УВОД У ПРЕДМЕТ

“ТУРИСТИЧКА ГЕОГРАФИЈА”

др Александра Вујко

ТУРИЗАМ – СЛИКА ЈЕДАН

ТУРИЗАМ – СЛИКА ДВА

ТУРИЗАМ – СЛИКА ТРИ

ТУРИЗАМ –СЛИКА ЧЕТИРИ

ТУРИЗАМ– СЛИКА ПЕТ

ТУРИЗАМ – СЛИКА ШЕСТ

Туристичка географија је наука о туристичким

кретањима.

Истражује полазишта, одредишта и трајања

туристичких кретања и боравка, односно узроке

и последице туризма у простору.

Туризам се одвија у простору који је не само

његов оквир, већ и туристичка вредност.

Простор је oснова која условљава развој

туризма.

Делови простора својим туристичким

атракцијама - мотивима подстичу кретања људи

из других крајева, тј. емитивних подручја, ради

посете истих или привременог боравка у

њиховој непосредној близини.

Туристички атрактивни делови простора и

просторне релације међу другим туристичким

атракцијама и садржајима одређују могуће

карактеристике туристичке понуде, као и могући

развој појединих врста туризма у одређеној

дестинацији.

Она се бави:

анализом и класификацијом, односно

валоризацијом природних туристичких

вредности, дефинисањем особина матичних

места од значаја за иницијативни туризам,

изучавањем праваца и фреквенције туристичких

токова и особеностима туристичких места и

туристичких регија.

Туристичка географија се бави и

особеностима:

-дисперзивне зоне (зоне ширења туристичких

токова),

-матичних места и

-контрактивне зоне (зоне привлачења туриста)

туристичких места и туристичких регија.

Посебно се бави трансформацијом туристички

привлачних крајева у смислу трансформације

простора у позитивном и негативном смислу!!!

Заштита животне средине, одрживи туризам,

носиви капацитет, планирање...

Може се поделити на општу туристичку

географију и регионалну туристичку географију.

Општа туристичка географија се бави

географским, теоријско-методолошким и

практичним питањима развоја и размештаја

туризма у простору.

Регионална туристичка географија проучава

конкретне туристичке регије и друге предеоне

целине у којима је туризам основна или

допунска привредна и друштвена делатност.

ПРЕДМЕТ ТУРИСТИЧКА ГЕОГРАФИЈА

Прва целина:

Природне туристичке вредности (ресурси у

туризму).

Aнтропогене туристичке вредности (ресурси у

туризму).

Друга целина:

Валоризација, зонирањ, регионализације,

типологија туристичких регија

Густина и размештај туристичких вредности у

простору нису свуда подједнаки.

То потенцира потребу издвајања туристичких

регија, што је од посебног значаја за

разноврсност понуде и целогодишње пословање

туристичке - угоститељске привреде.

Хомогене и хетерогене туристичке регије!!!

Хомогене туристичке регије имају тако и толико

развијен туризам да исти у њима представља

основну делатност и главни је извор прихода

већине домицилног становништва.

Азурна обала, Коста брава, неки делови Алпа и

Пиринеја, Флорида, неки делови Хавајског

архипелага, Будванско приморје, Копаоник и

слично.

За разлику од хомогених, постоје хетерогене

туристичке регије, којих је више од првих и у

којима су географска проучавања сложенија и

садржајнија.

За њих је карактеристично да се привређивање

по основу туризма, туристичког посредништва и

угоститељства, допуњује са другим

делатностима, те у мањем или већем обиму

учествује у формирању дохотка домицилног

становништва.

Трећа целина:

тиче се кретања туриста и све узрочно последичних

веза и односа матичних и туристичких места и регија.

Главни правци туристичких кретања!!!

Четврта целина:

Туризам и животна средина (национални

паркови, одрживи туризам, носиви капацитет)

Пета целина:

Просторно планирање туризма

ЗАДАЦИ ТУРИСТИЧКИХ ГЕОГРАФИЈЕ

- Развијање научно - истраживачких метода, уз

коришћење савремених достигнућа технике и

технологије, како би се пратили садашњи

трендови и спремно ушло у наредни век.

- Туристичко географска истраживања

заснована на теренским опсервацијама и

кабинетским студијама, морају се више и боље

компоновати са истраживањима других научних

дисциплина, јер је туризам интердисциплинарна

појава са много савременог, често помодарског у

себи.

Детаљна инвентаризација природних

туристичких вредности мањих и већих

предеоних целина, посебно у регионима

наглашене рекреативне туристичке понуде

базиране на природним својствима мора, језера,

река, планина и биљног и животињског света.

Паралелно са тиm, морају се инвентарисати

антропогене Туристичке вредности (ресурси у

туризму), које су основа формирања културно-

манифестационе, васпитне и образовне

туристичке понуде.

- Систематизација природних и антропогених

туристичких вредности по облику појављивања,

генези, степену туристичке привлачности и

величини контрактивну зоне, ради усмеравања

туристичких пропаганде на одговарајуће

тржиште.

- Дефинисање размештаја и густине туристичких

вредности у простору, прецизирање њихове

самосталности, комплетности и

комплементарности са окружењеm, уз анализу

положаја према већим градовима, регионима

гушће насељености и рецептивним земљама

као исходиштима туриста, односно, прометнијим

копнениm, воденим и ваздушним

саобраћајницама и одговарајућим правцима

кретања .

Овакав приступ проблему од значаја је за

осмишљавање акција и средстава туристичке

пропаганде, односно, формирања одговарајуће

понуде за домаће и инострано туристичко

тржиште.

- Утврђивање дисперзивних зона матичних

места за различите врсте туристичких кретања,

као основе за правилно расуђивање о

туристичком тржишту, што је предуслов за

правилно димензионисање туристичких и

угоститељских објеката у местима туристичке

понуде и на правцима туристичких кретања. Са

туристичке географског аспекта, посебно је

интересантно истражити излетничку

дисперзивна зону већих градова и индустријских

центара, при чему коришћене статистике и

метода анкете могу дати добре резултате.

- Утврђивање контрактивне зоне туристичких

вредности, локалитета, центара и регија, уз

дефинисање исте у смислу: локална,

регионална, национална, међународна, светска.

- Праћење стања квалитета животне средине

туристичких места и регија, уз анализу појава и

процеса насталих развојем туризма, без обзира

да ли су позитивне или негативне.

- Утврђивање приоритета туристичке

валоризације појединих локалитета и

туристичких регија, уз истовремено одређивање

локација погодних за изградњу туристичко-

угоститељских објеката, саобраћајница и

уређење спортско рекреативних терена.

- Промоција раније непознатих природних

туристичких вредности које се одликују

изворношћу животне средине и уз побољшање

саобраћајних услова могу привући известан број

туриста.

- Проучавање услова за развој туризма на селу,

уз прецизирање типова насеља, положаја,

саобраћајне повезаности, структуре домицилног

становништва и заинтересованости за бављење

новом делатношћу као основном или допунском.

- Праћење саобраћаја домаћих и страних

туриста и путника у транзиту у свим туристичким

местима и објектима, као и на граничним

прелазима, аеродромима, лукама и морским

речним пристаништима.

Обим промета туриста и њихових ноћења,

национална структура туриста и путника, врсте

саобраћајних средстава, временска

дистрибуција саобраћаја, платежне могућности

туриста, пансионска и ван пансионска потрошња

и други показатељи, од значаја су за

сагледавање економских ефеката туризма.

- Истраживање могућности већег степена

корелације појединих врста туризма (приморски

- континентални, бањски - планински, ловни -

туризам на селу, спелеолошки - планински,

транзитни - стационирани, дечји и омладински -

породични, домаћи - страни).

- Детерминисање утицаја изградње туристичко -

угоститељских објеката, туристичких насеља и

саобраћајне инфраструктуре на физиономске

промене географског простора као оквира

туристичких кретања, чије су вредности утолико

веће уколико је исти очуванији, а савремено

градитељство уважава традиционалне облике,

стилове и материјале у изградњи нових

капацитета.

- Анализа географског, туристичког, саобраћајног

и функционалног положаја туристичких

вредности, туристичких места и туристичких

регија, уз уважавање променљивости ових

категорија у зависности од изградње нових

саобраћајница или промена у туристичкој

тражњи.

Области занимања и истраживања туристичке

географије новозеландски научник Д. Пирс

сврстава у шест група и то:

• Фактори понуде (природни, друштвени,

саобраћајни, рецептивни);

• Туристичка потражња и мотивација

(субјективни и објективни фактори који утичу на

туристичка кретања);

• Однос туризма и саобраћаја (структура

туристичких кретања, предности и недостаци

појединих саобраћајних средстава, радијус

кретања и цене превоза);

• Међусобни односи туризма и животне средине

(економски, социјални и еколошки аспект

животне средине, њена заштита за потребе

туриста, али и од туриста);

• Социјално-географски аспект туризма (време.а

место, начин коришћења слободног времена,

односи туриста и домицилног становништва);

• Туристичка регионализација (хомогене и

хетерогене туристичке регије, класификација

простора по основним врстама туризма, модели

туристичког простора, туризам у просторним

плановима, потенцијалне туристичке регије).