PRILOZI

Mr Behija Zlatar

PODACI О STANOVNISTVU SARAJEVA U POPISU BOSANSKOG SAND.ZAKA IZ 1604. GODINE

О proslosti Sarajeva и nasoj istoriografiji ima znatan broja radova. Najznacajniji medн njima sи radovi Н. Sabanovica, N. Filipovica, V. Skarica, Н. Kresevljakovica i А. Ве ј tica. Navedeni radovi pisani sи и dobroj mjet·i na osnovu tиrske arhivske grade. Za istoгijи Sarajeva posebno sи znacajni turski popisni defteri. Dok sи defteri iz XV i prve polovine XVI stoljeca vise koristeni, dotle su popisni defteгi iz drиge poloviпe XVI stoljeca ostali do sada manje poznati. U dosadasnjoj isto­t·iografskoj literatиri nisи koristeni ni podaci iz popisa bosanskog san­dzaka iz 1604. godine, ра misliш da Ьi Ьilo dobro saopstit·i neke podatke iz navedenog deftera, koji mogu Ьiti korisni za izиcavanje urbanog raz­vitka Sarajeva а posebno za izиcavanje strиktиre njegovog stanovnistva.

* * *

ZahvaljиjиCi povoljnom geografskom polozajн, Sarajevo se dola­skom Osmanlija и drugoj polovini XV stoljeca pocelo brzo razvijati. Osnove Sarajeva postavio је Isa-beg Ishakovic podizanjem svojih za-

15• 227

dиzЬina 1462. godine.1J Poslije pada Busпe, Sarajevo је postalo i ad.mi­

nistrativni centaг novoosnovanog bosanskog sandzaka. Ovaj grad је Ыо i polazno mjesto osmanlijske vojske и osvajaнjima prema zapadи. То је иticalo i na dolazak trgovaca i zanatlija te је Sю·ajt:vo postalo i vaian trgovacki i zanatlijski ccntaг. Svoj najveci гaZ\1iLak н doba tшske vla­davine gгad је dostigao и XVI stoljecи.

Sarajevo је н pocetlш Ьilo ргсtеzпо grad пaseljen ћriscanskim sta­пovni~tvom. Na osno,;и popisa iz 1485. godine vidi se da је и Saгajevu Ьilo 42 muslimanske kнсе, 103 lнiscanske i 8 kиса dиbrovackili gra­'1aпa.2' SljedeCi popis bosaпsl~og s~dzaka iz 1489. godine pokazuje da је cioslo do pгiliva пшsliшanskog staпovnistva sa strane, kao i do t1b1·zanog procesa islaшizat:ije. Те godine Saгajevo је iшalo 82 mt1Sli­шanskc kuce ti 89 hгlscanskih.J> U periodtt ocl 1489. du 1516 (kada је saCinjeп novi popis bosanskog sanclzaka) Sarajevo se ПШ'ilо t1 veUki gгad oгijcпtalno mиsliшanskog tipa. Tada је Ll Sю·ajevu Ьilo 15 шahala sa 873 mиslimanske kuce, 346 ncoz.;njcпЊ i 35 uclovica. clok је ћriscanskih kuea Ьi!о 75 i 15 udovica. Ocl toga је Ьilo 66 kнса dнbrovackih t rgo­vaca. I 1520. godine Sarajevo ј~ ima]o 15 шahala.~J Тн је Ьilo 1027 k ttca, 366 neozenjenih i 56 пdovica5' Вгој stanovпika Sarajeva sljedecЉ ncko­liko godina nije se povecao, preшda је broj mal1ala vise пеgо udvostrи­cen. (35), tako da је 1528-30. godine Saraje\ю iшalo 1062 kисе, 553 neo­zcnjeпa i 16 udovica.6>

Dalji 1 azvitak gгada pospjesio је i Gazi HusгeY-beg podizanjem svojih mnogoЬI·ujniћ zadнzЬina. Defter iz 1540. pokazuje da је Sarajevo dostiglo veliki ekonomski i kulturni naprcdak. Те godine иpisano је 40 шusliшanskЉ шahala sa 1368 nшsliшaпskЉ kиса, 1045 neozenjenili i јеdпа llriscanska maћala и kojoj је bllo 18 Iщса nшsliш:шa, 13 ba­stina i 6 udovica.7> То znaci da је za 55 godiп::t od 1485. do 1540. proces islamizacije uveliko zal1vatio ovaj gгad. Od 103 ћгiscanske lшсе upisane 1485. gocline, и defteш iz 1540. godinc t1pi.s::1.пo је и jedinoj hгi~canskoj maЬali 14 kt1ca hгi.Scaпa, 13 bastinn i 6 uclo,,ica. Doduse, а ovom defteш nisu нpisani dнbгovacki gгadaпi i dош::1.се katolicko staнovnistvo koji sи Ьili koncentris~пi н posebnom kvaгtu (Latinlнk).

SlijedeCi sacиvani clefLe1· bosanskog saпdzaka (uko 1570) pokazujc da је proces islamizacije gotovo zavrsen. Upisan је znatan broj konver­tita, posebno oslobodeпill 1·obova: Sulejman, siп Abdиlaha, oslobodeni rob Kemal-bega, Hasan, sin AbdLLlalщ, osloboueni гоЬ ћadZi Sinana, Ajas, sin АЬdиlаћа, oslobodeni гоЬ HttSГC\'·bega, Мећшеd, sin Abdulaha, oslobodeni rob Kasim-bega, Jttsuf, siп AbclLtlaћa i Nesuћ, sin Abdulaha,

1> Н. ~а Ь а n о v i с, Dvije najstarije ''alaфtame н Bosni, Prilozi za orijen­talnu filologiju i istoriju nasih naroda t1 <!оЬа tuгske vladavine, II/1951, Sarajevo 1952, 17-18.

2) IsLaнbul, Ba~bakaпlik Ar~.ivi (ВВА), Tapt.l clcfter (TD) No 18. Fotokopije u Or.ijeпtalnom iпstitutu а Saгajevll (OIS) pod bmjem 61 fo. 9; N. F ilipovit, Neki 1101'i poclaci iz istorije Sarajeva pocl 1'ul'ciuщ Preglecl 7-8, Sarajevo 1953, 70.

з> ВВА TD No 24, OIS Ьг. 62 fo. 17-18; N. F i 1 i р о v i с 11. d., 70. 4> ВВА; TD No 56, OIS Ьг. 63 fo. 12; f•! . F i 1 i р о v i с n. d., 71.

228

S> N. Filipovit, n.d., 72. 6) ВВА, TD No 157, OIS Ьг. 65 fo. 94-127; N. F il i р о v i с, n. d., 72. 7> ВВА, TD No 211 OIS br. 75 fo 187-209.

oslobodeni robovi G<:~zi HиS1·ev-bega i mnogi drugi te Mнstafa, sin Luke, Јиsиf, sin Lиke, Јиsиf, sin Vнkdraga. PI·ema оvош defterи, Sarajevo је imalo 63 mиsliшanske rnahale i d,rije hrBcanske. MиsЊnanskih kиса bllo је 3453, neozenjenЉ 2080. Vjerski slиZbenici su placali poseban рогеz i oni su bili izdyojeni kao posebna kategorija. Ovdje је иpisana 61 Јшса imaшa i 65 kиса mujezina, sto Ьi otp1·ilike odgovaгalo Ьгоји mallala i dzamija tl gradи. U ovom defteru је иpisano jos nekoliko kate­gorija gгadskog stanovnistva koje је placalo роsсЬап porez. То sи: jedan slijepac, dva mнhassila (sakиpljac poreza) i dva giгiftara (nesposoban za 1-ad). Dalje, и defteru је upisano 88 hriscana »tl samom Sarajevu« i mallala Ve1ros sa 11 kнса nшslimana, dva. пeozenjena, 12 kuca hriscana, cetiгi uclovice i jednom pгaznom bas1Jinom.8> U ОVОП1 defteru pгvi put se пalazi spomen muafijetu tl Sarajevн. Ти stoji da su stanovnici Sara­jeva koji Stl »neprekidno u sluzЬi vlaclara« oslobodcni od nameta ava­rizi divfшiye.9> Mttafijet је potpllno ili djelomicпo oslobadanje rajinskog stanovnistva (11riscanskog i muslimanskog) od ciгzavпih i feudalnЉ oba­veza. Inace, и cijelom bosanskom sandzakи н dob<:~ tшske vladavine mua­fijet је иticao na 1·azvitak gradova и demografskom i privrednom smi­~= lu.10J Tako је muafijet, pored ostalih faktoгa, нticao i na razvitak Sa­,·ajeva.

Stanovnistvo Sarajeva је Ьilo иglavnom slovcnskog rю1·ijekla. Pre­ma podacima iz spomenиtih deftera, vidi se da је veliki clio musliman­skog stanovлist,,a Saraje,,a Ьiо domaci islamizirani seljak.щ Dio sta­novni~tva koje је пaseljavalo ovaj g1·ad doselio se i iz oЬliznjiћ kasaba kao i iz Heгcegovine. U Sarajevu је ЬНо .i s tranaca, ali oni sи postepeno gt1Ьili svoje etnicko oЬiljezje i uklapali se и пovu srec1inи. AлaHzira­juci clefteгe kao i pгotokole sarajevskog seг.ijatskog suda (sidZile) iz XVI stoljeca, zapaza se medн stanovniStvom Sarajeva dosta spahija, islamizit-anill siпova vojnika i martolosa, adшinistrativnih i vjerskih slttZЬenika, trgovaca i zanatlija, kao i znatan broj robova, osloboёleniЪ 1·obova koji su poгijeklom iz Slavonije, Madarske, Slovenije i Hгvatske. Ј Е. CeleЬi је, prolazcCi kгoz Sarajevo 1660. godit1C zapazio da sи roЬinje vecinom Hгvatice i BнgarkinjeY>

Sredinom XVI stoljeca u Sarajevo su se c\oselili i Jevreji. Pгvi spo· men jedпom Jevreju н Saгajevu potice iz 1555. godine.щ Тi prvi Jevreji и Sarajevu blli su sefardi, progпani iz $panije 1492. godine. Кrajem XVI stoljeca, veliki ' 'ezi1· Sijavtts-pasa sagt·adio је nastambи za Jevreje, tzv. Sija"us-pasinи dairt1.1~1 Sarajevski Jcvreji stt sc uglavnorn bavili

&Ј ВВА, TD No 379, OIS Ь1-. 76 fo 3-48. 9Ј ВВА, TD No 379. OIS br. 76, fo 76; А. S Lt с с s k а, Da li su sa;-ajevski

Јеџ,·ејi bili mu'af?, Goclisnjak Pravnog fakulteta t1 Sarajcvu, XXIII, Sarajevo 1975, 192.

to1 Л. Н а n d z i с, Z11acaj mнafijeta и razvitktt :;,.a,Jskiћ ltaselja и Bosni и XVJ vijcku, Jugoslo,•cnski istorijski casopis 1-2, Bcograd 1974, 61.

11> N. Filipo,• ic, n.c!., 71 i 75. 111 Е. С с 1 t.: t' i. Putopis - Odlomci о jugvslovenskint zemljama, Preveo,

uvod i komentaг пapisao 1-I. sabaпovic, S::tгajc\IO 1967, 117. 13) А. В е ј t i с, Jevrejske 11astambe н Saraje1'll, Spomenica 400 godina od

dolaska Jcvrcja и Bosпu, Sarajevo 1966, 31. • • 14> А. В е ј t i с, Sija11us-pasina claira tt Sarajevu, ћilozi za proucavanje isto-ПJe Saгajcva Il/ 1966.

229

trgovinom i zanatstvom. Poseban udio imali su tl spoljnoj trgovini, te se znatan dio trgovackih poslo\'a s Dubrovnikom i Italijom odvijao preko Jevreja.

U Sarajevu su od пjegovog osпivanja bili prisutni Dubгovcani. Oni koji su tu Ьili stalno naseljeni stanovali su u posebпom kvartи, Latin­luku Ш Frenkluk mahali. I Dubrovcani su se kao i Jevгeji uglavnom ba­vili trgovinom. Na poziv sandzak-bega i (lгugih visokih fиnkcione1-a u Sarajevo su cesto dolazili dиbrovacki ljekari i razni gradeviпski maj­stori. Cijelo vrijeme, dok је Saraje,•o Ьilo sjediSte bosanskog sandzaka, Dиbrovcaпi sи tamo slali svoje poklisare da se poklone !i odnesu da­rove za svakog novonaimenovanog naшjesnika provincije.

Svoj najveCi teгitoгijalni razvitak и vrijeme tигske vlaclavine Sa­rajevo је dostiglo krajem XVI stoljeca. Tada је grad poprimio uglav­nom onaj izgled kakav се ga zateCi austro-нgarska okupacija. Kako је izgledalo Sarajevo krajem XVI i na samom pocetkи XVII stoljeca, po­kazuje nam opsti popis bosanskog saпdzaka iz tog vremeпa}5) Najbolji indikator razvijenosti jednog grada u tигskom periodu је broj dzamija u gradи okolo kojih su se forшirale gradske cetvrti. Pocetkom XVII stoljeca Sarajevo је imalo 91 mнslimansku mahalu, dzemat (skupinu) Jevreja, ћriscane (geberan) и sншош Sarajevu i mal1alи Varos.16

) Od posljednjeg popisa bosanskog sandZaka (oko 1570) ра do ovog iz 1604. godine osnovano је u Sarajevu trideset no\ril1 mahala, Ьilo da su nastale izdvajanjem iz nekih starih mal1ala ili kao sasviш nova naselja.

Popis mahala и Sarajevu iz 1604. godi11e: Mallala diamije sultana Melzmed-hana - 66 kuca i 14 neozenjenЉ. Vjel·­ski sluZЬenioi izdvojeni su u posebnu kategorijи gradskog stanovnistva. U ovoj maha}i stanovao је jedan imam i hatiЬ i dva mujezina. S tanov­nistvo mahale saCinjavali su ljиd'i razlicitih zanimanja. Pored tri vjer­ska sluZЬenika, tu su stanovali spal1ije (11), jedan krojac, jedan saЬljar, jedan pisar, sest stavljaca koze, dvojica dervisa i tгi oslobodena roba. Mahala Ajas-pase - 42 kuce ozenjenih, 21 kuca neozenjenih i cetdri kuce vjerskih sluZЬenika. Osam stanovnika ove mahale ЬШ stt spaћije. Za dvojicи stoji da su porijeklom iz Heгcego,,ine: Bali, 'Sin Davuda i ВаН sin Husejna. Mahala diamije hodi.e Kemala - 51 kuca ozeпjenih, 30 neozenjenЉ i dvije kuce vjerskih sluZЬenika. Od toga је 10 spaћija, dvojica vojnika i jedan cиrcija. Mahala casne diamije Mevlana Bali efendije - 42 kнсе ozenjcnih 5 ne­ozenjenih i dvije kuce vjerskih slн:Љenika. Osim za imama i muJezina, nije oznaceno zanimanje ni za jednog drugog stanovnika О\'е mahale. Mahala mesdzida hadii A/ije - 57 lшса ozenjenih, 19 нeozenjenih i dvije kuce vjerskih sluibenika (imaш i mLtjezin). U ovoj rnal1ali Ьilo је koncentrisano 12 porodica cije Stl starjesine Ьili vojnici, jedan је Ьiо zaim i jedan glllaш-i sah (sluga cara).

щ Ankara, Тари ve kadastro (ТК) No -П7, Fotokopije и Orijentalnom inst i­tиtи и Sarajevи (OIS) br. 202.

16) Апkага, ТК No 477, OIS br. 202 fo 3-33.

230

Ма!шlа dzamije Skendera cehaje - 20 kuca ozenjenih, jedan neoze­njeп i dvije kuce vjerskiih ·slu:Zbenika. Od toga је 10 kuca spahija а upi­san је samo jedan zanatlija, tasci (kaшenorezac). Mahala mesdzida hadzi Oruca - 35 kuca ozenjenih, 12 kuca neozep.jenih, jedna kuca imama i jedna mujezina. Cetvorica stanovnika ove mahale blle su spahije. Mahala mesdtida Jagdzi Ahmeda - 23 kuce ozenjenih, 22 neozenjena, jedna kuca imama i jedna mujeZ)ina. Medu stanovnicima ove mahale upisana su petorica vojпika i trojica spahija. Malzala mesdzida hadzi Mehmeda Bakarevica - 23 kuce ozenjenih, 20 neozenjenih i dvije kuce vjerskih sluЊenika. Mahala mesdzida 1-zadzi Jusufa - 21 kuca ozenjenih, set neozenjenЉ i dvije kuce vjerskih sluzbenika, jedan imam ~ jedan mujezin. Mahala mesdzida hadzi Idrisa- 34 kuce ozenjenih, 19 neozenjenih, je­dan imam ј jedan mujezin. Malюla hadzi Mustafe, poznatog kao Havadtezade, izdvojena iz mahale hadzi Ejnehana - 29 kuca ozenjenih, 7 neozenjenih i dvije kuce vjer­sЮih slu.Zbenika. Mahala mesdzida Beћ.lula !щdzi Hasana izdvojeпa iz mahale Skender­pase - 34 kuce ozenjenih, sedaш neozenjenЉ, jedan imam i jedan mujezin. Mahala hadti Bali - 42 kuce ozenjenih, tri neozenjenih i dvije kuce vjerskih sluZЬenika. Mahala dzamije hadzi Hasana - 34 kuce ozeпjenih, 11 kuca neozenje­пЉ, jedan iшаш i dva mujezina. Mahala mesdzida zene umrlog Husrev-bega - 41 kнса ozeпjenih, 33 neozenjena i dvije kuce vjerskЉ sluZЬeпika. Za cetvoricu stam.ovnika ove шahale stoji da su spahije а zn jednog da је janjicar. Mahala dtamije umrlog Husrev-bega - 19 kuca ozenjenih, 15 neozenje­nih, jedan :imaш i dva mujezri.na. Dvojica od ovih stanovnika bili su voj­nici а dvojica oslobodeni robo,•i. Mahala (lzamije umrlog Ali-pase - 58 kuca ozenjenih, 35 neozenjenih, dvije kuce vjerskih sluZЬenika. Za samo sedam nosioca domaCinstava oznacena је kategorija: to su jedan imam, dva mujezina, trojtica spahija i jedan janjicaг. Mahala dzamije hadf.i Turhana - 64 kнсе oze11jenЉ, 13 neozenjenih, jedan imam i jedan mujezin. Маћаlа hadzi Mustafe - 28 kнса ozenjenih, 29 neozcnjenih, jedan imam i jedan mujezin. Maltala Jzadii Ihrahima dtundije - 27 kuca ozenjenih, 14 neozenjenih, jedan imam i jedan mujeZJin. Mahala mesdzicla Kemal-bega - 38 kuca ozenjenih. 36 neozenjenih, jedan imam i јсdап шujezin. Ma!tala mesdtida saraca lsmaila, dгugi пaziv mesdiicl hadZi Hajdar -37 kuca ozenjenih, 16 neozenjeniћ, jedan imam i jedan mujezin. Dvojka nosilaca domacinstava и ovoj шahali bili su spahije.

231

Mahala mesdiida Dudi h.atun - 38 kllca ozenjeniћ, 27 neozenjenih, je­clan imam i jedan mujezin. Mahala dtamije Mustafa-bega, sina Skazder-pase. - 35 kuca ozenjeпiћ, 7 neoz~njenih, dmam i hatiЬ jedan ј cl,,a шujczina. U ovoj mal1ali sta­novao је sarajevski kadija Riza efendija. Mahala mesdtida pisara Kasima 8 kuca ozenjenih, 13 neuzeпjcnЉ, jedan iшam i jedan mujezin. Mahala mesdzida hadii Титћапа 64 kнсе ozenjeniћ, 7 neozeпjeniћ, jedan jmam i jedan mнjezin. Мсdн o'vlim stanovnicima trojica sн spa­blja. Mahala mesdtida lшdzi Ејнс/zтш - 30 kнса ozenjenil1, 11 пeozenjeniћ, јеdап im~tp i jedan mнjezin. Sanю za ~vojicu stanovnika ove maћale нpisana su njiћ.ova zanimaпja: emini del ter (cuvaг katastю·skih knjiga) i јеdап saraё. Mal-zala mesdiida lmdzi Memi - 62 kuce оzеnјепЉ, 15 neozenjenЉ, je­dan imam i jedan nшjezin. Medu ovim stanovnicima Ьiо је јеdап oslo­bodeni гоЬ. Mahala mesclzida lшdzi llasa11a vojvocle - 62 kш\' ozenjeniћ, 5 kuca neozenjeпiћ, јеdап imam i јсdап mujeziп. Mahala mesclzida Melzmell-bega - 42 kнсе uzcnjenЉ, 10 kuca пeozc­njenih, jcdan ћаtiЬ i јеdап imam. Za sапю cetjгi nosiuca dumaCinstva tt ovoj mahali ttpisana su njЉova zaniшanja: јс<.l<ш spaћija, jedan sагас i dva hatЉa. Maltala Armagandii Siншш - 40 kuca ozenjcпih, 29 пеоzепјсniћ, jedan imam i jedan hatiЬ, d\1a шнjezina. Тt·ojica ud ovjh staпovnika su spa· hije. Maha/a diamije hadzi Bali - 44 kU(:c ozcnjenЉ, 4 ncuzenjeпa, jedan ћаtЉ, jedan iшam i jedan nшjczin. Ma!zala mesdiida hadii Simma - izd,,ojena jz шahale l1adzi Bali i hadzi Dzafeгa - 49 kнса ozenjenih, 4 nеоzепјепа, jedan imaш i jedan щujezin.

Mahala mesdiida !-zadii Dm•uda - 80 kuca uzenjcnih, 7 пeozenjenЉ, јеdап imaш i jedan mujezjп. Mafza/a mesdiida hadti Sejdi- 88 kuca uzcпjenЉ, 11 neozcпjenЊ, jedan !imam ј jedan mujezin. ·

Ма/щlа mesdtida saraca Ismaila - 37 kuca ozeпjenih, 47 пeozenjenih, јеdап јmаш i jedan mujcziп. i'vla/1ala mesdiida Jakub-pase - 33 ku~e оzеnјепјћ, 4 kucc пeuzeпje­пih, jedan imaш i јеdап шujezin, јеdап sејћ. MedLt stanovпiciшa ove шahale upisaai su trojica spahjja ј jedan јапјiсаг. Маћа/а mesdi.ida Nezira janjica}'(l, rlntgi nazi11? - 48 kllca ozcпjeniћ, 4 neozenjena, јесiап iшatn i јеdап Шlljezin. Mal1a/a mesdiida sagrakci Hasmza - 33 kш5е оzепјеnЉ, 25 neuzenjeпil1, jedan imam i jedan шujezjn. Medu st<шo,,nicjma ove malшle ttpisan је Mehшed, sin Abdulaha, oslobodeni гuЬ, sto znaёi sin islamizii·anug covjeka.

232

Malzala mestli.ida Abtli lzalife - 3.5 kuca ozenjeпih, 27 neozenjenih, jedan iшam i jedan mujezin. • Malшla mesdi.ida Vekilhшc Mustafe - 60 kttca ozenjenЉ, 5. neozenje­nih, jedan imam i jedan mujezin. Mahala mescliida umrlog muftije - 30 kнса ozeпjenill, 19 пeozenjenЉ, jedan •imam i jedan rnujezin. Mahala mesdf.ida Kiicuk .Тazidzi - 36 kuca ozenjenih, 28 neozcпjenih, jedan imam i jedan mlljezin. Mcau st<шovпiciшa 0"\'е maЬale upisaпa su tt·i oslobodeлa roba. Malzala fшdzi Sulejnuma - 41 kttca ozenjcпih, 24 пcozeпjenih, jedan imam i јеdап mujezin. Malwla 11zeslii.ida Ha.raci Mustafe - 36 kнc<t ozcnjenih, 21 neozenjen, jedan imam i jedan mujezin. Maf1.ala mesclzida lшdzi Ment.ije - 60 kuca ozeпjeпih, 6 пеоzеnјспа, је­dап imam ·i jedan mlljezin. Mahala mesdi.ida Наsтщ, sina D(t\Juc/a - 72 kucc о:knјспЉ, 21 neoze­njcл, jedan imam i tгi mujezina. Maflala mesdzida lшcli.i Di.afua - 80 kuca uzenjenЉ, 4 пcozenjenih, jedan imam i jedan mujezin. Mahala mesdi.ida hadii Memi- 16 lшса ozenjeлill, 6 пeozenjenЉ, jedan imam i jedan mlljezin. Mahala mesdi.icla lzacli.i Ејпеlи11ш, dгllgi naziv Sinan, 11ojvoda lzattш -52 kuce uzenjeniћ, 14 kuca neuzenjeniћ, jedan imam .ј jedan пшjezin. Маћаlа mesdzida lшdZi Sinana izdvojena iz та/ш/е lzac/Zi Ejnelzana -42 kuce ozenjeniЬ, 32 пеuzсnјелЉ, jedan imaш i jedan mпjczin. Ма1шlа mescШda /щсШ Alije, drugi пaziv Komotiн - 39 uzenjen.Љ, 5 леоzеnјепЉ, јеdап im<tп1 i jedan mujcziп. Trojica шedll ovim stanov­nicima bili su spahije. Mahala mesdzida sagr·akci Malzmuda - 21 Јшса ozenjenih, 29 neoze­пjenЉ, jedan imam i јеdап mttjeziп. Тгојiса medu ovim stanovniciшa su sраЬ~е. . Mahala Bгat11.ik (Vmtr1ik), dгugi naziv Dukandar Jusuf - 22 kuce oze­пjenih, 17 neozenjenЉ, jl"dan inыm, jedan ћаtiЬ •i dva mнjczina. Јеdап stanovnik о\те mal1ale Ьiu је dzuшHja. Mahala mesdi.icla l1асШ Nesulщ, izdvojena iz malzale hadii Km·tala 24 kuce ozenjeпih, 8 пeozenjenih, jedan imam i jedao mнjezin. Malzala mesdzida Terzica (Tazade) Hasa11a - 52 kнсе оzеnјепЉ, 31 neozeпjenЉ, jedan imam i jcdan mнjezin. Ма/ш/а Bгatnik (V,II'atnik), drugi naziv Dukandar Jusuf - 22 kuce uze­пjenЉ, 39 neozeпjenih, jcdan imam i jedan mttjezin. Dvojica od O\'ih stanovnika Ьili sн zaimi, јеdап spaћija i јеdап haшamdzija. Ma1zafa mescliida lшcl~i Meltmecla - 35 kuca uzcпjenЊ, 9 пeuzcnjcniћ, јеdап irпam i јеdап пшјеziп. Mahala dzamije umt·log Jal1ja-pase - 21 kuca ozenjeniћ, 21 neozenje­пih, jccian imam i hatiЬ i jedan mнjeziп. Petorica od tЉ staпovnika Ьili su spal1ije.

233

Mal1ala nzesdzida Ahmeda Celehije Kuzdengi? - 49 kuca ozenjenih, 32 neozenjeлih, jedan imam i јсdап ffilljeziп. Mahala mesdzida Kecedzi Sinana - 27 kuca оzеnјепЉ, 9 kttca neoze­njeпih, jedan imam i jedan mujeziп. Dvojica od tih staпovпika su spahije. Mal1.ala mesdi,icla Hajclara, pisш·a umrlog Husrev-bega - 45 kuca oze­njenih, 35 neozenjeпЉ, jedan imam i dvojica mujeziпa. Samo је za jed­nog stanovnika oznaceno Cim~ se bavio. То је Ьiо jedan kujuпdzija.

Mahala mesdzida hadzi Malmzuda, izdvojena iz mahale katiba Hajclara-60 kuca ozenjenih, 4 neozenjenih, jedan imam i mujezin. Malzala mesdzida Da1ntd celehije - 43 kuce ozenjenЉ, jedan imam i jedan mujezin. Mahala mesdiicla Hisama - 12 kнса ozenjenih, 27 neozcnjenih, jedan imam i dva nшjezina. Dvojica medu ovim stanovnicima sн spahije а jedan halvadzija (slasticar). Mahala mesdzida Me11lmш Arapa - 37 kuca ozenjenih, 35 neozenjenih, jedan imam i јеdап mujezin. Jedan nosilac domacinstva је spahija. Mahala dzamije Cakrci Muslihudina - 59 kuca ozenjenih, 37 neozenje­nih, jedan imam, jedan hatЉ i jedan mujezin. Mahala dzamije hadzi Ahmeda, izdvojena iz mahale sejh Feruha Sufi-26 kuca ozenjenih, 13 neozenjenih, jedan imam i hatiЬ i jedan mujezin. Jedan stanovnik iz ove mahale је porijeklom iz Pazarra. Mal1ala mesdiida Sinaн l1.alife - 36 lшса ozenjenih, 29 neozenjenih, jedan imam i jedan mujezin. Mahala dzamije Тimurhana izdvojena iz mahale Sinan halife - 50 kuca ozenjenih, 17 neozenjenih, jedan imam i hatiЬ i jedan mujezin. Маћаlа mesclzicla Sinan Celehije, drugi naziv Komotin - 34 kuce oze­njenill, 9 neozenjenЉ, jedan imam i jedan mujezin. Cctvorica medu ovim stanovnicima su spahije. Mahala mesdzida Jшdzi Ејнеlшна - 54 kuce ozenjenih, 13 neozenjenih, jedan imam i jedan шujczin. Cetvorica nosilaca domaCinstava su spa­hije а jedan је janjicaг. Mahala mesdf.icla lюdzi Husejнa, izdvojena iz mahale hadi,i Ejnehana -45 kuca ozenjcnih, 24 пeozenjenih, jedan imaш i jedan mt1jezin. Dvojica od ovih stanovnika Ьili su spahije. Mahala mescliicla Kebkehir - 32 kнсе ozenjeпih, 38 kuca neozenjenih, jedan ·imam i ћаtiЬ i јеdап mujezin. Malшla mesdi.icla hасЊ Sinana - 54 kuce ozenjenih, 5 neozenjeпih, jedan imam i jedan mujezin. Malzala diamije Mevlana Arapa - 26 kuca ozenjenih, З kuce neozenje­nih, jedan imam i hatiЬ i jedan nшjczin. Jedan stanoYnik је spahija. Malюla !zadzi Jal1ja izdvojena iz nшlzale Me·p/ana Агара - 48 kuca oze­njenЉ, 21 neozenjenih, jedan iшam i jedan mujezin. Mahala mesclzida ћасЊ Alije, drugi nazi'' Nevbrdilo - 55 kuca ozenje­nih, 32 пeozenjcnih, jedan imaш i jedan шujezin.

234

Mahala mesdi.ida sт-аса Alije - 33 kнсе ozenjenih, 14 neozenjeпih, јеdап imam i јеdап mujezin. Za samo jednog stanovпika је пavedeno zaпimanje. То је Mustafa, siп Alije, debbag (stavljac koze). Malzala тesc/i.icla Mimar Sinana - 40 kuca ozenj~.::пih, 23 пеоzевјепЉ, jedan imam i јеdап mujeziп. Mahala mesdi.ida Hubjar-bega zaima izdvojeпa iz 111al1.ale Firuz-begove medrese - 62 kuce ozeпjenih, 19 kuca пeozeпjenil1, jedan imam i јеdап пшjezin. Cetvorica od ovih staпovnika su spahije. Mahala di.amije Kohne hadf.i Ej11elюna - 27 kllca оzеnјепЉ, 17 пeoze­njeпih, jedan imam i јеdап mнjeziп. Mahala mescltida umrlog Hasaн-efenclije - 18 kuca ozcпjeпih, 13 пеоzе­пјепih, јеdап imam i јеdап mujezin. Mahala mescШcla hadii Mel1mecla, gradskog се/шје - 23 kuce ozeпje­nih, 13 neozeпjenih, јеdап ~шаm i јеdап mujezin. Malшla mescliida lzadi.i Sulejmana, sina Nesulш - 21 kuca ozeпjenih, 8 пeoi.enjeпih, jedan imam i јеdап mujezin. Mal1ala di.amije sejha Feruha - 40 kuca ozenjenЉ, 20 kuca пеоzепје­п.Љ, jedan imam i ћаtiЬ, jedan vaiz i јеdап mujezin. Mahala mesdi.ida l1aclii Jsa- 29 kнса оzепјеnЉ, 15 nеоzепјепЉ, jedan imam i jedan mujeziп. Maltala mesdi.ida Н alil-age - 45 kLtca ozeпjenih, 3 пeozenjeпih, јеdап imam i јеdап mujeZJiп. Mahala mesdi.ida ћadzi Husejнa, izdvojeпa iz diemшa Наsана \10j\10cle-28 kuca ozeпjeпih, 7 пeozenjeпih, јеdап imam i јсdап mujeziп. Mal1ala mesdtida di.amije Bali-bega - 21 kнса ozenjeпih, 10 пeo:lenje­пih, jedan imam i hatiЬ i јсdап mujezriп. Trojica пosilaca domaciпstva Ьili su spahije. Skupina ( diemal) Ј е11геја и Sт-ajevu - tri kllce. Hriscani (gеЬегст) и samom Saraje1'lt- 90 osoba. _ Malzala Varos - muslimaпskih kuca 13, hriscaпskih 13, 12 bastina. U Varosi Sarajevu upisaпo је jo.S 37 hriscaпa.

Na osпovu ovog popisa, Saгajevo је tada imalo ttkupпo 5.571 kttcLt. Od toga је 3686 kuca ozeпjeпih muslimaпa, 1534 neozeпjenЉ шusli­maпa. Zatim su роsеЬпо нpisiYю1c kuce Yjerskiћ slu:Љeпika. U О\'0111 izvoru нp.isano је 95 kuca imama i ћаtiЬа, Ј ОО kuca mujeziпa, јеdап vaiz i jedan sејћ. Jevreji su izdvojeпi u posebпu skupinu (Gem'at-i Yehudiy­aп) i upisane su njihove tri kuce. Hriscaпa је upisano 90 i u mahali Varos 13 kuca nшslimana i 13 kuca ћriscaпa, plus 37 hгiscaпa u samoj Vaгosi. PriЬlii.aп Ьгој kuca dao је pet godina ranije (1599) Jeronim Zla­taric. On kaze za Sarajevo da је to vrlo lijepo i prijatno mjesto sa 5150 kucaY> Ako se uzme da је svaka kLtca imalo prosjecno ро pet Clanova, sto se ne moze ttYijek uzeti sa sigшпoscu, s obzirom da u vrijeшc ra­tova, epideшija i piir·odnЉ пcpogoda zпаtпо opada broj staпo\1Пistva,

т \f. S k а r i с, Sагаје'ю i 11jego1'a okolina od J7ajsJarijill и·етена 'lo ausf/'0--ugarske okupacije, Sat"ajeYO 1937, 84.

235

ошlа Ы SD.гajevo pocetkoш XVII stoljcca iшalo oko 27.000 stanovnika. 1 ako znamo da и deftere nistl upisivaпe sve kategorije gгadskog sta­novniStva, onda је SD.raje\'0 u to vгijeme imalo oko 30.000 staпovnika.

Premda su defteгi izvoгi prvoga reda, mi ne пюzеmо samo па osJIO\'U ovih popisa нtvтditi tасап broj stanovnistva u jednom шjestu ili sireш роdгuсјн. Razlog је sto ll deftCJ'e nisu upisivaпc sve katcgo­rije gradskog stanoYnistva. Ali, bez. obzira па to, ti izvori nam pпtzaju jedшt opstu sliku kretanja sianovпistva u jednom mjestu Ш kгајц. D01lje, deftcгi pгuzaju dгаgосјепс podD.tke о porijeklu gгadskog starюvnist\'a, njcgovoj etпickoj, vjerslшj i socijalnoj struktuгi, kao i о ekonomskoj шоСi tog stanovпistYa, пјеgо.-ој orstoj kultшi, kao i пiz dгugih zanim­ljivih podataka.

~to se tice etпicko~ sastaYa sarajevskog stanoп1ist\'a, on se \'Гe­menom mijenjao. U pocetku su to ''eCiпom domaCi Ijнdi, ali se kasnije javljajн i stгanci. (tшski cinovnici, vojska, zanatlije, zatim Jevreji, Du­bгovcani, poneki Arapiп).

Za razliku od рпrЉ popisa bosaпskog sandzaka, u kojima је po­pisano stanovnistvo Sat·ajeva, н pogledtt \'jerske pripadnosti, Ьilo uglav­пom hгiscansko, u o\'vl11 popisu (1604), SaгD.jevo је vise muslimanski grad. Muslimansko stanovпistvo Sю·ajcva је н veccm brojtt islamizirano stanovпistvo sarajevske okoline, шanji broj је iz drugih kгajeva Bosne i Hercego,·iпe а ima i nezпatan Ьгој stranaca. Ovdje је upisano samo nekoliko slucajeva islamizacijc, i to su uglavnom oslobodeni robovi: Олi su svi upisani kao sinovi Abdцlaha: ћadzi Husrev, sin Abdulaћa, Skeпder, sin Abdulaha, Mahnшd, sin Abdulaha, Hasan, sin АЬdнlаћа i drugi.1sJ Musliшansko stanovnistvo Saгajeva, kako i u izvoп.t stoji, bavilo sc najvise zanatstvom i tгgovinom.

Hriscansko stanovпistvo Sагаје\Ћ је vcCim Ьгојеm porijcklom iz okoline Sarajeva. То potvгauje i Ьiljeska iz spoшeпutog deftera, tt kojoj doslovno stoji: »Hriscaпi u Vaюsi Sarajevн naseljavaju sc iz okoliпe i nastaпjuju se u spomenutoj Varosi. Bave se zanatstvom i zivc od toga. Dosli su iz susjedniЬ scla. SYojc п1jiпske oba\'eze (dace) placaju spahiji. Na OYom mjestu рlасајн sапю гсsш~i duћan (dimaгina)«.19) U оvош popisu medu hrlScaпskiш stanuvлistvom upisano је nekoliko stanovnika poгijeklom iz okolnih kasaba i iz Hercegoviпc: Andrija iz kasabe Olovo, Vukasin iz Konjica, Ivan iz Olova. Kojim sн se zanatom bavili hriscani u Sarajevн, па osnovtr ovog popisa пс moze se vidjeti. Nema рошепа лekom zanatн, izuzev curcijskoш. Medu popisanim hriscanskim stanov­nistvom ima nekoliko tгgovaca i ljlldi оzпасеnЉ kao pгeslac ј doslac.20>

Рогсd zanatstva i trgoviпe, ћгiscansko stanovniStvo se bavilo i zem­ljoгadнjom, sto цkazuje ttpisanЉ 12 bastiпa ·i 2 Ciftluka.щ

Staпovлistvo Saпtjcva clije1ilo sc па гazlicite drustvene sloje,,e, k_ateg~rije i grupe. Visim Jrustveпim slojevimD. pripadali sн visoki funk­cюneп, feuclalci, kacli_ie, zatim slнZЬcпki vjct·skЉ i kнltшno prosvjet-

236

18) Апkага ТК No 477, OIS bt'. 202 [о 4. 12, 16, 17. · 19> Isto fo 32.

20> Isto fo 33. 211 Isto fo 33.

niЬ иstanova. Srednjem stalezи pripadali sн mnogobrojne zanatlije trgovci, dok SLl пiziш slojeviшa pripadali gradska si1·otinja, robovi 1

ljнdi bez zanimanja. U ovom popisu rijetko је uz ~ше stanovnika upisivano i пjegovo

zanimanje i titиla, tako da se ne moze steCi роtршю jasan иvid и dru­stvenи i socijalnи struktип1 stanovnistva. Ali, i na osnovи onoga sto је иpisano nюze se donekle vidjeti strиktиra stanovпistva Sarajeva па po­cetkи XVII stoljeca. Ти је Ьilo veleposjednika (zaimi, spahije), admini­strauivnih sluZ:benika (kadija, pisar, gradski cehaja), pгosvjetnih 1-adnika (pгofesori, иcitelji), slиZЬenika vakufa (upravitelj vakиfa, nadglednik, zamjenik пadgledпika, ekonom, slнЉenici koji su se starali za OCLlvanje cistoce), zatiш vjerskih slиZЬenika (imam, hatiЬ, mиjezin, hodZa, mнf­tija, sejh d ljиdi koji sи CitaJi odredene dijelove iz Кш'аnа: sallablin, dzнzblm, amehan, jasinhan, aserillin), zanatlija (saЬljari, stavljaci koze, krojaci, potkivaci konja, ct~гcije, kozari, kamenoresci, zlatari, ћamam­dzije, kuћari, kovaci, slasticari), trgovaca, te pripadnika vojske Uanji­caтi, vojvode, sиbase i oЬicni vojnici.)

GledajиCi zanimanja ovog stanovnistva, zapaza se pored velikog Ьгоја dиhovпih lica i dosta zanatblja. Isticи se zaпati vezani za isl1ranи stanovnistva kao ri zanati vezani za preradи koze i metala. Saгajevo је bilo пе samo centaг zanatstva negu i centaг tгgoviпe te је шeatt stanov­пistvom evidentirano i dosta trgovaca. PrisLtslvo pripadnika pojedinih rudova vojske иkаzије da је Sarajevo i dalje bilo vojni logor, iako sи gгапiсе carstva Ьile u ovo v1·ijeme daleko od grada.

Medu stanovn.istvom Saгajeva zapaza se kroz cijelo XVI stoljece veliki broj robova i oslobodenЉ robova. Izvor шpstva bio је гзtni pli­jen i trgovina roЬljem. U Sarajevи је jos Ll prvoj polovini XVI stoljeca postojao tгg za roЬlje, а nalazio se pred namjesпikoviш dvиom и da­nasnjem parkи cara Dusana.22J I и ovorn popisu evidentiгan је izvjestan Ьгој oslobodenih robova. Меdн njima је Ьilo i bogatijih ljudi koji su osnivali vakufe. U istom ovom dећегu iz 1604. и popisu vakufa и Sага­јеvи Llpisan је vakиf Pijale, oslobodeпog гоЬа Husrev-bega i vakиf Mu­l'ata, osloЪodenog гоЬа Ajas-pase.23J

Stanovnistvo Sarajeva је jos od osvojenja Bosne bilo oslobodeno izvjesnih nameta, kao sto sи avariz-i divaniye i tekalif~ orfiye, zbog toga sto sи иcestvovali Ll vojniш pohodima, na poziv bosanskog saпdzak­-bega. 1 и ovom defteru iz 1604. gocline uz popis saгajevskih mahala upisana је Ьiljeska u mиafijetu, и kojoj stoji, qzmedи ostalog, da sи svi stanovnici koji vrse svoju obavezu prema sиltanu, и pogledu davanja od.redenog broja vojnika, bili oslobodeni nameta avariz, kiirekci, пezl i dzelЬ. Та obaveza је Ьila ucesce u vojniш pohodima Osmanlija.24J Po­stavljalo se pitanje, da li је cjelokupno stanovпistvo Saгajeva bilo oslo­boCi:eno ovih пameta. А. Sнceska је dokazao, na osnovLt пekih kasnijЉ tиrskЉ izvora, da је sarajevska muafnama vazila »Za cjelokиpno sta­novnistvo Sarajeva, bez obzira na njegov vjeгski i drнstveni polozaj«, 11a1·avno ttkoliko је to stanovпistvo ispllnjavalo obavezи ргеmа Sllltanll,

щ V. S k а г i с в.d., 37. 23Ј Ankara ТК No 477, OIS Ьс 202 fo 344. 24> Isto fo 32.

237

а ta obaveza је Ьila, kako је naprijed istaknцto, нсеsсе и vojmm poho­dima Osmanlija.25)

Ovaj defter, pored podataka о strиktttri i priЬliZnom Ьrоји sta­novnistva и Sarajevu, daje podatke i о daljem urbanom razvitkи grada. Od posljednjeg popisa 1570. ра do ovog iz 1604. osnovano је tridesetak пovih mahala. Grad se sirio na sve straл~. Dzamije i druge mиsliman­ske objekte, medrese, mesdZide i tekije, okolo kojih sи se formirale mahale, gradili sи иgledni tиrski funkcioneri, bogatiji trgovci i zanat­lije, kao svoje zadиZЬine i ostavljali odredena dobra za njihovo odrfa­vanje.

Od 91 mahale ttpisane и ovom deftertl, izdvaja ih se пekoliko ро svojoj velicini. То sи; mahala Sttltana Mcћmeda hana, sa иkирnо 83 kисе, na сiјеш је prostorи nastalo i prvo musliшansko naselje и Sara­jevu, zatim mahala dzamije umrlog Ali-pase, na cijem је prostoru Ьilo 107 kиса, mahala dzamije hodze Kemala koja se formirala okolo isto­imene dzamije na prostorи danasnjih ttlica Vase Miskina i jednog dijela ttlice Marsala Tita. Ova mahala Ьila је poznata pod imenom Cemalиsa. Od vecih mahala и ovom popisu, isticи se i maЬala saraca Ismaila koja se prostirala na podrucjи iznad Mttzicke akademije, mahala mes­dZida Кartal hadZi Ejnehana-Bardakcijan sa 86 kttca, mahala dzamije Cekrci Muslihudina na Bascarsiji itd.

Као ni dotadasnji defte1·i, ni ovaj defter ne Ьiljezi nijednи crkvu и Sarajevu, premda је, kako se zna, t1 to vrijeme postojala pravoslavna crkva.

Kako se vidi, ovaj posljednji popis bosanskog sandZaka prнza zaista dragocjene podatke za izиcavanje istorije Sarajeva. Kada se jos detaljnije proиci cijeli popis, kao i lista vakt1fa и Sarajevи kоји sadr:li ovaj defter (fo 342 - fo 354), onda се se moci dati potptшija slika Sa.ra­jeva na pocetku XVII stoljeca.

25) А. S u6e s k а, n.d., 200.

238