Embed Size (px)
Citation preview
ЗНАЧАЈ ПЧЕЛА ЗА ОПРАШИВАЊЕ
ВОЋАРСКИХ КУЛТУРА Проф. Др Мића Младеновић
Пољопривредни факултет
Универзитета у Београду,
11081 Земун, Немањина 6,
ОПРАШИВАЊЕ И ОПЛОДЊА
Опрашивање – механички процес преношења полена са прашника једног цвета на тучак другог цвета.
Оплодња – физиолошки процес спајања мушке и женске полне ћелије.
Вектор
(преносилац полена)
80-90%
Самооплодна сорта не значи да је и самоопрашна !
ТУ
ЧА
К
ПРАШНИК
ФИЛАМЕНТ АНТЕРА
КРУНИЧНИ
ЛИСТИЋИ
ЧАШИЧНИ
ЛИСТИЋИ
ЦВЕТНА ЛОЖА ЦВЕТНА ДРШКА
ТУ
ЧА
К
ПРАШНИК
ФИЛАМЕНТ АНТЕРА
КРУНИЧНИ
ЛИСТИЋИ
ЧАШИЧНИ
ЛИСТИЋИ
ЦВЕТНА ЛОЖА ЦВЕТНА ДРШКА
ПЧЕЛА КАО ПРИМАРНИ ПОЛИНАТОР У ВОЋАРСТВУ
• Усни апарат за лизање и сркање (језик 5-7,2 mm)
• Корбикуле за смештај полена
• Маље на грудима ( 10.000 поленових зрна)
• 20.000 – 60.000 ( 40.000 у просеку) пчела у кошници
• 10-14 (12 у просеку) излета по пчели дневно
• 10-12 минута се задржава на паши
• 1.000-4.000 (2.500 у просеку) посети цветова дневно
• 20.000 х 12 х 2.500 = 60.000.000 цветова по кошници дневно
• У опрашивању пољоприведних култура учествује са 80-90 %
ОПРАШИВАЊЕ ВОЋАКА
ЈАБУЧАСТО ВОЋЕ • Потребно 10 поленових зрна за оплодњу 1-ог цвета
• Присутан мањи број крупнијих цветова по стаблу
• Цветање траје 20-25 дана
• Потребно мање кошница по јединици површине
КОШТИЧАВО ВОЋЕ • Потребно 1 поленово зрно за оплодњу 1-ог цвета
• Присутан већи број ситнијих цветова по стаблу
• Цветање траје 7-12 дана
• Потребно више кошница по јединици површине
• Koncentracija šećera u nektaru jabuke iznosi od 30-45%
• Jedan cvet jabuke izluči prosečno 5.8 mg nektara na dan
• Za oprašivanje jednog hektara zasada jabuke preporučuje se korišćenje od 2 do 4 košnice
• U istraživanjima Langrida i Jenkinsa (1970) korišćenjem medonosne pčele kao polinatora ostvaren je za 688 kg veći prinos po hektaru.
• Ukoliko je pčelinjak od proizvodnog zasada udaljen manje od 500 m, može se očekivati do 25% veći prinos po hektaru
• Medonosna pčela vrlo rado posećuje cvetove jabuke, na kojima se snabdeva nektarom i polenovim prahom
Foto: Umeljić
БРОЈ КОШНИЦА ПО ha
3-4
4-5
3-4
5-7
5-7
5-7
5-6
5-6
5-6
Ј
А
Б
У
К
А
К
Р
У
Ш
К
А
Д
У
Њ
А
Т
Р
Е
Ш
Њ
А
Ш
Љ
И
В
А
В
И
Ш
Њ
А
Ј
А
Г
О
Д
А
К
У
П
И
Н
А
М
А
Л
И
Н
А
“ДРЕСИРАЊЕ ПЧЕЛА”
Помоћу ароматизованог сирупа – у топао сируп (шећер:вода = 1:1) у вечерњим сатима додајемо цветове без чашичних листића жељене културе (3:1). У току ноћи се изврши екстракција етеричних уља. У јутарњим часовима, пре излетања пчела, сваком друштву се у хранилицу сипа 150-200 ml овог сирупа. Неопходно је да судови и хранилице буду беспрекорно чисти, без страних мириса, а такође је пожељно да цветови буду свежи, јер ако су у прецветавању одликују се некарактеристичним мирисом.
Методом флитовања – Користи се код слабо родних, слабооплодних и култура које пчеле избегавају а неопходне су им (крушка). Припрема се ароматизовани сируп као у предходном случају. После екстракције етеричних уља, 2-3 сата пре излетања пчела у хранилицу сваког друштва се сипа 200-250 ml сирупа, а 1 сат пре излетања пчела врши се разблаживање ароматизованог сирупа водом у односу 3:1 и тако разређеним сирупом се прска (флитује) жељена парцела.
Методом инсерта – 20 дана пре цветања жељене културе врши се скидање гранчица са цветним пупољцима и на собној температури испровоцира њихово цветање. После тога се скидају антере са поленовим прахом и полен чува у фрижидеру до цветања културе на отвореном. Када наступи цветање поленов прах се меша са кречним прахом у односу 3:1, ставља у кутију инсерта и премешта на полетаљку испред лета кошнице. Излазећи из кошнице, пчеле својим длачицама захватају смешу и разносе је на жигове тучка посећујући цветове културе коју опрашују.
НОВО ОТКРИЋЕ НЕМАЧКИХ ИСТРАЖИВАЧА
• “Pčele utvrđeno je istraživanjem ne samo da oprašuju biljke posećujući
njihov cvet, već one samim prisustvom među biljem teraju gusenice i
ostale štetočine. Zvuk leta pčele i zvuk kad leti osa vrlo je sličan,
gusenicama identičan. I dok je osa lovac kojima su gusenice hrana
pčela je bezopasni posetitelj u potrazi za nektarom. Naravno same
gusenice tvrdi se u istraživanju ne mogu razlikovati zvuk koji proizvodi
osa koja ih lovi i zvuk za njih potpuno bezopasne pčele pa se sakrivaju
i miruju kad čuju bilo koje zujanje. Koliko je zujanje oko biljaka
učestalije i jače, same gusenice stvaraju manje štete jer čekaju da prođe opasnost i miruju negde na sigurnom.
• Sledeće što su proučavali, a potvrdilo je njihove sumnje je činjenica da
se šteta od gusenica povečavala kada je iz cveta nastajao plod. U
trenucima kada su biljke već imale plod i bile pčelma manje interesantne učinak gusenica je recipročno rastao”.
http://www.pcelarstvo.hr/index.php/novosti-pcelarstvo/317-pcele-oprasujuci-bilje-tjeraju-gusjenice.html
ПРАВИЛНА УПОТРЕБА ПЕСТИЦИДА Не примењивати пестициде у фази цветања
“Steiner (1986) истиче да многи пестициди спречавају клијање полена и тиме знатно отежавају оплођење. Најјаче фитотоксично дејство на клијавост полена показују фунгициди Difocap, Captan и Mancozeb. Клијавост полена пада испод 10 % ако се примене наведени пестициди у време цветања јабуке. И други фунгициди као што су Topas, Metiram, Delan, Ziram, Baycor, Dakogal и Bayleton и инсектициди Insegar и Pirimor знатно смањују клијавост полена јабуке. Примену пестицида треба обавезно избегавати у време цветања јабуке. Пестициди су често токсични за полен јабуке и инсекте опрашиваче, а нарочито за медоносну пчелу.” – Петар Д. Мишић: “Јабука”, стр. 190.
КОД НАС
Пољопривредни произвођачи, углавном, још увек не брину што се опрашивања тиче.
Пчеле су од 2018.год угроженa врста:
• Од човека (пчелара),
• Од загађења воде и ваздуха,
• Од радио таласа,
• Од тровања...(имдакоприд...)
По Ајнштајну, човек ће нестати са лица земље 4 године после угинућа пчела.
У Кини, где су прекомерном употребом пестицида уништени опрашивачи у појединим воћњацима, радници на фармама ручно пребацују полен на цветове:
http://www.selo.org.rs./tekst/kolika_je_cena_oprasivanja
Пољопривредни факултет
Универзитета у Београду,
11081 Земун, Немањина 6,
060 336 1721; 063 1064 207
