Prikazi Prilozi, 33, Sarajevo. 2004., str. 277-357.

Srblja и modernizacijskim procesima 19. i 20. veka. (2) Pofoiaj iene kao me­rifo modernizacije. Naucni skup, lnstitut za noviju istoriju Srblje, Beograd,

1998, str. 582.

Vec је proslo deset godina otkako је u organizaciji Instituta za noviju istoriju Sr­Ьije odl"zan naucni skup ciji је povod Ьiо izdavanje zboшika radova pod nazivom s,·_ bija и modemizacijskim procesima ХХ veka. Raspra va koj u је u пaucnim krugovima potakao ovaj skup i zbomjk nastavila se i putem priloga u casopisu ovoga instituta (Modenzizacija и Sl-blji, Tokovi istol'ije br. 1-2, 1993, br. 1-2, 1994, br. 1-2, 1995.), а i u narednim bюjevima i tako potvrdila vec uoceni interes za istrazivanje procesa modenizacije ј za poЬlize odгedivanje vt·emenskih granica i metoda istrazivanja ove slozene i jos nedovoljno u istoriografijj obl"adene proЬlematike. Za t·azljku od prvog zbomika koji је imao sveobuhvatniji, mulitjdiscjplinami pristup (pl"jvreda, informa­tika, drzava, kultura, elita, spoljna politika, etnicki odnosi), kako је receno u napo­meni drugog sveska, dt·ugi zЬornik se fokusit-ao па proЬlem polozaja zene u srЬijan­skom dшstvu 19. ј 20. vijeka kao kriteгija stepena modemizacije.

Zbomik ukljucuje 46 radova, sadrZзjno i idejno bogatih, cijj su se aut01·i, ugla­vnom istoricari, ali i pravnici, istoricat·i kпjizevnosti, sociolozi, politolozi, angazo­vali u sacinjavanju temelja za dalja razmisljanja i istrazivanja u domenu modemiza­cije i s njom u vezi istrazivanja rodnih odnosa. Sапю taksativno nabrajanje oЬ\asti

u kojjma su datj pt·jlozi govori о izuzetпom bogatstvu ponudenih а jos neistrazenih podrucja: "zakonodavstvo, skolovanje, institucije drzave i drustva (dvor, crkva, voj­ska), dl"Zavne zenske institucije, пacionalni pokreti i institucije, selo-gt-ad (svet rada ј porodice), pюfesionalna ргаvа i profesionalne orgaпjzacije, stvaralastvo i stvarao­ci, politika ј politick.i zivot, rat, javno rnпjenje, stampa о zeni ј zenska stampa, shva­tanja о zeni i zenskom pitanju, licnosti , pripadnice drugil1 nal"odnosti , te zene u isto­rjji i istOl'ija zепа: pitanje metoda" . Intencija urednjka Ьilaje da otvori proЫem i po­stavi pitanja, ј kako sam kaze, da se u пekim oЬlastjma zadovolji "i samo ilustraci­jama i informacijama", ali u svakom s\ucaju, predstavlja bogatstvo i izuzetan napOl' koji се vjeгovatno poпoviti interesovanje, n·azenost i cjtjl"anost u dornacoj i inostra­пoj istoгiografiji pt·ve sveske.

U dijelu koji se odnosi na polozaj zene u zakonodavstvu (Dt· Mat·ija Draskic, dг Olga Popovic-Obradovic, Pmvni polozaj iene prema s1pskom gгaaanskom zakoni-

325

Prikazi Prilozi, 33, Sarajevo, 2004., str. 277-357.

/ш (1844-1946), Dr Vesna Nikolic-Ristanovic, Kri\-'icnop1·avna zastita zena и Srbiji 19. i 20. veka, Dl" Dorde Stankovic, Zena и u.stavima Km(ievine Jugoslavije (1918-1945), Dг Moшcilo Mitrovic, Zene i mpresivno zakonodavsl\ю и Sгhiji 1944-1952. godine) autori podsjecaju na dugovjecnost Sгpskog graaanskog zakoпika (od 1844. do 1946.) i legalizaciju zajamcenog povlastenog polozaja muskarca, odnosпo po­dredenog gradanskop1·avпog polozaja zene. Neravnopravnost, najdrasticn* izrare­na u пasljednom pravu, prouzrokovala је tek ekonomsku stranu zenske inferiomo­sti. dok је ocjena poslovne sposobnosti zene (ро kojoj se ona izjednacava sa пшlo­ljetnikom) i eticki diskriminisala, раје unнtar porodicпog i bi"acпog prava imala po­red ovog i formalnopravni karakter. Dokje kгivicni zakonik iz 1860. godiпe zenи sti­tio samo ро pitanjи njene "casti", sto је pюisticalo iz patrijш·halnog velicanja muza, Kri'-.,icni zakonik Srba, Hгvata i Slovenaca iz 1929. godine је donio formalnи zasti­tи zene, ali sa mnogim manjkavostima i sa starom sиdskom praksom пiје Ьiо garan­cija potpune krivicnopravne zastite, ipak је Ьiо temelj za fшmalnopravno izjednaca­vanje mиskarca i 7.ene. Jos uvijek Ьеz p1·ava glasa, и citavoj ekonomskoj i socijalnoj vertikali, od пemogucnosti nasljecHvanja ро zenskoj lozi u kraljevskoj dinastiji do "posebne zastite od stetnih poslova" za radnice, zene su cekale na zakonskи ravno­pгavnost. Kгivicni zakonik f"NRJ iz 1951. godine donio је mnoga poboljsanja, for­malnopravпи jednakost medu polovima, ali ni on nije sankcionisao nasilje nad ze-110111 и porodici i seksualne delikte, niti је mogao izmijeniti tгadicionalno shvatanje о оdпоsи medи polovima.

Polo.Zaj zene u zakonodavstvu odredio је, pored temeljпih patrijarhalnih nor­mi, i njen status u svim ostalim segmentima zi vota. Skolo\'anje zeпske popиlaci­je (Dr Nedeljko Тгnаvас, lndife,·entnost р1·ета sko/ovanju ienske dece и Sгhiji, Mr Маја Nikolova, Skolovaje ienske mladeii и Sгbiji do 1914, Dl' LjuЬinka Тгgovcevic, О studentkinjama iz Srbije па stгanim univeгzitetima do 1914. godine), kao osnov emaпcipacije. Ьilo је u velikoj mjeri onemoguceпo i otezavano zbog tt·adicionalne prosvjetne politike, nezainteresovanosti za iпstitиcionalno obrazovanje zenske dje­ce, pt·edrasиda, patrijaгhalнog javnog mnjenja. Visoki pi"ocenat ruralnog i nepisme­нog stanovnistva u pt·imitivnoш dl'иstvu nije Ьiо dovoljпo alarmantan znak da Ьi se па роlји prosvjetne politike ubl'zao proces pt'elaza iz tradicionalnog u mоdепю dгus­tvo, Ciji se odrюs pl'elamao i u dl'Zavпim zenskim institucijama ( Dr Latinka Pero­vic, Modemost i patrijal'llalnost kl'Oz p1·izmu d1ia\mill ienskiћ iustitucija: Visa ieп­ska skola 1863-1913). Dugo se zadгzao i ozakonjeni celibat za zenski пastavпi ka­dar, sto је pl'ed~tav1jao tipican primjer polne segгegacije u skolstvu. Diskriпlinaciji u skolstvu uspio se odupiijeti izuzetпo mali procenat stнdeпtik.nja iz SrЬije, skolova­пil1пa stгanim univerzitetima, ali nakon stиdija i povratka kиCi cekala su ih opet ne­prijatna izпenadeпja u pogledu zaposljavanja, I"adnog statusa i dгugih nepгemostivih

326

Prikazi Prilozi. 33, Sarajevo, 2004 .. stг. 277-357.

teskoca. Skrivene prepreke su ih tek ocekivale unutaг institucija od visoke drzavne i dгustvene vaznosti - dvora, crkve i vojske (Mr Ana Stolic, Dvoг и Beogradи (1880-1903), Dt· Radm.ila Radic, Stavovi о ieni и 1·adovima pravoslmmilr teologa, Dr Mile Bjelajac, Oficiгska iena и Sгbiji i Jugoslaiji 1862-1946). Sa druge stt-ane nacional­ni poki"eti i institucije (Dr Vitomir Vuletic, Ujedinjena omladina sтpska i dт·ustveni poloiaj iene, Mr Biljana Simunovic, Matica napгednilz iena- sekcija Matice s1pske 1918-1941.) nudili su jos od tridesetih godina 19. vijeka vizije i progiame о ekonom­skoj. pгavnoj i mot·alnoj emancipaciji zene, da Ьi se u talasu гomantizma i u knjize­vnosti i и srpskom omladinskom pokretu sezdesetih godina, te kod srpske liЬetЋl­ne inteligencije postavili temelji za гadikalniji pl'ilaz oslobodeпju zene. Putem stam­pe, oгganizovanjem prvih skupstina i osnivanjem udruzenja. odrzavanjem predava­nja zensko pitanje је masovпije uslo н drustveni zivot, sa naglaskom na nacionalnoj misiji zene. Krajem 19. i pocetkom 20. vijeka zene pojedinih zanimanja su se borile za promjenu pt-avnog polozaja svoje stiuke i svoj vlastiti, ali sa vrlo slaЬim Iezultati~ ша, na sto је uticala koliko vlastita nespremnost za oгganizovano djelovanje, toliko i svijest о otporu piema svakom vidu modemizacijskih pt'ijedloga u javnom mnjenju i u vladajucoj i zakonodavnoj stгuktuii. Situacija и pogledu 01·ganizacije se mijenja pocetkom 20. vijeka (Dr Dubгavka Stojanovic, Zene "и smislи razumevanja naseg naт·oda ". Slucaj iene stmёnjaka и S1·biji 1903-1912, Mirjana Obradovic, Udruienje иni\'azitetski obrazovani!l iena и Jugoslaviji 1927-1941. godine), kao i u pogledu stvaralackih polja па kojima је najvise dosla do izrazaja zenska kreativnost- glumi­ce, knjizevnice, slikш·ke (Dr Milos Nemanjic, Zепе Sгbije kao deo sn•m·alacke inte­/igenc[je od pocetka stva~·anja samostalne d1·iave do 1920. godine, Dr Vesna Mato­vic, ienska /...7rjiievnost i sтpski modemizam - saglasja i т·askoli). То је samo jedna strana, ona urbana i intelektu.:llna и srЬijanskom drustvu i njegovom k.retanju ka mo­deшizaciji. Sa druge strane, pattijarhalna kultнra na selи posebno pruza tгagicne sli­ke zenskog polozaja (Dl' Momcilo Isic, iena и seoskoj pomdici и Sт-Ьiji izmedu d~·a rata, Dr Milutin Folic, D1·иsf:l,eni poloiaj iene u juinoj Sгbiji и d1·ugoj po/ovini 19. i па poёetku 20. veka, Ml' Miшslav Perisic, 2епа и dгustvenom iivotu и S1·biji kтајет 19. veka, Dl' Goгdana Tt·ipkovic, Materinstvo i modemizac[ja u sтpskoj vojvodanskoj po1·odici). Od гanog djetinjstva racuna se па njenu radnи snagu, poslusnost u izvrse­nju duznosti i pt·ihvatanja svil1 zahtjeva u tokи njenog odrastanja do prihvatanja bra­ka sklopljenog veoma cesto zbog ekonomskog interesa porodice. Ratovi vodeni po­cetkom dvadestetog vijeka jos su vise otezali polozaj zene, naюcito na selu, zbog preuzimanja obaveza i svojih moЬilisanih muzeva, dok је \па ј rata z.1 mnoge udovi­ce znaCio potpuпu ekonomsku propast. Posebno poglavlje cine zene ГJ.dnice i njihov polozaj (Dr Milica Milenkovic, iene 1·adnice и pт·ivгedi s,.blje 1918-1929. godine), te ponovljena tematika, aJi sada poslije sloma drzavnosocijalistickog poretka. Tako

327

1]

Pгikazi Prilozi. 33, SЭЈ:аје~·о, 2004., str. 277-357.

је zaposlenost, nagrada za rad, ucesce u dгustvenom i politickom zi votu zene interes Dr Dubt·avke Stajic u njenom tekstu Zene i svet rada и tranziciji, u kome upozorava na ljudsku pasivnost kao osnovnu odliku siromasnih drustava ijacanje konzervativi­zma, kao i nafeminizaciju i paupen·zaciju tzv. dгustvenih djelatnosti u kojemje naj­vise zastupljena zenska Iadna snaga.

Posebno poglavlje govori о pokusaju zena da putem vlastitih organizacija, na li­niji aktuelne politike, poprave svoj vlastiti polozaj u drustvu (Dr Gordana Кrivoka­pic-Jovic, "Dгustvo za prosveCivanje iene i za§titu njenilz prava "- radikali i iensko p1·avo glasa posle pгvog svetskog rata ", Dr Slavoljub Cvetkovic, Borba za mvno­pravnost i jednakost iena kao deo klasnog i modernizacijskog pmcesa и Srbiji, Mr Marina Aпenovic-PavloviC, Metodolo§ki pmЬlemi и istraiivanjima politicke socija­lizacije iena) ра se pokazalo da је u meduratnom periodu lutanje u definisanju poli­tike rezultit-alo prelaskom sa prosvetno-socijalnog pokreta na klasni i antifasisticki. Ipak, poglavlje koje se tice uloge zena u ratн iskazuje citavu lepezu orjentacija zena u teskim vremenima, uloge koju su јој dodijeШi Iazliciti politicki pokreti i ocekiva­nja zaracenih strana (Dr Zarko Jovanovic, Zene Srbije и 1·atu 1941-1945, Mr Miha­ilo Stanisic, Stavovi Ravnogo1·skog cetnickog pokreta prema ieni, Bojan В. Dimitri­jevic, Zene J'avnogorskog sela 1943-1944, Dr Nikola Cvetkovic, Likovi iena и nm·o­dnoj poeziji oslobodilackih mtova). Navedeno је i nekoliko shvatanja о zeni i zen­skom pitanju (Dr Nadezda Jovanovic, D1·agoljub Jovanovic о ulozi iene и drustvu, Dr Branko Nadoveza, Neka konzeгvativna gledista о poloiaju iene и S1·biji izmedu dva svetska rata, Dr Dragaп Subotic, Gmdanske i socijalisticke ideje о ienskom pi­tanju и S1·biji (19. i 20. vek).), ukljucujuCi prosvjetiteljske, JiЬeralпe, i socijalisticke poglede, ali i konzervativne, temeljene na iracionalnim, tradicionalnim, patrijarhal­nim, crkvenim osnovama. Dva teksta su posvecena izuzetnim zenama u srpskoj isto­riji, а koje su svojim drustvenim angazmanom mijenjale modele uloge zene u vla­stitoj sredini (ШI' Sofija Bozic, Milica Tomic: stremljenje ka modernom, Anja Susa, Maga Magazinovic i modernost aпgaimana iene).

Promjene u javnom пшјеnјu u procesu modemizacije srbljanskog drustva iska­zalo se i putem staшpe о zeni i zenske stampe, cemu se obi-ati]a posebna paznja (Dr Ргеdтаg Ј. Mat·kovic, Mesto iene ujavnom mnjenju Beogmda 1918-1965, Dr Mira Bogdanovic, iensko pitanje и casopisu "Nova Evropa" (1920-1941), Dr Vera Gu­dac-Dodic, Analiza tekstova о ieni ulistu "Politika" 1945-1953, Svetlana Stefano­vic, Zenska stampa: "Zепа i svet" 1925-1941). One su Ьile odгaz unutrasnjih dius­tvenЉ preobrз.zaja i svjetskiil trendova, ali је dugo trebalo da se postizanje Ьoljih drustvenih pozicija i ozakonjenje ravnopravnosti prihvati i u sferi odnosa шedu po­!ovima. Videnje uloge zene u dгustvu је dugo Ьiо, i jos uvijek takav egzistira, pri­mamo vezan za porodicu kao ''stub drustva". lzazak zene i njena afirmacija van ро-

328

Prikazi Prilozi, 33, Sarajevo. 2004 .. str. 277-357.

rodice se tesko prihvata/la. Rijeci autorice Mire Bogdanovic da su "muskaici i zene u sustini jednaki, Zl'tve istorijski i kultuпю odredenih drustvenih aгanzmana koji od jednih prave zrtve dгugih, а ј jedne i druge ozleduju u njihovoj ljudskosti" cini se da sa druge strane istгazivanja uvijek treba imati na umu.

U odjeljku pod nazivom Pгipadnice drugilz namdnosti ponudena su dva teksta. Tekst Jovanke Veselinovic, Jevгejska iena u Beogгadu od d1·uge polovine 19. veka do drugog svetskog mta i rad Мr Zorana Janjetovica, Nemice и logo,·ima za folks­dojcere и Vojvodini 1944-1948. Prvi pokazuje podjednaku borbu Jevrejki da izadu iz koпzevativnog okruzenja i da postanu pнnopгavni clanovi zajednice, uz vrlo slican put koji su prosle i druge njihove sugradanke. Drugi tekst govori о sиdЬini ratom po­razenih, а i nevinih Njemica nakon drugog svjetskog rata i njihova stradnja.

Specificnost Zbomika ogleda se i kompoziciji vec navedenih odjeUaka, pri cemu su tekstovi sa temeljnim metodoloskim postulatima dati na samom kraju: Neda Bozinovic, Zene и modemizacijskim pгocesima и Jugoslaviji i Sгbiji, Dr Smiljana Durovic, lst01·ija iena- opsta metodoloska razmat1·anja sa osvrtom najugosloven­ski istorijsk:i pmst01· и 20. veku i Dr Andelka Milic, Pat1·ijш-halni p01·edak, revolu­cija i saznanje о poloiaju iene. Koristeci se jednim citatom - da se "pod terminom "istorija zena" podrazumjeva nuznost definisanja istorije rena u metodoloskom po­gledu u smislu znaka jednakosti sa istorijom raznih socijalnih grupacija, јег su one и istшi.jskoj pojavnosti u ovoj oЬlasti istorijske artikulacije sa svim svojim specificno­stima opterecenosti polnoscu kao socijalnom kategorijom definisane drustvom, а ne kao priшdno-istorijska pojava, sto zapгavo jesu."- potcrtavamo vaznost ovog izda­nja и okviгu izucavanja procesa modemizacije i neophodnost konsultovanja ponиde­nih tekstova i odjeljka sa podacima о autorima.

Ovakav, nepopularan nacin prikazivanja nekoga izdanja rezultat је nastojanja da se prиzi detaljna informacija о savremenim strujanjima u istшiografiji i nade da се se naCi opravdanje za zelju da se potaknu slicna razmisljanja, inspirativna i te­meljna za istrazivanja и okviru bosanskohercegovacke istoriogt-afije. 11

Sonja Dujmovic

329