Geografski informacioni sistemi

Beograd, februar 2014.

- uvodna razmatranja -

Sadraj predavanja

ta je GIS?

Definicija GIS-a

ta nije GIS?

Istorijat razvoja GIS-a

ta je GIS?

svet slika svet podataka

Geografija (kartografija)

Gde se nalazimo?

Koliko je daleko odavde do tamo?

Kojim smerom da stignemo tamo?

Koji sve putevi tamo vode?

...

Karta odgovara na pitanje

Informatika (baze podataka)

Baze podataka odgovaraju na pitanje

ta se tamo nalazi?

Koliki je broj stanovnika u optini?

Koliko je zagaenje oko autoputa?

Koliko ima saobraajnih udesa u odreenom periodu?

...

GIS = digitalna karta + baza podataka

GIS odgovara i na pitanje TA i na pitanje GDE!

vizuelizacija podataka,

povezivanje geografskih i atributnih obeleja,

mogunost interdisciplinarnog odluivanja.

Zbog arolikog skupa tema kojima se GIS bavi, definicija ne moe biti jedinstvena.

jezike definicije,

tehnike definicije,

funkcionalne definicije,

strateke definicije,

poslovne definicije,

opte definicije.

Definicija GIS-a

GIS - Geografski informacioni sistem Geographic Information System

PIS - Prostorni informacioni sistem

Grafiki informacioni sistem Graphical Information System

Jezik definicij

Tehnik definicij

GIS je sredstvo za pripremu, prezentaciju i interpretaciju injenica, koje se odnose na Zemljinu povrinu. GIS je raunarska softverska i hardverska konfiguracija, specijalno projektovana za prikupljanje, uvanje i korienje kartografskih podataka.

Tomlin, 1990

etiri osnovna elementa

Hardver Kadar Podaci Softver

Maguire, 1991

...

Hardver

Softver ESRI ArcGIS http://www.esri.com/ InterGraph GeoMedia http://www.intergraph.com/ MapInfo http://www.mapinfo.com/ IDRISI http://www.clarklabs.org/ GRASS http://grass.fbk.eu/ ERDAS Imagine http://www.erdas.com/

...

Podaci

Kadar

najvaniji deo GIS-a oblik layer-a obilje podataka

Funkcionaln definicij

Svrha tradicionalnog GIS-a je u prvom redu sprovoenje prostornih analiza. To za posledicu moe imati ograniavanje mogunosti prikupljanja podataka i kartografskih prikaza. Mogunosti analize obino podravaju iznalaenje specifinih reenja koja su primenljiva na pojedine projekte, i/ili ograniene geografske oblasti.

Huxhold, 1991

Zato? Gde? Kada? postoji potreba za pregledom i analizom prostornih podataka

Stratek definicij

GIS je sistem za podrku odluivanju koji omoguava integraciju prostorno referenciranih podataka u poslovna okruenja u kojima bi trebalo reavati odreene probleme.

Cowen, 1988

lokacije: ta se nalazi na odreenom mestu? stanja: Gde je...? trenda: ta se promenilo na odreenom mestu? putanja: Koji je najkrai put ? uzoraka: Kakav je uzorak...? modelovanja: ta ako...?

GIS odgovara na pitanja:

Poslovn definicij

GIS je pre svega veliki biznis i rapidno rastue trite koje dobija sve vee uvaavanje u poslovnim krugovima.

Primena GIS-a pokazuje sledei faktor efekti/troak:

na operativnom nivou 2:1, novi problemi 5:1 do 7:1, sinergija vie organizacija 4:1 do 20:1.

Opt definicij

GIS je baza podataka posebne namene, u kojoj se kao osnovni kohezioni faktor koristi opteprihvaeni prostorni koordinatni sistem.

Osnovne komponente GIS-a:

unos podataka,

spremanje, pretraivanje i upiti nad podacima,

obrada podataka,

prikaz prostornih podataka.

GIS se izdvaja zbog mogunosti analize prostornih podataka, ili sprovoenja efektivne prostorne analize.

ta nije GIS?

raunarom podrano projektovanje (CAD),

zemljini informacioni sistemi (LIS)

sistemi za raunarsku kartografiju (CCS).

Prostorna analiza je skup analitikih metoda koji zahtevaju pristup kako atributima prouavanog objekta, tako i njegovim lokacionim informacijama.

Goodchild, 1991

Znaajni koraci na putu razvoja GIS-a:

Istorijat razvoja GIS-a

kartografija kao pretea GIS-a, kompjuterska era od 1940-ih god. do danas statistiki sistemi 1950-e god, automatsko tematsko kartiranje 1950-e god, raunarom podrano crtanje 1980-e god, alati za prostorne analize 1990-e, bum Interneta i WWW-a kraj 1990-ih.

Faze razvoja

Predistorija (kartografija)

istorija

pionirsko doba

doba dravnih ustanova

doba proizvoaa

doba korisnika

budunost GIS-a

Pionirsko doba

ambicije korisnika bile su daleko iznad potencijala tadanjih raunara (skoro da nije bilo digitalnih podataka, usled nedostatka odgovarajue hardverske podrke),

razvoj se zasnivao na individualnim naporima,

ogranieni meunarodni kontakti.

Tehnoloki pomaci u ovom razdoblju

digitalizacija,

poklapanje ivica,

DBMS,

poeci rasterskog modelovanja,

prve digitalne forme za podatke,

automatsko kartiranje.

Doba dravnih ustanova

porast interesovanja za GIS,

prvi GIS je razvijen u Kanadi 1964. g. CGIS,

u razvoj najvie ulau dravne ustanove (USA, CA, Evropa),

pojava PC raunara,

poinje komercijalizacija GIS-a.

Tehnoloki pomaci u ovom razdoblju

univerziteti su se zainteresovali za tehnologiju,

interaktivna grafika,

raunari postaju bri i pada im cena,

poinje kolovanje za GIS i pojavljuju se prvi profesionalci,

kreira se specijalizovani GIS softver,

pojava asopisa koji su specijalizovani za GIS.

Doba proizvoaa

ARC/INFO (ESRI),

MapInfo (Pitney Bowes),

Microstation (Bentley Systems),

Framme (Intergraph).

ESRI - Environmental Systems Research Institute - 1969. g. ARC/INFO

INTERGRAPH - 1969. g. vodei u GIS hardveru, softveru i korisnikim interfejsima, prvi samostalni grafiki sistem 1973. godine, interaktivna automatizovana kartografija za lokalne vlasti.

Doba korisnika

velika konkurencija izmeu prodavaca polako biva potisnuta korisnicima,

sve vei broj aktivnosti obavlja se rutinski,

korisnici sami instaliraju, koriste i ponekad ak modifikuju softver,

izobilje i usavravanje dokumentacije i korisnikih grupa.

Tehnoloki pomaci u ovom razdoblju

pada cena GIS hardvera i softvera,

PC postaje realnost,

GIS se poinje koristiti na svim nivoima upravljanja.

Budunost GIS-a

Od podataka ka analizi!

75% konverzija podataka

10-15% kodiranje atributa

prostorna analiza

prolost sadanjost/budunost

5% prostorna analiza

kodiranje atributa

konverzija podataka

...

klijent/server arhitektura,

WWW i Internet - SDI,

otvoreni sistemi interoperabilnost metapodaci, standardi za transfer prostornih podataka, OpenGIS,

efikasna 3D vizuelizacija,

4D dolo je vreme za vreme, Web portali slue kontinuirane podatke dobijene senzorima,

primena vetake inteligencije.