БИОЛОГИЈА И МОРФОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ …polj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2015/01/Dragana_Kovacic.pdf · Биологија и морфологија

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Департман за фитомедицину и

заштиту животне средине

Кандидат: Ментор:

Драгана Ковачић проф. др Радмила Алмаши

БИОЛОГИЈА И МОРФОЛОШКЕ

КАРАКТЕРИСТИКЕ КРУШКИНЕ ОСЕ

СРЧИКАРИЦЕ, Janus compressus Fabricius

(Hymenoptera: Cephidae)

Мастер рад

Нови Сад, 2015

Чланови комисије за оцјену и одбрану мастер рада

Проф. др Радмила Алмаши – ментор

Редовни професор за ужу научну област Ентомологија

Пољопривредни факултет, Нови Сад

_____________________________

Проф. др Татјана Кереши – предсједник комисије

Ванредни професор за ужу научну област Ентомологија


_____________________________

Проф. др Душан Петрић – члан комисије

Редовни професор за ужу научну област Ентомологија


_____________________________

САДРЖАЈ

РЕЗИМЕ ................................................................................................................................. 1

ABSTRACT ........................................................................................................................... 2

1. УВОД ............................................................................................................................. 3

2. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА .................................................................................. 7

2.1. ЛОКАЛИТЕТ ......................................................................................................... 7

2.2. ПРАЋЕЊЕ БИОЛОГИЈЕ ...................................................................................... 8

2.3. ПРАЋЕЊЕ МОРФОЛОШКИХ КАРАКТЕРИСТИКА .................................... 11

2.4. ОБРАДА ПОДАТАКА ........................................................................................ 12

3. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ ............................................ 13

3.1. ОШТЕЋЕЊА ........................................................................................................ 13

3.2. БИОЛОГИЈА ........................................................................................................ 15

3.2.1. Праћење лета имага ....................................................................................... 15

3.2.2. Начин полагања јаја ...................................................................................... 18

3.2.3. Број нађених ларава ....................................................................................... 22

3.2.4. Број нађених лутака ....................................................................................... 26

3.2.5. Циклус развића крушкине осе срчикарице ................................................. 26

3.3. МОРФОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ................................................................ 28

3.3.1. Морфолошке особине имага......................................................................... 28

3.3.2. Морфолошке особине јајета ......................................................................... 31

3.3.3. Морфолошке особине ларве ......................................................................... 32

3.3.4. Морфолошке карактеристике лутке ............................................................ 35

4. ЗАКЉУЧАК ................................................................................................................ 36

5. ПРИЛОЗИ .................................................................................................................... 39

6. ЛИТЕРАТУРА ............................................................................................................ 44

Драгана Ковачић Мастер рад Резиме

1

РЕЗИМЕ

Теренски дио огледа је рађен на подручју општине Лакташи (мјесто Јаблан)

током 2011. и 2012. године у засаду крушке површине 0,7 ха. Појава и лет имага

крушкине осе срчикарице праћен је током 2011. године помоћу жутих љепљивих

плоча произвођача БиоПлантелла. Биологија и морфологија крушкине осе

срчикарице проучавана је праћењем и посматрањем појединих развојних стадијума

штеточине. Проучаван је и начин полагања јаја, облик и број убода које женка

направи приликом полагања јаја, вријеме почетка пиљења јаја, као и вријеме појаве

различитих развојних стадијума. Животни циклус штеточине праћен је непосредним

опажањем у природној средини и под изолаторима и кавезима. Морфолошке

карактеристике различитих развојних стадијума штеточине посматране су и

проучаване помоћу лабораторијског бинокулара (стереомикроскопа).

Штеточина у агроеколошким условима бањалучке регије има једну генерацију

годишње. Имаго крушкине осе срчикарице лети од краја априла до краја маја, а

максимум лета је око 1. маја. Имаго је њежне и витке грађе, са израженим полним

диморфизмом. Женка полаже јаја на врло специфичан начин правећи убоде

рапоређене у облику спирале, од врха младара према основи. Јаје крушкине осе

срчикарице је бјеличасто до свијетложуто, овалног или издуженог облика.

Ембрионални развој у климатским условима бањалучке регије траје 12-14 дана.

Одрасла ларва је дужине око 10 mm, карактеристично савијена у облику слова „S“. У

септембру ларва завршава развој када при крају ходника изгриза шири простор

(хибернацијску комору) у којем презимљава. Кукуљи се у прољеће, крајем марта и

почетком априла. Лутка је слободна и овај стадијум у агроеколошким условима

бањалучке регије траје 4-5 седмица.

Кључне ријечи: крушкина оса срчикарица, биологија, морфологија,

бањалучка регија

Драгана Ковачић Мастер рад Abstract

2

ABSTRACT

Field trial was conducted in Laktaši municipality (location Jablan) during 2011 and

2012 in pear orchard area at 0,7 ha. Flight of adult pear sawfly was monitored during 2011

with yellow sticky traps produced by BioPlantella. Biology and morphology of pear sawfly

was studied by monitoring and observation of different stages. The way of laying eggs,

shape and number of stabs made during laying of eggs, time required for hatching and

emerging of different stages were also studied. Life cycle of the pest was monitored by

direct observation in natural environment and under isolators and cages. Morphological

characteristics of different stages were observed and studied using a laboratory

stereomicroscope.

Pest is univoltine in climatic conditions of Banja Luka’s region. Pear shoot sawfly

in this region flew from the end of April until the end of May with the peak population

around May 1st. Adults have elongated body and sexual dimorphism is present. Female lays

eggs in a very specific way by making stabs on young shoots spirally from the top to the

bottom of the shoot. Egg is whitish or light yellow. Embryonic development lasts from 12

to 14 days. Fully grown larvae are about 10 mm long with characteristic shape of letter “S”.

During September larvae finish their development and at the end of the tunnel make

hibernation chamber where they overwinter. Pupal stage occurs in spring, at the end of

March and beginning of April. Pupae is pupa libera and this stage lasts 4-5 weeks.

Key words: pear shoot sawfly, biology, morphology, Banja Luka’s region

Драгана Ковачић Мастер рад Увод

3

1. УВОД

Посљедњих деценија воћарство на подручју Републике Српске карактерише

изузетно динамична и промјенљива технологија, која се огледа у релативно брзом

освајању савремених система гајења и увођењу у производњу нових сората и

подлога, као и стална тенденција ширења савремених воћних засада и овладавање

савременом технологијом гајења, при чему су у нашим расадницима и засадима

заступљене готово све најновије сорте главних воћних врста. Та тенденција присутна

је нарочито на подручју Градишке, Бање Луке, Лакташа и Приједора, односно

окосница воћарске производње, поготово производње јабучастог воћа, је на сјеверу

Републике Српске (Којић и сар., 2005). На основу података Републичког завода за

статистику (2013) о укупном броју стабала крушке, броју родних стабала, укупној

производњи и просјечном приносу по родном стаблу у посљедњих 10 година у

Републици Српској, може се закључити да у наведеном периоду производња крушке

у Републици Српској расте, али су производња и приноси такви да нас стављају у

инфериорну позицију у односу на развијене земље Европе и свијета. На примјер,

највећи произвођачи крушке у Европској Унији су Италија (у 2012. години

производња је износила 645.550 t), Шпанија (400.600 t) и Белгија (236.400 t), са

просјечним приносима 25-40 t/ha (FAOSTAT, 2012), док је у Републици Српској у

истој години укупна производња износилa 11.258 t, а просјечан принос 9,1 t/ha.

Разлога за такву ситуацију има доста, а један од значајних јесу и

проузроковачи болести и штеточине крушке. Крушка је релативно осјетљива воћна

врста коју напада већи број штеточина које се могу подијелити у двије групе:


4

− штеточине које узрокују значајне економске штете и јављају се у правилу

сваке године: крушкина бува (Psylla sp.); крушкин савијач (Cydia pyrivora

Dan.); крушкина оса (Hoplocampa brevis Klug); лисне ваши (Aphis pomi,

Myzus persicae, Dysaphis pyri) и

− штеточине које сваке године праве релативно мале штете у узгоју крушке

или се јављају повремено када могу изазвати значајније смањење

производње или квалитета плодова (калифорнијска штитаста ваш

(Quadraspidiotus perniciosus Comst.), воћне пипе (Phyllobius sp.), цвјетоједи

(Anthonomus sp.), лисни минери (Leucoptera sp., Lithocolletis sp., Nepticula

sp.), крушкина оса срчикарица (Janus compressus F.) и др.).

Крушкина оса срчикарица Janus compressus Fabricius, припада реду

опнокрилаца – Hymenoptera, у оквиру којег се налази релативно мала фамилија оса

влатарица (Cephidae). Овај инсект описан је 1793. године од стране данског зоолога

Fabriciusa. Домаћи назив инсект је добио због биологије ларве која свој животни

вијек проводи хранећи се и изгризајући срж нападнутог младара биљке домаћина.

Најчешће и најинтензивније напада крушку, али напада и јабуку. Напада и мушмулу

и дуњу када се налазе у близини нападнутих стабала крушке, а утврђен је напад и на

младим изданцима ароније (Aronia melanocarpa L.), која је у овом региону релативно

нова воћна врста (Валиџић, 2010).

Крушкина оса срчикарица се посљедњих година сматра све значајнијом

штеточином крушке, иако се убраја у периодичне штеточине. Валиџић и сар. (2010)

наводе да је посљедњих година Janus compressus све значајнија штеточина на

подручју источне Славоније и да најинтензивније напада крушку, а рјеђе јабуку,

дуњу и мушмулу. На младим воћкама, већ и при слабом нападу, штете су врло

уочљиве, мада има само једну генерацију годишње.

Имаго штеточине, односно женка, уништавањем младара крушке, омета

правилно формирање крошње, али и новог родног дрвета (Мацељски, 1999). Оса

срчикарица није штеточина плодова или листова, али се штете огледају индиректно

кроз смањење прираста тзв. родног и вегетативног дрвета (љеторасти). Самим тим,

младе воћке имају спорији годишњи прираст, што се одражава на смањење приноса.


5

Посебно је опасна у воћним расадницима јер уништава и зауставља раст младара

крушке, односно компликује производњу воћних садница (Balachowski et Mesnil,

1935). Ларва штеточине живи у младарима крушке гдје током развоја, буши уздужни

ходник од врха према основи. Као посљедица напада младар се суши и отпада.

Мјесто осе срчикарице у систематици инсеката је (према www.insectoid.info):

Кољено (Phylum): Arthropoda - чланконошци

Класа (Class): Insecta - инсекти

Подкласа (Subclass): Pterygota - крилати инсекти

Ред (Order): Hymenoptera - опнокрилци

Подред (Suborder): Symphyta

Надфамилија (Superfamily): Cephoidea

Породица (Family): Cephidae – осе влатарице

Род (Genus): Janus

Врста: Janus compressus F. (син. Cephus compressus)

Представници породице Цепхидае су осице витког тијела, чланковитих пипака

који су на крају обично задебљани, а имају дуге или кратке увлачљиве легалице.

Карактеристичан је ендофитни начин живота: њихове ларве се развијају унутар зелених

стабљика или љетораста. На основу морфологије закључује се да је род Janus

најпримитивнији од свих познатих Cephidae-a (Malyshev, 1968). Породица Cephidae је

мала породица и до данас је описано око 100 врста (Танасијевић и Илић, 1969).

Најпознатији представници ове фамилије су оса влатарица стрних житарица (Cephus

pygmaeus L.), која може узроковати велику штету на житарицама, као и крушкина оса

срчикарица (Janus compressus F.).

О крушкиној оси срчикарици нема пуно литературних података, како на подручју

бивше Југославије, тако и на подручју Европе. Прва истраживања објавили су 1935.

године Balachowsky и Mesnil на основу радова Goureau-a из 1850. год. и Gehin-a из 1860.

године. Подаци о биологији и морфолошким карактеристикама су доста штури и

разликују се у зависности од аутора, па је циљ истраживања што детаљније испитати

биологију, односно животни циклус крушкине осе срчикарице и проучити морфолошке

особине појединих развојних стадијума штеточине. С обзиром да ова врста до сада није


6

представљала значајнију штеточину у нашим засадима крушака, да је веома мало

литературних података о биологији и морфологији штеточине, а посебно у климатским

условима нашег подручја, истраживањем би требало да се добију подаци о броју

генерација, времену појаве и лета имага, начину полагања јаја, времену појаве и дужини

трајања појединих развојних стадијума, као и њиховим морфолошким

карактеристикама.

Драгана Ковачић Мастер рад Материјал и метод рада

7

2. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА

2.1. ЛОКАЛИТЕТ

Оглед је постављен на подручју општине Лакташи (мјесто Јаблан) током 2011.

и 2012. године. Јаблан се налази сјеверно од Бање Луке на удаљености од око 13 km.

Оглед је постављен у засаду површине 0,7 ha (сл. 1), а на истој парцели налази се и

засад шљиве мање површине (0,3 ha).

Сл. 1. Google Earth снимак локалитета на којем је проведено истраживање.


8

У овом засаду не проводе се интензивне мјере заштите од болести и

штеточина крушке, већ само повремено и када интензитет њиховог напада пријеђе

праг штетности. У засаду су заступљене сорте Виљамовка и Санта Марија. Приликом

одабира мјеста за постављање огледа прегледан је већи број засада крушке на

подручју општина Бања Лука и Градишка у којима се проводе интензивне мјере

заштите од болести и штеточина и у тим воћњацима није утврђено присуство

оштећења од крушкине осе срчикарице.

2.2. ПРАЋЕЊЕ БИОЛОГИЈЕ

Биологија крушкине осе срчикарице, односно животни циклус штеточине

праћен је непосредним опажањем у природној средини, у изолаторима и кавезима.

Појава и лет имага крушкине осе срчикарице праћен је током 2011. године

помоћу жутих љепљивих плоча произвођача BioPlantella (сл. 2). Постављене су

четири плоче на површини 0,7 ha. Плоче су постављене 18.04.2011. године, 7 дана

прије очекиваног лета имага. Плоче су окачене, на одабраним стаблима унутар

крошње тако да се обе стране плоче што више изложе лету инсеката и да се што је

могуће више избјегне лијепљење лишћа, грана и дијелова коре (сл. 3). Плоче су

мијењане сваких седам дана како се због великог броја других инсеката не би

спријечило лијепљење имага крушкине осе срчикарице. Утврђивање бројности

обављано је сваке седмице (24.04., 1., 8., 15., 25. и 29. 05., 5. и 12.06.) након мијењања

плоча бројањем ухваћених имага. Праћење лета упоредо је анализирано са

климатским факторима (минимална, максимална и средња дневна температура,

падавине), а подаци о климатским факторима су добијени од Републичког

хидрометеоролошког завода Републике Српске за мјерну станицу Бања Лука.


9

Сл. 2. Жуте љепљиве плоче коришћене за праћење лета имага. (Фото: http://hr.unichem.si/)

Сл. 3. Жута љепљива плоча постављена на одабраном стаблу крушке. (Фото: Ковачић, Д.)


10

Истовремено, младари са оштећењима карактеристичним за крушкину осу

срчикарицу изоловани су „кавезима“ сашивеним од врло танког, прозирног

материјала (маркизет) тако да се могла пратити појава имага (сл. 4), али је циљ био

и да се нападнути младари означе како би се током читаве године могли лако

пронаћи на стаблима.

Сл. 4. Изолација нападнутих младара крушке. (Фото: Ковачић, Д.)

Изоловани младари прегледани су у циљу праћења начина полагања јаја,

облика и броја убода које женка направи приликом полагања јаја, као и времена

почетка пиљења јаја, те времена појаве различитих развојних стадијума. Бирани су

младари са карактеристичним симптомима за врсту.

Упоредо са праћењем лета имага почетком маја 2011. године прегледана је и

прва група младара са карактеристичним оштећењима ради утврђивања броја убода

које женка прави приликом полагања јаја, као и броја и морфолошких

карактеристика положених јаја. Број убода које женка направи приликом полагања

јаја и број положених јаја у младару прегледан је 07. маја. У ову сврху прегледано је

40 младара.


11

Средином маја прегледани су младари ради утврђивања времена почетка пиљења

ларви, односно дужине ембрионалног развоја. Почетком јуна обиљежени младари су

прегледани ради утврђивања присуства и бројности ларви крушкине осе срчикарице, а

затим крајем августа и почетком септембра ради проучавања морфолошких

карактеристика одрасле ларве и утврђивања времена завршетка развоја ларве.

Од средине марта, те почетком априла наредне године прегледана је нова

група младара ради утврђивања присуства и бројности стадијума лутке, те њених

морфолошких карактеристика.

Од краја априла праћена је појава имага у кавезима или су обиљежени

младари прегледани непосредно пред излијетање имага ради проучавања њихових

морфолошких особина.

Почетком јуна 2011. године прегледано је 40 младара и забиљежене су нађене

ларве.

Крајем марта–почетком априла 2012. године прегледано је 40 младара ради

утврђивања присуства стадијума лутке и њених морфолошких карактеристика.

У свакој групи прегледано је по 40 младара, тако да је укупно прегледано 240

младара.

2.3. ПРАЋЕЊЕ МОРФОЛОШКИХ КАРАКТЕРИСТИКА

Морфолошке карактеристике различитих развојних стадијума штеточине

проучаване су праћењем и посматрањем појединих развојних стадијума штеточине

(јаје, ларва, лутка и имаго) помоћу лабораторијског бинокулара (стереомикроскопа)

Olympus SZX7, док је фотографисање вршено помоћу дигиталне камере Olympus

DP12, а мјерења у Olympus Camedia Micro Imaging softveru у Лабораторији за

заштиту биља Пољопривредног института Републике Српске – Бања Лука.


12

2.4. ОБРАДА ПОДАТАКА

Резултати су приказани релативним вриједностима и на графиконима. У

прилогу су дате апсолутне вриједности приказане у табелама.

Драгана Ковачић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом

13

3. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ

3.1. ОШТЕЋЕЊА

Женка напада зељасте младаре крушке који убрзо након тога вену и савијају

се (сл. 5). У наредном периоду нападнути младари се суше и листови поцрне. Такви

листови отпадају и остаје само црни врх младара који се веома лако ломи већ при

лаганом додиру. Штете посебно могу бити значајне у расадницима (сл. 6).

Сл. 5. Младар крушке са карактеристичним оштећењима од крушкине осе срчикарице.

(Фото: Ковачић, Д.)

Сл. 7. Младар крушке у којем није положено јаје или није дошло до развоја ларве. (Фото:

Ковачић, Д.)


14

Мацељски (1999) наводи да се оштећења од крушкине осе срчикарице могу

замијенити са симптомима бактериозне пламењаче воћака коју проузрокује Erwinia

amylovora. Међутим, на младарима који су нападнути бактериозном пламењачом не

може се уочити карактеристична убодна спирала.

Сл. 6. Штете од крушкине осе срчикарице на младим садницама крушке. (Фото: Ковачић, Д.)

Понекад се деси да се нападнути младар регенерише и наставља свој раст.

Овакви младари се лако препознају јер лишће на њима није поцрнило и отпало, али је

присутна убодна спирала. На основу тога може се закључити да је женка оштетила

младар, али није у њега положила јаје или из неког разлога није дошло до развоја

ларве. На слици 7. приказан је разрезан младар крушке у којем није положено јаје или

није дошло до његове инкубације и развоја ларве.

Симптоми напада су врло специфични и не могу се замијенити с нападом неке

друге врсте инсекта (Balachowski et Mesnil, 1935; Валиџић и сар., 2010).

Карактеристични симптоми напада крушкине осе срчикарице су повијени младари,

уковрџано лишће, врхови младара поцрне (Ковачевић, 1961; Танасијевић и Симова-

Тошић, 1987; Кишпатић и Мацељски, 1989), а младар се савија у лук (Војводић и


15

Врабл, 1984; Танасијевић и Симова-Тошић, 1987). Око десетак центиметара испод

врха може се уочити већи број ситних убода смјештених спирално око младара

(Кишпатић и Мацељски, 1989; Pollini, 1992), а Мацељски (1999) наводи да се

пажљивим прегледом нападнутих младара, око 10 центиметара испод врха може

уочити тридесетак ситних убода смјештених у облику спирале које прави женка да

би створила повољне услове за развој ларве у младару. Танасијевић и Симова-Тошић

(1987) и Кишпатић и Мацељски (1989) наводе да тачкасти убоди које женка прави

приликом полагања јаја отежавају проток биљних сокова због чега се младари суше.

Симптоми оштећења уочени током истраживања одговарају литературним наводима.

3.2. БИОЛОГИЈА

3.2.1. Праћење лета имага

Лет имага крушкине осе срчикарице праћен је осам седмица током 2011.

године (18. април – 12. јун). Подаци о броју ухваћених имага приказани су

графиконом 1, а дати су и у табели 1 (у прилогу).

Графикон. 1. Просјечан број ухваћених имага крушкине осе срчикарице по плочи и

метеоролошке прилике у вријеме праћења лета имага.


16

Имаго крушкине осе срчикарице је летио у периоду од 25. априла до 29. маја,

а највише имага је ухваћено у другој седмици праћења, односно од 25. априла до 01.

маја, али је значајан број имага ухваћен и у трећој седмици праћења, тј. од 02. маја до

08. маја. У четвртој, петој и шестој седмици праћења ухваћена су четири, два,

односно један имаго, док у седмој седмици није ухваћен ниједан имаго осе

срчикарице. Занимљиво је да је 12. јуна на љепљивој плочи ухваћен један имаго осе

срчикарице (сл. 8), што указује на веома развучен период лета имага или је појава

имага била одгођена због климатских услова. Такође, у литератури се не наводи

податак да имаго лети у јуну. Из графикона бр. 1 може се видјети да се интензитет

напада женки повећава доста брзо у првој седмици након појаве, а максимум достиже

између друге и треће седмице, односно око 1. маја, када је и најинтензивнији лет

имага, а у засаду се може уочити највећи број нападнутих младара крушке, тако да

највеће штете настану у периоду од око 15 дана. Након тога, интензитет напада и

број ухваћених имага се нагло смањује до средине четврте седмице, послије чега је

интензитет напада слаб, односно престаје у потпуности.

Сл. 8. Имаго крушкине осе срчикарице ухваћен на љепљивој плочи 12. јуна 2011. године.



17

Климатски подаци (минималне, максималне, средње дневне температуре и

количина падавина) током периода највеће бројности и најинтензивнијег напада

крушкине осе срчикарице, те почетка пиљења ларви приказани су на граф. 1. и у

табели 2 (у прилогу). Из ових приказа може се видјети да имага лете за вријеме

топлијих прољетних дана када су средње дневне температуре изнад 12°C. У ноћи 05.

на 06. мај дошло је до појаве јачег мраза (минималне температуре 1,8 i 0,5°C, a

средње дневне 9,9 i 10,5°C), након чега је јако смањена активност имага и број

ухваћених имага се у четвртој седмици смањио за скоро четири пута. На основу тога

може се закључити да је имаго осјетљив на кракотрајне ниске температуре око 0°C,

односно мраз.

Из резултата истраживања видљиво је да имаго штеточине летио од 25. априла.

Ови подаци се разликују од навода неких аутора. Balachowski et Mesnil (1935) као

почетак лета имага наводе прву половину маја, док Ковачевић (1961) наводи да се

имаго јавља у другој половини маја. Танасијевић и Илић наводе да се имаго јавља

крајем маја, а као најчешће вријеме лета доста аутора наводи мјесец мај (Кишпатић и

Мацељски, 1989; Танасијевић и Симова-Тошић, 1987; Мацељски, 1999). Валиџић и

сар. (2010) као почетак лета имага наводе крај друге декаде априла, те да је максимум

лета око 01. маја. Према већини аутора може се закључити да имаго лети од почетка до

краја маја, односно не спомиње се да имаго лети у априлу, осим у условима Источне

Славоније (Валиџић и сар., 2010). С обзиром да су прва имага ухваћена 25. априла,

може се закључити да је лет имага на подручју бањалучке регије доста ранији у односу

на већину цитираних аутора. Такође, током истраживања, на жутим љепљивим

плочама ухваћен је један имаго 12. јуна 2011. године. То би се могло повезати са веома

ниским температурама и јаким мразом у ноћи између 5. и 6. маја, што је могло утицати

на одгођену појаву имага. Максимум лета забиљежен је у другој седмици праћења, али

је и у трећој седмици ухваћен значајан број имага, тако да је максимум лета око 1. маја.


18

3.2.2. Начин полагања јаја

Женка полаже само једно јаје у сваки нападнути младар. Приликом прегледа

младара крушке са карактеристичном "убодном спиралом", утврђено је да је у 37 од

40 прегледаних младара било положено јаје, односно у 92,5% прегледаних младара

(граф. 2, таб. 3.).

Графикон 2. Просјечан број убода, положених јаја, нађених ларава и лутака по младару.

Женка полаже јаја на врло специфичан начин који није утврђен код

инсеката из других породица (Balachowski et Mesnil, 1935). На младарима крушке

дужине 10-20 cm женка легалицом прави убоде распоређене у облику спирале, од

врха младара према дну (сл. 9). Приликом прегледа 40 младара утврђено је да је

најмањи број убода који женка направи осам, док је највећи број убода 39, а број

убода на једном младару се креће између 10 и 30 убода (просјечно 22). Подаци о

броју убода на прегледаним младарима дати су на граф. 2. и у табели 3 (у

прилогу). Разлози због којих женка прави ову карактеристичну "убодну спиралу"

нису довољно истражени, а аутори (Кишпатић и Мацељски, 1979; Мацељски,

1999) наводе да правећи убоде женка ствара повољне услове за развој ларве, а

због њих у младару долази до поремећаја протока биљних сокова. Усљед тога,

нападнути младар се врло брзо након напада савија, затим након неколико дана


19

вене и суши се, а младо лишће поцрни. Мацељски (1999) наводи да се десетак

центиметара испод врха младара налази око тридесетак убода.

Сл. 9. Убоди у облику спирале које женка крушкине осе срчикарице прави приликом

полагања јаја и шема убода. (Фото: Ковачић, Д.)

На мјесту убода након напада стварају се плутасте тамне тачкице сл. 10).

Величина убодног отвора је у просјеку 0,35 x 0,12 mm.


20

Сл. 10. Тамне плутасте тачкице на мјестима убода женке крушкине осе срчикарице. (Фото:


Сл. 11. Пресјек нападнутог младара крушке на којем је видљива дубина убода који женка

прави приликом полагања јаја. (Фото: Ковачић, Д.)


21

Прегледом нападнутих младара утврђено је да женка, иако је релативно ситан

инсект, својом легалицом прави врло дубоке убоде који у неким случајевима пролазе

попречно кроз скоро читаву срж (сл. 11).

Приликом прегледа воћњака 10. маја 2011. године, уочен је млади плод

крушке са карактеристичном „убодном спиралом“ на петељци плода (сл. 12).

Плод је увенуо и поцрнио, слично као и лишће на нападнутим младарима.

Пажљивим прегледом петељке плода утврђено је да је женка приликом напада

положила и јаје (сл. 13).

Женка одлаже једно јаје (Војводић и Врабл, 1984; Танасијевић и Симова-

Тошић, 1987; Кишпатић и Мацељски, 1989; Pollini, 1992; Nečas et Krška, 2006;

Nemethy, 2009), što se slaže sa podacima dobijenim ovim istraživanjem. Међутим, у

литератури нема података о оштећењу младих плодова крушке и полагању јаја у

петељке плодова.

Сл. 12. Карактеристична „убодна спирала“ на петељци плода крушке. (Фото: Ковачић, Д.)


22

Сл. 13. Јаје крушкине осе срчикарице положено у петељку плода. (Фото: Ковачић, Д.)

3.2.3. Број нађених ларава

Ембрионални развој праћен је у природним условима прегледом нападнутих

младара крушке 10-15 дана након најинтензивнијег напада. Већ 10. маја у

пронађеним јајима могла се уочити издиференцирана ларва (сл. 14). Прве испиљене

ларве нађене су већ 12.05.2011. године, а с обзиром да су нападнути младари крушке

примијећени 29. априла и да је до 01. маја уочен јако велики број нападнутих

младара, може се закључити да ембрионални развој траје 12-14 дана. Према томе,

утврђено да је вријеме потребно за пиљење ларви у наведеним климатским условима

у 2011. години (граф. 1, таб. 2) било 12-14 дана.


23

Сл. 14. Јаје крушкине осе срчикарице при крају ембрионалног развоја; унутар јајета видљиви

сегменти ларве. (Фото: Ковачић, Д.)

Почетком јуна прегледано је 40 обиљежених младара крушке с циљем

утврђивања бројности испиљених ларви и проучавања њихових морфолошких

карактеристика. У 27 од 40 прегледаних младара пронађена је ларва, односно у 67,5%

прегледаних младара је дошло до развоја ларве (граф. 2, таб. 4). Овако висок

морталитет јаја и ларви у раним стадијумима развоја могао би се објаснити

неповољним климатским условима. Наиме, 06. маја 2011. године забиљежен је мраз са

минималном дневном температуром 0,5°C након чега је јако смањена активност имага

и број ухваћених имага се смањио, што је сигурно утицало и на јаја и продужио се

период ембрионалног развоја. Валиџић (2013) наводи да би други могући разлози за

наведену чињеницу могли бити то што се поједини нападнути младари дјелимично

регенеришу те положено јаје због интензивног прољетног пораста (раст младара у

дебљину) буде уништено (згњијечено) диобом ћелија, као и напад паразитоида и

ентомопатогених гљива. Због овако великог морталитета, један број ларви не кукуљи


24

се у прољеће већ наставља са дијапаузом до идуће године чиме се повећава проценат

преживљавања штеточине (Валиџић, 2013).

Ларва се читав свој живот развија у младару и нема контакта са спољном

средином. Ларва се храни сржи зељастог младара и при томе се креће од врха

младара према његовој основи. Током љета ларва се интензивно храни и средина

младара је усљед тога у потпуности уништена и испуњена изгризотинама и изметом

ларве, који су доста збијени и чврсти (сл. 15).

Сл. 15. Ходник испуњен изгризотинама и изметом ларве. (Фото: Ковачић, Д.)

Прегледом обиљежених младара од краја августа и почетком септембра

утврђено је да ларва почетком септембра престаје са исхраном и завршава развој

када при крају ходника изгриза шири простор (хибернацијску комору) у којем

презимљава у прозирном кокону. Пред кукуљење ларва изгриза округли излазни

отвор за имаго, остављајући само танки слој младе коре (сл. 16).


25

Сл. 16. Излазни отвор који ларва изгриза у јесен пред крај развоја. (Фото: Ковачић, Д.)

Ларва се пили након 2-3 седмице инкубације и ембрионални развој је

релативно дуг (Balachowski et Mesnil, 1935; Pollini, 1992). Овим истраживањем је

утврђено да је у климатским условима бањалучке регије вријеме потребно за

ембрионални развој 12-14 дана, што је знатно краће у односу на наведене

литературне податке.

Ларва се храни сржи зељастог младара правећи ходник према основи

младара (Balachowski et Mesnil, 1935; Војводић и Врабл, 1984; Кишпатић и

Мацељски, 1989; Pollini, 1992; Мацељски, 1999). Ларва се читав свој живот развија

у младару и нема контакта са спољном средином. Почетком августа већина ларви

достигне пуну величину, а крајем августа и у септембру долази до потпуног развоја

(Balachowski et Mesnil, 1935). Ходник је пун гризотина и измета (Мацељски, 1999;

Валиџић и сар., 2010). Ларва већ у јесен направи излазни отвор, али остаје у

младару и чахури се при његовом дну. Кукуљи се тек у прољеће након чега се

појављују имага (Ковачевић, 1961; Танасијевић и Илић, 1969; Кишпатић и

Мацељски, 1989; Pollini, 1992). Ови наводи се углавном слажу са подацима


26

добијеним током истраживања, а средина младара је усљед исхране ларве у

потпуности уништена и испуњена изгризотинама и изметом ларве, који су доста

збијени и чврсти. Пиљење ларви почиње већ средином маја. Током љета ларва се

интензивно храни, а почетком септембра престаје са исхраном и завршава развој


презимљава. Пред кукуљење ларва изгриза округли излазни отвор за имаго,

остављајући само танки слој младе коре. Према томе, вријеме потребно за развој

ларве је доста дуго и овај стадијум се у нападнутим младарима може наћи од

средине маја до почетка септембра.

3.2.4. Број нађених лутака

Одрасла ларва у хибернацијској комори прави прозирни кокон (сл. 17) у којем

презимљава. Кукуљење се одвија у прољеће, од задње декаде марта и почетком априла, а

стадијум лутке траје 4-5 седмица. Преображај је завршен средином априла, а од краја

априла појављују се имага. У 57,5% прегледаних младара утврђено је присуство

стадијума лутке. Подаци о броју формираних лутки у прегледаним младарима дати су на

граф. 2 и у табели 5 (у прилогу). У литератури је веома мало података о стадијуму лутке.

Сл. 17. Дијелови кокона у којем ларва презими и у прољеће се кукуљи. (Фото: Ковачић, Д.)

3.2.5. Циклус развића крушкине осе срчикарице

На основу резултата истраживања представљен је циклус развоја

штеточине (сл. 18, таб. 6.)


27

Сл. 18. Животни циклус крушкине осе срчикарице. (Фото: Ковачић, Д.)

1. Имаго приликом изласка из младара

крушке (крај априла – почетак маја).

2. Излазни отвор имага.

3. Мужјак и женка крушкине осе срчикарице.

4. Спирални убоди које женке праве

приликом полагања јаја.

5. Нападнути младари крушке вену, поцрне и

суше се.

6. У нападнутим младарима женка полаже

једно јаје (крај априла – почетак маја).

7. Ларва у различитим ступњевима развоја. Ларве

почињу да се пиле средином маја, а развој

завршавају почетком септембра.

8. Ларва се током љета храни сржи зељастог младара.

9. По завршеном развоју ларва образује прозирни кокон

у којем презимљава (септембар).

10. Стадијум лутке пролази у прољеће (крај марта –

почетак априла, а преображај је завршен средином

априла).

11. Имага се поново појављују крајем априла и почетком

маја.

6

1

3

4

5

7

8

9

10

11

2


28

Таб. 6. Шематски приказ циклуса развоја крушкине осе срчикарице.

јан. феб. март апр. мај јун јул авг. септ. окт. нов. дец.

ларва у стадијуму

зимске дијапаузе стадијум

лутке

лет имага,

оштећења младара

интензивна исхрана и развој

ларве

ларва у стадијуму зимске

дијапаузе

Balachowski et Mesnil (1935) и Танасијевић и Симова-Тошић (1987) наводе да

штеточина има једну генерацију годишње, што је и потврђено овим истраживањем.

Валиџић (2013) наводи да један број ларви пролази двогодишњи циклус развоја ради

повећавања процента преживљавања штеточине.

3.3. МОРФОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

3.3.1. Морфолошке особине имага

Крушкина оса срчикарица је инсект њежне и витке грађе, издуженог тијела и

пипака. Инсекте из реда Hymenoptera (опнокрилци) карактерише размножавање

партеногенезом што код врста из овог реда резултира изразитим полним

диморфизмом (Ковачевић, 1950; Ивезић, 2008; Gardner et al., 2011). То је изражено и

код осе срчикарице (Ковачевић, 1950). Одрасле женке су дужине 9-12 mm, док су

мужјаци мањи и дужине су 6-9 mm. Основна боја женки и мужјака је црна. Глава је

црна осим мандибуле која је жута (сл. 19). Поред пара сложених очију на чеоном

дијелу главе, имага имају и добро видљива три чеона ока (ocellae) (сл. 20). Пипци су

кончасти, по цијелој дужини су релативно исте ширине.


29

Сл. 19. и 20. Жуте мандибуле, просте и сложене очи код имага осе срчикарице. (Фото:


Груди су црне и састоје се од три чланка. Задак је код мужјака жутонаранџаст

до наранџаст (сл. 21), док је код женки црвен до тамноцрвен (сл. 22). Задњи трбушни

сегмент код женке је црн и завршава тупим израштајем који се у литератури назива

штитник легалице (Goulet, 1992). На леђној страни имаго има троугласту

свијетложуту пјегу (сл. 22).


30

Сл. 21. Крила имају љубичасти одсјај када су склопљена. Мужјак осе срчикарице непосредно

након излијетања, видљив жутонаранџасти задак. (Фото: Ковачић, Д.)

Сл. 22. Женка осе срчикарице. (Фото: Ковачић, Д.)

Легалица је кратка, назубљена и увлачљива. Код мужјака ноге су жуте, фемур

интензивно жут, док су тибије и стопала тамножута. Код женки, ноге су тамније (смеђе).

Иако су крила прозирна, када су склопљена уз тијело, свјетлосни ефекат производи

љубичасти одсјај (сл. 21).


31

Подаци у литератури о дужини имага осе срчикарице варирају и крећу се 5-12

mm. Balachowski et Mesnil (1935) и Војводић и Врабл (1984) наводе да одрасла оса има

дужину 6-8 mm, Ковачевић (1961) 6-9 mm, Танасијевић и Илић (1969) и Танасијевић и

Симова-Тошић (1987) око 9 mm, Циглар (1988) 8 mm, Pollini (1992) око 5 mm, Nečas et

Krška (2006) и Lohrer (2011) 7 mm, Nemethy (2009) 6-10 mm, Валиџић и сар. (2010) 8-12

mm. Током истраживања утврђено је да су одрасле женке дужине 9-12 mm, док су

мужјаци мањи и дужине су 6-9 mm.

Одрасла оса је витке и њежне грађе, глава је црна осим пипака и усног отвора

који су жути. Ноге су жуте код мужјака, осим основе кука који је црн, као и дијелови

задњих стопала који су сивкасти. Инсект је витког облика с лагано суженим трбухом,

тијело и пипци су дуги и танки (Balachowski et Mesnil, 1935). Ковачевић (1961) и

Танасијевић и Илић (1969) наводе како је крушкина оса срчикарица штеточина са

жуто-црвеним затком. Танасијевић и Симова-Тошић (1987) наводе да је имаго осе

срчикарице црн са жуто-црвеним трбушним дијелом. Циглар (1988) наводи како је

торакс црн, а задак црвен, а Pollini (1992) да је имаго црвено-црн. Крила су прозирна

код оба пола (Циглар, 1988) са израженим нервима (Balachowski et Mesnil, 1935).

Током истраживања утврђено је да су женке крупније и дуже с црвеним до

тамноцрвеним затком, а мужјаци мањи с тамножутим до наранџастим затком, док је

основна боја и женки и мужјака црна. Глава је црна осим мандибуле која је жута.

Пипци су кончасти, по цијелој дужини су релативно исте ширине. Крила су

прозирна, са израженом нерватуром, а када су склопљена имају љубичасти одсјај.

Код мужјака ноге су жуте, фемур интензивно жут, док су тибије и стопала

тамножути. Код женки, ноге су тамније (смеђе).

3.3.2. Морфолошке особине јајета

Јаје крушкине осе срчикарице је бјеличасто до свијетложуто, овалног или

издуженог облика, благо савијено по уздужној оси (сл. 23). Просјечна величина

измјерених јаја износи око 1 x 0,32 mm. Јаја су веома њежне структуре и већ на благи

притисак пуцају.


32

Сл. 23. Јаје крушкине осе срчикарице у нападнутом младару крушке (Фото: Ковачић, Д.)

Од свих цитираних аутора једино Balachowski et Mesnil (1935) дају кратак опис

морфолошких особина јајета, при чему наводе да су јаја бијеле боје, јајастог облика и

пречника 1 mm. Истраживањем је утврђено да су јаја крушкине осе срчикарице

бјеличаста до свијетложута, овалног или издуженог облика, благо савијена по

уздужној оси, док је просјечна величина измјерених јаја износила око 1 x 0,32 mm.

3.3.3. Морфолошке особине ларве

Ларва је бијела до свијетложута, а потпуно развијена ларва је дужине око 10

mm. Ларва је карактеристично савијена у облику слова „С“ (сл. 24 и 25). Глава ларве је

добро развијена, као и уснени апарат који је тамне боје; очи су црне (сл. 26). Тијело

ларве се састоји од сегмената који су латерално с обе стране дуж читаве ларве сужени

и изгледају као „шавови“ (сл. 27). Предње ноге су сведене на једноставне и једва

видљиве чвориће, док задњих ногу нема. На задњем чланку налази се израштај који је

обрастао тамним длачицама и тамне је боје (сл. 28).


33

Сл. 24 и 25. Различити ступњеви ларве снимљени почетком јуна и почетком септембра.


Сл. 26 и 28. Детаљ усненог апарата и затка ларве. (Фото: Ковачић, Д.)


34

Сл. 27. Ларва снимљена са вентралне стране, стрелице показују бочне „шавове“. (Фото:


Ларва је свијетложута (Ковачевић, 1961; Танасијевић и Илић, 1969) и сјајна

(Циглар, 1988), жућкаста (Војводић и Врабл, 1984), бјеличаста или жућкаста

(Мацељски, 1999), има тамну главу (Ковачевић, 1961; Танасијевић и Илић, 1969;

Војводић и Врабл, 1984; Танасијевић и Симова-Тошић, 1987; Кишпатић и Мацељски,

1989). Тијело држи повијено у облику слова „S“ (Balachowski et Mesnil, 1935;

Кишпатић и Мацељски, 1989; Мацељски, 1999; Валиџић и сар., 2010). Ларва је дужине

до 1 cm (Кишпатић и Мацељски, 1989), предње ноге су закржљале, а задњих ногу нема

(Balachowski et Mesnil, 1935). Тијело ларве је правилно сегментирано, а на посљедњем

сегменту налази се меснати шиљак који је лагано завијен (Balachowski et Mesnil, 1935).

Ларва је бијела до свијетложута, а потпуно развијена ларва је дужине око 10 mm.

Ларва је карактеристично савијена у облику слова „S“. Глава ларве је добро развијена,

као и уснени апарат који је тамне боје; очи су црне. Тијело ларве се састоји од

сегмената који су латерално с обе стране дуж читаве ларве сужени и изгледају као

„шавови“. Предње ноге су сведене на једноставне и једва видљиве чвориће, док задњих


35

ногу нема. На задњем чланку налази се израштај који је обрастао тамним длачицама и

тамне је боје.

3.3.4. Морфолошке карактеристике лутке

Лутка је слободна (сл. 29), карактеристично за подред Symphyta, дужине 7-9 mm.

Сл. 29. Лутка крушкине осе срчикарице снимљена средином априла 2012. године. (Фото:


Података о стадијуму лутке у литератури готово да и нема. Лутка је слободна,

дужине 7-9 mm. Након завршеног преображаја, крајем априла и у мају поново

долази до појаве имага кроз излазни отвор правилног округлог облика.

Драгана Ковачић Мастер рад Закључак

36

4. ЗАКЉУЧАК

На основу резултата истраживања може се закључити сљедеће:

− Имаго крушкине осе срчикарице у климатским условима бањалучке регије

лети у периоду од пет седмица. Лет је током 2011. године забиљежен у

периоду од 25. априла до 29. маја. Током тог периода женка полагањем јаја

прави штете на младарима крушке. Интензитет напада женки повећава се

доста брзо у првој седмици након појаве, а максимум достиже око 1. маја, када

је и најинтензивнији лет имага, а у засаду се може уочити највећи број

нападнутих младара крушке. Имага лете за вријеме топлијих прољетних дана

када су средње дневне температуре изнад 12°C. У ноћи 05. на 06. мај дошло је

до појаве јачег мраза (минималне температуре 1,8 i 0,5°C, a средње дневне 9,9

i 10,5°C), након чега је јако смањена активност имага и број ухваћених имага

се након тога смањио за скоро четири пута. На основу тога може се закључити

да је имаго осјетљив на кракотрајне ниске температуре око 0°C, односно мраз.

− Женка полаже само једно јаје у сваки нападнути младар.

− Ембрионални развој у климатским условима бањалучке регије је трајао 12-14

дана.

− Женка може положити јаје и у тек заметнуте плодове крушке који увену и

поцрне, слично као и лишће на нападнутим младарима. Да ли је ово само


37

„случајност“ или у случају бројније појаве штеточине постоји опасност и за

плодове, остаје да се истражи.

− Ларва се читав свој живот развија у младару и нема контакта са спољном

средином. Ларва се храни сржи унутар зељастог младара и при томе се креће

од врха младара према његовој основи. Средина младара је усљед исхране

ларве у потпуности уништена и испуњена изгризотинама и изметом ларве,

који су доста збијени и чврсти.

− Током љета ларва се интензивно храни, а почетком септембра завршава развој


презимљава. Пред кукуљење ларва изгриза округли излазни отвор за имаго,

остављајући само танки слој младе коре.

− Одрасла ларва у хибернацијској комори прави прозирни кокон у којем

презимљава, а стадијум лутке пролази у прољеће, крајем марта и почетком

априла. Стадијум лутке траје 4-5 седмица, средином априла преображај је

завршен након чега се појављују имага.

− Имаго напушта нападнути младар од краја априла и у мају кроз излазни отвор

правилног округлог облика.

− Имаго је њежне и витке грађе, издуженог тијела и пипака, а врсту

карактерише изражен полни диморфизам.

− Одрасле женке су дужине 9-12 mm, док су мужјаци мањи и дужине су 6-9 mm.

Има једну генерацију годишње.

− Основна боја женки и мужјака је црна. Глава је црна осим мандибуле која је

жута. Поред пара сложених очију на чеоном дијелу главе, имага имају и добро


38

видљива три чеона ока (ocellae). Пипци су кончасти, по цијелој дужини су

релативно исте ширине. Груди су црне и састоје се од три чланка. Задак је код

мужјака жутонаранџаст до наранџаст, док је код женки црвен до тамноцрвен.

Задњи трбушни сегмент код женке је црн и завршава тупим израштајем који се

у литератури назива штитник легалице. На леђној страни имаго има троугласту

свијетложуту пјегу. Легалица је кратка, назубљена и увлачљива. Код мужјака

ноге су жуте, фемур интензивно жуте боје, док су тибије и стопала тамножути.

Код женки, ноге су тамније (смеђе) боје. Иако су крила прозирна, када су

склопљена уз тијело, свјетлосни ефекат производи љубичасти одсјај.

− Јаје крушкине осе срчикарице је бјеличасто до свијетложуто, овалног или

издуженог облика, благо савијено по уздужној оси. Просјечна величина

измјерених јаја износи око 1 x 0,32 mm. Јаја су веома њежне структуре и већ

на благи притисак пуцају.

− Ларва је бијела до свијетложута, а потпуно развијена ларва је дужине око 10

mm. Ларва је карактеристично савијена у облику слова „С“. Глава ларве је

добро развијена, као и уснени апарат који је тамне боје; очи су црне. Тијело

ларве се састоји од сегмената који су латерално с обе стране дуж читаве ларве

сужени и изгледају као „шавови“. Предње ноге су закржљале, док задњих ногу

нема. На задњем чланку налази се израштај који је обрастао тамним

длачицама и тамне је боје.

− Лутка је слободна, дужине 7-9 mm.

Драгана Ковачић Мастер рад Прилози

39

5. ПРИЛОЗИ

Таб. 1. Број имага крушкине осе срчикарице ухваћених на жутим љепљивим плочама.

Љепљива

плоча

1. сед.

(18.04.-24.04.)

2. сед.

(25.04.-01.05.)

3. сед.

(02.05.-08.05.)

4. сед.

(09.05.-15.05.)

5. сед.

(16.05.-22.05.)

6. сед.

(23.05.-29.05.)

7. сед.

(30.05.-05.06.)

8. сед.

(06.06.-12.06.)

1. 0 4 7 2 0 0 0 1

2. 0 8 3 0 1 0 0 0

3. 0 3 2 1 0 1 0 0

4. 0 6 5 1 1 0 0 0

Укупно 0 21 15 4 2 1 0 1

Просјек 0 5,25 3,75 1,0 0,5 0,25 0 0,25

Таб. 2. Климатски подаци за мјерну станицу Бања Лука у периоду праћења лета крушкине осе

срчикарице, те почетка пиљења ларви. (Извор: Републички хидометеоролошки завод

Републике Српске)

Датум

Температура °C

Количина падавина у mm Мин. Макс.

Средња

дневна

18.04. 2,9 18,7 10,3 -

19.04. 2,4 20,7 11,0 -

20.04. 7,1 23,6 13,9 -

21.04. 5,0 26,0 15,2 -

22.04. 6,8 26,1 16,0 -

23.04. 8,2 26,1 17,0 -

24.04. 11,5 22,8 15,7 -


40

Просјек 14,16 -

25.04. 10,8 22,7 15,7 -

26.04. 12,5 18,5 14,6 0,2

27.04. 8,5 15,9 12,0 -

28.04. 7,6 15,3 12,4 -

29.04. 11,2 18,8 13,0 0,7

30.04. 6,6 20,5 13,5 6,6

01.05. 11,6 16,0 13,8 6,6

Просјек 13,57 2,01

02.05. 12,2 23,3 16,4 4,4

03.05. 10,6 22,6 14,1 -

04.05. 7,2 14,2 10,9 5,2

05.05. 1,8 18,3 9,9 -

06.05. 0,5 20,5 10,5 -

07.05. 2,5 25,9 14,8 -

08.05. 6,0 18,0 10,1 -

Просјек 12,39 1,37

09.05. 6,8 13,9 10,6 13,4

10.05. 5,8 24,5 15,0 0,8

11.05. 10,0 25,5 16,4 -

12.05. 7,4 27,2 17,8 -

13.05. 10,3 23,3 16,1 -

14.05. 7,8 29,1 19,2 0,1

15.05. 10,3 23,9 13,8 -

Просјек 15,55 2,38

16.05. 9,0 12,0 10,5 25,5

17.05. 10,0 16,5 12,9 2,0

18.05. 11,6 22,8 16,4 -

19.05. 9,3 26,4 18,7 0,3

20.05. 11,7 28,0 19,8 -

21.05. 12,2 28,5 19,4 -

22.05. 13,5 26,6 18,7 0,3

Просјек 16,63 4,01

23.05. 11,2 28,0 20,4 -

24.05. 13,9 26,8 19,6 -

25.05. 13,3 26,5 19,0 -


41

26.05. 11,1 28,0 20,1 0,4

27.05. 13,0 31,1 21,5 -

28.05. 13,6 20,2 14,5 1,4

29.05. 13,3 22,6 16,6 2,2

Просјек 18,81 0,57

30.05. 9,3 27,5 19,8 -

31.05. 13,1 28,6 19,7 -

01.06. 13,7 27,8 20,0 -

02.06. 15,6 26,0 20,2 0,6

03.06. 17,0 25,6 19,9 4,0

04.06. 15,2 27,4 19,9 1,3

05.06. 14,8 29,0 20,1 17,3

Просјек 19,94 3,31

06.06. 16,6 29,0 22,3 4,6

07.06. 16,0 30,6 24,0 1,0

08.06. 17,2 24,0 20,1 0,3

09.06. 14,6 25,0 19,4 1,7

10.06. 15,6 24,4 18,6 1,7

11.06. 12,4 25,4 19,0 -

12.06. 12,4 25,4 20,2 -

Просјек 20,51 1,33

Таб. 3. Број убода које женка направи приликом полагања јаја и број положених јаја у

прегледаним младарима.

Младар Број убода на младару Број положених јаја

1 37 1

2 33 1

3 20 1

4 24 1

5 18 1

6 25 1

7 24 1

8 24 1

9 35 1

10 17 1


42

11 29 1

12 14 0

13 25 1

14 19 1

15 20 1

16 19 1

17 17 1

18 10 1

19 8 1

20 17 1

21 39 1

22 20 1

23 19 1

24 16 1

25 12 1

26 19 1

27 18 1

28 22 0

29 18 1

30 26 1

31 28 0

32 29 1

33 25 1

34 19 1

35 24 1

36 27 1

37 24 1

38 21 1

39 34 1

40 19 1

Укупно 894 37

Просјек 22,35 0,93


43

Таб. 4. Број нађених ларава у прегледаним младарима почетком јуна 2011. године.

Понављање Број прегледаних

младара

Број пронађених

ларви

Проценат (%) нађених

ларви

I 10 6 60

II 10 8 80

III 10 6 60

IV 10 7 70

Укупно 40 27 67,5

Просјек 0,675

Таб. 5. Број нађених лутака у прегледаним младарима у периоду крај марта – почетак априла

2012. године.

Понављање Број прегледаних

младара

Број пронађених

лутака

Проценат

нађених

лутака (%)

I 10 7 70

II 10 6 60

III 10 6 60

IV 10 4 40

Укупно 40 23 57,5

Просјек 0,575

Драгана Ковачић Мастер рад Литература

44

6. ЛИТЕРАТУРА

Balachowski, A., Mesnil, L. (1935): Les insectes nuisibles aux plantes cultivees, Paris, vol. I:

238-241.

Циглар, И. (1988): Интегрална заштита воћака и винограда. Зрински, Чаковец, стр. 97.

FAOSTAT (2012): Food and Agriculture Organisation of the United Nations,

http://faostat3.fao.org/home/index.html

Gardner, A., Alpedrinha. J., West.S. A. (2011): Haplodiploidy and the Evolutionor Eusociality:

Split sex ratios. The American Naturalist, vol. 179 (2): 240.

Goulet, H. (1992): The insects and arachnids of Canada. Centre for Land and Biological

Resourses Research, Otawa, pp. 13-18.

Ивезић, М. (2008): Ентомологија. Пољопривредни факултет у Осијеку, стр 34-36.

Јеринић-Продановић, Д., Спасић, Р., Смиљанић, Д. (2012): Janus compresus F. и Tetrops

praeusta L.: Мало познате штеточине воћака у Србији. Биљни лекар 40(4): 291-

296.

Кишпатић, Ј., Мацељски, М. (1989): Заштита воћака од болести, штетника и корова.

Пето, допуњено издање. Накладни завод Знање, Загреб: 85-87.

Којић, М., Ђурић, Г., Јањић, В., Митрић, С. (2005): Корови воћњака Босне и

Херцеговине. Научно воћарско друштво Републике Српске, Бања Лука.

Ковачевић, Ж. (1950): Примијењена ентомологија I. Пољопривредни накладни завод,

Загреб, стр. 61-63.

Ковачевић, Ж. (1961): Примијењена ентомологија. Пољопривредни накладни завод,

Загреб, стр. 148-149.

Lohrer, T. (2011): Birnentriebwespe. ARBOFUX - Diagnosedatenbank für Gehölze Преузето

са http://www.arbofux.de

Мацељски, М. (1999): Пољопривредна ентомологија. Зрински д.д., Чаковец: 136-137.

http://faostat3.fao.org/home/index.html

Драгана Ковачић Мастер рад Литература

45

Malyshev, S. I. (1968): Genesis of the Hymenoptera and the phases of their evolution. Edited

by Professor O. W. Richards and Sir Boris Uvarov. Methuen: pp. 20. ISBN 978-1-

4684-7163-2

Nečas, T., Krška, B. (2006): Janus compressus Fabricius bodruška hrušňová. Преузето са

http://tilia.zf.mendelu.cz

Nemethy, Z. (2009): Körtefák hajtáshervadása: hajtáshervasztó darázs kártétele. Преузето са

http://kertpont.hu/index.php?menu=cikk&CId=608

Pollini, A. (1992): La difesa delle piante da frutto. Edizioni Agricole, pp. 323-324.

Републички завод за статистику (2013): Пољопривреда, ратарство и воћарство.

Статистички билтен бр. 8. Бања Лука.

Танасијевић, Н., Илић, Б. (1969): Посебна ентомологија. Грађевинска књига, Београд:

313-314.

Танасијевић, Н., Симова-Тошић, Д. (1987): Посебна ентомологија. Научна књига Београд,

стр. 604.

Валиџић, Т. (2010): Сузбијање личинки крушкине осе срчикарице (Janus compressus F.).

Специјалистички рад. Пољопривредни факултет у Осијеку.

Валиџић, Т., Ивезић, М., Распудић, Е., Брмеж, М., Мајић, И. (2010): Сузбијање личинки

крушкине осе срчикарице. Гласило биљне заштите број 1/2-додатак, сажеци 54.

семинара биљне заштите, Опатија: 42.

Валиџић, Т. (2013): Крушкина оса срчикарица (Janus compressus Fabricius) – животни

циклус и биолошко морфолошке особине. Докторски рад. Свеучилиште Јосипа

Јурја Strossmayera у Осијеку. Пољопривредни факултет у Осијеку.

Војводић, Ђ., Врабл. С. (1988): Болести и штеточине јабуке и крушке. Нолит, Београд,

стр. 54-55.

http://germany.hymis.eu

http://insectoid.info/insecta/pterygota/neoptera/holometabola/hymenoptera/symphyta/cepcephoi

/cephidae/janus/compressus/

http://www.floraservis.sk

http://www.kohaplant.sk

http://www.skudci.com

http://www.gartenratgeber.de

http://kertpont.hu/index.php?menu=cikk&CId=608

Documents

БИОЛОГИЈА И МОРФОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ …polj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2015/01/Dragana_Kovacic.pdf · Биологија и морфологија