما هو طاوت)

2. Kako ćemo činiti kufr u njega? (كيف نكفر به )

Riječ Tagut u arapskom jeziku upućuje na ‘tadžawuzu-l-hadd’ što znači prelaženje granice. Ko

to prelazi i kakvu granicu? Granica za robove Allahove je ‘ubudijja ili uluhijja, a ova dva

izraza imaju isto značenje – robovanje Allahu, azze we dželle. Kada rob pređe granicu

‘ubudijjeta i pokuša da učini nepravdu (Tugjan) pripisivanja (ili odobravanja šutnjom i sl.) sebi

nečega od Allahovog rububijjeta, on postaje Tagut i obaveza je činiti kufr u njega. ‘Neživi’

Taguti, iako nisu u stanju da sebi pripisuju Allahova svojstva rububijjeta to rade njihovi

obožavaoci mušrici, tako da je opet obaveza činiti kufr i u njih.

Čitav opis kako činiti kufr u Taguta možemo naći u izučavaju samo jednog Qur’anskog ajeta:

ا ت عبدون من إنا ب راء منكم قد كانت لكم أسوة حسنة يف إب راهيم والذين معه إذ قالوا لقومهم وممنكم العداوة كفرنا بكم دون الله ن نا وب ي ا حت ت ؤمنوا بالله وحده والب غضاءوبدا ب ي أبد

Zaista je za vas bio odličan primjer (uzor) u Ibrahimu i onima sa njim, kada su rekli svome

narodu:

Mi se odričemo vas

i svega čemu ‘ibadetite mimo Allaha

Nevjernici smo u vas

Neprijateljstvo i mržnja se pojavila među nama

Sve dok ne budete imali iman u Allaha jedinog (istinskog Boga). (sura el Mumtehine; 60:4)

معىن الطاوت ورؤوس أنواعه

اعلم رمحك اهلل تعال أن أول ما فرض اهلل على بن آدم الكفر بالطاوت واإليان باهلل

والدليل قوله تعال :Znaj, Allah ti se smilovao, da je prvo na što je Allah obavezao sina Ademovog El-Kufru bi-

Tagut i El-Iman u Allaha. Dokaz za to je u riječima Uzvišenog Allaha:

وت ولقد ب ع نا يف كل أمة رسول أن اعبدوا الله واجتنبوا الطاI zaista smo svakom ummetu poslali poslanika: Allahu ‘ibadetite, i taguta se klonite. (sura

el Nahl; 16:36)

ة ري اهلل وترتكها وتبغضها وتكفر أهلها ، فأما صفة الكفر بالطاوت فهو أن تعتقد بطالن عباد وتعاديهم

Što se tiče opisa kufra u taguta, on je vjerovanje u nevalidnost (butlan) ‘ibadeta nekome mimo

Allaha, klonjenje istog (širka), njegova mržnja, kao i tekfir i neprijateljstvo prema njegovim

počiniteljima.

وأما معىن اإليان باهلل فهو أن تعتقد أن اهلل هو اإلله املعبود وحده دون من سواه Što se tiče značenja El-Imanu billah, pa to je aqida da je Allah jedini EL-ILAH EL-MA’BUD (Bog

koji je s pravom obožavan) bez ikoga drugog.

فيها عن كل معبود سواه ،وتلص مجيع أنواع العبادة كلها هلل وتنOčistiti (sa ikhlasom) sve vrste ‘ibadeta samo Allahu, a negirati ih svim ma’budima mimo njega.

وحتب أهل اإلخالص وتواليهم ،وتبغض أهل الشرك وتعاديهمI voliti ehlu-l-ikhlas i imati lojalnost sa njima, i mrziti ehlu-širk i neprijateljevati sa njima.

Nakon ovoga je spomenuo Milletu Ibrahim i ajet koji smo spomenuli na prošloj stranici, pa

ćemo preći na kategorije taguta:

والطوايت كرية ورءوسهم مخسةTaguta ima mnogo, a njihove glave (poglavice) su pet (sljedećih):

.1 ادة ري اهلل ، والدليل قوله تعالالشيطان الداعي إل عب1. Šejtan koji poziva u ‘ibadet nekome drugom mimo Allaha, a dokaz za to je u riječima

Uzvišenog Allaha:

أم أعهد إليكم يا بن آدم أن ل ت عبدوا الشيطان إنه لكم عدو مبني Zar vam nisam naredio, o sinovi Ademovi, da ne ‘ibadetite šejtanu. Zaista vam je on

otvoreni neprijatelj. (sura Jasin; 36:60)

.2 احلاكم اجلائر املغري لحكام اهلل تعال ، والدليل قوله تعال2. Nepravedni vladar koji mjenja propise (zakon) Uzvišenog Allaha, a dokaz za to je:

تحاكموا إل أم ت ر إل الذين ي زعمون أن هم آمنوا با أنزل إليك وما أنزل من ق بلك يريدون أن ي وت الطا

Zar nisi vidio one koji tvrde da vjeruju u ono što je objavljeno tebi, i što je objavljeno prije

tebe – žele da im tagut sudi... (sura el Nisa; 4:60)

.3 الذي حيكم بغري ما أنزل اهلل ، والدليل قوله تعال5. Onaj koji vlada (ili sudi) po onome što Allah nije objavio, a dokaz za to je:

الكافرون ومن م حيكم با أنزل الله فأولئك هم I ko god ne vlada po onome što je Allah objavio, pa takvi su pravi kafiri. (sura el Ma'ida;

5:44)

.4 الذي يدعي علم الغيب من دون اهلل ، والدليل قوله تعال4. Onaj koji tvrdi da on, mimo Allaha, poznaje gajb (nevidljivi svijet, budućnost, i sl.), a dokaz

su riječi Uzvišenog Allaha:

ا يبه أحد إل من ارتضى من رسول فإنه يسلك من ب ني يديه ومن خلفه عام الغيب فال يظهر على ا رصد

Jedini On je poznavalac gajba, i On Njegov gajb ne otkriva nikome. Osim onome koga

On za poslanika izabere, pa onda On i ispred i iza njega (poslanika) postavlja one

(meleke) koji će ga čuvati. (sura el Džinn; 72:26-27)

من ورقة إل ي علمها ول وعنده مفاتح الغيب ل ي علمها إل هو وي علم ما يف الب ر والبحر وما تسقط حبة يف ظلمات الرض ول رطب ول يابس إل يف كتاب مبني

I kod Njega su ključevi gajba, niko ih ne zna osim On. I On zna sve što je na (i u) zemlji i

u moru, ni list ne padne a da On za to ne zna. I nema zrna u tminama zemlje, niti ičega

svježeg niti ičega suhog, a da nije u knjizi jasnoj (zapisano). (sura el En’am; 6:59)

.5الذي يعبد من دون اهلل وهو راض بالعبادة ، والدليل قوله تعال 3. Onaj kome se čini ‘ibadet mimo Allaha, a on je zadovoljan sa tim ‘ibadetom njemu. Dokaz

za ovo je u riječima Uzvišenog Allaha:

هم إن إله من دونه فذلك نزيه جهنم كذلك نزي الظالمني ومن ي قل من A onoga od njih koji bi rekao: ‘Ja sam bog pored Njega!’- kaznili Bismo džehennemom,

jer mi tako kažnjavamo zulumćare (tj. tagute, mušrike). (sura el Enbija; 21:29)

وت وي ؤمن بالله ف قد اس الرشد من الغي فمن يكفر بالطا ين قد ت ب ني تمسك بالعروة ل إكراه يف الديع عليم الوث قى ل ا نفصام لا والله س

Nema prisile u El-Din. (Jer) Pravi put se jasno razlikuje od zablude. Onaj ko čini kufr u

taguta i iman u Allaha, drži se za najčvršću vezu koja se neće prekinuti. Allah je El-Semi’

(Onaj koji sve čuje) i El-’Alim (Onaj koji sve zna). (sura el Baqara; 4:256)

NEKA SU SALAWATI I SELAMI NA ALLAHOVOG POSLANIKA MUHAMMEDA, NA NJEGOVU

PORODICU, NJEGOVE DRUGOVE I SVE ONE KOJI IH SLIJEDE DO SUDNJEGA DANA.

NEIZMJERNA HVALA ALLAHU NA POČETKU I NA KRAJU:

ELHAMDULILLAHI RABBI-L-’ALEMIN