17. april 2018. godine

Што дужи стечај, шанса за приватизацију мања

Индијска компанија “Тафе” озваничила је куповину ИМТ Београд, што је створило могућност да

овај некадашњи гигант што пре покрене производњу трактора како за домаће тако и страно тржиште.

Премијерка Владе Србије Ана Брнабић најављује да ће у наредне две недеље бити нађено решење и

за „Магнохром” Краљево, а да је подизање и других брендова међу којима су “ Тоза Марковић” у

Кикинди, БИП и “ Икарбус” прироритет српске власти. Према њеним речима, стечајеви се морају

завршавати, а постоје и потенцијални купци.

Треба подстити да према последњим подацима

Агенције за лиценцирање стечајних поступака у

Србији има 2.069 стечајних поступака, који на

коначно решење чекају знатно дуже од ИМТ-а.

Наиме, ИМТ је у стечају био од септембра 2015.

године, а тачка је стављена ових дана, што се може

сматрати добрим пролазним временом, с обзиром да

стечајни поступци трају и више од деценије и по. Чак

у 15 активних случајева стечајни посутпци трају

између 15 и 22 године.

Стечај је више од деценије трајао у Комбинату

“Серво Михаљ” у Зрењанину, највећем произвођачу хране у СФРЈ. У овом предузећу било је 42

фабрике, радило је 24.000 радника, а сарађивало се с 25.000 коопераната. Стечај је пре две године

отворен и у Електронској индустрији Ниш и то после 69 година постојања и рада. Овај гигант је

осамдесетих година прошлог века запошљавао више од 28.000 радника и имао 102 фирме.

2.069 стечајних поступака дуго чека на решење

Индустрија мотора Раковица, у којој је некада радило 7.700 радника, а пред стечајем, у који је

отишла пре годину дана, остало их је шездесетак. На крају се бавила углавном произодњом мотора

за тракторе домаће производње, те је за ИМР добра вест да је ИМТ добио купца.

600.000 мање запослених у индустрији за две деценије

За разлику од ових гиганата, који су релативно кратко у стечају, некада чувена Београдска

конфекција – Беко отишла је у стечај још 2003. године. Стечај траје 15 година, а бивши радници и

акционари траже да се подели приход од до сада продате имовине – око 29 милиона евра, на име

бесплатних акција. Решења још увек нема.

Српска индустрија, која је имала сигурно тридесетак јаких и познатих гиганата, у последње две

деценије је остала без око 600.000 радних места. Ниаме, 1989. године у индустрији је било око

милион запослених, 2011. године у овом сектору радило је свега 370.000 радника. Професор

Економског факултета у Београду Љубодраг Савић сматра да је већина некада познатих српских

гиганата пропало у процесу реструктурирања, када је изгубили везу с добављачима и купцима. Он

истиче да су њихово место заузели други, те да је сада преостало само да их држава скине с грбаче

јер је све јасније да за многе од њих купаца заправо неће ни бити.

- Наши некада познати гиганти су платили цех модела развоја које су изабрале новодемократске

власти после 2000. године, када су сматрале да ће приступ европском тржишту и приватизација,

односно долазак странаца, решити све проблеме. Показало се да је највећа жртва таквог приступа

била индустрија - оценио је професор Савић.

Преживеле цементаре, пиваре, фабрике дувана

Од некада моћних српских гиганата, оцењује Љубодраг Савић, преживели су Железара у Смедереву,

Ваљаоница бакра и алуминијума у Севојну, а решења се још увек траже са РТБ Бор, ПКБ, хемијски

комплекс у Панчеву и Кикинди. Он истиче да је преживела углавном наменска индустрија, као и

фабрике дувана, цемента и поједине пиваре и шећеране које су првих година приватизоване. Све

после тога што је нуђено на продају, ишло је углавном веома тешко, истакао је Савић.

До економске кризе, 2008.године, у Србију је по разним основама ушло 129 милијарди долара, од

којих свега 59 милијарди од извоза. Остало су, указује Савић, биле дознаке, донације, директне

стране инвестиције, средства од приватизације.

- После економске кризе смо дошли у драматичну ситуацију да тај јавни дуг једино можемо вратити

из такозваних размењих добара, а то су производи индустрије и пољопривреде. А шта да извеземо

кад немамо домаћу индустрију. Без озбиљног концепта индустијализације у неком наредном

периоду, наслоњеног на домаћу сировинску основу, Србија нема никакве шансе да дугорочно

сервисира свој јавни дуг, да дугорочно обезбеђује високе и одрживе стопе раста – каже Савић.

Прошле године радници из Србије радили у 99

држава

Доказ да српске компаније освајају све већи део светског тржишта јесте и чињеница да се наши

радници упућују на рад у многе државе света.

Према подацима које је “Дневник” добио од

Министарства за рад, запошљавање, борачка и

социјална питања, прошле године је 317 послодавац

у Србији доставио 4.049 обавештења, а на

привремени рад упућено је 13.916 радника у 99

држава света.

Годину дана раније, 324 српска послодавца

доставило је овом министарству 3.052 обавештења, а

10.530 радника отишло је привремено да ради у 97

држава. Дакле, за годину дана број српских компанија које упућују своје раднике на посао у неку

земљу света повећао се за 47, а 3.386 радника више лане јеотишло у иностаранство по налогу свог

газде.

Обавештење о упућивању запослених радника Србије у иностранство налази се на званичном сајту

Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Из њега се види да српске раднике

домаће газде шаљу од Хрватске и Црне Горе, до Марока, Чилеа, Тајланда, Бехреина, Перуа,

Бангладеша, Катара, Аргентине, Туниса, Алжира… Радници из Србије раде и у Јапану, САД, Ирану,

Вијетнаму, Индонезији, Мексику, Индији, Еипту, Гани, Изаралу. Радници из наше земље радно

место имају и у већини држава Европе, а у великом броју их има и у Русији, Кини, Казахстану,

Украјини…

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања не издаје послодавцима са

територије Србије дозволе или сагласност да би упутили своје раднике на привремени рад у

иностранству. Обавеза послодавца је, објашњавају у овом министарству, да у складу са Законом о

условима за упућивање запослених на приврмени раду у иностранство и њиховој заштити, најкасније

до дана који претходи дану одласка запослених, достави обавештење о упућивању радника на

привремени рад у иностранство, а најкасније у року од седам дана од дана упћивања запослених на

привремени рад. Обавезан је да достави Уверење из јединствене базе Централног регистра о промени

основа осигурања за упућене раднике.

ПКС даје дозволу за рад у Немачкој

У Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања указују да Привредна комора

Србије даје сагласност за упућивање запослених на привремени рад у Немачку. У ову земљу радници

су ангажовани за обављање грађевинских, монтажних, изолаторских радова и радова у области

металургије и то као поверени посао у складу с Међудржавним споразумом Србије и СР Немачке.

Из овог министарства напомињу да је обавештење послодаваца о упућивању запослених на

привемени рад у иностраству јавни податак који се мора објављивати на интернет пораталу овог

министарства и то у року од седам дана од његовог пријема. За “Дневник” наглашавају да још увек

не располажу са подацима колико је у прва три месеца ове године радника упућено на привремени

рад у иностранству, указујући да се ти подаци налазе у Централном регистру обавезног социјалног

осигурања.

Газда из Србије који жели да упути своје раднике на привремени рад у инострансттво треба да

поступи у складу са одредбама Закона о условима за упућивање запослених на привремени рад у

иностранству. Другим речима, уколико српска компанија склопи посао у некој од држава света, она

посебним узовором са својим радницима регулише њихов рад у иностранству уз поштовање свих

законских обавеза. Како би Србија у сваком тренутку знала где су раде српски радници,

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања мора бити обавештено где се они

налазе, не само због провере да ли је послодавац испунио све обаваезе прописане домаћим законом,

већ пре свега да радници, у држави у којој раде, бити заштићени. Наиме, радници које домаће

компаније шаљу на рад у иностранство у тим државама не раде илегално, већ имају закључен радни

однос и уговор о раду Србији, само им је место рада нека друга држава.

ПОСКУПЉЕЊЕ НА ПУМПАМА Више цене

горива због повећања акциза

Извор: Dnevnik.rs

Цене горива на домаћим пумпама последњих дана нешто су више, па је литар безоловног бензина

сада око 146 динара, док за литар евродизела треба око 155 динара.

Цене су повећане последњих недељу дана, али разлог није раст

цене сирове нафте, који је прошле недеље био видљив, већ

повећање акциза на деривате нафте. Наиме, акцизе на бензин

више су за 1,60 динара, а на дизел 1,64 динара по литру. Тако је

сада акциза на бензин 54,94 динара уместо досадашњих 53,34

динара, док је акциза на дизел гориво повећана с 54,86 на 56,50

динара по литру.

По речима секретара Удружења нафтних компанија Србије

Томислава Мићовића, акцизе на гориво повећаене су у другој

половини марта, а то се сада манифестовало на цене горива у

малопродаји.

- Последњих неколико дана гориво на бензинским пумпама у

Србији је поскупело, а на то је у највећој мери утицао раст

акциза јер је по том основу - каже Мићовић. - Трошак је, када се

обрачуна и порез на додату вредност, сада увећан за нешто мање

од два динара по литру.

Дакле, на цене горива у Србији за сада није утицало поскупљење нафте на светском тржишту, а

слично је било и на тржиштима у региону. Да ли ће тренутна ситуација везана за цену нафте јер црно

злато на светским берзама, а због ситуације у Сирији, бележи раст, утицати на даљи раст цене сирове

нафте, сада је веома тешко рећи. Наиме, прошле недеље цена нафте непрекидно је ишла на више, али

је првог радног дана ове недеље тај континуитрани раст цене заустављен.

Важно имати довољно залиха

- Сада се доста се говори о цени сирове нафте и њеном евентулном поскупљењу, међутим, треба

размишљати и о стабилности снабдевања - каже Томислав Мићовић. - С обзиром на регион где је

сукоб и тренутну политичку ситуацију, потребно је размишљати да ли би то могло утицати на

евентуално смањење испорука нафте. За сада таквих најава нема и треба се надати да неће бити

смањења испорука нафте из тог региона јер би то могло довести до поремећаја у снабдевању

европског тржишта. Истовремено, то је добар подсетник колико је за сваку државу важно да има

довољно залиха за превазилажење евентуалне несташице.

- Сада је цена барела нафте типа “брент” око 71 долар и то није драстично поскупљење јер је и у

јануару барел вредео око 70 долара. За сада се не може предвидети како ће се цена сирове кретати.

Ипак, садашње стање на севтским берзама не наговештавају велику промену цене сирове нафте, па

не би требало очекивати ни поскупљење горива - каже Мићовић.

Он напомиње да је током ове године цена нафте и падала и расла, а да је добро што је

прошлонедељни тренд раста заустављен. Наиме, почетком прошле недеље цена нафте порасла је за

за неколико долара, односно барел је с око 67 долара с почетка недеље, зауставио на око 71 долар, а

приближно толико ова количина нафте коштала је и и јуче.

Krojačicama obećane plate od 490 evra, a davali

im samo 200 evra

Osam šivačica iz Srbije demonstrativno je napustilo posao u segedinskoj kompaniji Sefo u kojoj su bile na

plaćenoj obuci i vratilo se nazad. Njima je, tvrde, obećana mesečna plata od 490 evra i posao u pogonu koji

je lokalna vlast najavila da će biti otvoren u Baču. Od fabrike ni traga ni glasa, a radnicama je, kažu,

isplaćeno daleko manje novca.

"Iz opštine smo krenule, ovde se i vraćamo da tražimo pravdu", to kaže osam radnica koje su se javile na

oglas firme koja je najavila otvaranje fabrike u Baču.

Mnoge od njih napustile su stalne poslove i otišle na plaćenu

obuku u Segedin, zbog obećanih primanja od 490 evra mesečno.

Kad su tamo stigle, shvatile su da će biti plaćene po satu, i to,

daleko manje.

"Međutim, mi smo dobile 355 forinti. To vam je je sto i neki dinar

u našem novcu. A kad smo sve izračunale, mi ne radimo za 490,

nego za 200 evra. Toliko bismo dobili para, za deset sati rada. E,

to vam je to", kaže bivša radnica Sefo Segedin Snežana Perać.

"Prošla sam obuku, javili su mi da dođem i idem za Mađarsku…. Ja ne mogu…", kaže bivša radnica Maja

Martinović Ubavić.

Teško im pada i da uđu u obližnju opštinsku kancelariju u kojoj se još uvek nalaze šivaće mašine, na kojima

su pokazivale da li umeju da izrađuju garderobu brenda Paul&Shark, koji Sefo proizvodi, gde i dalje stoji

oglas koji potvrđuje da je radnicama obećano 490 evra mesečno. Direktor ove, inače državne firme, kaže da

obećanja nije bilo, a da su radnice i preplaćene.

"Naše preduzeće nije ponudio radnicima primanja od 490 evra, niti je ikada o tome dalo izjavu, niti smo

obavestili javnost o sličnoj odluci. Mi smo dali ponudu koja odgovara minimalcu u Mađarskoj, što su radnici

iz Srbije i prihvatili. Da bismo bili fer, za radnike iz Srbije isplatili smo neto 490 evra za mesec, uzimajući u

obzir odrađene sate, što je mnogo više od onoga što bi im pripalo po ugovoru", rekao je generalni direktor

"Sefo Segedin" Čaba Kiš Šandor.

Poruku gazde došao je da im pročita čovek koji ih je na put u Segedin i poslao. Slavko Mijatov, privatnik iz

Novog Sada bio je veza između opštine i mađarske firme. Na tvrdnje da su sav novac dobile, radnice

odgovaraju kovertama.

"Ovo je isplaćeno za april mesec, što znači da nam je plate 73010 forinti. Razumete? To je 25550 dinara.

Koliko je to evra?", pitale su.

"Radnici su prevareni u tome što im je obećan posao i što je, po sporazumu koji je potpisan, dogovoreno da

se otvori firma u Baču u roku od 90 dana", kaže Slavko Mijatov iz kompanije Slaviris.

N1: Da li očekujete da se to nakon ovoga desi?

"Posle ovoga, kad su se radnici vratili, ja ne očekujem više ništa", odgovara Mijatov.

Šta očekuje opština, čiji se poziv na testiranje radnika nalazi na oglasu? Predsednik opštine tvrdi, prvi put u

životu vidi taj oglas i kaže - odgovornost lokalne vlasti bila je samo da obezbedi prostor za testiranje, i izda

halu za najavljenu fabriku.

"To jeste ono što je opština Bač na neki način obećala i izvršila, osim ovog dela – nismo im, naravno,

iznajmili halu pošto nisu ni tražili da konkurišu", kaže predsednik opštine Bač Borislav Antonić.

Prvi čovek opštine se nada da ova priča nije gotova, da je sve bio nesporazum i da će do najavljene

investicije - ipak doći.

Arandarenko: Prvi smo u Evropi po siromaštvu

U Srbiji četvrtina stanovništva sa mesečnim primanjima od 15.400 dinara je u stanju relativnog siromaštva,

pa je zemlja prva na listi po siromaštvu ako se poredi sa zemljama Evropske unije, rekao je profesor

Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko.

On je na panel diskusiji na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, povodom predstavljanja novog broja

stručnog časopisa Monitoring socijalne situacije u Srbiji (MONS), rekao da se siromaštvo još meri na

osnovu pretpostavki iz Strategije za smanjenje siromaštva urađene pre 15 godina.

“U Srbiji se siromaštvo meri, ne kroz evropski koncept relativnog siromaštva, što podrzumeva primanja

manja od 60 odsto nacionalnog proseka, već kroz apsolutno siromaštvo koje se definiše potrošačkom

korpom u kojoj je minimum namirnica za preživljavanje”, rekao je Arandarenko.

Koncept relativnog siromaštva, prema njegovim rečima, podrazumeva da je za smanjenje siromaštva

neophodan, ne samo privredni rast, nego i smanjenje nejednakosti u dohocima kako bi što više ljudi moglo

da učestvuje u ekonomskom, socijalnom i kulturnom životu zemlje.

“Ako se poredi sa zemljama EU, a na listu priključi i Turska, Srbija je na prvom mestu po stopi

relativnog siromaštva, iza nje su Bugarska, Portugalija i Makedonija”, rekao je Arandarenko.

Dodao je da je 2016. godine stopa apsolutnog siromaštva stanovništva sa dohotkom ispod 11.700 dinara bila

7,3 odsto, a u ekstremnom siromaštvu je bilo od jedan do 1,5 odsto stanovnika.

Arandarenko je rekao da apsolutno siromaštvo nije karakteristika samo nerazvijenih zemalja i da u Americi,

čija je potrošačka korpa hrane mnogo bogatija, izmerena stopa tog siromaštva od 12,7 odsto.

Prema rečima docenta Pravnog fakulteta u Beogradu Danila Vukovića, današnja socijalna politika je

podređena ekonomiji kao i u Strategiji za smanjenje siromaštva koja je prestala da važi, a njene osnovne

pretpostavke nisu ispunile očekivanja da će se efekti ekonomskog rasta “preliti” na siromašne.

I nove socijalne politike, prema njegovim rečima, oličene u Programu reformi politike zapošljavanja i

socijalne politike, sastavljene su na istim pretpostavkama, pa su i one u funkciji ekonomskog razvoja.

Ako se obrazovanje, politike rada i zapošljavanja ili socijalne zaštite usmere, kako je rekao, samo na

ekonomske ciljeve povećanja konkurentnosti i jačanje privrede, tada ne mogu da teže jednakosti ili pravdi.

“Danas se socijalne politike ne bave uzrocima siromaštva ili slabog obrazovanja i otklanjanja uzroka, već se

nude ista rešenja kao i pre 15 godina, a to znači da ni ova Vlada nema jasnu viziju za delotvornu

socijalnu politiku“, rekao je Vuković.

Dodao je da državne politike nude borbu za blagostanje bez učestvovanja onih čijem se blagostanju teži.

“Sada treba povesti dijalog kako da se otklone ograničenja i da, na primer, obrazovanje postane jednako

dostupno i siromašnoj deci”, rekao je Vuković.

Čadež: Radujemo se ponovnom otvaranju

predstavništva Hrvatske gospodarske komore u

Beogradu ...

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je danas da se srpski privrednici raduju ponovnom

otvaranju predstavništva Hrvatske gospodarske komore u Beogradu, najavljenom za 18. april.

"Privredna komora Srbija ima izuzetno dobru saradnju sa Hrvatskom gospodarskom komorom. Radujemo se

što su privrednici iz Hrvatske prepoznali Srbiju kao dobro tžište, ali i da mi imamo kompanije koje mogu da

budu konkurentne i da dobro posluju na hrvatskom tržištu", kazao je Čadež agenciji Beta.

On je dodao da očekuje da će se u narednom periodu ne samo povećati robna razmena između Srbije i

Hrvatske već i da će dobra privredna saradnja privrednih komora dve zemlje doprineti pronalaženju

zajedničkih investicionih projekata srpskih i hrvatskih kompanija.

Čadež je rekao da će Hrvatska gospodarska komora obezbediti infrastrukturu i prostorije za predstavništvo

Privredne komore Srbije u Zagrebu.

"Do kraja godine imaćemo svog predstavnika u Zagrebu", istakao je predsednik PKS.

Srpska privreda u razmeni s Hrvatskom ostvaruje suficit, što je po njegovim rečima rezultat dobrog

poslovanja dela srpskih kompanija koje imaju šta da ponude hrvatskom tržištu, pogotovo u prerambenoj

industriji.

"Srbija u poslednje dve godine ima sve raznovrsniju ponudu iz različitih sektora industrije. Rastu izvoza u

Hrvatsku doprinosi i to što u Srbiji posluju uspešne hrvatske kompanije koje svoju robu plasiraju i na tom

tržištu", kazao je Čadež.

PORTAL B92.NET

Ljajić na sastanku u Sloveniji zbog Agrokora

Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić učestvovaće na regionalnom ministarskom sastanku o pitanjima

vezanim za funkcionisanje koncerna Agrokor.

Kako je saopšteno iz vlade, Ljajić će učestvovati na sastanku koji se održva na Bledu, a detaljnije teme

sastanka nisu saopštene.

Pored Ljajića, sastanku će prisustvovati i ministar ekonomije Slovenije Zdravko Počivalšek, potpredsednica

Vlade Hrvatske i ministar ekonomije Martina Dalić, kao i potpredsednik Saveta ministara i ministar spoljne

trgovine i ekonomskih odnosa BIH Mirko Šarović.

Nakon završetka sastanka, učesnici će se obratiti prisutnim medijima.

„Frikom” bi ubuduće mogao da jemči za

„Agrokor”

Izmene zakona o deviznom poslovanju uvode

potpunu liberalizaciju kretanja kapitala pa će naši

ljudi moći da ulažu kapital u EU, a stranci na naše

tržište, bez dosadašnjih barijera

Preduzeća sa teritorije Srbije ubuduće će moći da odobravaju zajmove i dužnicima strancima, kao i da daju

jemstva i druga sredstva obezbeđenja za kredite preduzećima iz inostranstva, kao i za kredite između

stranaca – ali, pod uslovima i na način koji propisuje Narodna banka Srbije. U praksi to znači da bi ubuduće

domaća preduzeća, koja su u sastavu hrvatskog koncerna „Agrokor”, mogla da hrvatskim preduzećima

obezbeđuju jemstvo za kredite. To do sada nije bio slučaj tako da su „Frikom”, „Dijamant” i „Idea” bili

zaštićeni od propasti ovog koncerna.

Ove izmene i dopune Zakona o deviznom poslovanju trenutno su u skupštinskoj proceduri, a predviđeno je

da budu donete po hitnom postupku. Inače, budući zakon propisuje da se jemstva i kreditiranje stranaca

mogu ograničiti propisom Narodne banke Srbije radi očuvanja javnog interesa ili finansijske stabilnosti, za

pojedine slučajeve na osnovu ocene opravdanosti tih ograničenja.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Nemci zadovoljni u Srbiji, hoće još da ulažu

Premijer i više od sto članova privredne delegacije Baden-Virtenberga u poseti našoj državi. Krečman: Ovo

je podrška na putu ka EU, ali i uvod u nove investicije

NEMCI vole da rade u Srbiji i sa Srbima. Iako su jedan od

najvećih ulagača u Srbiji, oni na tome neće stati, nego će

nastaviti da investiraju. Kao potvrda toga je i poseta

premijera nemačke pokrajine Baden-Virtemburg Vinfrida

Krečmana, koji je u ponedeljak u Beograd doveo veliku

privrednu delegaciju.

Oni su u potrazi za partnerima, dobavljačima, ali i lokacijama za nove investicije u našoj državi. Među više

od sto posetilaca su predstavnici deset uspešnih nemačkih kompanija, poput "Helen mašinen fabrik", LIP,

"Hp tehnik", "Len"... U hotelu "Metropol" u ponedeljak su raspravljali o uslovima poslovanja u Srbiji, a u

utorak se "oči u oči" susreću sa srpskim privrednicima.

- Predsednik Aleksandar Vučić je još 2015. godine posetio našu pokrajinu, tako da je ovo na neki način

uzvratna poseta - rekao je Vinfrid Krečman, premijer Baden-Virtemberga. - Radujem se nastavku razgovora.

Naše veze su intenzivne. Ovo je jedna ekonomska delegacija sa više od sto članova. To pokazuje kakav

značaj dajemo ovoj poseti.

Ovo je jedan od načina da podržimo Srbiju na putu evropskih integracija, da otvorimo vrata za razgovore i

nove investicije.

Ankete Nemačko-srpske privredne komore pokazuju da su nemačke kompanije uglavnom zadovoljne

uslovima poslovanja u našoj zemlji. Većina bi Srbiju ponovo izabrala kao adresu svog poslovanja.

- Ova poseta potvrđuje da je Srbija politički i ekonomski stabilna zemlja - smatra Bojan Predojević,

potpredsednik Nemačko-srpske privredne komore. - Privredna saradnja sada iznosi 4,4 milijarde evra

godišnje. Oko 400 nemačkih kompanija upošljava oko 40.000 ljudi. Mi se nadamo da će već do kraja ove

godine razmena dostići pet milijardi evra i da će nemačke kompanije upošljavati oko 50.000 radnika.

Direktor Nemačko-srpske privredne komore Martin Knap predstavnike nemačke delegacije je pozvao da

ulažu u reindustrijalizaciju Srbije. On veruje da je ona ključna za razvoj Srbije.

NAJUSPEŠNIJI

POKRAJINA Baden-Virtemberg je jedna od najuspešnijih u Nemačkoj. Uveliko sarađuje sa Srbijom. Iz

ovog dela Nemačke najviše uvozimo elektronsku opremu, mašine i automobile. To čini polovinu uvoza

Srbije iz ove pokrajine. Za sve zemlje Zapadnog Balkana Nemačka je najznačajniji privredni partner.

Nacrt amandmana na Ustav, ministar pravde neće

pokretati postupak protiv sudija

Iz Nacrta amandmana na Ustav Srbije u oblasti pravosuđa izostavljeno je rešenje prema kojem disciplinski

postupak i postupak razrešenja sudija i predsednika sudova može pokrenuti i ministar pravde, što nije slučaj

i kada su u pitanju tužioci.

Konačna verzija amandmana, koja je u petak poslata Venecijanskoj komisiji na mišljenje, predviđa da

ministar pravde i Vrhovni javni tužilac Srbije mogu pokrenuti disciplinski postupak protiv javnih tužilaca i

zamenika javnih tužilaca, ali da ne mogu da odlučuju u disciplinskom postupku.

Ovo rešenje je tokom javne rasprave bilo jedno od najkritikovanijih, ali je Ministarstvo pravde usvojilo

primedbe koje se tiču sudija i predsednika sudova.

Još jedna od usvojenih primedbi odnosi se na "zlatni glas" u Viskom savetu sudstva, koji je prema prvoj

verziji radnog teksta amandmana pripadao predseniku VSS - koji nije sudija i važio je dvostruko.

Iz redigovane verzije ustavnih amandmana to rešenje je izbrisano, pa

se sada predviđa da VS S donosi odluke većinom od šest glasova, od ukupno 10 članova.

U slučaju da se po određenim pitanjima, koja će biti utvrđena zakonom, ne donese odluka u roku od 30

dana, Visoki savet će biti raspušten.

U novoj verziji ustavnih amandmana izričito je predviđeno da neće biti takozvanog "rezibora" o kojem je

govorila struka tokom javne rasprave, odnosno predviđeno je da sudije Vrhovnog kasacionog suda

nastavljaju da obavljaju funkcije i nakon što taj organ promeni naziv u Vrhovni sud Srbije.

Takođe i zamenici Republičkog javnog tuž ioca nastavljaju da obavljaju funkciju u Vrhovnom javnom

tuž�ilaštvu Srbije, kada i taj organ promeni naziv.

Što se tiče sastava Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, prema novim ustavnim rešenjima, u

njihovom članstvu biće po pet "istaknutih pravnika".

Redigovanom verzijom amandmana je precizirano da "istaknuti pravnik" mo�e biti isključivo pravnik koji

ima polož en pravosudni ispit i najmanje 10 godina radnog iskustva.

Njih bira Narodna skupština na predlog nadležnog odbora posle okončanog javnog konkursa glasovima tri

petine svih narodnih poslanika, a ako tako ne budu svi izabrani, preostali se u narednih 10 dana biraju

glasovima pet devetina svih narodnih poslanika.

Ako se ni tako ne izaberu svi članovi, preostale između predloženih kandidata, bira posle 15 dana komisija

koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda Srbije,

Vrhovni javni tužilac Srbije i Zaštitnik građana, većinom glasova, navodi se u Nacrtu ustavnih amandmana.

Takođe je propisano da je nadležni odbor skupštine dužan da predloži dvostruko više kandidata od broja

članova koji se biraju.

U Nacrtu su detaljno navedeni i razlozi za razrešenje sudija i zamenika javnog tužioca, a izmenjene su i

odredbe o premeštaju sudija, kao i nespojivost funkcija sudija, javnog tužioca i zamenika javnog tužioca.

Izričito je propisana stalnost funkcija sudija i tužilaca, kao i da niko ne može uticati na javno tužilaštvo u

pojedinačnom predmetu krivičnog gonjenja.

Ustavom će biti zabranjen i svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije.

Predviđeno je i rešenje prema kom kandidat koji se prvi put bira za sudiju ili zamenika javnog tužioca,

"mora da ima okončan jedan od vidova zakonom predviđene obuke u instituciji za obuku u pravosuđu".

Sudije i zamenike tužiolaca za više instance biraće strukovni organi - VSS i DVT, dok će javne tužioce i

Vrhovnog javnog tužioca birati narodna skupština.

Predsednike sudova i predsednika Vrhovnog suda Srbije biraće VSS.

Ministarstvo pravde Srbije je u petak prosledilo usaglašeni tekst ustavnih amandamana iz oblasti pravosuđa

Venecijanskoj komisiji na mišeljenje, koji je takođe objavljen na sajtu Ministarstva zajedno sa tekstom

Ustavnog zakona za njihovo sprovođenje.

Radni tekst Ustavnog zakona definiše rokove u kojima će se Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova i

Zakon o javnom tužilaštvu, kao i Zakon o Visokom savetu sudstva, Zakon o državnom veću tužilaca i Zakon

o Pravosudnoj akademiji uskladiti sa ustavnim amandmanima.

"Sve izmene Ustava moraće da budu potvrđene i na referendumu"

Ministarsto pravde je ukazalo da bez pozitivne ocene Venecijanske komisije radni tekst ustavnih

amandmana neće ići u dalju proceduru usvajanja.

Ministarstvo je radni tekst iz januara usaglasilo sa određenim mišljenjima koja su mu dostavljena tokom

javne rasprave, a koja je trajala od 22. januara do 8. marta.

Očekuje se da će Nacrt ustavnih amandmana Venecijanska komisija razmatrati u okviru svog redovnog

junskog zasedanja.

Ministarstvo će nacrt nakon toga uskladiti sa preporukama Venecijanske komisije, i proslediti ga Vladi na

usvajanje, koja ga dalje upućuje Skupštini.

Sve izmene Ustava, kako je najaveljno moraće da budu potvrđene i na referendumu.

Prosvetni radnici protestuju 25. aprila

Članovi Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije protestovaće 25. aprila u podne ispred zgrade Vlade

Srbije, ali u školama članicama tog sindikata neće biti prekida nastave.

Unija traži donošenje pravednih i jedinstvenih platnih

razreda, koji će popraviti položaj prosvetnih radnika, kao i

povećanje zarada zaposlenima u obrazovanju dva puta po

10 odsto, ovog meseca i u oktobru. Predsednica Unije Jasna

Janković kaže za Danas da će pozvati i druge sindikate da

im se pridruže na protestu, ne samo iz obrazovanja već sve

koji su se ranije protivili donošenju Zakona o zaposlenima

u javnim službama.

– Zakon je usvojen u decembru i uprkos obećanjima premijerke Ane Brnabić i ministra za državnu upravu i

lokalnu samoupravu Branka Ružića da će se uraditi podzakonska akta, još uvek ne znamo koji će biti

kriterijumi za procenu kvaliteta rada nastavnika, kakva će biti startna pozicija, ko će dobijati više, ko će naš

rad procenjivati – ističe Janković napominjući da je ovaj zahtev usmeren ka Vladi, a ne ka Ministarstvu

prosvete, što je i razlog zašto je okupljanje najavljeno ispred Nemanjine 11.

Unija traži i da se ispravi nepravda prema nenastavnom osoblju, pošto su svi zaposleni do šestog stepena

praktično na minimalcu. Janković je rekla da će, uz postepeno povećavanje minimalca i stagniranje plata

nastavnika, uskoro svi primati minimalan lični dohodak.

Zadrugarstvo se vraća u škole u Srbiji

Učeničke zadruge za razvoj preduzetništva

Učeničke zadruge u školama imaće status samostalnog pravnog lica i moraće da budu upisane u registar

Agencije za privredne registre.

Sredstva koja budu prihodovale, zadruge će najpre morati da iskoriste za pokrivanje gubitaka iz prethodnih

godina, a tek onda za kupovinu i prodaju udžbenika i pribora, finansiranje ekskurzija, ishrane i prevoza

socijalno ugroženih kategorija učenika, kao i za unapređenje rada u školi kroz finansiranje projekata,

razmenu učenika, kupovinu nastavnih sredstava…

Nakon raspodele dobiti preostali deo može se koristiti za nagrađivanje zadrugara, u visini od najviše 25

odsto od ukupne dobiti zadruge, predviđeno je Predlogom pravilnika o radu učeničkih zadruga, čije

usvajanje se uskoro očekuje.

Na pitanje ko odlučuje o iznosu za nagrađivanje zadrugara, u Ministarstvu prosvete objašnjavaju za Danas

da, na predlog Upravnog odbora, Skupština zadruge (čine je svi zadrugari) odlučuje o raspodeli dobiti i

pokriću gubitaka, a saglasnost na raspodelu dobiti daje školski odbor škole osnivača učeničke zadruge.

Navode da novac mogu da dobiju nastavnici i roditelji, dok đaci zadrugari jedino mogu da budu nagrađeni

kupovinom udžbenika, plaćanjem ekskurzije i slično.

Odluku o osnivanju učeničke zadruge donosi školski odbor škole na osnivačkoj sednici kojoj prisustvuju svi

članovi tog tela. Zadrugari mogu biti učenici, njihovi roditelji i zaposleni u školi, a članstvo u zadruzi je

dobrovoljno. Da bi neko postao zadrugar dovoljno je da potpiše pisani zahtev za pristupanje. Iako je ranije

bilo govora da bi angažovanjem u đačkoj zadruzi nastavnici mogli da dopune fond časova, u Ministarstvu

kažu da će takvu mogućnost tek razmatrati.

Pravilnikom je precizirano da zadruga ima svoje ograne: skupštinu, upravni odbor i direktora. Učenička

zadruga vodi poslovne knjige, sastavlja i podnosi finansijske izveštaje. Škola je obavezna da uz finansijski

izveštaj škole, Ministarstvu prosvete dostavi i izveštaj o radu učeničke zadruge.

U Ministarstvu ističu da delatnost učeničke zadruge ima za cilj da učenicima omogući ovladavanje

osnovnim elementima procesa proizvodnje i pružanja usluga, profesionalno usmeravanje i razvijanje

preduzetničkog duha, formiranje radnih navika, ali i razvijanje svesti o saradnji i međusobnom pomaganju i

solidarnosti.

– Učenička zadruga omogućuje organizovano, kreativno, zanimljivo i korisno provedeno slobodno vreme

učenika. Dobrovoljnim učlanjenjem u zadrugu učenik preuzima obavezu rada u njoj na najbolji mogući

način. Tako postaje odgovoran za njen rad i uspeh ili neuspeh, kroz nju proživljava i želju za poželjnim

uspehom, za sticanjem određenih znanja i veština – kažu u Ministarstvu.

Čime se bave zadruge

Učenička zadruga može da obavlja proizvodnu, prodajnu i uslužnu delatnost, kao i društveno-koristan i

humanitarni rad i to kroz vannastavne aktivnosti. To, između ostalog, može biti proizvodnja i prodaju

proizvedenih finalnih proizvoda, izrada delova za finalnu proizvodnju u industriji i zanatstvu (samostalno ili

u saradnji sa drugim subjektima), izrada proizvoda i pružanje usluga za potrebe škole, prikupljanje

sekundarnih sirovina, pružanje usluga trećim licima iz odgovarajućih oblasti…

NEDELJNIK

Vrtići u preduzećima: Da se VIŠE radi i VIŠE rađa

Gradski menadžer Goran Vesić najavio je da će predložiti da se u gradskim javnim preduzećima koja imaju

više od hiljadu zaposlenih obezbedi rad vrtića, prenosi Nedeljnik.

U njima bi, kako navodi, roditelji koji rade u tim preduzećima ostavljali svoju decu.

Na taj način će se roditeljima olakšati briga o deci i dati dodatni doprinos merama populacione politike

Vlade Srbije.

Kako je rekao, Grad Beograd će u budućnosti voditi računa da više vrtića radi i posle radnog vremena, što

sada nije slučaj. To znači da će žene koje rade do 18 ili 19 sati moći da ostave decu duže u vrtićima, dodao

je on.

Predojević: Srbija sigurna poslovna destinacija

U Srbiji nemačke kompanije zapošljavaju oko 45.000 ljudi sa perspektivom novih investicija. Politička

stabilnost je ključni uslov za dolazak investitora, rekao je za RTS potpredsednik nemačko-srpske privredne

komore Bojan Predojević.

Poseta nemačkih privrednika iz Baden-Virtemberga pored ekonomskih razloga je i politički bitna jer

pokazuje da je Srbija sigurna poslovna destinacija za ulaganje, rekao je gostujući u Dnevniku RTS-a Bojan

Predojević.

"To je ključni uslov jer niko ne želi da investira, ako ta investicija nije sigurna. Politička stabilnost jedna od

najbitnijih parametara", kaže Predojević.

Srbija je na odličnom putu, jer je za cilj postavila članstvo u Evrospkoj uniji, a što su sličniji uslovi sa

pravnom regulativom EU to se lakše privrednici odlučuju za ivestiranje u našu zemlju, smatra Predojeviuć.

Lični kontakti sa evropskim i svetskim liderima su veoma bitni za poslovni svet.

"Ne može biti bolji signal za investitore od susreta koje je imao Vučić sa liderima iz Berlina, Moskve i

setskih drugih metropola", objašnjava potpredsednik nemačko-srpske privredne komore.

Za Srbiju je Nemačka najvažniji spoljnotrgovinski partner. Nemačke firme koje posluju u našoj zemlji

zapošljavaju 45.000 ljudi a poslovanje u Srbiji najavila je i kompanija "CTF".

"Reč je o kompaniji iz automobilske industrije, a ta industrija je izuzetno jaka u Nemačkoj. Dolazak CTF je

veliki kompliment za Srbiju jer ta kompanija ima prihode veće od pojedinih zemalja u regionu i svetu",

rekao je za RTS Bojan Predojević.