Биологија 6 - Уџбеник

6.75 мм

БИО

ЛО

ГИЈА

6

• у

џбен

икД

рага

на М

илич

ић •

Имр

е К

ризм

анић

Biologija 6_udzbenik_KORICA.indd 1 8/17/2010 4:34:39 PM

Биологија 6Уџбеник биологије за шести разред основне школе

Др Драгана МиличићДр Имре Кризманић

УредникДр Славиша Станковић

Извршни уредникЛидија Станојевић

Рецензенти Проф. др Предраг Симоновић, Универзитет у Београду, Биолошки факултетДоц. др Александар Остојић, Природно-математички факултет Универзитета у КрагујевцуАна Ђокић-Остојић, професор биологије у ОШ „Свети Сава“ у Крагујевцу

ЛектураМилан КрсмановићВесна Калабић

Графичко обликовање Синиша Ђурашевић

Дизајн Студио Логос

ИлустрацијеОлга Анђелковић

ФотографијеМилан ПауновићGetty imagesShutterstock imagesАрхива Логоса

ИздавачНови Логос Цара Душана 48, Београд тел.: 011/2636 520; факс: 011/2620 365e-mail: offi [email protected]

За издавачаНада Осмајић

Штампа

1. издање 2010.

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, БеоградISBN 978-86-6109-017-2COBISS. SR-ID 177166348

Министарство просвете Републике Србије одобрило је овај уџбеник за употребу у школама од 2010/2011. школске године решењем број: 650-02-307/2010-06 од 22.7.2010. год.

Драгана МиличићИмре Кризманић

Биологија 6уџбеник биологије

за шести разред основне школе

Живи свет .................................................... 10Разноврсност живог света .......................... 10Oсновне разлике између биљака, гљива и животиња ......................... 12

• Кратак преглед градива ................................ 14• Шема поглавља ............................................. 15

Царство праживотиња .............................. 18Праживотиње – хетеротрофни протисти .............................. 18Хетеротрофни протисти са лажним ножицама – амебе ..................... 19Хетеротрофни протисти са бичевима – бичари .............................. 19Хетеротрофни протисти са трепљама – трепљари ......................... 20Хетеротрофни протисти – изазивачи болести .................................... 21

• Кратак преглед градива ................................ 23• Шема поглавља .............................................. 23

Царство животиња ..................................... 26Настанак и развој животиња ...................... 26

• Кратак преглед градива ................................ 28• Шема поглавља ............................................. 28Сунђери ........................................................ 29Грађа тела сунђера ...................................... 29Разноврсност и значај сунђера ............... 30

• Кратак преглед градива .....................................31• Шема поглавља ............................................. 31Дупљари ....................................................... 32Грађа тела дупљара – хидра ....................... 33Разноврсност и значај дупљара .............. 34

• Кратак преглед градива ................................ 35• Шема поглавља ............................................. 35Пљоснати црви ........................................... 36Планарије ..................................................... 36Паразитски пљоснати црви ........................ 38Метиљи ..................................................... 38Пантљичаре ............................................. 39

• Кратак преглед градива ................................ 41• Шема поглавља ............................................. 41

Ваљкасти црви ............................................ 42• Кратак преглед градива ................................ 44• Шема поглавља ............................................. 44

Чланковити црви ....................................... 45Грађа кишне глисте ..................................... 45Разноврсност и значај чланковитих црва .................................... 47

• Кратак преглед градива ............................... 48• Шема поглавља ............................................. 48Мекушци ...................................................... 49Шкољке ........................................................ 49Пужеви ......................................................... 51Главоношци ................................................. 52Сипе и лигње ........................................... 52Хоботнице ................................................ 53Наутилус.................................................... 53

• Кратак преглед градива ............................... 54• Шема поглавља ............................................. 54Зглавкари ..................................................... 55

Особине зглавкара ................................... 56Ракови ........................................................... 56Речни рак .................................................. 57Разноврсност и значај ракова .................. 58

Пауколике животиње .................................. 59Пауци ........................................................ 59Шкорпије .................................................. 62Крпељи ..................................................... 63

Стоноге ......................................................... 64Инсекти ........................................................ 66Улога и значај инсеката у природи ........ 73

• Кратак преглед градива ................................ 75• Шема поглавља ............................................. 76Бодљокошци ................................................ 77Разноврсност бодљокожаца ....................... 78Значај бодљокожаца .................................... 80

• Кратак преглед градива ............................... 81• Шема поглавља ............................................. 81Упоредни преглед грађе сунђера, црва, мекушаца, зглавкара и бодљокожаца ..... 82Хордати ........................................................ 84Копљаста рибица ......................................... 84Настанак хордата ......................................... 85Подела хордата ............................................ 86

• Кратак преглед градива ............................... 87• Шема поглавља ............................................. 87

Јединство и разноврсност живог света1

У царству праживотиња2

У царству животиња3

Садржај

4

Кичмењаци .................................................. 88Грађа тела ..................................................... 88Скелет ....................................................... 88Нервни систем ......................................... 89Органи за дисање .................................... 89Крвоток и срце ......................................... 89

Настанак кичмењака .................................... 89Разноврсност и значај кичмењака ............. 90

• Кратак преглед градива ............................... 91• Шема поглавља ............................................. 91Рибе ............................................................... 92Унутрашња грађа тела ................................ 93Порекло риба ............................................... 96Разноврсност и значај риба ..................... 96

• Кратак преглед градива ............................... 99• Шема поглавља ............................................. 99Живот на копну ........................................ 100

Прича из давнина .................................. 100Како су кичмењаци „освојили“ копно ..... 101

• Кратак преглед градива ............................. 103• Шема поглавља ........................................... 103Водоземци .................................................. 104Унутрашња грађа тела .............................. 105Разноврсност и значај водоземаца ........... 107Безрепи водоземци – жабе .................... 107Репати водоземци .................................. 108Безноги водоземци ................................ 108

• Кратак преглед градива ............................. 109• Шема поглавља ........................................... 109Гмизавци .................................................... 110Унутрашња грађа тела ...............................111Порекло гмизаваца .....................................112Разноврсност и значај гмизаваца ..........113Изумрли гмизавци ..................................115Диносауруси ...........................................116

• Кратак преглед градива ..............................118• Шема поглавља ............................................119Птице .......................................................... 120Унутрашња грађа тела .............................. 122Порекло птица – од диносауруса до птица .......................... 125Разноврсност птица ............................... 125Сеоба птица ........................................... 130Значај птица ........................................... 130Заштита птица ....................................... 130

• Кратак преглед градива ............................. 131• Шема поглавља ........................................... 132

Сисари ........................................................ 133Унутрашња грађа тела .............................. 134Порекло и разноврсност сисара ............... 137Сисари који полажу јаја ........................ 137Торбари ................................................... 137Сисари са постељицом ......................... 138Миграције и зимски сан ....................... 141Значај сисара .......................................... 142


Угроженост животиња ............................. 146Разноврсност царства животињаи биодиверзитет ......................................... 146Фактори угрожавањаи значај заштите животиња .................. 146Одговоран однос према животињама .. 148


Порекло живота на Земљи ..................... 152Биолошка еволуција .............................. 152

Докази еволуције ....................................... 153Живи фосили –посетиоци из прошлости ...................... 154

Геолошка доба ........................................... 155Календар живота ................................... 157

Чарлс Дарвин – борба за опстанак ....... 158Научни поглед на разноврсност живота на Земљи ....................................... 158Борба за опстанак и природна селекција ............................... 159Вештачка селекција ............................... 159


Појмовник ................................................. 162

Угроженост и заштита животиња4

Еволуција живота на Земљи5

5

Биологија 6

Кратак водич кроз уџбеник

О тајнама природе и њеним законитостима не зна се све. Научници вековима проучавају природу и жива бића, али одговоре на сва питања у вези са природом нису нашли.

Не знамо све тајне морских дубина, ни све о животу на неприступачним високим планинама, ни о звездама које видимо на небу, али без обзира на то, закони природе постоје и само добрим познавањем њених тајни можемо дати шансу живом свету на планети Земљи да опстане.

Овај уџбеник смо припремили да ти омогућимо да научиш и разумеш јединство и разноврсност живог света, да заволиш природу и упознаш неке њене законитости. Тако стичеш знања и о себи самом, јер је и човек део природе.

Желимо ти успех у учењу, добре оцене и надамо се да ћемо овим уџбеником допринети да још више заволиш природу и помогнеш њеном очувању.

Аутори

Кратак преглед основних чињеница (садржаја)

које се обрађују у оквиру тематске целине

Усмеравање на већ стечена знања која

подстичу лакше усвајање новог градива

Атрактивни и информативни графички прилози који прате текст градива

6

Различите занимљивости у вези са тематском јединицом. Служе за подстицање додатне заинтересованости

и мотивације за усвајање нових садржаја.Основна шема поглавља са табеларним приказом

логичких целина

Издвајање и истицање најзначајнијих чињеница обрађених у поглављу

Питања којима се утврђује научено градиво и ствара појмовно логичка веза између појединих делова садржаја

Функционалнеилустрације

7

Човек је од најстаријих времена покушавао да жива

бића разврста у групе према њиховим заједничким

особинама. Први који је то учинио био је грчки

филозоф Аристотел. Он је живи свет делио на биљке и

животиње.

Са основним особинама пет царстава живих бића

упознали смо се у петом разреду. Научили смо и

нешто више о грађи и разноврсности организама у

оквиру царстава монера, гљива, биљака и аутотрофних

протиста.

У овој књизи упознаћемо се са основним особинама

хетеротрофних организама: једноћелијских – у оквиру

царства праживотиња и вишећелијских – у оквиру

царства животиња.

Јединство и разноврсност живог света

Разноврсност живог светаСвуда на Земљи налази се живот: од највећих дубина океана до врхова највиших планина, у најхладнијим, залеђеним областима и у топлим тропским кишним шумама, као и у суровим условима пустиња, па чак и у деловима атмосфере који се налазе високо изнад површине Земље.

И поред разлике у величини, облику, грађи и другим карактеристикама, сви живи организми на Земљи су међусобно повезани и не би могли опстати једни без других. Осим што деле иста станишта, организми су међусобно повезани и односима исхране. Они чине различите делове ланаца исхране (слика 1.1).

Основни чланови ланaца исхране су произвођачи, потрошачи и разлагачи. Произвођачи (биљке и алге) јесу аутотрофни организми који процесом фотосинтезе производе храну из материја неживе природе. Ову храну користе хетеротрофни организми који се хране готовом органском материјом. Хетеротрофни организми су потрошачи (животиње) и разлагачи (неке гљиве и бактерије). Сви чланови ланаца исхране након престанка живота бивају разложени на неорганске делове помоћу разлагача. Ове разложене материје поново користе аутотрофни организми и циклус кружења материје у природи се затвара. Нестајање неких чланова у ланцима исхране доводи до нарушавања равнотеже и често тешких последица по целу природу.

У овом поглављу ћеш сазнати:• каква све жива бића данас живе на Земљи,

• какви односи постоје међу живим организмима,

• зашто класификујемо живе организме,

• шта нам говори стабло живота.

Подсети се:• Шта су бактерије?• Шта су аутотрофни организми?• Шта су гљиве?• Како делимо живе организме?

Живи свет

Слика 1.1. Ланац исхране10

Како онда изучавати тако огроман број организама?Да би их лакше изучавао, човек је од најстаријих времена покушавао да жива бића разврста у групе према неким заједничким особинама. Жива бића се класификују у неколико основних група. Највећа и најбројнија група на овој лествици је царство, а најмања врста. Неколико сличних врста чине род, више сличних родова породицу... и све тако редом до царства (слика 1.2).

Развој живог света на Земљи можемо представити сликом у облику разгранатог дрвета – стабла живота (слика 1.3).

Из ризнице природе

На Земљи данас живи велики број различитих врста организама (бактерија, гљива, алги, праживотиња, биљака, животиња...). Научници су до сада описали више од три милиона врста. Али, тај број je вероватно и много већи!


Почетком XVIII века шведски природњак Карл Лине класификовао је жива бића и дао им научна имена. Његова класификација је и данас у употреби. На тај начин биолози „говоре“ истим језиком, то јест сви се међусобно добро разумеју.

Слика 1.2. Класификација организама

Биљке

Вишећелијскеалге

Једноћелијскиорганизми

Археа

Гљиве

Животиње

Бактерије

Праћелија

Алге

Праживотиње

Слика 1.3. Стабло живота

11

Oсновне разлике између биљака, гљива и животињаНајвећи број вишећелијских организама који данас живе на Земљи припада једном од три велика царства: царству биљака, царству гљива или царству животиња. Већ на први поглед није нам тешко да препознамо ове организме, јер се јасно разликују по изгледу тела и другим особинама.

Биљке су организми са аутотрофним начином исхране. Оне су главни произвођачи хране и кисеоника на Земљи.

Гљиве, међутим, не производе већ упијају готове хранљиве материје из подлоге. У природи гљиве имају улогу разлагача органских материја.

Животиње се хране другим организмима, тј. имају хетеротрофни начин исхране. Оне су главни потрошачи органских материја.

Већину животиња одликује покретљивост. Да би могле брзо да реагују на спољашње промене, животиње имају развијена чула и нервни систем, који не постоји ни код једне друге групе организама.

Биљке, гљиве и животиње могу да се разликују и према начину размножавања.

Поредећи биљке, гљиве и животиње, видимо да међу њима постоје јасне разлике (слика 1.4). И поред тога, припадници ових царстава имају у основи сличну грађу ћелије. Сличности у грађи ћелије показују да сва жива бића на Земљи потичу од заједничких предака.

У овом поглављу ћеш сазнати:

• које су главне разлике у грађи ћелије биљака, гљива и животиња,

• које су им главне разлике у начину живота,

• које су им главне разлике у начину размножавања.

Подсети се:• Како класификујемо живе организме?

• Које су главне групе еукариотских организама и којим царствима припадају?

• Шта је то хетеротрофна, а шта аутотрофна исхрана?

• Који су делови ћелије?

Разлике уживом свету


Пошто се биљке и гљиве не могу активно кретати, њима у размножавању помажу и други организми (птице, инсекти...). Разношење ћелија за размножавање и семена такође се врши и помоћу воде и ваздуха (ветра).

12

Слика 1.4. Основне разлике између биљака, гљива и животиња

Спољашња грађа

БИЉКЕ ГЉИВЕ ЖИВОТИЊЕ

Начин исхране

Аутотрофни Упијањем растворених материја

Хетеротрофни

Грађа ћелије Ћелијски зид (целулоза)Хлоропласти

Ћелијски зид (хитин)Без хлоропласта

Без ћелијског зидаБез хлоропласта

Резервна материја Скроб Гликоген Гликоген

Покретљивост Непокретне Непокретне Већином покретне

Размножавање

Полно (опрашивањем)Бесполно

Спорама (бесполно или полно)

Полно (полагањем јаја или рађањем младунаца)

13

Запамти:• жива бића; повезаност; класификација; разноврсност; сродност; стабло живота;

• гљиве;• биљке;

• животиње.

Кратак преглед градива• На Земљи живи више од три милиона врста различитих организама.

• Живи организми се класификују у пет различитих царстава.

• Осим што деле иста станишта, организми су међусобно повезани и односима исхране.

• Између биљака, гљива и животиња постоје разлике и сличности.

• Биљке, гљиве и животиње највише се разликују по начину исхране, размножавању и грађи ћелија.

• Сличности у грађи биљака, гљива и животиња показују да су сва жива бића на Земљи пореклом од заједничких предака.

Провери знање• Чиме се хране хетеротрофни организми?

• Како су организми повезани у природи?

• Како се групишу жива бића?

• Шта можемо сазнати из стабла живота?

• Чиме се хране аутотрофни организми?

• Наведи примере сличности и разлика између биљака и гљива.

• Наведи примере сличности и разлика између биљака и животиња.

• Наведи примере сличности и разлика између гљива и животиња.

• Које особине показују да сва жива бића на Земљи потичу од заједничких предака?

• Осим биљака, гљива и животиња, наведи која још царства живих организама постоје.

14

Шема поглавља

БИЉКЕ

Аутотрофна исхрана

Ћелијски зид од целулозе

Опрашивање

Непокретне

ЖИВОТИЊЕ

Хетеротрофна исхрана

Без ћелијског зида

Јаја, младунци

Већином покретне

ГЉИВЕ

Упијају готову храну

Ћелијски зид од хитина

Споре за размножавање

Непокретне

МОНЕРАПРОТИСТАБИЉКЕГЉИВЕ

ЖИВОТИЊЕ

Заједнички предак

Сродност

Класификација

Дрво живота

Ланци исхране

15

У царству праживотиња

Иако им се тело састоји од једне једине ћелије,

праживотиње су организми способни за обављање свих

животних функција.

Први човек који је открио нови, до тада потпуно

непознати свет ових једноћелијских живих бића, био је

Холанђанин Антони ван Левенхук.

Ћелијска мембрана је

једини омотач тела амебе. Амебе

немају никаквих додатних чврстих

структура које би давале сталан

облик телу.

Хранљива вакуола се формира око хранљиве честице. У телу амеба може бити и по неколико хранљивих вакуола.

Контрактилна вакуола изгледа као празан мехурић. У ствари, испуњена је течношћу. Контрактилна вакуола се наизменично пуни и празни.

Једро садржи наследни материјал. У једру се налазе информације

важне за одвијање свих животних функција.

Цитоплазма је густа материја у унутрашњости

ћелије.

Лажне ножице су органеле за кретање. Помоћу њих амеба обухвата хранљиве честице и уноси их у тело. Оне се наизменично стварају и нестају, што телу даје неправилан и несталан изглед.

Праживотиње – хетеротрофни протистиПраживотиње или хетеротрофни протисти немају ћелијски зид, немају хлоропласте и не могу да врше фотосинтезу. Енергију за живот обезбеђују варењем унете хране. Изузетак је еуглена, која се на светлости храни и аутотрофно јер поседује хлорофил. Већину група одликује покретљивост. Крећу се помоћу органела за кретање, које могу бити различитог изгледа (слика 2.1). Праживотиње реагују на светлост и хемијске дражи. Дишу преко целе површине тела.

У овом поглављу ћеш сазнати:• које су одлике праживотиња,• где све живе праживотиње,• које су главне групе и по чему се разликују,

• какав је значај праживотиња у природи.

Подсети се:• Шта је једноћелијски организам?

• Које животне средине насељавају једноћелијски организми?

• Шта су то аутотрофни, а шта хетеротрофни организми?

Слика 2.2. Грађа амебе

Слика 2.1. Лажне ножице код амебе

Царство праживотиња

18

У хетеротрофне протисте спадају амебе, бичари, трепљари и праживотиње које образују споре. Неки протисти могу да граде и колоније.

Хетеротрофни протисти са лажним ножицама – амебе Амебе имају најједноставнију грађу међу протистима (слика 2.2). Тело им је неправилног и променљивог изгледа. Живе на дну бара, језера, река и мора, као и у влажној земљи. Неке амебе живе у телу других организама и могу изазвати различите болести.

Амебе се углавном хране другим једноћелијским организмима (алгама, трепљарима, бактеријама), као и органским честицама у распадању (слика 2.3).

Амебе се размножавају тако што им се тело подели на два дела. На тај начин од једне настају две нове, потпуно исте јединке. То је бесполно размножавање код кога није потребно присуство јединки различитих полова, нити посебних (полних) ћелија.

Хетеротрофни протисти са бичевима – бичариГлавна одлика бичара јесте присуство дугачког наставка на телу – бича. Бич се налази на предњем делу тела. Већина бичара има сталан облик тела.

Са грађом тела бичара упознали смо се у петом разреду на примеру еуглене – зеленог бичара (слика 2.4). Да се подсетимо: еуглена се на светлости храни аутотрофно јер поседује хлорофил. Али, она уједно има и особине хетеротрофних протиста. Оне су на слици обележене различитим бојама: црвено – аутотрофне одлике; плаво – хетеротрофне одлике; зелено – „заједничке“ одлике.

Бичари живе у води богатој органским материјама. Храну бичара чине бактерије, друге праживотиње и једноћелијске алге. Бичари паразити храну упијају целом површином тела.


Реч амеба потиче од грчке речи „amoibe“, која значи промена.

Слика 2.3. Исхрана амеба


Многи бичари живе паразитски у телу других организама, као што је, на пример, бичар трихомонас.

19

Бичари се размножавају бесполно, тако што им се тело подели уздужно. После деобе бич „наслеђује“ само једна од новонасталих јединки, док другој израсте нови бич (слика 2.5).

Хетеротрофни протисти са трепљама – трепљариТрепљари имају сталан облик тела. Органеле за кретање зову се трепље. Трепље су много краће од бичева и обично постоје у великом броју на телу (слика 2.6).

Са грађом тела трепљара упознаћемо се на примеру папучице – организма чији облик тела подсећа на отисак мале папуче (слика 2.7). Папучица је чест становник слатких вода, нарочито бара.

Трепљари се размножавају бесполно, попречном деобом. Код неких трепљара у току размножавања две јединке могу да се споје и притом размене наследан материјал, а затим се опет раздвајају. После раздвајања свака јединка се подели још по два пута (слика 2.8).

На површини тела нема ћелијског зида

Једро

Хлоропласти

Вакуоле са скробом

Контрактилна вакуола

Очна мрља

Бич


Неки бичари живе у колонијама. То је, на пример, волвокс, код кога је извршена подела рада међу ћелијама. Једне служе за кретање, друге за исхрану, треће за размножавање. Волвокс живи у слаткој води и храни се аутотрофно.

Слика 2.4. Грађа еуглене

Слика 2.6. Трепље раде заједно формирајући таласе

Слика 2.5. Уздужна деоба бичара

20

Већина трепљара живи у слаткој и сланој води, а неки могу бити причвршћени за подводно камење и биљке. Трепљари се хране различитим организмима: бактеријама, једноћелијским алгама, ситним животињама, чак и другим трепљарима. Хране се и честицама насталим распадањем угинулих организама. Трепљари су важна карика у ланцима исхране. Неки трепљари живе у телу других организама као паразити.

Хетеротрофни протисти – изазивачи болестиХетеротрофни протисти (праживотиње) могу да живе и у телу других организама са негативним последицама по свог домаћина. Организми који овако живе зову се паразити. Неки паразити могу да имају и више од једног домаћина.

Слика 2.7. Грађа папучице

Хранљиве вакуоле – у

њима се вари храна.

Удубљење у облику левка води до ћелијских уста.

Велико и мало једро – носе

информације о свим процесима

у телу.

Трепље – служе за кретање тела, као и за усмеравање хране ка

ћелијским устима.

Контрактилне вакуоле – папучица има две контрактилне вакуоле које се наизменично пуне и празне.


Трепљари су значајни као природни пречистачи вода, јер се хране бактеријама или остацима након распадања угинулих организама.

Слика 2.8. Размена наследног материјала папучице

21

Амебе као изазивачи дизентерије

Иако већина амеба из природе није опасна за човека, неке су изазивачи озбиљних болести. Таква је, на пример, дизентерична амеба. Ако се унесе у тело, дизентерична амеба изазива болест – дизентерију. Особа са симптомима дизентерије има грчеве у стомаку, дијареју и повишену температуру.

Бичари који изазивају болест спавања

Болест спавања је честа у Африци. Изазивачи болести спавања су бичари трипанозоме који живе у крви животиња и човека. Ове бичаре преноси цеце-мува, која се храни крвљу (слика 2.9).

Зараза се може пренети са животиње на човека, или са болесног на здравог човека. Код оболелог се јавља повећана жеља за сном и повишена температура. Уколико се болест не лечи, може да наступи и смрт.

Маларија – болест топлих крајева

Маларични паразит је праживотиња без органела за кретање која изазива болест маларију. Овај паразит напада црвена крвна зрнца човека и у њима се размножава. Услед тога крвна зрнца пуцају, а новонастале јединке паразита се ослобађају и нападају нове ћелије. Човек оболео од маларије осећа умор, има повишену температуру и грозницу.

Болест се преноси убодом маларичног комарца који се претходно хранио крвљу заражене особе (слика 2.10). Пошто маларични комарци живе у мочварним пределима, маларија се назива и мочварна грозница.

Дизентерија је болест прљавих руку. Осим прљавим рукама, човек може да се зарази дизентеричном амебом и преко загађене хране, воде или прибора за јело. Зато треба редовно прати руке и прокувавати воду ако нисмо сигурни да је исправна за пиће. Намирнице које једемо у свежем стању (воће, поврће) пре употребе увек морамо добро опрати.

Слика 2.10. Маларични комарац изазивач маларије и нападнуто црвено крвно зрнце (у кругу)

Слика 2.9. Цеце-мува (преносилац болести спавања)

22

Запамти:• Хетеротрофни протисти са лажним ножицама – амебе и њихови сродници;

• хетеротрофни протисти са бичевима – бичари;

• хетеротрофни протисти са трепљама – трепљари;

• бесполно размножавање;

• паразити живе на рачун других организама наносећи им штету.

Кратак преглед градива• Хетеротрофни протисти се хране другим организмима и хранљивим честицама. Изузетак је еуглена, која се на светлости храни аутотрофно.

• Амебе немају сталан облик тела, за разлику од трепљара и већине бичара.

• Неке праживотиње су изазивачи болести.

Провери знање• Наведи разлике између аутотрофних и хетеротрофних протиста.

• Наброј особине по којима је еуглена слична биљној, а по којима животињској ћелији.

• Како се протисти размножавају?

• Објасни грађу волвокса.

• Да ли код нас има маларије?

• Шта ћеш урадити да би спречио инфекцију дизентеричном амебом?


Упоредни прегледграђе праживотиња

АМЕБЕ БИЧАРИ ТРЕПЉАРИ

Кретање Лажне ножице Бич/бичеви Трепље

Начин живота и исхране

ПаразитскиХетеротрофни

Паразитски АутотрофниХетеротрофни

ПаразитскиХетеротрофни

23

Проучавање царства животиња за човека је одувек

имало посебан значај. Многи од нас проводе сате у

зоолошким вртовима или задубљени у енциклопедије

о животињама, дивећи се њиховој лепоти, снази и

способности прилагођавања.

Царству животиња припадају организми једва видљиви

голим оком, али и они грандиозних размера. Неки

су непокретни, док други могу достићи брзину и до

100 km на сат. И ми, као припадници људске врсте,

припадамо овом царству.

У царству животиња

Настанак и развој животињаЖивотиње су вишећелијски еукариотски организми. Код већине животиња ћелије су удружене у ткива (везивно, крвно, мишићно...). Више ткива чини органе (јетра, бубрег, срце...). Више органа који обављају сличне функције образује органске апарате (на пример, слушни апарат) и системе органа (за циркулацију, излучивање итд.).

Већина животиња има способност кретања. Животиње су хетеротрофни организми – њихова исхрана у потпуности зависи од других организама.


Иако кичмењаке много више запажамо од бескичмењака, кичмењаци чине нешто мање од 5% укупног броја свих животиња на Земљи.

Царство животиња

У овом поглављу ћеш сазнати:• које одлике имају организми који припадају царству животиња,

• које су главне теорије о настанку животиња,

• које су главне групе животиња.

Подсети се:• Шта је вишећелијски организам?

• Која жива бића спадају у хетеротрофне организме?

Слика 3.1. Кичмењаци

26

У телима неких животиња постоји кичменица. Кичменицу имају рибе, водоземци, гмизавци, птице и сисари. Све ове групе једним именом називамо кичмењаци (слика 3.1). Све остале животиње које немају кичменицу (сунђери, дупљари, црви, зглавкари...) припадају групи коју називамо бескичмењаци (слика 3.2).

Највећа разноврсност међу животињама је у воденој средини. Мора и океани су вероватно били станиште првих животиња. Важан тренутак у развоју животиња на Земљи био је прелазак из воде на копно.

Прелазећи из водене у сувоземну средину, животиње су морале да „реше“ различите проблеме: како да користе кисеоник из атмосфере, како да спрече исушивање тела, како да се крећу кроз ваздух и по чврстој подлози... Условима живота на копну најуспешније су се прилагодили зглавкари и кичмењаци.


Постоје две теорије о настанку животиња. Према теорији немачког биолога Ернеста Хекела, животиње су настале од колонијалних бичара. Друга теорија потиче од нашег научника Јована Хаџија. Он је сматрао да су прве животиње настале од трепљара који су имали већи број једара.

Слика 3.2. Бескичмењаци

27

Запамти: • животиње;• хетеротрофна исхрана;• кичмењаци;

• бескичмењаци.

Кратак преглед градива• Животиње су вишећелијски, хетеротрофни, еукариотски организми.

• Већина животиња има ткива, органе, органске апарате и системе органа.

• Највећи број животиња има способност кретања.

• Животиње делимо на кичмењаке и бескичмењаке.

• Главне теорије о настанку животиња су Хекелова и Хаџијева теорија.

Провери знање• Наведи примере ткива, органа и органских система код животиња.

• У каквој су средини настале прве животиње?

• Какве промене су се догодиле код животиња при преласку из воде на копно?


СВЕТЖИВОТИЊА

Бескичмењаци

Кичмењаци

Организам

Системи органа

Органски апарати

Органи

Ткива

Ћелија

28

Сунђери су водене животиње (слика 3.3). Насељавају чисте и бистре воде, где живе причвршћени за подлогу. Тело им је једноставне грађе. Хране се филтрирањем ситних организама из воде. Могу да живе самостално или у колонијама. Већина живи у морима, али постоје и слатководне врсте сунђера.

Грађа тела сунђераЋелије сунђера нису повезане у ткива, нити органе. Ипак, оне чине јединствену целину, тј. вишећелијски организам.

На телу сунђера се налази велики број малих бочних отвора (пора) кроз које вода улази у тело и један већи отвор кроз који вода излази. Проток воде кроз сунђер је важан за исхрану, дисање, размножавање и избацивање несварених продуката. Тело има два слоја ћелија: спољашњи и унутрашњи. Између њих је средњи, желатинозни слој. У том слоју се налазе појединачне ћелије амебоидног изгледа, као и скелетне иглице. Ћелије са бичем и огрлицом усмеравају храну (бактерије и друге ситне организме) ка унутрашњости ћелије (слика 3.4).

У овом поглављу ћеш сазнати:• како изгледају и где живе сунђери,

• како се размножавају,• какви све сунђери постоје и које су главне групе сунђера,

• какав је значај сунђера у природи.

Подсети се:• Да ли су све животиње покретне?

Сунђери


Стари Грци су делили живи свет на биљке и животиње, а сунђере су сматрали биљкама.


Скелет сунђера може бити и од органске материје – спонгина. Ова материја у живом свету постоји само код сунђера.

Слика 3.3. Сунђер

29

Скелет сунђера може бити неоргански или органски (слика 3.5). Неоргански је у виду иглица, које су смештене у желатинозном слоју и често штрче ван тела сунђера. Због тога друге животиње углавном избегавају сунђере, тако да они немају много природних непријатеља.

Размножавање сунђера може бити бесполно и полно. Бесполно размножавање обавља се пупљењем. Код неких врста сунђера пупољци остају спојени са телом. Тако настају велике колоније сунђера. Полно размножавање се врши тако што се најпре формирају мушке и женске полне ћелије (гамети) у телу сунђера. После оплођења се развија ларва која кратко плива, а затим се причврсти за дно. Тако се формира нова јединка сунђера.

Разноврсност и значај сунђераСунђери могу бити најразноврснијих облика и боја. Према грађи скелета, деле се у три групе (слика 3.6). Филтрирањем бактерија и других организама регулишу бројност микроорганизама у води. Неке животиње користе тело сунђера као склониште од грабљивица.

б) Кречњачки сунђер в) Стакласти (силикатни) сунђер

Поре за улазак воде

у тело Ћелија са пором за улазак воде у тело сунђера

Амебоидна ћелија која врши варење у својим хранљивим вакуолама

Плочасте ћелије које се налазе на површини тела

Слика 3.4. Грађа сунђера

Централна шупљина

Ћелије са бичем и огрлицом које облажу унутрашњост тела сунђера

Отвор преко кога вода излази из тела

Желатинозна маса која се налази између два слоја ћелија

Скелетне иглице које дају чврстину телу сунђера

Слика 3.5. Скелет сунђера

а) Сунђер са органским скелетом


Способност регенерације код сунђера је велика. Ако сунђер исечемо на ситне делове, од сваког дела ће се развити нови сунђер.


Слатководни сунђери живе и у нашој земљи. Тешко их је уочити пошто су бледо обојени и малих димензија. Неки сунђери су зеленe бoje јер у њиховом телу живе једноћелијске зелене алге.

Слика 3.6. Различите групе сунђера

30

Запамти: • водени организми;

• одсуство ткива и органа; неоргански и органски скелет;

• бесполно и полно размножавање, регенерација.

Кратак преглед градива• Сунђери су најпростије грађене вишећелијске животиње без ткива и органа.

• На телу сунђера се налази велики број малих отвора и један већи отвор.

• Тело сунђера се састоји из два слоја ћелија.

• Скелет сунђера може бити неоргански или органски.

Провери знање• Како се деле сунђери?

• Опиши како вода протиче кроз сунђер.

• Како се сунђери размножавају?

• Да ли сунђери током читавог живота живе причвршћени за подлогу?


СУНЂЕРИ

Станиште

МорскиСлатководни

Немају ткивани органе

СпонгинЋелијска организација телаЋелије са огрлицом и бичем

Регенерација из ситних делића тела

Кречњачки сунђериСиликатни сунђериСунђери са спонгином

Бесполно и полно

Органски инеоргански

Грађа тела

Скелет

Размножавање

Разноврсност

Постоји само код њих

31

Documents

Биологија 6 - Уџбеник