Заштићена подручја

Укупан број заштићених природних добара износи 239, укупне површине 517925 ha, што представља 6,3 % територије Србије. У односу на 2008. годину када је површина под заштитом била 6,6 %, смањење заштићених површина у 2009. години је за 0,3 %. Највеће површине под заштитом представљају Паркове природе, Националне паркове и Резервате природе. Још око 200 тачкастих објеката, превасходно стабала налази се под заштитом Државе.

0

100000

200000

300000

400000

500000

600000

1980 1985 1990 1995 2000 2005 2010

(ha)

Национални парк Парк природе

Предео изузетних одлика Резерват природе

Културно-историјски споменик Споменик природе

Слика: Кумулативна површина заштићених подручја у Републици Србији.Fig: Protected area in Serbia.

У односу на 2008. годину смањена је површина под заштитом за 27857 ha. Повећање површине заштићених подручја у 2008. години износи 426 ha. У току 2007. повећање површине износило је 657 ha. Анализом тренда кумулације заштићених подручја може се уочити да је у периоду 1980-2006 просечна површина заштите износила око 13000 ha годишње, док је у току 2007 и 2008 укупна заштићена површина 1083 ha. У 2009. и 2010. години дошло је до смањења површина под заштитом за 27875 ha. Према националној класификацији заштићених подручја, најзаступљенији су Паркови природе са 41 % и Национални паркови са 31 % и Резервати природе са 17 %. Осталих 11 % чине Предели изузетних одлика, Споменици природе и Културно-историјски споменици.

I 0%

II11% III

1%

IV29%

V52%

VI3%

UA4%

I IIIIIIVVVIUA

Слика : Структура заштићених подручја према IUCN класификацији Fig: Structure of protected areas according to IUCN clasification.

Према IUCN класификацији заштићених подручја, највећу површину обухватају заштићена подручја IV и V категорије. Овим категоријама заштићених подручја управља се претежно ради заштите управљачким механизмима и ради заштите пејзажа.У I категорији заштите која обухвата стриктне природне резервате којима се управља само у научне сврхе и/или ради заштите дивљине налази се површина од 196 ha, што представља 0,036% свих заштићених подручја. Од Националних паркова, Тара и Шар планина спадају у II, Ђердап у IV, a Копаоник и Фрушка гора у V категорију IUCN заштите.

Значајна подручја за птице у Србији

Значајна подручја за птице (Important Bird Areas - IBAs) су кључна подручја за очување птица и биодиверзитета како на националном, тако и на међународном нивоу и представљају основу за глобалну заштиту природе. Основа за рад на програму идентификације значајних подручја и станишта птица у Европи су Директива о птицама и Директива о стаништима. Осим тога, развијен је и систем критеријума за идентификацију врста птица којима су потребне координиране мере очувања на нивоу Европе (Species of European Conservation Concern - SPEC), на основу којих је у Србији забележено укупно 198 врста птица.

Слика : Значајна подручја за птице у Србији

Fig: Important bird areas in Serbia.

Применом стандардизованих IBA критеријума издвојена су 42 подручја од међународног значаја за очување диверзитета птица у Србији. Укупна површина 42 IBA подручја у Србији је 1 259 624 ha или 14.25% територије Србије.

EMERALD мрежа

Према критеријумима Конвенције о очувању дивље флоре и фауне и природних станишта припремљена је листа Потенцијалних EMERALD подручја која обухвата 61 подручје. Укупна површина ових подручја је 1.019.269 ha што је 11.54% територије Републике Србије. Уредбом о еколошкој мрежи (Сл. Гласник РС 102/2010) ближе су одређени критеријуми функционисања еколошке мреже.

NATURA 2000

Твининг пројекат „Јачање административних капацитета за заштићена подручја у Србији (NATURA 2000)” развијен је у сарадњи са Агенцијом за заштиту животне средине Аустрије. Пројекат је започео 01.01.2010. и биће завршен до 31.12.2011. Пројектом су обухваћени: Хармонизација правне регулативе у Србији са ЕУ Директивама (Директива о

птицама и Директива о стаништима) Успостављање Natura 2000 мреже према критеријумима ЕУ Развој два пилот управљачка пројекта за NATURA 2000 подручја Имплементација тренинг програма за јачање капацитета у развоју NATURA 2000

мреже у Србији.