Регионална географија I

појмови

Карта бр.1

• Појмови:• а) Старо копно• Северно од екватора (Лауренција, Феносарнација, Ангара)• б) Плоче:• - Канадска плоча• - Балтички штит• - Руска плоча• - Сибирска плоча• - Кинеска маса• - Индијска маса• - Арабијска плоча

•

• ц) Орогене фазе• (Распоред плоча и планинских венаца Бајкалске, Каледонске, Херцинске и

Алпске орогенезе)

• Литература: „Геоморфологија“ Д.Петровић, П.Манојловић, стр. 62

Појмови:• 1) Бајкалска орогенеза • (крај прекамбрије, почетак палеозоика, пре око 1 милијарду година)• Северна хемисфера:• - Северноамеричка (Канадска)• - Руска• - Сибирска• - Кинеско-корејска • 2) Каледонска орогенеза • (крај камбрије, пре 600 милиона година до почетка девона, пре 400 мил. година; трајала је 200

мил. год.)•  Каледонске планине (правац ССИ) обухватају северне делове Ирске, Енглеске, Шкотске,

Скандинавску висију, затим се извија и обухвата Шпицберг, северне делове Гренланда и Грантове земље и северне Апалаче.

• Каледонска орогена зона одваја Балтички од Канадског штита.• У Азији захватила је Тјан Шан и Сајанске планине. • 3) Херцинска орогенеза• (крај девона, пре 360 милиона година до почетка тријаса, пре 240 мил. година; трајала је 120

мил. год.)•  Састоји се из два лука – Арморичког и Варисцијског• а) Арморички лук обухвата Ирску, јужну Енглеску, Бретању и Централни масив у Француској.• б) Варисцијски лук обухвата простор од Централног масива преко Вогеза, Шварцвалда,

Тириншке шуме, Харца, Крконоша, Чешке шуме до Судета. •  У Азији обухвата Урал и планинске венце који се пружају све до Средње Азије, северно од

Хималаја: Алтај, Каракорум, Тјан Шан.• У Северној Америци обухвата Апалаче на истоку.

Појмови:

• 4) Алпска орогенеза• (доња креда па све до данас, траје око 80 милиона година)• Набирање планинских венаца вршено је у две геосинклинале, Медитеранској и

Циркумпацифичкој.• а) У Медитеранској геосинклинали издигнуте су планине Средоземне зоне веначних

планина у два орогена стабла, северно и јужно.• Северно орогено стабло: Пиринеји, Алпи, Карпати, Балкан, Кавказ, Хиндукуш, Хималаји.

Јужно орогено стабло: Атлас, Бетиски кордиљери, Апенини, Динариди, Хелениди, Таурус, Јерменска висија, Хималаји.

• б) У Циркумпацифичкој геосинклинали издигнуте су планине Пацифичке зоне веначних планина, Кордиљери и Анди.

• Кордиљери се пружају од Аљаске до Панамског мореуза. Састоје се од два планинска низа, источни и западни.

• Источни кордиљери обухватају Стеновите планине, Васач и источнио део Сиера Мадре. Западни кордиљери обухватају Каскадске планине, Сијера Неваду и западне Сиера Мадре.

• Веначне планине пацифичке зоне пружају се дуж источних делова Азије, на Камчатки, у Јапану, Манџурији и Филипинима.

Карта бр. 2

• Северна Америка:• Планине:• Бруксове, Кускоквим, Аљаске (врх Мак Кинли 6193м), Алеутске, Ст. Елиас,

Макензијеве, Приморске, Стеновите, Селкерк, Каскадске, Битер Рут, Плаве, Сиера Невада, Васач, Западна Сиера Мадре, Источна Сиера Мадре, Апалачке, Алигенске.

• Висоравни: • Клондајк, Прерија (Велика висораван), Колорадо, Колумбијска, Мексиканска,

Пједмонт. •  • Низије:• Заливска низија, Приатланска обалска низија. •  • Пустиње:• Блек Рок, Мохаве, Долина Смрти, Пустиња Великог сланог језера.

Појмови:

• Азија:• Планине:• Чукотске (Анадирске), Колимске, Корјачке, Планине Черскога, Верхојанске,

Становојске, Јаблановске, Прибајкалске, Источни Сајан, Западни Сајан,Велики Кинган, Мали Кинган, Буреинске, Сихота Алин, Алтај, Монголски Алтај, Гоби Алтај, Тианшан, Памир, Хиндукуш, Каракорум, Кунлун, Танглашан, Алтинтаг, Наншан, Бајаикарашан, Цинлинг, Њенчентангла, Трансхималаји, Алингшанг, Хималаји (врх Монт Еверест 8850м), Северно-кинеске, Јужно-кинеске, Источни Гати, Западни Гати, Иранске, Загрос, Елбрус, Арарат, Кавказ, Тавор, Урал.

• Висоравни:• Анадирска, Јукагирска, Средње-Сибирска, Становојска, Витимска, Тибетска, Декан,

Јеменска, Анатолска.

• Низије: • Западно-Сибирска, Манџурија, Кинеска, Бенгал, Хиндустан, Пенџаб, Месопотамија,

Туранска, Прикаспијска.• Пустиње: • Гоби (Шамо), Ала Шан, Такла Макан, Шари Ишикотрау, Мујункум, Кизилкум,

Каракуми, Деште Кевир(Велика слана пустиња), Тар, Сиријска, Вел. Нефуд, Руб ел Хали.

Појмови:

• Европа: 

• Планине:• Гремпиенске пл., Пенинске пл., Камбријске пл., Скандинавске пл., Пиринеји,

Кантабријске, Иберске, Костилијанске, Сиера Морена, Бетијске пл., Средишњи масив, Севени, Јура, Вогези, Шварцвалд, Средишње Немачке пл., Чешка шума, Западни и Источни Алпи, Апенини, Високе и Ниске Татре, Карпати, Јужни Карпати (Трансилванијски Алпи), Стара пл. (Балкан), Динариди, Хелениди (Пинд), Родопи.

 • Низије:• Француска низија, Северно–европска низија, Источно–европска низија, Северно-

руска низија, Панонска низија, Влашка низија, Низија реке По.

Карта бр.3

• Појмови:• Северна Америка:

• Реке: • Јукон, Макензи, Пис, Атабаска, Черчил. Саскачивен, Нелсон, Олбени, Фрезер, Колумбија,

Снејк, Сакраменто, Колорадо, Мисури, Плат, Арканзас, Ред Ривер, Охајо, Тенеси, Мисисипи, Рио Гранде, Сен Лоренс.

• Најдужа река у С. Америци је Мисисипи са Мисуријем - 6020km• Језера:• Велико Медведје, Велико Ропско, Атабаска, Винипег, Горње, Хјурон, Мичиген, Ири,

Онтарио, Велико слано, • Највеће језеро по површини у С. Америци је Горње језеро 82 412 km2

• Mora:• Бофорово, Бафиново, Лабрадорско, Мексиканско, Карибско, Хадстоново• Највеће море С. Америке је Хадстоново – 1 230 000 km2

• Заливи:• Сен Лоренсов, Чесапик, Кампече, Хондураски, Москито, Даријенски, Панамски,

Калифорнијски, Аљаски.• Мореузи:• Берингов, Мек Клуров пролаз, Хадсонов пролаз, Дејвисов пролаз, Флоридски пролаз,

Јукатански канал, Панамски канал, • Највећи водопад С. Америке је Јосемит – 739m, на реци Јосемит, Калифорнија

Појмови:

• Азија:• Реке:• Об, Иртиш, Јенисеј, Ангара, Лена, Индигирка, Колима, Анадир, Амур, Хоанхо,

Јанкцекјанг, Меконг, Салвин, Иравади, Брамапутра, Ганг, Годавари, Кришна, Инд, Тигар, Еуфрат, Сир Дарија, Аму Дарија, Урал

• Најдужа река у Азији је Јанкцекјанг - 6380km.• Језера:• Каспијско, Бајкалско, Балхашко, Заисан, Исик Кул, Аралско, • Највеће језеро на свету по површини је Каспијско – 371 000 km2, најдубље језеро на

свету је Бајкалско – 1620 m.• Мора:• Карско, Лаптевско, Источносибирско, Берингово, Охотско, Јапанско, Жуто,

Источнокинеско, Јужнокинеско, Арабијско, Персијско, Црвено• Највеће море на свету по површини је Арабијско 3 863 000 km2, најдубље море је

Јужнокинеско – 5559m.• Заливи:• Анадирски, Сијамски, Тонкински, Мартабански, Бенгалски, Камбејски, Кач, Омански,

Аденски• Мореузи:• Викицкога пролаз, Ла Перузов, Корејски пролаз, Тајвански (Формоски) пролаз,

Малајски пролаз, Сундски, Ормуски, Баб ел Мандеб, • Највећи водопад Азије је Дудсагар – 600m на реци Мандова, Индија

Појмови:• Европа:• Реке:• Печора, Северна и Западна Двина, Њемен, Висла, Одра, Елба, Лаба, Везер, Рајна,

Меза, Сена, Лоара, Гарона, Рона, Ебро, Дуеро, Тахо, Гвадијана, Гвадалкивир, Темза, По, Тибар, Ин, Дунав, Тиса, Сава, Морава, Муреш, Марица, Дњестар, Дњепар, Дон, Волга, Урал

• Језера:• Оњега, Ладога, Рибинско, Чудско, Камско, Кујбишевско, Саратовско, Волгоградско,

Цимљанско, Кахоско, Женевско, Боденско, Мађоре, Комо, Изео, Гарда, Балатон• Мора:• Ирско, Северно, Балтичко, Норвешко, Бело, Баренцово, Црно, Азовско, Мраморно,

Егејско, Јонско, Јадранско, Тиренско, Средоземно• Највеће Европско море је Медитеранско 2 505 000 km2

• Заливи:• Фински, Ботнички, Ришки, Искендеронски, Ђеновски, Лионски, Бискајски• Мореузи:• Канал Св. Ђорђа, Ла Манш, Доверски, Скагерак пролаз, Категад пролаз, Карска врата,

Босфор, Дарданели, Коринтски канал, Отранска врата, Сицилијански пролаз, Гибралтарски,

• Највећи водопад у Европи је Утигорд – 800m, глечерски ток у Норвешкој

Карта бр. 4

• Појмови:• Северна Америка: • Велика источна атланска климатска зона• Зона западног планинског појаса• Уска климатска пацифичка зона• Азија:• Поларно и суб-поларно климатско подручје• Велико континентално климатско подручје• велико монсунско подручје• Европа:• Атланска или океанска климатска област• Континентална климатска област• Медитеранска климатска област