Specifičnosti savetodavne komunikacije u individualnom savetodavnom radu

Mr Dejan Janković

Poljoprivredni fakultet Novi Sad

Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju

II Seminar Poljoprivredne savetodavne službe APV, Tara 26.oktobar - 01. novembar 2008. godine

Sadržaj prezentacije

Specifičnosti definisanja savetodavstva Sticanje uvida u problem (struktura problema) Komunikacija u savetodavnom radu

(koncepti,promena ponašanja, opažanje) Indirektna (na klijenta orijentisana)

savetodavna komunikacija Primeri za analizu (*plenarno ili po sekcijama)

Specifičnosti definisanja savetodavstva

Definicije savetodavnog rada kreću se između dva osnovna koncepta: Od koncepta transfera tehnologija (transfer of technology) ili tehnologija

proizvodnje (production technology) do pristupa rešavanju problema (problem solving approach)

Ova distinkcija bi mogla da odslikava i razliku između extension i advisory work

Problemski pristup zahteva: razumevanje situacije u kojoj se farmer nalazi razumevanje njegove percepcije situacije Motivaciju da se zajedno sa njim pronađu rešenja za problematičnu

situaciju podizanje kapaciteta da razume problem i njegove uzroke

Ovakvi koncepti u razumevanju savetodavstva doveli su do toga da se u savetodavstvu sve više kao krajnji cilj postavlja razvijanje sposobnosti farmera – kao čoveka, kao donosioca odluka, naspram razvijanja farme kao proizvodne jedinice u poljoprivredi

Ovo, međutim, ne znači da transfer tehnologija prestaje da bude deo savetodavnog rada

Savetodavni rad je duhovna-mentalna pomoć pri rešavanju problema

... Proces u kojem savetodavac pokušava da motiviše i osposobi svog partnera na takvo delanje, koje je odgovarajuće da se reše njihovi akutni problemi.

Uvid u strukturu i povezanost problema usmerava

njihovo delanje i pruža im orijentaciju

U partnerskim odnosima savetodavac dela isključivo

u skladu sa interesima i blagostanjem svog klijenta.

Klijent ima potpunu odgovornost i slobodu da sam

odlučuje i on sam snosi odgovornost za posledice

svog delanja.

(Hoffmann 2007, Odsek za komunikaciju i savetodavstvo, Poljoprivredni f. Hohenheim, Nemačka)

CiljKlijenti koji su sposobni i motivisani da sami rešavaju svoje probleme.

Elementi:

Svest Farmeri/klijenti su svesni situacije u kojoj se nalaze

Uvid Farmeri/klijenti znaju uzroke problema i odnose uzrok-posledica

Znanje Tehničko znanje i potrebne veštine Veštine menadžmenta (gde dobiti dodatne informacije? Gde nabaviti potrebna sredstva?Strategije da se izbegnu problemi u budućnosti)

Motivacija Farmeri/klijenti su spremni da se menjaju

Smer + Klijenti znaju, gde da počnu, kako da nastave i Orijentacija gde žele da budu

Šta je savetodavni rad?

Stuktura nepostojanja/nemanja uvida u problematičnu situaciju

Ko sam ja ?

Šta ja želim ?

U kakvoj se situaciji nalazim?

Jeste ? Treba da bude

Delanje

Koji bi se faktori mogli promeniti?

Koje delanje će me voditi do cilja?

Kakav je input i uticaj različitih opcija?

Rizik?

Jeste Treba da bude?

Stuktura nepostojanja/nemanja uvida

Jeste Delanje

Čemu vredi težiti?

Šta se može realizovati?

Konflikti među ciljevima?

Kako izgledaju različite opcije i njihove posledice?

Stuktura nepostojanja/nemanja uvida

Ukoliko dostignem cilj:

- Ko/šta ću ja biti/postati?

- Šta ću tada želeti?

- Šta će biti moj sledeći cilj?

Jeste Delanje

?

Stuktura nepostojanja/nemanja uvida

Zato ....

... Strukture jednostavnog problema imaju samo jedan znak pitanja, ...

ali ....

... Najčešće iz iskustva znamo da su problemi mnogo složeniji i uvid nam generalno nedostaje!

Jeste Treba da bude

Delanje

?

?

??

Faze za sistematsko rešavanje problema (Hoffman, V. ( 2007). Odsek za komunikacije i savetodavstvo. Univerzitet u Hohenheimu. Nemačka)

17

430A

Uvid u problem pomoću faza za sistematsko rešavanje problema

Percepcija problema

Napred, ukoliko je moguce; ukoliko nije, onda povratak na predhodnu fazu

Ukoliko je evaluacija rezultata negativna, poceti iznova

Analiza uzroka i definisanje problema

Traganje za rešenjima

Izbor između alternativa

Identifikacija rezultata

Evaluacija rezultata

Opis početne situacije

Evaluacija

Situaciona analiza Planiranje

programa

Implementacija

Preispitivanjepercepcije

Odredjivanje cilja

Implementacijaresenja

Kvalitet savetodavnog rada =

Kvalitet tehničke informacijex Kvalitet metodološkog pristupa

Dobar savetodavac poseduje .....

Osnovne sklonosti + stav

refleksija & trening

Kom

pete

ntn

ost

po p

tian

ju

meto

da

Str

učn

a

kom

pete

ntn

os

t

Org

an

izacio

na

kom

pete

ntn

os

t

Metodološki zahtevi za savetodavce

Metodološki zahtevi u ličnoj komunikaciji Metodološki zahtevi u procesu rešavanja problema i promene

ponašanja Metodološki zahtevi u toku celokupnog savetodavnog procesa

Zahtevi u vezi sa kvalitetom savetodavnog rada, a naročito oni metodološke i lične prirode, sve više dobijaju na značaju, ukoliko je rad više savetodavne prirode, a manje informisanje farmera-klijenta.

VAŽNO: Niko se ne rađa sa svim potrebnim kvalifikacijama. Niko se ne rađa sa svim potrebnim kvalifikacijama. One se moraju naučiti i u praksi uvežbavatiOne se moraju naučiti i u praksi uvežbavati..

Metodološki zahtevi u ličnoj komunikaciji

Indirektno (na klijenta orijentisano) savetovanje

Aktivno slušanje, potvrđivanje, verbalizacija emocija, postavljanje dobrih pitanja, davanje povratnih informacija bez ličnih vrednosnih ra(o)suđivanja

Sistemsko razumevanje i intervencije

Posmatrati i razumeti klijenta u njegovom socijalnom okruženju i mreži odnosa, razmatrati međuuticaje i razvijati tome adekvatne intervencije.

Metodološki zahtevi u procesu rešavanja problema i promene ponašanja

Rad na promociji uvida farmera-klijenta

• da razume percepciju problema• da se zajedno sa savetodavcem razrade rešenja problema • da se predstave/razjasne posledice određenih rešenja (potrebna promena ponašanja) • jačanje ne samo podsticajnih faktora za promenu određenog ponašanja kod farmera, već i uticaj na slabljenje ograničavajućih faktora – faktora koji predstavljaju prepreku za promenu određene loše prakse u radu i ponašanju farmera • “ispratiti” implementaciju rešenja i podržati farmera u konfliktima koji mogu nastupiti nakon odlučivanja

Metodološki zahtevi u toku celokupnog savetodavnog procesa

Reflektovati sopstvenu ulogu i evaluirati savetodavni proces

Evaluacija ex-ante (očekivani uticaj u vremenu) Priprema sastanaka Pravljenje beležaka tokom sastanka Razmena iskustava u među savetodavcima, diskutovanje različitih slučaja i kontrola

Šta dobar savetodavac izbegava?

• Moralno vrednovanje- pohvale, prigovaranje- opominjanje, ukoravanje

• „Skrivena igra“, skrivena agenda/plan- sugestivnost- “praznu” retoriku- paradiranje i impresivne tehnike- fraze

Primenu bilo kakve vrste manipulacije, kao npr :

• Pitanje ponosa- sofizam, pametovanje (ja, kao savetodavac, sve znam)- preuranjeno i brzo zaključivanje - ubeđivanje- konačni saveti

Ako savetodavac savlada “koncepte”, trebalo bi da je sposoban da sam da odgovori na sledećih pet pitanja o konkretnim savetodavnim situacijama:

Zašto se farmeri ponašaju na način na koji se ponašaju Zašto se farmeri ponašaju na način na koji se ponašaju trenutno?trenutno?

Da li postoje drugi mogući načini ponašanja?Da li postoje drugi mogući načini ponašanja? Koje su pokretačke, a koje ograničavajuće sile-snage koje Koje su pokretačke, a koje ograničavajuće sile-snage koje

mogu odrediti promenu ponašanjamogu odrediti promenu ponašanja?? Na koji naNa koji način se može dovesti do promene ponašanja farmeračin se može dovesti do promene ponašanja farmera? ? Koje Koje su verovatne su verovatne posledice posledice promene ponašanjapromene ponašanja??

Koncepti za savetodavnu komunikaciju

Svrha modela je da pokaže pre svega kako je ponašanje pojedinaca, tj. savetodavca i farmera uvek ukorenjeno i značajno pod uticajem šireg društvenog konteksta.

DIREKTNA LIČNA KOMUNIKACIJA

Proces komunikacije je fundamentalan za savetodavni rad, obuku i prenos informacija. Zato procesi učenja, širenje inovacija i društvene promene ne mogu biti objašnjene bez osvrta na komunikaciju – kao proces u savetodavnom radu

Ako krenemo od jednostavne činjenice da dvoje ljudi imaju jedno drugome nešto da kažu, iz iskustva znamo koliko je to ponekad komplikovano u praksi.

U principu sve poruke sadrže četiri istovremena aspekta koje pošiljalac prenosi primaocu poruke. Jedina varijacija od slučaja do slučaja je značenje i jasnoća sadržaja značenje i jasnoća sadržaja ove četiri komponente u poruciove četiri komponente u poruci.

Međulična komunikacija je specifična zbog osnovnog problema dvosmislenosti, a zatim i zbog težine interpretacije.

Pošto je potrebno najmanje dvoje ljudi za komunikaciju, ovaj problem se javlja dvaput.

1. Pošiljalac poruke ima težak posao da formuliše poruku i prezentuje je pomoću reči, gestova, izraza lica i intonacije kako bi je primalac ispravno razumeo (ispravno - u skladu sa namerama u skladu sa namerama pošiljaoca poruke / savetodavca)pošiljaoca poruke / savetodavca)Kodiranje pošiljaoca je praćeno

2. dekodiranjem primaoca, gde primalac mora da pokuša da opazi i interpretira, adekvatno namerama pošiljaoca, svaki aspekt poruke (reči, intonaciju, gestove, izraz lica) u odnosu na sadržaj, samootkrivanje, odnos i obraćanje/apel.

Pošto komunikacija podleže svim greškama ljudske percepcije, potrebno je da se napravi intenzivnija i sistematska upotreba moguće povratne veze.

Dodatna pitanja su važna da se osigura razumevanje: takva pitanja kao što su “Kako to mislite? Da li hoćete da kažete … ? Da li sam dobro pretpostavio/razumeo …? itd.”

To su pitanja, a isto vreme i način provere da je poruka shvaćena.

Ostale mogućnosti da se potvrdi razumevanje su delimična su delimična ponavljanja primljene izjaveponavljanja primljene izjave i rezimiranje i rezimiranje, tako da pošiljalac ima mehanizam da proveri da li je njegova poruka primljena. Na ovaj način pošiljalac može da pokuša da ispravi nesporazum na licu mesta.

Međutim, samo širenje informacija po pravilu znači samo prenošenje činjenica o nekoj inovaciji; to ne znači da će ona automatski biti prihvaćena i proširena. Da bi se ovaj cilj postigao, potrebno je uvesti dodatne mere, kao što su demonstracije, praktične instrukcije i lični savet - onda kada je konačni cilj komunikacije da dovede do promene ponašanja i potpomogne usvajanje inovacija.

Odavno je dokazano da:

Ako ste nešto rekli ne znači da vas je sagovornik čuo;Ako vas je sagovornik čuo ne znači da vas je razumeo;Ako vas je razumeo ne znači da se on s time slaže; Ako se s time i slaže ne znači da će to i primeniti; Ako to i primeni jednom ne znači da će to primeniti svaki put;Ako to primenuje ne znači da je zadovoljan time.

Ne postoji samo jedan uzrok ljudskog ponašanja; ono rezultira među igrom različitih faktora koji stvaraju grupu situacija u dinamičnoj interakciji čoveka i njegovog okruženja..

VAŽNO: Ponašanje je funkcija interakcije pojedinca i njegovog opaženog okruženja.

Psihološki gledano, celokupni skup faktora u njegovom okruženju nije ono što utiče na njegovo ponašanje, već samo oni faktori koje je pojedinac opazio.

Sociološki gledano, ponašanje se mora dovesti u vezu sa iskustvom, položajem u društvenoj strukturi, aktuelnim ulogama, interesima, kulturnim momentima itd.

Ljudsko opažanje je u velikoj meri individualni i subjektivni proces koji se razlikuje od osobe do osobe. Od fizičkog okruženja, samo onaj deo koji formira psihičko okruženje utiče na ponašanje.

PONAŠANJE I PROMENA PONAŠANJA

Model psiholoških polja

Ponašanje može biti opisano na sledeči način:• Individua u svom okruženju (subjektivno opaženom okruženju) oseća da je nešto vredno težnje ka tome (veći prinos, bolji kvalitet proizvoda, nova mašina, privredni objekat, kredit... )• i ona mobiliše ličnu snagu da bi dostigla cilj koji je u pitanju. • Kada se nešto negativno ili nepoželjno dogodi, ona aktivira ličnu snagu na isti način da bi izbegla negativnu situaciju.• Načini za postizanje ciljeva i izbegavanje negativnih situacija mogu biti blokirani ili sprečeni barijerama ili ograničavajućim faktorima (nedostatak znanja, nesigurnost u vezi posledica, nemanje uvida u celinu/kompleksnost problema, nedostatak sredstava itd.).

Model promene ponašanja i uloga savetodavca po fazama

Razume trenutnu situaciju

Razlikuje uticaj razl. faktora

Uzrok-posledicaStrukturiranje

Identifikuje faktore koji se mogu

promenitiIdent. Volju farmera

da se menjaZnačaj različitih

faktoraPriprema farmera na

to da različiti problemi mogu da

iskrsnuIma viziju kako

organizovati resurse u skladu sa specificnom situacijom

Tolerancija, strpljenje.

Predviđa moguće

probleme, informiše farmera i

asistira mu da ih prevaziđe.

Uvek dostupan za pomoć farmeru.Otvoren i

fleksibilan.Vrši monitoring

onoga što farmer čini

Prati pomake-uspeh

Evaluira:Šta je bilo dobro, a

šta nije?Šta treba

promeniti?Kakvo je korišćenje

resursa i njihova dostupnost?Kakva bi bila

situacija da nije izvršena promena?

Radi na povezivanju

farmera i razmeni informacija.

FAZA I

FAZA II FAZA III

Često se previđa da savetodavni rad ima posebno važnu ulogu i u trećoj fazi. Ubrzo nakon što se postigne promena ponašanja, novonastalo stanje ravnoteže još uvek nije dovoljno stabilno.

"Konflikti nakon odluka" se stalno javljaju - svako ko je kupio cipele koje mu ne odgovaraju u potpunosti, verovatno zna na šta se misli

• Ako u slučaju jakih ograničavajućih faktora bude bude pojačana samo podsticajna pojačana samo podsticajna sila, unutrašnji napon je sila, unutrašnji napon je povećan i ovaj visoki nivo povećan i ovaj visoki nivo napona u novonastalom napona u novonastalom stanju ravnoteže povećava stanju ravnoteže povećava opasnost od pada na stari opasnost od pada na stari nivo ponašanja.nivo ponašanja. •Unutrašnji napon i opasnost od pada na stari nivo su smanjeni kada, pored uvođenja novih pozitivnih sila promena, postojeće negativne sile takođe budu uklonjene.

Takođe, mogu da nastanu problemi:

1. Prilikom implementacije preporučenog saveta (drugačijeg načina rada i ponašanja) što dovodi do opasnosti od pada na staro stanje. U ovom slučaju savetodavac bi trebalo da bude na licu mesta da pomogne da se prevaziđu poteškoće i da pojača poverenje – uverenje farmera u ispravnost odluke sve dok on sam ne shvati i ne uvidi prednost svog promenjenog ponašanja

2. Drugi razlog za nemenjanje ponašanja može biti u tome što postoji nejasno prepoznavanje i nepravilna procena značaja nekih faktoraznačaja nekih faktora

3. Zbunjenost farmera koji traži savet može biti pruzrokovana njegovom nepravilnom procenom svoje pozicije i uloge u vezi sa svojim ciljevima i potrebamapozicije i uloge u vezi sa svojim ciljevima i potrebama. .

4. Farmer ne može "da se distancira od problemada se distancira od problema", tj. da vidi svoj problem dovoljno objektivno (ili ga npr. doživljava suviše emocionalno i nije u stanju da ga reši)

U takvim slučajevima, posao savetodavca je stoga da pomogne farmeru da da stekne potpuni uvid u strukturu i kontekst svog problema kao i uvid u stekne potpuni uvid u strukturu i kontekst svog problema kao i uvid u svoje ciljeve i procenu svojih potrebasvoje ciljeve i procenu svojih potreba. Farmer tada može steći mnogo objektivniji pogled na svoje probleme, može bolje prepoznati i definisati rezultate, odnosno, on je tada u poziciji da vidi odgovarajuće rešenje.

Tako savetodavac stavlja u pokret mentalni proces restrukturiranja i reorganizacije psihološkog polja farmera.

Ako sile-faktori u psihološkom polju određuju ponašanje, postavlja se pitanje odakle ove sile potiču i kako se javljaju. To nas dovodi do pitanja opažanja

Psihološke sile razvijaju se kroz proces opažanja-percepcije, pri čemu informacije ulaze u našu svest ili jednostavno kroz naše registrovanje trenutnog iskustva ili kroz iskustvo iz prošlosti ili očekivanja iz budućnosti.

OPAŽANJEkako mi obrađujemo i čuvamo stimulanse opažanja zavisi sa jedne strane od fizičkih faktora, koji zavise od strukture i efikasnosti naših čulnih organa, a sa druge strane od funkcionalnih faktora, koji potiču iz psihološke situacije posmatrača.

Funkcionalni faktori, npr. raspoloženja, potrebe i iskustva, vrednosti, očekivanja, stavovi i prihvaćene socio-kulturne norme

daju oblikoblik registrovanju i obradi stimulansa opažanja i u stalnoj su interakciji sa našim pamćenjem i našim ličnim unutrašnjim svetom.Opažanje se događa selektivno, projektovano i nameće redosled, značenje i Opažanje se događa selektivno, projektovano i nameće redosled, značenje i

oblik. oblik.

Proces opažanja – i toga šta će biti sačuvano u našem pamćenju i kasnije iskorišćeno– je pod uticajem sledećih faktora... Kvalitet čulnih organa (dobar ili loš sluh, vid itd.) Lična situacija i faktori koji su sa time povezani, kao što su:

trenutno raspoloženje trenutne potrebe - npr. kad smo gladni, od svih informacija koje

percipiramo mi odabiremo one koje su u vezi sa hranom (npr. samu hranu, miris hrane, restorane-mesta gde možemo jesti), a sve u cilju uzimanja hrane

želje i planovi za budućnost (npr. kupovina automobila ili neke druge stvari)

Obrada informacija i njihovo skladištenje-pamćenje

- mi odabiremo samo delove informacija- povezujemo nove informacije sa onim što već znamo - tumačimo informacije i dodajemo im naše želje i potrebe - nedostajuće delove informacija dodajemo sami, kako bi imali celokupnu sliku

Šta ovo ustvari znači?

Mi rado opažamo nešto što je...

Za nas lično – subjektivno važno Zadovoljava naše potrebe Podiže naš nivo sigurnosti – smanjuje nesigurnost Ono što nam se čini adekvatnim da bismo dostigli

naše ciljeve Ide u susret i ispunjava naša očekivanja Potvrđuje naša očekivanja

Značajno za komunikaciju

Ne postoji jedna realnost. Ne možemo sve da opažamo Sve što opažamo, mi ne odabiremo (primećujemo) Sve što odaberemo-primetimo neće biti “uskladišteno” u našoj

memoriji- neće biti zapamćeno Neće sve što zapamtimo biti iskorišćeno (u zaključivanju,

ponašanju itd.) Svaka osoba kreira svoju sopstvenu realnost, koja onda

predstavlja osnovu za našu komunikaciju Primljena poruka nije uvek ista kao i poslata poruka; postoje

mnogi mehanizmi, koji menjaju poruku

Kognitivna disonanca: nesklad u opažanju i mišljenju Šta se dešava kada se suočavamo sa informacijom:

Koja je u suprotnosti sa našim razmišljanjem Koju ne možemo klasifikovati ili razumeti Koja proizvodi nesigurnost...???

Mi razvijamo različite odbrambene mehanizme kao što su:

Ignorisemo inf. Previdjamo je ne obaziremo se na to sto smo culi

Menjamo inf. Menjamo joj znacenje,umanjujemo njen znacaj

Aktivno zaboravljamo I zbog toga ne mozemo da se setimo sta je uslo u nasu memoriju sta smo videli, culi itd)

Sumnjamo u inf. I dovodimo u pitanje. Npr. kredibilitet izvora informacije (osobe, institucije …)

Vrsimo pazljiv odabir Izbegavamo odredjene situacije i osobe, biramo situacije i kontakt s ljudima koji podrzavaju nasa razmisljanja

OPAŽANJE: Princip kongnitivne disonance – kongnitivne disonance – mehanizam koji menja opažanje porukemehanizam koji menja opažanje poruke

Indirektna (na klijenta orijentisana) savetodavna komunikacija

Zbog čega nam je potreban indirektni pristup u savetodavnom radu? Zato što se pretpostavlja da je direktni pristup nešto čime je manje vise

svako od nas ovladao Direktni pristup je relativno “lak” i zahteva uglavnom stručnu

kompetentnost i radno iskustvo Ideja treninga komunikacije na indirektan način je veoma jednostavna: iskustvo u složenijim aspektima savetodavne komunikacije olakšava

svakodnevnu direktnu savetodavnu komunikaciju koja je metodološki mnogo jednostavnija

primer hirurga primer vožnje automobila

Vožnja automobila kao prelazak puta od tačke A do tačke B…da li? Ili... Uzimanje u obzir: veštinu vožnje, kvalitet i karakteristike automobila,

eksterne uslove vožnje, psihičke (i fizičke) osobine vozača, broj putnika u vozilu, kontekst vožnje itd....

Indirektni način vođenja razgovora koristi se u situacijama u kojima je potrebno pažljivo i sistematski voditi razgovor sa klijentom, obično o teškim, teškim, emocionalnim i životnim problemima, kao i onim problemima u emocionalnim i životnim problemima, kao i onim problemima u kojima klijent svoju situaciju očito doživljava vrlo emocionalno kojima klijent svoju situaciju očito doživljava vrlo emocionalno i u i u direktnom razgovoru ne otkriva prave uzroke svog ponašanjadirektnom razgovoru ne otkriva prave uzroke svog ponašanja . .

Direktni načinDirektni način vođenja sav. razgovora podrazumeva da se pitanja o određenom problemu jasno formulišu i postavljaju direktno, očekujući direktne odgovore na jasno postavljena pitanja.

Indirektni načinIndirektni način vođenja razgovora zahteva vrlo pozitivan i otvoren stav savetodavca, stav kojim on stiče poverenje klijenta i postepeno ga „otvara” za razgovor i diskusiju o problemu koji ga tišti i pravim uzrocima određenog ponašanja.

Realan problem: kako prepoznati ovakvu situaciju? Odgovor: trening, iskustvo, sistematičan pristup svakom klijentu / farmeru

To zahteva čitav niz tehnika koje pomažu da se sagovornik i njegova percepcija situacije razumeju i da se na sistematičan i tolerantan način vodi dijalog koji treba da posluži “otvaranju” klijenta i analizi suštinskih uzorka i mogućih rešenja za određeni problem.

Pet imperativa indirektnog pristupa Karla Rodžersa

Biti usmeren na klijenta znači pokazati jedan stav koji se prepoznaje na osnovu

sledećih imperativa: 1. PRIVATANJE KLIJENTA, A NE INICIJATIVE

Ovo znači da se radi o jednom ponašanju primanja, prihvatanja, onako kako čovek prima gosta i nudi mu da uđe u kuću, pomaže mu da skine kaput, dalje ga uvodi u kuću i nalazi mu i nudi mu mesto da sedne. Ovo stoji u potpunosti u suprotnosti sa ponašanjem u potpunosti u suprotnosti sa ponašanjem koje podrazumeva preuzimanjekoje podrazumeva preuzimanje inicijative inicijative i i koje koje

prisiljava klijenta da reaguje i odgovara na pitanjaprisiljava klijenta da reaguje i odgovara na pitanja

2. FOKUSIRANJE NA NJEGOV (PRO)DOŽIVLJAJ, A NE NA SPOLJAŠNJE ČINJENICEOvde se misli na usmeravanje pažnje na načine na koje on doživljava stvari, ljude i događaje. Ne misli se na događaje i objektivne činioce same po sebi.

3. CENTRIRANJE NA LIČNOST KLIJENTA, A NE NA NJEGOV PROBLEM

Treba odustati od objektivnog posmatranja problema jer je suštinsko pitanje kako je nešto od strane drugoga proživljeno i kakavo značenje-značaj ono za nekoga kakavo značenje-značaj ono za nekoga imaima. Savetodavac mora pokušati da ne posmatra problem kao takav, nego da ga posmatra onako kako ga klijent vidi i doživljava.

4. RESPEKTOVANJE LIČNOSTI KLIJENTA I ISKRENOUVAŽAVANJE, NASUPROT DEMONSTRACIJE NAŠE OŠTROUMNOSTI I NAŠE NADMOĆI

To znači, izražavati se na takav način, da klijent zaista stekne da klijent zaista stekne sigurnost (poverenje) u savetodavcasigurnost (poverenje) u savetodavca; ; da savetodavac da savetodavac respektuje njegov pogled na stvari, na životrespektuje njegov pogled na stvari, na život i da i da ga ga razumerazume;; da mi u njegovom slučaju ne koristimo dobru priliku da demonstriramo određene oštroumne psihološke finese.

5. TEŽITI KA BOLJEM RAZUMEVANJU, A NE KA POJAŠNJAVANJU

Ovde se ne radi o tome (i to je u najvećoj suprotnosti sa psihoanalizom) da klijenta slušamo sa takvom namerom da pokušavamo njegove iskaze da poređamo u već pripremljene šeme za interpretaciju, niti o tome da čekamo pravi momenat za razjašnjavanje, u kome mi pretpostavljamo da je nešto pravi sadržaj njegovog nesvesnog.

Ovde se mnogo više radi o tome da se on podrži i da se poboljša njegova sposobnost za komunikaciju i ispravno formulisanje njegovog problema.

U ovom petom imperativu Karl Rodžers se distancira od psihoanalize, uobičajenih terapeutskih metoda, pre nego što će kao alternativu, razviti svoju “terapiju razgovorom .”

Ovih pet imperativa ne bi se trebali ostvarivati samo u namerama savetodavca, njegovom držanju i stepenu pažljivosti prema klijentu, već bi oni trebali takođe da vode ka jednoj ka jednoj određenoj formi njegovog izražavanja; što znači da odrede i određenoj formi njegovog izražavanja; što znači da odrede i jednu sitaksu-konstrukciju njegovog jednu sitaksu-konstrukciju njegovog razgovora sa razgovora sa farmerom- njegovog farmerom- njegovog izražavanja. izražavanja.

Tako bi npr. iskaz: “Ako se slažete, razmotrićemo Vaš problem najpre sa najteže strane... protivrečio skoro svim gore navedenim impreativima, a naročito imperativu 1,3 i 4.

Iskaz tipa: “ Po mom mišljenju, što se Vaše trenutne situacije tiče, činjenice upućuju na sledeći zaključak....u suprotnosti je sa svim imperativima, a naročito 2 i 5.

Nasuprot tome, nakon početnog „istraživanja“ klijenta, odgovor tipa: „Vaš lični osećaj-utisak je znači da.....“ pokazuje sposobnost savetodavca da dobro sasluša klijenta i dobro vodi razgovor.

Ostvarivanje ovih pet imperativa uspeće, ukoliko savetodavci raspolažu sa tri osnovna stava-osobine: Poštovanje, akceptiranje (prihvatanje drugoga i njegovih stavova) Emotivno razumevanje, empatija Iskrenost, istinitost, autentičnost

Dijagonostičke osobine Tehike vođenja razgovora

Pri tome potrebno je da se ovi osnovni stavovi, dijagnostika i tehnike poklapaju i da nisu u kontradiktornosti sa klijentom. Potrebno je:

ponašanje u skladu sa konkretnim problemom i klijentom, poštovanje, fleksibilnost, svest o problemu, bez predrasuda, bez moralnog osuđivanja,

tolerancija, partnerski odnos, transparentnost čitavog procesa, spontanost i oslobođenost pritisaka i očekivanja itd.

1. PRIVATANJE KLIJENTA, A NE INICIJATIVE

2. FOKUSIRANJE NA NJEGOV (PRO)DOŽIVLJAJ, A NE NA SPOLJAŠNJE ČINJENICE

3. FOKUSIRANJE NA LIČNOST KLIJENTA, A NE NA NJEGOV PROBLEM

4. RESPEKTOVANJE LIČNOSTI KLIJENTA I ISKRENO UVAŽAVANJE, NASUPROT DEMONSTRACIJE NAŠE

OŠTROUMNOSTI I NAŠE NADMOĆI

5. TEŽITI KA BOLJEM RAZUMEVANJU, A NE KA POJAŠNJAVANJU

Primeri za analizu* plenarno ili po sekcijama

SLUČAJ GOSPOĐE M. Primer indirektnog savetodavnog

razgovora: analiza

Hvala vam na pažnji!!!