ARHITEKTURA NOVOG DOBA - VREMENSKI OBUHVATA PERIOD KOJI JE NAJKRAI OD SVIH KOJI SE U ISTORIJI ARHITEKTURE ISTRAUJU

POEV OD ARHITEKTURE NAJSTARIJIH CIVILIZACIJA, EGIPTA I MESOPOTAMIJE, PA DO SAVREMENIH PRAVACA U ARHITEKTURI, PA DO SAVREMENIH PRAVACA U ARHITEKTURI, MOE SE UOITI:

1. DA SE PERIOD TRAJANJA POJEDINIH STILSKIH PRAVACA SVE VIE SKRAUJE, 2. DA SU IDEJE SVE KOMPLIKOVANIJE, KAO I 3. DA SE ITANJE ARHITEKTURE OBAVLJA SVE TEE

U NOVIJE DOBA, NAROITO OD XIX VEKA, SVE EE JE POTREBNO DA ARHITEKTA, ODNOSNO GRADITELJ, SVOJU IDEJU OBRAZLOI I KROZ PISANI PROGRAM, MANIFEST ILI SLINO, KAKO BI OBJASNIO TA JE SVOJOM REALIZACIJOM ELEO DA ISKAE

PRVI U NIZU STILSKIH PRAVACA KOJIM POINJE EPOHA PRVI U NIZU STILSKIH PRAVACA KOJIM POINJE EPOHA NOVOG DOBA NOSI NAZIV RENESANSA, TO ZNAI OBNOVA ILI PONOVNO RAANJE

POD TIM POJMOM PODRAZUMEVA SE PERIOD U ARHITEKTURI, ODNOSNO U SVIM GRANAMA UMETNOSTI, KOJI POINJE U XV VEKU I KOJI KORISTI REPERTOAR FORMI NASTALIH U KLASINO DOBA ANTIKE

renesansa, rinascita, rinascimento, renaissance obnova ili ponovno radjanje

Period u arhitekturi i svim drugim granama umetnosti koji poinje u XV veku i koji koristi repertoar formi nastalih u klasino doba antike

Renesansa kao:a) 1. samo u Italiji, period od poetka XV veka do 1550. godine i

2. duh renesanse u arhitektonskom stvaralatvu u celoj Evropi, period od 1550. do 2. duh renesanse u arhitektonskom stvaralatvu u celoj Evropi, period od 1550. do 1700. godine.

b) nema teritorijalne podele, ve:1. rana renesansa, od 1420. do 1500. godine, 2. visoka ili zrela renesansa, od 1500. do 1550. godine i 3. kasna renesansa, prelazni period ka baroku, do 1600. godine.

trecento - XIV vek, period obnove umetnosti, quattrocento - XV vek, period razvoja i pripreme za vrhunac stvaralatva i cinquecento - XVI vek, najuzvienije savrenstvo u umetnosti.

VEINA ISTRAIVAA SLAE SE DA SE RENESANSA KAO STILSKI OBLIK FORMIRALA U FIRENCI, SREDINJEM GRADU TOSKANE NA APENINSKOM POLUOSTRVU KRAJEM XIV I POETKOM XV VEKA NIZ POVOLJNIH OKOLNOSTI KOJE SU OMOGUILE RAZUMEVANJE NOVIH ARHITEKTONSKIH IDEJA KAO I NOVOG ARHITEKTONSKOG RENIKA

Specifian drutveni okvir je stvorio podlogu za stvaranje ovakvih arhitektonskih oblika:

1. Firenca, krajem XIV i poetkom XV veka grad-drava sa upravom grad-drava sa upravom koju su inili predstavnici monih trgovakih porodica Medii, Piti, Ruelaj, Stroci,..., osim bogatstva, svi shvatali znaaj novina u raznim oblastima ivota, razumeli nove arhitektonske ideje i renik.

2. Toskana sa svojom tradicijom, etrurskim nasledjem, trgovakim duhom stanovnitva okrenutom vie svetovnim umesto religijskim idealima, sa idealima, sa klimom otrom, istom i zdravom, bila je pogodan teren za odbacivanje svega to je bilo mistino i transcedentalno u srednjem veku.

"Ljudska misao je bila jasna, otroumna i ponosita, kao i sam duh antike"

Pretee:Dante (+1321), Petrarka (+1374), Djoto (+1337),.. XIII i XIV vek - pokrenuta sutinska pitanja i problemi Knjievnici su otkrili svoje prethodnike u klasinim piscima antike, najdalje su otili Petrarka i Bokao koji su prvi obnovili klasini humanizam studirajui latinske i grke tekstove.

Misao je sada usmerena ka prirodi i u iu interesovanja je postavljen ovek kao mera svih stvari - bliskost sa antikim idejama. Vie se ne polazi od unapred utvrdjene ideje, ve se priroda posmatra i prouava.

Nova koncepcija umetnika - potovanje prema njima - umetnik vie nije anoniman i dobio je novi drutveni status kakav ima i danas. Ljudi tee da budu univerzalne linosti, uomo universale, istovremeno skulptori, slikari, arhitekte, pisci, muziari, ak i lekari, atletiari,..., izuzetno irokog obrazovanja i talenta.

Arhitekta Bruneleski (1377-1446), slikar Mazao (1401-1428) i vajar Donatelo (1386-1416) svojim delima su doprineli uvodjenju ideja renesanse. Novi stil je izraavao ovekov novi pristup svetu i njegovo oslanjanje na stvari razuma. U slikarstvu iskulpturi cvetao je naturalizam ali zasnovan na naunom prouavanju spoljanjeg sveta uz pomo novog oruja - perspektive i anatomije. U arhitekturi je korieno sveta uz pomo novog oruja - perspektive i anatomije. U arhitekturi je korieno oivljavanje rimskih oblika da bi se stvorio stil koji e odgovoriti zahtevima ovekovog razuma a ne isto mistikim potrebama srednjovekovne crkve.

Mazao (1401-1428) -uvodjenje ideja renesanse u slikarstvo

Donatelo (1386-1416) uvodjenje ideja renesanse u skulpturu

Filipo Bruneleski (1377-1446) -uvodjenje ideja renesanse u arhitekturu

TRI KATEGORIJE KOJE SU BILE NEGOVANE I U RIMSKOJ ARHITEKTURI, O KOJIMA JE PISAO JO VITRUVIJE:

A. UTILITAS - PRIKLADNOST, PRAVA MERA, UPOTREBLJIVOST; PODRAZUMEVA PRILAGOAVANJE PROJEKTA FUNKCIJI

B. FIRMITAS - TVRDOA, VRSTOA, JAKOST, TRAJNOST; B. FIRMITAS - TVRDOA, VRSTOA, JAKOST, TRAJNOST; PODRAZUMEVA ODGOVARAJUU UPOTREBU MATERIJALA I KONSTRUKCIJA

C. VENUSTAS - DRAEST, LEPOTA; PODRAZUMEVA ESTETIKU I SIMBOLIKO ZNAENJE PROJEKTA

tri glavne odlike antike rimske arhitekture koje preuzima renesansa i koje u potpunosti upravljaju arhitektonskim projektom: 1. ordinatio red, sredjenost, uredjenost; 2. eyrithmia povezanost i harmonija ritma (u antikoj grkoj lepota u oima posmatraa)3. symmetria ravnotea i ravnopravnost delova oko zamiljene osovine

ORGANIZACIJA ELEMENATA, ODNOSNO KONCEPT PROSTORA I

ODNOS SPOLJA - UNUTRA ZASNIVAO SE NA NEKOLIKO ELEMENTARNIH PRINCIPA, KOJI SU SLEDILI TRI GLAVNE ODLIKE STARE RIMSKE ARHITEKTURE:

Prvi postulat, ordinatio - red, sredjenost, uredjenost:ukupnog prostora stilskim redovima, iortogonalna pravilnost i povratak preciznim konturama gradjevina, pravolinijskim fasadama i pravim uglovima.

Ordinatio

Uredjenost rasporedjivanja, a i same dimenzije svih arhitektonskih elemenata, od prozorskih otvora i njima pripadajuih povrina koje su sve morale biti ujednaene, pa sve do najsitnijih arhitektonskih detalja, takodje je postalo obavezno u renesansi.

Uredjenost je neizbeno dovela do simetrije u dananjem smislu te rei. Crkve podunog plana u obliku latinskog krsta prethodnih perioda ve su bile simetrine ali je sada, sa planovima centralnog tipa, novi izazov da sve ose budu i ose simetrije postao neodoljiv.

Bazirana na centralnoj kompoziciji, ovakva gradjevina se moe ostvariti u najistijoj

Simetrija i centralni plan

ostvariti u najistijoj formi uz korienje

stereometrijskih elemenata:

kocka, valjak ili polulopta, ime je

postignuta apsolutna simetrija, jedna od

glavnih preokupacija renesanse i centralni zahtev njenog ideala

lepote.

verovatno najznaajniji princip simetrinost objekta - otuda izvesna kompoziciona strogost u postavljanju urbanih ambijenata i samih gradjevina

simetrinost objekata =tenja ka centralizaciji prostora oko jednog stoera, oko kojeg se oblikuje bilo urbani,bilo gradjevinski korpus

GEOMETRIZACIJA ELEMENATA U RENESANSI = SVODJENJE OBJEKATA NA OSNOVNE GEOMETRIJSKE FIGURE +

VEOMA IZRAENA HIJERARHIJA ELEMENATA I ODNOSA DELOVA NA GRADJEVINAMA

Proporcije

Renesansni arhitekti su se vratili matematikom sistemu proporcija starih Grka.

Grci: muzika = geometrija prevedena u zvukRenesansni arhitekti: arhitektura = matamatika prenesena u prostorne jedinice

Grka.Primenjujui Pitagorinu teoriju razvili su neprekidnu progresiju odnosa koja je formirala osnovu za proporcije njihove arhitekture. Te serije odnosa nisu se manifestovale samo kroz dimenzije prostorija ili fasade, ve i kroz proporcije svih prostora celokupnog plana.

Priroda je ljudsko telo tako sloila da je lice glave od brade do vrha ela i poetka kose deseti deo tela; toliko iznosi i dlan ruke od zgloba do vrha srednjeg prsta; glava je od brade do vrha temena osmi deo; toliko je i od donjeg dela zatiljka; od vrha grudi do poetka kose esti, a od sredine kose esti, a od sredine grudi do vrha temena etvrti deo. Na visini lica treina je od poetka brade do poetka nozdrva; nos od poetka nozdrva do svog kraja u sredini obrva takoe je toliki deo; odatle do poetka kose elo iznosi treinu. Stopalo je esti deo telesne visine, lakat etvrti, a grudi takoe etvrti.

Tako je od prirode pupak sredite tela. Kada bi, na primer, Tako je od prirode pupak sredite tela. Kada bi, na primer, ovek legao na lea, rairio ruke i noge, i kada bismo vrh estara uboli u njegov pupak i opisali krunicu, ona bi dodirivala prste ruku i nogu. Isto kao to se na telu dobija oblik krunice, nai emo na njemu i sliku kvadrata. Ako se naime od dna nogu do vrha glave uzme mera pa se ona prenese na rairene ruke, videemo da je irina jednaka visini, kao to je i kod povrina koje su kvadrati. Prema tome, ako je priroda ljudsko telo sloila tako, da pojedini delovi stoje u proporciji sa celinom, onda izgleda da su preci sa razlogom odredili da i kod graenja zgrada pojedini delovi, u odnosu na celinu, imaju taan razmerni odnos.

Stilski redovi

Antika: stub = umetniko delo, sloen iz savreno promiljenih delova, elegancija celine ukljuivala horizontalnu entablaturu sastavljenu iz tri elementa: arhitrava, friza i venca.Srednji vek: ne prestaje da ga koristi ali stub = postaje samo valjkasti nosa, bez posebne brige za proporcijom, korien da ponese niz lukova tako da je arhitrav iznad njega praktino nestao.

Svih pet klasinih stilskih redova, svaki sa svojim proporcijskim odnosima, mogli su biti superponirani na istoj gradjevini. Medjutim, ljubav renesansnih autora prema klasinim redovima ne moe se smatrati ograniavajuim ograniavajuim pravilom zato to korienje stubova i pilastera nikada nije bilo obavezno, to potvrdjuju mnogi primeri znaajnih renesansnih gradjevina, posebno palata, koje su astilske, odnosno bez elemenata primenjenih stilskih redova na svojim fasadama.

Palata Medii-Rikardi

Palata StrociPalata Ruelaj

Lepota se postizala bez obzira na stilske redove, ako su opti principi pravilnosti, simetrije, geometrije i proporcija mogli biti sagledani.

plastinost gradjevina i arhitektonskih delova i elemenata bila poveana u odnosu na prethodne epohe

stubovi se intenzivno koristili - skulptoralnost objekata je bila znaajno naglaena, ali se nikada nije prelazilo preko mere dobrog ukusa

KULTNI (APSOLUTNI) ZNAK KOJIM SE U ARHITEKTURI KOMUNICIRA - STUB, IMA VIESTRUKU SLIKU U ARHITEKTURI:- NJEGOV POLOAJ UTIE NA ARHITEKTONSKO OBLIKOVANJE NE SAMO UNUTRANJOSTI VE I FASADE:1. MOE BITI POTPUNO PLASTINA, UKOLIKO JE STUB POSTAVLJEN UZ NJU KAO POTPUNO NEZAVISAN I SAMOSTALAN2. PLASTINOST OPADA KAKO SE STUB PRIBLIAVA RAVNI ZIDA, 3. A KADA SE VEIM DELOM UVUE U ZID POSTAJE USPOMENA NA STUB, NJEGOVA METAFORA I NAZIVA SE PILASTAR

OBRADA ZIDA TAKODJE RAZLICITO PLASTICNA:

GRUBA OBRADA KAMENE FASADE PREDSTAVLJA METAFORU PRIRODE KOJA OKRUUJE LJUDE I U OKRUUJE LJUDE I U ARHITEKTURI SE NAZIVA OPERA DI NATURA ILI RUSTIKA

FINA OBRADA ZIDA UKAZUJE NA TO DA JE LJUDSKA SVEST PRERADILA I PROFINILA GRUBU OBRADU I ONA SE NAZIVA U ARHITEKTURI OPERA DI MANO

DEKORATIVNI ELEMENTI KOJI SU SE U RENESANSNOJ ARHITEKTURI PRIMENJIVALI:

VENCI, SOKLE, TIMPANONI, TERASE, BALKONI, GIRLANDE, AKROTERIJE, FESTONI, VOLOVSKA OKA, GRBOVI, POPRSJA, CELE FIGURE I SVE TO ZAJEDNO DOVODILO SE U VEZU ZAJEDNO DOVODILO SE U VEZU SA TEKTONIKOM OBJEKTA

UPOTREBA BOJE BILA JE SPECIFINA, PROISTEKLA JE IZ SREDNJOVEKOVNE TRADICIJE U ITALIJI, NAROITO U NJENIM SEVERNIM KRAJEVIMA.

POTENCIRANJE ODNOSA SVETLO-TAMNO (CHIARO-OSCURRO) I PRIMENA KONDENZOVANE I PRIMENA KONDENZOVANE SVETLOSTI, KOJA DAJE DRAMATIKU I AKCENTUJE POJEDINE ELEMENTE ILI DELOVE OBJEKTA.

PLASTINOST GRADJEVINA ISTICANA JE TAMNIM KAMENOM -PIETRA SERENA, KOJI JE ELEMENTE NAGLAAVAO KAO CRTE.

Sa dolaskom novih ideja i naina razmiljanja u renesansi, arhitektura nije vie bila samo set praktinih znanja, ve je postala nauka koja zahteva dobro poznavanje vie razliitih disciplina: crtanje i perspektivu, geometriju, matematiku i sutinsko poznavanje jezika klasine arhitekture, odnosno redova i proporcija.

Arhitekta, svestan svojih odgovornosti, morao je da poznaje i jo ira polja: urbano planiranje, ekonomija, pejsana arhitektura i tehnike stvari poput snabdevanja vodom i sl., a zatim i teme koje se tiu zdravih mesta za postavljanje gradjevina, njihovu bezbednost itd., to su sve informacije za koje su mu bile potrebne knjige. Klasian period je ostavio samo jedan traktat o arhitekturi koji je napisao Vitruvije.

Bila je to prva knjiga koju su renesansni autori konsultovali a koja se bavilasvim stvarima gradjenja na jednom mestu. U renesansi je prvi put objavljenau Rimu 1486.godine (prepisi u prvoj polovini XV veka, 1416.), sa izdanjimakoja su usledila u Firenci i Veneciji izmedju 1495. i 1497. godine.

Teka za razumevanje: 1. veoma velika vremenska distanca izmedju perioda kada je Vitruvije iveo i pisao i

renesanse, 2. knjiga pisana latinskim jezikom sa povremenim ubacivanjem grkih tehnikih

termina, to ju je inilo pristupanom samo za najobrazovanije ljude 3. pronadjeni originalni tekst bio bez ilustracija3. pronadjeni originalni tekst bio bez ilustracija4. esto veoma neprecizne i nejasne tvrdnje samog Vitruvija

Venecijansko izdanje Vitruvija od strane Fra Djokonda iz 1511. godineukljuivalo je ilustarcije, koje su, iako je tekst sadrao mnoge greke, uspele da pokau osnovne Vitruvijeve ideje.

Prvi prevod Vitruvija na italijanski jezik, koji je objavio ezare ezarijano u Komu 1521.godine, zajedno sa komentarom i ilustracijama koje su bile znatno paljivije odabrane u odnosu na prethodno izdanje Fra Djokonda, predstavljao je veliki korak ka irem korienju ovog antikog teksta.

Usledili su brojni prevodi, ali je i dalje ostajalo veoma teko interpretirati originalni tekst. Izdanja su se razlikovala najvie po kvalitetu komentara koji ih je pratio i po preciznosti je pratio i po preciznosti ilustracija, a kao jedno od najboljih se moe smatrati venecijansko izdanje velikog humaniste i plemia Daniela Barbara iz 1556. na kome je radio i Paladije.

Renesansni teoretiari su sa izuzetno velikom panjom prouavali Vitruvija, prevodili ga, ispravljali njegove tvrdnje, komentarisali, dodavali mu ilustracije i teili da ga unaprede, osavremene, a esto ak i prevazidju. Osim tumaenja Vitruvijevih stavova o arhitekturi, renesansni arhitekti su, gotovo bez renesansni arhitekti su, gotovo bez izuzetka, pisali i svoje sopstvene traktate a tampanje knjiga je pomoglo da se oni i ire, odnosno razmenjuju. Prvim traktati napisani u renesansi: enino enini Trattato della pittura, Lorenco Giberti Comentarii, Leon Batista Alberti De Re Aedificatoria, Leonardo da Vini Trattato della pittura, itd.

Filipo Bruneleski (1377-1446) -uvodjenje ideja renesanse u arhitekturu

Leon Battista Alberti (1404-1472)

"... Bio je linost vrlo ugladjenog i pohvale dostojnog ponaanja, prijatelj talentovanih ljudi, dareljiv i prijatelj talentovanih ljudi, dareljiv i ljubazan prema svakome. iveo je asno i otmeno celoga ivota i ostavio je iza sebe vrlo potovano ime."

Djordjo Vazari, 1550.

Donato Bramante (1444 - 1514)

Mikelandjelo Buonaroti(Michelagniolo di Lodovico di Buonarroto Simoni, 1475 - 1565)

Andrea Paladio (Andrea di Pietro Monaro, della Gondolla, 1508-1580)

AN-LORENCO BERNINIGIANLORENZO BERNINI (1598-1680)

FRANCESCO BORROMINI(Francesco Borromini, 1599 - 1667)

GUARINO GUARINI (1624-1683)GUARINO GUARINI (1624-1683)