Finansijski Sistem i Institucije Seminarski Rad

8/13/2019 Finansijski Sistem i Institucije Seminarski Rad

1/22

UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJEFAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETAGlobalni i finansijski mna!"mn#TEMA SEMINARSKOG RADA

Finansijski sis#m

S#$!n#% P&ofso&%Baevac Emir Doc. dr Grahovac DijanaII 1045/09


2/22

'ijljina( )*++

2


3/22

SADR,AJ

UVOD )

+- Finansijski sis#m .+-+- S#&$k#$&a finansijsko/ sis#ma 0+-)- Finansijska #&"i1#a 2+-)-+- Poslo3anj i klasifika4ija finansijski5 #&"i1#a 6+-).2. Trite obveznica 7+-)-.- T&"i1# ak4ija 7+-.- Finansijski ins#&$mn#i 8

)- Finansijsk ins#i#$4ij +*)-+- Klasifika4ija finansijski5 ins#i#$4ija +*)-+-+- K&!i#n ins#i#$4ij ++

)-+-2. Depozitne kreditne institucije 11

2.1.3. Banke 11

)-+-0- 9n#&alna banka i &/$la4ija finansijsko/ sis#ma +.)-+-2. tedionice 142.2. Nedepozitne kreditne institucije !inansijske ko"panije# 1$

)-.- Ins#i#$4ionalni in3s#i#o&i +22.3.1. %enzioni !ondovi 1$2.3.2. &si'uravaju(a drutva 1)

)-..3. *nvesticioni !ondovi 1+)-0- '&:ansk fi&m +82.4.1. *nvesticione banke 2,

)-0.2. Brokersko-dierske ku(e 2,ZAKLJU;AK )+LITERATURA ))

UVOD

3


4/22

Osnovno pravilo je da je spje!an "inansijs#i sis$em predslov %a e#onoms#i ras$. &inansijs#isis$em mo'e ne(a$ivno da $i)e na privredni ras$ a#o pos$oji nesi(rnos$ vlasni!$va* a#o "inansijs#ii%vje!$aji nis po%dani* a#o dr'ava dire#$no #redi$ira pred%ea i domains$va i a#o pos$oji#redi$iranje pove%anih lica.

E#onomija* #ojoj nedos$aj ins$i$cije da e"i#asno #anali!e sreds$a od !$ednje #ainves$icijama* e vrlo lo!e da radi* +e% o+%ira na $o da li je dr'ava +o(a$a ili siroma!na. ,jedinjeneameri)#e dr'ave i -apan s pe)a$ljivi primjeri.

Br% ra%voj "inansijs#o( $r'i!$a inds$rijs#im ra%vijenim %emljama* a naro)i$o ,Da*%ah$jevao je i ra%voj sis$ema savremenih "inansijs#ih ins$i$cija* #oje s ade#va$ne po$re+ama*

prije sve(a* inves$i$ora* a %a$im i #orisni#a #api$ala. a#av %ah$jev se pos$avljao #ao neophodan*jer je +an#ars#i se#$or* or(ani%ovan na #on%erva$ivan na)in* pos$ao #o)nica dalje( ra%voja $r'i!nihodnosa i "inansijs#o( $r'i!$a op!$e.

eor(ani%ovanje i prila(o2avanje +an#ars#o( se#$ora novonas$aloj si$aciji i novimpo$re+ama je +ilo sporo i% mno!$va ra%lo(a* od #ojih je najva'niji +io ra%lo( nei%vjesnos$i i ri%i#a poslovima sa novcem i #api$alom* !$o novac i #api$al po prirodi s$vari nose sa so+om. 3emlje sa

ra%vijenim "inansijs#im $r'i!$em s o+o(a$ile svoj "inansijs# s$r#$r ni%om novih dale#o"le#si+ilnijih i e"i#asnijih ins$i$cija od #on%erva$ivnih i sporo prila(odljivih +an#ars#ihor(ani%acija. aj$ipi)niji preds$avnici ovih veoma e"i#asnih ins$i$cija na +an#ars#o"inansijs#om$r'i!$ s sva#a#o pen%ioni "ondovi.

&inansijs#i sis$emi ra%vijenih %emalja novijem period o+o(aeni s* da#le* pojavom ira%vojem novih $ipova "inansijs#ih posredni#a* od #ojih se pose+an %na)aj pridaje pravo

pen%ionim "ondovima. Ove rela$ivno mlade "inansijs#e or(ani%acije s os$avile d+o#i $ra( na $im"inansijs#im $r'i!$ima i danas )ine njihov ne%ao+ila%an sas$avni dio. a%voj ovih ins$i$cija je imao%na)ajne po%i$ivne $icaje na ra%voj privrede i "inasijs#o( sis$ema ra%vijenim %emljama* na

poras$ nivoa ins$i$cionalne !$ednje* na poras$ +roja al$erna$iva %a pri+avljanje i%vora "inansijs#ihsreds$ava od s$rane pred%ea* na ja)anje #on#rencije me2 "inansijs#im ins$i$cijama* na

in$en%ivan ra%voj "inansijs#ih inovacija* prod+ljivanje i ra%voj $r'i!$a #api$ala i po(o$ovo $r'i!$a#orpora$ivnih a#cija i o+ve%nica* i$d.redme$ is$ra'ivanja ovo( rada je anali%a "inansijs#o( sis$ema i "inansijs#ih ins$i$cija*

odnosno na)ina na #oji "n#cioni!e "inansijs#i sis$em. o podra%mjeva de"inisanje "inansijs#o(sis$ema i lo(e "inansisj#ih ins$i$cija. 6ilj ovo( rada je da po#a'e da je "inansijs#i sis$em jedan od#lj)nih dijelova #pno( e#onoms#o( sis$ema %emlje. a%vijenos$ "inansijs#o( sis$ema jedne %emljemo'e da se pra$i pre#o ra%vijenos$i nje(ovih najva'nijih elemena$a "inansijs#ih $r'i!$a*"inansijs#ih ins$rmena$a i "inansijs#ih ins$i$cija.

Nauni ciljje nauna deskripcija i analiza sadraja teorijskih izvora o finansijskom sistemu i finansijskim institucijama sa fokusom na njihov kljuniuticaj u ekonomiji jedne zemlje.

3avr!ni rad je podjeljen dvije pove%ane cjeline. 7 prvom dijel rada pod na%ivom Finansijskisistem (ovori se o de"inisanj i shva$anj "inansijs#o( sis$ema. Da$a je anali%a s$r#$re

"inansijs#o( sis$ema i nje(ovih (lavnih eleman$a* s pose+nim osvr$om na $r'i!$e #api$ala* odnosnona $r'i!$e o+ve%nica i $r'i!$e a#cija* i na "inansijs#e ins$rmen$e

+- Finansijski sis#m

4


5/22

&inansijs#i sis$em je o#vir privredno( sis$ema jedan od najva'nijih podsis$ema.&inansijs#i sis$em je* #ao dio privredno( sis$ema* i sam sas$avljen od vi!e elemena$a* #ojiomo(j nesme$an $o# "inansijs#ih sreds$ava jednoj dr!$venoe#onoms#oj %ajednici. ,$o(amo'e da se #a'e da "inansijs#i sis$em preds$avlja jedan od #lj)nih dijelova #pno( e#onoms#o(sis$ema %emlje i da i%me2 njih pos$oji )vrs$a ve%a* smisl da ra%vijen e#onoms#i sis$em jednoj %emljipodra%mjeva pos$ojanje ra%vijeno( "inansijs#o( sis$ema* i da dinami)an ra%voj "inansijs#o( se#$orapovra$no inicira +r'i ra%voj e#onoms#o( sis$ema cjelini.

U najirem smislu, finansijski sistem usmjerava oskudne resurse privrede od tedia (ljudi koji troe manje nego to zarauju

ka uzajmljivaima (ljudi koji troe vie nego to zarauju.1

8$edi!e nde svoj novac "inansijs#om sis$em i o)e#j da e #asnije da (a povra$e % #ama$.7%ajmljiva)i $ra'e novac od "inansijs#o( sis$ema %naji da #asnije moraj da (a vra$e sa#ama$om.

&inansijs#i sis$em preds$avlja mehani%am i vodi)* odnosno sis$em #anala #ojima se vr!i$rans"er "inansijs#ih sreds$ava i%me2 ra%li)i$ih (rpa i s+je#a$a privredi. O+avlja o(roman +roj"n#cija privredi #ao !$o s "n#cija !$ednja* "n#cija +la(os$anja* li#vidnosna "n#cija* #redi$na

"n#cija* "n#cija plaanja* "n#cija %a!$i$e od ri%i#a* ma#roe#onoms#a "n#cija* "n#cija $rans"eraresrsa #ro% pros$or i vrijeme* o+e%+je2ivanje in"ormacija i "n#cija #reiranja novca.ajva'nije oso+ine "inansijs#o( sis$ema s dinami)nos$* o$vorenos$ i #omple#snos$.

Dinami)nos$ %na)i da se privrednom i "inansijs#om sis$em s$alno de!avaj promjene ipojavljj novi do(a2aji* #oji sis$em dovode privremena s$anja ravno$e'e i neravno$e'e. ,$o(a"inansijs#i sis$em ne mo'e da +de s$a$i)an. ,avremeni "inasijs#i sis$emi s #on$inelni* odnosno"n#cioni! 4 )asa* : dana nedelji i ;inves$i$ori? e#onoms#ih jedinica. &inansijs#i sis$em je jedan od sis$ema #oji )ini jedn e#onomij*a #oji se +avi !$ednjom i inves$icijama. 7 (o$ovo svim %emljama "inansijs#i sis$em spada se#$ornajs$ro'e re(lisanih se#$ora privrede.

+-+- S#&$k#$&a finansijsko/ sis#ma

"#anki$ N. %regor&, 'a&lor . #ark, Ekonomija, )ata status, *eograd, +-., str. +/.

5


6/22

&inansijs#i sis$em je dos$a slo'en i sas$oji se od ra%li)i$ih vrs$a priva$nih "inansijs#ihins$i$cija pop$ +ana#a* osi(ravajih dr!$ava* inves$icionih "ondova* "inansijs#ih #ompanijainves$icionih +ana#a* a sve njih re(li!e i #on$roli!e vlada.

#o ne#o 'eli da #redi$ira ne# #ompanij nee o$ii dire#$no predsednicima #ompanija vee $o da )ini pre#o "inansijs#ih posredni#a* ins$i$cija pop$ #omercijalnih +ana#a* !$edno#redi$nih %adr(a* !$edionica* inves$icionih "ondova. ,ve ove ins$i$cije po%ajmljj novac onih#oji s (a !$edjeli plasiraji (a onima #ojima $re+a %a poslovne podhva$e.

@es$o se pos$avlja pi$anje %a!$o s "inansijs#i posrednici od $a#o veli#o( %na)aja %a e"i#asno"n#cionisanje "inansijs#ih $r'i!$a i %a e"i#asno "n#cionisanje pred%ea.

7 o#vir mone$arno( sis$ema relevan$ni s $o#ovi #reiranja i povla)enja novca* a %a $o jeod(ovorna cen$ralna +an#a i $o#ovi* #oji se o+avljaj o#vir !ire posma$rano( +an#ars#o(sis$emaA

1? $e#e "inansiranje "inansijs#e $ransa#cije po osnov $e#e( poslovanja privrednihs+je#a$a i

? ra%vojno "inansiranje "inansijs#e $ransa#cje #ojima se vr!i $rans"er od se#$ora #oji

raspola' vi!#ovima !$ednje onim $ransa#$orima #ojima $a sreds$va nedos$aj.a%voj mo'e da se "inansira na sledee na)ineA;

a? samo"inasiranjem #ori!$enje sops$venih i%vora sreds$ava*+? dire#$nim "inansiranjem sna+djevanje sreds$vima %a ra%voj od s$rane s"ici$arnih

$ransa#$ora*c? indire#$nim "inansiranjem "inansiranje de"ici$arnih $ransa#$ora pre#o posredni#a

>in$ermedijera? "inansijs#ih ins$i$cija.=od dire#$no( "inansiranja "inansiranje se vr!i pre#o d(ovnih ili vlasni)#ih har$ija od

vrijednos$i. =od d(ovnih har$ija od vrijednos$i rije) je o %imanj #redi$a* emi$ovanj o+ve%nica*#omerijalnih %apisa* #oji se vr!e % o+ave% da se po%ajmljena sreds$va vra$e odre2enom ro# ida se % $o pla$i i od(ovaraja #ama$a.

=od vlasni)#ih har$ija od vrijednos$iprednos$ je $ome !$o pomen$a sreds$va ne moraj dase vra$e* ali $ransa#$or #oji vr!i plasman sreds$ava #povin od(ovarajih har$ija od vrednos$i* ovom sl)aj a#cija* pos$aje sra%mjerni vlasni#* !$o je manje primamljivo %a pos$ojee( vlasni#a.

=od indire#$no( "inansiranjapojavljj se "inansijs#e ins$i$cije #ao posrednici $rans"ersreds$ava i $ je va'na lo(a poslovnih +ana#a. Indire#$no "inansiranje se pojavljje* jer pravil$e!#o dola%i do dire#$no( "inansiranja i% ra%nih ra%lo(a* #ao !$o s nepo#lapanje i%nosa sreds$ava#oji je neophodan.

7 (o$ovo svim %emljama "inansijs#i sis$em spada se#$or najs$ro'e re(lisanih se#$oraprivrede. lada re(li!e "inansijs#a $r'i!$a i% $ri (lavna ra%lo(aA4

C poveanja i $ransparen$nos$i in"ormacija #oje s$oje na raspola(anjla(a)ima

C osi(ranja s$a+ilnos$i "inansijs#o( sis$emaC poveanja #on$role sprovo2enja mone$arne poli$i#esime$ri)ne in"ormacije na "inansijs#im $r'i!$ima %na)e da inves$i$ori mo( da imaj

pro+leme %+o( ne(a$ivne sele#cije i moralno( ha%arda. o %na)ajnoj mjeri mo'e da $i)e nae"i#asno djelovanje "inansijs#o( $r'i!$a. i%i)na pred%ea ili pri#riveni prevaran$i mo( da +dsna'no mo$ivisani da prodaj har$ije od vrijednos$i neopre%nim la(a)ima. a#o pro+lemne(a$ivne sele#cije mo'e da odvra$i la(a)e od )e!a na "inansijs#om $r'i!$.

=ada je la(a) #pio har$ije od vrijednos$i mo'e da se sre$ne sa pro+lemom moralno(ha%arda* odnosno si$acijom #ada d'ni# ima mo$iv da 2e ri%i)n si$acij ili mo$iv da )ini

ad'i .*Bankarstvo* 7niver%i$e$ ,in(idnm* Beo(rad* 00:.* s$r. 1:.;D!ani -.*Bankarsko poslovanje* B8* Beo(rad* 00


7/22

ne# prevar >i%vla)enje novca i% pred%ea %arad li)ne #oris$i?. ro+lem moralno( ha%arda$a#o2e mo'e da odvra$i la(a)e od )e!a na "inansijs#om $r'i!$. 7pravo dr'avna re(la$ivamo'e da manji ove pro+leme i da $ime povea e"i#asnos$ "inansijs#ih $r'i!$a #ro% poveanje#oli)ine i #vali$e$a in"ormacija #oje s$oje na raspola(anj inves$i$orima.

7 %avisnos$i od $o(a #ome pripada vodea lo(a "inansiranj #ompanija ra%li#j se dvaosnovna modela "inansijs#o( sis$emaA5njema)#ojapans#i i an(losa#sons#i.

jema)#ojapans#i modelje +an#ars#o"inansijs#i sis$em #od #o(a dominan$n lo( "inansiranj #ompanija imaj +an#e. 7 ovom sis$em +an#e s is$ovremeno i veli#i a#cionari

pred%ea* a #ara#$eris$i)no je pona!anje japans#ih +ana#a prvens$veno #ao a#cionara* a ne #ao"inansijs#ih ins$i$cija #ojima je prvom plan %arada od #ama$a.

n(losa#sons#i model "inansijs#o( sis$ema#ara#$eri!e veoma ra%vijeno "inansijs#o $r'i!$e*#ome i pripada primarna lo(a pri "inansiranj #ompanija* naj)e!e na +a%i plasmana a#cija io+ve%nica. 7 ovom sis$em vi%ra* #oj "inansijs#i posrednici imaj je #ra$#oro)na* vi!e ve%ana%a pojedina)ni proje#a$* a manje %a 'ivo$ni ci#ls #ompanije. a dr(oj s$rani same #ompanijeovde $e'e poveanj vriednos$i imovine #ompanije.

Da +i pred%ee spje!no poslovalo %a nje(a je od najvee va'nos$i da $a)no %na i ra%mije#a#ve e"e#$e proi%vode ins$rmen$i mone$arno #redi$ne poli$i#e na nje(ovo sada!nje i +deposlovanje i na nje(ove sada!nje i +de odl#e ve%ane %a "inansiranje. , o+%irom da mone$arnapoli$i#a $i)e na #ama$ne s$ope* in"lacij i poslovne ci#lse* ona ima dire#$ni $icaj na pona!anje"inansijs#ih $r'i!$a.

&inansijs#i sis$em ili "inansijs#i se#$or* )iji s sas$avni dijelovi mone$arni i "is#alni sis$em* jes#p ins$i$cija i ins$rmena$a pre#o #ojih se vr!i pri#pljanje* #oncen$racija i $rans"er i alo#acija"inansijs#ih resrsa.


8/22

&inansijs#o $r'i!$e preds$avlja ins$i$cij #reiran od s$rane dr!$va #a#o +i se na !$o +oljina)in alocirali o(rani)eni i os#dni "inansijs#i resrsi i #a#o +i se na naje"i#asniji na)in%adovoljila $ra'nja %a njima. a njima se "ormiraj ra%li)i$e cjene pojedinih har$ija od vrijednos$i*#ama$ne s$ope* devi%ni #rsevi. a njem se vr!i dis$ri+cija prihoda i mjeri e"i#asnos$ poslovanja.&inansijs#a $r'i!$a s ins$$cije pre#o #ojih onaj* #oji 'eli da !$edi mo'e dire#$no da pondisreds$va oso+i #oja 'eli da ih po%ajmi.9Osnovna lo(a "inansijs#ih $r'i!$a je smjeravanje novcaod onih #oji !$ede i imaj vi!a# novca #a po$ro!a)ima #oji (a nemaj dovoljno. Ovo

presmjeravanje novca poveava e#onoms#o +la(os$anje cijelo( dr!$va s$o(a !$o prenosi #api$ali% posjeda onih #oji nemaj %adovoljavaje poslovne i inves$icione mo(nos$i posjed onih #ojiih imaj* $a#o poveavaji e"i#asnos$ e#onomije.

+-)-+- Poslo3anj i klasifika4ija finansijski5 #&"i1#a

o svom predme$ poslovanja* "inansijs#o $r'i!$e se o+i)no de#omponje na nov)ano $r'i!$e*devi%no $r'i!$e i $r'i!$e #api$ala. 7 $eoriji i pra#si ra%li#je se i primarno i se#ndarno $r'i!$e.

r'i!$e #api$ala an(lo+ira $ri specijali%ovana $r'i!$a i $o hipo$e#arno* #redi$noinves$iciono* (dje se$r(je d(oro)nim inves$icionim #redi$ima i #ao $ree se spominje $r'i!$e d(oro)nih har$ija odvrijednos$i.10 ov)ano $r'i!$e ima %a ra%li# od $r'i!$a #api$ala mno(o vei +roj se(mena$a #redi$no* es#on$no* lom+ardno* $r'i!$e novca* primarno i se#ndarno $r'i!$e #ra$#oro)nih har$ija odvrijednos$i.

Dr'ava re(li!e "inansijs#a $r'i!$a i% ra%lo(a da vea raspolo'ive in"ormacije %a inves$i$ore*da o+e%+jedi %dravlje "inansijs#o( sis$ema i da naprijedi #on$rol nad mone$arnom poli$i#om. 7$om cilj oslanja se na propise o o$#rivanj in"ormacija* o(rani)enjima #o mo'e da osnje"inansijs#o( posredni#a* o(rani)enjima #a#v imovin mo'e da posjedje "inansijs#i posredni#*o+e%+je2enje si(rnos$i depo%i$a* o+ave%ne re%erve i$d.

E"i#asno $r'i!$e je de"inisano #ao $r'i!$e (dje pos$oji veli#i +roj racionalnih )esni#a* #oji

a#$ivnoj #on#renciji nas$oje da ma#simi%iraj pro"i$* s $im da sva#o po#!ava da predvidi +de$r'i!ne vrijednos$i individalnih a#cija.11oslovi na "inansijs#om $r'i!$ s ra%novrsni* %na)ajni i mno(o+rojni. e#i od $ih poslova s

%avisni od vrs$e "inansijs#o( $r'i!$a na #ome se o+avljaj* do# s dr(i jedins$veni i %ajedni)#i %asve vrs$e "inansijs#o( $r'i!$a.

Osnovni poslovi po vrs$i "inansijs#o( $r'i!$a sA nov)ano $r'i!$e* davanje i %imanje #ra$#oro)nih #redi$a* #povina i prodaja #ra$#oro)no(

novca i odre2enih o. devi%no $r'i!$e* #poprodaja devi%a #oj vr!e +an#e svoje ime i %a svoj ra)n*

#poprodaja devi%a #oj vr!e ovla!$ena lica i% $ih +ana#a >dileri?* o$#pprodaja devi%a od s$ranein$erven$a >cen$ralne +an#e?

$r'i!$e #api$ala* #poprodaja d(oro)nih nov)anih sreds$ava#api$ala i o #ao !$o sAo+ve%nice* a#cije* ser$i"i#a$i i dr(e har$ije od vrijednos$i.

-edins$veni i %ajedni)#i poslovi mo( da +d promp$ni i #od njih se sva#a #poprodaja i$ransa#cija i%vr!ava odmah ili naj#asnije ro# od do 5 radnih dana i mo( da +d $ermins#i*#od #ojih se sva#a #poprodaja reali%je na odre2eni ro# #oji po)inje na#on do 5 dana od%a#lj)eno( posla.

9an#iJ . Gre(orH* aHlor . ar#* Ekonomija, )ata status, *eograd, +-., str. +/.

10

8o!#i D.* Liv#ovi B.*Finansijska trita i institucije* E#onoms#i "a#l$e$* Beo(rad* 00


9/22

o'e se rei da se na "inansijs#om $r'i!$ $r(je speci"i)nom ro+om* na speci"i)an na)in iprema speci"i)nim slovima !$o "inansijs#o $r'i!$e* odnos na sva os$ala $r'i!$a* )ini po$pnospeci"i)nim.

r'i!$e novca i $r'i!$e #api$ala s dva dijela jedins$vene $r'i!ne cjeline "inansijs#o( $r'i!$a*#oje se o+i)no de"ini!e #ao $r'i!$e #ra$#oro)nih i d(oro)nih sreds$ava. 7 $om s#lop je $r'i!$enovca* #ao dio "inansijs#o( $r'i!$a* $r'i!$e #ra$#oro)nih "inansijs#ih sreds$ava.17lo(a "inansijs#o($r'i!$a se sas$oji pr'anj i s$varanj mo(nos$i alo#acije nov)anih sreds$ava. &inansijs#a $r'i!$amo( da se #lasi"i#j naA d'ni)#a i vlasni)#a $r'i!$a* primarna i se#ndarna* nov)ana i#api$als#a i na +er%ans#a i neposredna.

&inansijs#o $r'i!$e mo'e da +de dva osnovna o+li#a 'em i !irem. 7'i o+li# je ve%an %a$a)no odre2eno mjes$o* vrijeme* or(ani%acij i na)in "n#cionisanja. a#vo $r'i!$e se na%iva

pojmom berza* a prome$ na njem +er%ans#im prome$om.&inansijs#o $r'i!$e* prema predme$ poslovanja* mo'e da se podjeli naA1;

1. nov)ano $r'i!$e* na #ome se nde i $ra'e #ra$#oro)na nov)ana sreds$va..devi%no ili in$ernacionalno $r'i!$e.

8ire shva$anje "inansijs#o( $r'i!$a je ve%ano %a sva dr(a mjes$a van +er%e (dje se $a#o2essre ponde i $ra'nje %a ra%li)i$im "inansijs#im ins$rmen$ima i (dje se o+avljaj "inansijs#iposlovi i %a#lj)j "inansijs#e $ransa#cije. rome$ na $a#vom $r'i!$ se na%iva vanberzanskipromet. On mo'e da +de or(ani%ovan na ra%li)i$e na)ine pre#o me2+an#ars#o( $r'i!$a*pose+nih or(ani%acija i njenih "ilijala* pre#o #ompj$ers#ih sis$ema #ome je #lj)en vei +roj"inansijs#ih )esni#a.

'rite akcija i trite o0veznica predstavljaju dva najvanija finansijska trita u razvijenim privredama.

1.2.2. Trite obveznica

1ada neka kompanija eli da zajmi sredstva da 0i finansirala neki svoj veliki projekat, ona moe da pozajmi sredstva direktnood javnosti. 'o ini tako to prodaje o0veznice. 20veznica je potvrda o zaduenosti u kojoj se preciziraju o0aveze dunika prema

vlasniku o0veznice.14 3ednostavno reeno, o0veznica je potvrda o dugu. 2na precizira

vrijeme kada 4e dug da se vrati, odnosno rok dospjea, i kamatu koja 4e periodino da se ispla4uje do dospje4a. 1upac o0veznicedaje svoj novac kompaniji u zamjenu za o0e4anje o isplati kamate i otplati pozajmljenih sredstava naposljetku (odnosno glavnice).1upac moe da zadri o0veznicu do dospje4a ili da je proda nekom drugom pijre njenog dospje4a.

U razvijenim privredama trguje se 0ukvalno milionima o0veznica. 1ada velike korporacije ili nacionalna vlada, pa ak i lokalniorgani vlasti, moraju da pozajme sredstva radi finansiranja kupovine nove fa0rike, novog 0or0enog aviona ili izgradnje nove kole, toesto ine tako to emituju o0veznice.

20veznice imaju dvije najvanije karakteristike. rva karakteristika je rok o0veznice, odnosno vrijeme do dospje4a o0veznice.Neke o0veznice su kratkorone, na primer tromjesene, a nekima je rok dospje4a i 5 godina. 1amatna stopa na o0veznicu djeliminozavisi od njenog roka dospje4a. )ugorone o0veznice su rizinije od kratkoronih o0veznica jer vlasnici dugoronih o0veznica morajudue da ekaju na otplatu glavnice. 6ko je vlasniku dugorone o0veznice novac potre0an prije tog dalekog roka dospje4a, on nemaiz0ora osim da proda o0veznicu nekom drugom, moda i po nioj ceni. )a 0i na neki nain nadomestile taj rizik, dugorone o0vezniceuglavnom donose ve4e kamate od kratkoronih o0veznica.

)ruga vana karakteristika o0veznice je njen kreditni rizik, odnosno vjerovatno4a da dunik ne uspije da isplati dio kamate iliglavnice. 6ko se takav neuspjeh desi, kae se da je dolo do neizvrenja o0aveze.7ajmoprimci mogu da ne izvre o0aveze po kreditutako to proglaavaju 0ankrot. 1ada kupci o0veznice uvide da je vjerovatno4a neizvrenja o0aveze velika, oni zahtjevaju ve4u kamatukoja im kompenzuje taj rizik.

1upci o0veznica mogu da procjene kreditni rizik preko privatnih agencija kao to je Standard&Poor's, koje odreuju rejting

razliitih o0veznica. 'akve visokorizine o0veznice ponekad se opisuju i kao one koje ne spadaju u prvoklasne o0veznice sa visokimprinosom (below investment grade bonds.

15

20ez0jeivanje sredstava putem prodaje akcija naziva se finansiranje akcijskimkapitalom,dok se prodaja o0veznica nazivafinansiranje zaduivanjem. 8ako korporacije koriste o0je vrste finansiranja da 0i o0ez0jedile sredstva za nove investicije, akcije io0veznice veoma se razlikuju.

+-)-.- T&"i1# ak4ija

1is$i Lar#o* =oma%ec ,lo+odan* )i)evi ,lo+odan* &inansijs#i menad'men$A menad'ers#e "inansije* IG B6 GK,* Beo(rad* 1994.* s$r. 11.1;

an orne -ames 6.* achoJic% -ohn .* -.* Osnovi "inansijs#o( menad'men$a* Da$as$a$s* Beo(rad* 00:.* s$r. :.

14asiljevi B.* Osnovi finansijsko trita* Diamond D* Beo(rad* 00.* s$r. :;.15an#iJ . Gre(orH* aHlor . ar#* E#onomija* Da$a s$a$s* Beo(rad* 00.* s$r. 5:.

9


10/22

#cija preds$avlja pravo na odre2eno )e!e vlasni!$v ne#o( pred%ea* a $ime i pravo napro"i$* #oji $o pred%ee os$vari. rodaja a#cija radi pri#pljanja doda$no( novca %ove se"inansiranje a#cionars#im #api$alom ili do#api$ali%acija. 7 pore2enj sa o+ve%nicama* a#cije%na)e vei ri%i#* ali i po$encijalno vei prinos. #cijama se $r(je na or(ani%ovanim $r'i!$ima #ojase na%ivaj +er%e.

rema #oncep$ e"i#asno( $r'i!$a* $e#e cijene a#cija na $r'i!$ #api$ala po$pnos$ire"le#$j sve raspolo'ive in"ormacije* pa je $om smisl $r'i!$e #api$ala Min"ormacionoe"i#asnoM.1ondonskoj 0erzi (ondon Sto"kE$"%ange, >9=, a !'9=llS%areindeks o0uhvata sve kompanije koje se kotiraju na >ondonskoj 0erzi. 8ndeksi cijena na !rankfurtskoj0erzi o0uhvataju 5 i " kompanija i nose naziv )6? 5 i )6? ". 8ndeks N811=8 ++ (ili samo N811=8 indeks zasniva se na trinojvrijednosti akcija vode4ih ++ kompanija kojima se trguje na 'okijskoj 0erzi.

*udu4i da cijene akcija odraavaju oekivanu profita0ilnost, pomno se prate indeksi akcija, kao mogu4i pokazatelji 0udu4ihekonomskih prilika.

+-.- Finansijski ins#&$mn#i

&inansijs#i ins$rmen$i preds$avljaj predme$ $r(ovanja na "inansijs#im $r'i!$ima. jihovara%vijenos$ i diver%i"i#ovanos$ s naj+olji indi#a$ori i po#a%a$elji s$epena ra%vijenos$i pojedinih"inansijs#ih $r'i!$a. =ada se (ovori o "inansijs#im ins$rmen$ima )es$o se svije$ #oris$i jedan

sinonim "inansijs#a a#$iva.

1

ije) je o neopipljivoj a#$ivi* )ija vrijednos$ dire#$no ne %avisi odvrijednos$i "i%i)#ih do+ara* ve preds$avlja prava na ne#e +de prihode ili #oris$i. mo( da sepodra%mjevaj ra%ni nov)ani i "inansijs#i ins$rmen$i* #ojima mo'e da se $r(je na "inansijs#im$r'i!$ima.

&inansijs#e ins$rmen$e emi$j ili i%daj oni s+je#$i #oji imaj nedos$a$#e "inansijs#ihsreds$ava ili #api$ala da$om $ren$#. ajva'nije #ara#$eris$i#e* #oje imaj $icaja procesodl)ivanja o alo#aciji "inansijs#ih sreds$ava s li#vidnos$* ri%i# i prinos >do+i$?.Brojne s podjele "inansijs#ih ins$rmena$a. 7 %avisnos$i od na)ina na #oji se prenose ra%li#jseA19

"inansijs#i ins$rmen$i* #oji (lase na donosioca* "inansijs#i ins$rmen$i* #oji se prenose po nared+i* a #oji (lase na ime* % doda$a# Mpo

nared+iM ispred imena. ared+a se i%daje pismeno* na pole2ini i $o je indosamen$.#o se pravo prenosa is#lj)i i $o s Mre#$aM har$ije od vrijednos$i. renose se (ovorima* aprenos mora da se do#a%je.

7 %avisnos$i od prinosa #oji donose* "inansijs#i ins$rmen$i se dijele naA0

"inansijs#e ins$rmen$e +e% prinosa "inansijs#e ins$rmen$e sa "i#snim prinosom

1


11/22

"inansijs#e ins$rmen$e sa promjenljivim prinosom.rema ro# dospjea ra%li#j se sledei "inansijs#i ins$rmen$iA1

#ra$#oro)ni srednjoro)ni d(oro)ni sa neodre2enim ro#om dospjea.,a s$anovi!$a "n#cionisanja "inansijs#ih $r'i!$a ra%li#j seA

har$ije od vrijednos$i* #oje nis "inansijs#i ins$rmen$i ro+ne har$ije od vrijednos$i nov)ane har$ije od vrijednos$i* #oje sl'e samo #ao ins$rmen$ plaanja har$ije od vrijednos$i* #ojima se vr!i $rans"er !$ednje "inansijs#i ins$rmen$i* #oji s predme$ +er%ans#o( $r(ovanja "inansijs#i ins$rmen$i* #oji nis predme$ +er%ans#e $r(ovine "inansijs#i deriva$i* #oji s s$e#li s$a$s har$ija od vrijednos$i i #oji s predme$ +er%ans#o(

$r(ovanja.

Osnovni "inansijs#i ins$rmen$i s a#cije* dr'avne* mnicipalne i #orpora$ivne o+ve%nice*+la(ajni)#i %apisi* hipo$e#e* varan$i* "j)ersi i #omercijalni %apis i i sli)no.o ro# dospjea djele se na nov)ane har$ije >#rai od (odine dana? i #api$alne har$ije >d'i

od (odine dana?.aj%na)ajniji "inansijs#i ins$rmen$i s har$ije od vrijednos$i >#ao naj%as$pljeniji i

najmno(o+rojniji?* depo%i$i* po$ra'ivanja* "inansijs#a prava* 'iralni novac* devi%e i devi%ni #rsevi#ao i %la$o i plemeni$i me$ali.

)- Finansijsk ins#i#$4ij

&inansijs#e ins$i$cije s "inansijs#i posrednici* #oji pri#pljaj sreds$va pre%imaji

o+ave%e prema povjeriocima i #oji plasiraj $a sreds$va #pji imovin* odnosno daji%ajmove. &inansijs#e ins$i$cije vr!e #orisn "n#cij* jer smanjj $ransa#cione $ro!#ove imanjj pro+leme* #oje s$varaj ne(a$ivna sele#cija i moralni ha%ard.

!inansijske institucije su finansijski posrednici preko kojih tedie, odnosno povjerioci mogu indirektno da o0ez0jede sredstva

onima koji trae zajam, odnosno dunicima. ojam posrednik ukazuje na ulogu tih institucija koje povezuju povjerioce i dunike.;

Osnovna lo(a "inansijs#ih ins$i$cija je da posredj i%me2 s"ici$nih i de"ici$nihe#onoms#ih jedinica. One ov "n#cij o+avljaj $a#o !$o pri#pljaj a#mlacij pre#o svojih#redi$nih i "inansijs#ih ins$rmena$a i vr!e njeno smjeravanje #redi$iranjem ili #povinom"inansijs#ih ins$rmena$a %ajmoprimaoca.

&inansijs#e ins$i$cije )ini veli#i +roj "i%i)#ih i pravnih lica* #oja se pojavljj najra%li)i$ijim lo(ama i )es$o sa dijame$ralno spro$nim mo$ivima. 9ve finansijske

institucije imaju isti cilj @ da usmjere sredstva tedia (povjerilaca u ruke investitora (dunika.&inansijs#e ins$i$cije imaj veli# lo( na "inansijs#im $r'i!$ima ra%vijenih %emalja* jer s

njihovim r#ama s#oncen$risani o(roman #api$al i mo. a%li#a prois$i)e i% $o(a !$o sva#ains$i$cija ne mora da +de i posredni#* #ao i i% )injenice da posrednici >+ro#eri* dileri iinves$icioni +an#ari? poslj sa primarnim pravima* a ins$i$cije sa se#ndarnim. eina"inansijs#ih ins$i$cija o+avlja i posredni)#e "n#cije* !$o o$e'ava njihovo preci%no ra%(rani)enje.&inansijs#e ins$i$cije se de"ini! #ao posrednici $rans"er sreds$ava i%me2 de"ici$arnih is"ici$arnih $ransa#$ora.4 7pravo %+o( ovo(a "inansijs#e ins$i$cije se na%ivaj i "inansijs#imposrednicima.

1I+idem.

I+idem.;an#iJ . Gre(orH* aHlor . ar#* E#onomija* Da$a s$a$s* Beo(rad* 00.* s$r. 5.4D!ani -. oslovno +an#ars$vo* 6onsecco ins$i$$* ,rps#o ,arajevo Beo(rad* 00;. s$r. 1

11


12/22

)-+- Klasifika4ija finansijski5 ins#i#$4ija

&inansijs#i posrednici se svrs$avaj $ri osnovna $ipaA5

1? #redi$ne ins$i$cije* #oje mo( da +d depo%i$ne >+an#e* !$edionice? i nedepo%i$ne>"inansijs#e #ompanije?

. instutu"ionalni investitori >osi(ravaje #ompanije* pen%ioni "ondovi i inves$icioni "ondovi?.;. +er(anski osredni"i #oje se +rajaj dilers#o+ro#ers#e #e i inves$icione +an#e.osljednje dvije (rpe inves$icionih inves$i$ora >ins$i$cionalni inves$i$ori i +er%ans#e "irme? ve%ane

s %a "n#cionisanje "inansijs#o( $r'i!$a i mo( da imaj vei %na)aj samo onim %emljama #ojima jera%vijeno "inansijs#o $r'i!$e. 7 %emljama #ojima s "inansijs#a $r'i!$a sla+o ra%vijena #redi$ne ins$i$cijes dominan$an o+li# "inansijs#ih posredni#a.

)-+-+- K&!i#n ins#i#$4ij

Osnovna #ara#$eris$i#a #redi$nih ins$i$cija jes$e da one* na +a%i "ormirano( po$encijala* plasirajsreds$va pre$e'no o+li# #redi$a. 7 %avisnos$i od $o(a da li po$encijal "ormiraj na +a%i depo%i$a ili nadr(i na)in ra%li#j se depo%i$ne #redi$ne ins$i$cije i nedepo%i$ne #redi$ne ins$i$cije* odnosno ono !$ora%li#je depo%i$ne ins$i$cije od nedepo%i$nih je njihov i%vor "inansijs#ih sreds$ava* odnosnoaspe#$ od(ovornos$i >pasiva? njihovih +ilansa s$anja.

2.1.2. Depozitne kreditne institucije

7 depo%i$ne #redi$ne ins$i$cije +rajaj se +an#e i !$edionice* #oje svoje po$encijale "ormiraj>pre$e'no? na osnov pri#pljenih depo%i$a od svojih #lijena$a* a plasiraj (a pre$e'no o+li# #redi$a.

2.1.3. Banke

5Hadi M., Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, e!grad, 2007., "tr. 18.

12


13/22

aj%na)ajnije #redi$ne ins$i$cije* a veini %emalja i naj%na)ajniji "inansijs#i posrednici op!$e* s+an#e. o s "inansijs#e ins$i$cije #oje primaj depo%i$e od ljdi* #oji !$ede i daj po%ajmiceljdima #oji po%ajmljj* #ojima nedos$aje novac %a o+avljanje odre2eno( posla. Ban#e s samo

jedan dio veiko' !inansijsko' siste"a trita i institucija/ koji obu0vataitavu ze"ajsku ku'u.


14/22

da pri#pljaj slo+odna nov)ana sreds$va >depo%i$e? od ne+an#ars#ih $ransa#$ora i da ih plasirajne+an#ars#im $ransa#$orima* naj)e!e o+li# #redi$a.

%oaze(i od kriteriju"a posovne aktivnosti/ odnosno sadrine posova koji"a se neka banka preteno bavi/ "o'u(e je da se banke

razvrstaju na sede(e tipove bankarski0 i !inansijski0 institucija5;0

- centrana ii e"isiona banka/- depozitne banke ko"ercijane banke#/- univerzane banke banke opte' tipa#/

- specijaizovane i 'ranske banke/- posovne banke/- tedno-kreditne or'anizacije tedionice/ tedno-kreditne zadru'e i tedno- kreditne sube#/- ostae bankarske i !inansijske institucije konzorciju"i/ institucije za podrku izvozu/ berze/ ustanove osi'uranja/ !ondovi i dr.#- "eunarodne i re'ionane banke i "edunarodne !inansijske or'anizacije.

%ored ove osnovne podjee banaka/ bankarske or'anizacije "o'u da se razvrstaju i pre"a dru'i" kriteriju"i"a/ i to 5;1

- pre"a ronosti odobreni0 kredita/ banke "o'u da se razvrstavaju na one koje se bave odobravanje" kratkoroni0/ investiticioni0srednjoroni0 ii du'oroni0 kredita6

- pre"a karakteru vasnitva/ banke se razvrstavaju na javno-pravne/ zadrune i privatne banke/- pre"a pravnoj !or"i/ banke se razvrstavaju na inokosne ii jedno-vasnike/ banke u vidu drutva za o'ranieni" je"stvo"/ u vidu

akcionarski0 drutava/ u vidu zadru'a/ i u vidu javno-pravni0 ustanova6- pre"a re'ionano" rasporedu/ banke se razvrstavaju na okane "jesne#/ obasne re'ionane# i savezne banke.

)-+-0- 9n#&alna banka i &/$la4ija finansijsko/ sis#ma

6en$ralna +an#a je najva'nija "inansijs#a ins$i$cija "inansijs#om sis$em. 7 jednoj dr'avi

pos$oji jedna cen$ralna +an#a #oja mo'e da +de or(ani%ovana #ao jedins$vena ili #ao sis$em cen$ralnih+ana#a. 6en$ralna +an#a je dr'avna ins$i$cija #oja je od(ovorna %a vo2enje mone$arne poli$i#e*#oja podra%mjeva pravljanje #ama$nim s$opama i #oli)inom novca op$icaj* #oji se jo! na%ivai ponda novca.

6en$ralna +an#a je* prije sve(a* mone$arna ins$i$cija #oja ima %ada$a# da privred >ma#rosis$em?o+e%+jedi op$imalnom #oli)inom novca.;-edino je ona dr'avi ovla!$ena da emi$je nov)anice i #ovaninovac* s$o(a se cen$ralna +an#a )es$o na%iva i emisiona +an#a. 6en$ralna +an#a je dr'avna ins$i$cija*#oja je ovla!ena da se s$ara o "n#cionisanj "inansijs#o( sis$ema. o %na)i da je njen %ada$a# dao+e%+jedi red poslovanj "inansijs#ih ins$i$cija* nesme$ano o+avljanje pla$no( prome$a isi(rnos$ )esni#a "inansijs#om sis$em. 6en$ralna +an#a $o )ini $a#o !$o preds$avlja jedinins$i$cij* #oja je ovla!$ena %a i%davanje i od%imanje do%vola %a rad os$alim "inansijs#im

ins$i$cijama.6en$ralna +an#a ima vrlo %na)ajn lo( na mno(im se(men$ima "inansijs#o( $r'i!$a.

ose+no je a#$ivna na se(men$ $r'i!$a novca* (dje dire#$no odre2je #oli)in novca op$icaj ivisin #ra$#oro)nih #ama$nih s$opa. a#o2e* %na)ajne s njene lo(e na $r'i!$ #api$ala i nadevi%nom $r'i!$.

6en$ralna +an#a mo'e da odi(ra %na)ajn lo( ra%voj "inansijs#o( $r'i!$a na dvana)inaA;;

emisijom #vali$e$nih har$ija od vrijednos$i* #oje e da +d a$ra#$ivne %a os$ale )esni#e* operacijama na o$vorenom $r'i!$* (dje mo'e da se pojavi lo%i #pca ili prodavca ve

emi$ovanih "inansijs#ih ins$rmena$a* )ime poveava o+im prome$a i +roj $ransa#cija. o mo'e dadjelje pods$icajno i %a vee )e!e os$alih )esni#a na "inansijs#im $r'i!$ima.

=ao ins$i$cija* #oja s$oji na vrh +an#ars#o( sis$ema >M+an#a +ana#aM?* ima (lavn lo( or(ani%ovanj* smjeravanj i re(lisanj mone$arnih #re$anja. ,a dr(e s$rane* e#onoms#sverenos$ jedne %emlje odre2je i njena mone$arna sverenos$.

7#oli#o ne#a od "inansijs#ih ins$i$cija ne po!$je propisana pravila pona!anja n$ar"inansijs#o( sis$ema* cen$ralna +an#a mo'e da joj od%me do%vol %a rad. a $aj na)in s$vara seodre2eni red i osjeaj si(rnos$i i povjerenja #lijena$a poslovne +an#e* !$o je predslov %anesme$ano o+avljanje pla$no( prome$a.

;0Bara ,.* ad'i .* ,$a#i B.* Ivani! .* Oranizacija bankarstva* 7niver%i$e$ ,in(idnm*Beo(rad* 005.

;1Bjelica .*Bankarstvo* Bdnos$* ovi ,ad* 001.* s$r. 11.

5+N#i N.* 6en$ralna +an#a i "inansijs#i sis$em* Ki$opapir* @a)a#* 001.55

I+idem.

14


15/22

8z velikog 0roja razliitih definicija mogu da se izvuku neke zajednike karakteristike, koje u osnovi

definiu centralnu 0anku.;4rvo, to je vrhovna monetarna institucija. )rugo, ona

moe da o0avlja niz razliitih funkcija i ima monopol nad izdavanjem novca. 8tre4e, njen najvaniji cilj je odravanje cjenovne sta0ilnosti u uem smislu, odnosnofinansijske sta0ilnosti u irem smislu.

)-+-2- Ford Motors "redit "ompan#?#oji odo+ravaj povoljne #redi$e pri #povini proi%voda #ompanije !eneral Motors* odnosno &ord.;

;4&a+ris .* "entralno bankarstvo u teoriji i praksi* 6en$ralna +an#a 6rne Gore* od(orica* 00


16/22

)-.. *nstitucionani investitori

Ins$i$cinalni inves$i$ori s "inansijs#e ins$i$cije #oje plasman sreds$ava ne vr!e o+li##redi$a ne(o la(anjem har$ije od vrijednos$i.&ormiraji svoj po$encijal na +a%i d(oro)nihi%vora sreds$ava* ins$i$cionalni inves$i$ori (a plasiraj ra%ne o+li#e* prije sve(a d(oro)nih* har$ija odvrijednos$i >o+ve%nica* a#cija i sli)no? i na $aj na)in "ormiraj 'eljene por$"olio s$r#$re. Ia#o se plasmansreds$ava vr!i* prije sve(a* d(oro)ne har$ije od vrednos$i* %a plasmane ins$i$cionalnih inves$i$ora mo'eda se #a'e da s li#vidni pri dovoljno ra%vijenom se#ndarnom "inansijs#om $r'i!$.;9

Danas se posjed ins$i$cionalnih inves$i$ora nala%i vi!e od polovine svih har$ija od vrijednos$i.Ins$i$cionalni inves$i$ori raspola' o(romnim "inansijs#im po$encijalom* i preds$avljaj najva'nijeinves$i$ore na "inansijs#om $r'i!$ >$a#o%vane veli#e i(ra)e), #oji svojim #povinama i prodajama* veli#oj mjeri*$i) na cjenovna #re$anja na "inansijs#om $r'i!$ cjelini. Oni pri $ome mo( da poslj svoje ime i%a svoj ra)n* #ao i %a ra)n #lijena$a.

=ada poslj svoje ime i %a svoj ra)n cilj im je os$varivanje pro"i$a % sno!enje ri%i#a na"inansijs#om $r'i!$. oslji svoje ime* a %a ra)n #omi$en$a ins$i$cionalni inves$i$ori naplaj

provi%ij.7 ov (rp "inansijs#ih posredni#a spadajA40

pen%ioni "ondovi* osi(ravaja dr!$va i inves$icioni "ondovi.

)-.-+- Pn:ioni fon!o3i

en%ioni "ondovi preds$avljaj vrs$ ins$i$cionalnih inves$i$ora* #oji o+e%+je2j pen%ionoosi(ranje (ra2anima* #a#o +i oni s$aros$i do+ijali na#nad vid pen%ije. aime* na +a%i (ovorno(osi(ranja poslodavac* dr'avni or(an ili sam osi(rani# mjese)no plaje (ovoreni doprinos %a pen%iono

osi(ranje* da +i od momen$a #ada s$e#ne pravo na pen%ij* osi(rani# mjese)no primao pen%ij odpen%iono( "onda.en%ioni "ondovi na +a%i (ovoreno( osi(ranja imaj mjese)ne prilive sreds$ava* #oje

#oris$e %a ispla$ pen%ija* a os$a$a# sreds$ava plasiraj prvens$veno #vali$e$ne har$ije odvrijednos$i.41en%ioni "ondovi raspola' %na)ajnim vi!#ovima sreds$ava. o %na)i da se sreds$va

pen%iono( "onda "ormiraj od redovnih pla$a po osnov (ovoreno( pen%iono( osi(ranja* ali ipo osnov sops$venih >inves$icionih? prihoda* #oji se os$varj inves$iranjem har$ije od vrijednos$i na"inansijs#om $r'i!$.

Bdi da se priliv sreds$ava pen%ioni "ond vr!i po s$aljenom ri$m* a i ispla$e s predvidive*pen%ioni "ondovi ne samo da nemaj pro+lema sa li#vidno! ne(o raspola' %na)ajnim vi!#ovimaslo+odnih sreds$ava. aspolo'iva slo+odna sreds$va pen%iono( "onda* #oja je mo(e plasira$i har$ije od

vrijednos$i ra%vijenim $r'i!nim privredama* dos$i' "an$as$i)ne ra%mjere $a#o da ovi ins$i$cionalniinves$i$ori* poslednjim decenijama* imaj o(roman %na)aj i veli#o )e!e na "inansijs#im $r'i!$ima.7 %avisnos$i od $o(a #o se javlja osniva)em pen%iono( "onda ra%li#j se priva$ni i javni pen%ioni

"ondovi.4

Privatni en(ioni *ondovimo( da +d samos$alni* pri pred%eima ili pri sindi#a$ima. Ono !$o je %ajedni)#o svimpriva$nim pen%ionim "ondovima je poslovanje po princip #api$ali%acije. riva$ni pen%ioni "ondovipri#pljena sreds$va od redovnih pla$a )lanova pen%iono( "onda inves$iraj ra%li)i$e har$ije odvrijednos$i sa ciljem da i% $a#o os$vareno( prihoda alimen$iraj o+ave%e prema svojim )lanovima. ,va#i)lan pra#$i)no posjedje svoj ra)n na #ome s #mlirana sreds$va po osnov nje(ovih pla$a ali i prihodiod har$ija #oje s sreds$va inves$irana. I%nos* na)in plaanja i dinami#a ispla$e +dih pen%ija %avisi

;9I+idem.* s$r. .40ad'i .*Bankarstvo* 7niver%i$e$ ,in(idnm* Beo(rad* 00:.* s$r. 1.41I+idem.* s$r. 19.4D!ani -.*Bankarsko poslovanje* B8* Beo(rad* 00


17/22

is#lj)ivo od visine pla$e* s$epena njihove oplodnje i aran'mana sa pen%ionim "ondom. riva$ni pen%ioni"ondovi s %na)ajni inves$i$ori na "inansijs#om $r'i!$.

Javni en(ioni *ondovido sreds$ava dola%e dr'avnim pla$ama* odnosno pod spon%ors$vom s dr'ave* #oja i%dvajadio sreds$ava %a njihovo "inansiranje* do# se os$a$a# "ormira pla$ama %aposlenih. o( da poslj poprincip #api$ali%acije ili po $e#em #oncep$. #o poslj o rin"iu kaitali(a"ije, $a#o2e s* #ao i priva$ni pen%ioni

"ondovi* %na)ajan "inansijs#i inves$i$or* samo !$o vei na(lasa# inves$iranj daj na dr'avne har$ije odvrijednos$i. e2$im* a#o poslj o tekuem kon"etupo #ome i% $e#ih prihoda "inansiraj $e#e o+ave%e* njihova"n#cija je vi!e dis$ri+$ivna ne(o inves$iciona* i $a#vi pen%ioni "ondovi ne preds$avljaj %na)ajneinves$i$ore na "inansijs#om $r'i!$.

3avisno od mo(e #api$ali%acije "inansijs#ih sreds$ava pen%ioni "ondovi mo( da +d o+li#A4;

"onda sa $vr2enim doprinosom i "onda sa $vr2enom ispla$om.!ond sa utvr+enim dorinosom o+hva$a doprinose #oji se plaj procen$ od %arade %aposlenih i od pla$a

#orporacije. isina pen%ije %avisi od pla$e nov)anih sreds$ava #ao i od spe!nos$i pravljanja sasreds$vima pen%iono( "onda.

Pen(ioni *ond sa utvr+enim islatama #ara#$eri!e )injenica da on o+eava da e %aposlenima po odlas# pen%ij daisplaje odre2eni i%nos pen%ije.

Do poveano( %na)aja pen%ionih "ondova na "inansijs#im $r'i!$ima ra%vijenih %emalja* posljednjevijreme* dola%i %+o( poras$a realnih %arada i 'ivo$no( s$andarda %aposlenih* prod'avanja 'ivo$no( ve#a iporas$a "inansijs#ih po$re+a s$anovni!$va* %na)ajnih pores#ih ola#!ica pri i%dvajanj pen%ione "ondove i$d.

)-.-)- Osi/$&a3aj$@a !&$1#3a

Osi(ravaja dr!$va preds$avljaj vrs$ inves$icionih inves$i$ora #oja se* %a odre2en sm novca>premija osi(ranja?* o+ave%j da e osi(rani# >"i%i)#om ili pravnom lic nosioc polise osi(ranja? dapr'e sl(e osi(ranja od even$alno( de!avanja odre2eno( do(a2aja i da e da i%vr!e plaanje (ovorenesme sl)aj da se $aj do(a2aj desi* odnosno #ada se do(odi osi(rani sl)aj. a $aj na)in vr!i se $rans"erri%i#a sa pojedina)nih osi(rani#a na ve (rp osi(ravaje dr!$vo.

a +a%i (ovorno( osi(ranja osi(ravaja dr!$va mo( da ra)naj na #on$inirane mese)neprilive sreds$ava. aj priliv dola%i i% pla$a premija osi(ranja od s$rane osi(rani#a. ri#pljena sreds$va*osi(ravaja dr!$va* #oris$e %a ispla$ na#nada si$aciji #ada se do(odi osi(rani sl)aj* a os$a$a#sreds$ava plasiraj la'i (a* (lavnom* #vali$e$ne har$ije od vrednos$i. o %na)i da se sreds$vaosi(ravaje( dr!$va "ormiraj od redovnih pla$a po osnov (ovorenih premija osi(ranja* ali i poosnov sops$venih >inves$icionih? prihoda #oji se os$varj inves$iranjem har$ije od vrijednos$i na"inansijs#om $r'i!$.

Bdi da se priliv sreds$ava osi(ravaja dr!$va odvija po s$aljenom ri$m* a i ispla$e spredvidive* osi(ravaja dr!$va ne samo da nemaj pro+lema sa li#vidno! ne(o raspola' %na)ajnimvi!#ovima slo+odnih sreds$ava. aspolo'iva slo+odna sreds$va osi(ravajih dr!$ava* #oja je mo(eplasira$i har$ije od vrijednos$i* ra%vijenim $r'i!nim privredama dos$i' "an$as$i)ne ra%mere $a#o da oviins$i$cionalni inves$i$ori imaj o(roman %na)aj i veli#o )e!e na "inansijs#im $r'i!$ima.

os$oje dvije osnovne vrs$e osi(ravajih dr!$avaA44 %a osi(ranje 'ivo$a >'ivo$no osi(ranje? i %a osi(ranje imovine.Poslovi osiguranja ivota ili 'ivo$no( osi(ranja spadaj jedne od najs$arijih sl(a #oje pr'aj osi(ravaja

dr!$va i njima se ona o+ave%j da e da i%vr!e ispla$ odre2eno( i%nosa novca nosioc polise osi(ranja sl)aj +oles$i ili smr$i odre2eno( "i%i)#o( lica.

7 pra#si pos$oji vi!e $ipova 'ivo$no( osi(ranja* #ao !$o sA 45do'ivo$no osi(ranje >#oje se plaa%a 'ivo$a osi(rani#a* da +i posle nje(ove smr$i naslednici do+ili na#nad?* periodi)no 'ivo$noosi(ranje >na#nada se plaa #oli#o osi(rani# mre $o# perioda osi(ranja?* osi(ranje na

4;nja# . anad* =ova)evi D. Kj+omir*Finansijsko trite$ berze i brokeri* role$er* Be)ej*00;.* s$r. 144.

44

=o)ovi -.* 8leji .* Osi(ranje* 6en$ar %a i%dava)# dela$nos$* E#onoms#i "a#l$e$ Beo(rad*00


18/22

do'ivljavanje >#oje osi(rani# donosi odre2eni i%nos novca #ada do'ivi do (ovoreno(* $a)no$vr2eno(* dana +dnos$i? i$d.

-siguranjem imovine $re+a da se o+e%+jedi %a!$i$a od "inansijs#o( (+i$#a na imovini* #ao i %a!$i$a odod(ovornos$i prema $reim licima #a#o +i osi(rani# i%+je(ao even$alne parni)ne pos$p#e. Ovi poslovis pove%ani sa osi(ranjem od #ra2a* po'ara* poplava* %emljo$resa* sao+raajnih desa i dr(ih

nepredvi2enih do(a2aja* #oji mo( da smanje vrednos$ "i%i)#ih do+ara >#e* s$ana* opreme* a$omo+ila isli)no?* osi(rani#a* ali i sa osi(ranjem* #oje pr'a %a!$i$ od(ovornos$i osi(rani#a prema $reim licima*#a#o +i se i%+e(ao parni)ni pos$pa#.

7 pra#si pos$oji vi!e $ipova osi(ranja imovine* #ao !$o sA4o+e%+je2je%a!$i$ od !$e$e na a$o+o+il osi(rani#a i %a!$i$ od od(ovornos$i prema $reim licima* )ime se i%+je(avaparni)ni pos$pa#?* osi(ranje od vi!es$r#ih opasnos$i >%a!$i$a od !$e$e na imovini nas$ale sljedelemen$arnih nepo(oda i sli)no?* osi(ranje od od(ovornos$i >%a!$i$a od parnice %+o( nesavjesno(*ne#vali$e$no( i nes$r)no( o+avljeno( posla od s$rane osi(rani#a odnos na $ree lice? i$d.

eina osi(ravajih dr!$ava is$ovremeno se +avi i osi(ravanjem 'ivo$a i osi(ravanjem imovine.

)-..3. *nvesticioni !ondovi

8nvesticioni fond je finansijski posrednik koji sve vie do0ija na znaaju. 8nvesticioni fond je institucija koja prodaje udjele(investicione jedinice javnosti, a sredstva do0ijena tim putem koristi za kupovinu skupa ili portfolijaraznih vrsta akcija, o0veznica ili i

akcija i o0veznica.4:

:lasnik udjela u investicionom fondu prihvata sav rizik i prinos koji donosi portfolio. 6ko vrijednost portfolija raste, vlasnikudjela ostvaruje korist, a ako vrijednost portfolija opada, vlasnik udjela trpi gu0itke.

8nvesticioni fondovi "ormiraj svoj "inansijs#i po$encijal $a#o !$o pri#pljaj sreds$va manjihindividalnih inves$i$ora #ojima se emi$j a#cije inves$iciono( "onda ili >!$o je rje2i sl)aj? odre2j djeli "inansijs#oj a#$ivi "onda. a $aj na)in manji individalni inves$i$ori pos$aj a#cionari inves$iciono( "onda.

a +a%i $a#o "ormirano( po$encijala vr!i se #povina ra%li)i$ih har$ija od vrijednos$i na "inansijs#om$r'i!$ i na $aj na)in s$vara diver%i"i#ovani inves$icioni por$"olio. I% ovo(a proi%ila%i da s inves$icioni"ondovi "inansijs#i posrednici pre#o #ojih manji individalni inves$i$ori #pj har$ije od vrednos$i ra%nih#ompanija i dr'ave na domaem i/ili na me2narodnom "inansijs#om $r'i!$.4

#cionari inves$icionih "ondova* pored dr(ih prava #oje im a#cije daj* imaj pravo na dividend#oja se isplaje i% os$vareno( po%i$ivno( "inansijs#o( re%l$a$a inves$iciono( "onda. o%i$ivan "inansijs#ire%l$a$ se os$varje #ada s prihodi #oje inves$icioni "ond os$vari na har$ije od vr ijednos$i #oje je plasiraosvoj po$encijal >dividende na a#cije* #ama$e na o+ve%nice i$d.?* vei od $ro!#ova poslovanja. ored $o(a*a#cionari os$varj #api$alne do+i$#e #ada $r'i!na cijena a#cija inves$iciono( "onda ras$e. Is$o $a#o* #adacijene a#cija inves$iciono( "onda na $r'i!$ padaj a#cionari imaj #api$alne (+i$#e.

Inves$icioni "ondovi s veoma a$ra#$ivni %a la(anja od s$rane manjih individalnih inves$i$ora.no(e "inansijs#e ins$i$cije pop$ +ro#ers#ih #a* +ana#a i ne%avisnih "inansijs#ih #ompanijaosnivaj inves$icione "ondove. Inves$icioni "ondovi dr'j sreds$va pno malih la(a)a* $a#o !$oim prodaj vlasni)#e djele "ond a#cije* a ova#o pri#pljena sreds$va la' har$ije odvrijednos$i.

o#om 0ih (odina PP vije#a inves$icioni "ondovi +ilje'e veli#i ras$ #pno( djela a#cija*#oje dr'e svom vlasni!$v. Glavni ra%lo( je na(li ras$ $r'i!$a a#cija $o#om 90ih (odina* #ao i

pojava inves$icionih "ondova specijali%ovanih %a d'ni)#e ins$rmen$e. &ondovi #oji la' d'ni)#e ins$rmen$e mo( da se s+specijali%j %a la(anja #orpora$ivne o+ve%nice* dr'avneo+ve%nice* ili mnicipalne o+ve%nice oslo+o2ene pore%a #ao i %a la(anje d(oro)ne i#ra$#oro)ne vrijednosne papire.

4


19/22

Inves$icioni "ondovi o+i)no nde vi!e vrs$a %ase+nih inves$icionih "ondova. Ova#va s$r#$rase na%iva #omple#som "ondova i de"ini!e se #ao (rpa inves$icionih "ondova pod %ajedni)#ompravom.

Inves$icioni "ondovi imaj %na)ajn po%icij "inansijs#im sis$emima viso#ora%vijenih%emalja* jer se danas sma$raj najpo(odnijom "ormom %a mo+ili%acij si$njene* disper%ivne!$ednje s$anovni!$va i njen e"i#asn alo#acij pro"i$a+ilne plasmane na $r'i!$ #api$ala.Osnovna prednos$ inves$icionih "ondova o(leda se $ome !$o oni omo(avaj ljdima #ojiraspola' malim nov)anim i%nosima da diver%i"i#j la(anja. Dr(a prednos$ inves$icionih"ondova o(leda se $ome !$o oni o+i)nim ljdima nde sl(e pro"esionalnih "inansijs#ihmenad'era.

#enaderi ve4ine investicionih fondova pomno prate razvoj i 0udu4e izglede kompanija ije akcije kupuju. 'i menaderi kupujuakcije onih kompanija za koje smatraju da imaju profita0ilnu 0udu4nost, a prodaju akcije kompanija koje manje o0e4avaju. *udu4i damnotvo finansijskih menadera prati izglede svake kompanije, cijena akcija neke kompanije o0ino je do0ar pokazatelj njene stvarnevrijednosti.

a%lo%i %+o( #ojih se mali individalni inves$i$ori opredjeljj pravo %a la(anja inves$icione"ondove sA49

#ori!$enje prednos$i e#onomije o+ima i s $im ve%i ni'i $ransa#cioni $ro!#ovi >po!$o

inves$icioni "ondovi raspola' o(romnim sreds$vima #oja inves$iraj veli#e por$"olije* #povinanjihovih a#cija nosi ni'e $ro!#ove od MsoloM #povine har$ija od vrijednos$i smisl #reiranjasops$veno( por$"olija?* #ori!$enje menad'ers#ih %nanja s$r)nja#a %a por$"olio menad'men$ >po!$o

pojedina)ni s+je#$i )es$o ne posedj dovoljno s$r)nih %nanja #oja dovode do si(rnos$i*a$ra#$ivnos$i i viso#ih prinosa?*

nedos$a$a# #api$ala da se vr!i diver%i"i#acija >po!$o pojedina)ni s+je#$i ne raspola' dovoljnimsreds$vima da sami mo( da i%vr!e diver%i"i#acij plasmana i os$vare smanjenje ri%i#a po $oj osnovi?*vremens#i "a#$or #oji je pove%an sa mo(no! os$varivanja veli#e s$ope prinosa d(om ro#.

7 %avisnos$i #a#o se vr!i inves$iranje njih inves$icioni "ondovi se djele na o$vorene i %a$voreneinves$icione "ondove.

-tvoreni investi"ioni *ondovi s veoma "le#si+ilni jer nje(ovi a#cionari sva#o( momen$a mo( da i%a2 i% nje(a>prodajom a#cija "onda?* a novi a#cionari mo( nje(a da 2 >#povinom a#cija "onda?. Dr(im rje)ima*o$voreni inves$icioni "ondovi nemaj "i#siran +roj emi$ovanih a#cija i* po pravil* imaj s$aln o+ave% dainves$i$orima prodaj* ili od njih o$#pe* svoje a#cije na njihov %ah$ev.

&ondovi #od #ojih se pri #povini i prodaji a#cija ne naplaje provi%ija %ov se neop$ereeni"ondovi. =od njih je prodajna i #povna cjena iden$i)na. &ondovi #oji naplaj #povne i/ili prodajneprovi%ije* po pravil prodaji an(a'j +ro#ere* i na%ivaj se op$ereeni "ondovi. =od njih se #povne iprodajne cijene ra%li#j %a i%nos +ro#ers#e provi%ije. O$voreni inves$icioni "ondovi po(odniji s %a %emlje #ojima se "inansijs#o $r'i!$e $e# ra%vija.

atvoreni investi"ioni *ondovipreds$avljaj #lasi)na a#cionars#a dr!$va #oja imaj "i#san +roj emi$ovanih a#cija iemi$j ih* naj)e!e* p$em javne prodaje %a o$#p a#cija* a po pravil ne o$#pljj svoje a#cije i nepos$oji %a#ons#a ili s$a$$arna o+ave%a o$#pa a#cija.

3a$voreni inves$icioni "ondovi vi!e s %as$pljeni %emljama sa ra%vijenim "inansijs#im $r'i!$em.

Oni moraj da +d re(is$rovani na +er%ama* +di da inves$i$ori lo'ena sreds$va ne mo( da pov#* alimo( da #pj ili prodavaj a#cije "onda na +er%i posreds$vom +ro#ers#e "irme. I prili#om #povine iprili#om prodaje ovih a#cija plaa se +ro#ers#a provi%ija.

)-0. Berzanske !ir"e

Ber%ans#e "irme se +ave poslovima na primarnom i se#ndarnom "inansijs#om $r'i!$. ojavljj se#ao specijali%ovani )esnici* #oji o+avljaj posredni)#e poslove i%me2 os$alih )esni#a na "inansijs#im$r'i!$ima. Ova vrs$a "inansijs#ih posredni#a sve vi!e do+ija na %na)aj %+o( veoma +r%o( !irenja"inansijs#o( $r'i!$a.

Ber%ans#e "irme ne raspola' %na)ajnijim "inansijs#im po$encijalom* +di da im je on po$re+ansamo %a "inansiranje sops$venih #ra$#oro)nih $ransa#cija na "inansijs#om $r'i!$. &inansijs#i po$encijal

49Eri D.*Finansijska trita i instrumenti* @i(oja !$ampa* Beo(rad* 00;.* s$r. :


20/22

+er%ans#ih "irmi sas$oji se* prije sve(a* i% njihovo( a#cionars#o( #api$ala. o %na)i da +er%ans#e "irme ne"ormiraj svoj "inansijs#i po$encijal ni na osnov pri#pljanja depo%i$a* a ni na osnov (ovorene !$ednje.

7 +er%ans#e "irme #ao %na)ajne "inansijs#e posredni#e* !irem smisl* +rajaj se inves$icione+an#e i +ro#ers#odilers#e #e. Inves$icione +an#e poslj (lavnom na primarnom* a +ro#ers#odilers#e#e na se#ndarnom "inansijs#om $r'i!$. Inves$icione +an#e i +ro#ers#odilers#e #e mo( da poslj

odvojeno #ao specijali%ovane "irme* ali njihovi poslovi mo( da se in$e(ri! o#vir veli#ih +er%ans#ih"irmi* #oje pre#o svojih depar$mana o+avljaj sve ove poslove.

)-0.1. *nvesticione banke

Inves$icione +an#e s "inansijs#e ins$i$cije #oje poma' #ompanijama da la#!e i%vr!e emisij har$ijaod vrijednos$i na primarnom "inansijs#om $r'i!$. One posredj i%me2 emi$en$a har$ija od vrijednos$i i#paca $ih har$ija na primarnom "inansijs#om $r'i!$. 7 $om proces inves$icione +an#e imaj $ri %na)ajnelo(eA50

savje$odavna lo(a* pre%imanje ri%i#a* i prodaja emi$ovanih har$ija od vrednos$i.Savjetodavna uloga inves$icione +an#e se sas$oji $ome da se procjeni #oli)ina har$ija od vrijednos$i #oja mo'e

da +de emi$ovana* i slovi pod #ojim $a emisija mo'e da se o+avi.%loa preuzimanja rizikapodra%mjeva da inves$iciona +an#a daje (arancije emi$en$ har$ija odvrijednos$i da e odre2ena >ili #pna? #oli)ina emi$ovanih har$ija od vrijednos$i da +de proda$ana primarnom $r'i!$* % predvi2ene cijene i slove. 7 ovom sl)aj inves$iciona +an#a se

pojavljje lo%i dilera* odnosno ona pre%ima emisij %a svoj ra)n i nosi ri%i# njeno( plasmana.Inves$iciona +an#a mo'e da pre%me i lo( prodaje emi$ovani% %artija od vrijednosti na rimarnom tri/tu. ,ada se inves$iciona +an#a pojavljje lo%i +ro#era i ne snosi ri%i# plasmana emisije.

3a sve $ri vrs$e sl'nih poslova* #oje inves$iciona +an#a o+avlja %a emi$en$a har$ija odvrijednos$i*ona naplaje provi%ij #ao na#nad %a svoje pro"esionalne sl(e.7 eli#oj Bri$aniji "n#cij inves$icionih +ana#a o+avljaj $a#o%vane $r(ova)#e ili mer)en$ +an#e.

)-0.2. Brokersko-dierske ku(e

Bro#ers#e i dilers#e #e >#ao +er%ans#i posrednici? svoje $ransa#cije o+avljaj na se#ndarnom"inansijs#om $r'i!$ na #ome se vr!i #poprodaja ranije emi$ovanih har$ija od vrijednos$i.

Brokeripreds$avljaj "inansijs#e posredni#e* #oji na "inansijs#om $r'i!$ poslj po princip a(en$a*odnosno #pj i prodaj har$ije od vrijednos$i svoje ime* a %a ra)n svo(a #omi$en$a >nalo(odavca?.51

Oni nis vlasnici har$ija od vrijednos$i* #oje s predme$ $r(ovine ne(o samo posredj i%me2 #pca iprodavca naplaji provi%ij %a svoje posredni)#e sl(e. 7sl(ama +ro#era #oris$e se mno(i* +di daje rije) o viso#o pro"esionalnim )esnicima "inansijs#o( $r'i!$a. &ileri s "inansijs#i posrednici* #oji na"inansijs#om $r'i!$ #pj i prodaj har$ije od vrijednos$i svoje ime i %a svoj ra)n. Dileri na

"inansijs#om $r'i!$ #pj har$ije od vrijednos$i "ormiraji na $aj na)in sops$veni por$"elj* #oji imomo(ava da (a #asnije* po(odnom $ren$#* prodaj na "inansijs#om $r'i!$. a $aj na)in dileri na se+epre%imaj ri%i#* i %avisnos$i od spje!nos$i $r'i!ne $ransa#cije* os$varj ne#i "inansijs#i re%l$a$ #ao%arada i%me2 prodajne i #povne cijene. &inansijs#i re%l$a$ je po%i$ivan #oli#o je prodajna cijena veaod #povne i "inansijs#i re%l$a$ je ne(a$ivan a#o je #povna cijena vea od prodajne.

50@r)i . 7ro!*Finansijsko trite* 8* Beo(rad* 00.* s$r. ;;.51D!ani -.*Bankarsko poslovanje* B8* Beo(rad* 00


21/22

ZAKLJU;AK

&inansijs#i se#$or je neras#idivo pove%an s privredom* realnom e#onomijom i %+ivanjima njoj. radicionalno* "inansijs#a inds$rija omo(ava $r'i!nim a#$erima e"i#asno plasiranje ili

pri+avljanje novca i #api$ala* #ao i ra%mn %a!$i$ i osi(ranje od +rojnih "inansijs#ih ri%i#a i$r'i!nih di #ama$nih* #rsnih* cenovnih i$d.

osma$raji ra%voj "inansijs#o( sis$ema* a pose+no "inansijs#ih ins$i$cija mo'e da se o)i da ra%vijenim $r'i!nim privredama dola%i do promjena rela$ivnim po%icijama ra%li)i$ih $ipova "inansijs#ihposredni#a. D(oro)no posma$rano* po%icije ins$i$cionalnih inves$i$ora ja)aj do#* is$o vr ijeme* po%icije#redi$nih ins$i$cija sla+e. a $endencija prisilila je #redi$ne ins$i$cije da* pored svojih $radicionalnihposlova* la%e i na nova podr)ja a#$ivnos$i #oja s* po svojoj de"iniciji* i% domena dr(ih "inansijs#ihins$i$cija.

7 is$o vrijeme* ra%vijenim $r'i!nim privredama danas sve vi!e preovladavaj me(a "inansijs#i#on(lomera$i* )iji pojedini poslovni or(ani%acioni dijelovi o+avljaj ra%ne poslove "inansijs#o(posredovanja. Ovi moni "inansijs#i #on(lomera$i o+avljaj ra%ne poslove* pa je s$o(a $e!#o da se nasl$injihova osnovna djela$nos$.

osljednjih decenija dola%i i do +rnih promjena +an#ars$v* ali i "inansijs#om se#$or op!$e. epromjene s slovljene mno(im "a#$orima #ao !$o s dere(lacija ovoj o+las$i i nap!$anje se(men$acije"inansijs#o( se#$ora smisl da sva#i $ip "inansijs#ih ins$i$cija poslje samo na odre2enom "inansijs#omse(men$. idljiva je o!$rija #on#rencija i%me2 +ana#a* ali i +ana#a i dr(ih "inansijs#ih ins$i$cija #ro%!irenje reper$oara "inansijs#ih ins$rmena$a p$em "inansijs#ih inovacija i "inansijs#o( in'injerin(a. rocesiop!$e (lo+ali%acije vode #a in$ernacionali%aciji "inansijs#ih $r'i!$a !$o pods$i)e s$varanje ml$inacionalnih+ana#a* odnosno ml$inacionalnih "inansijs#ih ins$i$cija.

*ako je jasno da su banke znaajne za dobro !unkcionisanje privrede ida i"aju vode(u uo'u u !inansijskoj djeatnosti u cjeini/ taj iderski pooajnije vie si'uran. Nai"e/ bankarske institucije danas sa svi0 strana pritiskaa'resivna konkurencija iz !inansijsko' sektora/ ukjuuju(i posrednike utr'ovini 0artija"a od vrijednosti i diere/ osi'uravaju(e zavode/ !inansijske

ko"panije/ investicione !ondove i tedne institucije. e( toko" cijeedecenije/ ue(e banaka u sektoru koji prua !inansijske usu'e je uopadanju/ dok konkurencija iz nebankarsko' sektora osvaja jednu po jednudjeatnost koju/ po tradiciji/ obavjaju banke.

Drama$i)ni $rans"ormacioni procesi* #oji pro'imaj "inansijs#e ins$i$cije +ie nas$avljeni i narednom period. Ove procjene se %asnivaj na irever%i+ilnom $rend $ehnolo!#e revolcije* #oja e i narednom period da +de (lavna mo$orna sna(a %a +r%e i ja#e promene "n#cionisanj svih "inansijs#ihins$i$cija* a pose+no +ana#a. O)e#je se da e +an#e i dr(e "inansijs#e ins$i$cije perspe#$ivi da +djo! vi!e pro'e$e $r'i!nim #ara#$eris$i#ama poslovanja i da e da se prod'i $endencija in$ernacionali%acije "n#cionisanj "inansijs#ih $r'i!$a i "inansijs#ih ins$i$cija.

Drama$i)ne promjene s$r#$ri "inansijs#ih $r'i!$a #a%j na $o da je s$vorena poveananes$a+ilnos$ "inansijs#o( $r'i!$a i da mo'e da se o)e#je da e $a nes$a+ilnos$ da +de poveana na +a%iproje#$ovanih $rendova ja)anja in"ormacione $ehnolo(ije* (lo+ali%acije "inansijs#ih ins$i$cija i %na)ajno(poveanja $r'i!nih ri%i#a.

21


22/22

LITERATURA

1. Bara ,.* ad'i .* ,$a#i B.* Ivani! .* Oranizacija bankarstva* 7niver%i$e$ ,in(idnm*Beo(rad* 005.

. Bjelica .* Ban#ars$vo* Bdnos$* ovi ,ad* 001.;. Firovi .*Finansijska trita* a)no dr!$vo ,r+ije* Beo(rad* 00:.4. Firovi 3oran*Analiza finansijskih trita* 3avod %a d'e+i#e Beo(rad* &a#l$e$ %a e#onomij*"inansije i adminis$racij* Beo(rad* 009.5. @r)i . 7ro!*Finansijsko trite* 8* Beo(rad* 00.

Documents

Finansijski Sistem i Institucije Seminarski Rad