Биологија 7 - Уџбеник

Биологија 7

Уџбеник биологије за седми разред основне школеДр Имре КризманићЗорица ЛазићАлбина Холод

УредникДр Славиша Станковић, Биолошки факултет у Београду

Извршни уредникЛидија Станојевић

Рецензенти Др Лидија Раденовић, ванредни професор, Биолошки факултет Универзитета у Београду

Проф. др Предраг Симоновић, Биолошки факултет Универзитетa у Београду

Јелена Андрејевић Маркварт, дипл. биолог, наставник у ОШ „Стеван Сремац”, Београд

ЛектураБорка Слепчевић

Графичко обликовање Војислав Симић

Биљана Видосављевић

Дизајн Студио Логос

ФотографијеShutterstock images

Science photolibrary

Getty images

Архива Логоса

ИлустрацијеОлга Анђелковић

ИздавачНови Логос

Цара Душана 48, Београд

Тел: 011/2636 520; фах: 011/2620 365

e-mail: [email protected]

За издавачаНада Осмајић

Имре Кризманић

Зорица Лазић

Албина Холод

Биологија 7уџбеник биологије

за седми разред основне школе

НА У КА О ЧО ВЕ КУ – АН ТРО ПО ЛО ГИ ЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9На у ка о чо ве ку – ан тро по ло ги ја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10Шема по гла вља. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

НИ ВОИ ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈЕ БИ О ЛО ШКИХ СИ СТЕ МА . . . . . . . . . . . . 17Нивои организације биолошких система . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18Ће ли ја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

Гра ђа ће ли је . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23Де о ба ће ли је . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Ве жба: По сма тра ње гра ђе ће ли је на трај ном ми кро скоп ском пре па ра ту . . . . . . . . . . . . 28Шема по гла вља. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

КОЖНИ СИСТЕМ ЧОВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Кра так пре глед ево лу тив не ра зно вр сно сти ко жног си сте ма жи во ти ња . . . . . . . . . . . . . 32Кожни систем човека . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

Гра ђа ко же чо ве ка. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34Обо ље ња, по вре де ко же и пр ва по моћ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36За шти та и не га ко же . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

Ве жба: По сма тра ње гра ђе ко же на трај ном ми кро скоп ском пре па ра ту . . . . . . . . . . . . . 41Ше ма по гла вља. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

СКЕЛЕТНИ СИСТЕМ ЧОВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Кратак преглед eволутивне разноврсности скелетног система . . . . . . . . . . . . . . . . 44Ко шта на ће ли ја и ко шта но тки во . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Гра ђа ко сти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45Ске лет . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

Ко сти гла ве, тру па и удо ва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49Пра вил но др жа ње те ла и де фор ма ци је . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53Ве жба: По сма тра ње ко сти ју, згло бо ва и ша во ва. Упо ре ђи ва ње са ме ха нич ким згло бо ви ма . . . 56Ше ма по гла вља. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

МИШИЋНИ СИСТЕМ ЧОВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59Кра так пре глед ево лу тив не ра зно вр сно сти ми шић ног си сте ма жи во ти ња . . . . . . . . . . . 60Мишићни систем човека . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

Ми шић не ће ли је. Ми шић но тки во . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63Обо ље ња и оште ће ња ми ши ћа. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66Ве жба: По сма тра ње ми шић ног тки ва на трај ном ми кро скоп ском пре па ра ту . . . . . . . . . . 67Ше ма по гла вља. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68

НЕРВНИ СИСТЕМ ЧОВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69Кра так пре глед ево лу тив не ра зно вр сно сти нервног си сте ма жи во ти ња . . . . . . . . . . . . 70Нервни систем човека. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

Нер вна ће ли ја и нер вно тки во . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72Цен трал ни нер вни си стем . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78

Мо зак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78Кич ме на мо жди на . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

Ре флек си и ре флек сни лук . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84Пе ри фер ни нер вни си стем . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

Обо ље ња нер вног си сте ма. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88Ве жба 1: По сма тра ње нер вног тки ва на пре се ку мо зга или кич ме не мо жди не

(на трај ном ми кро скоп ском пре па ра ту) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92Ве жба 2: Ис пи ти ва ње ре флек са бут ног ми ши ћа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92Шема поглавља. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94

СИ СТЕМ ЖЛЕ ЗДА СА УНУТРAШЊИМ ЛУ ЧЕ ЊЕМ . . . . . . . . . . . . . 95Кра так пре глед ево лу тив не разноврсности си с те ма жлезда са уну трашњим лу че њем жи во ти ња . 96Жле зде са уну тра шњим лу че њем . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

По ве за ност жле зда са уну тра шњим лу че њем и нер вног си сте ма . . . . . . . . . . . . . . 99По ре ме ћа ји у ра ду жле зда са уну тра шњим лу че њем. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101Шема поглавља. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

Садржај

7

6

5

4

3

2

1

4

5

СИСТЕМ ЧУЛНИХ ОРГАНА ЧОВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103Кра так пре глед ево лу тив не ра зно вр сно сти си сте ма чул них ор га на жи во ти ња . . . . . . . . . 104Чул не ће ли је . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

Чу ло ми ри са и уку са . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107Гра ђа и функ ци ја чу ла ви да . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111

Ма не и обо ље ња ока. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114Чу ло слу ха и рав но те же . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118Ве жба: Од ре ђи ва ње оштри не ви да и раз ли ко ва ње бо ја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122Шема поглавља. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124

СИ СТЕМ ОР ГА НА ЗА ВА РЕ ЊЕ ЧОВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . 125Кра так пре глед ево лу тив не ра зно вр сно сти си сте ма ор га на за ва ре ње жи во ти ња . . . . . . . . 126Гра ђа ор га на за ва ре ње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127

Ва ре ње хра не . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129Обо ље ња ор га на за ва ре ње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131Пра вил на ис хра на и по сле ди це не пра вил не ис хра не. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132Ве жба: Та бли це пра вил не ис хра не . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134Шема поглавља. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136

СИ СТЕМ ОР ГА НА ЗА ДИСАЊЕ ЧОВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . 137Кра так пре глед ево лу тив не ра зно вр сно сти си сте ма ор га на за ди са ње жи во ти ња . . . . . . . . 138Гра ђа и функ ци ја ор га на за ди са ње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139Обо ље ња ор га на за ди са ње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145Ве жба: До ка зи ва ње угљен-ди ок си да у из дах ну том ва зду ху . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147Шема поглавља. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148

СИ СТЕМ ОР ГА НА ЗА ЦИРКУЛАЦИЈУ ЧОВЕКА . . . . . . . . . . . . . 149Кра так пре глед ево лу тив не ра зно вр сно сти си сте ма ор га на за цир ку ла ци ју жи во ти ња. . . . . . 150Крв и лим фа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151Ср це и крв ни су до ви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154

Гра ђа ср ца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154Кр во ток и лим фо ток. Лим фни су до ви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157

Од брам бе не спо соб но сти ор га ни за ма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160Обо ље ња и по вре де срца и крв них су до ва. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163

Пр ва по моћ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164Вежба 1: Посматрање крви на трајном микроскопском препарату под микроскопом. . . . . . . 165Вежба 2: Мерење пулса и крвног притиска . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166Шема поглавља. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167

СИ СТЕМ ОР ГА НА ЗА ИЗЛУЧИВАЊЕ ЧОВЕКА . . . . . . . . . . . . . . 169Кра так пре глед ево лу тив не ра зно вр сно сти си сте ма ор га на за из лу чи ва ње жи во ти ња . . . . . . 170Гра ђа и функ ци ја ор га на за излучивање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171Обо ље ња ор га на за из лу чи ва ње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174Ве жба: Ди сек ци ја бу бре га . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176Ше ма поглавља. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178

СИ СТЕМ ОР ГА НА ЗА РАЗ МНО ЖА ВА ЊЕ ЧОВЕКА . . . . . . . . . . . . 179Кра так пре глед ево лу тив не ра зно вр сно сти си сте ма ор га на за раз мно жа ва ње жи во ти ња . . . . 180Гра ђа и функ ци ја ор га на за раз мно жа ва ње човека . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181Фи зи о ло ги ја ре про дук ци је човека . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184На сле ђи ва ње по ла код чо ве ка. На след не бо ле сти ве за не за пол . . . . . . . . . . . . . . . . 188Обо ље ња ор га на за раз мно жа ва ње човека. Хи ги је на пол них ор га на човека . . . . . . . . . . 190Шема поглавља. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192

РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ ЧОВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193Де фи ни ци ја здра вља човека . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194Про бле ми ве за ни за пе ри од од ра ста ња (де лин квен ци ја, бо ле сти за ви сно сти) . . . . . . . . . . 197По че так пол ног жи во та. Од но си ме ђу по ло ви ма. Кон тра цеп ци ја. Ри зич но по на ша ње и сек су ал но пре но си ве бо ле сти – пре вен ци ја и ле че ње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200Зна чај пла ни ра ња по ро ди це. На та ли тет . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203

Табела систематизације органских система човека . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205Штетни утицај алкохола . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206Штетни утицај пушења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207Штетни утицај наркотика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208

Речник пој мова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209

14

12

10

11

9

8

13

6

Кра так во дич кроз уџ бе ник

Дра ги уче ни ци,добродошли у свет науке о човеку.

Пред вама је уџбеник

биологије за седми разред

који говори о вама тј. о

вашем телу. Стварајући

овај уџбеник трудили

смо се да вам на једно-

ставан и занимњив

начин објаснимо грађу и

функционисање људског

тела. Желели бисмо

да упознате своје тело,

да га поштујете и да га

брижно чувате. Знања

која стичете на часовима

биологије користиће вам

и у свакодневном животу.

Како стара пословица

каже у здравом телу,

здрав дух.

Желимо вам успешно

учење и добре оцене.

Аутори

ЖЛЕ ЗДЕ СА УНУ ТРА ШЊИМ ЛУ ЧЕ ЊЕМ

98 99

По ве за ност жле зда са уну тра шњим лу че њем и нер вног си сте маЈед на од нај зна чај ни јих жле зда са уну тра шњим лу че њем ко ја се

ја вља код свих кич ме ња ка је хи по фи за. Она пред ста вља цен трал-

ни ор ган си сте ма жле зда са уну тра шњим лу че њем. Хи по фи за

лу чи мно го број не и ра зно вр сне хор мо не ко ји ути чу на мно ге

ор га не и де ло ве те ла у ор га ни зму и ре гу ли шу њи хо ве функ ци је.

По ред то га, хор мо ни хи по фи зе кон тро ли шу и упра вља ју ра дом

дру гих жле зда са уну тра шњим лу че њем у ор га ни зму.

Штит на жле зда је сме ште на с пред ње стра не вра та. Ње ни хор мо ни кон тро ли шу ме та бо ли зам и раст ор га ни зма. Лу чи ви ше хор мо на од ко јих је нај ва жни ји ти рок син.

Хи по фи за лу чи хор мон ра ста, али и дру ге

хор мо не ко ји ути чу на рад бу бре-га, лу че ње мле ка. Област мо зга

не по сред но из-над хи по фи зе ко ја

кон тро ли ше њен рад на зи ва се хи-по та ла мус. Упра-

во та ква гра ђа нам до ка зу је да су жле зде са уну тра-шњим лу че њем и

нер вни си стем не-рас ки ди во по ве-

за ни.

Јај ни ци (ова ри ју ми) лу че естро ген и про ге сте рон. Они ути чу на раз вој пол них осо би на и са зре ва ње жен ске пол не ће ли је – јај не ће ли је.

Се ме ни ци (те сти си) лу че

те сто сте рон, ко-ји ути че на раз-вој пол них осо-би на и са зре ва-ње му шких пол-

них ће ли ја – спер ма то зо и да.

Гу ште ра ча (пан кре ас) је жле зда са спо ља шњим и уну-тра шњим лу че њем. Као жле зда са уну тра-шњим лу че њем, лу-чи хор мо не ин су лин и глу ка гон ко ји ре гу ли-шу ни во ше ће ра у кр-ви. То је ње на ен до-кри на функ ци ја. Као жле зда са спо ља шњим лу че њем, лу чи ен зи ме за ва ре ње хра не и ка-на ли ма их избацује у тан ко цре во.Ен зи ми су бе лан че ви-не ко је раз ла жу хра ну орган ског по ре кла на са став не де ло ве.То је ег зо кри на функ-ци ја гу ште ра че.

Над fflу fflре жне жле зде се на ла зе из-над бу бре га. Са сто је се из ср жи и ко ре, при че-му сва ки део лу чи од-ре ђе не хор мо не. Срж над бу бре жне жле зде лу чи хор мон адре на-лин, ко ји убр за ва ср ча-ни ри там и про ши ру је крв не су до ве. Из лу чу је се у слу ча ју опа сно сти или код ве ћих на по ра (нпр. тр ча ње). Ко ра лу-чи хор мо не ко ји ути чу на ме та бо ли зам ше ће-ра, ми не ра ла и на рад пол них жле зда.

сл. 7.2. Систем жлезда са унутра шњим лучењем код жена

сл. 7.3. Систем жлезда са унутрашњим лучењем код мушкараца

штитна жлездаХипофиза

сл. 7.5. Хипоталамуссл.7.4. Хипофиза

Тајне нашег тела

Ка да на ше те ло поч не да се хла ди, штит на жле зда, на при мер, да је уз-

бу ну. Ша ље по ру ку оста лим де ло ви ма те ла та ко што осло ба ђа у кр ви

ве ли ку ко ли чи ну хор мо на од ко јих је нај ва жни ји ти рок син, ко ји се

пре но си до свих ор га на, али са мо не ки ре а гу ју. То је слу чај са је тром

и ми ши ћи ма ко ји по чи њу да осло ба ђа ју енер ги ју у ви ду то пло те, што

за гре ва те ло.

Кључне речи

жле зде са уну тра шњим

лу че њем

хор мо ни

хи по фи за

штит на жле зда

над бу бре жне жле зде

гу ште ра ча

хи по та ла мус

Хи по фи за је жле зда од жи вот не ва жно сти у те лу сва ког ор га-

ни зма. Хи по фи за се на ла зи у мо згу, што нам до дат но го во ри о

ње ном зна ча ју, али и о по ве за но сти нер вног си сте ма и си сте ма

жле зда са уну тра шњим лу че њем. По вре да или укла ња ње ове

жле зде иза зи ва смрт је дин ке.

Веза између жлезда са унутрашњим лучењем и нервног сис-

тема остварена је функционалном повезаношћу хипофизе и

хипоталамуса. Хипоталамус лучи хормоне који утичу на рад

хипофизе.

Знаш ли...

Нај ви ши љу ди су Тут си,

пле ме из Ру ан де у Афри ци,

а нај ни жи Мбу ти, пиг ме-

ји ко ји жи ве у цен трал ној

Афри ци.

Хипоталамус

Мишићни систем човекаУ овом поглављу ћеш сазнати:

Шта су ми ши ћи и ка ко су гра ђе ни

Ко је су осо би не ми ши ћа

Ка ко ми ши ћи ра де

Ко ја су обо ље ња и оште ће ња ми ши ћа

За што је ва жна фи зич ка ак тив ност

На зив по гла вљаУ уџбенику има 14 поглавља

Кључне речиНови појмови које ученици усвајају

Фотографијекоје функционално прате и допуњују текст лекције

Знаш ли...Занимљиви текстови о нашем телу

Тајне нашег телаЗанимљив додатни садржај лекције

(по ље у боји)Увод у лекцију. Подсетник о темама које ће се у поглављу обрађивати

Пратећа фотографија

7

170 171

Кра так пре глед ево лу тив не ра зно вр сно сти си сте ма ор га на за из лу чи ва ње жи во ти ња

То ком свог жи во та сва ка ће ли ја про из во ди ве ћи број ма те ри ја

ко је се као не по треб не и не у по тре бљи ве мо ра ју из ба ци ти из

ор га ни зма.

Из ба ци ва ње ових ма те ри ја вр ши се пре ко си сте ма орга на за

из лу чи ва ње.

Већ код јед но ће лиј ских ор га ни за ма по сто је сит не ор га не ле у

об ли ку ме ху ри ћа – кон трак тил не ва ку о ле, ко је има ју уло гу у

из ба ци ва њу не по треб них ма те ри ја.

На сли чан на чин, из ба ци ва ње ма те ри ја вр ше и нај јед но став ни ји

бес кич ме ња ци сун ђе ри и ду пља ри. Они не по треб не ма те ри је из-

лу чу ју на по вр ши ну ће ли ја сво га те ла, ода кле се стру ја њем во де

кроз отво ре на те лу из ба цу ју у спо ља шњу сре ди ну.

Нај при ми тив ни ји ор га ни за из лу чи ва ње на ла зе се у те лу пљо-

сна тих цр ва. То су тан ке, уза не цев чи це по ста вље не на бо ко ви ма

те ла са отво ри ма ка спо ља шњој сре ди ни. Слич не, ма да сло же-

ни је си сте ме цев чи ца, има ју и ме ку шци.

Код зглав ка ра се ја вља ју пар не ме ху ра сте жле зде ко је се из у-

ви ја ним цев чи ца ма отва ра ју у спо ља шњу сре ди ну.

Код кич ме ња ка из лу чи ва ње не по треб них ма те ри ја вр ши се пре-

ко бу бре га, ко же (зној них жле зда), је тре, цре ва и плу ћа.

Из лу чи ва ње ових ма те ри ја има ве ли ку уло гу у одр жа ва њу стал-

но сти уну тра шње сре ди не ор га ни зма (пре све га кр ви и лим фе)

без че га жи вот не би био мо гућ.

Гра ђа и функ ци ја ор га на за излучивањеКао што знаш не сва ре не са стој ке хра не из ба цу је мо из те ла

из ме том.Али то ни је је ди ни на чин да се на ше те ло осло бо ди

штет них ма те ри ја и ви шка со ли ко је се у те лу на го ми ла ва ју као

по сле ди ца ра зних про це са.

Си гур но сте при ме ти ли да че шће мо кри те ка да уно си те ве ће ко-

ли чи не теч но сти. Шта се де ша ва ка да се нај е де те лу бе ни це? Уно-

ше ње ве ли ке ко ли чи не теч но сти пред ста вља ло би ве ли ки стрес

за ор га ни зам да не ма ор га на за из лу чи ва ње. Они ви шак теч но сти

из ба цу ју пу тем мо кра ће. У ор га ни зму се ства ра ју и не по треб не

суп стан це ко је су штет не. Штет ни про дук ти ко ји се на го ми ла ва ју

у кр ви из ор га ни зма се од стра њу ју пре ко овог си сте ма. Ор га ни

за из лу чи ва ње човека су: бу брези, парни мо кра ћо во ди, мо краћ на

бе ши ка, мо краћ на цев

Бу бре зи су пар ни ор га ни, па су ља стог об ли ка. Си ме трич но су

по ста вље ни са обе стра не кич ме у до њем де лу ле ђа. Там но цр ве-

не су бо је, об ло же ни чвр стом оп ном, кап су лом. Ис под кап су ле

се на ла зи ко ра бу бре га, а цен тар чи ни срж. Те жи на бу бре га је

око 150 g.

Амеба

Планарија

Хидрасл. 12.1. Грађа бубрега

бубрежна чашица

бубрежна чаура

сабирниканалићи

бубрежна карлица

мокраћоводкапсула

кора

бубрежна срж

мокраћовод

мокраћовод

бешика

мокраћна цев

Во да ко ју нај че шће ко ри-

сти мо за пи ће пред ста вља

хе миј ско је ди ње ње. Осим

во де, чу ли сте за амо ни јак,

мо краћ ну ки се ли ну и дру ге

про дук те ко ји се из ба цу ју из

ор га ни зма.

209

Речник појмова

A

Адо ле сцен ци ја – жи вот но до ба из ме ђу пу бер-

те та и ра ног зре лог до ба

Адре на лин – хор мон ср жи над бу бре жне жле зде

Ал ко хо ли зам – бо лест за ви сно сти од ал ко хо ла

Анал ни отвор – црев ни отвор

Ано рек си ја – пре те ра на (бо ле сна) мр ша вост

Ан ти те ла – бе лан че ви не ко је ства ра ју бе ла

крв на зрн ца

Атом – основ на гра див на је ди ни ца суп стан це.

Са сто ји се од је згра (про то ни и не у тро ни)

и елек тро на

Б

Ба зе до вље ва бо лест – по ве ћа но ства ра ње хор-

мо на штит не жле зде

Бе лан че ви не – или про те и ни су по ред во де нај-

зна чај ни је суп стан це у те лу. Ула зе у са став

ми ши ћа, кр ви, ко же, уну тра шњих ор га на.

Гра де их ами но-ки се ли не ме ђу соб но по-

ве за не као ка ри ке у лан цу. Та чан ре до след

ових ка ри ка (ами но-ки се ли на) од ре ђу је вр-

ло спе ци фич не осо би не сва ке бе лан че ви не.

Про ме ном са мо јед не ка ри ке мо же на ста ти

но ва бе лан че ви на са но вим осо би на ма

Бе лан че ви не (про те и ни) – сло же на је ди ње ња

гра ђе на од ами но-ки се ли на по ве за них у лан-

це.Чи не основ ну гра ђу на ших ће ли ја

Бу брег – пар ни ор ган у ко ме се про чи шћа ва

крв

Г

Ги не ко лог – док тор ко ји се ба ви про бле ми ма

жен ских пол них ор га на

Го но ре ја (три пер ) – пол на бо лест ко ју иза зи ва

бак те ри ја го но кок

Гу ша вост – бо лест ко ја на ста је услед сма ње ног

лу че ња хор мо на штит не жле зде

Д

Дал то ни зам – на след на или сте че на не мо гућ-

ност раз ли ко ва ња бо ја

Дер ма то лог – ле кар спе ци ја ли ста за ко жне

бо ле сти

Дер ма то ло ги ја – гра на ме ди ци не ко ја про у ча ва

ко жу, ње не бо ле сти и на чи не ле че ња.

Де ци бел – у овом слу ча ју је то је ди ни ца звуч ног

при ти ска

Ди ја ли за – пре чи шћа ва ње кр ви ван те ла, тзв.

ве штач ки бу брег

Ди ја фраг ма, пре ча га – по преч но по став њен ми-

шић ко ји раз два ја груд ну ду пљу од тр бу шне

Драж – је об лик енер ги је (ме ха нич ке, то плот не,

све тло сне, хе миј ске итд.) ко ји де лу је на ре-

цеп то ре и иза зи ва не ку про ме ну у ор га ни зму

или ње го вом по на ша њу

Е

Ен зи ми – ор ган ске суп стан це (бе лан че ви не)

ко је убр за ва ју хе миј ске ре ак ци је

Ж

Жле зде са уну тра шњим лу че њем – жле зде ко је

не ма ју из вод не ка на ле. Сво је про дук те – хор-

мо не, из лу чу ју ди рект но у крв

З

Зглоб – по крет на ве за из ме ђу две или ви ше

ко сти ју

Зи гот – опло ђе на јај на ће ли ја122

Ве жба: Од ре ђи ва ње оштри не ви да и раз ли ко ва ње бо ја

По гле дај до бро сли ку ис под овог тек ста. Ко ји број ви диш?

Тест сли ка за дал то ни зам

Здра ве осо бе у кру гу ви де број 74, док осо бе ко је бо лу ју од дал то ни зма ви де број 21.

Ма ри о тов оглед

Упут ство: За тво ри те де сно око, а ле вим по сма трај те са мо кр стић. По ла ко при ми чи те

сли ку очи ма, или је од ми чи те, по по тре би. У по чет ку ви ди те и круг и кр стић. Док да ље

при бли жа ва те сли ку очи ма, гле да ју ћи у кр стић, у јед ном тре нут ку не ста ће сли ка кру га.

Ви де ће те са мо кр стић. Сли ка кру га је па ла на сле пу мр љу и око је ви ше не ви ди.

Тест сле пе мр ље

83

Кра так пре глед гра ди ва

Мо зак је као део цен трал ног нер вног си сте ма нај сло же ни ји ор ган чо ве ка.

Основ ни де ло ви мо зга чо ве ка су: про ду же на мо жди на, зад њи (ма ли) мо зак, сред њи

мо зак, ме ђу мо зак и пред њи (ве ли ки) мо зак.

Про ду же на мо жди на упра вља жи вот но ва жним ре флек сним рад ња ма: ди са њем,

ра дом ср ца, ра дом ор га на за ва ре ње.

Зад њи или ма ли мо зак је цен тар ор га на за рав но те жу, кон тро ле вољ них и ре флек-

сних по кре та. Омо гу ћа ва ускла ђе ност и ујед на че ност по кре та.

Сред њи мо зак је ме сто ре гу ла ци је на пе то сти ми ши ћа ре флек сног одр жа ва ња по-

ло жа ја те ла.

Ме ђу мо зак ре гу ли ше крв ни при ти сак, те ле сну те пе ра ту ру, ри там ди са ња, ак тив ност

цре ва. Кон тро ли ше емо ци је и по на ша ње чо ве ка.

Пред њи или ве ли ки мо зак се са сто ји од две хе мис фе ре на чи јој по вр ши ни је си ва,

а у уну тра шњо сти бе ла нер вна ма са.

Ње го ва уло га је ви ше стру ка и ве о ма зна чај на за функ ци о ни са ње људ ског ор га ни-

зма: цен тар је ви ше нер вне де лат но сти (ми шље ње, пам ће ње, за кљу чи ва ње, го вор

и др.), при ма ин фор ма ци је из спо ља шње сре ди не и уну тра шњо сти те ла, упра вља

вољ ним или све сним по кре ти ма.

Основ ни де ло ви цен трал ног де ла нер вног си сте ма су кич ме на мо жди на и мо зак.

Кич ме на мо жди на се на ла зи у цен трал ном де лу кич ме ни це (кич ме).

Про ве ри сво је зна ње

Где се на ла зи мо зак и ко ји су основ ни де ло ви мо зга чо ве ка?1.

За што је зна чај на про ду же на мо жди на?2.

Ко ји део мо зга је за ду жен за ус пра ван ход, а ко ји за ре гу ли са ње рит ма ди са ња?3.

Ко ји су основ ни де ло ви пред њег мо зга?4.

Шта се под ра зу ме ва под пој мом ви ша нер вна де лат ност и у ком де лу мо зга се 5.

де ша ва?

Ко ји су основ ни де ло ви цен трал ног нер вног си сте ма?6.

Где се на ла зи кич ме на мо жди на и ка ко је гра ђе на?7.

30

атом

молекул

ћелија

ткиво

орган

органскисистем

организам

ћелијска мембрана

цитоплазма

органеле

једро

митоза

мејоза

део8а ћелија

хромозоми

ДНК

гени

основна грађа

наследнифактори

Ше ма по гла вља

Речник појмоваСкуп мање познатих и нових појмова који се обрађују у уџбенику

Систематизација градивакључни појмови кратко и јасно издвојени

Шема поглављасадржи шематски приказ основних делова датог поглавља

Корелација садругим предметима

Питања за проверузнања

Наслов лекције

Вежба

Кратак мотивациони текст

Шематски приказ грађе и попречног пресека органа

У овом поглављу ћеш сазнати:

Шта про у ча ва антропологија

Од ко га во ди мо по ре кло

Ко је су фазе по сто ја ле у

исто риј ском раз во ју људ ске вр сте

На у ка о чо ве ку – ан тро по ло ги ја

10

На у ка о чо ве ку – ан тро по ло ги јаПрича из давнина

Kа да је у спар но лет ње пред ве чер је 1856. го ди не Јо хан Карл Фу-

хлрот, на став ник у не мач ком гра ду Ебер фел ду, за чуо ку ца ње на

вра ти ма сво је ку ће, ни је ни слу тио да упра во за по чи ње ње го ва

бе смрт на сла ва. Ка сни по се ти о ци би ли су рад ни ци обли жњег

ис ко па креч ња ка на ме сту ко је се зо ве Не ан дер тал.

У ру ци су др жа ли ко сти ко је су ис ко па ли тог да на и за ко је су

ве ро ва ли да при па да ју ме две ду. Фу хлрот је ове ко сти де таљ но

про у чио и утвр дио да си гур но не при па да ју ме две ду, већ не ком

дав но из у мр лом чо ве ко ли ком би ћу. За јед но са про фе со ром

Бон ског уни вер зи те та, Хер ма ном Шаф ха у зе ном, твр ди ло је да

су ове ко сти при па да ле дав но пре ми ну лом пра прет ку људ ске

вр сте ко ји се мно го раз ли ку је од са да шњег чо ве ка.

Ово је би ло пр во на уч но за сно ва но от кри ће оста та ка де ло ва

чо ве ко вог пре тка ко ји је, по ме сту на ла же ња, на зван чо век не-ан дер та лац или по на уч ном (ла тин ском) име ну Ho mo ne an dert-ha len sis. Сматра се, такође, да је ово от кри ће би ло глав ни ка мен

те ме љац са вре ме не на у ке о чо ве ку – ан тро по ло ги је. Ва жно је

на гла си ти ре во лу ци о нар ност ових тврд њи ко је су се ко си ле са

та да шњим цр кве ним уче њи ма и би ле су пре те ча до ка за Чар лса

Дар ви на о ево лу ци ји чо ве ка.

Ан тро по ло ги ја је на уч на ди сци пли на ко ја про у ча ва људ ски род

и ње го ву кул ту ру, као и слич но сти и раз ли ке ко је по сто је из ме ћу

по је ди них гру па љу ди.

Јед на од нај ин те ре сант ни јих гра на ан тро по ло ги је је па ле о ан-тро по ло ги ја, ко ја има за да так да утвр ди по ре кло људ ске вр сте

и ево лу тив не пу те ве нашег би о ло шког раз во ја. Она про у ча ва

и упо ре ђу је фо сил не остат ке љу ди и оста лих при ма та срод них

љу ди ма. По ред то га, на осно ву оста лих ар хе о ло шких на ла за,

ради на да ре кон стру и сању на чина жи во та на ших пре да ка у

по је ди ним фазама њи хо вог раз во ја.

сл. 1.2. Ло ба ња не ан дер тал ца

сл. 1.1. Не ан дер та лац

11

По ре кло и исто риј ски раз вој чо ве ка

При ча о по ре клу чо ве ка још увек није потпуна По мно гим ис-

тра жи ва чи ма, то је де лом ми сте ри ја, де лом аван ту ра, а ве ли ким

де лом де тек тив ска при ча. Зна чај на је по то ме што се за сни ва на

не бро је но пу та про ве ра ва ним на уч ним чи ње ни ца ма, као и по то-

ме што се од свих вр ста на пла не ти Зе мљи је ди но чо век може да

об ја сни ко је и ка ко по стао то што је сте.

Као и код оста лих вр ста жи вих би ћа, исто риј ски раз вој чо ве-

ка, тј. ње го ву ево лу ци ју, мо же мо пра ти ти по мо ћу ока ме ње них

оста та ка де ло ва те ла – фо си ла.

Ан тро по ло ги ја да нас рас по ла же са ве ли ким бро јем фо сил них

оста та ка на ших пре да ка пронађених на ра зним ме стима и из

раз ли чи тих вре мен ских пе ри о да. Ови фо си ли су све број ни ји и

во де нас све да ље у исто ри ју и про шлост, ука зу ју ћи на чи ње ни цу

да чо век не ка да ни је из гле дао као да нас.

сл. 1.3. Пра и сто риј ски чо век

сл. 1.4. Фо сил ни оста ци раз ли чи тих гру па пре да ка да на шњег чо ве ка

И по ред зна чај ног бро ја от кри ве них фо си ла, мно ги пре ла зни

об ли ци на ших пре да ка још не до ста ју. Због то га ни да нас још

ни је де фи ни тив но от кри вен пот пу ни редослед про ме на ко је су

до ве ле до раз во ја да на шњег чо ве ка. Та ко ђе, још увек ни је от кри-

вен пр ви прет ход ник људ ског ро да. Услед то га по сто је број не,

и че сто су прот ста вље не те о ри је о на шем по стан ку.

Пи та ња по стан ка људ ског ро да за ни ма ју чо ве ка већ хи ља да ма

го ди на. Нај ра ни је (са чу ва не) ле ген де би ле су од раз при род них

и дру штве них усло ва тог вре ме на. С раз во јем ре ли ги је раз ви ја

се и уче ње да је чо ве ка (као и све оста ло) ство рио Бог. Да нас,

и по ред то га што су ова ве ро ва ња мно гим на уч ним до ка зи ма

опо врг ну та, мно ги љу ди ве ру ју у по сто ја ње нат при род не си ле

„за слу жне“ за по ста нак чо ве ка.

НА У КА О ЧО ВЕ КУ – АН ТРО ПО ЛО ГИ ЈА

12

Човеколики мајмун Ардипитекус Аустралопитекус

Са зна ња о жи вом све ту су ве о ма ра но ука за ла на из не на ђу ју ћу

и ве о ма уоч љи ву слич ност из ме ђу чо ве ка и мај му на, на ро чи то

чо ве ко ли ких мај му на. Раз ли ке из ме ђу ових мај му на и чо ве ка

су очи глед не, али су слич но сти ко је ука зу ју на срод ност мно го

упе ча тљи ви је.

По зна ти при род њак Чарлс Дар вин по ста вио је пр ве на уч но уте-

ме ље не до ка зе о за јед нич ком по ре клу мај му на, чо ве ко ли ких мај-

му на и чо ве ка. Ве ли ки број до ка за о за јед нич ком по ре клу ових

гру па жи во ти ња мо гу ће је и да нас уочи ти, по ре ђе њем њи хо вих

спо ља шњих и уну тра шњих ка рак те ри сти ка. Сви они за јед но свр-

ста ни су у ред при ма та, јед не од гру па си са ра.

Нај ве ће су, ипак, слич но сти из ме ђу чо ве ка и чо ве ко ли ких мај-

му на (оран гу тан, шим пан за и го ри ла). Ша ке чо ве ка и чо ве ко-

ли ких мај му на има ју по кре тан па лац ко јим се мо гу оба вља ти

сло же ни по кре ти хва та ња. Мо зак чо ве ко ли ких мај му на је ма њи

од чо ве ко вог, али му је по гра ђи сли чан. Из ра зи те слич но сти

ме ђу њи ма от кри ве не су у гра ђи и по ло жа ју ми ши ћа, са ста ву

кр ви, от пор но сти пре ма бо ле сти ма, тра ја њу труд но ћа. Сви ови

до ка зи ука зу ју да су чо век и чо ве ко ли ки мај му ни има ли за јед-

нич ког пре тка.

Знаш ли...

Да је Чарлс Дарвин до

својих закључака дошао

проучавајући материјал

који је донео са путовања

бродом „Бигл“.

Знаш ли...

Мо зак не ан дер тал ца био

је ве ћи не го што је мозак

да на шњег чо ве ка.

13

сл. 1.8. Ево лу ци ја људ ске вр стеЕректус Неандерталац Сапиенс

Пре ци да на шњег чо ве ка

Да нас се сма тра да је исто риј ски раз вој чо ве ка као вр сте по чео

пре око се дам ми ли о на го ди на, ка да је, прет по ста вља се, жи вео

за јед нич ки пре дак чо ве ка и чо ве ко ли ких мај му на.

Пр ви чо ве ко ли ки пре ци су на ста ли у Афри ци и ве ли ки део ево-

лу ци је чо ве ка ве зан је за овај кон ти нент.

За ми сли мо на тре ну так да мо же мо да пу ту је мо кроз вре ме и да

се на ђе мо по ред не ке се ве р но а фрич ке шу ме пал ми и смо ка ва

пре ре ци мо че ти ри и по ми ли о на го ди на. Пре или ка сни је на и шли

би смо на гру пу по лу саг ну тих „мај му на“ ко ји по те жи ни и ви си ни

ли че на шим пан зе, али су и мно го при ми тив ни ји од да на шњих

шим пан зи. Ве што се кре ћу ме ђу кро шња ма др ве ћа, али се и ус-

пра вље ни спрет но кре ћу по тлу на зад њим но га ма. Хра на су им

смо кве и дру го во ће, се мен ке, ли шће и ма њи си са ри. За раз ли ку

од дру гих мај му на, муж ја ци ове гру пе се не ту ку због жен ки и

сви вр ло не жно во де бри гу о мла ди ма. Ова ко су нај ве ро ват ни је

из гле да ле заједнице нај ста ри јих пре да ка за ко је зна мо.

сл. 1.5. Oран гу тан

сл. 1.6. Шим пан за

сл. 1.7. Го ри ла

НА У КА О ЧО ВЕ КУ – АН ТРО ПО ЛО ГИ ЈА

14

Да нас се сма тра да је глав на пре крет ни ца у ево лу ци ји чо ве ка и

ње го вом одва ја њу од чо ве ко ли ких мај му на би ла ус пра вља ње те-

ла и пре ла зак на усправан ход, за тим све из ра же ни ја спо соб ност

пре ци зног слу же ња пр сти ма, као и раз вој ми шље ња и го во ра.

Пр ви у ни зу до ка за них пре да ка чо ве ка је она вр ста ко ја је жи-

ве ла пре око 4,4 ми ли о на го ди на у Егип ту (ви ди „При ча из са-

да шњо сти“).

Сле де ћи у ни зу је „спрет ни чо век“ (Аustralopithecus). Жи вео

је пре око че ти ри ми ли о на го ди на у Афри ци и ко ри стио је ка-

ме но ору ђе.

Ње га на сле ђу је „ус прав ни чо век“ (Ho mo erec tus), ко ји је жи вео

у Ази ји, Евро пи и Афри ци и умео је да ко ри сти ва тру. Сма тра

се да се по ја вио пре око два ми ли о на го ди на а да је жи вео све

до пре око 27000 го ди на.

Знаш ли...

Је ди ни пе ри од ка да је до шло

до опа да ња број но сти у људ-

ској по пу ла ци ји де сио се у

го ди на ма по сле 1347 ка да је

у Евро пи по че ла епи де ми ја

ку ге на зва на „Цр на смрт“.

сл. 1.9. Homo habilis – живот у заједници

По ме ну ти не ан дер та лац по ја вио се пре око 400000 го ди на и

умео је да ко ри сти ра зно ли ко ору ђе и ва тру.

Наш нај мла ђи пре дак је „са вре ме ни чо век“ или Ho mo sa pi ens,

на стао је пре око 200000 го ди на у Афри ци, а не што ка сни је

на се ља ва и Ази ју и Евро пу. Он нам је оста вио по ру ке у ви ду

цр те жа у пе ћи на ма, као и ра зна ору ђа и предмети, јер је умео

да об ра ђу је ка мен, др во, ко сти, сло но ва чу…

При ча из са да шњо сти

Го ди не 2009. об ја вље на је сле де ћа вест: про на ђен је нај ста ри ји

чо ве ков пре дак. Исти на от ко пан је још 1994. го ди не у Егип ту

15

али је 15 го ди на, ско ро 50 на уч ни ка ра ди ло на ис тра жи ва њу ових

на ла за. Они су утвр ди ли да је реч о чо ве ко вом прет ку, жен ског

по ла, ко ји је жи вео пре 4,4 ми ли о на го ди на.

На зва ли су је Ар ди што је скра ће ни ца ње ног ла тин ског име на

Ar di pi te cus. Би ла је ви со ка 120 cm и те шка око 50 ки ло гра ма.

Хо да ла је ус прав но и би ла је при ми тив ни ја не го што су да на шњи

чо ве ко ли ки мај му ни (оран гу тан, го ри ла и шим пан за).

Љу ди да нас

Да нас на Зе мљи жи ви ви ше од шест и по ми ли јар ди љу ди. По-

сто је про ра чу ни по ко ји ма је од на стан ка на ше вр сте на Зе мљи

жи ве ло ви ше од 104 ми ли јар де љу ди. Ве ћи на љу ди жи ви да нас

на Азиј ском кон ти нен ту (ви ше од 60 од сто), за тим сле де Афри ка

са 13 од сто и Евро па са 12 од сто. Се вер на Аме ри ка има око осам

од сто, а Ју жна Аме ри ка око шест од сто свет ског ста нов ни штва.

У Аустра ли ји и окол ним остр ви ма жи ви око 0,5 од сто љу ди.

Ан тарк тик је је ди ни љу ди ма стал но не на се ље ни кон ти нент.

Да нас ви ше од две и по ми ли јар де љу ди жи ви у гра до ви ма.

У про шло сти, жи вот ни про стор чо ве ка у ве ли кој ме ри је за-

ви сио од при су ства во де и жи во ти ња, а ка сни је и од ко ли чи не

об ра ди вог зе мљи шта.

По ве ћа ње об ра ди вих по вр ши на уз раз вој по љо при вред них ала та

а ка сни је и ма ши на, чи ме се по ве ћа на ко ли чи на до ступ не хра-

не, до ве ли су до на глог раз во ја ци ви ли за ци је (по ве ћа ња бро ја

љу ди на Зе мљи).

Раз вој тех но ло ги је и тр го ви не у XX ве ку до во ди до да љег раз во ја

људ ског ро да ко ји се да нас ве о ма раз ли ку је од сво јих нај бли жих

пре да ка. На жа лост, ова кав раз вој ци ви ли за ци је до во ди до мно гих

по ре ме ћа ја у при ро ди. Не ста ју мно ге биљ не и жи во тињ ске вр-

сте, по ве ћа ва се ко ли чи на за га ђу ју ћих суп стан ци, ме ња се кли ма,

пре ти нам не ста ши ца во де за пи ће и енер ге на та.

Чо век је за хва љу ју ћи свом ево лу тив ном раз во ју сте као услове

ко је су му омо гу ћи ле да „за вла да“ пла не том глав ни је кри вац

не га тив них про ме на на Зе мљи. Због то га је ње го ва од го вор ност

пре ма пла не ти Зе мљи и свим ње ним ста нов ни ци ма нај ве ћа.

сл. 1.10. Нај ста ри ји пре дак чо ве ка – Ар ди

сл. 1.11. Поглед из космоса на Европу ноћу


ан тро по ло ги ја

Чарлс Дар вин

при мат

фосил

спрет ни чо век

ус прав ни чо век

не ан дер та лац

са вре ме ни чо век

16


Ан тро по ло ги ја је на у ка ко ја про у ча ва људ ски род и ње го ву кул ту ру.

Чо век при па да реду при ма та, једној од група сисара, за јед но са мај му ни ма и чо ве-

ко ли ким мај му ни ма, ко ји ма је и нај слич ни ји.

Сма тра се да су у да ле кој про шло сти, пре око пет до се дам ми ли о на го ди на чо век

и чо ве ко ли ки мај му ни има ли за јед нич ког пре тка.

Глав ни узрок одва ја ња чо ве ка од чо ве ко ли ких мај му на је у дво но жном, ус прав ном

хо ду.

По сто ји ви ше пре ла зних об ли ка пра љу ди от кри ве них до са да. Основ ни об ли ци су

спрет ни чо век, ус прав ни чо век, не ан дер та лац и на кра ју са вре ме ни чо век


Шта је ан тро по ло ги ја?1.

Ко су нај бли жи срод ни ци чо ве ка?2.

Ка да је жи вео за јед нич ки пре дак чо ве ка и ње го вих срод ни ка? 3.

Ка да је жи вео пр ви от кри ве ни пре дак да на шњег чо ве ка?4.

Ко је био не ан дер та лац и ка да је жи вео?5.


Порекло и историјски

развој човека

Преци данашњег

човека

Људи данас

Антропологија


Шта су би о ло шки си сте ми и ни вои њи хо ве ор га ни за ци је

Шта је ћелија

Шта су тки ва и ор га ни, а шта ор ган ски си сте ми

Шта су хро мо зо ми, а шта ге ни

Шта је ДНК

Шта је де о ба ће ли ја и за што је она зна чај на

Ни вои ор га ни за ци јеби о ло шких си сте ма

ни вои њи хо ве ор га ни за ци је

ор ган ски си сте ми

и

е она зна чај на

18

Нивои организације биолошких системаЗна мо да је жи вот на Зе мљи при су тан већ не што ви ше од три

и по милиjардe го ди на. У та да шњем пра о ке а ну на ста ли су пр ви

јед но ће лиј ски ор га ни зми. Тек по сле три ми ли јар де го ди на до ла зи

до по ја ве сло же ни јих, ви ше ће лиј ских ор га ни за ма ко ји и да ље

жи ве у во ди. Ства ра њем по вољ них усло ва спо ља шње сре ди не,

уз по сте пе не про ме не у гра ђи не ких ор га ни за ма, по ја вљу ју се

и жи ва би ћа ко ја на се ља ва ју коп но.

Основ не за јед нич ке осо би не свих жи вих би ћа на Зе мљи су: ће-

лиј ска гра ђа те ла, ди са ње, ис хра на, при ма ње дра жи, раст, раз вој,

раз мно жа ва ње, на сле ђи ва ње, ста ре ње и смрт.

Сва жи ва би ћа, не за ви сно од сло же но сти њи хо ве гра ђе, са чи ња-

ва не ко ли ко хе миј ских еле ме на та: угље ник, ки се о ник, во до ник,

азот, кал ци јум, ка ли јум и дру ги.

Чо век је, као и дру га жи ва би ћа, гра ђен од ве ли ког бро ја раз-

ли чи тих че сти ца суп стан це ко је су енер ги јом по ве за не у це ли-

ну. Сва ки наш део, ма ко ли ко био раз ли чит у осно ви, гра ђен је

од не ко ли ко истих или ве о ма слич них де ло ва. Све по чи ње са

ато ми ма, ко ји се по ве зу ју и гру пи шу ства ра ју ћи по сте пе но све

атом молекул ћелија ткиво

сл. 2.1. Ни вои ор га ни за ци је би о ло шких си сте ма

19

сло же ни је це ли не. Те раз ли чи те це ли не по ве за не на је динствен

на чин гра де ор га ни зам.

У на став ку ће мо се упо зна ти са основ ним ни во и ма ор га ни за ци је

би о ло шких, тј. жи вих си сте ма.

Као и све оста ло у при ро ди, и жи ва би ћа су гра ђе на од ато ма

хе миј ских еле ме на та.

Нај за сту пље ни ји хе миј ски еле мен ти у ће ли ја ма жи вих би ћа су

ки се о ник (О), угље ник (С), во до ник (Н), азот (N), кал ци јум (Са),

ка ли јум (К), фос фор (P), маг не зи јум (Mg), гво жђе (Fe), на три јум

(Na) и хлор (Cl). Ато ми се хе миј ским ве за ма по ве зу ју у мо ле ку-ле. То су ма ње или ви ше сло же не гру пе ато ма ко је, у за ви сно сти

од свог са ста ва и ве за ко је ато ме др же за јед но, гра де сло же ни је

струк ту ре ко је ула зе у са став свих де ло ва ће ли је.

Ђе ли ја је основ на гра див на и функ ци о нал на је ди ни ца сва ког жи вог би ћа.

Гру пе ће ли ја слич них по об ли ку, ве ли чи ни, гра ђи и функ ци ји

оку пља ју се у це ли не ко је се на зи ва ју тки ва.

Че ти ри основ не гру пе тки ва гра де на ше те ло. То су: по кров но, ми шић но, нер вно и пот пор но (ве зив но, хр ска ви ча во, ко шта но

и крв но тки во).

орган организаморгански систем

О начину повезивања ато ма

и мо лекула у неком је ди-

ње њу учићеш више на часо-

вима хемије.

НИ ВОИ ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈЕ БИ О ЛО ШКИХ СИ СТЕ МА

20

Основ не гру пе тки ва људ ског те ла

По к

ров н

а тк

и ва

Уче ству ју у из град њи ко же и об ла жу на ше те ле сне шу пљи не из ну тра. Основ на уло га им је за штит на. Ћелије су збијене једна уз другу, а између њих су узани међућелијски простори. Ћелије овог ткива су по облику најчешће плочасте, цилиндричне, коцкасте.

Ми ш

ић на

тк

и ва

Гра де раз ли чи те ми ши ћи, мо гу да се ску пља ју и опру жа-ју, што омо гу ћа ва по кре те де ло ва те ла или це лог ор га-ни зма. Ће ли је су нај че шће вре те на сте или ци лин дрич не. У људ ском те лу по сто је три вр сте овог тки ва: глат ко, по преч но пру га сто и срча но.

Нер

вно

тки в

о

Са чи ња ва ју га ће ли је зве зда стог об ли ка ко ји ма се ин-фор ма ци је пре но се кроз те ло, као и дру ге (пот пор не) ће ли је. Ово тки во гра ди мо зак, кич ме ну мо жди ну, као и нер ве ко ји се на ла зе у свим де ло ви ма на шег ор га ни зма.

Пот пор на тки ва Као што им са мо име ка же, да ју пот по ру ор га ни ма, ис пу ња ва ју про сто ре из ме ђу ор га на и

по ве зу ју раз ли чи та тки ва.

Пот

пор н

а тк

и ва

Ве з

ив на

тк

и ва Садрже издужене ћелије међусобно удаљене, између

којих се налазе везивна влакна. Могу бити еластична, растресита и масна везивна ткива.

Хр с

ка ви

ча во

тк

и во

Граде га групе од по две до три ћелије обавијене заједничким омотачем. Простори између ових група ћелија су испуњени меком и гипком међућелијском масом – хрскавицом. Налази се у зглобовима, ушној шкољци, гркљану, на крајевима ребара итд.

Ко ш

та но

тк

и во

Мно го је чвр шће од хр ска ви це и са др жи ће ли је зве зда-стог из гле да ко је лу че ми не рал не суп стан це у ве ли ке ме ђу ће лиј ске про сто ре и да ју ко шта ном тки ву чвр сти ну. Ко шта но тки во гра ди ске лет чо ве ка.

Крв

но

ткив

о

Пот пор но тки во са ве о ма спе ци фич ном уло гом у на шем ор га ни зму. Са сто ји се од крв них ће ли ја (цр ве на и бе-ла крв на зрн ца и крв не пло чи це) и теч не ме ђу ће лиј ске ма се ко ја се на зи ва крв на пла зма. Ви ше о овом тки ву са зна ћеш у по гла вљу „Си стем ор га на за цир ку ла ци ју“.

21

Чо век – ор ган ски си сте ми

Тки ва гра де ор га не, ја сно пре по зна тљи ве за себ не де ло ве на шег

те ла ко ји ипак не мо гу са ми за се бе да функ ци о ни шу, одво је но

од дру гих де ло ва те ла. Ор га ни као де ло ви ор га ни зма има ју тач-

но од ре ђе ну функ ци ју, ве ли чи ну и по ло жај. Тaкви ор га ни су, на

при мер, је зик, мо зак, око, ср це, бу брег, же лу дац и дру ги.

Наш ор га ни зам (као и ор га ни зми дру гих жи во тињ ских вр ста)

функ ци о ни ше као ускла ђен си стем раз ли чи тих, ве о ма сло же-

них жи вот них функ ци ја као што су ди са ње, цир ку ла ци ја кр ви,

ва ре ње, из лу чи ва ње и мно ге дру ге. Ова ко сло же не функ ци је

мо гу би ти оба вље не са мо ускла ђе ним ра дом ве ћег бро ја ор га-

на. Ви ше по ве за них ор га на у це ли ну ко ји оба вља ју за јед нич ке

жи вот не функ ци је на зи ва мо ор ган ски си сте ми.

сл. 2.2. Раз ли чи ти ор га ни чо ве ка

језик

срце желудац

мозак око

бубрези

У на став ку овог уџ бе ни ка упознаћеш ор ган ске си сте ме чо ве ка:

ко жни си стем, ске лет ни си стем, ми шић ни си стем, нер вни си стем,

си стем жле зда са уну тра шњим лу че њем, си стем чул них ор га на,

си стем ор га на за ва ре ње, си стем ор га на за ди са ње, си стем ор га на

за цир ку ла ци ју, си стем ор га на за из лу чи ва ње и си стеми ор га на

за раз мно жа ва ње.

Ови ор ган ски си сте ми по ве за ни су у це ли ну и гра де чо ве ч ји ор га ни зам.


ато ми

мо ле ку ли

ће ли ја

тки во

ор ган

ор ган ски си сте ми

ор га ни зам

22


Основ на гра див на и функ ци о нал на је ди ни ца сва ког жи вог би ћа је ће ли ја.

Ви ше слич них ће ли ја са за јед нич ком функ ци јом гра ди тки во.

Ве ћи број тки ва гра ди ор ган.

Ор ган ски си сте ми су са ста вље ни од не ко ли ко ор га на ко ји има ју за јед нич ку функ-

ци ју.

Сви ор ган ски си сте ми за јед но гра де ор га ни зам.


Шта је ће ли ја? 1.

Шта су тки ва?2.

Шта су ор га ни?3.

Ка ко се на зи ва гру па ор га на ко ји вр ше за јед нич ку функ ци ју?4.

Ако ви ше тки ва гра ди ор ган, а ви ше ор га на ор ган ски си стем, од че га је гра ђен 5.

ор га ни зам?

23

Ће ли јаНа ше те ло, као и те ла оста лих ви ше ће лиј ских жи вих би ћа, гра ди

ве ли ки број раз ли чи тих ће ли ја. Оне се раз ли ку ју по ве ли чи ни,

об ли ку, по ре клу и уло зи ко ју има ју у ор га ни зму, али и по ду жи-

ни свог жи во та.

Ве ћи на ће ли ја на шег те ла су то ли ко сит не да су ви дљи ве са мо

по мо ћу ми кро ско па, док су не ке из у зет но ду ге, чак и до 1м (нпр.

не ке нер вне ће ли је).

Ће ли је се раз ли ку ју и по об ли ку: окру гле, пло ча сте, ци лин дрич-не, при зма тич не, зве зда сте, аме бо ид не, вре те на сте итд.

Пре ма вр сти, та ко ђе, раз ли ку је мо ве ли ки број ће ли ја: ми шић не, ко шта не, нер вне, крв не, пол не и дру ге.

сл. 2.3. Раз ли чи те вр сте и об ли ци ће ли ја у те лу чо ве ка

зве зда сте (нер вне) ћелије

окру гле (женска полна ћелија)

дискоидалне (цр ве на крв на зрн ца) ћелије

из ду же не са на став ком (мушке полне ћелије)

вре те на сте (глатке ми шић не) ћелије

Гра ђа ће ли је

Без об зи ра на ве ли ке раз ли ке у осо би на ма и уло зи раз ли чи тих

ће ли ја на шег ор га ни зма, основ на гра ђа им је ве о ма слич на.


Нај ве ћи део во де у на шем

ор га ни зму (пре ко по ло ви-

не на ше те ле сне те жи не)

на ла зи се у ће ли ја ма (уну-

тар ће лиј ска теч ност) док

се оста так на ла зи у про сто-

ри ма из ме ђу ће ли ја (ме ђу-

ће лиј ска теч ност) или је

са став ни део кр ви.

Знаш ли...

Да је ди не ће ли је на шег те ла

ко је не ма ју све основ не де-

ло ве су јед на вр ста крв них

ће ли ја –цр ве на зрн ца. Њи ма

не до ста је је дро.


24

Ће ли је су гра ђе не од орагнских и нео р ган ских суп стан ци. Од

нео р ган ских суп стан ци при сут не су во да и ми не рал не со ли а од

ор ган ских суп стан ци у са став ће ли је ула зе бе лан че ви не, угље ни

хи дра ти, ма сти и мно ге дру ге. Ове ма те ри је, у раз ли чи тим од но-

си ма и ком би на ци ја ма из гра ђу ју основ не де ло ве ће ли је сва ког

жи вог би ћа, а то су ће лиј ска мем бра на, ци то пла зма, је дро и

ће лиј ске ор га не ле. Иако су ће лиј ске ор га не ле ма ла, си ћу шна те ла шца она има ју тач но од ре ђе ну уло гу у ра ду ће ли је.

Глав не ор га не ле у ће ли ји су: ми то хон дри је, ен до пла зма тич ни

ре ти ку лум, ри бо зо ми, ва ку о ле, ли зо зо ми.

сл. 2.4. Гра ђа ће ли је

митохондрија – место ће-лиј ског ди са ња и про из-вод ње енергије неоп ходне за рад ћелије. Ту се удах ну-ти кисеоник ко рис ти за раз-градњу сва рене хра не која је доспела из црева. Овим про-це сом ослабађа се енергија која се кори сти за рад свих осталих процеса у ће ли ји и организму.

цитоплазма – про вид ни, полу теч ни уну траш њи део ћелије у којем се на ла зе једро и ће лиј ске органеле (мито хон дри је, рибозоми, лизо зо ми и дру ге). Са сто-ји се углав ном од во де, рас тво рених соли, белан-чевина, масти.

једро – контролни цен тар ће ли-је који се на лази у средини ци то-плаз ме и садржи хромозоме.

Хромозоми дугачке нити изгра-ђене од мо ле ку ла ДНК.

ћелијска мемfflранагра нич на опна између уну траш њо-

сти ће ли је и околног ме ђу ће лиј-ског про сто ра. Омо гу ћа ва про лаз тачно одређених молекула у и из ћелије (неке пропушта а неке не).

лизозом органела у којима се врши

варење оштећених делова ћелије или непотребних молекула.

Врше и одбрану ћелије од микроорганизама варењем

вируса или бактерија.

риfflозомсићушна округла телашца на

којима се стварају беланчевине.

ендоплазматични ретикулумместо транспорта и складиштења

различитих молекула

Двоструки спирално увијени ланац ДНК молекула

Гени су де ло ви молекула ДНК управ љају свим про-цесима у ће ли ји.

вакуоламала кесица обавијена опном ко-

ја преноси и складишти унете суп-стан це, продукте разградње и воду.

Знаш ли...

Вотсон и Крик су за модел

структуре ДНК, 1963.

године добили Нобелову

награду.

25

Де о ба ће ли је

Наш ор га ни зам је из гра ђен од огром ног бро ја ће ли ја. Све оне

су на ста ле од јед не је ди не ће ли је- зи го та ко ја се ства ра ста па-

њем пол них ће ли ја му шкар ца и же не.

Жи вот ни век ће ли ја је раз ли чит. Не ке ће ли је жи ве ду же а не ке

крат ко. Но вих ће ли ја у ор га ни зму на ста ју у про це су де о бе.

По сто је два на чи на на ко ји до ла зи до ства ра ња но вих ће ли ја.

Је дан на чин – ми то за, ства ра нај ве ћи број ће ли ја на шег те ла

(тки ва, ор га на, ор ган ских си сте ма), док дру гом вр стом де о бе

– ме јо зом, на ста ју по себ не ће ли је ко је слу же са мо за раз мно-

жа ва ње (му шке и жен ске пол не ће ли је).

Ми то за

Ми то за је сло же ни про цес де о бе те ле сних ће ли ја, од но сно ства-

ра ње но вих ће ли ја по де лом јед не ће ли је на две, ско ро исто вет-

не, но ве ће ли је, са истим бро јем хро мо зо ма као што је има ла и

ће ли ја ко ја је по че ла да се де ли.

Про цес де о бе се од ви ја пре ко не ко ли ко фа зе. То су: про фа за,

ме та фа за, ана фа за и те ло фа за.

Пре про це са де о бе до ла зи до удво стру ча ва ња ком плет ног ма те-

ри ја ла у ће ли ји ко ји ће се у то ку де о бе рав но мер но рас по ре ди ти

на две -ћер ке ће ли је- Ова фа за на зи ва се ин тер фа за.


Ге ни као де ло ви ДНК су

основ не је ди ни це на сле ђи-

ва ња и про мен љи во сти осо-

би на код свих ор га ни за ма,

на рав но и чо ве ка.

те ло фа за ана фа за

Знаш ли...

Нај ве ћа ће ли ја људ ског ор-

га ни зма је жен ска ре про дук-

тив на ће ли ја – јај на ће ли ја.

Нај ма ња ће ли ја је му шки

спер ма то зо ид. Око 170 000

спер ма то зо и да те жи као јед-

на јај на ће ли ја.

сл. 2.5. Де о ба ће ли ја ми то зом посматрани под ми кро ско пом


26

Период између две деобе, у том периоду ћелије расту. Хромозоми у једру су у облику танких кончића и не могу се видети

Хромозоми се скраћују, дебљају и постају видљиви. Сваки хромозом се уздужно дели на два дела, две „сестринске“ хроматнде које су у средини спојене. Нестаје једрова опна. Групишу се слични хромозоми у парове у којима је један хромозом пореклом од оца а други је од мајке.

Хромозоми су постављени у средини ћелије у „екваторијалној равни“ или екватору ћелије. Свака половина једног хромозома (хроматида) повезана је кончастим нитима са половима ћелије.

Хромозоми се потпуно деле сваки на по две сестринске хроматиде. Свака хроматида је сада нови хромозом и помоћу нити којима је повезана путује на одговарајући пол ћелије. Од сваког хромозома Једна хроматида иде на Један а друга на други пол ћелије. Тиме се на половима ћелија налази подједнак број хромозома – исти као што је био и у ћелији која је почела да се дели .

Телофаза је последља фаза деобе ћелија. Током ове фазе долази до постепене деобе ћелије на две нове, поново се јавља једрова опна и на крају се стварају две нове ћелије.

Свака од две новонастале „ћерке“ ћелије има исти број хромозома као што је имала и „мајка“ ћелија (по 23 пара односно 46 хромозома).

једро

једрова опна

од мајке

од оца

хромозоми уздужно поде љени на две хроматиде

хромозоми у еква тори-јалној равни

нови хромозоми настали од сестринских хроматида

деоба цитоплазме и ћелијске мембране

ћелијски пол

телофаза (наставак)

телофаза

анафаза

метафаза

профаза

интерфаза

Ћелијска деоба – митоза

27

Ме јо за

За раз ли ку од ми то зе ко јом се де ле све те ле сне ће ли је, у про це су

ме јо зе на та ју са мо пол не ће ли је чо ве ка, му шке- спер ма то зо и ди

и жен ске јај не ће ли је. Ове ће ли је са др же ду пло ма ње хро мо зо ма

(23) од оста лих на ших те ле сних ће ли ја (46).

Спа ја њем ове две вр сте пол них ће ли ја на ста је зи гот ко ји има

46 хро мо зо ма.

Знаш ли...

У сва кој те ле сној ће ли ји чо-

ве ка има 46 хро мо зо ма. Рас-

по ре ђе ни су у па ро ви ма по

ве ли чи ни. У сва ком од та 23

па ра хро мо зо ма је дан хро-

мо зом по ти че од мај ке а је-

дан од оца. То је раз лог што,

нај че шће, ли чи мо на оба

ро ди те ља, иако на јед ног, по

пра ви лу, ли чи мо ви ше.

сл. 2.6. Па ро ви хро мо зо ма код чо ве ка

46 хромозома

23 хромозома


ће ли ја

ће лиј ска мем бра на

ци то пла зма

ће лиј ске ор га не ле

је дро

хро мо зо ми

ге ни

ДНК

ми то за

те ле сне ће ли је

ме јо за

пол не ће ли је

зигот сл. 2.7. Ће лиј ска де о ба мејоза

28

Ве жба: По сма тра ње гра ђе ће ли је на трај ном ми кро скоп ском пре па ра ту

За да так: на ми кро скоп ском пре па ра ту про у чи ти де ло ве ће ли је чо ве ка, на цр та ти и

обе ле жи ти де ло ве.

При бор за рад: ми кро скоп, трај ни ми кро скоп ски пре па рат ће ли је чо ве ка, све ска,

олов ка, др ве не бо је.

Упут ство за из во ђе ње ве жбе: окре та њем објек ти ва иза бра ти уве ли ча ње 10 пу та.

Уко ли ко ми кро скоп не по се ду је соп стве ни из вор све тло сти (угра ђе на си ја ли ца), по-

ме ра њем огле да ла на дну ми кро ско па усме ри ти све тло у вид но по ље. Пра вил но по-

ста ви ти ми кро скоп ски пре па рат на ми кро скоп (по упут ству на став ни ка). Па жљи-

вим окре та њем ве ли ког за врт ња са стра не про на ћи и из о штри ти вид но по ље, та ко

да се ви де сви де ло ви ћелије ко же (упо ре ди са сли ком 2.4. на стра ни 24). Ако тре ба,

окре та њем објек ти ва пре ба ци ти на ве ће уве ли ча ње.

29


Ће ли ја је основ на је ди ни ца гра ђе и фук ци је чо ве ко вог ор га ни зма.

У гра ђи сва ке на ше ће ли је мо же мо раз ли ко ва ти ће лиј ску мем бра ну, ци то пла зму,

је дро и ће лиј ске ор га не ле.

Је дро је кон трол на ор га не ла ће ли је и у њој се на ла зе хро мо зо ми ко ји су гра ђе ни од

ДНК чи ји де ло ви пред ста вља ју на ше ге не.

На ста нак но вих ће ли ја вр ши се про це сом ко ји се на зи ва де о ба.

Чо век има 46 хро мо зо ма у је дру сво јих те ле сних ће ли ја.

Де о бе ће ли ја код чо ве ка су ми то за и ме јо за.

Ми то зом на ста ју те ле сне ће ли је. То су ће ли је ко је има ју исти број хро мо зо ма као

и ће ли ја од ко је су на ста ле.

Ме јо зом на ста ју пол не ће ли је (спер ма то зо и ди и јај не ће ли је) ко је има ју по 23 хро мо-

зо ма. То је по ло ви на укуп ног бро ја хро мо зо ма ко је по се ду је јед на те ле сна ће ли ја.

Ге ни као де ло ви ДНК су основ не је ди ни це на сле ђи ва ња и про мен љи во сти осо би на

код чо ве ка.


На број основ не де ло ве ће ли је чо ве ка. 1.

Ко је вр сте де о ба ће ли ја чо ве ка по зна је мо?2.

Ка ко се на зи ва де о ба у ко јој но во на ста ле ће ли је има ју исти број хро мо зо ма, као 3.

и ће ли ја од ко је су на ста ле?

Ка ко се зо ве мо ле кул ко ји гра ди хро мо зо ме а у се би са др жи ге не?4.

Ко ли ко хро мо зо ма има пол на ће ли ја?5.

30

атом

молекул

ћелија

ткиво

орган

органскисистем

организам

ћелијска мембрана

цитоплазма

органеле

једро

митоза

мејоза

део8а ћелија

хромозоми

ДНК

гени

основна грађа

наследнифактори



За што је ко жа наш нај ве ћи си стем ор га на

Ко ји све ор га ни ула зе у њен са став

Од че га нас кожа шти ти, а шта нам обезбеђује

Ко је су нај че шће бо ле сти и по вре де ко же

Кожни систем човека

Documents

Биологија 7 - Уџбеник