01 Finansijski Sistem i Finansijske Institucije

8/3/2019 01 Finansijski Sistem i Finansijske Institucije

1/33

FINANSIJSKI SISTEM I

FINANSIJSKE INSTITUCIJE


2/33

Elementi finansijskog sistema

Centralna banka

Banke i ostale finansijske

institucije

Pravna regulativa


3/33

Karakteristike savremenih meunarodnih

uslova u kojima se odvija finansijsko poslovanjehotelijerskih sistema

globalizacija

upravljanje

rizicimasekjuritizacija


4/33

Tri faze nastanka finansijske krize

Druga polovina 2007.

pad berzanskih

indeksa i nagli skok

kamatnih stopa

Prva polovina 2008.

veliki gubici, banku

Bear Stearns

preuzima JP Morgan

Chase

Druga polovina 2008.

kolaps Lehman

Brothers, pripajanje

Merrill Lynch - Banca

of America


5/33

Pet momenata koji su doveli do krize

Prekomerno

tampanje novca iderugulacija

Ruenje graniceizmeu

komercijalnih iinvesticionih banaka

Smanjnje porezabogatim

Amerikancima

Falsifikovanje

izvetaja kompanija

Transfuzija krvipacijentu koji krvari


6/33

Sekjuritizacija

Sekjuritizacija je pretvaranje nelikvidnih dugovnih

finansijskih instrumenata kao to su krediti i

potraivanja, u visoko likvidne, utrive hartije od

vrednosti sa zalogom.

Njihova zaloga se nalazi u strogo definisanoj aktivi

koja se pakuje u hartije od vrednosti kojima zatimrejting agencije poiu rejting da bi na taj nacin one

nale put do investitora.


7/33

Sve je krenulo vrlo jednostavno, emitovanjem

hipotekarnih zalonica sa ciljem finansiranja

nagomilanih hipotekarnih kredita. Vremenom, uz

zakonske promene, stvoreno je inovativno finansijskookruenje u kome je omogudena sekjuritizacija

itavog spektra finansijske aktive ukljuujudi sve vrste

hipotekarnih kredita, zajmova, lizinga, ank

obveznica pa sve do komunalnih trokova.

Cilj sekjuritizacije da ovu nagomilanu nelikvidnu

aktivu refinansira i pretvori u likvidnu kako bi ista

mogla ponovo da se reinvestira.


8/33

Upravljanje rizicima

2

Procena

rizikamerenje, analiza

gubitaka u

prolosti

1

Identifikacija

izloenostiriziku

3

Kontrolarizika

smanjenje ilieliminisanje rizika

gubitka

4

Finansiranjerizika

obezbeivanjemrezeri


9/33

Svetske finansijske organizacije

Meunaroni

monetarnifond

MMF

Grupa Svetske

banke

WBG

Svetska

trgovinskaorganizacija

WTO


10/33

Meunarodni monetarni fond

Ciljevi osnivanja:

Razvijanje meunarone monetarne saranje

Ravnomeran razvoj meunarone trgovine

Stabilnost kurseva

Uspostavljanje multilateralnog sistema pladanja

Uspostavljanje platnobilansne ravnotee lanica

MMF anas ima 186 zemalja lanica


11/33

lan VIII Statuta MMF

Opte obaveze lanica su da:

Izbegavaju ogranienja na tekudapladanja

Izbegavaju diskriminaciju valutne prakse ili viestruke

kurseve

Uvedu konvertibilnost valute jedne lanice u posedudrugih lanica - otkupljuju sopstvenu valutu koju ri

neka druga lanica,

itd.


12/33

Upravljanje MMF

Bord guvernera svaka zemlja imenenuje jednog

predstavnika (guverner ili ministar finansija)

Izvrni obor ima 24izvrna irektora o kojih 8

imenuju zemlje sa najvedom kvotom, ostalih 16

ostale lanice po principu konstituence

Izvrni irektor je rukovodilac zaposlenih u MMF i

preseavajudi Izvrnog obora


13/33

Kvote i glasovi u MMF-u

Kvote (upis kapitala) su primarni izvor sredstava

MMF-a izraeni u SDR specijalna prava vuenja

Svaka zemlja ima 250 glasova plus 1 glas na 100.000

SDR

Kvotase oreuje prema visini rutvnog proizvoa

zemlje, monetarnih rezervi, spoljnotrgovinskog,

odnosno platnog bilansa i dr


14/33

www.imf.org

SAD imaju najvedu kvotu od SDR 37 149,3 miliona, a

najmanju Palau od SDR 3,1 milion

Srbija ima kvotu - SDR 467,7 miliona (4 927 glasova)

Ukupnavrenost kvota svih zemalja lanica

poetkom 2011. godine iznosila je oko 217 mlrd SDR


15/33

Kreditni potencijal i kreditiranje

MMF odobrava kratkorone i srednjorone kredite

za reavanje platnobilansnih potekoda

Iznos kredita zavisi od ueda u kreditnom

potencijalu Fonda

Sredstva se mogu koristiti direktim vuenjem od

Fonda (do 25% kvote) ili putem Stand byaranmana

Stand byaranmani su krediti koji se odobravanju

lanicama uz oreene uslove


16/33

Ukoliko lanicazatrai sredstva u visini iznad 25%

kvote ona Pismom o namerama treba da uveri MMF

da vodi ekonomsku politiku u skladu sa ciljevima

Fonda

U tom sluaju MMF odobrava sredstva u vidu stand

byaranmana i povlaenje ovih sredstava se vri u

tranama, a zavisi od stepena izvrenja preuzetih

obaveza


17/33

Grupa svetske banke

Meunaronabanka za

obnovu i razvoj

IBRD

Meunaronaorganizacija za

razvoj

IDA

Meunaronafinansijska

korporacija

IFC

Meunaronaorganizacija za

garantovanjeinvesticija

MIGA


18/33

Meunarodna banka za obnovu i razvoj- IBRD

Osnovana je 1944. goine sa seitem u Vaingtonu

Cilj je da pod povoljnijimuslovima o trinih finansira

obnovu i razvoj u zemljama u razvoju

186 zemaljalanica

Na politikuIBRD najvie uticaja ima SAD

Najvedi korisnici srestava su: Kina, Indija, Meksiko i Brazil,

sve vie i bive republike SSSR-a


19/33

Osnovni zadaci IBRD su:

a olakavanjem investiranja kapitala u proizvone svrhe

pomae obnovu i razvoj zemalja lanica

a postie privatne investicije u inostranstvo putem garancija

da stavlja na raspolaganje, pod povoljnijim uslovima i za

proizvodne svrhe, finansijska sredstva

a posticanjem meunaronih investicija pomae na ui

rok ravnomerno razvijanje meunarone trgovine


20/33

Zajmovi se odobravaju zemljama s dohotkom po stanovniku (u

fiskalnoj 2011. godini) iznad 1165 USD

Zajmovi se odobravaju sa periodom poetka otplata do 5

godina i sa rokom otplate do 25 godina

Kamtna stopa je promenljiva

Srbija je lan


21/33

Meunarodno udruenje za razvoj- IDA

Osnovano je 1960. godine sa ciljem finansiranja projekataveoma siromanim zemljama u razvoju

169zemalja lanica

Oobrava kreite zemljama iji je goinji per capita ispod1165 USD (u fiskalnoj 2011.)

Uslovi kreditiranja: Rok otplate od 20 ili 35 ili 40 godina

Perio poetka o 10 godina

Kamata 0%

Trokovi kreita 0,75%

Srbija je lan


22/33

Meunarodna finansijska korporacija - IFC

Osnovana je 1965. godine od strane IBRD

181 zemlje lanice

Ciljje a pomae privreni razvoj privatnih proizvonihpreuzeda u zemljama lanicama

Krediti se odobravaju bez garancijarava lanica (trini

uslovi)

Korisnici kreita iz nae zemlje bili su: Zastava Kragujevac,Frikom Beograd, FAP Priboj

Srbija je lan


23/33

MIGA Multilateralna

agencija za investicione garancije Osnovana 1985. godine kao agencija svetske banke

174 zemalja lanica

Ciljje a postie kretanje privrenog kapitala u zemlje u

razvoju putem izdavanja garancija protiv nekomercijalnihrizika

Transfer valuta

Eksproprijacija

Krenje ugovora

Rat

Socijalni potresivedi

Srbija je lan


24/33

Regionalne finansijske organizacije

CILJ: (su)finansiranje razvojnih projekata uglavnom u svojim

regionima

Evropska

investicionabanka EIB

Evropska banka za

obnovu i razvojEBRD

Interamerikabanka za razvoj

IADB

Afrika banka za

razvoj

Azijska banka zarazvoj

Banka zameunaroneobraune - BIS


25/33

Evropska investiciona banka EIB

Osnovana 1958. (radi od 1959.)

Finansira projekte za razvoj manje razvijenih regiona uzemljama EU o zajenikog interesa za vie zemalja lanica

Po visini kapitala odmah iza IBRD

Odobrava krediteiskljuivo za projekte infrastrukture: auto-puteva, eleznica, telekomunikacija, prenosnih

telekomunikacionih sistema...

Krediti se odobravaju sa rokom otplate od 6 do 20 godina

Srbija je lan


26/33

Saradnja EIB sa Srbijom

inustrija (ukljuujudi agroinustriju)

sektor usluga

turistiki projekti koji se realizuju o strane privatnih ili javnihpreuzeda, malih i srenjih

projekti infrastrukture (energetika, zatita ivotne sreine,

lokalni putevi, lokalne telekomunikacije, gradski prevoz,

vodovod, kanalizacija)

projekti u oblasti zdravstva i obrazovanja


27/33

Evropska banka za obnovu i razvojEBRD

Osnovana 1990. godine

Osnivaki kapital 10 mlrd. ECU

ECU je 1.1.1999. zamenjen evrom 1:1

Kapital podeljen na 1 mil. akcija

Jedna akcija iznosi nominalno 10.000 evra

Seite - London

CILJ: finansijska pomod zemljama u tranziciji


28/33

EBRD lanstvo

Zemlje lanice poeljene su u etiri grupe:

Zemlje lanice EU

Ostale evropske zemlje

Zemlje korisnice sredstava

Vanevropske zemlje

Danas EBRD ima 61ravu lanicu i dve meunarone

institucije.


29/33

Korisnici kapitala su zemlje u tranziciji koje su:

Uvele privatizaciju rutvene i ravne svojine

Uvele viepartijski sistem

Srbija je lan


30/33

Saradnja EBRD sa Srbijom

infrastruktura (transport i energija)

investicije u lokalne banke

investicije u privatne kompanije ukljuujudi i poljoprivreu

odobrava kredite neposredno privrednim subjektima

prvenstveno u cilju zapoinjanja privatnog biznisa u privatnom

sektoru, ukljuujudi i u sektoru turizma

najznaajnije ulaganje u finansijskom sektoru je a je EBRD

vlasnik 25% akcija Komercijalne banke a.d Beorgad


31/33

UTICAJ KREDITA MFO

NA RAZVOJ TURIZMA U SRBIJI

Od svih MFO jedino EBRD odobrava kredite neposredno privredi

Krediti se daju za razvoj malog biznisaukljuujudi i sektor turizma

Naoj zemlji EBRD je u periou 2000-2007. odobrila oko 995 mil

evra kreita za rekonstrukciju putne i eleznike mree, razvoj

infrastrukture energetskog sektora i optina

O tog iznosa o saa je povueno i iskorideno oko 575 mil evra


32/33

Nekoliko sektora uiva prioritet:

Privatizacija i restruktuiranje kompanija nakon privatizacije, ulaganjekapitala u novu tehnologiju i unapreenja zatite ivotne sreineuglavnom sa lokalnim investitorima.

Agrobiznis, ge Srbija ima znaajne prenosti i mnogo lokalnih kompanija

sa obrim finansijskim pokazateljima i sa znaajnim uedem na tritu.

Projekti u sektoru nekretnina, poto je ovaj sektor u poetnim fazamarazvoja, a postoji znaajna tranja za obrim poslovnim, maloproajnim istambenim prostorom.

Ulaganja koja poinju o nule sa inostranim stratekim investitorima kojiimaju komercijalne i orive investicione planove i koji su postigli obrerezultate u datoj grani.


33/33

Turizam

Uede turizma u ukupno odobrenim kreditima je 1%

Za razvoj turizma je potrebna

dobra infrastruktura (putevi, energetika, vodovod i dr),

razvijen bankarski sektor

moemo zakljuiti a su svi oobreni kreiti u Srbiji posrenou funkciji poizanja ivotnog stanara, to je jean o

preduslovaza uspean razvoj turizmau naoj zemlji

Documents

01 Finansijski Sistem i Finansijske Institucije