Година XLIX • Сремска Митровица • Среда 8. јул 2009. • Број 2524 • Цена 40 динара

Због проветравања винограда посекли дрворед код Моловина

Киша житом храни стоку

Скица за портрет: Драган Кардаш, заменик председника општине Рума

Завршен инђијски Сцена фест

Владмир Племић, најбољи српски ватрогасац

странa 2.

странa 4.

странa 13.

странa 3.

у овом броју:

странa 17.

Доласком лета и топлих дана ватрогасци обично не спавају. Некако се у то доба намести и жетва, а онда пожара колико волиш. Митровачка ватро-

гасна бригада у сусрет лету организовала је предавања по школама о ватри као добру и злу. Причали су ватрогасци малишанима колико ватра може да буде опасна и шта им је чинити ако избије пожар. То најбоље зна Владимир Племић командир ватрогасно-спасилачког батаљона који је ове године про-глашен за нај-ватрогасца и о којем доносимо причу на страни 17.

ВАТРА

НА 16. МЕДИТЕРАНСКМ ИГРАМА У ИТАЛИЈИ

Драгани отели злато !На 16. Медитеранским играма у Пе-

скари, атлетичарка Сирмијума Дра-гана Томашевић освојила је бронзану медаљу у бацању диска хицем од 59,73 м. Иако није одбранила победничку ти-тулу с претходних Медитеранских ига-ра одржаних у Шпанији, Драгана је мо-рално тријумфовала јер је без сјајнијег одличја остала неразумним одлукама италијанских судија.

Тренер Данило Кртинић каже за наш лист да је Драгани отето злато !

- У трећој серији је имала сјајан хи-тац, али је судија показао преступ. Нико није знао зашто је то урадио. Драгана је неправдом изгубила мотивацију, али се "вратила" и у последњој серији стигла до медаље - каже Данило Кртинић.- После освојене медаље, пришао нам је директор Олимпијског комитета Бранислав Јефтић и рекао нам да се овом медаљом Драгана вратила као главна нада за Олимпијксе игре у Лондону 2012. године.

Опширније на страни 26.

Среда, 8. јул 2009.2

ЖИВОТ НАШ

Пише:Милијана Барјактаревић

CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad

32+659.3(497.113)

SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Jo van ka Zur ko vi}. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm

Ne deq no.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Јо ван ка Зур ко вић, ДИРЕКТОР МАРКЕТИНГА Златко Зрилић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Ка ти ца Ку зма но вић, Зо ри ца Га ра ша нин-Сте фа но вић, Ду шан По зна но вић, Са ња Ми хај ло вић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), Гордана Мајсторовић ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 (маркетинг) e-mail: redakcija@sremskenovine.co.yu,Те ку ћи ра чун: 335-14254-73 Металс банкаШтам па "Борба а.д.", Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.100,00 ди на ра, за го ди ну да на 2.200,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

КисеоникЈедан од десет највећих српских страхова јесте

промаја или у народу познатија као реченица – „Изгледа да негде вуче“.

Фобија од струјања ваздуха кроз кућу преноси се с колена на колено, прелазна је, тешко се лечи али није смртоносна. Чешћа је код старијих особа али ни млађи нису имуни. Имале су је многе познате лич-ности.

Ниједна наука је није прецизно објаснила али највише се спомиње у психологији (у психијатрији је обично претеча или последица неких других поремећаја).

Једини систем одбране је сузбити проток ваздуха кроз пукотине користећи све могуће начине и веш-тине, обично научене на секцијама извиђача или у сличним ратним и мирнодопским ситуацијама. Штит-ници око врата, тј на праговима, али и око прозора могу бити у разним облицима, десенима, и од разли-читог материјала.

Просто је невероватно да на тржишту не постоји ништа специјално предвиђено у те сврхе, с обзиром на распрострањеност, па се наш народ, иначе склон преувеличавању, довија, правећи их од старих, али и нових, ружних поклон шалева, пешкира, крпара а богами и ћебади. Тако се, ето згоде, успут добија и звучна изолација.

Ако сте из ове приче добро може послужити и оби-чан селотејп у више слојева. Пурпен маса је одлична али немојте је стављати изнутра ако претходно нисте испунили тестамент. А нисте. Ионако немате бог зна шта да оставите. А и да имате, што би. Дакле, немојте непромишљено уништавати дрвенарију. Имате ПВЦ прозоре? Свака част. Пола проблема сте решили.

Наравно, релативно је више оправдан страх од зимске него од летње промаје али то вам не даје за право да помислите да су у периоду лета врата код фобичара чешће отворена, не. Тада се ови ваде на инсекте, гмизавце и глодаре који вребају да уђу, али ко је једном видео „оболелог“ знаће о чему је запра-во реч. Лако се препознају. Обично имају неку капу, мараму, шал, вату у ушима, обавезно прслук, и по-глед Шерлока Холмса („ко ли је, и зашто отворио?).

Пре сваког, не претерано честог прања косе приступају детаљном проучавању гаранције фена, а после прања, тестирању његове издржљивости. Мада никад опуштено: „Све фалсификују а да неће PHILIPS“!.

Ова групација, дакако, не подноси ни клима уређаје. Нигде. Ни у продавници, ни у аутомобилу, ни у свом ни у туђем. Да треба негде да вас превезу аутом по врућини, изашли бисте после минут, мокри и бесни. Отварање прозора је искључено.

У климом расхлађеним супермаркетима се гурају преко реда. У проветраваним амбулантама погото-во. Градским превозом не би ишли никад. Избегавају одласке у госте. Нерадо позивају госте који пуше а прозор би отворили евентуално у случају пожара. Ни мириси кувања им не сметају. Од печене рибе до шкембића, кажу воле домаћу атмосферу. Ту и тамо одлучују се и на аспираторе, само не отварај!

На Пелагићеве, и савете свих који о здрављу могу да саветују, поготово о корисном луфтирању и при-суству јона у ваздуху после кише, оглушују се.

Хистеричан напад би могао да се толерише једино и само страственом филателисти, власнику непроцениљивих примерака, док заљубљено про-учава колекцију поред отвореног прозора на сед-мом спрату, напољу има ветра, а неко нагло улази у просторију.

Све друго - није страшно.

Протекле седмице на локал-ном путу Принциповац – Мо-

ловин уништен је дрворед у пут-ном појасу којим газдује ЈП за стамбене услуге и грађевинско земљиште општине Шид.

Како сазнајемо од Зорана Семеновића, директора овог Јавног предузећа, посечено је око 40 стабала углавном јасена и јавора.

- Неовлашћена сеча ста-бала обављена је по налогу Пољопривредног предузећа „Ердевик“, који у непосредној близини тог дрвореда има своје винограде. На тај начин учињено је више прекршаја: уништавање државне имовине, уништавање природних ресурса и угрожавање животне средине. Познато је да у време вегетације није дозвољена било каква сеча, тако да је на овај начин угрожен и еко систем.

О уништавању дрвореда ја-вили су нам мештани Моловина, али ми ипак нисмо стигли да га спасемо, јер је он бесповрат-но нестао за само једно попод-не. На терен су одмах изашли саобраћајни и еколошки инспек-тори и направили су о томе за-писник, дошао је и директор ПП „Ердевик“ Љубодраг Марић, који је рекао да су стабла по-секли како би „проветрили ви-ноград“. С обзиром да је у над-лежности овог Јавног предузећа уређење локалних путева, наш следећи корак биће подношење пријаве и покретање кривич-ног поступка против одговорних лица у ПП „Ердевик“ – рекао је Зоран Семеновић, директор ЈП за стамбене услуге и грађевинско земљиште Општине Шид.

С. М.

У свакој другој општини Војводине грађанима ће

убудуће бити на располагању бесплатни правни заштитник у судским процесима. Уговор о реализацији пројекта бесплатног правног заступања, у Извршном већу потписан је са председни-цима војвођанских општина. Тиме је настављена реализација идеје покренуте 2007. године, где је у првој фази канцеларију доби-ло три општине, а сада још 19. Право на бесплатну правну помоћ имаће грађани Аде, Апатина, Сен-те, Кањиже, Бачке Тополе, Бечеја, Врбаса, Вршца, Зрењанина, Инђије, Кикинде, Ковина, Куле, Новог Сада, Панчева, Руме, Старе Пазове, Сомбора, Суботице, Шида и Сремске Митровице.

Ову помоћ моћи ће да користе грађани који имају стално бора-виште, пребивалиште или избе-глички статус у поменутим општи-нама, па и у Сремској Митровици, које до сада нису ангажовале ад-

воката. Они морају да испуне посе-бан услов – да спадају у категорију слабијег материјалног стања те да су носиоци „социјалне карте“. Град Сремска Митровица на овај начин пружиће помоћ социјално угроженим категоријама станов-ништва при решавању њихових

правних проблема. Сви заинтере-совани могу ближе информације добити у Услужном центру градске куће или на телефон 022/610-261 или 022/610-566 ( локал 100 или 108 – Услужни центар ).

С.Н.

Слободану В. (41) из Старе Па-зове и Николи Г. (44) из Инђије

полиција је одредила задржавање због сумње да су извршили тешку крађу у фирми "М профил". Они су

28. јуна, око 19 часова, на прева-ру ушли у стовариште ове фирме и у камион утоварили 12 тона ар-матурне жице у вредности од око 500.000 динара.

Након саслушања истражни судија је Слободана В. и Николу Г. пустио да се брани са слободе.

Ж.Н.

АКТУЕЛНО У ШИДУ

Кривична пријава за сечу дрворедаДа би „проветрили виноград“ надлежни у ПП „Ердевик“ наредили сечу 40 стабала на локалном путу Принциповац - Моловин

Зоран Семеновић, директор ЈП за стамбене услуге и грађевинско

земљиште Општине Шид

ЗА ГРАЂАНЕ У СУДСКИМ ПРОЦЕСИМА

Бесплатно правно заступање

ПРОВАЛНИЦИ ОДНЕЛИ ДВАНАЕСТ ТОНА ЖИЦЕ

Преваром до арматуре

Палата правде у Сремској Митровици

Среда, 8. јул 2009. 3

Уколико се наставе свакод-невне падавине, део рода

пшенице неће моћи да се ко-ристи за људску исхрану и завршиће у сточној храни. Сва-ка нов киша додатно испира зрно, смањује хектолитарску тежину, у пшеници је све мање протеина и биће непогодна за мељаву - упозорио је секре-тар Одбора за аграр Сремске привредне коморе Владимир Влаовић.

Због кише данима комбајни нису могли ући у њиве, а на многим парцелама пшеница је полегла што ће још више успорити жетву када вре-ме дозволи наставак радо-ва. По информацијама с краја јуна, највише проблема је у старопазовачкој општини и делу Срема у околини Београ-да. Ако се остваре прогнозе о новим падавинама и могућим непогодама, постоји страх да жито тотално полећи у земљу и поново клијати на класу што се деценијама није догодило на овом подручју !

Од 48.313 хектара под пшени-цом у Срему пожњевено је све-га десетак процената засејаних површина, а од 4.000 хектара озимог јечма пожњевено је две трећине усева.

- Не памтимо овако лоше вре-ме за жетву. Пшеница је поцр-нела и полегла по земљи. Ква-литет рода је знатно смањен, а ни приноси неће бити за по-нос и тешко је очекивати при-нос већи од 4 тоне по хектару. Први приноси се крећу од 3 до 5 тона, огромна је разлика од парцеле до парцеле и само ко је квалитетно обрадио земљу, може се надати неком средњем приносу. Ови приноси су дале-ко испод лањских када је про-сечан принос у Срему био 5,1 тону по хектару - наглашава Влаовић.- Судбина овогодишње жетве сада буквално зависи само од времена.

Према подацима Сремске привредне коморе, пољо-привредници оно мало скину-тог рода у силосе остављају само на складиштење. Мли-нари се не утркују у откупу и сељацима се не нуди више од 10 динара за килограм.

- Најава да ће држава ку-

пити 65.000 тона жита по 13 динара неће ништа променити на тржишту. Шта више, од ове интервенције никакве користи неће имати мали произвођачи јер ће се од регистрованог газ-динства откупити минимално 20 тона - упозорава Влаовић.- Произвођачима би помогло да је држава одрешила кесу и

откупила минимално 200.000 тона, односно око десетак про-цената прогнозираног рода. Овако, најугроженији сељаци са малим приносима и ситним парцелама неће имати никак-ве користи од тога што држава купује жито по 13 динара.

Ж.Н.-Ј.З.

ЖЕТЕОЦИМА НИКАД ТЕЖА ГОДИНА

Киша житом храни стоку !Оправдан страх да део рода неће бити употребљив за људску исхрану, да ће жито тотално полећи у земљу и поново клијати на класу што се деценијама није догодило у Срему

Судећи према изјави ко-ординаторке републичке пољопривредне инспекције за Сремски округ Данке Божић, на откупним мести-ма пољопривредних про-извода нема варања. Ин-спекција има пуне руке посла и свакодневно су на терену, а највећи проблем им представља недовољно горива за обилазак откуп-них места.

- Извршили смо више де-сетина контрола и за сада нема притужби на рад от-купних станица. Производи се предају директно пред произвођачем, ту се мере и оцењује квалитет тако да произвођач има шансу да одмах регаује и не преда свој производ, уколико сма-тра да има неправилности и закидања - каже Данка Божић.

Прошлог четвртак је на "Перковом салашу" у Неради-ну министар пољопривреде др Саша Драгин потписао је уговоре са произвођачима механизације у циљу помоћи пољопривредницима да пшеницу овогодишњег рода замене за набавку нове механизације и да при том за пшеницу добију три динара по килограму више од тржишне цене. Пољопривредницима који одлуче да овако на-баве механизацију, држава ће откупљивати пшеницу у

висини 50 одсто вредности пољопривредних машина и то за три динара по килограму више од вредности пшенице на Продуктној берзи. Прео-сталу вредност механизације пољопривредници ће плаћати по тржишној вредности.

Министарство пољопри-вреде ће и код ове врсте кре-дита субвенционисати 40 од-сто каматне стопе. Кредити ће се издавати на период од пет година, са могућношћу периода мировања до годину дана.

За потребе робних резер-ви, у понедељак је Продуктна берза у Новом Саду почела да прима пријаве за откуп пшени-це овогодишњег рода. Према одлуци Владе биће откупљено 65.714 тона, по цени од 13 ди-нара са урачунатим ПДВ-ом. Продавци могу бити једино регистрована пољопривредна газдинства и задруге. Најмања уговорена продаја 20 тона, а највећа 100 тона.

У складишта ће се примити пшеница са најмање 77 кило-

грама хектолитарске тежине, влагом до 13% и укупних при-меса 2%.

У Републичким робним ре-зервама су сачинили распоред пријема пшенице по окру-зима и утврдили листу од 50 складиштара. Продуктна бер-за је за контакте у овом по-слу одвојила 20 телефонских линија и према досадашњим искуствима у сличним по-словима очекују да ће ова кампања трајати петнаестак дана.

Страх од поновног клијања

Штете од кише могу по-служити тржишним прогно-стичарима да коригују своја предвиђања, пре свега у контексту мање укупне по-нуде са једне стране, али и могућег слабијег квалитета пшенице са друге стране. Из-весно је да је цена пшенице овогодишњег рода на берзи у Новом Саду 22. јуна стартова-ла са нивоа 10,26 дин/кг (9,50 без ПДВ) и није се мењала то-ком те недеље. Тако се нису

обистинила очекивања да ће цена стартовати са нивоа 10,80 дин/кг (10,00 без ПДВ). Остаје да се види колико ће последње временске непри-лике утицати да се због мањег укупног приноса појави мање пшенице на тржишту него што је очекивано и на тај на-чин утиче на померање цене на више, а на Продуктној берзи већ сада оцењују да ће производња пшенице у наредној години бити неис-

платив и лош биизнис.Протекле недеље на бер-

зи је регистрован раст цене пшенице, прошлогодишњег и овогодишњег рода. Почетак недеље донео је купопродајну цену новог рода од 9,50 дин/кг, без ПДВ.а, да би средином недеље цена достигла ниво од 10,50 дин/кг без ПДВ.а. Исто-времено реаговала је и цена пшенице прошлогодишњег рода, која је достигла просек 11,83 дин/кг без ПДВ-а.

Берза реагује

Инспектори у контроли

Жито за тракторе

Пријаве за откуп

У Нерадину потписани уговори о замени пшенице за механизацију

Среда, 8. јул 2009.4

Родио се 1953. у Шапцу, одра-стао у Грабовцима. Школо-

вао се у Београду, живи и ради у Руми. Могле би то бити основ-не контуре за скицу једног пор-трета, али, фале детаљи. Када је реч о Драгану Кардашу, заменику председника Општи-не Рума, баш те детаље пес-ник би описао у стилу: "Много хтео, много започео...". Није га у свему томе омео онај час који у народу слови као "далеко било", пре би се, у Кардашевом случају, могло рећи да се - не може све стићи. Негде се мора стати, а стало се код политике, оне активне.

На старту - лопта и микрофон

Завршена средња Машинска школа у Београду, војна уз рад (виши официр, мајор у резер-ви), све то обећавало је нешто друго, неки други позив. Фуд-бал у клубу "Граничар" у Гра-бовцима, потом у "Радничком" у Новом Београду, "Галеници" у Земуну, кајак у клубу "Иво Лола Рибар" у Земуну, све то је вукло на једну другу страну, спортску.

За један део младости Дра-гана Кардаша могло би се рећи, баш као у познатој Арсеновој песми - "Све било је музи-ка". Као вокални солиста КУД "Бранко Радичевић" у Зему-ну наступа по Југославији. Са радошћу се сећа трећег места на смотри у Маглају, негде 70-тих, уз оркестар Радојке и Ти-нета Живковића.

Певао је тада новије ствари, хитове. Али, и онда, и данас, мада све мање, због породичне трагедије и обавеза, песма број један му је "Идем кући, а већ зора, луче гуче са прозора..."

Како живот најчешће сахрањује побуде младих дана, стигла је зрелост, с њом и по-сао. Кардаш је радио на многим пословима, био је кондуктер у "Руматрансу", што опозиција у румском парламенту често с иронијом наглашава, па дирек-тор одељења за заштиту и без-бедност, једно време приват-ник, сада је заменик председ-ника општине. Тој опозицији зна да узврати - успех је уста-ти после пада, а не изгубити добијену битку.

Себе сматра успешним чо-веком: има породицу, супру-гу Снежану, сина Николу, петогодишњу унуку Бранис-лаву. Успех у сваком послу је, каже он - напредовање.

Кардаш је у СПС-у од 90-тих, од самог оснивања. Један је од оснивача те странке у Руми. То је, примећује он, на неки начин и нормално, и отац и стриц су

учсници НОР-а, на страни пар-тизана, а зна се - ивер не пада далеко од кладе.

Левица је, каже Драган Кар-даш, шири појам од комуниз-ма, ту су социјалдемократске партије, социјалистички по-крети, свуда у свету. Све док се левица залаже за друштво социјалне правде, пођеднаких шанси за школство, здрав-ство, рад, стандард, пензије, социјалну заштиту, биће леви-чар, и то активни.

Још додаје - што је више радника на улици, као дирек-тне последице кризе капита-лизма, пред левицом су све веће шансе. Није то утопија, ни демагогија. У прошлим вре-менима левичарски покрети и владе су много више рачу-

на водили о обичном човеку, а он је основна полуга сваког друштва, то је нешто чему сви тежимо.

У последњих десетак годи-на баца се дрвље и камење на прошли социјалистички си-стем, и тако се дошло до апсур-да: радници се шаљу на улицу, распродаје се баш онај друшт-вени капитал који су они ство-рили, у социјализму.

Рекло би се - ништа неочеки-вано у размишљањима једног председника ОО СПС Рума, члана Покрајинског одбора, члана Главног одбора, коорди-натора СПС-а за Срем.

Сећа се с тугом 2001, када је његова партија додирнула само дно. У Руми, и у Србији. Онда долази до благог рас-

та поверења гласача, сада се, тврди Кардаш, стигло до циља - не размишља се о цензусу, са СПС-ом се прави власт, на ло-калу, и у Србији.

Рума и снови о њој

Рума је, не тако давно, тврди Кардаш, била метропо-ла за околне општине. У вре-ме док су други само маштали о томе, Рума је имала путеве, воду, канализацију, гасовод, спортску халу, објекте културе, здравства... Враг би га знао за-што, и чијом вољом, тек, дошао је период заостајања. У другим срединама се нешто догађа, Рума тапка у месту.

А има шансе да буде другачије. Не фали много, каже

Кардаш. Само да се крене с но-вим инвестицијама, новим по-гонима. Уствари, већ је крену-ло. Само у јуну ове године по-сао је добило 150 радника, што у стакленику у Краљевцима, погону "Фриго Жика", фирми "Вулин комерц".

Како види Руму у сновима, у блиској будућности?

Рума ће ових дана добити нови азил за псе. Добра ствар за псе, али и за људе који се све више жале на псе лутали-це, и за буџет из кога се све више одваја пара за одштету код уједа.

Верује да ће се решити про-блеми ратних војних инвалида на Тиволу који су се уселили у војне станове. Уз повољне кре-дите, војсци ће се направити нова зграда, инвалиди ће до-бити трајни кров над главом.

Кренуло се и с решавањем вишедеценијског проблема ромске популације на Рупача-ма: Општина Рума, уз помоћ Покрајине и Републике, а и шире, планира скору градњу насеља за 28 ромских породи-ца.

Излетиште Борковац, уз мало труда и мало више пара, може бити модерно излетиште са савременим спортским тере-нима, уређеним језером, шета-лиштем.

Нада се, за власти ове коалиције, Рума ће добити ба-зен.

Да се не нада, да не верује у снове, и у јаву, не би се, каже, бавио овим послом. Не би био ни левичар.

Катица Кузмановић

СКИЦА ЗА ПОРТРЕТ: ДРАГАН КАРДАШ, ЗАМЕНИК ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ РУМА

Мајор у војсци, војник у партијиУ последњих десетак година на сцени је распродаја друштвеног капитала, шаљу се на улицу радници који су управо створили тај капитал - Левица није утопија: левичарски покрети су водили много више рачуна о обичном човеку, а он је основна полуга сваког друштва - Не фали много да Рума поново буде носилац привредног и културног развоја Срема

Драган Кардаш: Ал се некад добро - живело

Што је више рад-ника на улици, као директне последице кризе капитализ-ма, пред левицом су све веће шансе. Није то утопија, ни демагогија. У про-шлим временима левичарски покрети и владе су много више рачуна водили о обичном човеку, а он је основна полуга сваког друштва, то је нешто чему сви тежимо.

Среда, 8. јул 2009. PETA STRANA SVETA 5

СМЕШНА СТРАНА СРЕМА

ДА КОЊИМА БУДЕ ЛАШКЕ

Спаса Остојић, из Суботишта, крене почетком шесдесетих, прошлог века, на ватренку у Никинце. На изласку из Брестача стигне Мирољуба, новог житеља Брестача, са врећом жита на леђима. Кренуо и он на ватренку. Спаса стаде и повезе га. Мирољуб седа у кола, али не скида врећу с леђа.

- Скини тај џак с леђа- рече му Спаса.- Нека, лакше је коњима.

МАНА ПРОГРАМАЕкономски програм

има једну ману,увек заврши

на празном дивану.

ЕПИГРАМ

Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра

• Паметнији би попустили, али нема ко

да повуче.

• Није он новокомпоновани богаташ,

крао је увек уз народне песме.

• Немамо више ништа за, потрошили

смо све на против.

• Не наседамо више на последњу жељу,

знамо шта потом следи.

• Видици су нам битно сужени:

из кавеза се не види далеко.

ПОБУЊЕНЕ МИ СЛИ

Кажи мила јел оћеш ил` нећеш,да бараба не долази џаба.

Мала моја убошћу те брицом,што се волеш ти са другим лицом.

Више волем њено мало "оно",него олтар и црквено звоно.

Из бор: Златко Зрилић

Бећар ски би се ри срем ских там бу раша

Ако се сложимо са чињеницом да је наше доба уствари информатичко

доба, у којем је компјутер постао део свакодневице, не чуди чињеница ко-лика заинтересованост влада за област информационих технологија. Ретко ко ће данас сести за писаћу машину да нешто напише, ретко ко ће написа-ти писмо и послати га поштом, радити оно за шта треба читава вечност а што компјутер може да уради за неколико секунди. Компјутер је једном речју све-могућа машина која скоро па брзином светлости решава и најкомпликованије задатке. Зато је он толико свеприсутан и толико неопходан.

Паскал, Бејзик, ПХП, Ц... Да ли вам нешто значе ови називи? Обичном ла-ику не, али ономе који се колико толико разуме у информатику и програмирање, па тако и ученик основац који то изу-чава, рећи ће вам да су то програмски језици који служе за решавање многих математичких али и многих других про-блема.

Једнак међу неједнакима

Такав један млади информатичар, Милан Маринковић, ученик осмог разреда основне школе „Бранко Радиче-вић“ из Шида, постиже изузетне резул-тате у овој области, иако информатику као науку изучава свега две године и то као изборни предмет.

На Трећој Српској информатич-кој олимпијади за ученике основних и средњих школа, која је одржана од 5. до 7. јуна ове године у Београду, Милан је освојио другу награду и заузео седмо место.

- За ово такмичење сам се спремао практично две године. Информатика је изборни предмет који сам одабрао у седмом разреду. Много ме занима и желим да се усвршавам на том пољу. Међутим, нисам очекивао оволики ус-пех на Олимпијади с обзиром на то да је већина такмичара била из школа које имају специјализована информатичка одељења, те је конкуренција веома јака – искрен је Милан.

Са овом констатацијом слаже се и Миланов професор информатике Зоран Катановић који сматра да је самим тим што је конкуренција толико јака овај успех још већи и још значајнији.

- На Олимпијади су доминирали так-мичари из већих градова, као што су Београд, Ниш, Нови Сад. То су ученици

из основних школа које имају специјал-на одељења за ученике седмих и осмих разреда, као и ученици специјалних одељења гимназија који информатику изучавају као обавезни предмет. Они се осим наставе у школама припремају и на факултетима. Пошто ти ученици имају изузетне услове за припремање не изостају ни добри резултати. Мало је оних који су постигли неки значајнији резултат ван тих великих центара. Али ево Милан је без обзира на све постигао изузетан резултат и надам се да ће он и као средњошколски такмичар постизати овакве ако не и боље резултате – каже професор Катановић.

Кришом до компјутера

Милан је још као ученик седмог раз-реда показао да има велике могућности и да се од њега могу очекивати одлич-ни резултати, истче професор. Прошле године је имао пех, разболео се на са-мом окружном такмичењу, тако да није могао даље. Али ове године је показао своје праве могућности и свој пра-ви квалитет. Много је радио, много се спремао и то му се и вратило.

А како је заволео рачунаре и инфор-матику и шта му је најзанимљивије го-вори нам Милан.

- Када сам био мали брат је купио компјутер. Нисам баш тачно знао шта је то и чему конкретно служи, па ми је

било занимљиво да, кришом када њега нема кући, видим шта је то и како фун-кционише. Веома ме занимало, и морам признати веома ми се свидело. Сада доста времена проводим за компјуте-ром. Поред вежбања, волим и да сур-фујрм по интернету. Тренутно на њему тражим нове програмске језике. Радим у програмском језику Бејзик, али веж-бам и ПХП, Ц и Вижуал бејзик. ПХП ми је најзанимљивији. Оно у чему се про-грамски језици уствари разликују јесу кодови којима се куца, а на крају се до-бије отприлике иста ствар – објашњава нам овај мали стручњак.

Скоро па репрезентативац

До пре седам, осам година Инфор-матичка олимпијада била је искључиво на средњошколском нивоу такмичења. Данас, оно што је био средњошколски ниво постао је ниво основних школа, што показује колико ова област напре-дује. Правила такмичења су таква да се прва четири такмичара пласирају на Балканијаду. Олимпијада траје два дана, и резултати се сабирају. Милан је после првог дана такмичења био на пе-том месту и имао шансу да се пласира у репрезентацију, али је ипак заузео сед-мо место и освојио другу награду, што је свакако неоспоран успех.

- Пред саму Олимпијаду Милан је имао два дана припрема на Рачунарс-ком факултету у Бограду, где је и било такмичење. Њена сврха су пре свега припреме. Да се на њима окупе прави зналци и да се изаберу најбоља чети-ри која ће ићи на Балканијаду. Задаци се раде на рачунару, а дозвољено их је радити у неколико програмских језика. Милан је радио у Бејзику, и у томе је био један од ретких. Надам се да ћемо у наредним годинама имати још оваквих такмичара, те да ће им Милан бити узор што се тиче својих резултата – нагла-шава професор Катановић.

Милан планира да упише смер Елек-тротехничар рачунара у Техничкој шко-ли „Никола Тесла“ у Шиду. Желимо му да своје планове и оствари, а професо-ру да има још много оваквих ученика који ће својим знањем, као најбољим и највреднијим средством, представити како себе тако и своју средину.

В.Продановић

ШИЂАНИН МИЛАН МАРИНКОВИЋ НА СРПСКОЈ ИНФОРМАТИЧКОЈ ОЛИМПИЈАДИ

Код за успехКада сам био мали брат је купио компјутер. Нисам баш тачно знао шта је то и чему конкретно служи, па ми је било занимљиво да, кришом када њега нема кући, видим шта је то и како функционише.

Милан Маринковић на додели дипломе

Милан Маринковић са професором

Среда, 8. јул 2009.6

Радови на сеоској инфра-структури настављају се у

Јарку асфалтирањем Кудошке улице. Дужине је 700 метара, а урађена је и квалитетна подло-га. Средства су обезбеђена из буџета Града Сремске Митро-вице и Дирекције за изградњу града од 3.200.000 динара. Председник месне заједнице Јарак, Бошко Вулетић, ре-као је да ће се на овај начин побољшати квалитет живота житеља ове улице, па и целог Јарка.

-Месна заједница у сарадњи са Скупштином Града Сремске Митровице обезбедила је сред-ства за асфалтирање , што је за нас значајно, јер наша месна

заједница не би могла сама да обезбеди сва потребна сред-ства, каже Вулетић.

Влада Вученовић, помоћ-ник градоначелника, изјавио је да се наставља са улагањем у инфраструктуру у селима наше општине, пре свега због остан-ка младих на селу и побољшања општих животних услова.

- Данас у Јарку асфалти-рамо Кудошку улицу која је била у катастрофалном стању. Људи су имали великих про-блема, лети са прашином, зими са блатом. Ми смо пре-познали проблем и решавамо га на задовољство становника ове улице и целог Јарка, каже Вученовић. Л. В.

Епидемија свињског гри-па хара светом, људи

покушавају на све начине да се заштите, уводе строге кон-троле, карантине и разнораз-не здравствене провере ради локализовања и контролисања ове опасне болести. Како то код изгледа код нас на локалу?

Обишли смо већину ми-тровачких градских апоте-ка и спровели малу анкету о снабдевености и потражњи основних средстава за борбу и превенцију свињског грипа, епидемиолошке маске и лека ''Тамифлу'' који производи швајцарска компанија ''Рош''.

Алармантна је чињеница да приватне апотеке готово уоп-ште немају епидемолошке ма-ске, а у недостатку ових нуде хируршке маске од 13 динара. У државним апотекама епиде-миолошке маске коштају 111 динара, док лек ''Тамифлу'' има тек понека. У апотекама то об-разлажу чињеницом - грипу не погодују високе температуре, очекују навалу тек од јесени. Државне апотеке су солидно снабдевене и ''Тамифлуом'' који је увозни лек и кошта око 2.500

динара. Лекари наглашавају да овај лек не треба узимати „на своју руку“.

Када смо тражили маске за заштиту против свињског гри-па, већина апотекарки нам је понудила хируршку маску, неприкладну овој намени. На питање да ли Митровчани тра-же маске и ''Тамифлу'', из апо-теке у апотеку одговор је био исти да је и за њих мала, го-тово никаква потражња. Ко се боји свињског грипа још?

Л. В.

У великој сали позоришта ''Добрица Милутиновић''

у Сремској Митровици одржа-на је едукативна трибина о донацији и трансплантацији органа коју је организовала Донорска мрежа Војводине. Један од основних задатака јесте квалитетно информисање јавности о трансплантацији ор-гана у целини, с циљем да се развије позитиван став према трансплантацији као методи лечења и даривању органа као њеном саставном делу.

Координаторка Донор-ског информационог цен-тра Војводине, др Јелица Аларгић, бори се за што већу самосвест и друштвену одговор-ност: '' Тим клиничког центра Војводине покренуо је пројекат промоције трансплантације и донације органа. Овим пројектом желимо да промови-шемо трансплантацију, да ин-формишемо људе и да откло-нимо дезинформације и заблу-де везане за трансплантацију, да се она прихвати као успе-шан вид лечења а донација као њен саставни део. Само у Европи 65.000 пацијената чека на нови орган. Војводини је

годишње потребно од 300 до 400 трансплантација бубрега, око 150 трансплантација јетре и 10 до 30 трансплантација срца. Цела ова недеља посвећена је донацији и трансплантацији органа тако да је тим Клинич-ког центра Војводине обишао све болнице на територији Војводине, одржао предавања и указао на значај оваквог вида лечења. Можемо рећи да је двадесет пута већа могућност да ће вама затребати овакав вид лечења него да ћете бити потенцијални давалац. Пре само 15 година, Србија је била на другом месту по броју урађених трансплантација а тренутно се налази на претпоследњем ме-сту по броју трансплантација у Европи, прича др Аларгић.

Новосадски хирург, др Александар Луковић, ради већ дуже времена у транспла-тационом тиму, и он нам пре-носи своја искуства:

-Од прошле године ради-мо трансплантацију јетре, а већ дужи низ година успешно радимо пресађивање бубре-га у Клиничком центру. За го-дину дана урађено је четири трансплантације јетре. Највећа

заслуга за настанак овог пројекта припада професору Зорану Милошевићу који је својим великим ентузијазмом и невероватним радом успео да анимира како колеге, нас млађе, тако и структуре вла-сти које су дале зелено свет-ло и подржале развијање овог пројекта. Суштина трансплантације свуда у свету је да то раде млади људи, мла-ди хирурзи, међутим, наша је земља у тешкој ситуацији тако да имамо великих потешкоћа везаних за едукацију која се обавља у иностранству. Само у мом тиму има нас петоро и сви смо се едуковали ван земље, наводи др Луковић.

Ни медицински напредак, ни побољшање економског рас-та, ни савршена технолошка опремљеност, ни промене у законодавству не могу донети повећан број трансплантација органа од умрлих особа без ви-соке друштвене одговорности и високог степена грађанске со-лидарности. Тајна успеха је не-прекидна, опрезна али и искре-на едукација и информисање јавности.

Л. Вулић

Радови на реконструкцији ма-шинских сала у Постројењу

за прераду воде одвијају се у оквирима планираних рокова. До сада је урађен највећи део посла на постављању нових усисних и потисних цевово-да. Недавно су у рад пуштене и 4 нове пумпе за потис воде у дистрибутивну мрежу, снаге 75 kw, као и три које ће бити у функцији прања филтера, сна-ге 18,5 kw. Упоредо се спрово-де и неопходни грађевински, машински и електро радови. Прошле недеље је обављен још један значајан посао - затварање старог потисног це-вовода који је био у употреби више од 40 година и спајање пумпне станице новим цевним везама са резервоарима.

-Реч је о веома компли-кованим радовима који захтевају затварање линије водоснабдевања, тако да су Митровчани и потрошачи у 15 насељених места Општине који су прикључени на регионални систем, били без воде нешто краће од планираних 12 сати. Захваљујући искуству које у сличним пословима имају рад-ници ЈКП"Водовод" избегнут је дужи вишечасовни прекид у водоснабдевању, рекао је Немања Трифуновић, сајт менаџер извођача радова, аустријске фирме ШТРАБАГ.

Већи део радова обављен је током ноћи када су потребе за водом мање, тако да су потро-шачи недостатак воде највише остетили само у четвртак пре подне. Директор ЈКП"Водовод" Драган Каић, изразио је задовољство брзином и квали-

тетом изведеног посла и нагла-сио да је ово последњи план-ски застој у оквиру наведених радова.

Добро смо припремили и ор-ганизовали посао на градилиш-ту, тако да је вода до крајњих корисника стигла нешто пре предвиђеног времена. Велико ангажовање и стручност свих извођача радова допринели су да урадимо брзо и квалитетно још један сложен посао. Овога пута бих се захвалио потрошачи-ма на разумевању и стрпљењу. Није пријатно ни за "Водовод", ни за потрошаче када цео град мора да остане без воде, али је природа посла таква да не постоји алтернативни начин. Још једном желим да истакнем да су све ове активности и уоп-ште овај велики инвестициони подухват пре свега у интересу

наших грађана, јер ће у времену које је пред нама омогућити си-гуран пласман воде до крајњих корисника и наравно још бољи квалитет пијаће воде на којем и даље инсистирамо, закључио је Каић.

Комплетан програм који је усмерен ка побољшању квали-тета услуга водоснабдевања и повећања задовољства корис-ника финансирара се донацијом Владе Немачке у вредности 1,1 милион евра, преко Кредитне банке за развој - КfW. Петину средстава обезбеђује Град Срем-ска Митровица. Како најављују извођачи радова посао на гра-дилишту биће завршен до краја јула, а радиће се у условима нормалног рада постројења у пуном капацитету.

С.Н.

ДОНАЦИЈА ОРГАНА - САМОСВЕСНА ХУМАНОСТ

Потребан висок степен грађанске солидарности

Драган Каић (десно)и Немања Трифуновић

МИТРОВЧАНИ ПРОШЛОГ ЧЕТВРТКА БЕЗ ВОДЕ

Последњи планирани застој у испоруци воде

КО СЕ БОЈИ ГРИПА ЈОШ

Митровчани не купују маске

ИНФРАСТРУКТУРНИ РАДОВИ У ЈАРКУ

Нови изглед Кудошке улице

Нови изглед Кудошке улице

Среда, 8. јул 2009. 7

СКЛОПИЛИ БРАК: Рајевић Звонко,војно лице и Калапиш Андријана студент; Илић Драган, радник и Ракић Ђурђија, трговац; Тодић Александар, молер и Бараћ Ивана, трговац; Рајшић Горан и Ђокић Снежана; Римац Жељко, маш.техничар и Павасовић Светлана, кореограф; Симоновић Љубиша, вет.техничар и Благојевић Јелена, динпл.инг.за пред.менаџмент; Ненадовић Зоран, угоститељ и Трумић Ире-на, хем.техничар; Радовановић Славољуб, мат.гимназије и Деспинић Анђелка, маш.техничар; Пиромански Данијел, бравар и Јаницки Оливе-ра, домаћица; Магеровскиј Миша, пољопривредник и Дума Нада, тапе-тар; Милошевић Бранимир, маш.тех. и Мабетовић Мирјана, прех.техничар; Сушић Дарко, кв месар и Јанковић Драгана, трговац; Кљајић Никола, конобар и Божић Јелена, куварица

ДОБИЛИ ЋЕРКУ: Гаврић Зоран и Јована, Коњевић Небојша и Марина, Певац Владимир и Бојана – Срем.Ми-тровица, Крстановић Сава и Оливера, Кужет Никола и Сандра – Лаћарак, Жегарац Бранимир и Слађана – Мар-тинци, Перуновић Лазар и Јасна – Босут, Миљановић Саша и Ружа – Велики Радинци, Бараћ Драган и Сузана – Шашинци, Малбашић Милан и Снежана – Манђелос, Черековић Александар и Наташа, Папић Слађан и Драгана – Мач.Митрови-ца, Каленић Слободан и Биљана, Шпољанић Живан и Ана – Адашевци, Петровић Бобан и Санела – Платиче-во, Провчи Стеван и Мирела – Шид, Видовић Игор и Мирјана - Рума

ДОБИЛИ СИНА: Јокић Слободан и Милена, Поповић Милош и Бојана, Касабашић Вања и Мира, Јовић Борис и Јелена, Пуповац Давор и Здравка, Јовановић Горан и Снежана, Грубић Миленко и Јулијана, Борић Борислав и Александра, Шаулић Игор и Весна – Срем.Митровица, Лујић Зоран и Даниела, Дураћ Горан и Зорица – Лаћарак, Шегрт Бојан и Слађана – Кузмин, Којадиновић Ненад и Стојанка – Чалма, Зарић Бранислав и Ивана – Гргуревци, Петровић Милан и Жељка – Босут, Владисављевић Саша и Јелена – Раденковић, Тутук Дејан и Сања, Јокић Ђорђе и Кристина – Хртковци, Црнобрња Ненад и Драгана, Гргић Јован и Анка, Маринић Зденко и Ивана, Хинић Јован и Драгана – Рума, Радисављевић Александар и Татјана, Пајчин Бранко и Гордана – Шид, Клеверенић Душко и Марија – Добринци, Балатинац Дамир и Рада – Гибарац, Клашња Ђорђе и Владана – Купиново, Веселиновић Милош и Владанка – Доњи Товарник, Варга Александар и Милена – Ириг, Миљевић Милан и Мирјана – Доњи Петровци, Андрић Милан и Ивана – Пећинци БЛИЗАНЦИ (мушко и женско) : Игњатовић Синиша и Маријана - Брестач

УМРЛИ: Билас Петар рођ.1937., Познић Ђука рођ.1923., Марић Недељко рођ.1928., Вукичевић Ми-лан рођ.1970., Крзмановић Марија рођ.1927., Поповић Јела рођ.1936., Росић Витомир рођ.1921., Косановић Никола рођ.1951., Стеранко Вера рођ.1925., Забрдац Милена рођ.1929., Царић Миле рођ.1947., Молнар Стјепан рођ.1940., Мачак Софија рођ.1929., Лазић Слав-ко рођ.1938., Покрајац Војислав рођ.1956.,Шипка Милица рођ.1993., Јеловац Пава рођ.1915., Чекери-нац Ружица рођ.1931., Вашут Ра-томир рођ.1929., Петровић Савка рођ.1932., Ћирић Дивна рођ.1928., Марковић Драшко рођ.1953., Личина Марија рођ.1933., Драговић Милош рођ.1923.,Руњајић Зоран рођ.1963., Степанов Ђорђе рођ.1938., Станишић Вида рођ.1934., Станивуковић Милица рођ.1925., Јакшић Сава рођ.1924., Хорват Иван рођ.1933., Васић Љиљана рођ.1949., Рогић Милена рођ.1923., Божић Милан-ка рођ.1936., Милановић Љубица рођ.1949., Батисвајлер Карло рођ.1925., Пајић Миодраг рођ.1933., Цимеша Љубица рођ.1929., Сени-чанин Ђорђе рођ.1946., Старчевић Андрија рођ.1927., Давидовић Милка рођ.1957., Марковић Марија рођ.1941., Бродалић Бранко рођ.1947., Станковић Миладин рођ.1930., Његован Вера рођ.1924., Васиљевић Љубинка рођ.1927., Будимчић Вера рођ.1940., Љашкевић Стеван рођ.1932., Ђорђић Јелена рођ.1923., Петровић Радунка рођ.1940, Јовичић Младен рођ.1937., Лукић Марица рођ.1938., Кнежевић Радмила рођ.1932., Божић Невен-ка рођ.1929., Петровић Југослав рођ.1947., Прокић Душан рођ.1935., Тешић Милутин рођ.1956. године. Матичар: Ж. Јанковић

Из матичарског звања

У читаоници Библиотеке ''Глигорије Возаревић'' прошлог чет-вртка одржана је промоција књиге песама Предрага Митровића, ''Небо на платну''. Љубитељи поезије имали су прилике да виде авангардну представу ''Дим'' на платоу испред читаонице коју су извели чланови ''Породице бистрих потока'' на челу са Божидаром Мандићем.

На самој промоцији рецензент књиге, Љубивоје Ршумовић гово-рио је о стваралаштву и првој збир-ци песама Предрага Митровића, обраћајући пажњу будућим чи-таоцима да, иако се ради о мла-дом песнику који пише о љубави, нема патетике, китњастих ковани-ца и патетичних синтагми. Његов је језик савремен, модеран, свака мисао носи свој лексички терет и из тога неосетно проистиче свест о комоцији, о необавезности и исто-времено о императиву, судбинској моћи говора. Промоцију је употпу-нио саксофониста Милан Савић одсвиравши неколико пригодних нумера. Л.В.

Од почетка јула до септем-бра Митровчани ће имати

богат програм културних и спортских садржаја које ће ре-ализовати установе културе, спорта и удружења грађана којима су за такве програме одобрена средства из буџета. Зорица Гашпар, начелница Управе за образовање кул-туру и спорт каже да је за реализацију ових садржаја око два милиона динара.

Под мотом у "здравом телу здрав дух" реализује се про-грам великог броја спортских активности и такмичења на Сави. Фудбал, рукомет, ко-шарка, одбојка на песку, кајак, пливање, ролеријада, игре без граница садржаји су спортског лета. Ништа мање атрактивна и садржајна неће бити ни летња културна сцена овог града.

- Имаћемо низ музичких наступа, промоције књига,

изложбе, и то не само у организацији установа култу-ре већ и удружења грађана која су на конкурсу добила средства за пројекте, а низ њих се односи на баш на кул-

турну сцену - рекла је начел-ница Зорица Гашпар.

У склопу традиционалне сарадње Митровица у интер-националном пројекту музи-ке, прошлог петка, 3.јула, у лапидаријуму Музеја Срема гостовала су два светска му-зичара - Жозеа Пабла Полоа и Ћелија Родригез. У авусту се одржава "Срем фолк фест", четири дана град ће бити домаћин бројним фолкорним ансамблима из земље и ино-странства, а истовремено Ту-ристичка организација и и једна невладина оргнизација промовисаће сеоски туризам.

Само за "Срем фолк фест" издвојено је око милион ди-нара, за спортска и културна дешавања издвојено је још пола милиона преко устано-ва, а исто толико је одобре-но удружењима грађана за реализацију њихових програ-ма, рекла је Зорица Гашпар.

Комисија за спровођење избо-ра одржаних 28. јуна, утврди-

ла коначне резултате тако да су познати нови састави савета у 32 месне заједнице. Извештај о раду Комисије биће на дневном реду сутрашње седнице Скупштине гра-да. Иначе, састав савета чиниће они кандидати који су добили највећи број гласова на својим би-рачким местима, а овом приликом објављујемо списак имена саоп-штен из ове комисије.

МЗ БЕШЕНОВАЧКИ ПРЊАВОР: Јован Димитријевић, Ђорђе Марковић, Тахир Шимић, Бо-рислав Ерцеговац, Бранислав Живковић. МЗ БЕШЕНОВО: Драгољуб Лакетић, Милорад Кованџић,Перица Племић, Петар Ћирић, Васа КресојевићМЗ БОСУТ: Синиша Седларевић, Микица Илић,Васо Дамњановић. Александар Нешковић,Радоје МаксимовићМЗ ВЕЛИКИ РАДИНЦИ: Светлана Поповић, Синиша ДивљакМилош Живанић, Дејан Калмар, Јовица Станишић, Слободан Миљановић,Петар Јовић. МЗ ГРГУ-РЕВЦИ: Василије Јовешковић, Милан Атанацковић, Добривој Станишић, Драган Петровић, Љиљана Радосављевић,Миленко Весковић,Радомир Симић. МЗ ДИВОШ: Здравко Живковић, Душан Павловић, Славко Џамбић, Ратко Вуковић,Ивана Анђелић, Бојана Видаковић, Драган Кочић. МЗ ЗАСАВИЦА I : Жи-кица Беломарковић,Слободан Чикић, Драгутин Николић, Горан Иванковић, Радован Аничић. МЗ ЈАРАК Драган Маркићевић, Зоран Брзак, Бошко Вулетић, Душко Цукић,Слободан Милић, Зоран Ранковић, Љубиша Симовљевић. МЗ КУЗМИН: Душ-ко Мирковић,Владан Бабић,Илија Недић, Зоран Лазић,Богдан Божин,Бошко Даниловић,Милорад Вукајловић,Стеван Миловац, Стеван Савчић. МЗ ЛЕЖИМИР: Ђорђе Јуришић,Јован Тошић,Лаза Смиљанић,Јован Кличарић, Ми-ленко Бабић. МЗ МАНЂЕЛОС: Др Душанка Ивошевић, Лазар

Петровић,Радомир Трнић,Драго Кусић-Гале,Жељко Остић,Стеван Белић, Саво Кусић.МЗ МАРТИН-ЦИ: Дарко Гавриловић,Борислав Јовановић,Ненад Андрић, Душко Војновић, Борислав Пејновић, Зо-ран Марицки, Драган ЛукићМирослав Јандрић,Слободан Шкрбић. МЗ НОЋАЈ: Небојша Огњеновић-Гроле,Милинко Тојић,Зоран Гаџурић, Радушко Јеликић,Милан Јеликић,Дејан Мијајиловић,Милан Мијаиловић. МЗ РАВЊЕ:Радмило Будечевић,Саша Банчевић, Миомир Беговић,Драган Срданов,Гостимир Белић,Жељко Релић,Адам Ивић. МЗ РАДЕНКОВИЋ:Радојица Турудић, Влада Турудић,Дејан Станисављевић,Сима Вићентић, Драгољуб Станић. МЗ САЛАШ НОЋАЈСКИ: Срећко Чупић, Вла-да Чупић,Михајло Јовановић, Љубодраг Чупић, Иван Достанић, Бранислав Васиљевић, Зоран Васиљевић.МЗ СРЕМСКА РАЧА:Жељко Косанић, Драган МилошевићБранислав Ђаковић, Радивој Голубовић, Ђорђе ГлишићМЗ СТАРА БИНГУЛА:Горан Барбеник,Жељко Чарнић,Емил Лазор,Жељко Лазор,Драган Бар-беник.МЗ ШАШИНЦИ: Ђорђе Орловић,Милан Милић, Мирослав Беловић,Влада Ивановић,Станоје Филиповић, Максим Ашћерић, Васа Недељковић. МЗ ШИШАТО-ВАЦ: Драган Јовешковић,Никола Митровић,Дарко Новић,Милан Војводић,Богдан Митровић.МЗ ШУЉАМ: Горан Остојић, Петар Андрић, Драгослав Бошковић,Јован Бојић,Срета Аћимовић.МЗ ЧАЛМА: Жељко Шућура,Ненад Вукмир,Божо Станивуковић,Раденко Пејаковић,Ранко Милошевић,Драгомир Пејаковић,Далибор Бојанић.МЗ МАЧВАНСКА МИТРОВИЦА:Богдан Ћосић, Синиша Радовановић,Слађан Папић,Александар Владисављевић,Драган Стевановић-Паћика,Весна Филиповић Олгица Лукић,Радмила Чонић,Радослав Росић. МЗ''29.НОВЕМБАР'': Мирослав

Чајка, Мирко Вукушић,Милан Давидовић,Мирослав Чавка, Да-нило Божић,Горан ЦрнојачкиЈовица Стевић,Дарко Барић, Драгојло Рајичевић.МЗ ''22.АВГУСТ'': Вла-димир Ђурђевић,Стеван Мошић,Владимир Петрењ,Александар Вашча-нин, Дејан Малбашић,Милош Миленовић,Небојша Атанасковић,Никола Главашевић,Никола Тејић. МЗ ''БЛОК Б'': Владимир Петковић, Јасна БодирогаДраган Божић,Мирослав Делић,Мирослав Смрзлић,Никола Јари,Мирослав Јокић, Бојана Вучковац, Мирослав Лазић.МЗ ''МАТИЈА ХУЂИ'': др Миро-слав Кендришић, Срђан Коз-лина, Золтан Хегедиш, Бранко Гајдош, Душко Шарошковић, Звонимир Ловрић, Данијела Гело, Мирјана Стојаковић,Срђан Тешић. МЗ ''НИКОЛА ТЕС-ЛА'': Драган Јовановић,Дејан Маљковић,Милорад Попадић,Наташа Копчић,Саша Бугаџија,Гордана Андрић,Сања Ђурасовић,Бранислав Бјелаковић,Недељко Соларевић. МЗ''САВА'':Игор Белегишки,Златко Гомбош, Драган Милошевић,Дмитар Станишић,Бојан Зупанц,Јакоб Флањак-Јакша,Предраг Ковиљац,Милутин Сретеновић, Миланко Илић.МЗ''СЛОБОДАН БАЈИЋ - ПАЈА'': Миленко Јаковљевић, Душан Чубра, Драган Бјелић, Горан Аврић, Бојан Шпановић, Владан Алексић,Ранко Матаруга,Милоје Раичевић, Марко Грабић. МЗ ''СУТЈЕСКА'': Душан Чизмић, Драган Будошан, Алексан-дар Вукајловић, Мирослав Орловић, Љубиша Симоновић, Радован Миљковић, Влади-мир Санадер, Сава Сарановац, Небојша Коњевић. МЗ ''ЦЕН-ТАР'': Владимир Лукјанченко, Драгана Аћимовић, Саша Велимировић,Татјана Марељ-Зечевић,Зоран Жигић,Стеван Марковић, Михаило Ђонлић,Саша Филко и Аница Ненадовић.

НАКОН ИЗБОРА ЗА ЧЛАНОВЕ САВЕТА МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА

Ко су нови чланови Састав савета чине они кандидати који су добили највећи број гласова на својим бирачким местима

КУЛТУРНО-СПОРТСКО ЛЕТО У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

Два милиона за програмеУстанове и удружења грађана заједнички припремили разнолике летње садржаје

Зорица Гашпар

У МАЧВАНСКОЈ МИТРОВИЦИ

Асвалтирали коловоз

У Улици Лале Станковића у Мачванској Митровици у току је асфалтирање коловоза. Радови се изводе у дужини од 250 метара, а ширина коловоза биће четири метра. Инвестиција је вредна око 1,5 милиона динара и средства су обезбеђена из градског буџета.

Градилиште су обишли директор ЈП Дирекција за изградњу Града Бојан Гаврић, заменик председника Скупштине Града Зоран Мишчевић и председник Савета МЗ Мачванска Митровица Богдан Ћосић. Извођење радова поверено је сремскомитро-вачком предузећу „Путеви“.

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ПЕСАМА

Небо на платну

Среда, 8. јул 2009.8

ШИДПрипрема: С. Михајловић

Недостатак гробних места

Због недостатка простора за сахрањивање на новом градском гробљу у Шиду, не-опходно је што пре проши-рити парцеле за нова гроб-на места. Поступак откупа околних пољопривредних површина отежавају влас-ници који нису из Шида и до којих је теже доћи. По генералном урбанистичком плану општине Шид, ново градско гробље треба да се простире на око 20 хектара површине.

Дани Шида на Златибору

Културно – образовни центар и Туристичка организација Општине Шид од 11. до 18. јула организују на Златибору „Дане општи-не Шид“. Поред могућности за остваривање привредних контаката, биће то прилика и да се представе туристич-ки потенцијали општине, фолклор и гастрономија.

Добровољно давање крви

Четврта градска акција добровољног давања крви биће одржана у четвртак, 9. јула. Акција коју организује Црвени крст Шид у сарадњи са митровачким Центром за трансфузију, биће одржа-на у просторијама Црвеног крста, у времену 8 до 12 сати.

ЕрдевикЛетњи компјутерски камп

„Комп - камп“, намењен деци узраста од 8 до 15 година, који се другу годину за ре-дом одржава у Ердевику, почео је са радом протекле седмице и трајаће до 20. ав-густа. Једини камп те врсте у Србији, па чак и у Европи, организован је по угледу на летње образовне кампове у САД и Канади.

УКРАТ КО

Како се знање цени и вреднује доказано је још

једном. Протекле недеље, кабинет председнице Оп-штине био је место на коме су похваљени и награђени најуспешнији ученици шидске Општине. Пријем је организо-ван у част ученика који су по-стигли запажене резултате на разним такмичењима, а међу њима је био и ђак генерације Срема.

Ту част су имала три учени-ка. Александар Обрадовић, матурант шидске Гимназије „Сава Шумановић“ који је њен ђак генерације, али је изабран и за ђака генерације Срема, на конкурсу „Сремских новина“. Затим, Милан Маринковић из Основне школе „Бранко Радичевић“, који је освојио другу награду на овогодишњој Српској информатичкој олимпијади, те Милан Добрић, ученик Основне шко-ле „Вук Караџић“ из Адашева-

ца, који је освојио прво место на републичком такмичењу из познавања историје. Најбољи ученици су дошли у пратњи својих наставника који су их спремали за такмичење, тако да су ове награде делом и њихова заслуга. Пријему су присуствовали и Биљана Лазић, наставница историје, Зоран Ђурић – Катановић, наставник информатике и Љупка Радишић, професорка психологије.

Председница Општине На-таша Цвјетковић уручила им је пригодне поклоне и пожеле-ла успех у даљем школовању.

- Једнога дана када заврши-те са образовањем било би лепо да се вратите у свој град, у ме-сто одакле се кренули. Искрено се надам да ће тада Шид бити много развијена и модернија општина – рекла је председни-ца Наташа Цвјетковић.

В. П.

ПРИЈЕМ КОД ПРЕДСЕДНИЦЕ ОПШТИНЕ

Најуспешнијим ученицима уручене наградеУ протеклој школској години најбољи ученици шидске општине били су Александар Обрадовић, Милан Маринковић и Милан Добрић

Награђени ученици и њихови професори на пријему код председнице

СЛИКОМ И РЕЧЈУ

Уређење Словачког парка

У плану је увођење воде и прављење санитарног чво-

ра у Дому културе који без тога не може ваљано да функциони-ше. Радови би се финансирали из самодоприноса, а биће из-ведени чим нам општина пре-баци средства од самодопри-носа – каже председник Месне заједнице Милан Радивојшић

У Месној заједници Бачинци ових дана актуелно је уређење села, а поред тих послова у плану су још и многи други радови. Међутим, како исти-че председник Савета Месне заједнице Милан Радивојшић, за реализацију тих планова недостају финансијска сред-става. Како кажу, за сада се и без тих средстава труде, коли-ко год то могу, да барем основ-не делатности које се односе на одржавање села задрже на одговарајућем нивоу.

- Село је недавно озелењено са више од стотину садница, а урадили смо и замену расвете по улицама, где су уместо обичних сада стављене нове, такозване „штедљиве“ сијалице. Такође, у плану нам је и увођење воде и прављење санитарног чвора у Дому културе који без тога не може ваљано да функционише. Радови би се финансирали из самодоприноса, а почеће чим нам Општина буде пребацила новчана средства – каже пред-седник Радивојшић.

Према његовим речима, не-давно је надлежном министар-ству поднет захтев за одобрење средстава којима би се урадила стаза од Месне индустрије „Биг Бул“ до гробља и направљен паркинг између русинског и

православног дела гробља. Радови на проширењу ове локације су у току, па се повр-шина која треба да послужи за нова гробна места већ дуже време коси и прска против ко-рова.

У овом селу надомак Шида размишљају и о неколико ал-тернатива које би омогућиле отварање нових радних ме-ста, што би било од изузетног значаја за побољшање економ-ске ситуације мештана.

- Месна заједница има у свом власништву плацеве који стоје празни, а планирано је да се продају. Појавио се један мештанин који ради у Аустрији и који би хтео да купи то ме-сто како би на њему направио рибњак. Мислим да је то из-ванредна ствар јер би за поче-так бар десет људи било запо-слено. Такође, недавно су нам се обратили и људи који би желели да овде отворе силос, као и човек који би да напра-ви хладњачу – рекао је о пла-новима за напредак Бачинаца Милан Радивојшић, председник Месне заједнице. В. П.

Општинска организација СУБНОР-а Шид обележила

је протекле суботе Дан борца и Дан устанка народа Србије против фашистичке окупације. Програм обележавања почео је свечаном седницом, а потом

су положени венци на Спомен гробницу на градском гробљу.

Тог дана је откривена и спомен плоча првоборцу Тубић Бошку из Шида на његовој родној кући, у улици Николе Тесле.

У Словачком парку у Шиду недавно је завршено ас-

валтирање пешачких стаза, а ускоро предстоји замена клу-па и увођење расвете. Након завршених послова један од

најстаријих паркова у граду биће право место за одмор и рекреацију љубитеља природе.

Средства за уређење парка издовојила је Месна заједница Шид.

ЧЛАНОВИ ШИДСКОГ СУБНОРА-А

Обележили Дан борца и Дан устанка

У МЕСНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ БАЧИНЦИ

Планова много, а пара мало

Милан Радивојшић, председник Месне заједнице

Среда, 8. јул 2009. 9

IN\IJAwww.indjija.net

www.moja.indjija.netPriprema: Z.G. Stefanovi}

Братске општине на ''Универзијади''

Председници општина Ђев-ђелије, Охрида, Маглаја и Сре-бренице са којима општина Инђија дуги низ година одржава братске и пријатељске одно-се, посетили су Инђију како би присуствовали првој утакмици на ''Универзијади'' Инђије. При-ликом прошлонедељног боравка у инђијској општини посетили су Стари Сланкамен и разгова-рали са домаћинима о наставку сарадње на културном, спорт-ском и привредном плану.

Лицитација земљишта

За преостала 133 хекта-ра пољопривредног земљишта у државој својини, прошле недеље је одржана лицитација. По речима председника комисије која је спроводила овај посту-пак Синише Филиповића на лицитацији је учествовало 28 пољопривредника који су из-лицитирали 92 хектара. Ко-начну одлуку о давању у закуп пољопривредног земљишта до-носи председник општине чему ће претходти одобрење надлеж-ног министарства.

Чешћа анализа воде

Поред званичних редовних анализа узорака воде из град-ског водовода које ради надлеж-ни институт, ''Водовод'' уводи интерну контролу воде за пиће. Узимаће се више узорака са раз-личитих места тако да ће слика о стању воде у водоводној мрежи бити много репрезентативнија, информисла је Борка Поповић, директорица ЈКП ''Водовода и канализације''.

Фале реангенсиУ дому здравља је за само

две недеље урађено 12.500 различитих прегледа. Пруже-но је 15 одсто више услуга у лабораторији. По речима дирек-тора др Васе Петровића све већи проблем су реангенси јер оно што је држава обезбедила за годину дана потрошено је за прва три месеца, остало треба сами да исфинансирају што ће, како каже, тешко издржати.

UKRAT KO

Договором о вансудском поравнању завршен је

петнаестогодишњи судски спор који је вођен између ЈКП ''Во-довод и канализација'' и бео-градске фирме ''Путоградња инжењеринг''. Истога дана скинута је и тромесечна блока-да са рачуна јавног предузећа која је настала осам дана по пристизању извршне пресуде по којој је дуг са 3,19 милио-на динара колики је био 1994. године нарастао на 125 милио-на динара а није било новца да се одмах измири. Вођени су преговори, тражено најбоље решење а потом су заказане наредне седнице Општинског већа и Скупштине општине на којима је ово била једина тачка дневног реда.

- Ово је епилог нечег што траје од 1994. године. Још деведесетих година прошлог века почела је изградња ре-гионалне канализације и тада је склопљен уговор са ''Путоградњом инжењерингом'' из Београда. До 1994. године све се одвијало по плану, онда две ситуације нису измирене, јер, наводно, није урађено по плану, и уговор је раскинут. Остао је неизмирен дуг од 3,19 милиона динара. Тада је још покренут судски спор који је трајо све до 18. марта 2009. године када је стигла право-снажна и извршна пресуда на 125 милиона динара са роком плаћања од осам дана. Тај но-вац ни општина ни ово јавно

предузеће нису имали. Уследи-ла је блокада рачуна. Водили смо преговоре са адвокатима ''Путоградње инжењеринга'', а за то време дуг се због за-конске затезне камате повећао за још седам милиона. Успели смо да постигнемо вансудско поравнање, да дуг умањимо за поменуту затезну камату и добијемо попуст. Наш рачун је прошле недеље деблокиран, каже директорка мр Борка

Поповић која је на чело ''Во-довода'' постављена пре осам месеци.

Договорено је да се 40 ми-лиона динара врати одмах подизањем кредита а преоста-ли дуг да се отплати у месеч-ним ратама без камате новцем из текућег пословања у на-редне три и по године почев од септембра. Тим поводом заседао је Одбор за буџет и финансије, затим, Општинско веће а 1. јула је одржана и ванредна седница Скупштине општине као највиши орган власти који је у овом случају морао да сагласност на одлу-ку управног одбора ЈКП ''Во-довод и канализација'' о кре-дитном задужењу, на одлуку о стављању хипотеке и одлуку да ЈП ''Ингас'' буде гарант ''Во-доводу'' за поменуто кредитно задужење.

- Јасно нам је да се сва-ки дуг мора вратити, па и дуг ''Водовода'' али не на овакав начин. Сматрамо да кредитно

задужење није најбоље решење и да је део дуга требало врати-ти продајом некретнина. Зато ће одборничка група СРС бити уздржана код гласања, рекао је Миленко Винчић, шеф од-борничке групе СРС.

- Општина Инђија нема ни један објекат у сопственом власништу, власник свега је држава Србија, сем узимања кредита нема другог решења, рекао је, између осталог, Сре-тен Јовановић, шеф одбор-ничке групе СПС.

Одборници Никола Вукелић /СРС/ и Српко Меденица /ДСС/ били су мишљења да тре-ба заказати посебну седницу СО на којој би се прецизирало колики је тачно дуг ''Водовода'' и колика је чија одговорност у ланцу од 1994. до 2009. годи-не што се чекало да дуг са три нарасте на преко сто двадесет милиона динара.

Већином гласова одборни-цу су дали сагласност за кре-дитно задуживање ''Водовода'' како би се створили услови за нормално обављање делатност која им је поверена.

ЗАВРШЕН ПЕТНАЕСТОГОДИШЊИ СПОР ИЗМЕЂУ ''ВОДОВОДА'' И ''ПУТОГРАДЊЕ''

Кредитом и одложеним плаћањем враћају дугПрекинута тромесечна блокада рачуна јавног предузеће - Одржане ванредне седнице Општинског већа и Скупштине општине на којима је дата сагласност за кредитно задуживање ''Водовода''

Закључци

На последњем састан-ку Система 48 одржаном у петак, заменик пред-седника општине Синиша Филиповић је наложио ''Водоводу'' да у наред-них шест месеци заврши посао баждарења и за-мене неисправних во-домера, ажурира посао прикључивања грађана на градску канализацију тамо где су створени услови и да до краја септембра завр-ши проверу нелагалиних прикључака на водоводну и канализациону мрежу у свим насељеним местима инђијске општине.

Дуг за воду и на рате

У времену док је трајала блокада потрошња воде у домаћинствима није очи-тавана, рачуни нису сти-зали јер је на овај начин ''Водовод'' чувао новац код грађана. Наравно,ко је же-лео могао је сам да очита потрошњу и новац упла-ти на благајни. Рачуни су кренули, потрошачима је омогућено да ако не могу да плате цео износ то чине репрограмом на рате.

На ванредној седници Општинског већа

У немогућности да се парки-рају на зелену површину

као што су то до скоро чини-ли јер су им општинске власти доскочиле високим банкинама, посетиоци ''Плитвица'' се сада паркирају на тротоар испред ове дискотеке иако имају бес-платно паркиралиште са преко двеста места само стотинак ме-

тара даље код дома здравља. Камера је забележила у петак увече прве посетиоце који су се паркирали на тротоар а да буде интересантније на неколико паркинг места са којима рас-полажу ''Плитвице'' стављене су пластичне гајбе, ваљда као резервација за важне госте дискотеке.

ОКОМ КАМЕРЕ

Паркирање

Аутомобилима до самог улаза

Одлуком СО Стара Пазо-ва основана је у Улици

Бошка Бухе у Старој Пазови нова основна школа „Симеон Араницки“ чија је изградња финансирана из средстава Министарства просвете и Ев-ропске инвестиционе банке, док је општина обезбедила локацију и неопходну ин-фраструктуру. У њене клупе ученици ће сести првог сеп-тембра. На седници привре-меног школског одбора од 1. јула, како нам је рекла Ду-шанка Абаџија, вд руково-диоца општинског одељења за друштвене делатности, именован је вршилац дуж-ности директора нове школе, Слађана Бурсаћ, професор

разредне наставе из ОШ „Ми-лан Хаџић“ из Војке. Такође, на овој седници су усвојена и

неопходна документа као што је Статут школе у оснивању у форми нацрта, Програм

образовања у форми закључка и Развојни план од 2009. до 2012. године. Школска згра-да је по речима Абаџије завр-шена и управо се сређује унутрашњост а Дирекцији за изградњу предстоји да у току лета изгради прилазе. Одлуком општинског пар-ламента направљена је и треиторијална припадност по месту становања ученика који би требали да похађају ову школу. Петак је био крајњи рок до кога су родитељи уче-ника са ове територије треба-ли да се изјасне да ли желе да њихово дете похађа но-воосновану школу где ће се примењивати стандарди Ев-ропске уније, где ће услови извођења наставе, такође, бити на завидном нивоу.

– Ову школу, с обзиром да ће бити опремљена по стандардима Европске уније, видим као лидера где ће се

примењивати савремене мето-де рада и практична примена наученог. Деца и наставни-ци ће имати идеалне услове за рад што би требало да да добре резултате. Фасцини-рана сам како унутрашњост школе изгледа. Пространа, светла с фискултурном са-лом, трпезаријом, кабине-том за информатику и свим најсавременијим средствима за рад. У принципу, очекујем да ће ова, једна од 12 огледних школа у Србији, у правом смис-лу речи бити школа 21. века – рекла је Слађана Бурасћ. Ина-че, колико ће одељења бити формирано зависи од броја ученика који се пријаве за овушколу а сада похађају ОШ „Бошко Палковљевић Пин-ки“. Избор наставног кадра и помоћног особља је у надлеж-ности Министарства просвете и покрајинског Секретаријата за образовање.

Среда, 8. јул 2009.10

PAZOVA^KA HRONIKA

Priprema:Gordana Majstorovi}

Отварању канцеларије за младе која ће бити спона

између пазовачке омладине и локалне самоуправе, претходи изјашњавање младих о томе шта желе да имају у Старој Пазови. Четвртог јула, управо с почетком Пазовачког култур-ног лета, на Тргу „др Зорана Ђинђића“ постављено је санду-че код Кућице фудбала где ће омладина убацивати анкетне листиће са својим предлозима и инцијативама након чега ће се искристалисати какав друшт-вени и културни живот желе на локалу. Ову акцију, која прет-ходи отварање канцеларије за младе за коју је наменски крајем прошле године Мини-старство омладине и спор-та одобрило средства, води омладина Старе Пазове и оп-штински савет за младе, каже Љибушка Лакатош, руково-дилац општинског одељења за спорт и омладину. Она нагла-шава да млади у другим дело-вима општине треба да оснују своја удружења, попут Савеза омладине Голубинаца који су то учинили пре две године и који су сада врло активни у друшт-веним и културним активности-ма у свом месту. Она подсећа да је голубиначком, омладин-ском удружењу, Минстарство омладине и спорта одобрило пројекат „Оснаживање мла-дих“ где је акценат дат на во-лонтерски рад у поспешивању и укључивању младих у подизање друштвеног и кул-турног нивоа у селу.

– На основу ове анкете у Старој Пазови, ми ћемо направити Стратегију за младе, односно локални, акциони план који се спроводи на локалном нивоу и који одражава политику локалне самоуправе према младима – рекла је Лакатош и најавила отварање канцеларије за младе крајем лета. Она је додала, да је од средстава ресорног министарства куп-љена рачунарска опрема и да је обезбеђен простор за ту канцеларију. У њој ће се, по њеним речима млади окупљати, водити дебате, трибине и биће им доступан интернет. А анкетирање омладине се спроводи да би се добила што вернија слика о томе шта млдаи истински желе да имају у својој општини.

Последњег јунског дана, најпре у просторијама Цен-

тра а затим, у холу Позориш-та, окупили су се запослени и бивши радници да обележе годишњицу Центра за културу. Александер Бако, директор ове установе, подсетио је да се, управо обележава 49 година од настанка Радничког универзи-тета као васпитно образовне и установе културе и 15 година Центра за културу. Из раднич-ког универзитета 30.6. 1994. године настала је ова установа

која је дала своје печат кул-турном животу старопазовач-ке општине. Ово је први пут да Установа обележава своју гоишњицу, те је окупила и бив-ше раднике и своје поштовао-це. Председник општине Горан Јовић, је овде био у својству бившег радника и истако је значај културног уздизања у животу младих и обећао да ће, док је он председник општине улагати у културу, без обзира што многи мисле да има много пречих ствари.

УДРУЖЕЊЕ ЗА ЛИКОВНИ РАЗВОЈ И ЕДУКАЦИЈУ

ОРГАНИЗУЈЕ

Ликовне радионице

Од 1. јула до 15. августа, Удружење за ликовни развој

и едукацију организоваће ли-ковне радионице које ће се од-ржати у просторијама Гимназије „Бранко Радичевић“ у Старој Пазови. Радионице, које ће во-дити београдски уметници, за све учеснике су бесплатне и биће подељене у три целине. За 55 учесника од 7 до 19 годи-на, од 1. до 15. јула организује се радионица за скулптуру у теракоти (печена глина) коју ће водити Анастасија Протић и Данијела Анђелковић. Од средине до краја месеца организоваће се радионица за анимацију за 50 учесника од 8 до16 година а водиће је Миле-на Путник. Трећа радионица, од 1. до 15. августа посвећена је осликавању зидних повр-шина и водиће је Миодраг Варгић (члан Фондације Анук из Женеве) а намењена је, за 10 учесника од 14 до 19 година. На крају ове ликовне радиони-це завршиће се једнодневном која ће се одржти на град-ском тргу у менторству Наде Докић а посвећена је ручном прављењу папира и доступ-на је сваком заинтересованом лицу. По завршетку,сви радови ће бити изложени и јавности представљени у Галерији Цен-тра за културу.

ОБЕЛЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ

Улагаћемо у културу

АНКЕТИРАЊЕ МЛАДИХ

Млади на локалном нивоу

Горан Јовић

Љибушка Лакатош, руководилац општинског

одељења за омладину и спорт

НОВА ОСНОВНА ШКОЛА „СИМЕОН АРАНИЦКИ“

Школа 21.векаНа седници привременог школског одбора, нове школе „Симеон Араницки“ од 1. јула, именована је за вд директора Слађана Бурсаћ и усвојена су неопход-на документа. Вршилац дужности директора, Слађана Бурсаћ је изјавила да ће ова школа по опреми и методологији рада, као огледна од 12 у Србији, заиста бити школа 21. века

Слађана Бурсаћ, вд дирек-тора ОШ „Симеон Араницки“

Одлуком општинског парламента направљена је и треиторијална припадност по месту становања ученика који би требали да похађају ову школу. Петак је био крајњи рок до кога су родитељи ученика са ове територије требали да се изјасне да ли желе да њихово дете похађа новоосновану школу где ће се примењивати стан-дарди Европске уније, где ће услови извођења наставе, такође, бити на завидном нивоу.

Среда, 8. јул 2009. 11

Priprema: Katica Kuzmanovi}

RUMA

МАТИЧАРДобили ћерку: Тамара и Жељко РистићДобили сина: Душан-ка Милетић и Предраг СтанићевУмрли: Петар Вранковић - 1938, Мила Родић - 1932.

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

Филмски програм

"Милионер са улице" - од 6. до 12. јула"Анђели и демони" - од 13. до 19. јула

Културно лето

Дуо "Чи Лаут" - 8. јул у 19 сати

Позоришна представа "За-водник" - 9. јул у 20,30 сати (главна улога - Ружица Сокић)Концерт КУД "Бранко Радичевић" Никинци - 10. јул у 19, 30 часоваЏез рок група "Чадиш" - 11. јул у 22 сатаМонодрама "Молитва на језеру", по тексту св. оца Николаја Велимировића - 12. јул у 19,30 сати, порта храма св. Духа "Мала ватра" - концерт - 13. јул у 21 часКонцерт Уроша Дојчиновића "С гитаром око света" - 14. јул у 19,30 часоваВиолински концерт Иве Станковић - 15. јул у 20 ча-сова, КЦ

Последња седница Скупшти-не општине, од 29. јуна,

којом је председавао Ненад Боровић, протекла је у знаку нових и старих правила: ново је било то што је за скупштин-ско заседање предложено само три тачке дневног реда, а старо, већ препознатљиво, што се о овим тачкама, тачније само једној, расправљало од 10 до 18 часова. Реч је о од-луци о Општинској управи на коју су представници Српске радикалне странке поднели чак 59 амандмана, усвојено је 11.

Предлози измена дневног реда, из седнице у седницу, по правилу трају по неколи-ко сати: усвојена је измена коју је предложио председ-ник Општине Рума Горан Вуковић, а односила се на план детаљне регулације за насеље Тивол у Руми. Одбор-ник Горан Чворков је пред-ложио расправу о контроли исправности воћа и поврћа на зеленој пијаци, Пера

Миловановић анкетни одбор око законитости пословања Савеза спортова, Александар Мартиновић (сви из СРС) рас-праву о социјално угроженим грађанима, тачније Достане Панић која је самохрана мајка и има четворо деце, и односу надлежних институција према њима: већином гласова при-сутних одборника ови предло-зи су одбијени.

На тему такозване социјале Ненад Боровић је изнео следеће податке:

-Проблем социјалне зашти-те не може се решити на једној седници. Ја једном недељно примам грађане, ту су и пред-ставници Центра за социјални рад, до сада смо примили око 600 људи. Сваки проблем се евидентира, сваком се по-могло према могућностима. Госпођи Панић је из буџета плаћено држављанство, дата јој је једнократна помоћ, она је у кући која треба ускоро да постане духовни центар Епархије сремске, резиденција

епископа Василија. Ту дуг за струју није седам већ 100 хиљада динара, настао је од преходног станара. Да би се услови за живот ту довели у ред потребно је издвојити око два милиона динара.

Расправа се потом повела на тему одлуке о Општинаској управи. Александар Марти-новић је изнео низ примед-би на ову одлуку, у смислу будућег функционисања упра-ве, али и језичко стилских не-доумица.

Оцењујући предлог одлу-ке, Ненад Боровић је изнео ставове по којима ће управа бити деполитизована, неко-румпирана, увек на услузи грађанима. Новине су у на-чину избора начелника - само конкурсом, у могућности из-бора три помоћника председ-ника општине, чија је улога саветодавна:

-Велики проблем у Општин-ској управи је превелики број запослених - 129, без по-требних квалификација. Нај-

већи број радника, углавном са средњом стручном спре-мом, без познавања рада на компјутеру, примила је у рад-ни однос претходна власт. Излаз је у дошколовавању, увођењу система оцена рада-нагласио је Боровић.

Код избора и именовања, без веће дискусије, прихваћен је избор др Весне Савчић, физијатра, за директора Дома здравља, а др Смиље Лон-чар, гинеколога, за заменика директора.

У Градској кући у Руми, 3. јула, баш на дан вашара,

организована је Конференција за новинаре, а непосредни повод за ово окупљање била је посета делегације из Ве-лике Плане румској општини. Мада ове две општине нису у непосредној близини, дели их 160 километара, постигнут је договор о свим видовима будуће сарадње, на бази сличних про-блема, али и опредељења у смислу даљег развоја.

У име румске општине го-сте су примили председник Горан Вуковић и заменик председника Драган Кардаш. Делегацију Велике Плане пред-водио је председник општине Дејан Шулкић, био је у Руми и члан Општинског већа заду-жен привреду и развој Ненад Перић.

Поздрављајући госте, пред-седник Вуковић је истакао:

-Ово је почетак једне будуће сарадње, уочили смо да имамо доста додирних та-чака, али и сличне проблеме у функционисању локалне само-управе. Трудићемо се, да учећи једни од других, унапредимо локалну самоуправу, кроз раз-мену искуства и проналажење нових тржишта.

Гост из Велике Плане је пот-врдио да локалне самоуправе функционишу у тешким услови-ма, као и да је шанса за развој

у прекограничној сарадњи.-У којим областима може-

мо сарађивати? Најпре у об-ласти урбанизма и просторног планирања, кроз које ћемо дефинисати визију развоја. Шансе имамо у туризму, ми у Великој Плани поседујемо аква-парк, олимпијски базен, велике потенцијале за развој ове гране привреде. Оквире за сарадњу створићемо код при-ватних предузетника, у обла-сти привреде, пољопривреде, културе-нагласио је Шулкић.

Током разговора, новинари-ма су презентовани подаци о томе да ова општина има око 50 хиљада становника, да је у њој недаво одржаном Фе-стивалу етно хране, и да ће будући развој почивати на тим основама.

Током посете Руми, гости из Велике Плане, у друштву својих домаћина, обишли су манастир Крушедол који ове године обележава пола века постојања, као и румско изле-тиште Борковац.

ОБЕЛЕЖЕН ДАН БОРЦА

Сећање на жртве фашизма

Као и свих претходних годи-на, Румљани су и овог 4. јула

обележили Дан борца. Било је то још једно сећање на дане ве-ликих страдања, и жртве фаши-стичког терора на нивоу бивше Југославије, и Срема, односно Руме.

У преподневним сатима, деле-гација коју су чинили борци и представници локалне самоупра-ве, положола је венце на спомен-обележју палим родољубима из Првог светског рата. На то време подсетио је председник Општин-ског одбора Савеза бораца Мо-мир Милошевић.

На спомен-обележју палим борцима из Другог светског рата, након полагања венаца, присут-нима се обратио секретар савеза бораца Предраг Вукмирић:

-Дошли смо данас овде да се поклонимо сенима наших бораца, антифашиста, који су уградили своје животе у темеље слободе у којој уживамо већ 64 године. Историјска наука је утврдила да је баш тога дана, 4. јула, доне-та одлука о подизању устанка у Србији. Био је то почетак велике антифашистичке борбе. Пред сам крај Другог светског рата, бивша Југославија је имала 800 хиљада бораца, била је једина антифаши-стичка војска у земљи, и четврта војна сила у свету.

Вукмирић је том приликом подсетио на велике жртве - у Југославији је страдало 1,5 мили-он људи, само у Руми било је 594 пала борца и жртава антифаши-стичког терора.

НОВЕ КЊИГЕ

"Вашарски мађионичар" Јелене Ленголд

У оквиру овогодишњег рум-ског Културног лета, пред

поклоницима писане речи на-шла се прошле недеље једна занимљива књига, како по мотивима, тако и самог стила - "Вашарски мађионичар" аутора Јелене Ленголд из Београда.

Промоција је протекла у организацији Градске библио-теке, аторка Јелену Ленголд, релативно млади писац, добит-ница је награде "Женско перо" за 2008. годину.

О свом досадашњем ства-ралаштву, и најновијој књизи, сама ауторка је истакла:

-Када је реч о мом раду, хронолошки гледано, прво је настало пет књига поезије, за-тим две књиге прича, роман, и сада "Вашарски мађионичар". Све прозне књиге имају заједничку црту - интимни свет појединца, лишен политике, науке, историје. То су приче о обичним људима које срећемо сваки дан, о њиховим интим-ним и унутрашњим светови-ма, о партнерским односима унутар породице, између деце и родитеља. Неке приче су обојене еротиком, основа свега је - емоција.

АКЦЕНТИ СА СКУПШТИНСКОГ ЗАСЕДАЊА

Превише запослених у Општинској управиЗа директора Дома здравља изабрана др Весна Савчић, а за заменика др Смиља Лончар

Ненад Боровић

МЕЂУОПШТИНСКА САРАДЊА

У Руми гости из Велике Плане

Са Конференције за новинаре

Среда, 8. јул 2009.12

Беочинска хроника

Иришка хроника

Припрема: Катица Кузмановић

У Иригу је крајем јуна, уз присуство представника

општинских и покрајинских власти, званично отворе-на Канцеларија за инклузију Рома: на тај начин створили су се објективни услови за побољшање живота припадни-ка ромске популације, пре све-га у погледу решавања пробле-ма инфраструктуре, изградње кућа, водовода и путева.

Канцеларија за инклузију Рома отворена је у прису-ству покрајинског секрета-ра за рад, запошљавање и родну равноправност Миро-слава Васина, директора покрајинске канцеларије Душ-ка Јовановића, помоћника покрајинског секретара Аните Беретић, начелника Сремског округа Саве Алишића, пред-седника и заменика председ-ника Општине Ириг и председ-ника Скупштине општине др Радована Ерцеговца, Вла-дислава Илкића и Владими-ра Петровића.

-Канцеларија је отворена у просторијама Асоцијације за развој Општине Ириг, а њен основни циљ ће бити решавање животних проблема ромске популације на територији наше општине. У иришкој општи-ни живи око 150 Рома, еви-дентни су проблеми у области

образовања, социјалне и здрав-ствене заштите, комуналија. Ириг је једна од првих општи-на у Срему која је отварањем ове канцеларије приступила решавању нагомиланих пробле-ма, постоје индиције да ће се ускоро сличне канцеларије отва-рати широм Срема. Када је реч о конкретним акцијама, у плану је решавање проблема воде и при-лазног пута у ромском насељу у Јаску, као и стамбених питања у Ривици. Како је то нагла-сио покрајински секретар Ва-син, реч је о акцији Извршног већа Војводине, до сада је у Војводини отворено 12 оваквих канцеларија-истакао је пред-седник Скупштине општине Ириг Владимир Петровић.

ОПРЕМАЊЕ

УСЛУЖНОГ ЦЕНТРА

За рачунарску опрему 1,6 милиона динара

Средства обезбе-дио Покрајински секретаријат за ло-калну самоуправу и међуопштинску сарадњу

Ових дана у Општину Ириг пристигла су нова сред-

ства која ће се употребити за модернизацију рада Општинске управе: након потписивања уговора између Покрајинског секретаријата за локалну са-моуправу и међуопштинску сарадњу и иришке општине, остварена су нова средства у износу од 1,6 милиона динара.

Уговор је потписан 1. јула у Извршном већу Војводине, а потписали су га председник Општине Ириг др Радован Ер-цеговац и покрајински секре-тар Јадранка Бељан - Бала-бан.

Како нас је информисала Богданка Лекић, сарадник за развој у Општинској упра-ви, поменута средства ће бити употребљена за информационо-техничко опремање Општин-ског услужног центра. Ова средства добило је 14 општина у Војводини, од укупно 25 које су конкурисале.

Донорска мрежа Војводине има мото под називом

"Шанса за нови живот", и сло-ган "За живот и после живо-

та", а све то било је присутно 1. јула, у Градском парку, и у Иригу. Циљ акције био је да се људи на прави начи упознају са значајем одлуке о завештању органа.

О томе како је протекла ова акција за наш лист говори ди-ректор Дома здравља "Ириг" др Јованка Јанковић:

-Наш Дом здравља се међу првима прикључио овој акцији Донорског друштва Војводине, извели смо акцију под називом "Дан белих ман-тила". Општи је утисак да је акција успела, уговор о завештању органа потписа-ло је 34 особе, међу њима су и 12 радника Дома здравља. Акција ће се наставити, сви заинтересовани могу да се јаве нашем Дому здравља, кординатор је др Бранка Соломуновић, специјалиста опште медицине.

КАНЦЕЛАРИЈА ЗА ИНКЛУЗИЈУ РОМА

Решавање проблема ромске популацијеПрве активности у Јаску и Ривици

Владимир Петровић

ДОМ ЗДРАВЉА "ИРИГ"

Донирање органа - шанса за нови животУговор о завештању органа потписало 34 особе, међу њима 12 радника Дома здравља- Живот и после живота

др Јованка Јанковић

Поводом 170-годишњице оснивања Беочинске фа-

брике цемента, компанија "Ла-фарж БФЦ" одлучила је да свом граду поклони нови, савремено уређени градски трг. Тим пово-дом је, у сарадњи са општином, расписан јавни конкурс за про-грамско решење новог центра, на који је пристигло 48 радо-ва, како је условљено, аутора млађих од 35 година. Сви радови младих архитеката били су из-ложени у холу Дома културе, да би, 30. јуна, била објављена и одлука стручног жирија. Нарав-

но, у обзир је узето и мишљење грађана, којима је омогућено да гласају за најбоље решење.

На свечаности у скуп-штинској сали, у присуству председника општине мр Богдана Цвејића и гене-ралног директора компаније "Лафарж БФЦ" Костина Бор-ка, за најуспешније је про-глашено заједничко идејно решење Јелене и Срђана Томића, из Аранђеловца. Одлуку је једногласно донео међународни жири састављен од архитеката из Париза, Бе-ограда и Новог Сада, којим је председавао мр Богдан Цвејић.

Према речима председника општине, водило се рачуна да идеја буде лепа и изводљива, будући трг функционалан и да послужи основној сврси - окупљању грађана. Са своје стране, Костин Борк је пренео жељу "Лафаржа" да се у го-дини великог јубилеја цемен-тара, основана 1839, одужи Беочинцима за дугогодишњи заједнички и успешан сужи-вот. Тако ће град на поклон добити место какво до сада није имао - уређен централ-ни трг, а његово отварање предвиђено је већ за 12. сеп-тембар ове године - Дан фа-брике цемента.

Д. П.

На 14. редовној седници Скуп-штине општине, којом је пред-

седавао Милан Чачић, усвојена је Одлука о изменама и допунама општинског буџета за 2009, којом су практично преполовљени пла-нирани овогодишњи приходи. Председник општине мр Бог-дан Цвејић и шеф Службе за финансије Марина Прекогачић објаснили су да се, због свет-ске економске кризе и мера ублажавања њених ефеката, не могу остварити раније планирани приходи од око 818 милиона ди-нара. Углавном је реч о "кресању" средстава која су тражена "код других нивоа власти", али је у обзир узет и недавно усвојени општински програм мера штедње заснован на смањивању расхода

којима се неће угрозити витал-не функције корисника. Према усвојеном ребалансу, буџет за 2009. годину ће износити око 573 милиона динара.

Одборници су, такође, доне-ли одлуке о одржавању чистоће, уређењу паркова, зелених и ре-креационих површина, одржавању гробља и сахрањивању. У циљу решавања имовинских односа између општине и РТВ Нови Сад, усвојена је одлука о преносу пра-ва коришћења парцеле у насељу "Дунав" на којој се налази антен-ски стуб ове радиодифузне уста-нове. Иначе, није прихваћено решење о престанку мандата од-борнице Тијане Кусић, са листе Група грађана "За општину Беочин - Горан Калабић".

СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ

Преполовљен буџет

Расправао ребалансуопштинскогбуџета

ПОВОДОМ 170 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА ЦЕМЕНТАРЕ

Градски трг у Беочину - поклон "Лафаржа"Награђено идејно решење Јелене и Срђана Томића из Аранђеловца - Отварање уређеног центра већ 12. септембра

Мр Богдан Цвејић и Костин Борк

Награђено идејно решење трга у Беочину

Среда, 8. јул 2009. 13

На основу Одлуке Скупштине Сремске привредне коморе о продаји стана од 15. маја 2009. године Комисија упућује јавни:

ПОЗИВ ЗА ПРИКУПЉАЊЕ ПОНУДАПозивају се заинтересовани за куповину стамбене јединице

бр.18б у згради П+4+П на тргу Војвођанских бригада у Сремској Митровици да доставе своје понуде.

Стан се продаје у недовршеном стању по почетној цени од 330 ЕУР-а по једном метру квадратном у динарској привредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате уговорене вредности.

Заинтересовани могу извршити увид у стање стана 10. јула 2009. године у времену од 12 до 14 часова.

Понуде цена у затвореној коверти са назнаком ’’Понуда за стан’’ се може донети лично у Комору у периоду од 13. до 17. јула 2009. године од 7 до 15 часова или послати поштом на адресу: Сремска привредна комора, Краља Петра I бр.4/II Сремска Ми-тровица.

Јавно отварање понуда извршиће се 20. јула 2009. године у 14 часова у сали Коморе.

КОНКУРСза избор компанија чији ће наступ на 42. Сајму привре-

де у Цељу, субвенционисати из средстава Покрајинског секретаријата за привреду

Покрајински секретаријат за привреду расписао је конкурс за избор компанија чији ће наступ субвенционисати на 42. Сајму привреде у Цељу, који се одржава од 9. до 16. септембра 2009. године.

Право учешћа на Конкурсу имају мала и средња предузећа прав-на лица и предузетници који се баве производном делатношћу, извозници или потенцијални извозници, који имају пословни ин-терес за заједнички наступ АП Војводине на 42. Сајму привреде у Цељу.

Субвенционишу се трошкови закупа опремљеног заједничког штанда, трошкови заједничког превоза за 2 особе по учеснику, као и трошкови организованог превоза сајамских експоната.

Учесници сајма сносе трошкове боравка и издавања виза.Упитник за податке о подносиоцу захтева можете видети на

сајту www.рпксрем.цо.рс или доћи лично у Сремску привредну комору, Краља Петра I бр.4/II Сремска Митровица.

Крајњи рок за подношење пријава је 13. јул 2009. године.

У баснама и бајкама магарац је тврдоглава, често и глупа

животиња. Ту је и порекло и данас кориштене речи магарац у погрдном смислу. У алегорији о Буридановом магарцу, магарац умире од глади, јер се испред два једнако добра стога сена није могао одлучити из којег би јео.

У подручјима Северне Африке и Месопотамије магарци су били по-штовани као божанства.

У новије време заборављено, у древена времена коришћено, магареће млеко полако проналази свој пут. Судећи по Константину Јиречеку и његовој Историји Срба као и по Ходоском зборнику из XIV века и по Фисиологији из XV века магареће млеко се од давни-на користило на овим простори-ма. Коришћено је као лек за старе ране. Стари народи су магареће млеко високо ценили. Познато је да се египатска краљица Клеопа-тра купала у њеми да би очувала лепоту своје коже, а коришћено је и као једна врста дезинфекцио-ног средства. Грци су га сматрали одличним леком, а Римљани лук-сузним пићем. Хипократ га је пре-поручивао за разне врсте болести, као и за тровања и ране. Он је за-бележио и рецепт за један од првих третмана против акни и rosace-e. Поред осталих састојака основу је

чинило магареће млеко. Та меша-вина се затим држала на сунцу не-колико дана. Добијена микстура је представљала природни овлаживач и третман за црвенило коже и акне. Много векова касније овај третман је медицински потврђен. У 19. и на почетку 20-ог века многи су га ко-ристили као лек. У исто време, по-себно у Паризу основано је много продавница магарећег млека где су жене из виших слојева могле да купују ово драгоцено пиће. Касније су се те продавнице претвори-ле у продавнице млека за бебе за оне мајке које нису могле да доје. Болница "Hospital des Enfants Assistes" је дуги низ година држа-ла магарце управо за ову намену.

У следећих пет бројева ћемо представити по један од производа од магарећег млека

Историјски осврт, симболично и митолошко значење магарца и његовог млека (IV део)

Школа и спорт најбоље иду заједно. Да то није

немогуће постићи, уверила нас је Маријана. Поред редовних такмичења из математике и биологије, она је многе награде освојила за своју школу преко атлетике. Прво место на репу-бличком такмичењу у атлетици ове године освојила је Митро-вачка гимназија, а Маријана је трчала штафету, бацала куглу и трчала на 800 метара, а про-шле године на Oлимпијади у Нишу су такође освојили прво место. Такође, на такмичењу из биологије, коју много воли,

освојила је друго место на покрајинском и шесто место на републичком. Још увек је ак-тиван члан АК ''Сирмијум'', али школовање је води у Нови Сад, где је уписала медицински фа-култет.

-Нисам могла да се опре-делим за струку приликом уписа средње школе а сада размишљам о спортској меди-цини, као споју своје две вели-ке љубави, атлетике и медици-не, рекла нам је Маријана. Ина-че, у избору Сремски новина за нај-ђака у региону Маријана је заузела друго место. Л. В.

Десет дана фестивалске ат-мосфере у Инђији није мог-

ла да поквари киша која је из дана у дан просто лила. Она је, додуше, мало пореметила концепт одржавања појединих садржаја па су се позориш-не представа уместо одвијања на отвореној сцени у дво-ришту Гимназије одржавале у позоришној сали Културног центра што је умањило број по-сетилаца. Иако су се први пут ове године наплаћивале улаз-нице за позоришне представе, додуше, симболично, свега 100 динара /тек да би се повукла црта између оних који одиста с пажњом прате програм и оних који су дошли да убију време/, у салу су се уносила помоћна седишта али све је то било мало у односу на број заинтересова-них грађана који су чекали у холу да уђу. ''Сцена фест'' је ове године кренуо месец дана раније како би био усклађен са одржавањем ''Универзијаде'' чији је и Инђија била де-лом домаћин, програм је био богатији него ранијих година, у просеку три догађаја дневно, односно, у току вечери.

Печат позоришном делу програма дала је представа ''Зимске баште'' београдског ''Битеф тетра'', режија Ники-та Миливојевић која се бави актуелном темом одласка мла-дих из Србије у иностранство, о њиховим жељама и сновима, новом амбијенту у којем живе. Овај комад је по први пут изве-ден ван Београда. Готово раме уз раме са овом представом били су комади ''Тестостерон'' Позоришта младих из Новог Сада, режија Радоје Чупић и ''Дундо Мароје'' Крушевач-ког позоришта, режија Кокан Младеновић. Права је штета што су бројни суграђани због малог капацитета сале оста-ли ускраћени за ове културне догађаје. Иначе, свако вече након главног дела програма у кафеу и башти Културног цен-тра одвијао се пропратни про-грам ''Сцена феста'', музика, презентације, изложба.

Вечерас се затвара 10. по реду ''Сцена фест''. Први део програма одвија се у позоришној сали Културног центра са по-четком у 19 часова и 30 мину-та. Реч је о позоришној пред-

стави за децу ''Три прасета'' у извођењу глумачке дружине ''Позориштанце'' Инђија, аутор текста и редитељ је Лариса Одак. 21 час је резервисан за уличну представу, перформанс ''Макс Металик'' Позоришта лутака из Београда, редитељ Бојан Барић. Ова представа је извођена поред Београда у Црној Гори, Бугарској, Грчкој, Тајвану. Само затварање фе-стивала поверено је Новосад-ском гудачком квартету ''Сту-дио Алектик'' у којем свирају четири девојке – две виолине и два виолончела, концепт комбиновања модерних елек-троформи са гудачким инстру-ментима.Иначе, ''Студио Алек-тик'' је наступио на отварању Евровизије 2008. године у Бео-граду.

Дакле, за десет дана фестива-ла седам представа, девет кон-церата, три промоције и једна изложба, све то у организацији Културног центра. Програм који је пратило више хиљада грађана из Инђије и окружења. Покровитељ је и ове године била општина Инђија а пријатељ фе-стивала ''Ерсте банка''.

ВЕЧЕРАС ЗАТВАРАЊЕ 10. ''СЦЕНА ФЕСТА'' У ИНЂИЈИ

За представе тражило се место више

ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ МИТРОВАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕМАРИЈАНА МАЦАНОВИЋ

Између школе и атлетске стазе

Маријана Мацанковић

На представи ''Зимске баште'' Битеф тетатра

Међународни дан музеја обе-лежен је, 16. маја, по други

пут у Музеју Срема у Сремској Митровици. Учесницима су биле презентоване бројне ра-дионице, међу којима и она за припемање римске кухиње. Да бисмо угодили укусима наших гостију, сакупљали смо рецеп-те и искуства врсних римских кувара. Најкориснији нам је био Апиције (Marcus Gavius Apicius), чувени римски кувар и страсни колекционар рецепата. Мада стручњаци не могу тачно да одреде када је он живео, с обзиром да је ово име било врло често у античко доба, по-знато је да је у Тиберијево вре-ме (почетак првог века нове ере) живео надалеко познати расипник и гурман са тим име-ном. Овај бонвиван је, наво-дно, одузео себи живот након сазнања да му је остало "само" десет милиона сестерција (по-што је претходних 90 милиона, углавном, утрошио приређујући екстравагантне вечере) и да би убудуће морао седети за сиро-машном трпезом.

Глоби куглице

200 г гриза300 г свежег крављег сирамаслиново уљемедмак или сусам

Направити густо тесто од сира и гриза. Обликовати ку-глице и пећи у маслиновом уљу док не добију златно смеђу боју. Уваљати у текући мед и богато посути маком или суса-мом.

Неки сматрају да је његов кувар настао тек неколико векова касније (око четвртог века нове ере) и да је само не-колицина рецепата Апицијева, док је остале анонимни ау-

тор преузео из грчких извора. Томе иде у прилог и чињеница да у Апицијевом кувару има врло мало посластица, у чему су Римљани, иначе, надмаши-ли грчке узоре. Како год било, без обзира што је идентитет славног Апиција обавијен ве-лом тајне и што се нагађа о ауторству његовог кувара, историјски извори наводе да је постојао Апиције – арбитар гозбе којег нико у античко вре-ме није надмашио.

Кувана пуњена јаја

4 јаја80 г пињолабибермед милодух

Пињоле држати у води један дан, те их иситњене помешати са бибером, медом, милодухом и гарумом. Скувана јаја пре-половити по дужини и на њих ставити помешане зачине. Слу-жити хладно.

Римска кухиња би се данас

најприближније могла упо-редити са кинеском, јер су Римљани волели јела која су у исти мах и сладуњава и љута, те су заједно стављали со, мед, бибер, сирће и врло често ко-ристили (готово у свим јелима, било да су у питању слана или посластице) - гарум. Тај сос су

производили од ситне рибе и морских плодова, остављајући добро измешану смесу на сунцу да ферментира. Након цеђења добијали су овај "главни" за-чин. Најцењенији гарум био је онај увожен из Шпаније, мада је, као обилато коришћен за-чин, нека његова варијанта прављена и у локалним тавер-нама.

Да бисмо бар делимично госте упознали са римском кухињом и њеним егзотичним укусима, преузели смо неколи-ко рецепата из кувара славног Апиција и током Ноћи музеја послужили: као аперитив нео-бично зачињено вино - mulsum, бесквасни хлеб – libum и pernae – кувану шунку, печену у меду, а као посластицу dulciae - урме у меду и глоби куглице. Уколи-ко сте ову закуску пропустили ове године немојте дозволити да Вам се то деси и наредне.

Сања Тресканица, кустос Музеја Срема

Среда, 8. јул 2009.14 КУЛТУРА

FOTO GALERIJA

(?) Абрахамовић: Ернестина Цајсбергер (око 1860)

Четврту годину за редом Удружење ликовних умет-

ника ''Сирмијум'' из Сремске Митровице организује ликов-ну колонију у овдашњем Дому ученика. Дружење и сликање 19 уметника, међу којима је било и оних из Словачке, БиХ и Украјине, трајало је од 1. до 7. јуна, а грађани ће остварења са колоније моћи да виде, среди-ном септембра, у Музеју Срема.

Приликом отварања 4. колоније УЛУ "Сирмијум" гово-рио је познати историчар умет-ности Срето Бошњак: ''Драго ми је што је уметничка колонија у Митровици постала традицио-нална. Сликарска колонија није

празна фраза, то је место где се рађају слике, где се рађа умет-ност. То је озбиљан допринос средини у којој живимо, један културни и уметнички допринос, веома атрактиван. Митровица је позната по великом броју слика-ра, било професионалних, било аматерских, али сви они заједно теже једној вишој друштвеној афирмацији уметничког дела као таквог. Значи, направити што више слика које ће оста-ти као трајна вредност култур-ног живота Митровице. Једнога дана, у будућности, те слике ће значити, оне ће сведочити нешто о нама, онаквима какви јесмо данас.''

Председница УЛУ "Сирмијум" Снежана Трајковић није кри-ла задовољство: ''Амбиције које смо имали, заједно са До-мом ученика, почеле су да се остварују. Колонија је постала важна културна појава којој присуствују, поред домаћих, локалних уметника и сликари из целе Србије, па и из ино-странства. Задовољство није само моје, већ свих добрих људи који су учествовали у организовању колоније, а учес-нике увек пријатно изненади-мо, јер је колонија из године у годину све квалитетнија.''

Л. Вулић

ЛИКОВНА КОЛОНИЈА УЛУ "СИРМИЈУМ"

Ново дружење у Дому ученика

Учесници 4. ликовне колоније у Дому ученика

ТОКОМ "НОЋИ МУЗЕЈА" У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

Чари римске кухињеМада се о самом аутору данас мало зна, до данас су сачувани римски рецепти који се приписују славном кувару Апицију

Дегустација римских јела у "Ноћи музеја"

Ђаконије по рецепту чувеног Апиција

Среда, 8. јул 2009. 15КУЛТУРА

У старораковачкој пећини Бели мајдан, у близини

манастира Раковца, 27. јуна, уприличена је крајње необич-на изложба радова насталих од отпадног материјала. Слике и скулптуре од љусака јаја, од-баченог гвожђа и дрвета, али и у "техници" тесто на тикавама, уз коришћење црепа, керамике, гљива и других несвакидашњих предмета, изложили су уметни-ци - аматери из Раковца, Леди-наца, Врдника и Новог Сада: Мића Панзаловић, Ђорђе Војновић, Биљана Николић, Ђуђа Здјелар, Биљана Тадић, Фрања Кордић, Небојша Веселиновић, Вера Жигић, Ото Јан и Стева Леђанац. Биле су заступљене и везиље Мара Петојевић и Василија Срдић. Оригиналну поставку спретних Фрушкогораца, које је

пре пет година први пут окупила овдашња рано преминула сли-карка и писац Мира Видаковић

(1962 - 2005), отворио је доајен војвођанске фотографије Бори-вој Миросављевић.

Бели мајдан је велики руд-нички коп, одакле се у давна времена вадио квалитетан ка-мен за израду надгробних спо-меника, кућних темеља, а ве-роватно и оближњег манасти-ра. Сматра се да је реч о једној од највећих вештачки створе-них шпиља у Србији, чија је дворана висока и до четири

метра, улаз широк неколико десетина метара, а исто толико се простире и у дубину. Свод држе велики камени "стубови", остављени приликом копања и клесања тзв. каолинског гра-нита. Идеално место за при-редбе попут недавно одржане еко-изложбе.

Д. П.

На дипломској изложби сту-дената ликовних уметности

у Новом Саду, крајем јуна, мла-ди митровачки вајар Предраг Ковачић Пеђа (1985) био је најуспешнији у својој класи и освојио награду коју заједнички додељују Академија и Уметнич-ка ливница "Станишић". Његов рад у мермеру, под насловом Слободна форма, један од пет које је изложио у Галерији Ма-тице српске, завредео је да буде изливен у бронзи и тиме - посебно истакнут.

Пеђа је студент завршне го-дине Академије уметности - Де-партман ликовних уметности, на смеру вајарства, у класи проф. Младена Маринкова. Као апсолвенту, остало му је још неколико испита; међутим, признање које је добио прак-тично најављује силовит успон једног талентованог, већ сада успешног "заљубљеника" у

уметничко обликовање разних врста материјала. А пре свих - камена, мермера. То потврђују и бројни групни наступи на којима је само ове године био заступљен: поставка Катедре за цртање, такође у Галерији МС, изложба "Волети разлике" у Музеју савремене уметности Војводине, учешће у новосад-ском Културном центру у окви-ру "Ноћи музеја"...

Стваралаштво Предрага Ковачића се креће од тради-ционалног приступа скулптури до стварања амбијенталних композиција. Како сам каже, наклоњен је инсталацијама - "цртежима" у слободном про-стору.

- Моја дела имају одређену енергију, која је такође садржа-на и у материјалима у којима се изражавам. Она дишу попут мене и то је само један од раз-лога зашто су све форме ап-

страктне. Оне представљају мој однос према природи и друшт-ву, који су ми били досадашња инспирација. Њима сам се увек враћао, изражавајући се на различите начине - каже Пеђа, додајући да је "прошао" глину, теракоту, гипс, метал и друге материјале, да би себе "прона-шао" у - камену.

Занимљиво је да млади уметник, све до трећег разреда у Митровачкој гимназији, прак-тично и није знао чиме ће се у животу бавити. Највише се ин-тересовао за хемију, информа-тику и визуелне комуникације.

А онда му је "синула" спасо-носна идеја - вајарство, које пружа неслућене могућности, спајајући цртање, сликање и обликовање предмета. Можда је ту било и мало ината, тек да би одолео утицајима свога оца, познатог ликовног педаго-га и сликара Ивице Ковачића Штифле. Јер, у очевом сли-карском атељеу Пеђа је прово-дио дане, упијао љубав према уметности, али и желео нешто више, посебно - само своје!

Схватио је да је вајарство његово право опредељење и није се покајао. Као најбољи

студент у класи, позван је на угледни вајарски симпозијум "Корнарија", који у Марушићима код Сплита траје већ пуне три деценије. А што се будућности тиче, на видику су постдиплом-ске студије. Предраг Ковачић је свестан да данас није лако живети од уметничког рада, па ни педагошког, мермер је скуп, чак се тешко долази и до простора за излагање. Ина-че, жеља му је да баш у свом родном граду, Сремској Митро-вици, најесен организује прву самосталну изложбу.

Д. Познановић

НЕОБИЧАН ДОГАЂАЈ У ЈЕДНОЈ ПЕЋИНИ

Еко - изложба у Белом мајдануГрупа уметника аматера из Раковца, Лединаца, Врдника и Новог Сада у некадашњем каменолому излагала рукотворине настале од отпада

Учесници и гости еко-изложбе у Белом мајдану

Улаз у раковачку пећину

МЛАДИ ДОЛАЗЕ: ПРЕДРАГ КОВАЧИЋ, ВАЈАР

Пронашао себе у мермеруШта ради и о чему сања најуспешнији апсолвент новосадске Академије уметности, а из Сремске Митровице

Предраг Ковачић Пеђа

Скулптура у мермеру

Среда, 8. јул 2009.16

За старије суграђане да се подсете, за младе да нешто

науче, за домаћине али и оне који су дошли у Инђију у госте да се забаве била је прилика да то учине у ''Нашем сока-чету'' осмишљеном амбијенту сремачког салаша са седам аутентичних војвођанских кућица у центру града где се из вечери у вече одвијао бо-гат културно-уметнички про-грам прилагођен амбијенту. Све ово употпуњавало је девет дана фестивалску атмосферу у граду – од 30. јуна до 8. јула, јер се у том периоду у Инђији одржавао ''Сцена фест'' и утак-мице на стадиону у оквиру ''Универзијаде''.

- Идеја је била да предста-вимо нешто наше, аутентично, занимљиво, почев од самог амбијента па до садржаја. Ако је судити по посећености, мис-лим да смо у томе успели, каже Борис Пашко, директор Тури-стичке организације општине Инђија.

Као што је и ред, једна кућица припала је домаћинима Туристичкој организацији где су се могле добити све информације, проспекти ве-зани за туристичку понуду општине али и купити суве-нири са симболима Инђије и ''Универзијаде''. Прва кућица у низи била је ''Бећарска кућа Зекиног салаша'' из Крчеди-на, па ''Вински дућан'' са па-нонским винима овдашњег Удружења љубитеља вина ''Сланкаменка'', следио је ''Ме-дени дућан'' са производима овдашњих пчелара, па ''Ба-кин дућан'' са домаћим кола-чима и лицидерским срцима, па Етно кућа из Марадика и ''Комшијски дућан'' са ручним радовима бројних удружења жена које деценијама уназад негују ову врсту традиције Сре-ма и Војводине. Све то протка-

но је изложбом фотографија у формату паноа овдашњег фото уметника Звонка Пергеа.

У оваквом амбијенту први су засвирали тамбураши и запевао на отварању ''Нашег сокака'' и ''Сцена феста'' Звонко Богдан. Свако следеће вече наступао је фолклор културно-уметничких друштава са подручја инђијске општине – Соко, Бранко Радичевић, Ђорђе Натошевић, Боривоје Гњатић, Младост, Чигра,али било је гостију и са

старне попут ''Бранковог кола'' из Сремских Карловаца'' и КУД ''Доситеј Обрадовић'' из Гргу-реваца. Срем не би био оно што јесте да се у ''Нашем сокачету'' нису представила културно просветна друштва национал-них мањина попут Украјинске певачке групе и Хрватског просвјетног културног уметнич-ког друштва ''Стјепан Радић'' из Новог Сланкамена чије је тамбурашки оркестар надалеко познат. Свако вече завршавало се тако што су се грађани хва-тали у кола и заједно играли са фолклорашима културно-уметничких друштава. Музици нису могли да одоле ни волон-тери који су, ових дана, били при руци како посетиоцима и учесницима ''Универзијаде'' тако и осталим гостима. Камера је забележила како ''на радном месту'' коло играју Мирјана Перић и Драгица Војновић. У сваком случају показало се да ''Наше сокаче'' уз мало маш-те и труда има перспективу да постане туристичка атракција а то потврђују питање и комен-тар бројних суграђана које се могло чути – хоћемо ли имати ово цело лето, баш би било лепо.

З.Г.Стефановић

Све чешћи књижевни догађаји које организује

Књижевна заједница Сремска Митровица у Књижари „Бук бар“ привлаче бројну публику која својим присуством доказује да је заинтересована и напросто жељна сусрета са савременим ствараоцима. Тако је недавно до последњег места испуњено Песничко двориште које при-ма око стотинак посетилаца на књижевном сусрету са београд-ском књижевницом Иваном

Кузмановић. О њеним романи-ма „Лемурова љубав“ и „Мање од три“ надахнуто је говорила др Слађана Миленковић, истичући симболизам бројки као основу свакодневних жи-вотних односа. Вече је водила Мирјана Марковић уз учешће тамбурашког оркестра „Лага-ни бећарац“. У „Бук бару“ овог лета и јесени предстоје сусрети са завичајним писцима.

Б.Р.

Две стотине најбољих студе-ната у Србији кренуће 19.

јула пут Европске уније у окви-ру пројекта Путујмо Европом који подржава влада Аустрије и Скупштина града Београ-да. Међу њима су и троје Ми-тровчана - Весна Барзут, студенткиња завршне године психологије на Филозофском факултету у Новом Саду, Зо-рица Рауш, студенткиња пете године графичког инжењеринга и дизајна на новосадском ФТН и Огњен Недаковић са зав-ршне године Медицинског фа-култета у Београду. Њих троје је прошле недеље у Градској кући прмио градоначелник Сремске Митровице Бранис-лав Недимовић и ресорна начелница Зорица Гашпар који су студентима за срећан пут уручили по десет хиљада

динара, као малу, симболичну помоћ и део џепарца за месец дана у Европи.

-Митровица већ трећу годину на овај начин помаже да најбољи студенти путују и бораве у Евро-пи и поносан сам што је међу 200 најбољих и троје наших младих суграђана. Знам да ових стоти-нак евра није довољно, али град у овом моменту може толико да одвоји, рекао је градоначелник Сремске Митровице.

Студенти кажу да још увек нису одлучили у којим ће све земљама боравити и да то зави-си од друштва, али већина на-кон Беча, где ће боравити свих двеста студената, планира да посети Шпанију, Холандију, Немачку или Француску, а шта ће од свега тога бити, рекоше зависи и од новца који буду имали. Ј.З.

КЊИжЕВНЕ ВЕЧЕРИ У МИТРОВАЧКОМ „БУК БАРУ“

Читаоци жељни сусрета

На промоцији у Песничком дворишту

МЕЂУ 200 СРПСКИХ СТУДЕНТА КОЈИ ЋЕ ПУТОВАТИ У ЕВРОПУ И ТРОЈЕ МИТРОВЧАНА

Џепарац од градоначелника

Са пријема у Градској кући

АМБИЈЕНТ СРЕМАЧКОГ САЛАША У ЦЕНТРУ ИНЂИЈЕ

''Наше сокаче'' нова туристичка атракцијаСедам кућица са садржајима који презентују традицију општине уз богат културно-уметнички програм из вечери у вече девет дана пунили улицу Војводе Степе

''Наше сокаче''

Фолклор наступао из вечери у вече

Мирјана Перић и Драгица Војновић заиграле коло

Среда, 8. јул 2009. 17

Командант сремског ватро-гасно - спасилачког бата-

љона Владимир Племић про-глашен је недавно за најбољег српског ватрогасца. Поводом Дана министарства добио је специјално признање мини-стра унутрашњих послова и каже да се ни после 22 године рада није покајао што је ода-брао баш овај позив. Напро-тив, одувек је желео да буде баш то, јер је гледајући фил-мове био опчињен храброшћу и пожртвованошћу „ватрених момака“.

-Након средње техничке школе, смер противпожарна заштита у Сремској Митрови-ци завршио сам Вишу школу противпожарне заштите у Но-вом Саду. Ово признање ми је свакако велика част, али сма-трам да га је заслужио цео мој батаљон, и ватрогасци, и опе-ративни радници у Сектору за спасавање Сремска Митровица, јер је просто ово посао у којем свака карика мора да функцио-нише, прича Владимир Племић, омиљен међу колегама које за њега имају само речи хвале.

У шали каже да је „наву-чен“ на свој посао, те да себе

не може ни да замисли у некој другој животној улози, лише-ног свакодневне дозе адрена-линског шока. Тако је за њега ватра и одбор и зло. Ипак, и после 22 године проведене у ватрогасном оделу са опре-мом тешком педесетак кила, по сопственим речима најтеже му пада извлачење жрта-ва из хаварисаних возила у саобраћајкама.

-Увек су техничке ин-тервенције у саобраћају нај-стресније за нас ватрогасце. За све ове године свашта сам се нагледао, али на људску несрећу нисам огуглао. Још и сад се дешава да, вративши се кући са посла, након ужасних сцена располовљених људских тела, спржених људи на да-леководима или смрсканих у лифтовима, не могу да спавам

данима. Још ми је свежа сцена од пре месец дана, када смо из потпуно слупаног аутомобила код Шашинаца покушавали да спасимо већ мртвог младића, док је његов отац неповређен све то немоћно гледао и урли-као од туге, сећа се Племић.

По мишљењу Стевана Пејића, шефа Одсека за за-штиту и спасавање, Владимир је прави човек на правом ме-сту. Једноставно, по његовој процени он је рођени вођа који увек у ватру улеће први. Тако је било и протекле зиме при-ликом гашења Дрвног комби-ната у Сремској Митровици, запаљене цистерне мазута на аутопуту Београд-Загреб, или лозничке Фабрике вискозе, када је на захтев МУП пред-водио ватрогасне јединице из целе Србије.

-Подаци из књиге пожа-ра говоре да је ове године, у односу на протекли период прошле, смањен број пожа-ра на отвореним површинама, али су учесталији пожари на грађевинским објектима, што због непажње станара, што због неисправних или дотрајалих инсталација. До сада је успеш-но угашено 395 пожара ши-ром Срема, каже Племић, чији батаљон се по учинковитости

налази у самом врху у Србији. За сремске ватрогасце је,

како каже, највећи проблем старост возила, јер је од 41 ис-правно 34, а само једно служи за спасавање и рад на висини са хидрауличном платформом и налази се у Инђији. Што се шмркова, пене, праха и осталих помагала тиче, ту је стање до-бро и надлежни сектор МУП-а о томе води рачуна. Цене нових возила крећу се од 200.000-300.000 евра, а хидрауличне лестве које су им преко по-требне су чак милион евра. И док се чекају нека боља време-на и не добију опрему, довијају се како знају и умеју, уз вечито питање како победити ватру. Јер сваки пожар је нова прича за себе. Н.Божић

Ј.Зурковић

У Старој Пазови раде три средње школе а ове годи-

не колектив гимназије ''Бранко Радичевић'' има разлога да буде поносан. Кроз њихову школу прошла је Слађана Шимрак, која је, поред тога што је уче-ница генерације, најбољи ђак у старопазовачкој општини и једна од најбољих ђака у реги-ону у традиционалном избору „Сремских новина“.

Питали смо је каква је била конкуренција за најбољег ђака општине а она је дипломат-ски одговорила: ''Ако кажем да је била јака конкуренција, изгледаће као да желим себи да дам на значају, а ако вам кажем да није, то би умањило сав мој труд.''

-Студираћу у Београду, планирам да упишем молеку-ларну биологију а можда и оп-

шту. Биологија је моја стара љубав још од основне школе. Волим математику одувек, али никада нисам размишљала о томе да је упишем, прича Слађана. Она има афинитете како према природним, тако и према друштвеним наукама. У средњој школи сваке године је ишла на такмичење из мате-матике и освојила треће место на републичком такмичењу.

Њена страст је писање, била је финалисткиња „Лимских вечери“, прву песму је изда-ла у међународном зборнику кратке приче и песме ''Руко-писи 32'' у Панчеву, а њене песме ''Збирка баналног века'' излазе ускоро из штампе као награда на конкурсу ''Десанка Максимовић''.

Л. Вулић

СЛАЂАНА ШИМРАК, ЈЕДНА ОД НАЈБОЉИХ СРЕМСКИХ ЂАКА

Између биологије и поезије

Слађана Шимрак

ВЛАДИМИР ПЛЕМИЋ, НАЈБОЉИ СРПСКИ ВАТРОГАСАЦ

Први у ватри и невољиВладимир Племић, командант сремског ватрогасно-спасилачког батаљона, добитник је овогодишњег специјалног признања Министарства унутрашњих послова за најбољег ватрогасца Србије. У ватри увек први овај храбри Митровчанин са својих стотину ватрогасаца већ 22 године са успехом гаси, не само сремске, већ и пожаре широм Србије, одакле год стигне позив за помоћ

Сремска бољка -Кренула је жетва, а

са њом и пожари услед паљења стрњике. То је и највећа сремска бољка, јер наше сељаке не можеш одвићи од те лоше навике којом се уништава при-земни слој земљишта, а ватра се шири на суседна имања. Уз то велике ште-те причињавају и сточари, који пале пашњаке и ли-ваде, не би се стара трава заменила новом, што за последицу има избијање пожара сваке године на истим подручјима Фрушке горе, констатује Племић.

Чувари Срема

Сремски ватрогасни батаљон, у чији састав улази шест јединица из целог Срема, чува од по-жара 3.490 квадратних километара територије, 119 насељених места са 340.000 становника, 70.000 хектара шуме, два аутопута Београд-Шид и Нови Сад-Београд у дужини од 125 километара, пут М-21 Нови Сад-Рума-Шабац, који је посебно оптерећен и где врло често интервенишу у саобраћајкама, као и 127 километара пруге и 142 ки-лометра токова Саве, Босу-та и Дунава.

Владимир Племић

На једној од многобројиних интервенција у саобраћаној несрећи

Среда, 8. јул 2009.18

Помоћник председника Оп-штине Пећинци Горан

Кнежевић, приредио је другог јула свечани пријем на коме су уручене награде најуспешнијим ученицима пећиначких основ-них и средњих школа. Додељено је преко двадесет пригодних на-града. Ђаци генерације и на-ставници чији су ученици по-стигли запажене резултате на такмичењима награђени су и новчано, док су носиоци Ву-кових диплома добили вредне књиге.

Поздрављајући присутне Го-ран Кнежевић је рекао да му је велика част и задовољство што има прилику да додели награде најбољим основцима и средњошколцима, посеб-но стога, што је осам година радио у просвети и што међу награђенима има и његових бивших ученика.

Из основне школе «Слобо-дан Бајић-Паја» Пећинци, као ученик генерације награђена је Ана Деспотовић из Огара, а као носиоци Вукове дипломе Валентина Савковић, Иван Плавшић и Валентина Васић.

Награда за ученицу гене-рације из основне школе «Ду-шан Јерковић –Уча» Шима-новци припала је Адријани Церовина, а награду као носиоци Вукове дипломе до-били су: Озренка Драгић, Сандра Тошовић, Ивана Јовановић, Иван Гмизић и Немања Марјановић.

У основној школи «Душан Вукасовић-Диоген» из Купи-нова ученица генерације је Јована Барбиш из Ашање, а носилац Вукове дипломе је Милан Вукић из Купинова.

Ивана Бућан из Купино-ва је ученица генерације у средњој Техничкој школи «Ми-ленко Веркић-Неша» а носи-лац Вукове дипломе Јелена Ранитовић из Суботишта.

Ученицима генерације Оп-штина Пећинци је доделила по књигу и 20.000 динара, док су носиоцима Вукове дипломе додељене вредне књиге.

Сем ученика, награде су додељене и наставницима и професорима чији су ученици остварили најзапаженије ре-зултате на такмичењима. Са

по 10.000 динара награђени су: професор Синиша Стакић из Техничке школе «Миленко Веркић-Неша» за успех ученика на Купу толеранције, наставни-ца Наташа Ракић из основне школе «Душан Јерковић-Уча» Шимановци за успех постигнут на такмичењу из географије, наставник Бојан Алексов из основне школе «Слободан Бајић-Паја» Пећинци за успех на такмичењу из физичког васпитања и наставница Нада Остојић из основне школе «Ду-шан Вукасовић-Диоген» Купи-ново за успех који су њени уче-ници постигли на такмичењу из техничког образовања.

Помоћник председника Оп-штине Пећинци Горан Кне-жевић је након деделе награда, разговарао са најбољим учени-цима о томе, које школе и фа-култете намеравају да упишу и свима пожелео много успеха у даљем школовању, изразивши наду да ће се након завршеног школовања вратити и посао пронаћи управо у пећиначкој општини.

Г.М.

ОПШТИНА ПЕЋИНЦИ ДОДЕЛИЛА НАГРАДЕ УЧЕНИЦИМА ГЕНЕРАЦИЈЕ И НОСИОЦИМА ВУКОВИХ ДИПЛОМА

Награде најуспешнијимаНа пријему који је другог јула приредио помоћник председника Општине Пећинци, Горан Кнежевић, уручене су награде најуспешнијим ученицима и њиховим наставницима. С књигом и по 20.000,00 динара награђени су ђаци генерације, Ана Деспотовић, Адријана Церовина, Јована Барбиш и Ивана Бућан, док су професори и наставници чији су ученици остварили запажене резултате на такмичењима награђени с по 10.000, динара

Уручење награда

На основу закључка стечајног судије Трговинског суда у

Сремској Митровици и саглас-ности одбора поверилаца, а у складу са важећим прописима, стечајни управник ДП "Дијана" Фабрика обуће у стечају у Сремској Митровици одгласио је продају овог стечајног дуж-ника као правног лица. Јавно надменање је заказано за 15. јул у Агенцији за приватизацију у Београду.

Најважнију имовину сте-чајног дужника чине грађе-вински објекти укупне повр-шине од око 700 квадрат-них метра. Огласом о јавном надметању обухваћена је разна канцеларијска опре-ма и намештај, готови про-изводи и репроматеријал на залихама. Почетна цена је одређена на 30,312 милиона динара, објављено је у огласу Центра за стечаје Агенције за приватизацију Србије.

Повереник за ДП "Дијана" у стечају Василије Радо-сављевић каже у сусрет за-казаном јавном надметању да се њему нико није директно

јавио од заинтересованих ку-паца, али да има сазнања о индиректном интересовања. Иначе, рок за уплату депози-та који премашује 12 милиона динара је 8.јул. Уколико јавно надметање буде успешно од остварених средства продаје стечајног дужника као правног лица формираће се стечајна маса из које ће се намирити разлучни повериоци, а зависно од постигнуте цене, можда де-лом и стечајни повериоци.

- Овде је карактеристично да у структури вредности стечајног дужника преовладавају непо-кретности над којима је упи-сано заложно право разлучних поверилаца. Иначе, на списку је 30-так разлучних поверила-ца, а међу њима су Војвођанска банка и Пореска управа - рекао је Василије Радосављевић.

У периоду од последњих осам година ово је други стечај у сремскомитровачкој "Дијани". Први пут стечај је уведен 2001. године, трајао је годину дана, а у том периоду дошло до до-говора о принудном поравнању у стопроцентном износу али у рок од три године. Договор је био да се прве године ис-плати 20 одсто дуга, друге и треће по 40 одсто дуга. Ово није у потпуности реализова-но али су поједини повериоци наплатили своја потраживања продајом дела имовине ДП Фа-брике обуће Дијана у Сремској Митровици у стечају. Актуелни стечај се спроводи по новом Закону о стечају и проглашен маја 2008. године.

С.Ђ.

Због сумње да је извршио више тешких крађа и

фалсификовање исправе, по-лиција је ухапсила и истраж-ном судији привела Влади-мира З. (26) из Старе Пазове. Он је осумњичен да је током јуна ове године извршио пет

тешких крађа тако што би се ушуњао или провалио у куће на територији Старе Пазове.

Након саслушања, истражни судија је Владимиру З. одредио притвор до месец дана.

Ж.Н.

Због сумње да су изврши-ли две крађе, Полицијска

управа у Сремској Митровици најавила је подношење кривич-них пријава против Слободана С. (52), Марине М. (22), Ма-рине Б. (19) с подручја Оџака и Ивице М. (39) с територије сомборске општине.

Оперативним радом полиција је ову четворку идентификова-ла као извршиоце две крађе у

којима, су током јуна ове годи-не, из две сремскомитровачке златаре, украли златан накит у вредности од 56.000 динара. Од осумњичених полиција је задржала само Слободана С. и привела га истражном судији Општинског суда у Сремској Митровици који га је после саслушања пустио да се брани са слободе.

Ж.Н.

СЛЕДИ ПРОДАЈА МИТРОВАЧКОГ ДП "ДИЈАНА" У СТЕЧАЈУ

Фабрику продају као правно лице У структури вредности стечајног дужника преовладавају непокретности над којима је уписано заложно право разлучних поверилаца

У периоду од пос-ледњих осам година ово је други стечај у сремскомитровачкој "Дијани". Први пут стечај је уведен 2001. године, трајао је годину дана, а у том периоду дошло до договора о принудном поравнању у стопроцентном износу али у рок од три године. ДОЛИЈАЛИ ПЉАЧКАШИ ЗЛАТАРА

Бачвани крали у Срему

СТАРА ПАЗОВА

Покрао пет кућа

Истражном судији Општин-ског суда у Руми полиција

је привела Бранислава М. (26) из Руме. Он је осумњичен да је на подручју Руме извршио две

тешке крађе. Након саслушања, истражни судија је Браниславу М. одредио притвор.

Ж.Н.

РУМА

Ухапшен због две крађе

Среда, 8. јул 2009. 19

Седи, имам још неколико ствари да ти кажем. Вечерас око шест сати крећеш у Безансон нашим колима. Нисмо могли да ти дамо твоја кола, јер твоја сигурност је преча од кола... А поред тога царина не дозвољава да та кола циркулишу овде. То је тако и није могло овде бити другачије.

Нећу да те лажем, твој живот је у опасности! Наше информације то потврђују. Ти си један стари вук, имам поверења у твоје способности и твоје искуство. Ево данас је субота, и предлажем ти да се мало прошеташ по Паризу. Можеш да купиш нешто што ти се свиђа. Новац ти не мањка за тако нешто. Један од мојих најбољих људи биће са тобом, искључиво због заштите, то је неко кога већ добро познајеш. Можеш ићи где ти срце жели по Паризу. Ево ти твоја карта по-литичке избеглице и француска возачка дозвола која ће бити замењена за шест месеци у префектури Брезансона. Ми смо једини који знамо твој идентитет, а овај што га имаш на документима је, као што знаш, исфабрикован. Да је то тако, знамо ми и нико други! Тако то мора да остане неко време, а после ћемо видети. То је све што сам хтео да ти кажем.

После овог кратког говора он притисну једно дугме а човек уђе у канцеларију. На моје изненађење, то је био онај младић са којим сам водио дугачке разгово-ре у вези са његовим полагањем испита, мој бивши анђео чувар. Обрадовало ме је то што ће он бити мој пратилац по Паризу.

Тако сам провео један дан, шетајући улицама Париза. Накуповао сам гомилу разних ствари и један велики сако плаве боје са много рајсфершлуса... Све што сам видео у Левку сад је била реалност. Уђох у једну филијалу банке "Креди Лионе", тражећи да ми испоставе једну банкарску картицу да не бих вукао по џеповима готов новац. Они ми рекоше да је не могу добити одмах, треба чекати најмање седам дана. Ако им дам моју адресу, послаће ми је. Пошто нисам имао адресу рекох им да ми карту пошаљу на филијалу њихове банке у Безансону. Имао сам у џепу још 2.000 долара, што ми је било довољно за неко време.

Гледајући народ по улицама имао сам утисак као да је негде избио пожар. Ходали су брзо и у свим правцима, озбиљног лица, без икаквог осећаја, рекло би се да ту шетају роботи. Где трче сви ови људи и жене? И сви ти аутомобили који пролазе без прекида, једна огромна река челика која се покреће пушећи се из ауспуха...

Вратили смо се око пет сати увече. Два типа озбиљних лица су ме чекала у холу зграде. Један од њих ми приђе и рече:

- Хоћете ли да одмах кренемо?- То би било препоручљиво, али немојте да се много журите. Попакујте ваше

ствари... Желели бисмо да кренемо што раније зато што метеоролози предвиђају лоше време.

- Долазим за петнаест минута.Имао сам прилично ствари и сумњао сам да ћу моћи да их снесем све одједном.

Али пошто је постојао лифт, неће бити тешко. Ова два типа ми се нису много свиђала. Нисам могао да објасним зашто али мислим да моје шесто чуло није могло да их свари. Нису много говорљиви а имали су и веома ниско чело. Коса им је почињала на два прста од обрва. Познавао сам овај тип агената, то су били тзв. "чистачи".

На крају, око пет часова све је било спремно и аутомобил крете према ау-топуту бр. А-6. Требао нам је читав сат да изађемо из Париза и уђемо на А-6. Купио сам неколико илустрованих часописа у Паризу, био је то добар гест јер ова два типа нису била много друштвена да бих са њима започео неки разго-вор. Покушао сам да мало поразговарам са њима, али то је било само губљење времена. Али зато су ставили неку паклену музику до даске. Амплифирана са четири велика звучника била је неподношљива. То је била јефтина музика за шире масе. Само кретен би могао да поднесе ту музику. Ако неко жели да те-стира човека и његове вредности нека му само да радио да одабере музику. Ту промашаја нема. До града Оксера нисам хтео да им стављам примедбу у вези те галаме, али кад стигосмо до оксерског мотела, рекох им:

- Зауставите се мало пред овим мотелом, молим вас.- Зашто? - Хоћу да купим нешто.- Шта желите да купите?- Покушаћу у њиховом бутику да купим тампоне за уши, а поред тога хоћу да

пишам... Ваша музика ме убија.- Не можете ићи сами.- Зашто?- Морамо ићи са вама. - У реду, идемо.Нису били задовољни, али нисам могао да разумем зашто. Њихово понашање

је било, може се рећи, непријатељско. Када смо се нашли у бутику, један од њих рече:

- Ви не подносите нашу музику?- Објасните ми шта хоћете да кажете речју "нашу".- Нашу француску музику...- Ви верујете да је ово француска музика зато што се пева на француском

језику?Овај ме погледа потцењивачки, као неку гњиду и рече:- Ви емигранти, зашто долазите код нас да нам правите срање?А то је, значи, то! Налазим се између два ксенофоба. Само ми је још то

недостајало. Било ми је познато да у Француској постоји један слој оваквих

особа у француском друштву, али нисам знао да их има и у редовима државне безбедности. Ту не би требало да их има, јер то су углавном аполитични људи. Реших се да их мало зезам:

- Да ли знате колико Француза живи стално у страним државама? - Не знам и не тиче ме се!- Да бих вас мало подучио, рећи ћу вам: око 12.000.000. Они су на свим тачкама

ове планете и много су срећнији него ови што овде живе. А знате ли зашто? Зато што су тамо поштовани и цењени као људска бића.

- То ме не интересује...- Ваше резоновање је чудно.- Чудно или не... Хајде, купите шта вам треба да би продужили даље. Немате по-

требу да купујете тампоне за уши, смањићемо тон, јер не волите нашу музику...- Варате се, ја обожавам француску музику, али ово што ви слушате је америчка

музика. Уосталом то и није музика, већ паклена галама која разара систем људских бића.

- Хајде, пустимо то, идемо.Одатле до Безансона смо изменили само неколико баналних фраза. Илузорно је

било започињати било какав разговор са људима који те мрзе само зато што ниси Француз. У Дижону смо се зауставили у једном мотелу да би вечерали. После тога продужили смо за Безансон без заустављања. Ушли смо у тај град око поноћи до-чекани ситном кишицом.

Пролазећи кроз центар града приметио сам више хотела, али они се нису заустављали. После неколико кругова по граду зауставише се пред једним про-лазником и упиташе га где се налази градски хотел. Ово ми је изгледало нелогич-но, јер сам ја тај који треба да одлучи у коме ћу хотелу одсести! Нисам могао да разумем зашто они хоће да ме одведу у "Хотел де Вилле"?

На крају се нађосмо пред једном великом зградом на којој је крупним словима писало "Хотел де Вилле". Али испод тог натписа приметих један други натпис: "По-лице натионале"! Нисам више ништа разумевао. Кола се зауставише у дворишту и ми изиђосмо да би се одмах нашли у великом застакљеном холу. Један полицајац је дремао иза пулта. Они ме оставише да седим на једној клупи мало подаље у том холу и почеше неки разговор који сам слабо чуо са полицајцем. Овај хотел је сигурно нека врста азила за људе који добијају политички азил у Француској, то ми је једино пало на памет. Овако нешто постоји и у СССР. На крају, полицајац узе телефонску слушалицу и позва некога. После два минута појави се неки други полицајац који је имао неки виши чин. Опет се разви нека дискусија од неколико минута. Невероватно колико ови Французи могу да буду брбљиви! Већ сам био уморан и неиспаван, имао сам жељу да се бацим у кревет... На крају су завршили ту дискусију и упутили се према мени.

- Идемо.Нисам хтео ништа да их питам, јер је било очигледно да у том хотелу нема више

места. Поново смо се нашли у колима. Киша је лила као из кабла и брисачи нису стизали да је дегажирају... После петнаест минута се нађосмо пред неком старом зградурином тачно испред огромних врата од старог дрвета. Један од њих изиђе и зазвони. Један мали шалтер се отвори и један нос се појави у њему. Овога пута дискусија је била кратка. Велика врата почеше да се отварају полагано уз језиву шкрипу. Пре него што се аутомобил упути унутра видех једну таблу од метала на којој је било угравирано ’’Маison d’ аrret’’. Шта ово треба да значи? На француском ’’maison’’ значи кућа, ’’аrreti’’ значи зауставити. То ће сигурно бити неки старински назив за неку врсту пансиона или пролазног хотела. Француски језик је толико комплексан, тешко је знати све изразе... Ушли смо у неко мало двориште и пова-дили ствари из кола. Вођени једним човеком у униформи која је по мало личила на полицајску, уђосмо у један дугачак ходник који прођосмо и нађосмо се пред неким стакленим шалтером... Иза шалтера се видела глава неког другог униформисаног лица. Тип у униформи се окрете према мени и рече:

- Испразните џепове и ставите на овај сто све што имате уз себе.- Зашто? - Зато што је такво правило.Ово је сигурно био неки специјални хотел за странце који још немају боравак

у граду. Пошто у нашем занату не постављамо много питања, испразних џепове... Прегледао је пажљиво моју карту политичке избеглице и записао нешто у један формулар. Затим поче да пописује сваки предмет који сам ту ставио. Она двојица што су ме ту довела рекоше "aurevoir" и одоше. Тип се окрете према мени и рече:

- Свуците се!Посматрао сам га неколико тренутака покушавајући да схватим ситуацију. Иако

се овде ради о посебној врсти хотела, то не значи да треба да се свлачим пред неким. Тип ме упита:

- Ви говорите француски, разумете ли шта говорим?- Не, не разумем... - Па мајку му курвину, зашто сви ви долазите у Француску? Треба прво научити

наш језик, пре него што се дође у неку земљу. Већ нам је пун курац тих гилиптера! Хајде скидај све са себе...

Поче да ми показује мимиком да се свучем и престаде да ме ословљава са "ви". Погледах га и рекох:

- Од када се свлаче гости у једном хотелу? Одбијам да се свучем. Идем у неки други хотел, дајте ми мој багаж.

Он се окрете у чуду према свом колеги иза шалтера и поче да се дере као луд:- Хенри, овај тип је пијан као Рус!Тај Хенри се извиче иза шалтера и изиђе у ходник. Био је висок скоро два ме-

тра.- Хајде свуци све са себе.- Одбијам такво понижење!- Е то ћемо да видимо!Поново се нашао иза шалтера и подигао телефонску слушалицу. Нисам могао да

чујем шта прича, али у року од два минута у ходник улетеше четири човека који су личили на шифоњере и бацише се на мене.

OperacijaFeQTON SreM SKiH NO Vi Na (40)

Ova pri ~a ni je plod ma {te. Do ga |a ji ko ji su tu is pri ~a ni su se stvar no do go di li. Ob zi rom da svet po ste pe no na pu {ta sta re mo ral ne za ko ne, a ni je pro na {ao no ve, {to

je pro u zro ko va lo pad qudske vred no sti i do ve lo do si tu a ci je da qudski `i vot po sta je sve jef ti ni ji, pri nu |en sam da iz me nim ime na i me sta do ga |a ja u ovoj pri ~i.

Even tu al na sli~ nost sa bi lo kim ili bi lo ~im bi la bi sa mo igra slu ~a ja. Feqton potpisujemo pseudonimom MOST

eKS Klu ziV Na iS pO VeST ^O Ve Ka KO ji je u^e STVO VaO u Naj Ve ]Oj [pi juN SKOj

aFe ri 20. Ve Ka

zlat no ru no

� (Наставиће�се) Забрањено копирање и прештампавање

НОВИ ДАН

Осмехом Сунце пробуди усну-лу шареницу пољабисерном росом затрепта по-носна рекашапатом крила поздрав јутру упути родадолазећи из далека

Зањише лахор устрептала ку-курузиштапшенично поље класом злаћаним пропеварашири латице стидљива бул-ка кад је у летупоздрави раздрагана шева

Заиграше чилаши у праскозорјудижући за собом атарску пра-шину врелууз шкрипу серсаназамириса липова шума грлећи вредну пчелу

Голуб потражи срећу у висина-ма плавог небазнану само њемуи освану још један летњи дан у моме вољеном Срему

ПЛАВА ГРОБНИЦА

Ноћас се десио погреб таласау дивљим ружама и наручју трава

Ноћас је река плакалаза својим немироми монотоном кишом

Ноћас је пас луталицаповио мршава леђаи цвилео за господаром

Ноћас је оловни облаксакрио ореол Месецаи злослутно се смејао

Ноћас је упаљена свећау хладној тамниции завршено пливањека обали спокојства

Ноћас је још једанлоквањ процветаона плавој гробници утопљеника

ЧЕКАЊЕ

Сели се обала и селаостају тужнамагла покривасањива пољалетидосадна зунзара

Са тавана глад је скинутаи сахрањенаноћна светиљка угашена

Звона

Набрана чела иструла мочвараод опанакаи стајског ђубрива воња

Вода

Рој пацовагрми љубљена рекадевојка неиспрошена оста

Молитва без гласаи ништа

Буљина није стигла да прогледа

ТРАГОВИ, ЦРВЕНИ, СНЕЖНИ (одломак)

Љубав. Дечји осмех. Живот и срећа. Туговање.Штедња и црвени кров.

Граната. Рушевина и заостала песмана помодрелим уснама. Апсурд живљења.

Канонада топоваи ноћно бденије. Дечји поглед благ, молећив. Без одговора. Мајчино млеко хладно. Туга немоћипа време надањановог јутра.

Мраз и иње на гранамарањене крошње јабуке. Политра ракијегреје и подсећана укус Славског колачанекадашњег огњишта. Тишина роваи даљина погледа...

Корак. Поглед дубине зенице. Нада. Захвалност. Тишина и грч усана. Туга надања. Одлазак. Одлучност.

Магла Дунавска непробојнаСкровиштеопуштених грана жалосне врбе. Шапат весаларемети тишину а рука на дечјим уснама. Бег из пакла...

Одсјај воде и клизање скеле. Месечина ноћас није савезник. Прва па друга обала. Раширене руке и нова надања...

Траг гусенице и крик птице. Гране оголеле крваре.

Улица пустабез дечјег смеха. Звук гранате Победе. Цена: Црна марама поноса...

Шапат класапшеничног. Песма шеве и мирис жетвене прашине. Нов хлеб. Одлазак и останак. Херојство, понос и кукавичлукновог доба.

Укус омаме печеног хлебановог. На почетку речСлобода... Руменило лицаблизанаца. Тренутак среће предаха рата.

НОЋ

Ветар са листомшапуће стазомда је краја ондагрца у самртном ропцупод ногама заљубљенихсвиће ново јутро.

ОДЈЕЦИ

Као пијани бродбез циља кад бродиноћ мисли води. Жени? Не, само трагу црвене пене свитањаразбијеној о жали... одјек осамљени.

Среда, 8. јул 2009.20

Рођен је 7. септембра 1946. године у Шиду. Основну школу и Гимназију "Сава Шумановић" завршио је у родном граду, а школу Југословенског института за новинарство 1976. године у Београду. Песник, новинар и друштвено-политички рад-ник. Био је запослен у више организација, предузећа и информативних установа. Од 1980. године радио је као новинар у Радио Шиду у Редакцији на српском језику и био редактор емисије у Редакцији на русинском

језику. Данас, као пензионер, живи у Шиду, успешно се бави превођењем поезије. Објавио је 1970. самосталну збирку поезије на русинском језику "Зрак и сена", издавач "Руске слово" из Руског Крстура.

ВЕЊАМИН БУЉЧИК

ПЕСНИЦИ СРЕМА О СРЕМУ: ВЕЊАМИН БУЉЧИК

У моме вољеном Срему

Илона Татић: Стогови

Среда, 8. јул 2009. 21

Веома су вредни и много воле плаву боју!? Није теш-

ко погодити – реч је о припад-ницима словачког народа. Иако генерализације и стереотипи ове особине никако немају не-гативну конотацију. То је само доказ како и они могу изража-вати позитиван став према не-коме и нечему. Заправо то су комплименти, јер бити вредан у сваком смислу те речи, веома је цењена врлина.

При самој посети Словач-ком културно-уметничком друштву „Једнота“ уверили смо се у њихову љубав пре-ма плавом. Плава зграда у којој проводе слободно време, друже се, негују своју култу-ру и традицију одише неком врстом топлине и гостоприм-ства. Иако кажу да им она представља један од проблема који би у скорије време тре-бали да се реше. Објекат није у сјајном стању с обзиром на годину изградње, а оно што посебно смета јесте кров који прокишњава. На сву срећу био је сунчан дан па нисмо имали прилике да се у то и уверимо. Међутим, ради се на томе да се такво стање промени. Писали су пројекте и послали их и на наше, покрајинске конкурсе и у Републику Словачку. Одго-воре још нису добили, али се надају да ће им средства бити одобрена.

Песма, игра и дружење

Без обзира на тај и још неке проблеме који их муче они играју, певају, и друже се како кроз секције које раде у скло-пу друштва, тако и у слободно време. Сада броје око стотину чланова, а тренутно је активна само фолклорна секција и ме-шовити тамбурашки оркестар. Некада је број секција био много већи, а самим тим и већа могућност избора.

- У последњих годину дана успели смо да формирамо чети-ри фолклорне групе. Ту спадају дечје група узраста до седам година, група од осам до два-

наест година, женска група од 14, 15 година и најстарија гру-па која се састоји од 14 парова, јер се и игра у паровима. Нека-да смо имали и певачке групе, соло певаче, шаховску и реци-таторску секцију. Посебно ми је жао што више немамо ни ама-терско позориште. Последњу представу смо дали пре триде-сет година. Имамо у плану да ту секцију обновимо, само када се стекну одговарајући услови за то – каже Владимир Чањи, председник Извршног одбора овог друштва.

Са својим фолклором учествују на великом броју манифестација, како у оп-штини тако и ван ње. Недав-но су били у Гргуревцима на манифестацији „Коло Срема“, те на словачком фестивалу „Танцуј, танцуј“ у Хајдучици, где су освојили сребрну пла-кету у категорији обичаја. Највећи успех са овом секцијом имали су 1987. када су били представници Слова-ка из Војводине на фестивалу „Ђетва“ у Словачкој. Где год их позову кажу, труде се да се одазову, па тако и на град-ске приредбе и дешавања. У скорије време били су на прослави градске славе и Сремској куленијади у Ерде-вику. Оно што им представља сметњу када су у питању од-

лсаци у удаљенија места јесте превоз, односно његово финансирање.

Новац често проблем

- То нам представља про-блем јер немамо увек довољно финансијских средстава да би све испоштовали и отишли на сваки догађај на који смо по-звани, али сналазимо се нека-ко, како знамо и умемо. Члана-рину не скупљамо, а такође, у буџету општине нисмо плани-рани, него новчана средства добијамо сходно потребама – наглашава Чањи.

У склопу дома постоји и клуб за чланове у којем се у после-подневним и вечерњим сати-ма друже и проводе слободно време играјући билијар или се занимајући на неки други начин.

Оно што је још карактери-стично јесте организовање разних манифестација отворе-ног типа на које су како кажу добродошли сви људи добре воље. То су Осмомартовски бал, Кобасицијада и Пударски дани, такмичење у кувању пу-дарског котлића. Некада су у просторијама дома организова-ли и дочек Нове године, али је сада за то опало интересовање па то више и не раде. Оно што је заштитни знак таквих догађаја и што је свакако по-сластица не само за праве гур-мане, него и за свакога ко буде у прилици да проба, јесте бела чорба која се уместо у тањиру служи у специјално издубљеној лепињи. Чудно или не, али чор-ба у њој и остане, не проспе се и не упије је лепиња. Нестане онда када је сваки сладокусац

поједе, јер не може да одоли што укусу, што необичном на-чину сервирања.

Сремска шарена ношња

Широка шарена сремска ношња још је једна од карак-теристичности по којима су по-знати и упечатљиви.

- Женска ношња има две подсукње па када је лепо опе-глана, тако шарена и широка привлачи пажњу где год се појавимо. Људи прилазе да се сликају са нама. Оно што је ин-тересантно је да смо ношњу, такву каква јесте и какву смо је пре две стотине година до-нели на ове просторе, задржа-ли у свом изворном облику, док је у Словачкој она променила своју форму – говори Владимир Чањи.

Оно што свакако доприно-си ширењу њихове традиције, културе и језика, и упознавању осталих са њом јесте и чињеница да чланови секција, односно фолклорне секције, нису само Словаци, него и деца и људи других народности. На пробама се говори и словачки

и српски, а њима је само важ-но да се оствари лепо дружење и да деца уживају у ономе што раде. А тако ће уједно и научи-ти о њиховој традицији и фол-клору.

У плану је Дечји фестивал Словака на коме ће учество-вати старија дечија група. Имају и позив за Арадац, где тамошње словачко културно-уметничко друштво организује неку врсту фестивала на којем се представљају обичаји. Пово-дом завршетка школске године организовали су целовечерњи програм за малишане али и за њихове родитеље и пријатеље. Током летњег распуста прекидају са активностима, јер кажу да је веома тешко окупи-ти децу у том периоду. Оно што су до сада једино током лета практиковали, а надају се да ће и ове године, јесте учешће на Моровићким етно данима.

Зашто плава боја, нисмо упели да одгонетнемо. Питали смо, кажу воле је, не знају ни сами због чега конкретно, од када и одакле то датира. Само знају да им је омиљена. Можда је то и генетски.

Вања Продановић

СЛОВАЧКО КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКО ДРУШТВО „ЈЕДНОТА“ ИЗ ШИДА

Плава боја и шаренило танцовањаОно што свакако доприноси ширењу њихове традиције, културе и језика, и упознавању осталих са њом јесте и чињеница да чланови секција, односно фолклорне секције, нису само Словаци, него и деца и људи других народности. На пробама се говори и словачки и српски, а њима је само важно да се оствари лепо дружење и да деца уживају у ономе што раде. А тако ће уједно и научити о њиховој традицији и фолклору

ИсторијатДруштво постоји од 1913. године и никада није преки-

дало са радом, осим у ратно време када је било немогуће одржавати било какве активности, с обзиром на то да се у просторијама дома налазила војска. Име „Једнота“ усвојено је после Другог светског рата. Чланови овог друштва, који су били велики љубитељи фудбала оформили су и фудбалски клуб истог назива. У њему су својевремено играли само при-падници словачког народа, док данас то није случај. Сада нема ограничења што се тога тиче, али ни културно-уметничко друштво не дели више никакве активности и интересовања са клубом, осим имена.

Сађење маја

Ово друштво негује и традицију сађења Маја. Она под-разумева да се 30. априла увече испред словачког дома диже мајско дрво, у њиховом случају њега представља багрем, те да се потом 7. јуна свечано уз пратњу оркестра руши. То уствари предствља симболику доласка пролећа. Мај се тајно подигне ноћу, да нико не зна, а руши се уз фешту и весеље. Пре је постојала традиција да су девојкама садили мање мајеве испред кућа. Када се момку свиди нека девојка он јој посади Мај. Међутим, та традиција више није заступљена.

Владимир Чањи

Словачки дом

Среда, 8. јул 2009. 23

Током априла и маја Срем-цима су из Фонда за развој

Србије одборени кредити у вредности од око 108 милиона динара - 43,8 милиона добило је 22 правна лица, а 64 милио-на 57 предузетника који су по-кренули сопствени бизнис. Ако се овој суми дода и вредност кредита одобрена у фебруару и марту, а која износи укупно 38 милиона динара број оних који су покренули спостве-ни бизнис је још већи, сазна-ли смо од Тање Мијаjловић, стручног сарадника Републич-ке агенције за развој малих предузећа и предузетништва за Сремски округ.

- Стар ап кредити или кре-дити за почетнике из Фонда за равој Србије намењени су за предузетнике или правна

лица, за кредитирање занат-ских, производних или услуж-них делатности. Не могу се користити за трговинску делат-ност, такси услуге, примарну пољопривредну производњу, куповину путничких аутомо-била и игре на срећу. Услов је био да су незапослене особе, да региструју делатност и да су први пут регистровани од сре-дине 2008. године. Износи кре-дита су се кретали од 500.000 до 1,3 милиона динара за пре-узетнике, а за правна лица од 500.000 до 2,5 милиона динара. Грејс период је годину дана, камата од 1 одсто на годишњем нивоу, рок отплате од три до пет година и са тромесечном отплатом кредита - рекла је Тања Мијаиловић, додајући да је приликом одобравања креди- та веома важан пословни план

по коме се види колико је неко спрема да се упусти озбиљно у предузетничке воде.

Кредити су коришћени у Инђији, на пример, за рецикла-жу пластике, у Сремској Митро-вици за куповину грађевинских машина, машина за израду намештаја, набавку машина за уградњу ауто клима и слично.

С.Ђ.

У Високој школи струковних студија за образовање ва-

спитача у Сремској Митровици, према речима директорке др Слађане Миленковић има места за упис и у другом конкурсном року. За студенте који плаћају школарину остало је још пет места, а пријављивање канди-дата ће бити 1. и 2. септембра од 8-14 сати, док је полагање испита провере склоности и способности планирано за 3.септембар у 8 сати. На класи-фикационим испитима српски језик ће се полагати 4.септем-бра у 9 сати, а истог дана, два сата касније Општа култура-информисаност. Објављивање

привремене ранг-листе је 7. септембра, а коначне 11. сеп-тембра, јер жалбени рок траје од 7-10. септембра, док ће се упис примљених кандидата обавити 14. септембра од 8-14 сати.

За проверу склоности и спсобности кандидати уплаћују 2.500 динара, а за полагање класификационог испита 3.500 динара. Студенти који плаћају школарину уплаћују 49.000 динара са могућношћу плаћања у више рата. Право уписа имају кандидати који су завршили средњу школу у четворогодишњем трајању.

Ј.З.

У Старој Пазови на Тргу „др Зорана Ђинђића“ концер-

том Бајаге и Инструктора по-чело је Пазовачко културно лето, које ће, с неколико ве-лики концерата, попут овог, у току јула и августа, овај градић ставити у центар културних збивања. Након 25 година Бајага и Инструктори поново су свирали у Старој Пазови

одушевивши пазовачку публи-ку и љубитеље њихове музике из околине. Свирајући познате хитове са свих својих албума, ова група је код публике изаз-вала одушевљење и емоције, а Момчило Бајагић, је након концерта изјавио да је спре-ман да поново за Нову годину свира у Старој Пазови. У име организатора, Центра за кул-

туру и покровитеља целокуп-не манифестације (Пазовачко културно лето), Општине Ста-ра Пазова, председник Горан Јовић је оценио да је ово један од бољих концерата Бајаге и Инструктора које је он до сада видео и да му је драго што су дали све од себе да задовоље очекивања пазовачке публике.

Г.М.

Сремскомитровачко ЈП Срем-гас почело је првог јула

изградњу кућних гасних при-кључака и продужетака мре-же на свом дистрибутивном подручју. Према речима дирек-тора Владимира Санадера цена прикључка износи 62.550 динара са урачунатим ПДВ, што је за петнаест хиљада динара мање у односу на прошлу го-дину, када је цена прикључка износила 77.500 динара. Са-надер каже да је цена форми-рана на основу методологије коју је прописала републичка Агенција за енергетику и да је на њу утицала чињеница да је Сремгас преузео на себе трош-кове око извођења машинско-монтажних радова.

-Грађани имају и додат-не погодности око плаћања,

тако што плаћањем у цело-сти остварују додатни попуст од пет одсто, па у том случају цена износи 59.466 динара са урачунатим порезом. Такође могу да плате и на шест ме-сечних рата без камате, или на 12 рата где се зарачуна-ва само раст цена на мало, објашнајава Санадер и каже да према свим показатељима у наредној грејној сезони не би требало да буде поскупљања овог енергента. Он је изразио и очекивања да ће планираних 120 нових прикључака у овој години бити уведено и да на подручју сремскомитровачке општине има доста простора за ширење мреже јер су сем града гасификована само нека села, тако да укпно има пет хиљада корисника. Ј.З.

Прошлог петка одржан је концерт у оквиру пројекта

''У звуцима градова''. Градска управа за образовање, култу-ру и спорт Града Сремске Ми-тровице у сарадњи са Прођето асоцијацијом из Молкафонеа (северна Италија), покровитељ је и организатор концерта шпанског дуета ''Пер сонаро''.

Дует чине Хосе Пабло Пао-ла на гитари и Селиа Адриан Родригез која свира хармо-нику. Изводили су савремене композиције које су компоно-ване последњих 25 година. Програм је водила Мирјана Марковић, самостални струч-ни сарадник у градској управи за образовање. Л. Вулић

СРЕМЦИМА ОДОБРЕНЕ ДЕСЕТИНЕ КРЕДИТА ИЗ ФОНДА ЗА РАЗВОЈ СРБИЈЕ

За сопствени бизнис 150 милионаУз помоћ ових средстава 80 Сремаца у априлу и мају кренуло предузетничким водама

Тања Мијаjловић

(Не)заинтересованиМинистарство економије и регионалног развоја Фонд

за развој Србије и Републичка агенција за развој малих и средњих предузећа и предузетништво и даље одобрава кре-дите за почетнике, без хипотеке и старт -ап кредита за пред-узетнике и правна лица. Овим поводом 3. јула, у Градској кући у Сремској Митровици одржана је презентација, али се нико од заинтересованих није појавио на скупу!

ПОЧЕЛО ПАЗОВАЧКО КУЛТУРНО ЛЕТО

Бајага одушевио пазовчане

Бајага на сцени

КОНЦЕРТ У ЛАПИДАРИЈУМУ МУЗЕЈА СРЕМА

Наступио дует „Пер сонаро“

Концерт у лапидаријуму

ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ ВАСПИТАЧА У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

Места и за други конкурсни рок

У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ ОД 1.ЈУЛА

Јефтинији гасни прикључци

Среда, 8. јул 2009.24

- Млади би требало да учествују у политичком живо-ту с обзиром да ће они једног дана одређивати своју судбину и градити заједницу која ће од-говарати њиховим потребама и интересима. Политика као практична људска делатност је неизбежна. Људи без ње не могу да се организују. Још су антички мислиоци сматрали да без политике нема органи-зованог живота на одређеној територији. Важно је да млади учествују у политици, јер једино на тај начин могу реализовати своје потребе, каже Чедомир Чупић, професор социологије и антропологије на Факултету политичких наука.

Креирање система

- Свака врста аполитичности или равнодушности према по-литици значи предавање свог живота другоме, некоме ко ће реализовати заједницу према

личним и посебним интереси-ма, а прогласиће их општим. Зато је изузетно важно да сви учествују у креирању полити-ке, бирајући оне који ће их на најбољи начин представљати. Различити су облици и начини учешћа, гласањем на избори-ма, чланством у партијама, не-владиним организацијама или удружењима грађана, а млади би требало да их бирају према сопственим афинитетима. На-жалост, такво је политичко и друштвено стање да млади нису свесни тога шта значи бити ак-тиван, а политика и друштво их не подстичу да се укључе. Када не виде резултате свог учешћа, а имају велике социјалне, еко-номске и егзистенцијалне про-блеме, људи се повлаче и тра-же нека лична решења, уместо да посредством организација масовно покушају да креирају системе од којих зависи живот, значи и политички и економски - наглашава професор Чупић.

Да ли ће се млади оствари-ти као политички лидери за-виси од тога како виде своју улогу. Они који знају шта хоће и имају циљ учлањују се у по-литичке партије. Питање је колико млад човек може да се избори за високу позицију, јер за политику није довољно само знање и младост, већ је по-требно и искуство. Млади који размишљају на дужи рок, тре-бало би да се укључе у поли-тички живот и покажу своје ли-дерске амбиције, али да за то имају покриће, односно идеје и енергију. Важно је такође и да сачекају прави тренутак, за-право да буду довољно зрели, да би они којима се обраћају могли да их прихвате и бирају, саветује професор Чупић.

На питање зашто се млади укључују у политичке партије, да би остварили своје интересе или да би утицали на друштве-не токове, професор каже да се не може генерализовати, али с обзиром на тренутно стање у политичком животу Србије, најчешће зато што верују да посредством странака могу остварити личне потребе. Он сматра да ово време неће дуго трајати, јер постоје и млади људи који су освешћени, наро-чито они који су образовани и размишљају о својој будућности али желе и да уреде заједницу у којој ће моћи да реализују и личне интерсе.

Лични егоизам

- За младог човека је важ-но да се створи амбијент у заједници који ће свима омогућити запошљавање. Си-гурност и стабилност једне заједнице зависи од тога коли-ко је та заједница развијена и колико у том развоју може да прихвати друге. Завршити у личном егоизму не може бити добар избор, јер кад тад так-ва позиција ће бити доведена у питање - истиче професор Чупић.

Младима поручује да препознају своје идеје и енергију, и да се на осно-ву њих укључе у разне обли-ке политичког живота. Према његовом мишљењу, они који имају оријентацију и одређену идеологију требало би да се ангажују у разним грађанским удружењима или невладиним организацијама.

- Изузетно је важно да мла-ди увек излазе на изборе и гласају за партије и појединце, за које сматрају да имају до-

бре програме и намере, за људе који су грађански хра-бри и који су доказали своју стручност и моралност. Младе људе треба учити грађанској храбрости, која подразумева слободно мишљење и кретање, указивање на оно што није до-бро, као и исказивање пред-лога, независно од тога како ће неко други реаговати - поручује на крају професор Чедомир Чупић.

Нела Радичевић

ПРОЈЕКАТ ЛОКАЛ ПРЕСА ПОДРЖАН ОД НПА-а

“Млади као политички лидери у Србији„ - Чачак

Аполитичност је опаснаСвака врста равнодушности према политици значи предавање свог живота другоме, некоме ко ће реализовати заједницу према личним и посебним интересима, а прогласиће их општим

- Утицај младих на по-литичка збивања зависи од странке, колико један одбор жели да се бави младима, колико сматра да је циљна група младих битна толи-ко су и активности младих важни за странку. Проблем младих уопште је што не знају да постоје Национална стратегија, Закон о слободи приступа информацијама, тела посредством којих могу остварити своја права. У Чачку, осим тога, не постоји развијен невладин сектор који би се бавио потреба-ма искључиво младих људи. Када би млади знали на које начине могу да остваре своје циљеве, онда би се и локал-на самоупрва бавила тиме. Све док информације не буду доступне, ни Национална стратегија ни нека будућа локална стратегија неће пуно значити. Политичке странке би требало да се залажу да млади добијају информације, да би се удруживали и на тај начин задовољавали своје потребе - каже Мирјана Миленковић, председник Савета за младе, члан Град-ског одбора ДС и одборник у Скупштини града Чачка.

Она сматра да мла-ди не учествују у креирањуполитике и истиче да старије генерације, на-рочито у мањим срединама, не размишљају о томе да је млад човек од двадесетак година навикао на насиље у свом окружењу (оружа-ни сукоби у држави, ембар-го, бомбардовање, убиство премијера), на трку својих родитеља за минималну за-раду новца, да не живи као његови вршњаци на западу. Од њих се очекује да прођу кроз транзицију и сутра воде земљу, зато би све странке требало да се баве младима, јер су они будућност Србије, каже Миленковићева.

- Бити млад и бити поли-тички лидер је тешко јер жи-вимо у друштву у коме влада менталитет да је немогуће бити успешан са 25 или 30 го-дина. Али, ако младима дате шансу, видећете да и човек од 30 година може бити врло успешан лидер, јер брже усваја нове технологије, лак-ше прихвата друге културе и коминицира са међународним организацијама и углавном је много толерантнији - истиче Мирјана Миленковић.

Савет за младе који је недавно конституисан при Скупштини града Чачка чини председник и осам чланова, по четири одборника и пред-ставника грађана. У Савету су и старији од 30 година, што је добро, јер осим младалачких идеја, има и искуства, а реч је о људима који схватају ко-лики је значај младих. Савет планира да уради локалну стратегију за младе коју ће усвојити Скупштина града. У плану је и организовање

бројних едукација за уче-нике средњих и основ-них школа уколико буде интересовања, остваривање комуникације између Саве-та за младе и омладинских организација попут студент-ске организације, средњо-школског парламента, било којих удружења грађана која се баве проблемима младих људи. Основни циљ стратегије је побољшање жи-вота младих људи и њихово учешће у доношењу одлука.

Све зависи од странака

Савет за младе

Чедомир Чупић, професор

Мирјана Миленковић, председник Савета за младе

За младог чове-ка је важно да се створи амбијент у заједници који ће свима омогућити запошљавање. Сигурност и стабил-ност једне заједнице зависи од тога ко-лико је та заједница развијена и колико у том развоју може да прихвати друге. Завршити у личном егоизму не може бити добар избор...

Инђија је домаћин такмичења у фудбалу у оквиру Универзијаде

2009. Најважнији део до-бре организације овог великог такмичења чине волонтери. У Инђији има око 130 волонтера, који су распоређени на градском стадиону, спортској хали, у импро-визованом Етно селу под називом ”Наше сокаче” и “Сцена фесту”. По речима члана организационог од-бора Универзијаде у Инђији Маје Пребисалић, волонтери су се од-лично снашли у својој улози и што је најважније труде се да испуне све задатке који су стављени пред њих.

-За првих пет дана нисмо имали проблема у организационом смис-лу, па се надам да ће тако остати до краја свих такмичења која се дешавају у нашем граду. У свакод-навном смо контакту са координа-торима из предузећа Универзијада, који су нам пуно помогли да све протекне како треба. Веома сам задовољна понашањем волонтера и њиховим односом према обавеза-

ма. Наравно после напорног радног дана следи опуштање. Волонте-ри се друже и проводе вечери на концертима, који су органи-зовани у оквиру Инђијског кул-турног лета “Сцена феста”. Иако на спортска борилишта долази-мо први, а одлазимо последњи, пронађемо времена и да се дру-жимо и добро проведемо, рекла је Маја Пребисалић.

Волонтер Мирјана Јованов каже да јој је ово први пут да волонтира на овако великој спортској манифестацији и да су утисци позитивни.

-Дружење са другим волонте-рима и спортистима је лепо ис-куство, које би свако требао да доживи. Научила сам доста о самој организацији, дала сам свој допри-нос у реализацији овако великог догађаја и што је најважније, стекла сам нове пријатеље - каже Мирјана Јованов.- Уколико ми се укаже при-лика сасвим је сигурно да ћу се по-ново пријавити и волонтирати на некој новој манифестацији.

Среда, 8. јул 2009.26

АТЛЕТИКА

ТЕКВОНДО

25. УНИВЕРЗИЈАДА

Прва утакмица која је одигра-на на реновираном терену ФК

Инђије у оквиру ''Универзијаде'' била је између Уругваја и Ирске. Због обимних падавина које су претходиле почетку такмичења, почетак је померен за пола сата. Репрезентација Уругваја победи-ла је са 1:0. Утакмицу је пратило око 1.500 гледалаца. Обимне па-давине су и даље ометале спорт-ска такмичења. Провала облака 2. јула онемогућила је заказани меч између репрезентација Бразила и Немачке у женском фудбалу јер је стадион пливао у води.

Инђија је у понедељак била домаћин једном четвртфиналном

мечу у мушкој конкуренцији, а захваљујући постигнутим резулта-тима градски стадион ће угостити Јапан као победника у групи "Д" и Србију која је у групи "А" заузела друго место

Парови четвртфинала: муш-карци - Велика Британија - Фран-цуска, Канада - Кореја, Србија - Јапан, Чешка - Италија.

И док су падавине задавале невоље фудбалерима, лоше време није сметало одбојкашицама стра-них репрезентација које су тренин-ге одржавале у спортској хали до-датно опремљеној за ову прилику.

З.Г.С.

Киша против фудбала

Прва утакмица на реконструисаном стадиону

Инђија добар домаћин

Испунили све задатке: Волонтери Универзијаде

На 16. Медитеранским игра-ма у Пескари, атлетичарка

Сирмијума Драгана Томашевић освојила је бронзану медаљу у бацању диска хицем од 59,73 м. Иако није одбранила победничку титулу с претходних Медитеран-ских игара одржаних у Шпанији, Драгана је морално тријумфовала јер је без сјајнијег одличја остала неразумним одлукама италијанских судија.

Тренер Данило Кртинић каже за наш лист да је Драгани отето зла-то !

- У трећој серији је имала сјајан хитац, али је судија показао пре-ступ. Нико није знао зашто је то урадио. Драгана је неправдом из-губила мотивацију, али се "врати-ла" и у последњој серији стигла до

медаље - каже Данило Кртинић.- После освојене медаље, пришао нам је директор Олимпијског комитета Бранислав Јефтић и рекао нам да се овом медаљом Драгана вратила као главна нада наше репрезентације за Олимпијске игре које ће се 2012. године одржати у Лондону.

Нашу рекордерку (63,63) Драга-ну Томашевић у тренутку штампања овог броја нашег листа очекивала су нова искушења на Универзијади у Београду. Драгана је једина српска атлетичарка која је освојила две медаље, бронзане, на протеклим Универзијадама у Измиру и Бангко-гу. Јуче, у уторак, на програму су биле квалификације, а ако све буде текло у плану, Драгана Томашевић ће се данас борити у финалу бацања диска на Универзијади.

16. МЕДИТЕРАНСКЕ ИГРЕ У ИТАЛИЈИ

Драгани отели злато !

Бронза златног сјаја: Драгана Томашевић

и тренер Данило Кртинић

Сремска Митровица израсла је данас у један од водећих атлет-

ских центара. Не само што град на Сави има атлетске клубове Срем и Сирмијум, чији такмичари постижу изузетно вредне резултате, већ се овде сада одржавају надметања у том спорту највишег ранга. Томе је, свакако, допринела чињеница што је град добио модеран атлетски стадион, са стазама, скакалишти-ма и бацалиштима, који исуњава високе међународне стандарде. У Србији има још један стадион који је искључиво намењен том спорту и налази се у Чачку, али се не може мерити с митровачким, с обзиром да је застарео и прилично запуштен.

Прошле године највећи срем-ски град добио је нову зграду Дома ученика, који више личи на хотел, него на објекте тог типа и то у непосредној близини стадио-на. Тиме су су створене идеалне могућности да се, посебно у вре-ме распуста и дане викенда, овде одржавају припреме и такмичења атлетичара. Једино овде у Србији атлетичари из објекта где су смеш-тени пешице одлазе на стадион.

У оквиру пројекта Камп младих спортиста Србије, који финасира Републичко министраство омладине и спорта, овде су од 24. јуна до 4.

јула боравили млади атлетичари из свих крајева Србије. Камп, којим је руководио селектор јуниорске ат-летске репрезентације Србије Иви-ца Можек, чији почетак спортске каријере везан за митровачки Срем, обухватио је четрдестек такмичара и њихових тренера. Међу њима су

били и млади атлетичари Срема, Сирмиума и Градитеља из Инђије.

С њима су вредно тренирали и део чланова наше репрезентације која ће наступити на Европском јуниорском првенству у атлетици у Новом Саду од 23. до 26. јула. По завршетку кампа репрезентативци су остали у Сремској Митровици, а придружили су им се и остали чла-нови наше најбоље селекције. Они овде остају све до 19. јула, када од-лазе у Нови Сад, где ће имати завр-шене припреме.

- Веома смо задовољни како је радио камп и условима који су пру-жени нашим младим репрезента-тивцима. Окружени смо пажњом, а у неколико наврата за наш рад се интересовао и градоначелник Бра-нислав Недимовић -истиче селектор репрезентације Ивица Можек.

Од првог дана кампа овде је и светска рекордерка у скоку у даљ, чланица новосадске Војводине, пореклом Зрењанинка, Ивана Шпановић, наша велика узда-ница на Евроском шампионату. Сви прижељкују да она освоји најблиставије одличје, а Сремци би били посебно поносни када би се то догодило знајући да се медаља ко-вала у овом граду.

С.Ловчанин

Припреме репрезентативаца

Ивана Шпановић: Из Митровице залет до медаље

Само две недеље након освајања титуле екипног

првака Србије у кадетској конкуренцији и освајања 4 медаље у појединачној конкуренцији на првенству државе,чланови теквондо клуба Змај наставили су са правом жетвом медаља у овој години. Овога пута,са првен-ства Србије у техничким дис-циплинама које је одржано у Београду,Врдничани су се вратили са пет медаља! Миро-слав Шарић и Наташа Мркаљ освојили су златну медаљу у конкуренцији јуниора у дис-циплини парови. Мирослав се окитио и сребрном медаљом у појединачној конкуренцији а сребро је освојила и његова рођена сестра Елизабета у конкуренцији кадеткиња. Вредан успех забележио је и пионир Ненад Машић,освајањем трећег места и бронзане медаље. Да су мали такми-чари имали правог учитеља,доказао је и њихов тренер Миладин Дакић који је у конкуренцији сениора су-периорно освојио титулу првака државе!

Најуспешнијег такмичара првен-ства Мирослава Шарића питамо шта су то "техничке дисциплине" у овом

спорту и колико је труда потребно да би се постао првак државе?

- У теквондоу постоје борбе и "форме", које су сличне катама у каратеу и представљају техничку дисциплину.Такмичар изводи тачно утврђене вежбе,односно покрете који представљају нападачке и од-брамбене ударце. Неколико судија посматра из разних углова и бодује прецизност и исправност сваког по-крета. Сваки круг такмичења је ели-минаторни и потрбно је да победите неколико ривала који изводе вежбу

поред вас да би сте дошли у ситуацију да се борите за медаљу - каже Шарић.- За овај спорт је потребно доста труда и одрицања. али се увек нађе времена и за тре-нинг, школу и за дружење.

И док се славље у клубу још није ни стишало,стигли су нови међународни успе-си. На Првенству Балкана јуниорке Змаја освојиле су чак пет медаља и то у конкуренцији такмичара из девет земаља. Освојене су и титуле јуниорског и свеукупног првака Балкана. Ивана Љубојевић и Мили-ца Делић освојили су злат-не, а Ивана Ћујић и Бојана Ђурковић бронзане медаље.

Ове девојке вежбају у секцијама клуба у Руми и Путинцима,а Врдни-чанима је најдража сребрна медаља коју је са првенства Балкана доне-ла Марија Јокановић.

Ипак, времена за славље нема,пошто ове такмичарке очекује Првенство Европе. Горан Живановић,тренер овог изузет-ног колектива мисли да су сасвим реалне шансе да се нека од ових девојака окити и европски вредном медаљом.

Успеси „змајева“

Пет медаља у конкуренцији такмичара из девет земаља

Среда, 8. јул 2009. 27SPORT

ФУДБАЛ

Од свих клубова из старо-пазовачке општине највећи

успех у прошлој сезони оства-рио је Омладинац из Нових Ба-новаца који је начинио прави подвиг освајањем титуле првака у Сремској лиги и пласманом у Војвођанску лигу - Запад. Највеће разочарање као и прошле године је Јединство из Старе Пазове које је после Српске лиге - Војводина испало и из Војвођанске лиге.

Раднички у ремонту

Раднички из Нове Пазове је играо у Српској лиги квалитетом од сјаја до очаја. Кренули су лоше па је тренер Горан Калушевић врло брзо поднео оставку. На ужарену клупу је сео Владимир Маџаревић, некадашњи капитен Радничког и готово препородио екипу. И тако је било до фини-ша јесењег дела, када је неоче-кивано, два кола пре краја, на-пустио клупу. Привремено за тренера је постављен Радован Радаковић, дотадашњи помоћник Маџаревића, некадашњи репре-зентативац и голман Партизана. Међутим, у зимској паузи је одлу-чено да Радаковић, тренер почет-ник настави рад, а за помоћника је добио искусног Драгојла Станојловића који је по трећи пут стигао у Нову Пазову. Зимска па-уза је искоришћена за појачања. Доведено је неколико искусних играча, најављена и борба за друго место које води у бараж за Прву лигу. Међутим, игре на терену су биле нешто друго, па је шест искусних играча отишло, а у клубу одлучено да се шанса укаже играчима из Омладинске школе Радничког. Уследио је по-раз од Словена у Руми и одлазак Радаковића после сукоба са пред-седником Остојом Кнежевићем. Екипу је поново преузео Драгојло Станојловић, који ће бити тренер и у наредном периоду. Следи ново реновирање тима и борба за нове позиције. Прошле сезоне је освојено осмо место, у сезони која долази ваљда може боље, мада је клуб је суочен са великом финансијском кризом.

Агонија Јединства

У Војвођанској лиги - Запад, такмичило се само Јединство из Старе Пазове и завршило убедљиво на последњем месту са свега 17 освојених бодова. Кренули су Старопазовчани као што су завршили прошлу сезону у Српској лиги, када су такође били убедљиво последњи на та-бели. После четири кола и само једног бода отишао је тренер Драган Милић. Врућ кромпир у руке је узео Зоран Павловић, ис-кусни стручњак из Београда и за кратко време препородио екипу. До краја јесени сакупљено је укупно 16 бодова што је давало наду да ће се на пролеће избећи сеоба у нижи ранг. Међутим, стартни неуспеси и порази про-тив директних ривала у борби за опстанак, допринели су да тре-нер Павловић после трећег кола и пораза од Црвенке напусти брод који тоне. Екипу је преузео Зоран Глигорић, али већ је било касно да се нешто уради. Само један освојен бод и чак 16 пораза то је биланс Јединства пролетос. Поражавајуће је то за клуб дуге традиције. На крају завршио је у Сремској лиги, а најгора ствар десила се у последњем колу када

се уопште није отишло на утак-мицу у Каравуково. Ситуација у клубу је више него алармантна. Јединство практично егзистира само на папиру и требало би под хитно нешто предузети да се ова агонија пресече. Очигледно да управа на чијем челу је Слобо-дан Квргић за то нема ни воље ни жеље, а ни расположења да руковођење препусти неком дру-гом из само њему знаних разло-га.

Убитачан финиш

Највише клубова из старо-пазовачке Општине је било у Сремској лиги, чак шест. Најбоље је прошао Омладинац који је освојио прво место и пласирао се у Војвођанску лигу, Запад. Мало је ко пре почетка давао шансу новобановчанима да ће први проћи кроз циљ, по-готово када је Слога из Ердеви-ка убедљиво завршила као ли-дер на крају јесени. Међутим, предвођени марљивим и вредним тренером Гораном Драгољићем и младим играчима пониклим у школи Омладинца, новобанов-чани су све изненадили. Имао је Омладинац убитачан финиш се-зоне, а кулминацију су доживе-ли у последња два кола. Најпре победа код куће против Слоге, а онда круна, тријумф у Ноћају, и велико славље, Сада следе при-преме за нови ранг такмичења на свим нивоима, играчком, орга-низационом и на уређењу игра-лишта. Горан Драгољић који је и председник клуба истиче да ће Омладинац спремно дочекати нова искушења на јесен.

Сремац разочарао

После Омладинца најбољи пласман је имао Борац који је завршио на четвртом месту. Ис-кусна екипа предвођена исто тако искусним тренером Жив-ком Будимировићем остварила је солидан пласман, јер влада мишљење да тим у коме играју Драгин, Стефановић, Јерковић и други може више. Пријатно је изненадила Слога Милшпед из Крњешеваца која је као новајлија освојила пето место. Коначно су заиграли на свом терену, доста је урађено на побољшању усло-ва за рад, што је најважнија по-чело је озбиљније да се ради са млађим категоријама. Дунав из Старих Бановаца и Јадран из Го-лубинаца су играли променљиво више лоше него добро, заврши-ли су на седмом и осмом месту, што је испод реномеа два клуба. Разочарао је Сремац из Војке, али само оне који не познају ситуацију у овом клубу. Војчани ће у Општинску лигу, а играли су најблаже катастрофално. Подуна-вац из Белегиша је дуго стрепео за опстанак у Општинској лиги, а влада неподељено мишљење да Белегишани морају играти у ви-шем рангу.

Дакле, за клубове из старопа-зовачке општине била је то једна од слабијих сезона. Сви се надају бољим даним без обзира што сви клубови имају исти проблем - ве-лики недостатак новца за нор-мално функционисање.

Драган Бурсаћ

ИЗ СТАРОПАЗОВАЧКОГ УГЛА

Од сјаја до очајаНакон победа над Динамом из

Панчева од 1:0 и 2:1, ула-зак у Српску лигу је прослављен, али нема опуштања међу фудбал-ским посленицима у Пећинцима. Углед који је овај спортски колек-тив стекао је велик и треба га и у новој сезони потврдити. По свему судећи, прелазни рок ће бити врло занимљив.

- За Доњи Срем у новом првен-ству неће играти Александар Штер-леман, Предраг Кнежевић, Марко Вучићевић, Иван и Игор Ћирковић – каже Драган Деспотовић, спорт-ски директор клуба.

Још неколико играча је на „стенд бају“. Капитен и најискуснији прво-тимац Влада Наић окончао је играч-ку каријеру и биће прикључен стручном штабу. Ових дана ће се комплетирати играчки кадар. Тре-нер Чеда Матић прву прву прозивку је заказао за 10. јул у 18 часова.

УТАКМИЦЕ БАРАЖА

ДИНАМО – ДОЊИ СРЕМ 0:1 (0:0)

ПАНЧЕВО: Гледалаца 1500. Судија: Милорад Мажић (Врбас). Стрелац: Букорац у 52. минуту. Жути картони: Јованов и Живић (Динамо), Карић (Доњи Срем).

ДИНАМО: Варга, Шиник, Јованов, Марковић (Ковачевић), Живић, Тимотијевић, Тошић, савановић, Тиодоровић (Дјоковић), Поповић, Пешић (Форгић).

ДОЊИ СРЕМ: Башић, Карић, Јосимов, Наић, Ристић, Штерле-ман, Дундјер, Бероња, Букорац (Кнежевић), Ив. Ћирковић, Зели-нац (Кнежевић).

Играч утакмице: Букорац.

ДОЊИ СРЕМ – ДИНАМО 2:1 (1:1)

ПЕЋИНЦИ: Гледалаца 1500. Судија: Думнић (Нови Сад) 8. Стрелци: Бероња у 42. и Букорац у 52. минуту (Доњи Срем), Тошић у 26. минуту (Динамо). Жути карто-ни: Јосимов и Бероња (Доњи Срем), Саванович, Ковачевић и Ракић (Ди-намо).

ДОЊИ СРЕМ: Башић, Јосимов, Наић, Ристић, Букорац, Штерле-ман (Скорупан ), Карић, Дундјер, (Петриовић ) Бероња, Ив. Ћирковић, Зелинац .

ДИНАМО: Варга, Савановић, Шиник, Ковачевић, Живич, Тимотијевић, Тошић, Ракић, Форгић, (С. Пешовски, Марковић), Поповић (Ђоковић ), Тодоровић.

Играч утакмице: Бероња. Ж. Радивојевић

НАКОН ПЛАСМАНА У СРПСКУ ЛИГУ

Велике промене у Доњем Срему

� Славље�играча�и�навијача�после�пласмана�у�Српску�лигу

У Старој Пазови у „Кућици фуд-бала“ на Тргу „Др Зорана

Ђинђића“ под покровитељством општине и у организацији општи-ског савеза, успешно је завршен први турнир у малом фудбалу за децу. Турнир је игран у циљу популаризације фубала у овој сре-дини а све то, у склопу изградње Куће фудбала у Старој Пазови. Учествовали су дечаци од 12 до 15 година старости у 16 екипа. Како су оценили споортски стручњаци, ови дечаци су показали да воле „нападачки и офанзивни фудбал“. Прво место освојила је екипа „Макс спорта“, друго екипа „Клинци“ и треће екипа „Феникс“. Победни-ци су награђани поклонима у виду спортске опреме које су обезбедили спонзори (Макс спорт и продавни-ца спортске опреме „Аргентино“), док је председник општине Горан Јовић, уручио медаље најбољим екипама.

За најбољег стрелца прогла-шен је Блажо Стефановић из екипе „Макс спорта“ , а за најбољег игра-ча, по оцени специјалног жирија, Ненад Мацало, такође играч по-бедничке екипе. Њему је председ-ник општине уручио специјалну на-граду - боравак на 8. мини макси међународном летњем фудбалском кампу који се одржава на Копао-нику и том приликом истакао да је

општина имала одличну сарадњу са дечјом фудбалском асоцијацијом.

У знак захвалности општини на досадашњој сарадњи, председник Извршног одбора Фудбалског саве-за општине Светозар Гајић уручио је плакету ове асоцијације председ-нику општине, док је Горан Јовић узвратио уручивши општинску пла-

кету фудбалском савезу. Као што је отворио, први турнир у малом фудбалу прогласио је затвореним председник Јовић уз захвалност свим учесницима и жељу да он у наредним годинама постане тради-ционалан у Старој Пазови.

Г.М.

ЗАВРШЕН ТУРНИР ЗА ДЕЦУ У СТАРОЈ ПАЗОВИ

Популаризација фудбала

Горан�Јовић�уручује�награду�најбољем�играчу�Ненаду�Мацалу

Среда, 8. јул 2009.28

Књижара „Аrt and book“ у Сремској Митровици пово-

дом успешне и дугогодишње сарадње око испоруке уџбеника основним школама „Свети Сава“ и Јован Поповић“ организовала је награну игру за све учени-ке који су купили уџбенике у претплати. Подељене су награ-де и то прва награда, лап топ, друга- школска торба и трећа

награда комплетан школски прибор. Награде су освојили за ОШ „Јован Поповић“ учени-ци Николајевић Андреа II-1, Маховац Зоран I-3, Сандић Ана II-2. За ОШ „Свети Сава“ ученици Максимовић Алек-сандра VII-1, Тодоровић Јована V-2, Живчић Милана III-1.

С.Н.

Ево нас овог пута у викенд зони изнад села Манђелос.

Нећемо се представити са географским положајем ко-тама, климом и свим благо-детима овог подручја, али зато ћемо се представити у глобалу.

Ово, називамо га насеље, има цирка 400 изграђених објеката. Са великом актив-ношћу појединаца – викенда-ша и подршком одговарајућих служби, урађен је само-финансирајућим средстви-ма водовод. Даље се није могло ништа урадити јер је електродистрибуција одре-дила цену за увођење струје неприхватљиву за 90% влас-ника викендица. Неко ће питати зашто толики увод,

а то је јер знамо шта хоћемо а то је: да се организујемо као огранак при месној канцеларији Манђелос и као тако организовани тражимо од ове наше заједнице да нас разуме и брзо решавање основних услова за живот. С обзиром на велики број изграђених објеката, велики број старијих би радо деци уступили постојећи комфор, кад би овде поседовао мини-мум услова за живот. Не бих овог пута истицао и велике туристичке потенцијале.

Надамо се да ћемо разумевање и даља упутства добити од надлежних Града Сремска Митровица и да ћемо кренути са мртве тачке.

Душко Певац

КЊИЖАРА „АRT AND BOOK“

Подељене награде ученицима

Писмо читалаца

Како увести струју?

На традиционалном, деве-том по реду уличном баске-

ту у техничкој организацији Кошаркашког клуба Беочин, а уз помоћ Општине Беочин, Компаније Лафарж БФЦ, Мес-не заједнице Беочин-град и Спортског савеза општине Беочин и бројних донатора, тријумфовала је екипа Бони-ка из Беочина. Они су у фи-налу победили екипу Кафе Скудето из Новог Сада ре-зултатом 16:12. Предвођени Душаном Зецом и Ђуром Хор-ватом ова екипа већ трећу годину за редом побеђује на беочинском турниру. Треће место припало је екипи Ипон Цем Београд из Новог Сада пошто су савладали Спортски савез општине Беочин резул-татом 16:11.

Победничкој екипи при-пало је 30.000 динара, ви-цешампиону 20.000 а треће-пласираној екипи 10.000 динара. Најбољи играч на турниру је био Марко Радиновић из победничке екипе, а најбољи тројкаш у конкуренцији 36 такмичара, био је Марко Скоко из Кафе Скудета.

Најквалитетнији турнир до сада организован у Беочину окупио је 14 сениорских еки-па, а наступали су и пионири, кадети, ветерани и сениорке. Код пионира најбољу екипу

имали су из КК Беочин, код кадета тријумфовала је екипа Стар из Новог Сада, код сени-

орки екипа Зекине боквице, а код ветерана екипа Пуб из Беочина. И. Адемовски

НА ДЕВЕТОМ УЛИЧНОМ БАСКЕТУ У БЕОЧИНУ

Победа Боника

УЛИЧНИ БАСКЕТ

Победничка екипа Боник из Беочина

ФУДБАЛ

У петак, 10. јула, на тере-ну Војводине у Неради-

ну почиње трећи ноћни тур-нир у малом фудбалу. Екипе наступају у саставу 5+1+ре-зерве, а пријаве за учешће на турниру и уплате од 4.000 ди-нара по екипи, примаће се до

деветог јула.За најбоље екипе и поје-

динце обезбеђене су вредне награде.

Додатне информације о тур-ниру могу се добити телефо-ном на бројеве 063/83-79-103, 063/549-851 и 063/549-860.

Ноћни турнир