022 Odbrana

7/17/2019 022 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/022-odbrana 1/84

G o d i n a

I

I

B r o j 2 2

1

5 . a v g u s t

2 0 0 6 .

c e n a 1 0 0 d i n a r a

1 , 2 0

e v r a

w w

w . o d b r a n a . m o d . g o v . y u

I n t e r v j u I n t e r v j u

P o v o d i P o v o d i

OTVORENA KAPIJASRPSKE NAUKEOTVORENA KAPIJASRPSKE NAUKE

KVALITET NA RAÛN

KVANTITETA

KVALITET NA RAÛN

KVANTITETA

Dr Aleksandar Popovi}ministar nauke i za{tite ìvotne sredine

Dr Aleksandar Popovi}ministar nauke i za{tite ìvotne sredine

Reorganizacija specijalnih jedinica Vojske Srbije

7/17/2019 022 Odbrana


7/17/2019 022 Odbrana


NIC ”Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3201-765,telefaks: 011/3201-808. iro-ra~un: 840-49849-58

NARUXBENICA Naru~ujem ..................... primeraka kwige: ”ZEMQA @IVIH”

po ukupnoj ceni od 7.560,00 dinara.

Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred)2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 6)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara. Kupci na kredit dostavqaju

administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NIC ”Vojska”) overenu uVojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.

Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum ......................................... Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................MP Overa ovla{}enog lica

Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan

ZEMQA@IVIH

Ugledni autori Vladimir Stojan~evi},Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali su

tekst za reprezentativno izdawe "ZEMQA@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na

srpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequpotvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada

neobjavqivanim istorijskim dokumentima kojipoja{wavaju sloènost teme. Re~ je o genezi

srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od

dve stotine godina i neophodno je dobro ihizu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo

jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasnametodologija istraìvawa i svima razumqivapisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja

sadrì pouke i za naredne generacije.Blagoslov za {tampawe kwige dao je

Patrijarh srpski gospodin Pavle.Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu,sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.

Naruxbenicu i primerak uplatnice poslatina adresu: NIC "Vojska", Bra}e Jugovi}a 19,

11000 Beograd.Kwiga se moè nabaviti i u na{oj kwiàri

– u Beogradu, Vasina 22

Novinsko-izdava~ki centar

”VOJSKA”

PREPORUÛJEKAPITALNOIZDAWE

310116

7/17/2019 022 Odbrana


4

INTERVJU

Ministar nauke i za{tite ìvotne sredinedr Aleksandar Popovi}OTVORENA KAPIJA SRPSKE NAUKE 8

Per aspera

DINKI]EV POTPURI 13

TEMA

Nau~na delatnost u sistemu odbraneBEZ WIH SE NE MO@E 16

INTERVJU

Na~elnik Uprave za infrastrukturu pukovnikmr Veselin [pawevi}IZGLEDA DA JE KRENULO 22

ODBRANA

Prva brigada Kopnene vojskeKAD IZAZOV DOBIJE KRILA 26

Reorganizacija specijalnih jedinica Vojske SrbijeKVALITET NA RAÛNKVANTITETA 30

SARADWA

Izaslanik odbrane Belgijepotpukovnik Bruno Vanden StenPRILAGO\AVAWE VREMENU 35

SA LICA MESTA

Me|unarodni aeromiting u Konstanci, RumunijaNEBESKI BALET 38

Me|unarodna dozvolaza ra~unare i kod nas[EFOVI STARTUJUPRVI 42

S A D R @

A J

30Prvi vojni list u Srbiji ”Ratnik”iza{ao je 24. januara 1879. godine

Izdava~Novinsko-izdava~ki centar ”VOJSKA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Na~elnik NIC ”VOJSKA”Zvonimir Pe{i}, pukovnikGlavni i odgovorni urednik Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednikaRadenko Mutavxi}Pomo}nik glavnog urednikaDragana Markovi}

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi},potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),

Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastijan Balo{,Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},Miqan Milki}, dr Milan Milo{evi},dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i},Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, Budimir M. Popadi},dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik),Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik)Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evski

KorektoriSla|ana Grba, Marijana Kisi}Sekretar redakcijeVera DenkovskiDokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar), Nada Stankovski

TELEFONINa~elnik 3241-104; 23-079Glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Pomo}nik glavnog urednika 3201-547; 23-547Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481, 21-481Dopisni{tvo Podgorica 081/ 483-443, 42-443Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995

TELEFAKS 3241-363

ADRESA 11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19po{t.pr. 06-1015e-m il

[email protected]@odbrana.mod.gov.yu nternet

www.odbrana.mod.gov.yu @iro-ra~un840-49849-58 za NIC ”Vojska”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RCmese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara.[tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA

ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Ukazom predsednika Srbije i Crne Gore NIC ”Vojska" je povodom125 godina vojne {tampe,24. januara 2004. godine,

odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a, drugog stepena

S n i m i o D a r i m i r B A N D A

15. avgust 2006.

38

7/17/2019 022 Odbrana


DRU[TVO

Reforme vojnog penzionog sistema

BUXET PLA]A PENZIJE 44Potpukovnik Marko Novakovi},na~elnik Odeqewa u Verifikacionom centru

OTVARAWE VRATA 48

SVET

Farnboro 2006.

SIMBOLI VEKA AVIJACIJE 56

TEHNIKA

Panciri tokom istorije (2)ZA KORAK ISPRED METKA 62

KULTURA

Izlo`ba u Narodnom muzeju

MAGIJA ]ILIBARA 68

FEQTON

Xihad Al Kaide u Evropi (3)

"HUMANITARNI" RATNICI 70

TRADICIJE

Obnova Hilandara

PRVI OBJEKATDO MANASTIRSKE SLAVE 74

SPORT

Potporu~nik Dragan Mi}i},reprezentativac Srbije u kik-boksu

PREVAZI[AO SAMSVOJE UZORE 78

Hotel "Breza" u Vrwa~koj Bawi

BAWSKA PRINCEZA 80

74

RE^ UREDNIKA

5

R FORM

R eforma je naj~e{}e pomiwana re~ u ovom broju Odbrane .Jasno je i zbog ~ega. Proces reforme Vojske Srbije i si-stema odbrane zemqe u punom je zamahu.Osnovna zna~ewa tog pojma, pored ostalog, jesu popravka ne-kog stawa i promena na boqe. Promena na boqe, u kvalita-tivno novo stawe, i prvi prakti~ni korak u reformi

oruànih snaga jeste formirawe Prve brigade Kopnene vojske, no-ve jedinice VS koja je nedavno predstavqena javnosti. Na delu sepotvrdila kqu~na teza reforme – transformacija kvantiteta ukvalitet. Slede}i korak u tom pravcu jeste reorganizacija speci-jalnih jedinica. Ve} krajem septembra bi}e formirana specijalna

brigada VS koja }e objediniti sve stru~ne, kadrovske i materijal-ne potencijale iz te oblasti.Pred vrlo ozbiqnim reformskim zahvatima nalazi se i na-

u~noistraìva~ka delatnost u vojsci. Niz mera koje su preduzetekrajem pro{le i u prvoj polovini ove godine zaustavile su daqisunovrat vojne nauke, ali za wen potpun oporavak potrebno je presvega da se u skladu sa budu}im potrebama sistema odbrane defi-ni{e status nau~noistraìva~kih ustanova, zaustavi odliv stru~-nog kadra i stimuli{e dolazak istraìva~a iz gra|anstva u vojneinstitute. Naravno, potrebno je i mnogo vi{e sredstva za finan-sirawe razvojnih projekata.

Ohrabruju najave ministra za nauku Aleksandra Popovi}a da}e nau~ni potencijali Vojske ve} do kraja godine biti integrisaniu sistem srpske nauke kako bi nau~nici u vojsci mogli da u~estvujuu projektima koje finansira Ministarstvo za nauku i za{titu ì-votne sredine. Da bi se to postiglo najpre se moraju akreditova-ti vojne nau~noistraìva~ke ustanove i verifikovati nau~na zva-wa ste~ena unutar vojnog sistema. Time }e biti otklowena jednavelika nepravda, a nau~nici u vojsci mo}i }e da koriste sve beni-ficije koje imaju wihove kolege u civilstvu.

Veliko spremawe predstoji i u stambenom poslovawu u siste-mu odbrane. Prema re~ima na~elnika Uprave za infrastrukturupukovnika Veselina [pawevi}a, katastarska evidencija vojnih ne-pokretnosti je u vrlo lo{em stawu tako da se ne zna ta~no ni sakojim se stambenim fondom raspolaè u MO, a kamoli sa kojomimovinom zbog ~ega }e se vlasni{tvo dokazivati i u imovinsko-pravnim sporovima.

Ipak, prodaja nepokretnosti koje vojsci vi{e nisu potrebnekona~no }e otpo~eti pod supervizijom Republi~ke direkcije za voj-

nu imovinu i Poreske uprave. Master plan koji je usvojila VladaSrbije dobra je osnova za realizaciju tog velikog posla. Sredstvaostvarena od prodaje, kako je najavqeno, bi}e usmerena na re{a-vawe stambenih problema pripadnika vojske i opremawe jedinica.

U ovom broju otvorili smo i temu o reformi vojnog penzio-nog sistema. Fond SOVO }e, po svemu sude}i, i daqe ostati navojnom buxetu. Penzijski osnov se ne}e mewati, a kako je najavqe-no, penzije }e se uskla|ivati prema republi~kim propisima. Da li}e to biti boqe ili gore nego ranije re}i }e, naravno, korisnicikad blagodeti tog reformskog poteza osete na svojoj koì.

7/17/2019 022 Odbrana


6 15. avgust 2006.

F O R M I R A N A P R AKTUELNO

U Kasarni “Jugovi}evo” u Novom Sadu,31. jula, formirana je Prva brigada KoVod jedinica Novosadskog korpusa.Do kraja septembra bi}e formirana

specijalna brigada, u novembru Garda,zatim brigade logistike i veze, dve aviobaze, a do sredine naredne godinejo{ tri brigade Kopnene vojske.

USPE[NAPOSETA

VELIKOJ BRITANIJIPomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane SneànaSamarxi}-Markovi} boravila je krajem jula u dvodnevnoj zva-ni~noj poseti Velikoj Britaniji na poziv zamenika britanskogministra odbrane Adama Ingrama.

Teme razgovora bile su bezbednosna situacija u svetu i re-gionu Jugoisto~ne Evrope, transformacija sistema odbrane iunapre|ewe bilateralne vojne saradwe dve zemqe. Tako|e, Mar-kovi} i Ingram su razmatrali na~ine na koji bi Velika Britani-ja mogla da pomogne Srbiji u procesu evroatlantskih integraci-ja. Zamenik ministra Ingram prihvatio je poziv da krajem okto-bra poseti na{u zemqu.

Sneàna Samarxi}-Markovi}, pored brojnih sastanaka sapredstavnicima ministarstava odbrane i spoqnih poslova, odr-àla je predavawe na Kraqevskom institutu za studije odbrane i

bezbednosti (Royal United Services Institute for Defense and SecurityStudies – RUSI). RUSI je ugledni institut za pitawa nacionalne i me-|unarodne odbrane i bezbednosti, najstariji te vrste u svetu.

POVE]AWE PLATA U SEPTEMBRUMinistar finansija Mla|an Dinki} najavio je da }e srpska

vojska u septembru, nakon usvajawa rebalansa buxeta, dobitivanredno pove}awe mase zarada od 20 odsto. Dinki} je rekao da}e osim toga biti uskla|ene i plate u Ministarstvu odbrane saplatama u drugim ministarstvima, s obzirom na to {to su plate udràvnoj zajednici bile niè nego na republi~kom nivou.

STANOVI – OD PRODAJE IMOVINE

Ministar Stankovi} je podsetio da je Vlada Srbije donelaodluku o prodaji vojne imovine, a na posledwoj sednici odobre-na je prodaja 13 vojnih objekata od koje se o~ekuje prihod od oko4,5 miliona evra. Deo novca bi}e uloèn u zavr{etak gradwestanova u Kasarni ”Jugovi}evo”, pa }e prvi put od 1995. u NovomSadu vojno lice dobiti stan.

Ministar Stankovi} je ponovio da }e pove}awe plata pri-padnicima MO i VS, obe}ano za jun, morati da sa~eka zakon o mi-nistarstvima i rebalans republi~kog buxeta po~etkom septembra.

VELIKI KORORU@ANIH SVELIKI KORORU@ANIH S

Komandant pukovnik \okica Petrovi} pronosi zastavu Prve brigade Kopnene vojske ispred sve~anog strojasvih wenih pripadnika

Sa papira i strate{kih dokumenata pre{li smo na konkretnare{ewa formirawa novih jedinica, prave}i vojsku koja ponama treba da bude broj~ano mawa, ali sposobnija, opre-mqenija i efikasnija – rekao je ministar odbrane dr ZoranStankovi} na sve~anosti formirawa Prve brigade Kopne-

ne vojske u novosadskoj kasarni ”Jugovi}evo”. Tom prilikom, on jezahvalio Novosadskom korpusu, od ~ijih jedinica je formirananova brigada, na dosada{wem uspe{nom angaòvawu i ispuwa-vawu svih zadataka, posebno u borbi sa vodenom stihijom prili-

kom poplava u Vojvodini.Ministar Stankovi} izrazio je zadovoqstvo {to su ispuweni

rokovi za formirawe strate{kih jedinica, a pripadnicima Prvebrigade poèleo uspe{no izvr{avawe odgovornih zadataka.

UKRATKO

Povodom Dana roda avijacije, 2. avgusta, sve~anosti suodràne na aerodromima Batajnica, Ni{ i La|evci.

Na Aerodromu Batajnica zastupnik komandanta 204. lova~-kog avijacijskog puka potpukovnik Milosav Veqanovi} rekao jeda pripadnici na{e avijacije svetog Iliju i dan svog roda slaveu te{kim materijalnim uslovima, sa starom tehnikom i vazduho-plovima, nedostatkom rezervnih delova i goriva, ali i niskimstandardom qudi. Ipak, naglasio je on, vazduhoplovci se nadajuda }e ve} naredne godine, na proslavi Dana avijacije, mo}i dase pohvale ve}im naletom svojih pilota i ispravnijim avionimai helikopterima.

Sve~anosti na Batajnici prisustvovali su savetnik pred-sednika Republike Srbije dr Bojan Dimitrijevi}, zamenik ko-mandanta Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane VSpukovnik Neboj{a \ukanovi} i drugi gosti.

Posle dodele priznawa najuspe{nijim pripadnicima togroda i sve~anog defilea jedinica, pilot Vazduhoplovnog opitnog

centra major Miodrag Risti} u avionu “orao” izveo je desetomi-nutni leta~ki program. (D. K. M.)

DAN RODA AVIJACIJE

7/17/2019 022 Odbrana


7

A B R I G A D A V O J S K E S R B I J E

Po{to je komandant Novosadskog korpusa general-majorStanimir Matijevi} predao brigadu u sastav Operativnih snagakomandantu general-majoru Draganu Kolunxiji, ministar je za-stavu novoformirane Prve brigade Kopnene vojske predao pu-kovniku \okici Petrovi}u, koji je u ime wenih pripadnika obe-

}ao da }e to vojni~ko znamewe s ponosom nositi, bore}i se za~ast i ugled Vojske i dràve Srbije u svakom zadatku i svakoj mi-siji koja im bude dodeqena.

Na dan formirawa Prve brigade wena popuna qudstvom je87 odsto, a za nekoliko dana bi}e 97 odsto. Popuwenost Novo-sadskog korpusa bila je 61 odsto, a formirawem brigade vi{akje 1.200 qudi. Najve}i deo wih posao }e dobiti u nastavnim cen-trima u Somboru i Pan~evu, ali }e 400 pripadnika biti otpu-{teno uz otpremninu.

Od ukupnog broja pripadnika novoformirane brigadeKoV-a, 77 odsto su profesionalna lica, a 23 odsto vojnici naodsluèwu vojnog roka. Brigada ima 12 bataqona-diviziona: ko-mandni, pe{adijski i tenkovski bataqon, dva artiqerijska divi-ziona, artiqerijsko-raketni divizion PVO, dva mehanizovanabataqona, dva pontonirska bataqona, inìwerijski i logisti~-

ki bataqon. Komanda i deo jedinica nalaze se u Novom Sadu, aostale su u garnizonima Ba~ka Topola, Pan~evo, Sremska Mitro-vica i [abac.

R. MUTAVXI]

ODUSTALO SE OD MAJURSKE ADE

Jedno od novinarskih pitawa odnosilo se na projekat Ma-jurska ada. – Mi smo odustali od projekta Majurska ada – odgo-vorio je ministar Strankovi} – pre svega zbog toga {to oni kojisu ga planirali nisu imali u vidu da je to vodoplavno podru~je, ato se u ovim poplavama pokazalo kao veliki problem. Adrugo,mi imamo sasvim dovoqan broj zidanih objekata na teritorijiNovog Sada, tako da ne treba da tro{imo sredstva za izgradwu

drugih gra|evinskih objekata.

IZ KVANTITETA U KVALITET

Govore}i na sve~anosti formirawa Prve brigade Kopnenevojske, zastupnik na~elnika General{taba VS general-majorZdravko Pono{ istakao je da je “to prvi veliki prakti~ni koraku reformi oruànih snaga. Formirawem Prve brigade sa viso-kim nivoom popune, izborom najkvalitetnijeg qudstva, ostvaruje-mo kqu~nu tezu reforme na{e vojske, a to je transformacija izkvantiteta u kvalitet. Koristi}emo ta iskustva prilikom formi-

rawa ostalih brigada. Ve} 29. septembra bi}e to specijalnabrigada, a 30. novembra Garda”.

General Pono{ je najavio i formirawe ostalih jedinica.Do kraja godine to su brigada logistike i veze, a zatim i dveavio-baze. Ve}i deo tog posla bi}e zavr{en u prvoj polovini na-redne godine, ukqu~uju}i i formirawe preostale tri brigadeKopnene vojske. Ve} sada se uveliko radi na tome, ali }e fina-lizacija biti do navedenog roka.

ODBRANA KOSOVA PRAVNIM SREDSTVIMA

Komentari{u}i najavu zamenika predsednika SRS Tomisla-va Nikoli}a da }e se Kosovo braniti i oruànim sredstvima,ministar Stankovi} je rekao da pravimo Vojsku koja }e ispunitizahteve dràvnog rukovodstva, ali }emo se truditi da rata na

ovim prostorima vi{e ne bude. On je izrazio o~ekivawe da }edràvno rukovodstvo i Pregovara~ki tim Srbije u~initi sve {toje u wihovoj mo}i da se Kosovo sa~uva i podsetio na izjavu pre-mijera Vojislava Ko{tunice da }e se Kosovo braniti svim prav-nim sredstvima, a ne oruànom intervencijom.

RADITI PO ZAKONU

Odgovaraju}i na pitawa novinara ministar Stankovi} jepovodom Akcionog plana za saradwu s Ha{kim tribunalom i zah-teva SAD za saslu{awe generala Branka Krge i Aca Tomi}a, re-kao da o~ekuje da }e ~elni ~ovek za sprovo|ewe Akcionog plana,tuìlac za ratne zlo~ine Vojislav Vuk~evi} raditi u skladu sazakonom i u okviru toga on }e i odlu~iti ko treba da bude saslu-{an. – Sve ostalo je jedan pritisak kome }e tuìlac Vuk~evi}

odoleti i raditi po na{im zakonima – rekao je Stankovi}.

RED U KARA\OR\EVU

– Problem Kara|or|eva je re{en – istakao je ministar Stan-kovi} u odgovoru na novinarsko pitawe povodom protesta dela za-poslenih u toj vojnoj ustanovi. – Vlada Srbije donela je odluku orestrukturisawu i na~inu kako organizovati Kara|or|evo. Done-la je i socijalni program koji predvi|a 100 evra po godini staà,plus 20 odsto dodatka za one koji se sami prijave da budu vi{ak.Obezbe|ena su i sredstva od 350 miliona dinara za socijalniprogram za Vojnu ustanovu Kara|or|evo i Vojnogra|evinsku usta-novu Kraqevo. Astawe u Kara|or|evu, koje je godinama bilo pod-lo`no, da upotrebim te{ku re~ – kriminalu, uni{tavawu sto~nogfonda i drugog da bi neke interesne grupe {to jeftinije kupile taj

objekat, definitivno je pro{lo. Qudi koji su u tome u~estvovalipredmet su istra`nih radwi koje preduzimaju nadle`ni organi.

K U REFORMIAGA

K U REFORMIAGA

S n i m i o D .

B A N D A

7/17/2019 022 Odbrana


15. avgust 2006.8

D

îwenica je da Vojska ima nau~nisegment koji je daleko odzanemarqivog i da je on ~udnimsticajem okolnosti bio prakti~no

izop{ten iz nacionalnog nau~nogsistema. Nau~nici koji su radili uvojnim institucijama nisu imali svaprava i mogu}nosti kao wihove kolegeu civilstvu, iako me|u wima nijebilo su{tinskih razlika. To je biloi jeste nepravda. Jasan je stavMinistarstva nauke i za{titeìvotne sredine da nau~nike u vojsci{to pre treba integrisati u sistemsrpske nauke i o~ekujem da }emo do

kraja godine taj problem potpunore{iti – isti~e ministar Popovi}.

MINISTARNAUKE I ZA[TITE

@IVOTNE SREDINEDR ALEKSANDAR

POPOVI]

oktor Aleksandar Popovi}, ministar nauke i za{tite ì-votne sredine Republike Srbije, politi~ar je mla|e genera-cije, visoko obrazovan, elokventan i odaje utisak osobe ko-ja objektivno sagledava stawe i brzo re{ava probleme.Razgovarali smo o nauci, wenom mestu u dru{tvu, perspek-tivi nau~noistraìva~kog rada i, naravno, o onome {to je

na{im ~itaocima najzanimqivije – o ukqu~ivawu vojne nauke ujedinstven korpus srpske nauke.

• Najavili ste boqe finansirawe nauke i èqu da uskoro Srbija izdvaja iz buxeta za nau~noistraìva~ki rad najma-we jedan odsto svog bruto nacionalnog proizvoda. Budu}i da se za to danas iz buxeta izdvaja oko 0,4 odsto, da li su takva o~ekivawa realna?

– Verujem da jesu. I zemqe Evropske unije teè da do 2010.iz buxeta izdvajaju jedan procenat bruto nacionalnih proizvodaza nauku, a da se iz drugih izvora, pre svega privrede, obezbededodatna dva odsto bruto dru{tvenih proizvoda. Mi sada iz buxe-ta izdvajamo u procentima ne{to mawe od 0,4 odsto bruto dru-

{tvenog proizvoda, a to je, recimo, vi{e nego neke ~lanice EU.Na{ rast ulagawa u nauku ubedqivo je najbrì u regionu i mi-

OTVORENA KAPIJASRPSKE NAUKEOTVORENA KAPIJASRPSKE NAUKE

I N

T E R V

J U

7/17/2019 022 Odbrana


9

ti publikovane rezultate svakog istraìva~a, ali i ukupne re-zultate srpske nauke. Tako smo pro{le godine prvi put imali vi-{e radova u me|unarodnim ~asopisima nego Hrvatska, a stiglismo i Sloveniju. Voleo bih da se poredimo sa Austrijom i Fran-cuskom, ali sasvim lepo napredujemo s obzirom na nizak nivo skog smo krenuli. Kako ovde govorimo o projektima koji traju popet godina, nau~nici ta~no znaju {ta moraju da postignu u drugoj,tre}oj ili ~etvrtoj godini da bi se projekat daqe finansirao.

• Da li su ti kriterijumi usagla{eni s me|unarodnim standardima ili ne? – Mi smo, naàlost, dosta specifi~ni. U ve}im zemqama

postoji mogu}nost realnijeg pristupa ocewivawu projekata, a kodnas je veliki problem {to je ovo mala zemqa, pa je takva i na{anau~na zajednica – svi se poznaju, pa moè da se desi da ocewi-vawe rezultata projekata od strane doma}ih stru~waka bude op-tere}eno simpatijama ili antipatijama. Zato je za nas kriteri-jum broj radova, broj patenata, tehni~kih re{ewa.

REALNA INVESTICIJA,A NE POTRO[WA

• Privatizacija pojedinih dràvnih nau~nih institucija je izvesna. Na koji na~in }e drà-

va spre~iti ga{ewe znawa i tehnologije zbog eventualne nebrige? – U najve}em broju slu~ajeva dràvnim

vlasni{tvom ve}im od 50 odsto ili ostankomzlatne akcije u dràvnim rukama. Svude gdepostoje interesenti za privatizaciju, re{a-va}emo od slu~aja do slu~aja, ali, ponavqam,uz neophodnu predostro`nost, kako bi se iz-begla opasnost koju spomiwete u pitawu. Samizvoz tehnologija ne mora da bude lo{ ako in-stituti za to dobijaju novac. Mnogo je ve}aopasnost namerno fakti~ko ga{ewe institutaod strane eventualnih kupaca da bi se osvoji-lo trì{te na kome je privatizovani institutposlovao.

• Na ~emu se zasniva uverewe va{eg mini-starstva da je mogu}e pokrenuti delove srpske privrede uz pomo} srpske nauke?

– Na ~iwenicama.Beograd se danas zapra-{uje na{im insektici-dom, ne stranim, i zbogtoga se svake godine narazlici u ceni {tedi400.000 evra. Uz u{te-du, dodatna je korist no-vac koji ostaje u zemqi.Drugi primer je kontrol-ni sistem na jednom od

blokova elektrane ”Nikola Tesla”. Pre ~etiri godine je jedna ve-lika svetska korporacija uradila jedan od kontrolnih sistema zasedam miliona evra. Sada su, na osnovu rezultata projekta kojeje finansiralo Ministarstvo, ~etiri srpska instituta, predvo-|ena ”Mihajlom Pupinom” uradili isto za oko 2,5 miliona evra.Kao i u prethodnom slu~aju, i ovde postoji korist koja nije samomaterijalna, to je tehnologija kojom sada mi gospodarimo. Kona~-no, jedan od najboqih primera je Institut za ratarstvo i povr-tarstvo iz Novog Sada, koji je pro{le godine izvezao seme u vred-nosti od deset miliona evra. Wihovo seme je odli~no i izvozi seu tridesetak zemaqa sveta. Imaju svoje plantaè u Ju`noj Ameri-ci i Indiji. I mi smo 2004. ”uvezli” srpsko seme iz Indije, po-{to je 2003. bila su{na godina, pa nismo imali dovoqno onogkoje je uzgojeno u Srbiji.

• Da li se slaète sa stavom da je u vreme kad je privreda bila mo}nija veza izme|u nauke i privrede bila ja~a?

slim da }e tako i ostati. Po~eli smo 2000. godine, sa 0,17 od-sto, a dogodine }emo, zahvaquju}i buxetu i nacionalnom investi-cionom planu, imati oko 0,6 odsto. Verujem da }emo se do 2010.pribliìti ciqu koji je Lisabonska strategija postavila - da iz-dvajamo jedan odsto bruto dru{tvenog proizvoda iz buxeta za na-uku. Verujem i da }e, naravno, sa ja~awem privrede rasti i van-buxetska izdvajawa za nauku.

Na{a nauka je, nakon svega {to smo kao narod i dràva pre-

ìveli, pogotovo u posledwoj deceniji 20. veka, pokazala vital-nost i da danas se visoko kotira, pre svega zahvaquju}i nau~ni-cima.

REFORMSKO SITO

• Novim zakonom o nau~noistraìva~koj delatnosti srpska nauka bi trebalo da bude reformisana i racionalizovana.Kako?

– Racionalizova}emoje, ali, pre svega stvara-wem mawe i fleksibilnijemreè nau~nih institucija.Ciq je da svedemo na mini-mum ona izdvajawa koja na-

u~nici ne}e ose}ati, a da,s druge strane, ne finansi-ramo sve. Nema vi{e soci-jalizma. @eqa nam je da save}im novcem finansiramonajboqe, a da one koji godi-nama nemaju nikakve rezul-tate jednostavno ne finan-siramo. Nije ni~ija obave-za da se bavi naukom nitipostoji obaveza dràve dafinansira one koji nemajurezultate. Po~eli smo daprimewujemo takvu politi-ku. Finansiramo mawe is-

traìva~a nego ranije i mo-je mi{qewe je da treba jo{poo{triti uslove za finan-sirawe iz buxeta. Ovo jetek po~etak.

• Koliko je istraìva~a danas u Srbiji?

– Taj broj se mewa i svakog meseca imamorazli~itu cifru. Danas ih je, po gruboj proceni,oko 12.000, a od tog broja oko 8.500 finansiraMinistarstvo nauke i za{tite ìvotne sredinepreko projekata. Neki istraìva~i odlaze u pen-ziju, neki u inostranstvo, tre}i odustaju od ba-vqewa naukom, ali mi umesto wih, ukqu~ujemomlade, koji su tek diplomirali i upisali magi-

starske studije, a neki se istraìva~i vra}aju iz inostranstva.Zbog svega navedenog se broj istraìva~a mewa gotovo mese~no.Moram da napomenem da uslov za bavqewe naukom nije da nau~nudelatnost finansira Ministarstvo nauke i za{tite ìvotne sre-dine. Uostalom, vojne nauke, a i nau~nici u vojsci su, naàlost,primer za to.

• Zalaète se da se me|u nau~nim poslenicima uspostavi kvalitet kao jedino bitno merilo wihovog rada i da se iz-begne uravnilovka. Re~ju, istraìva~i bi trebalo da dobi-jaju sredstva spram svoga znawa i rezultata rada. Ko }e pro-veravati ili kontrolisati da li su ispuweni ti kriteriju-mi?

– Vrlo je jednostavno. Kada je re~ o osnovnim istraìvawi-ma, rezultat je nau~ni rad objavqen u me|unarodno priznatom

nau~nom ~asopisu. Ministarstvo ima baze podataka i prati sveme|unarodno priznate ~asopise, tako da je veoma lako proveri-

Œ Pro{le godine prvi put smo imalivi{e radova u me|unarodnim ~asopisima nego Hrvatska, a stigli smo i Sloveniju.Voleo bih da se poredimo sa Austrijom i Francuskom, ali sasvim lepo napredujemo s obzirom na nizak nivo s kog smo krenuli.

Œ Ako neko moè da uzme poslove na evropskom trì{tu i zaradi 400.000–500.000 evra, tim boqe za wih,mi ne ograni~avamo plate u nau~nomsektoru, niti od onih dràvnihinstituta koji posluju sa plusom, ilivelikim plusom, dràva uzima dividende.

7/17/2019 022 Odbrana


– Jeste. I mi danas moramo da radimo na tome da privredashvati koliko joj koristi ulagawe u nauku, dakle da postoji inte-res, jer nauka moè da kreira profit. Ulagawe privrede u nau-

ku, dakle, ne sme da bude po direktivi, ne treba da bude “patri-otski zadatak”, treba da bude zasnovano na interesu. Ali i nau~-nici trebaju neke svoje programe da prilago|avaju interesimaprivrede. Potrebno je, dakle, obostrano prilago|avawe.

• Ho}e li neko usagla{avati wihove aktivnosti? – Wihova saradwa bi trebalo da bude zasnovana na intere-

su. Ne moè dràva da ih vodi za ruku. Ministarstvo ne ograni-~ava plate zaposlenih u nau~nim institutima. Ako neko moè dauzme poslove na evropskom trì{tu i zaradi 400.000–500.000evra, ako moè da dobije nau~ni projekat u inostranstvu - tim bo-qe za wih. Kao {to ne ograni~avamao plate, pa nau~nici mogu daprihoduju osim kod resornog ministarstva i kod drugih ministar-stava, u inostranstvu ili sara|uju}i sa privredom, tako od onihdràvnih instituta koji posluju sa plusom, ili velikim plusom, dr-

àva ne uzima dividende. Taj novac institutima ostaje da ga rein-vestiraju u nauku.

• Koliko su nau~ni poslenici odgovorni za to {to se nauka ne posmatra kao realna investicija ve} kao potro{wa? – To je problem percepcije. Ako pitate osobu na ulici {ta

misli o budxetskim sredstvima koja se odvajaju za nauku, on }e unajve}em broju slu~ajeva re}i da je toglupost. Nau~nike zami{qaju kao zane-sewake ~iji se rezultat rada ne vidi.Ta svest mora da se mewa, jer je pogre-{na.

• Da li se u va{em ministarstvu trude da se ta slika promeni?

– Poku{avamo da sve vreme pri-

kazujemo realne rezultate rada na{ihstru~waka. Obja{wavamo koliko suoni pomogli na{oj dràvi. Uostalom, otome koliko su neki rezultati istraì-vawa na{ih instituta pomogli prili-kom odbrane zemqe 1999. godine, naj-boqe znaju qudi iz Vojske. A ako se ne-prekidno iznose takvi primeri, u jav-nosti moè postepeno da se mewa lo{apredstava o nauci.

FORSIRAWE MLADIH

• Narodu je jednostavnije da raz-ume tzv. primewena istraìvawa

nego ona bazi~na.– Jeste, ali bazi~na istraìvawa ~ine temeq primewenihistraìvawa, i ne mogu da se razdvoje. Kona~no, ne mogu sveoblasti nauke da kreiraju profit. Oni delovi nauke koji suprofitno primewivi mogu lagano da pokre}u delove srpske pri-vrede.

• Ipak mislim da su neke teze u dru{tvu zamewene, jer se u svakoj bogatijoj dràvi elitom smatraju nau~nici, a kod nas se elita vezuje za ne{to drugo. I tu verovatno stvari treba vratiti na svoje mesto?

– Slaèm se. To je problem pogre{nog sistema vrednosti ko-ji je ovde previ{e dugo propagiran preko medija. Idoli suestradne umetnice, a ne nau~nici poput Milutina Milankovi}a.Idol je neko ko se vozi u xipu koji je na ko zna kakav na~in ste-

kao, ali ne qudi koji su svetski priznati a koji rade za 35.000 -40.000 dinara.

• Protekle decenije najve}i problem dru-{tva, i Vojske, bio je odliv kadra. Kaè se ne bez razloga da su mladi stru~waci na{ najboqi izvozni brend.Postoje li programi

kojim Ministarstvo moè ubudu}e da spre-~i odliv kadra i kako uop{te pobuditi inte-res mladih za naukom? – Odliv mozgova je glo-

balni problem. U osnovibavqewa naukom je radozna-lost. Radoznalost dovodi dotoga da nau~nici èle da vi-de kako se drugi nau~nici, udrugom podnebqu, bave nau-kom, dakle seobe su deo nau-ke. Ako se radoznalost izu-zme, dva su osnovna razlogazbog kojih mladi odlaze –uslovi za ìvot i uslovi zabavqewe nau~nim radom. Te-ìmo da te uslove poboq{a-mo kako bismo mlade zadr-àli ili vratili u Srbiju.

S jedne strane, preko fondacije zaizgradwu stanova za mlade nau~neradnike, u Beogradu, a nadam seuskoro i u Kragujevcu i Novom Sa-du, grade se stanovi koji se prodajupo ceni izgradwe (u Ni{u su ovistanovi izgra|eni), a sa druge, kon-

stantno rastu zarade koje ispla}u-jemo nau~nicima preko projekata.One su danas deset puta ve}e negopre {est godina. Tako|e, mi mladenau~nike najpre stipendiramo, po-tom im dajemo sredstva za odlazakna postdoktorske studije u ino-stranstvo, naravno uz klauzuluobaveznog povratka u zemqu. Poredtoga, preko Vladinog fonda za mla-de talente, sa konta Ministarstvafinansiraju se qudi koji idu na ma-gistarske i doktorske studije u ino-stranstvu, i, opet, uz pomenutu kla-uzulu o povratku u zemqu.

• A da li va{e ministarstvo sara|uje sa ostalim ministar-stvima u popularizaciji nauke? – Ove godine smo prvi put raspisali konkurs projekte koji

populari{u nauku. Moraju mnogo vi{e da se angaùju fakultetikako bi propagirali odre|ene smerove, jer neki od wih imaju re-alni problem – sve se mawe qudi upisuje na pojedine fakultete.

ÎST SLUÂJ NEPRAVDE

• Odakle Va{e simpatije za vojne nau~ne poslenike?

– U poslu koji radim ne mogu da se rukovodim simpatijamaili antipatijama, ali postoji naklonost prema jednoj ozbiqnojinstituciji koja je stub ove dràve i nacije, a to je Vojska. I ja je-sam naklowen, i po{tujem, kao vaqda svaki normalni ~ovek i pa-triota u ovoj zemqi, Vojsku. îwenica je da Vojska ima nau~nisegment koji je daleko od zanemarqivog i da je on ~udnim sticajem

INTERVJU

15. avgust 2006.10

Œ Danas mnogo qudi po novinama pri~a da drugi izdvajaju vi{e od tri odsto bruto dru{tvenog proizvoda za nauku. Niko ne izdvaja toliko za nauku, pogotovo ne iskqu~ivo iz buxeta.

7/17/2019 022 Odbrana


okolnosti bio prakti~no izop{teniz nacionalnog nau`nog sistema. Na-u~nici koji su radili u vojnim insti-tucijama nisu imali sva prava i mo-gu}nosti kao wihove kolege u civil-stvu, iako me|u wima nije bilo su-{tinskih razlika. To je bilo i jeste

nepravda. Nepravda prema tim qu-dima je odnos dràve prema wima,pri ~emu to nije lo{e samo za wih,to je lo{e i za zemqu. Da bi nau~ni-ci u vojsci mogli da u~estvuju u na{improjektima i da bismo finansiraliwihov rad, morali smo da traìmo”rupe” u zakonu. Sve je to besmisli-ca i zato mislim da ih {to pre trebaukqu~iti u sistem srpske nauke i o~e-kujem da }emo do kraja godine taj pro-blem potpuno re{iti. Sada intenziv-no radimo na tome.

• Da li ima problema? – Stvari su pomalo komplikova-

ne, jer da bi se instituti akreditova-li kod nas, oni moraju da imaju odre-|eni broj doktora nauka u nau~nomzvawu, a neki to nemaju. Drugi problem su nau~na zvawa u koja subirani nau~nici unutar vojnog sistema. Mi smo analizom prove-rili i utvrdili da su ta zvawa dobili pod istim uslovima kao wi-hove kolege u civilstvu. Nikakve razlike nema, ali moramo smoda na|emo civilnu ustanovu iz iste ili sli~ne oblasti koja }e dapotvrdi wihova zvawa. Problem je zaista formalan, ali zahtevamnogo ìvaca. Tu ima sujete, konflikta, sukoba interesa...

A kada vojne nau~nike formalno izjedna~imo sa civilnimkolegama, onda }emo vojne institucije akreditovati. O~ekujem dase to zavr{i do kraja godine.

• [ta mislite o podeli na vojnu i civilnu nauku?

– To je glupost. Na{ je interes, kao ministarstva, potpunojedinstvo nauke, pri ~emu uop{te nije sporno ako Vojska Srbije

èli da zadrì monopol nad odre|enim istraìvawima koja subitna za bezbednost zemqe, da to i uradi. Ciq nam je da otvori-mo vrata za nau~nike u vojsci, da oni mogu nesmetano da koristesve beneficije koje imaju nau~nici u civilstvu, ukqu~uju}i mogu}-nost prijavqivawa na projekte. Moja du`nost kao ministra je daim dam {ansu.

• Vojnotehni~ki institut je `rtva reforme sistema odbra-ne. [ta Vi mislite o wegovoj sudbini?

– Mi smo se kao ministarstvo nalazili u veoma neobi~nojsituaciji. Problem je bio u tome {to taj i drugi instituti nisubili akreditovani kod na{eg ministarstva kao nau~ne instituci-je, i mi nismo imali pravni osnov da se za wihovu sudbinu inte-resujemo. Formalno, oni za nas kao ministarstvo zaduèno zanauku u Srbiji uop{te nisu postojali. Ali ja sam i te kako misliona wih i wihovu sudbinu. Li~no sam i{ao prethodnom ministruodbrane i molio ga da se zaustavi potpuno bezrazlo`na otpu-{tawa.

Nakon moje molbe, na jednom sastanku mi je wegov pomo}nikobe}ao da ne}e biti otpu{tawa nau~nog kadra i da }e se oja~atirad tog instituta. Ali obe}awe nije ispuweno. Nakon toga, mi izministarstva smo, u o~ajawu, sredinom pro{le godine, bilispremni da jednog dana bukvalno nepozvani upadnemo u VTI i dasvim qudima ponudimo platu do kraja godine i da ih formalno

prebacimo u neki od civilnih instituta kako bismo imali osnovda ih i daqe pla}amo. Sve smo to nameravali da u~inimo kakobismo spre~ili da se rasture qudi i oprema, jer kad se jednomrasture, takve ustanove vi{e ne mogu da se sastave. Posle se de-silo ono {to znate – do{ao je ministar dr Zoran Stankovi} i swim sam se brzo dogovorio oko toga da se otpu{tawa u Vonoteh-

ni~kom institutu prekinu. Nadam seda }emo nakon registracije i akredi-tacije na}i na~in da ta ustanova sta-ne na svoje noge.

• Ove godine je izdvojeno vi{e od milion evra za pla}awe nau~nih ~a-sopisa. Od toga nau~ni poslenici u Vojsci nisu dobili ni{ta. Kada }e

oni mo}i da koriste ~asopise i baze nau~nih podataka koje pla}a Mini-starstvo nauke i za{tite ìvotne sredine?

– [to pre. Nakon akreditacije,postoja}e samo tehni~ki problemi –da vidimo ko ima kakvu Internetmreù. A to zavisi pre svega od lo-kacije – gde su im zgrade, kakve su ikako moèmo {to brè da ih poveè-mo na akademsku mreù. Imamo ci-vilne institute koji su spremni darade taj posao.

• Kako }e biti regulisan status tih nau~nih poslenika, wihove plate?

– Nau~nicima u institutima po-slodavci su instituti, a ne Mini-starstvo. Prema tome, i oni }e ima-

ti isti poloàj kao qudi na fakultetima i institutima u gra|an-stvu. Mo}i }e da konkuri{u kod ministarstva za projekte, {to jezapravo glavni ciq ove akcije integracije vojne nau~ne delatno-sti, i da deo prihoda ostvaruju od Ministarstva nauke i za{titeìvotne sredine.

• I na kraju, da li }e i Va{ naslednik nastaviti Va{imkursom? Ovo je stara, bolna pri~a koju ni va{i prethodni-ci nisu zavr{ili. A vi? - Ja }u je zavr{iti. U tome je razlika izme|u mene i mojih

prethodnika, a i ove i prethodnih Vlada.

Mira [VEDI]Snimio Goran STANKOVI]

11

Œ Ciq Zakona o nau~noistraìva~koj delatnosti, usvojenog u decembru 2005.godine, jeste da reformi{e mreùnau~noistraìva~kih organizacija,poja~a ulogu nau~ne javnosti, a smawiulogu Ministarstva i ministra zaduènog za oblast nauke u dono{ewu odluka od zna~aja za srpsku nauku.

7/17/2019 022 Odbrana


12 15. avgust 2006.

Z

Ggeneral-major Zdravko Pono{, zastupnik na~elnika Gene-ral{taba VS, posetio je 250. raketnu brigadu PVO, u ko-joj je u isto vreme kontrolisana borbena gotovost. Koman-dant V i PVO pukovnik Dragan Katani} referisao je

o trenutnim potencijalima tog sastava za vo|ewe protivvazdu-hoplovne borbe.

Komandant brigade pukovnik Stanko Va-siqevi} istakao je da se dobri rezultati po-stiù uprkos problemima kao {to su nedo-voqna popuna vojni~kim sastavom, vi{aksredstava prenetih iz uga{enih jedinica ikompleksna {ema logisti~ke podr{ke drugimsastavima.

General Pono{ je potom obi{ao raket-ne divizione 250. raketne brigade stacioni-rane u kasarnama u Jakovu i Zucama. Pripad-nici brigade su demonstrirali svoju osposo-

bqenost za brzo izvo|ewe borbenih radwi ipostupaka. Prikazane su i modifikacije iz-vr{ene posledwih godina, kojima je bitno po-ve}ana efikasnost sistema. Naime, blokira-we radarskog kanala sistema neva u uslovi-ma ometawa prevazi|eno je ugradwom termo-vizijske kamere i laserskog daqinomera, a uupotrebu se uvode i digitalni logaritamskiprijemnici.

U obra}awu pripadnicima 250. raket-ne brigade, general Pono{ istakao je va-

`nost odlu~nog preduzimawa reformskih koraka u svim rodo-vima i slu`bama na{e vojske, iznalaèwem prave razmere iz-me|u relativno malih nov~anih sredstava i pove}awa kvalite-ta kadra.

A. A.

I Z A K T I V N O S T I Z A S T U P N I K A N A ^ E L N I K A G [ V S

Susret sa komandantom Kfora

General{taba Vojske Srbije dogovorili da unapredimo sarad-wu na svim nivoima. Imamo iste mete, iste ciqeve i re{ava-}emo ih zajedni~ki. Mi pokazujemo svima da Kfor i vojne srp-ske snage mogu da funkcioni{u zajedno.

Odgovaraju}i na pitawa novinara, general Valoto je is-takao da Kfor trenutno ima 16.000 vojnika na terenu, dobrouve`banih za misiju koju sprovode, te da su oni potpuno sprem-ni da ispune zadatke o~uvawa bezbednosti u pokrajini uo~i re-{avawa kona~nog statusa.

Z. M.

PARTNERSTVOM

DO RE[AVAWAPROBLEMAastupnik na~elnika General{taba Vojske Srbije general-major Zdravko Pono{ i komandant Kfora italijanski ge-neral-potpukovnik \uzepe Valoto susreli su se 4. avgusta uselu Rudare kod Kur{umlije.U razgovorima su u~estvovali i komandant Kopnenih snaga

general-potpukovnik Mladen ]irkovi}, potpredsednik Koordi-nacionog tela za jug Srbije Ninoslav Krsti}, na~elnik Komisijeza sprovo|ewe VTS pukovnik Miodrag Popovi} i {ef zajedni~-

ke komisije Kfora pukovnik Ole Kopen.Tom prilikom zakqu~eno je da saradwa izme|u Vojske Sr-bije i Kfora ide uzlaznom putawom i da }e se jo{ vi{e poja~a-ti zajedni~ka borba protiv ilegalnih aktivnosti na admini-strativnoj liniji prema Kosmetu.

Posle sastanka general-major Zdravko Pono{ je izjavio dai ovaj susret oslikava uspe{nu saradwu Vojske Srbije i Kfora.

– Mi smo se i danas saglasili – rekao je general Pono{– da granice i administrativne linije nisu u stawu da zaustavekriminal, terorizam i druge oblasti koje naru{avaju bezbed-nost. Uspe{nu kontrolu tih problema mogu da obezbede samo sa-radwa i partnerstvo vojske Srbije i Kfora. Na dobrom smo pu-tu da unapredimo tu saradwu, a ja sam preneo komandantu Kforaporuku ministra odbrane da smo mi spremni da idemo u tom prav-cu onoliko, koliko je i Kfor spreman da ide u tom smeru.

– Kao komandant Kfora – naglasio je general-potpukovnik\uzepe Valoto – zadovoqan sam jer smo se sa predstavnicima

Poseta 250. raketnoj brigadi PVO

POVE]AWE EFIKASNOSTISISTEMA

7/17/2019 022 Odbrana


13

P E R S P E R

DINKI]EVPOTPURIPi{eQubodragSTOJADINOVI]

F

D

Danasproizilazida je Srbijaneka vrstaprelaznog

oblika izme|upredsedni~kogi kancelarskogsistema.Zato se ne znako je glavni:onaj kome sunamewenepo~asti, ilionaj ko vr{i

istinsku vlast.

Da li se jo{ neko se}a Milana Pani}a? Zvalisu ga “biciklista“, jer je jo{ pedesetih godinapro{loga veka trenirao velosiped. A onda jepobegao u obe}anu zemqu i tamo vaqda spe~a-lio silne pare. Nije beào na to~ku, za tako

dalek put Milan je sebe utovario na brod. Bio je totu`ni slepi putnik koji je plovio u neizvesnost, ra-doznali emigrant iza gvozdene zavese.

Devedesetih su ga pozvali da bude premijer jugo-slovenske vlade. Sirotiwska Srbija znala je da cenibogata{a iz svojih redova. Onoga koji je utekao odovih i obogatio se ~ak tamo, kod onih. Kad je takavme|u najve}ima, za{to da ga ne pozovemo kao spas!

Pani} se odazvao, formirao svoj kabinet. Po-red funkcije prvog ministra sebi je uzeo i resorodbrane. I tu po~iwe veseqe. Premijer, to jest mi-nistar odbrane, neumorno je davao izjave, koje subile rezultat komi~ne nenadle`nosti. Drugim re~i-ma, izgleda da biciklista sasvim nije znao gde sena{ao i {ta mu je ~initi.

Na~elnik General{taba u ta slavna vremenaisto je bio Pani}. Ali ne Milan, nego @ivota. We-ga su radoznali novinari pitali {ta misli o novom

ministru odbrane, kao takvom, a general je odgovo-rio: “Ja o wemu kao ministru ne}u da se izjasnim,jer to nije moje. A o teniseru Milanu Pani}u mogu.Redovno ga bijem. Do|ite pa vidite!“

Da, to je bio prizor. Samo koji dan posle te di-plomatsko-sportske izjave, novinari su slikali prvoggenerala i prvog ministra u kratkim ga}ama. Igralisu tenis. Biciklista je imao sportsku liniju, a vojnik,onako, kao kuvar koji ne moè da odoli svom ume}u. Istvarno, Pani} je tukao Pani}a. General se kretaoboqe i brè, i logi~nije od ministra.

„’El sam vi rek’o?“ – dao je kratku izjavu @ivo-ta Pani} medijima.

otografije su obi{le svet. Ali, to nije pomoglona{oj odbrani. Jednog dana, kad je ministar biona putu ka svojoj novoj domovini, wegovi genera-li u Ministarstvu odbrane (@ivota Pani} mu

nije bio pot~iwen), javno su se ogradili od premije-ra i ministra. Rekli su, maltene, da taj ~ovek o od-brani zemqe nema pojma. Skoro da je {arlatan, on-aj koji se zabavqa sve rade}i naopako.

Pani} je smewen jedne no}i. Ali inercija “dvoj-stva“ u komandovawu je ostala. Javnost je jo{ od Ti-ta op~iwena poloàjem vrhovnog komandanta. Kadzasvira sve~ani mar{ za predaju raporta i stroja,podilaze `marci. Narod voli parade i vojni~kired. Avrhovni komandant je ve} u sferama koje sudaleko iznad obi~nog. Lako je bilo Titu, wegova ar-mija je imala pobedni~ku tradiciju.

Vrhovni komandanti posle wega nisu imalimnogo razloga za spokoj. Predsedni{tvo, a kasnije i

wegovi krwi ostaci, nisu znali {ta da rade saovla{}ewima. Nisu znali {ta da rade s armijom,nego su se, uz veliku dramu, razi{li po novim voj-skama. I oti{li u penzije, a neki od wih su odavno uTitovom svetu.

Tu, skoro, dobili smo Srpsku vojsku. Ona je na-stala kao rezultat prirodne deobe bra}e po }ale-tu, i uglavnom je do~ekana kao pastor~e. [ta da ra-

dimo s wom, aman bra}o i sestre!Da je reformi{emo, kao {to ina~e odavno ra-dimo! Nego {ta!

E, sad, ponovo se javqaju nedoumice oko nadle-`nosti. Oko jedne izjave ministra nastala je pravabura. Astvar nije nimalo jednostavna, mada naokoizgleda sasvim jasna.

akle ovako: Ustav Srbije donet je kad ista, tojest Srbija nije imala vojsku. U wemu (Ustavu)stoji (parafrazirano) da predsednik Repu-blike komanduje oruànim snagama u miru iratu![ta je to, ako formulaciju izvu~emo iz kontek-

sta (onoga) vremene i prebacimo u prezent? Moè seprimeniti, ali i ne mora. Ustavopisac osamdesetih

je ra~unao snage milicije i TO, vode}i ra~una da ne-ko, u konfuznom rasporedu vlasti i raspadu svega isva~ega ne “zloupotrebi“ prostornu komponentu, tojest istorijsku teritorijalnu odbranu.

Ta nesavr{ena odredba pomaè va`nim qudi-ma da je danas tuma~e po voqi. Dakle ovako “moglobi da bidne, ama ne mora da zna~i“. Jer, da se razu-memo: ministar odbrane je ~lan kabineta vlade. Da-kle instrument izvr{ne vlasti. Ustav Srbije i natom nivou ostaje nedore~en, jer je i napravqen zanesmetani transfer mo}i jednog ~oveka. To stawe jedevedesetih dobro definisao jedan ju`wak: “[ta jebre, kuj ne razbira sastojbu? (stawe, prim. aut.) Ku-de Sloba, tunak i vlas’!“

Zato je bilo mogu}e da mimo Ustava SRJ servil-

ni generali proglase Milo{evi}a za “vrhovnog“. “Nepi{e u Ustavu“, – obja{wavao je prvi me|u wima. “Nepi{e u Ustavu da je vrhovni, ali proizilazi!“

Danas proizilazi da je Srbija neka vrsta pre-laznog oblika izme|u predsedni~kog i kancelarskogsistema. Zato se ne zna ko je glavni: onaj kome su na-mewene po~asti, ili onaj ko vr{i istinsku vlast.Onaj koji pla}a.

Onaj koji pla}a, tome svira muzika!Da nije to Mla|an Dinki}, ~ovek koji je obe}ao

vi{e para i boqe dane za vojsku i wene penzionere?Moglo bi da bidne, makar simboli~no. Mla-

|a je muzi~ar, frontmen sastava koji se zove “Mo-netarni udar“. Bar on zna {ta zna~i svirati ba-dava.

Autor je komentator lista ”Politika“

7/17/2019 022 Odbrana


14 15. avgust 2006.

M I N I S T A R S T A N K O V I ] P O S E T I O 7 2 . S P

Specijalna brigada koju }emo uskoro formiratitreba da bude vrhunski osposobqena i opremqenanajsavremenijim sredstvima, s obzirom naizazove koje moèmo da o~ekujemo – rekao jeministar odbrane Stankovi} posle obilaskajedne od elitnih jedinica Vojske Srbijeu Kasarni “Rastko Nemawi}” u Pan~evu

BORBA OKO PREVLASTINAD VOJSKOM

NE POSTOJIU izjavi za Tanjug, 5. avgusta, ministar odbrane dr Zo-

ran Stankovi} rekao je da borba oko prevlasti nad VojskomSrbije ne postoji, jer na{e oruàne snage funkcioni{u pre-ma postoje}im, iako nedovoqno preciznim, zakonima i pro-pisima.

Predsednik Srbije Boris Tadi} rukovodi oruànim sna-gama Srbije i to niko nikada nije dovodio u pitawe, naglasioje ministar Stankovi} i dodao da je predsednik Srbije obave-{ten o svim aktivnostima Ministarstva odbrane i General-{taba Vojske Srbije i da se sve wegove odluke sprovode.

Ministar Stankovi} je tako|e istakao da za dva mese-

ca, koliko Ministarstvo odbrane funkcioni{e u okviruVlade Srbije, Vlada i wen predsednik ~ine velike naporeda nagomilane i nasle|ene probleme razre{e i pomognu Voj-sci Srbije da iza|e iz materijalne krize, ali i da se done-se odgovaraju}a zakonska regulativa koja bi pomogla funk-cionisawe Vojske Srbije. U tom smislu, Vlada Srbije i wenpredsednik obave{tavaju se o svim aktivnostima u Mini-starstvu odbrane i Vojsci Srbije, a sprovode se i odlukekoje se donose na sednicama Vlade, a ti~u se zakona, mate-rijalnih i drugih davawa, rekao je ministar Stankovi}.

On je konstatovao da su, prema tome, u dosada{wem pe-riodu, bile ispo{tovane odluke u vezi sa Vojskom Srbije ko-je su donosili i predsednik Srbije i republi~ka vlada.

Ministar Stankovi} je objasnio da je prilikom nedavne

posete Pan~evu u izjavi novinarima èleo da potencira ci-vilnu kontrolu nad Vojskom Srbije i dodao da je ta izjavaizazvala reakciju u smislu ko komanduje Vojskom, a ne kakoda se pomogne oruànim snagama da funkcioni{u do usvaja-wa zakonskih izmena.

Ministar odbrane je objasnio da je Nacrt vojne doktri-ne poslat na razmatrawe i predsedniku Srbije i Vladi Sr-bije i dodao da }e taj dokument biti potpisan i usvojen tekposle usvajawa Nacionalne strategije bezbednosti, Strate-gije odbrane i drugih strate{kih dokumenata Vojske, te “se-ta” zakona posve}enih oruànim snagama.

Ministar Stankovi} je objasnio da je u Nacrtu vojne doktrine predvi|ena mogu}nost upotrebe Vojske u slu~aju an-titeroristi~kih dejstava na podru~ju Srbije. Imaju}i u vidu

da je nosilac protivteroristi~kih dejstava Ministarstvounutra{wih poslova, u slu~aju eskalacije teroristi~kih dej-stava Vlada Srbije moè doneti odluku o upotrebi antite-roristi~kog bataqona specijalne brigade koja }e biti for-mirana krajem septembra, rekao je ministar odbrane. Mi-nistar je tako|e pojasnio da Vlada Srbije tu odluku ne moèda donese van zakonom predvi|ene procedure koja podrazu-meva najpre “dono{ewe odluka od strane Skup{tine Srbijei predsednika Srbije”, ~ije su nadle`nosti jasno definisa-ne u takvim slu~ajevima.

“Prilikom priprema za posetu Pan~evu shvatio sam daje Vojna doktrina potpisana i na taj na~in sam izrekao nei-stinu kojom sam izazvao buru kod nekih politi~kih grupacija,pa im se ovim putem, kao i gra|anima Srbije, izviwavam “,

rekao je ministar odbrane Srbije u izjavi za nacionalnuagenciju.

S O K O L ON A S T A V Q

Ministar odbrane dr Zoran Stankovi} i zastupnik na~elnikaGeneral{taba VS general-major Zdravko Pono{ posetilisu 3. avgusta pripadnike 72. specijalne brigade. Specijalciiz te elitne jedinice koja je sme{tena u Kasarni “Rastko Ne-

mawi}” u Pan~evu, prikazali su tom prilikom deo sadràjaizsvoje borbene obuke i potvrdili vrhunsku spremnost i obu~e-nost za izvo|ewe i najteìh vojni~kih zadataka.

Ministar Stankovi} je izjavio da je impresioniran iskaza-nim profesionalizmom specijalaca koji i po avgustovskoj vreli-ni uspe{no izvode sloènu obuku i izvr{avaju veoma zahtevnezadatke na celoj teritoriji Srbije.

Specijalna brigada Vojske Srbije, ~ije je formirawe pla-nirano za 29. septembar, ukqu~i}e u svoj sastav pripadnike sa-da{we 72. specijalne brigade, 63. padobranske brigade i deo

pripadnika protivteroristi~kog odreda “Kobre”. U toj novoj je-dinici tako|e }e se na}i i jedan broj vrhunskih ronilaca iz 82.

7/17/2019 022 Odbrana


15

I J A L N U B R I G A D U I G A R N I Z O N Z A J E ^ A R

IA J U L E T

Zastupnik komandanta Devete pe{adijske brigade potpukov-nik Tomislav Petrovi} je na po~etku posete informisao mini-stra o zoni odgovornosti tog sastava, ostvarenim rezultatima uradu, dostignu}ima u izgradwi borbene gotovosti, procesu ospo-sobqavawa vojnika roda pe{adije i problemima koje imaju. Po-tom je ministar Stankovi}, u pratwi pomo}nika za politiku od-brane Sneàne Samarxi}-Markovi}, zamenika na~elnika Upra-ve za operativne poslove G[ VS general-majora Qubi{e Diko-

vi}a i zamenika komandanta Kopnenih snaga general-majora Vla-dimira Stojiqkovi}a, obi{ao neke od sadràja obu~avawa nave`bovnim i sportskim poligonima Kasarne ”Nikola Pa{i}”.

Ministar odbrane je informisao stare{ine i vojnike zaje-~arskog garnizona o stawu i perspektivama razvoja sistema od-brane Republike Srbije i odgovorio na brojna pitawa. U zaje-~arskom garnizonu, po Strategijskom pregledu odbrane , u budu}-nosti }e se nalaziti Centar za obuku vojnika i dva pe{adijskabataqona Tre}e brigade Kopnene vojske.

Tokom boravka u garnizonu Zaje~ar, ministar Stankovi} jerazgovarao i sa predsednicima op{tina Zaje~ar, Kwaèvac, So-kobawa, Boqevac, Bor, Negotin, Kladovo, Majdanpek, Dowi Mi-

lanovac, Para}in i @agubica o pitawima saradwe Vojske i lo-kalnih samouprava. Na tom sastanku posebna pa`wa je posve}e-na re{avawu vi{ka vojnih nepokretnosti i mogu}nostima i è-qama op{tina da u tom procesu u~estvuju.

– Mi se nadamo da }emo u narednom periodu uspeti da pro-vedemo proces otu|ewa vi{kova vojne imovine i da }emo iz tihsredstava obezbediti boqe funkcionisawe vojske, weno opre-mawe, poboq{awe stawa infrastrukture i re{avawe stambenihproblema – naglasio je ministar Stankovi}.

Predsednici op{tina u Timo~koj krajini pokazali su velikointeresovawe za vojne nepokretnosti i ponudili konkretne pred-loge za eventualnu razmenu ili kupovinu vojne imovine. Op{tizakqu~ak je da su odnosi izme|u vojske i lokalnih samouprava od-li~ni i da ih treba jo{ vi{e unaprediti preko raznih modela sa-

radwe. Z. MILADINOVI]

SUSRET SA PREDSTAVNICIMA

JU@NOBANATSKOG OKRUGA

Ministar odbrane dr Zoran Stankovi} sa saradnicimarazgovarao je u Pan~evu sa predstavnicima ju`nobanatskih op-{tina i okruga o saradwi Vojske i lokalnih samouprava.

Gosti i doma}ini su zajedni~ki konstatovali da je saradwacivilnih struktura i Vojske na izuzetno visokom nivou, {to senajboqe videlo za vreme odbrane od prole}nih poplava, te u po-

mo}i u komunalnim poslovima u op{tini Pan~evo koje obavqajuinèwerijske jedinice Vojske Srbije.Posebna tema razgovora bilo je re{avawe problema veza-

nih za imovinu koju u op{tinama Ju`nobanatskog okruga: Alibunar,Plandi{te, Vr{ac, Kovin i Pan~evo koristi Vojska Srbije. Izne-ti su predlozi da se razmotri mogu}nost zamene pojedinih nekret-nina da bi ih boqe koristili i Vojska i lokalna samouprava.

pomorskog centra u Kumboru koji su se izjasnili da karijeru na-stave u Vojsci Srbije.

Prema najavi ministra Stankovi}a, deo investicionog pla-na Vlade Srbije koji se odnosi na Vojsku Srbije bi}e predsta-vqen javnosti krajem avgusta. To }e biti jasan pokazateq da dr-

àva Srbija preduzima odre|ene mere za poboq{awe poloàjasvojih oruànih snaga. A. ANTI]

DOBRA SARADWASA LOKALNOM

SAMOUPRAVOMMinistar odbrane dr Zoran Stankovi} sasaradnicima posetio je stare{ine i vojnike uzaje~arskoj kasarni ”Nikola Pa{i}”, gde jerazgovarao i sa predstavnicima lokalnesamouprave iz jedanaest op{tina na tom podru~ju

PRAVDA JE DOSTI@NAOdgovaraju}i na pitawa novinara, ministar odbrane Zo-

ran Stankovi} je istakao da je u~estvovao u prikupqawu doka-za za povrede me|unarodnog humanitarnog prava na prostorunekada{we Jugoslavije od 1991. godine i da je vi{e od 200.000dokumenata predato Ha{kom tribunalu.

– Pre vi{e godina – rekao je Zoran Stankovi} – dostavi-li smo dokaze i o odgovornosti Atifa Dudakovi}a. Pravda jeponekad spora ali dosti`na i ja mislim da }e u narednom pe-riodu qudi koji su odgovorni za smrt Srba i ostali koji su po-vredili me|unarodno humanitarno pravo, ipak, odgovarati.

7/17/2019 022 Odbrana


15. avgust 2006.16

T E M

A

BEZ WIH SENE MO@EOdbrana Republike Srbijemora biti utemeqena na znawu,ali ne po receptu iz pro{losti.Da bi se nau~noistraìva~kadelatnost danas kvalitetnoobavqala, weni kapacitetimoraju biti uskla|eni saekonomskim mogu}nostima zemqei operativnim potrebama vojske,a neophodno je {to pre re{itii status vojnih nau~nih ustanovai nau~nog kadra.

N A U ^ N A D E L A T N O S T

U S I S T E M U O D B R A N E

Nije nepoznato da odbrana treba da bude utemeqena, izme-|u ostalog, i na primeni rezultata nau~noistraìva~kograda iz svih nau~nih oblasti. Iz tog razloga, nau~ni i

razvojni rad za potrebe odbrane predstavqaju jedan odkrupnijih zadataka svih struktura dru{tva, pa prema tome

i svih wegovih nau~nih radnika i institucija. Me|u wima vid-no mesto zauzimaju i organizacija, usmeravawe, pra}ewe iafirmisawe nau~noistraìva~ke delatnosti na nivou Mini-starstva odbrane i Vojske Republike Srbije.

O nau~nim poslenicima u Ministarstvu odbrane i Vojscidonedavno se malo govorilo. Znalo se da u institutima radeinèweri ma{instva, elektrotehnike, elektronike, informa-ti~ari, geodete, da ima i matemati~ara, fizi~ara, hemi~ara,tehnologa, lekara, stru~waka iz korpusa dru{tvenih nauka...Znalo se da rade na razvijawu i modernizaciji sredstva NVO,odnosno da se bave NIR-om u oblasti odbrambenih tehnologi-ja, vojnih i medicinskih nauka zna~ajnih za odbranu, te da nekivojni nau~nici imaju visoka nau~na i nastavna zvawa, ali jewihov rad, sem u medicinskim naukama, ostajao malo dostupanjavnosti. Nataloèna gor~ina vojnih nau~nih radnika izbilaje na videlo tokom pro{le godine kada je preko medija doprlainformacija da je zbog reformskih otpu{tawa u Vojsci, Vojno-tehni~ki institut ostao bez polovine svog sastava.

Nau~noistraìva~ki kadrovi koji su nekad u instituteprimani kao najboqi mladi studenti, postajali oficiri i vr-sni stru~waci, danas su nekako zapostavqeni. O tom segmenturada Vojske otvoreno se pri~a, a najva`nije informacije moguse dobiti u Upravi za strategijsko planirawe u Sektoru za po-litiku odbrane MO, koja se bavi planirawem zadataka nau~-noistraìva~kog rada, inventivne delatnosti i ekspertskog

ocewivawa, usavr{avawa nau~nog kadra, te me|unarodne voj-ne saradwe u oblasti nau~noistraìva~ke delatnosti.

7/17/2019 022 Odbrana


17

BAZA PODATAKA

Prethodnim Zakonom o vojnim {kolama i vojnim nau~-noistraìva~kim ustanovama bilo je predvi|eno da se vodiregistar vojnih nau~nih ustanova i registar nau~noistra-ìva~kog kadra. Baza podataka zapo~ela je da se puni uUpravi za {kolstvo G[ i bila je oslowena na Upravu zakadrove – koja je koristila bazu KAIS-a. Zbog promena u

organizacijskoj strukturi MO i Vojske taj informacionisistem danas ne zadovoqava potrebe koje se odnose naobezbe|ewe kontinuiranog rada i neprekidnog toka i ob-rade informacija vezanih za efikasnost funkcionisawasistema NID u MO i Vojsci. Rok za realizaciju i uvo|ewenovog sistema je maj 2007. godine. Jedan od autora starog inovog programa “Informacioni sistem nau~noistraìva~-ke delatnosti MO i Vojsci” je potpukovnik Miodrag Seku-li}, magistar ra~unarske tehnike.

INVENTIVNOST

U Ministarstvu odbrane postoji jedinstven, centra-lizovani sistem za{tite i preuzimawa svih vrsta inova-cija zna~ajnih za odbranu i bezbednost zemqe. Suorgani-zator me|unarodne izlo`be pronalazaka i novih tehno-logija “PRONALAZA[TVO-BEOGRAD 2006”, na kojoj sunastupili i inovatori iz MO i Vojske, bilo je upravo na-{e ministarstvo. Nastup na{ih pronalaza~a bio je veo-ma zapaèn, a dobili su i niz priznawa. U 2005. godiniod planiranih 16 realizovano je 10 zadataka inventivnedelatnosti. Trenutno se obra|uje 29 predmeta, od toga su~etiri konkretna predloga, sedam tehni~kih unapre|ewa

i 18 pronalazaka.

Na~elnik te uprave pukovnik prof. dr Mitar Kova~ smatra dase nakon duèg perioda uru{avawa istraìva~kih kapaciteta~ine ohrabruju}i poku{aji da se zaustavi negativan trend.

– Mislim da je najgore vreme za nauku u sistemu odbranepro{lo. Izlaz iz postoje}e situacije nalazi se u razvijawureorganizovanih nau~nih i tehnolo{kih kapaciteta, kojima semogu realizovati nau~ni i inventivni projekti.

IZUZETNO TE[KO STAWE

Na osnovu sada{we analize, osnovni nedostatak postoje-}eg sistema NID je {to se wegovi elementi nalaze u razli~i-tim organizacionim sastavima MO i Vojske, a to usloàvaupravqawe. Veliki problemi su i brojnost u tim ustanovama ineodgovaraju}a kadrovska struktura. Ako se tome doda hroni~-ni nedostatak para za ozbiqnije nau~noistraìva~ke projek-te, te odliv afirmisanog i iskusnog nau~nog kadra, ali i nedo-

voqan priliv mla|eg kadra, onda je jasno da je ukupno staweNID u MO i VS posledwih godina izuzetno te{ko.

U kakvim je uslovima radio nau~noistraìva~ki kadar i

kakav je bio wihov status? Odobrena finansijska sredstva zanau~noistraìva~ki rad bila su mnogo mawa od potrebnih pase zbog nemogu}nosti finansirawa nau~nih projekata osipaonau~ni kadar i ga{ene pojedine istraìva~ke oblasti. Nedo-voqno se ulagalo u laboratorije i druge kapacitete nau~noi-straìva~kih ustanova (kabinete, poligone, prototipske radi-onice, nau~nu literaturu, hardversku i softversku podr{ku),bila je slaba razmena nau~nih informacija, a saradwa na{ihustanova sa ustanovama u svetu je gotovo prekinuta. To je do-prinelo izostajawu kvalitetnijih rezultata istraìvawa kojibi se publikovali u doma}im i me|unarodnim ~asopisima, {toje preduslov za sticawe nau~nih i nastavnih zvawa.

OSNOVI ZA REFORMU

Sem toga, status vojnih nau~nih ustanova i nau~nog kadranije izjedna~en sa onim u dru{tvu, a ni formacijski elementiza nau~na i nastavna zvawa nisu definisani na pravi na~in.

Nau~noistraìva~ka delatnost, kao jedinstvena funkcijau sistemu odbrane Republike Srbije, jeste zna~ajan ~inilac ipokreta~ razvoja Vojske, posebno sa stanovi{ta wenog opre-mawa i modernizacije. Da bi se ta funkcija kvalitetno ostva-rivala, nau~noistraìva~ki kapaciteti moraju biti uskla|enisa ekonomskim mogu}nostima zemqe i operativnim potrebamaVojske izraènih u strategijsko-doktrinarnim dokumentima.O~uvawe nau~nog kadra, definisawem wegovog statusa na novina~in u sistemu odbrane i dru{tvu, postao je uslov progresa,nastanka novih znawa i efikasne strategije.

Da bi se uspe{no ostvarila nau~noistraìva~ka delat-nost, Uprava za strategijsko planirawe, u saradwi sa nosioci-ma drugih zna~ajnih funkcija i poslova u sistemu odbrane i iz-van wega, tokom pro{le i po~etkom ove godine preduzela je nizmera za unapre|ewe NID-a i stvarawe strategijsko-doktri-narnog i normativno-pravnog okvira za wegovo reformisawe.

– Do sada je ura|en Nacrt zakona o nau~noistraìva~koj delatnosti u MO i Vojsci koji je predat u proceduru krajempro{le godine. On nije usvojen jer }e se zbog promena u pogle-du statusa MO i Vojske u novouspostavqenom dràvnom siste-mu, u oblastima nau~noistraìva~ke delatnosti i {kolstvaprimewivati republi~ki zakoni, a odgovaraju}im podzakon-skim aktima bi}e iskazane na{e specifi~nosti u odnosu nadru{tvo. Zavr{en je i projekat “Reforma sistema nau~noi-

straìva~ke delatnosti u MO i Vojsci” koji je predstavqen Ko-legijumu ministra odbrane u decembru pro{le godine. Re{ewa

7/17/2019 022 Odbrana


iz tog projekta u{la su u najzna~ajniji dokument kojim se pro-jektuju reforme – Strategijski pregled odbrane (u delu koji seodnosi na prioritete u nau~noistraìva~koj delatnosti). Za-vr{eni su i Kriterijumi za dodeqivawe godi{we nagrade za najboqi nau~noistraìva~ki projekat, doktorsku disertaciju i

magistarski rad u MO i Vojsci, a prve nagrade su nedavno po-deqene – isti~e pukovnik Bo{kovi} i dodaje da je pokrenutainicijativa za priznavawe nau~nih zvawa ste~enih u MO i Voj-sci, radi sticawa minimalnih uslova za registraciju nau~noi-straìva~kih ustanova u okviru MO u Registar nau~noistra-ìva~kih organizacija Republike Srbije. Registracijom vojnihnau~noistraìva~kih ustanova u MO obezbedi}e se uslovi zawihovo u~e{}e u realizaciji projekata koje finansira Mini-starstvo nauke i za{tite ìvotne sredine. Dobro je {to }emou proceduri registracije NIU u MO u Registar nau~noistra-ìva~kih organizacija Republike Srbije i pri re{avawu dru-gih problema imati podr{ku Ministarstva nauke i za{tite i-votne sredine, kako je izjavio ministar dr Aleksandar Popo-vi}, povodom dodele Godi{we nagrade za najboqi nau~noistra-

ìva~ki projekat, doktorsku disertaciju i magistarski rad.

OBJEDIWAVAWE VOJNIH

NAU^NIH USTANOVA

Projekat “Reforma sistema nau~noistraìva~ke delatno-sti u MO i Vojsci” predvi|a kompletnu racionalizaciju svihnau~noistraìva~kih ustanova (NIU) i wihovo objediwavawe.Prvi korak je u~iwen u ustanovama sa srodnim nau~nim disci-plinama jer je integracija bila najbezbolnija i najlak{a, beznekih ve}ih materijalnih ulagawa i drugih prate}ih posledica.Tako su integrisani Vojnoistorijski institut i Institut ratneve{tine u Institut za strategijska istraìvawa. Ve} je ura|e-na sistematizacija radnih mesta i taj novi institutu trebalo

bi da se formira do kraja septembra ove godine. Sli~no ovomprimeru, odvija se i proces objediwavawa opitnih centara.

15. avgust 2006.18

RASKORAK

Veliki je raskorak izme|u potrebnih i odobrenih finan-sijskih sredstava za realizaciju zadataka iz Plana NID-a.Za realizaciju tih zadataka nosioci planirawa su za 2005.godinu traìli 205,2 miliona dinara, a Re{ewem o finan-sirawu odbrane iz sredstava utvr|enih Zakonom o buxetu

Republike Srbije odobreno je samo 37,5 miliona, odnosno18 odsto, dok je realizovano 33,9 miliona dinara.

MALO, A MNOGO

Za realizaciju dva velika projekta VMA koji su odvelikog zna~aja (Geneti~ki i }elijski bioinìwering u me-dicini i Klini~ki, patofiziolo{ki molekularni aspektitraume i inflamacije, za period 2006–2010) potrebno jeu prvoj istraìva~koj godini obezbediti finansijskasredstva u iznosu od 150.000 evra za nabavku specifi~-nih hemikalija i reagenasa iz uvoza, i 60.000 evra zau~e{}e 30 istraìva~a na me|unarodnim kongresima i

simpozijumima. I to malo je za vojni buxet mnogo.

– Pomenuti program razvoja NID trebalo bi da uputina sve budu}e promene koje se moraju zavr{iti do 2010. go-dine. Po nekoj na{oj viziji, iskazanoj u Strategijskom pre-gledu odbrane, a po uzoru na razvijene zemqe sveta, krajwafaza mogla bi da bude objediwavawe svih vojnih nau~nih

ustanova u jedinstven centar za odbrambene studije, odnosnoodbrambena istraìvawa. To je te{ko ostvariti do 2010, jerotpor pruàju pojedine organizacione jedinice MO – kaèBo{kovi}.

7/17/2019 022 Odbrana


Ideja je ipak jasna, spajawem }e se koncentrisati nau~nikadar i smawiti administracija. A upravo je racionalizacijau organizacionom smislu jedan od kqu~nih preduslova za re-formu.

STAWE KADRA

Bolna pitawa za sve nau~ne poslenike u Vojsci su status i

perspektiva. Nau~ni potencijal je toliko osiroma{en da se mo-raju obezbediti mehanizmi kojima bi se postoje}i kadar zadr-ào i stimulisao dolazak kvalitetnog kadra iz gra|anstva.

– Prema raspoloìvim podacima, zakqu~no sa 30. decem-brom 2005. evidentirana su 774 istraìva~a u MO i VS. Odtoga broja, 372 imaju nau~no i nastavno zvawe i visoke refe-rence za nau~no istraìvawe, {to i daqe predstavqa zna~ajanpotencijal. Me|utim, formacijom je za taj period predvi|eno daakademska zvawa ima duplo vi{e qudi. Takav nesklad izme|u po-treba i stvarnog stawa nau~noistraìva~kog kadra posledicaje, izme|u ostalog, i zbog Kriterijuma organizacijsko-formacij-ske strukture komandi jedinica i ustanova MO i Vojske koji nisuprilago|eni potrebama MO, posebno u delu koji se odnosi nanau~noistraìva~ke ustanove. Wihovom primenom de{ava se da

u vojnim nau~nim ustanovama lica sa niìm akademskim zvawemrukovode onima koji imaju vi{a akademska, nau~na ili nastavnazvawa. Na Vojnoj akademiji se i daqe izjedna~ava doktorat sageneral{tabnim usavr{avawem. To navodi na zakqu~ak o nedo-slednosti dorade tih kriterijuma – isti~e pukovnik dr Miro-slav Stani}, na~elnik Odeqewa za nau~nu i inventivnu delat-nost i AIS u Upravi za strategijsko planirawe.

On kaè da }e Uprava za strategijsko planirawe, u okvi-ru svoje nadle`nosti, inicirati kod Uprave za kadrove i Upra-ve za organizaciju da se to pitawe re{i na pravi na~in. Tainicijativa }e se posebno odnositi na redefinisawe forma-cijskih elemenata za nau~na zvawa radi ostvarivawa odgova-raju}e poloàjne grupe.

Ali kako zadràti kadar i privu}i mla|e stru~wake?

– Wihov kvalitet mora da bude normativno regulisan, astimulacija mora da postoji. Mi }emo pokrenuti postupak da seodgovaraju}im propisima predvidi na~in stimulisawa NIK –bilo da je re~ o visini plate, dodatnoj polovini ili celoj pro-

storiji stana, zadràvawu u slu`bi do biolo{ke granice od 65godina za mu{karce, u skladu sa re{ewima u dru{tvu, radi o~u-vawa NIK, dok se odgovaraju}im programima ne obezbedi we-govo podmla|ivawe. Smatramo da im treba dati prednost zaspecijalizaciju i usavr{avawe u inostranstvu. @elimo da u~i-nimo teàk nau~ni rad privla~nijim za one koji po~iwu wimeda se bave i da im kaèmo da, pored vojnostru~ne, i vojnonau~-na linija ima jednaku vrednost, ako ne i ve}u. I to mora da bu-de poznato studentu ~etvrte godine Vojne akademije, koji je za-interesovan za NIR u odre|enoj nau~noj oblasti, da je jednako

vredno biti doktor nauka kao i general u sistemu odbrane i da}e imati jednaki status, jednaka primawa, ~ak }e mo`da biti uprednosti jer moè svojim doktorskim zvawem da mewa pozici-je u dru{tvu – kategori~an je pukovnik mr Bo{kovi}.

POLA NEDOSTAJE

Zakqu~no sa 30. decembrom 2005. evidentirana su774 istraìva~a u MO i VS, od toga 372 imaju nau~no inastavno zvawe i visoke reference za nau~no istraì-vawe {to i daqe predstavqa zna~ajan potencijal. For-macijom je me|utim (do pomenutog datuma) predvi|eno daakademska zvawa ima 1.537 qudi, dakle nedostaje polo-vina. Najkriti~nija situacija je u vojnim nau~nim ustano-vama u kojima ima 611 istraìva~a, a nedostaje 837 (58odsto). Istovremeno, 83 pripadnika MO i VS su raspo-

re|ena na radnim mestima van nau~nih i istraìva~kihustanova ili vojnih {kola.

STAROSNA STRUKTURA

Starosna struktura nau~noistraìva~kog kadra ta-ko|e nije povoqna. Polovina od ukupnog broja istraì-va~a (407) je u stvarala~kom zenitu, dakle starijih od 45godina i oni po vojnim kriterijumima nisu perspektivni.Do 45 godina ìvota ima 367 istraìva~a (47%), a po-sebno zabriwava podatak da ih je samo 15 (4%) starosti

do 30 godina.

7/17/2019 022 Odbrana


IZDVAJAWE ZA NAUKU

U toku 2006. godine za potrebeNIR-a u MO i Vojsci izdvojeno je 0,4%(2004 – 0,6%; 2005 – 0,3%) od ukupnihsredstava za finansirawe teku}ih zada-taka sistema odbrane iz buxeta Repub-like Srbije, {to se prema postoje}improjekcijama ne}e promeniti ni do 2010.godine. Za 2007. godinu za potrebe NID-

a predvi|a se izdvajawe u visini od45.189.000 dinara, odnosno 0,4% ukup-nih sredstva za finansirawe teku}ih za-dataka sistema odbrane iz buxeta Repu-blike Srbije.

Pukovnik mr Qubi{a Petkovi}, na-~elnik Odseka za NID u Upravi za stra-tegijsko planirawe, obja{wava da je odtih sredstva predvi|eno 30 miliona di-nara za potrebe istraìvawa i razvojaNVO, 9.689.000 dinara za istraìva-we i razvoj u oblasti ostalih nauka, eks-pertskog ocewivawa, inventivne delat-nosti, u oblasti vojnog {kolstva, ratne

ve{tine, tri i po miliona za istraì-vawe u oblasti medicinskih nauka, mi-lion i po za materijale za geografski ihidrografski premer i izradu karata imetrolo{kog obezbe|ewa, a 500.000 di-nara za materijale za geodetski premer i potrebe vojnog ka-tastra.

– O~ekujemo da }emo krajem ove godine u saradwi sa Mi-nistarstvom nauke i za{tite ìvotne sredine Republike Sr-bije delom ublaìti probleme finansirawa i realizacijeprojekata, pod pretpostavkom da se u tom periodu registrujuNIU u MO Republike Srbije u Registar nau~noistraìva~kihorganizacija Republike Srbije. Samo u tom slu~aju na{i in-stituti bi}e u mogu}nosti da konkuri{u za realizaciju proje-

kata na doma}em i me|unarodnom nivou, u skladu sa Zakonom o NID Republike Srbije – isti~e pukovnik Petkovi}.

Radi celovitog preispitivawa sistema vrednosti i uspe-{nijeg oìvqavawa funkcije NID, koja je od strategijskog zna-~aja za reformu sistema odbrane, neophodno je {to pre i ce-lovito redefinisati status nau~nog kadra. Takav pristup jeneophodan kako bi se mladi qudi opredeqivali da se bave timte{kim poslom koji je uslov razvoja vojne delatnosti.

– Bez nauke na{a praksa ostala bi zastarela i obogaqenai nesposobna da afirmi{e bilo koju funkciju u sistemu odbranei vojnu delatnost u celini – poru~uje pukovnik dr Mitar Kova~.

Mira [VEDI]

Snimili Goran STANKOVI] iDarimir BANDA

15. avgust 2006.20

PRIZNAVAWE

NAU^NIH ZVAWA

Da bi se re{io pro-blem oko priznavawa nau~-nih zvawa ste~enih u MOministar odbrane dr Zo-ran Stankovi} pokrenuo jeinicijativu prema Mini-starstvu nauke i za{titeìvotne sredine. Predlo-èno je da se priznaju po-stoje}a nau~na zvawa povaè}em Zakonu o vojnim{kolama i VNIU (SVL, broj27/94, 41/99) i Pravilni-ka o kriterijumu za stica-we nau~nih zvawa NIU (SVL, broj 21/2000) da bise slede}i izbori u nau~nazvawa vr{ili prema zako-nu i kriterijumima za sti-cawe nau~nih zvawa Repu-blike Srbije.

Brojno stawe nau~noistraìva~kog kadra – akademska,nau~na i nastavna zvawa u 2005.

Vojni nau~ni poslenici po godinama starosti u 2005.

7/17/2019 022 Odbrana


21

Zavr{ena jo{ jedna serija kursevastranih jezika na Vojnoj akademiji

KOMUNIKACIJOMDO RAZUMEVAWATromese~ni intenzivni kurs engleskog jezika ipetomese~ne kurseve italijanskog, francuskog, gr~kogi nema~kog jezika zavr{ilo vi{e od stotinupripadnika Ministarstva odbrane i Vojske

trani jezici se u na{oj vojsci izu~avaju vi{e od 150 godi-na. Najve}i zamah u u~ewu ruskog, nema~kog i francuskogjezika u srpskoj vojsci bio je uo~i balkanskih ratova ipred Prvi svetski rat, a 1952. godine, u tada{woj JNA,

osnovana je i [kola stranih jezika, u kojoj su izu~avani i dru-gi strani jezici. etiri decenije kasnije, 1992. godine, na Voj-noj akademiji formirana je Katedra stranih jezika ~iji su pro-fesori, uporedo s otvarawem na{e zemqe prema svetu, iz go-dine u godinu bili sve angaòvaniji. S obzirom na to {to je

nedavno otpo~elo izu~avawe engleskog jezika po novim progra-mima i metodologiji STANAG, {to nas, na odre|eni na~in, pri-bliìva evropskim i svetskim integracijama, u kalendar pre-kretnica u razvoju osposobqavawa pripadnika Vojske u obla-sti stranih jezika moèmo da upi{emo i 2006.

Stoga i sve~anost povodom zavr{etka {kolovawa jo{ jed-ne generacije slu{alaca tromese~nog intenzivnog kursa engle-skog i petomese~nih te~ajeva francuskog, italijanskog, gr~kog inema~kog jezika, organizovana po~etkom avgusta na Vojnoj aka-

demiji ima poseban zna~aj. Pored na~elnika Vojne akademijegeneral-majora mr Vidosava Kova~evi}a, budu}im predstavni-cima na{e vojske u mirovnim operacijama i humanitarnim mi-sijama obratili su se i vojni izaslanici zemaqa ~iji su jezikizu~avali u kabinetima stranih jezika opremqenim i zahvaqu-ju}i donacijama britanske, nema~ke, gr~ke i francuske vlade.

– Masovnije i intenzivnije savla|ivawe stranih jezika omo-

gu}i}e nam da se Evropi i svetu predstavimo na pravi na~in, da se{kolujemo u inostranstvu, da sti~emo razli~ita i raznovrsna zna-wa i prijateqe u stranim armijama. Sve to vodi na{em masovni-jem prisustvu u svetskim mirovnim operacijama i ve}oj komunika-ciji pripadnika Vojske u susretima s evropskim kolegama – rekaoje, izme|u ostalog, general Kova~evi}.

Uspeh koji su postigli slu{aoci 56. klase osnovnih kurse-va italijanskog, gr~kog, francuskog i nema~kog jezika za nijan-su je boqi od pro{logodi{weg, iznosi 8,48, dok su slu{aociintenzivnog drugostepenog kursa engleskog jezika ostvarili re-zultat 7,62. Budu}i da je re~ o prvoj generaciji pripadnika voj-ske osposobqavanih iz engleskog jezika po STANAG standardi-ma i da je sli~na materija ranije izu~avana duè od pet mese-ci, postignuti uspeh je veliko ohrabrewe za nastavnike i ne-mala obaveza za budu}e polaznike kursa engleskog jezika.

D. GLI[I]

S

NAJBOQINajboqe rezultate me|u 43 slu{aoca u 56. klasi (za-

vr{na ocena 10, 00) postigli su kapetan Ivan Deli} nakursu francuskog jezika, major Dragi{a Zlatkovi} (ne-ma~ki), poru~nik Miqan Milki} (italijanski) i potporu~-nik Predrag @ivanovi} na kursu gr~kog jezika.

Od 58 slu{alaca na kursu engleskog jezika najboqiuspeh postigli su potporu~nik Milo{ Stankovi}, kapetanIgor Mihajlovi} i civilno lice Sla|ana Mir~evski.

Sve~anost u Poàrevcu

PRVI PODOFICIRI

VOJSKE SRBIJEU Kasarni ”Veqko Dugo{evi}” u Poàrevcu prigodnom sve~a-no{}u obeleèn je zavr{etak {kolovawa u~enika 13. klase Spe-cijalisti~ke sredwe vojne {kole Kopnene vojske i unapre|ewe upodoficirske ~inove.

Komandant Kopnenih snaga Vojske Srbije general-potpukovnikMladen ]irkovi} rekao je tom prilikom da su trenutno glavni ci-qevi Vojske sprovo|ewe reformi i profesionalizacija.

Najboqim u~enicima Aleksandru Gvozdenovi}u (Kopnena voj-ska), Nenadu Kova~evi}u (Vazduhoplovstvo i PVO) i Daliboru Bur-gi}u (Logistika) general ]irkovi} uru~io je pi{toqe sa posvetom.

U Nastavnom centru u Poàrevcu {kolovano je 90 u~enikaOdseka KoV. Na Odseku Logistike u Novom Sadu jednogodi{we{kolovawe zavr{ilo je 14 u~enika, a na Odseku V i PVO u Bataj-

nici 38 u~enika.S. P.

Saop{tewe Ministarstva odbrane

PREME[TAWE KADRAPosle referenduma u Republici Crnoj Gori profesionalni

vojnici su anketirani o tome gde èle da nastave slu`bu. Za pre-me{taj iz Crne Gore u Srbiju izjasnilo se 534 profesionalnihvojnika (297 oficira i 237 podoficira) i 38 civilnih lica. Pre-me{taj iz Srbije za Crnu Goru zatraìlo je 18 profesionalnihvojnika (sedam oficira i 11 podoficira), ali crnogorski organinisu omogu}ili preme{taj dvojice i oni }e ostati na svojim rad-

nim mestima u Vojsci Srbije.Iz Crne Gore u Srbiju preme{teno je do 1. avgusta 467 pro-

fesionalnih vojnika, od kojih 273 oficira i 194 podoficira.Civilna lica na slu`bi u Vojsci nisu preme{tana, jer za wih nepostoji zakonski osnov za preme{taj.

Do sada nije preme{teno ukupno 67 vojnih lica, od kojih je 61ro|en u Crnoj Gori i radi u toj republici, a izrazili su èqu danastave karijeru u Srbiji. U narednom periodu pojedina~no }e serazmatrati svaki od tih zahteva.

Dosada{wi preme{taji bili su omogu}eni iskqu~ivo radipopune upra`wenih formacijskih mesta i nijedan od 467 vojnihlica nije preme{ten da bi bio penzionisan ili stavqen na ras-polagawe.

Trenutno, u profesionalnoj slu`bi u Vojsci Srbije, gde }e i

nastaviti svoju karijeru, nalazi se 611 vojnih lica ro|enih u Cr-noj Gori (251 oficir i 360 podoficira).

DOGA\AJI

7/17/2019 022 Odbrana


15. avgust 2006.22

I N

T E R V

J U

MTenderska prodaja 447 objekata i

lokacija koje su koristili MO i Vojska

samo {to nije po~ela pod supervizijom

Republi~ke direkcije za imovinu

Republike Srbije. Bio je to povod za

razgovor sa prvim ~ovekom Uprave za

infrastrukturu Ministarstva odbrane

koji kaè da je Master plan usvojen od

Vlade RS dobra osnova da se kona~no

krene sa prodajom Vojsci nepotrebnih

nepokretnosti.

inistarstvo odbrane i Vojska Srbije moraju da se refor-mi{u. Dràva nam se smawila, pa i sama postoje}a teri-torija vi{e ne dozvoqava glomazne i skupe sisteme. No,

svaka, pa i ova, reforma ko{ta. Uz brojno smawewe qudiu Ministarstvu i Vojsci, pojavio se, samim tim, i problem vi-{ka imovine, naro~ito one nepokretne. Na po~etku razgovorapitamo na~elnika Uprave za infrastrukturu MO pukovnika mrVeselina [pawevi}a, dipl. gra|. in`, za{to se, i to ne samo ukolokvijalnim razgovorima kod nas, jo{ koristi termin “vojnaimovina” kad je poznato da je to uvek bila klasi~na – dràvnaimovina?

– Jo{ je Ustavnom poveqom definisano da su vlasnice celeimovine koju koristi Ministarstvo odbrane, odnosno Vojska, bile~lanice dràvne zajednice, odnosno u ovom slu~aju Republika Sr-bija. Drugim re~ima, titular te svojine je Vlada Republike Srbije.U tom smislu ura|en je Master plan kojim su generalno precizira-ne nepokretnosti nepotrebne Vojsci. U General{tabu VS postojiSavet za nepokretnosti i on je nadleàn da defini{e koje su tonepokretnosti postale neperspektivne za Vojsku. To telo je do{lo

NAÊLNIK UPRAVE

ZA INFRASTRUKTURU

PUKOVNIKMR VESELIN

[PAWEVI]

IZGLEDA DAJE KRENULO

7/17/2019 022 Odbrana


23

– Master planom je predvi|eno da lokalne samouprave imajuprioritet u kupovini vojnih nepokretnosti. Mi smo zato u obave-zi da prvo wima ponudimo na{e komplekse, ali ne da im to poklo-nimo ve} da mogu da ih kupe ili razmene po trì{nim cenama. Poodluci Vlade Srbije, za svaki vojni objekat ili kompleks ponao-sob, trì{nu vrednost utvr|iva}e Poreska uprava kako ona ne bibila ni potcewena ni precewena. Ovih dana uputili smo dopiseve}im op{tinama da se o tome izjasne. Me|utim, kako je praksave} pokazala, op{tine nemaju novca za kupovinu tih nepokretno-sti niti gotovih stanova za razmenu. Istina, ne{to smo razmeni-li u Gorwem Milanovcu i Pirotu, dok recimo u Ni{u, koji bi, ina-~e, èleo da uzme nekoliko ve}ih vojnih lokacija, ne postoji, sawihove strane, adekvatna nadoknada tako da ne verujem da }e odcelog posla biti i~ega.

U Master planu se, osim prodaje putem tendera i razmene nepokretnosti, pomiwe i suinvestirawe. O ~emu je re~?

– Mi imamo veoma zna~ajne objekte i lokacije u zonama kojesu regulisane detaqnim urbanisti~kim planovima gradova. Kao{to je poznato, zemqi{te koje je obuhva}eno tim urbanisti~kimplanovima ne moè da bude predmet prometa, odnosno ne moè seprodati. S obzirom na to da je Vojska korisnik tog zemqi{ta, po-stoji mogu}nost da se na tim lokacijama, putem suinvestitorstva,grade stanovi za pripadnike MO i Vojske. Na primer, jedan od tihkompleksa u Beogradu je Bawi~ki vis, zatim onaj u ulici Cara Du-{ana… Ovih dana Vlada je donela odluku da se putem tendera po~-ne sa prodajom petnaestak vojnih objekata, zapravo poslovnog pro-stora ukupne povr{ine 976 kvadrata. Od toga 12 je u Beogradu, je-dan je u Novom Sadu i dva su u Ba~koj Topoli. Po~etna cena za teposlovne prostore je 865.000 evra. Pomiwu se jo{ i dva vojnakompleksa ukupne povr{ine oko 6,5 hektara; jedan je u Zemunu adrugi u Kladovu ~ija je ukupna po~etna cena 3,55 miliona evra.O~ekujemo da }e vrlo brzo biti javno ogla{eni tenderi za pomenu-te poslovne prostore.

Kako se do{lo do toga da su ba{ ti poslovni prostori ne-zanimqivi za Vojaku?

– Na{a uprava radi tendersku dokumentaciju i ve} imamo oko85 ugovorenih tendera sa Vojnopro-

jektnim biroom. To zna~i da naosnovu te kompletne dokumentacijeRepubli~ka direkcija za imovinu RSraspisuje tender. Od toga su 43 ten-dera ve} zavr{ena i predata Di-rekciji. Posle toga Direkcija opettraì saglasnost od Vlade RS zasvaki objekat posebno i posle jo{jedne naknadne provere po~etne ce-ne preko Poreske uprave (mada uMaster planu za svaki tender, tj.svaki lokalitet ili objekat ve} po-stoji okvirna cena), moè do}i dojavnog ogla{avawa tenedera. Sana{e strane i mi smo formiralijednu komisiju koja u tom postupkutako|e utvr|uje trì{nu vrednostsvakog objekta i, ukoliko nam se u~i-ni da po~etna tenderska cena nijerealna, mi moèmo, pod takvimuslovima, da odustanemo od prodajedatog objekta ili lokacije.

Do sada, koliko je poznato,jo{ ni{ta od te imovine ko-ju koristi MO i Vojska nije ~ak ni ogla{eno za prodaju.

– Nije. O~ekujemo da uskorobude ogla{eno pomenutih 15

poslovnih prostora iz Master pla-na. Zatim sledi javni oglas ili pri-

do brojke od 447 takvih vojnih kompleksa, ali ja ne mogu da kaèmda je ta brojka, koja se na{la u Master planu, i kona~na. Masterplan je usvojila Vlade Republike Srbije 22. juna ove godine u Kra-gujevcu i sada predstoji wegova realizacija – kaè na po~etku raz-govora pukovnik [pawevi}.

Prethodno je Vlada Srbije donela i druge odluke koje se odnose na ovu oblast, a re~ je o tome da }e ceo proces otu-|ewa imovine koju koristi MO i Vojska biti pod neposred-

nom kontrolom Republi~ke direkcije za imovinu Republike Srbije i Poreske uprave. Da li Vas je to iznenadilo?

– Ne. Drugog februara ove godine Vlada Srbije je donela od-luku da, u weno ime, promet vojnih nepokretnosti ide preko Repu-bli~ke direkcije za imovinu Republike Srbije, a da vrednost imo-vine koju, preciznije re~eno, koriste MO i Vojska procewuje Po-reska uprava. Me|utim, sav posao oko pripreme tendera za proda-ju tih nepokretnosti, dakle tehni~ki deo koji se odnosi na imovin-sko-pravnu i drugu dokumentaciju, radimo mi u Upravi za infra-strukturu MO. Shodno sredstvima sa kojima raspolaèmo ove go-dine taj posao smo ugovorili sa Vojnoprojektnim biroom koji je,ina~e, u na{em sastavu. Master plan je definisao i da }e se taimovina prodavati po op{tinama i kvartalima tako da nam jeostalo jo{ {est kvartala da je prodamo. To zna~i da bi sve to tre-

balo uraditi do kraja naredne godine.Ho}ete li uspeti da za to kratko vreme uradite taj veliki posao?

– Tako je planirano… Ali, za taj zaista veliki posao potreb-no je obezbediti i sredstva. Jer, na{i qudi, cele ekipe, odlaze di-rektno na teren, snimaju situaciju, prave projekte i skice lokacijai objekata, prikupqaju imovinsko-pravnu i drugu dokumentaciju…I moram da kaèm da je stawe katastra u Vojsci u veoma lo{emstawu! Zato je veliko pitawe {ta }emo mi uspeti da dokaèmo {taje u tim imovinsko-pravnim odnosima vojno, a {ta ne. I ja ose}amdu`nost da to kaèm ve} sada.

[ta je dovelo do tog nesre|enog stawa? Da li je to posledica nekada{weg “specijalnog statusa” Vojske, onog vre-mena kada se nije ni smelo

ni htelo dovoditi u sumwu “vojna imovina” za koju se sada ispostavqa da, u nekimslu~ajevima, to nikada nije ni bila?

– Razlog tome je u pogre{no vo-|enoj politici, s jedne, a sa drugestrane bilo je tu i java{luka, doku-mentacija nije sre|ivana kako tre-ba… Vidite, mi danas u MO ne zna-mo ta~no ni sa kojim stambenimfondom raspolaèmo, a kamoli saimovinom. Danas se de{ava, i to~esto, da se za imovinu koju koristi

Vojska pola veka javqaju nekada{wiprivatni vlasnici kojima je svoje-vremeno ta nepokretnost oduzeta.Zna~i, predstoje nam i procesi do-kazivawa {ta je ~ije, a to moè dapotraje…

Za vreme Va{eg prethodnika na ovom mestu bilo je dosta re~i o razmeni vojnih nepo-kretnosti sa lokalnim samou-pravama za stanove. Potpisa-no je nekoliko memoranduma i javno obe}ano, za nekoliko godina, ~ak 17.000 vojnih sta-nova… [ta je, od te cele pri-~e, zapravo, danas ostalo?

U MO danas ne znamo ta~no ni sa kojim stambenimfondom raspolaèmo, a kamoli sa imovinom. De{ava se, i to ~esto, da se za imovinu koju ko-risti Vojska pola veka sada javqaju nekada{wi privatni vlasnici kojima je svojevremeno ta nepokretnost oduzeta.

Moji prethodnici su davali razna velika obe}awa koja su mi, i tada i sada, bila nerealna. Mislim da u ovom trenutku u Srbiji nema tih investicija,pa ni gra|evinskih sposobnosti da se izgradi, kako

je obe}avano, 10.000–20.000 vojnih stanova… I pitawe je i da li }e MO uop{te graditi ubudu}e stanove za svoje pripadnike. Mislim da ne}e.Ministar je traìo i ve} je ura|en jedan ozbiqan nacrt stambenog zbriwavawa pripadnika Vojske koji se oslawa pre svega na kredite i dodelu slu`benih stanova. Li~no, mislim da je to u redu.

Stawe katastra u Vojsci je u veoma lo{em stawu! Zato je veliko pitawe {ta }emo mi uspeti da do-kaèmo {ta je u tim imovinsko-pravnim odnosima vojno, a {ta ne. I ose}am du`nost da to kaèm ve}

sada.

7/17/2019 022 Odbrana


Da li verujete da }e se kreditirawem stambenog zbriwa-

vawa qudi u MO i VS izbe}i mnoge manipulacije i evi- dentne zloupotrebe koje su obeleìle minuli period kada je re~ o stanovima?

– U Vojsci imam 28 godina staà, a od toga sam 26 proveo uoperativi, tamo gde su se gradili vojni objekti {irom velike Ju-goslavije. Ceo ìvot sam se bavio inìwerskim poslom. Vidite,nikada nisam verovao u te “projekte” 10.000–20.000 stanova zagodinu-dve… I, kada sam do{ao na ovo mesto na kojem sam sada,zatekao sam stra{no stawe; gde god da pipnete, ne vaqa! Recimo,mnogo kvadrata je pla}eno, a nisu u posedu ni MO ni Vojske. Pla-}eno je za 4.000–5.000 kvadrata, koji nisu u na{em posedu, pa sesada vode sudski sporovi, uglavnom sa firmama koje su sa Vojskomu~estvovale u suinvestirawu i gradwi tih stanova. Sve je to pro-iza{lo iz tada{we prakse direktne pogodbe za izgradwu stanovasa privatnim firmama, mimo tendera, a na poznatim lokacijama,

da ih ne spomiwem… Uz to, stambeni fond u Vojsci nije sre|en,katastar se nije vodio kako treba a, kako neki tvrde, samo u Beo-gradu ima 800 vojnih stanova u kojima stanuju oni koji nikada ni-su radili u Vojsci. Zato, da bi se to sredilo treba pod hitno ure-diti katastar. Aza to treba i vremena, i stru~waka i para! Pred-loìo sam ministru da je boqe da platimo da se na{ katastarjednom uredi kako treba, jer i to je mnogo jeftinije nego da izgu-bimo toliko stanova.

Pi{u}i o toj lo{oj praksi sa dodelom stanova generalima i na{ list je imao problema…

– uo sam da je jednog va{eg kolegu tuìo sudu jedan penzioni-sani general. Vidite, ja sam do nedavno bio na ~elu Direkcije zagra|evinski inìwering i godinu dana sam posmatrao neke stva-ri… I krstio se {ta se sve radi! Recimo, da se pla}a za stan jed-

nog generala 280.000 evra, a da wegove kolege otvoreno pri~ajuda je on, devedesetih godina, navodno, dezertirao kao na{ oficiru Hrvatskoj… I sve to, oko dodele tog skupog stana tom generalu,doga|alo se onda kada sam bio na ~elu pet vojnodohodovnih usta-nova u kojima radnici nisu primili platu 15 meseci! E, te stvarije trebalo zaista istrpeti… Ako je za utehu, onda je to ~iwenicada je, posle svega {to nam se doga|alo u ovoj oblasti, sada na ~eluMinistarstva odbrane Zoran Stankovi} i ja sam uveren da, dok jeon tu gde jeste, takvih stvari i pojava ne}e biti! A, bogami, i doksam ja tu gde jesam!

Da li je bilo pritisaka na Vas kada ste do{li na ovo me-sto? Da li Vas je neko ube|ivao da “bi bilo dobro da pro-menite mi{qewe”?

– Bilo je velikih pritisaka ali sam, na samom startu, posta-

vio jedan zid ispred sebe tako da qudi znaju dokle mogu da idu usvojim zahtevima.

INTERVJU

15. avgust 2006.24

Do nedavno bio sam na ~elu Direk-

cije za gra|evinski inìwering i godinu dana sam posmatrao neke stvari… I krstio se {ta se sve radi! Recimo, da se pla}a za stan jed-nog generala 280.000 evra i to u trenutku kada radnici pet vojnodo-hodovnih ustanova, na ~ijem sam ~e-lu bio, nisu primili platu – 15 me-seci! E, te stvari je trebalo zaista istrpeti...

kupqawe ponuda. Mi smo insistirali da u svakoj komisiji Direk-

cije bude i jedan predstavnik iz MO i o~ekujemo da po tom pitawune}e biti problema.

Fond za reformu u Srbiji ni{ta nije prodao. Da li se ~e-kao rezultat referenduma u Crnoj Gori da bi se krenulo sa mrtve ta~ke ili je po sredi, mo`da, ne{to drugo?

– Pa, ima istine u tome… Fond za reformu u Srbiji nije za-ista ni{ta prodao od vojne imovine, ali je zato u Crnoj Gori situ-acija bila druga~ija. Tamo je Fond prodao oko 15 objekata i loka-cija i u buxet Crne Gore je od toga upla}eno 19 miliona evra. Pre-ma informacijama kojima raspolaèm, taj novac je zaista upotre-bqen za Vojsku u Crnoj Gori: za socijalni program, plate, vojnepenzije… Da li je ne{to od tog novca upotrebqeno i za druge svr-he ne znam. Me|utim, kao {to znate, Fond za reformu je formi-rao Savet ministara dràvne zajednice SCG i to je bio jedan od

razloga za{to Fond nikad u Srbiji nije realno, kako se kaè, pro-funkcionisano. Naime, Vlada Srbije, odnosno konkretnije Mini-starstvo finansija RS, nisu prihvatili legitimitet Fonda za re-formu uslovqavaju}i ga otvarawem ra~una u Trezoru Narodne ban-ke Srbije. Ono {to znam jeste da Vlada Srbije nije, zapravo, do-pustila Fondu da radi…

Pa, je li to, po Vama, bilo dobro ili ne?

– Mislim da je sama ideja sa Fondom bila dobra, a {to sewegovog legitimiteta ti~e to ne bih komentarisao jer to spada udomen politike.

Dobro, ali {ta profesionalni pripadnici MO i Vojske mogu o~ekivati sada, kada su i politi~ke stvari jasnije, od te prodaje tzv. vojne imovine? Ho}e li neki dinar od svega toga biti usmeren i za re{avawe goru}ih stambenih pro-

blema u Vojsci i MO? – Moji prethodnici su davali razna velika obe}awa koja su

mi, i tada i sada, bila nerealna. Mislim da u ovom trenutku u Sr-biji nema tih investicija, pa ni gra|evinskih sposobnosti da se iz-gradi, kako je obe}avano, 10.000–20.000 vojnih stanova… Imaju-}i u vidu i koliki je vojni buxet, sasvim je jasno da je to pri~a kojane pije vodu. Sredstva koja se budu prikupila od prodaje vojnih ne-pokretnosti, sasvim je izvesno, ne}e sva biti upotrebqena za fi-nansirawe stanogradwe, a pitawe je i da li }e MO uop{te gradi-ti ubudu}e stanove za svoje pripadnike. Mislim da ne}e. Ministarje traìo i ve} je ura|en jedan ozbiqan nacrt stambenog zbriwa-vawa pripadnika Vojske koji se oslawa pre svega na kredite i do-delu slu`benih stanova. Li~no, mislim da je to u redu. Me|utim, tajnacrt treba da se prilagodi sada republi~kim zakonima i, govore-

}i uop{te, nama u MO i Vojsci predstoji jedno veliko “u{timava-we” sa republi~kim propisima i mi odlu~no idemo u tom pravcu.

7/17/2019 022 Odbrana


Kada o~ekujete da }e do}i do prvih javnih oglasa za proda-ju vojnih nekretnina i posto-ji li ve} konkretno intereso-vawe za wihovu kupovinu?

– Ima. Za neke vojne komplek-se u Beogradu ve} smo imali kon-

kretne predloge nekih na{ih javnihpreduze}a i verujem da }e i ubudu}ebiti zanimawa za ono {to nudimo.

Kakva }e biti sudbina novca dobijenog od prodaje imovi-ne koju Vojska vi{e ne kori-sti?

– Po propisanoj procedurisredstva ostvarena od prodaje voj-nih nepokretnosti na tenderu iduna ra~un javnih prihoda organauprave Republike Srbije. Zna~i, tasredstva }e biti registrovana kaobuxetska sredstva Republike Srbi-

je ali }e, naravno, biti namewenaMinistarstvu odbrane. Uostalom,tako stoji i u zakqu~cima Vlade. Ra-nije je oko toga bilo dosta nedoumi-

ca, pa se traìlo da ta sredstva iduna podra~un MO, me|utim, preovla-dala je prva opcija.

Primeri zgrada u Nemawinoj uli-ci broj 9 u Beogradu, Katani}evoj 15 i onaj sa Aerodromom u Ni{u,me|utim, govore ne{to drugo?...

– Za na{u zgradu u Nemawi-

noj ulici imamo ~ak i ugovor sa Vla-dom Srbije po kojem je, u zamenu zawu, Vlada trebalo da obezbedi vi-{e stotina stanova za pripadnikeMO i Vojske ali, do sada, od tog po-sla nije bilo ni{ta. Koliko samobave{ten, MUP, kojem je dodeqenana{a zgrada u Katani}evoj, odustaoje od we i sada traì zgradu Palatefederacije na Novom Beogradu. A{to se vojnog aerodroma u Ni{u ti-~e i to je poznata pri~a… Uglavnom,Vlada je odlu~ila da tu dràvnuimovinu da na kori{}ewe drugima

i mi tu ne moèmo ni{ta. Zato samja pomalo skepti~an da }e i ubudu}eba{ sva sredstva od prodaje vojnihnepokretnosti i}i Ministarstvuodbrane i za poboq{awe svekoli-kog materijalnog stawa u Vojsci.

U trupi qudi sa nestrpqewem o~ekuju da vide rezultate ovog procesa. Kakva bi, dakle, Va{a poruka wima mogla da glasi?

– Mo`da je re{ewe u tome da privu~emo inostrane investi-tore. Nedavno se nekoliko takvih investitora zanimalo za vojnikompleks od 250 hektara u Sur~inu gde je mogu}e napraviti jedanmali grad. Po mojoj slobodnoj proceni, samo od tog posla, MO bimoglo da obezbedi oko hiqadu stanova za svoje pripadnike. Iako

nije u Master planu i lokalitet u Sur~inu se vrlo lako moè sta-viti na tender… Zatim, jedna od najatraktivnijih i najvrednijihlokacija je ve} spomenuti Bawi~ki vis sa oko 13 hektara. Mi neplaniramo da prodajemo taj lokalitet ve} bismo tu i{li na sistemsuinvestirawa.

Na kraju, kakva je Va{a saradwa sa Direkcijom za imovinu Srbije i Poreskom upravom?

– Saradwa je dobra, mada vidim da je i Direkcija za imovinuzatrpana poslom. Moè se dogoditi i da do|e do zastoja kod Pore-ske uprave oko procene vrednosti imovine koja je namewena zaotu|ewe. Wima smo predali ve} 43 elaborata, a do sada je, za{est-sedam meseci, kona~no re{eno samo 17 koji mogu odmah daidu na tender. Naravno, sve to ko{ta i sve bi to moglo brè da seuradi. Ali, pravi problem vidim u imovinsko-pravnim odnosima i

te nere{ene stvari mogu veoma da uspore ceo ovaj proces. Me|u-tim, osim spomenutih 447 vojnih lokaliteta u Master planu, u Sr-biji ima jo{ vojnih objekata koji Vojsci vi{e nisu potrebni. Reci-mo, dve na{e velike zgrade u Kneza Milo{a koje su stradale 1999.godine. Vlada treba da odlu~i {ta }e sa wima; ho}e li ih sanira-ti ili ru{iti. U redu, ja shvatam da je to pod za{titom spomenikakulture, ali ako bi renovirawe tog kompleksa ko{talo silne mi-lione, a ko{talo bi, ne vidim nijedan razlog da se to sanira kakobismo imali samo jo{ jedan spomenik. Znate, u Srbiji imamo mno-go spomenika, ali i ivot treba da ide daqe… Hiqade na{ih qudii danas, mada u xepu imaju pravosna`na re{ewa o dodeli stanave} ~etiri-pet ili vi{e godina, i daqe ìve kao podstanari, u ve-{ernicama, garaàma, neuslovnim prostorijama… Hajde da prvozbrinemo te qude, pa }emo, potom, o spomenicima, medaqama…

Du{an MARINOVI]Snimio Goran STANKOVI]

25

Kada sam do{ao na ovo mesto na kojem sam sa da,zatekao sam stra{no stawe; gde god da pipnete, ne vaqa! Recimo, mnogo kvadrata je pla}eno, a nisu u posedu ni MO ni Vojske. Pla}eno je za 4.000–5.000 kvadrata, koji nisu u na{em posedu,pa se sada vode sudski sporovi, uglavnom sa fir-mama koje su sa Vojskom u~estvovale u suinvesti-

rawu i gradwi tih stanova na poznatim lokacija-ma u Beogradu. Uz to, a kako neki tvrde, samo u Beogradu ima 800 vojnih stanova u kojima stanuju oni koji nikada nisu radili u Vojsci.

Za na{u zgradu u Nemawinoj ulici imamo ~ak i ugovor sa Vladom Srbije po kojem je, u zamenu za wu, Vlada trebalo da obezbedi vi{e stotina stanova za pripadnike MO i Vojske ali, do sada,od tog posla nije bilo ni{ta. Koliko samobave{ten, MUP, kojem je dodeqena na{a zgrada u Katani}evoj, odustao je od we i sada traì zgradu Palate federacije na Novom Beogradu. A {to se vojnog aerodroma u Ni{u ti~e i to je poznata pri~a…

7/17/2019 022 Odbrana


26

O D B R A N A

KAD IZAZOV

DOBIJE KRILA

P R V A B R I G A

Kako je organizovana,

raspore|ena i opremqena

nova jedinica Operativnih

snaga Vojske Srbije?

Za koje misije i zadatke

}e se osposobqavati weni

pripadnici?

U kojoj meri je popuwena

profesionalnim kadrom?

Sa kojim problemima su se

susretale stare{ine

komande tokom formirawa

tog sastava Vojske?

7/17/2019 022 Odbrana


27

P

A K O P N E N E V O J S K E

KOMANDANT JEDINICE

Komandant Prve brigade Kopnene vojske je pu-kovnik \okica Petrovi}. Ro|en je 1962. godine uVakufu u Bosni i Hercegovini. Na slu`bi u Vojsci jeod 1981. godine, posle zavr{etka Sredwe vojne{kole Kopnene vojske, Smer pe{adija. Vojnu akade-miju je zavr{io 1987. godine, a 1989. godine kursza osposobqavawe oficira za rad u vojnoj polici-ji. General{tabnu {kolu je poha|ao 1999. godine,a general{tabno usavr{avawe je okon~ao 2005.

godine kao najboqi polaznik u svojoj generaciji.Tokom profesionalne karijere obavqao je du-`nosti od komandira voda do komandanta bataqo-na vojne policije, zatim, komandanta motorizovanebrigade u Pan~evu i komandanta pe{adijske briga-de u Novom Sadu. Pre nego {to je imenovan za naj-odgovornijeg stare{inu Prve brigade Kopnene voj-ske bio je na~elnik Odeqewa za logistiku Novo-sadskog korpusa.

Pukovnik Petrovi} je tri puta vanredno una-pre|en – u ~in kapetana prve klase 1992. godine, u~in majora 1994. godine, a u ~in pukovnika 2002.godine. Odlikovan je medaqom za vojne zasluge 1982. i 1986. godine, ordenom za zasluge u oblasti odbra-ne i bezbednosti drugog stepena 1999. godine i ordenom vite{kog ma~a tre}eg stepena 2003. godine, a2005. godine za postignute rezultate na {kolovawu nagra|en je sabqom.

Oèwen je i ima dvoje dece.

rva brigada Kopnene vojske iz sastava Ope-rativnih snaga Vojske Srbije formirana je31. jula 2006. od dela jedinica nekada{wegNovosadskog korpusa i pontonirskog bata-qona iz [apca. Na taj na~in je, zapravo, za-

po~ela realizacija novih strate{kih dokumenatao reformi sistema odbrane, odnosno primena upraksi predloènog Nacrta strategijskog pregle-

da odbrane.

VREME VELIKIH ISKORAKA

– Namena novoformirane Prve brigade nerazlikuje se mnogo od zadataka koje imaju i ostalejedinice Vojske Srbije. Jasno su joj definisanesnage i sredstva za svaku od misija koje se dodeleOperativnim snagama. Ona treba da opravda novbezbednosni koncept u kome se ne predvi|a anga-òvawe jedinica iskqu~ivo u zoni wihove odgo-

vornosti. Zato su svi sastavi Brigade modularnogtipa, {to zna~i da se lako mogu ukqu~ivati u osta-le jedinice Vojske i sa wima delovati kao celina,bez posebnih priprema i prilago|avawa. Prvabrigada, dakle, vojni~kom terminologijom re~eno,ima visok nivo interoperabilnosti – obja{wavakomandant pukovnik \okica Petrovi}.

Zona odgovornosti i raspored jedinica Pr-ve brigade obuhvata {iru teritoriju Vojvodine,Ma~vu i deo [umadije. To je povr{ina od 22.687kvadratnih kilometara ili 24,3 odsto teritorijeRepublike Srbije, sa vi{e od dva miliona sta-novnika. Kako nagla{ava pukovnik Petrovi}, naprostoru Vojvodine, ta~nije u Somboru i Pan~e-vu, bi}e u budu}nosti formirane i dve ratne bri-

gade – Ba~ka i Banatska. Osnovni zadatak Prvebrigade jeste odbrana Srbije od oruànog ugro-àvawa i pomo} stanovni{tvu u slu~ajevima ele-mentarnih nepogoda. Za u~e{}e u mirovnim ilihumanitarnim operacijama planirana su znatno

skromnija sredstva i snage.Iako su u~iweni veliki koraci kako bi za-

ìvela Prva brigada, poslovi oko wenog formi-rawa nisu okon~ani. Da bi ona i prakti~no funk-cionisala potrebno je jo{ vremena.

– Zavr{ili smo prvu fazu u kojoj su formi-rane Komanda Brigade i pot~iwene jedinice. Zva-ni~no od 1. avgusta Prva brigada je u sastavuOperativnih snaga srpske vojske. Slikovito re-~eno, sagradili smo ku}u i u wu uneli name{tajkoji smo imali. Ali, jo{ nismo napravili najbo-qi raspored tih stvari, niti ih vaqano uklopiliu nov ambijent. Za to je potrebno vreme. Sli~noje i sa na{om brigadom. Jedinice iz wenog sasta-va smo popunili kadrom, najkvalitetnijim tehni~-kim kapacitetima, naoruàwem i borbenomopremom koje je imao Novosadski korpus. Sada jepotrebno da to dovedemo u skladnu celinu, odno-sno poveèmo qude i tehniku, komandovawe i pla-nirane poslove, obuku sastava i namenske zadat-ke. Kako je do kraja decembra predvi|eno potpu-no rasformirawe Korpusa, moè se o~ekivatida Prva brigada samostalno deluje tek narednegodine. Verujemo da }e rezultati rada biti vi-dqivi sredinom 2007. godine, kada se jedinicapotpuno posveti zadacima borbene gotovosti– tvrdi pukovnik \okica Petrovi}.

Komanda Prve brigade Kopnene vojske orga-nizaciono je prilago|ena komandama jedinica

7/17/2019 022 Odbrana


bi se prevazi{le te{ko}e stare{ine Brigade su mahom posta-

vqane na du`nosti sa razlikom od dva ~ina. Za oko 1.200 pri-padnika nekada{weg Korpusa nije bilo mesta u novoformira-nom sastavu. Najve}i broj wih dobi}e posao u nastavnim cen-trima u Somboru ili Pan~evu, a oko 400 stare{ina i civil-nih lica bi}e otpu{teno uz odgovaraju}i socijalni program– poja{wava pukovnik Petrovi}.

Uz vaqanu racionalizaciju qudskih resursa tokom for-mirawa Prve brigade Kopnene vojske vodilo se ra~una i osmawewu tro{kova sme{taja pripadnika, te pravilnom skla-

15. avgust 2006.28

ORGANIZACIJA I STRUKTURA

Jedinice Prve brigade Kopnene vojske sme{tene su u petgarnizona – Novom Sadu, Pan~evu, Ba~koj Topoli, Sremskoj Mi-trovici i [apcu. Brigada u svom sastavu ima dvanaest bata-qona (diviziona) – komandni bataqon, dva artiqerijska divi-ziona, artiqerijsko-raketni divizion protivvazduhoplovneodbrane, dva mehanizovana bataqona, tenkovski bataqon, pe-{adijski bataqon, dva pontonirska bataqona, inìwerijski ilogisti~ki bataqon. Komanda je u Novom Sadu. Sve jedinice suu razli~itim stepenima gotovosti.

Brigada nema izvr{ne, ve} samo upravne organe vojne po-licije. Za sada se u wenom sastavu nalaze i dva grani~na ba-taqona, koja }e posle ustupawa dràvne granice na obezbe|e-we Ministarstvu unutra{wih poslova Republike Srbije bitirasformirana. Bez obzira na po~etnu ideju, u Prvu brigaduKopnene vojske nije u{ao Odred re~ne flotile. Ni nastavni

centri koji }e uskoro zaìveti u Somboru i Pan~evu ne}e bitiu wenom sastavu.

ZAHTEVI STRUKE

Divizion protivvazduhoplovne odbrane Prve brigade

Kopnene vojske broji sedamdesetak pripadnika. Formiran jeod tri sastava nekada{weg Novosadskog korpusa, a kadrovskii tehni~ki je dimenzioniran tako da zadovoqava potrebe no-ve Brigade. Dodeqena mu je savremenija borbena oprema ko-jom raspolaè Vojska Srbije. Ipak, wegov najve}i potencijalje kadar, tvrdi major Darko Crqenica, zamenik komandantadiviziona, i dodaje:

– Stare{ine su ono najkvalitetnije {to divizion ima.Sposobne su da prihvate modernizaciju koja }e, nadamo se, ubr-zo uslediti. Iako smo formirawem Brigade dobili novu tehni-ku, prakti~no se u na{em poslu nije mnogo promenilo, jer nam jestruka ostala ista. Nadaqe je bitno da nam se obezbede sred-stva za realizaciju vi{ih oblika obuke, razli~ite takti~ke ve-`be i ga|awa, kako bismo poboq{ali efikasnost jedinice.

O~ekujemo da }e i dràva imati dovoqno sluha za takve zadat-ke. Vi{e nam nisu potrebna obe}awa, ve} prakti~ni koraci.

P R V A B R I G JEDINICE

onih zemaqa koje su ve} u{le u evroatlantske bezbednosne in-tegracije. Ona ima celine i funkcije koje joj omogu}avaju radpo procedurama Natoa – komandanta i wegovog zamenika, na-~elnika [taba, pomo}nika za podr{ku u ~ijoj su nadle`nostiodseci za qudske resurse, logisti~ku podr{ku, telekomunika-cije i informatiku, finansije i civilno-vojnu saradwu, zatim,referat za vojnopolicijske poslove i pomo}nik za operacijekoji prati referat za izvi|awe i odsek za operativne poslovei obuku. U Komandi rade 52 pripadnika jedinice.

– Pojedini zadaci komande su novi i mi jo{ tragamo za

pravim merama u definisanim re{ewima koja nisu bliska na-{em vojni~kom mentalitetu. O~igledan je primer nedovoqnograzumevawa du`nosti pomo}nika komandanta za operacije iliodseka za civilno-vojnu saradwu. Kada je re~ o obuci, osposo-bqavawe stare{ina i vojnika odvija}e se, tako|e, prema stan-dardima Natoa. Jo{ nakratko }emo zadràti osnovnu obukuvojnika na odsluèwu vojnog roka u jedinicama Brigade, dok sene formiraju nastavni centri. Sli~an model primewuje se uoruànim snagama mnogih zapadnih zemaqa – kaè komandant.

KADROVSKI POTENCIJAL

Trenutna popuwenost Brigade kadrom iznosi 84 odsto. Tacifra bi}e znatno ve}a kada se u wen sastav vrate stare{ine

koje su angaòvane na poslovima rasformirawa Novosadskogkorpusa. Planirano je da nova jedinica u miru ima 1.748 pri-padnika, od ~ega }e 75 odsto biti oficiri, podoficiri, vojni-ci po ugovoru i civilna lica. Ostatak Prve brigade do 2010.godine ~ini}e vojnici na odsluèwu vojnog roka.

– Brigada ima povoqnu starosnu i kvalifikacionu struk-turu zaposlenih. Do we se do{lo po{tovawem propisanih nor-mi o formacijskim mestima i du`nostima, definisanih krite-rijuma profesionalizacije, odnosno rang-lista perspektivno-sti stare{ina nekada{weg Novosadskog korpusa. Na taj na~inje u jedinice Prve brigade upu}en najboqi kadar. U samoj Ko-mandi danas rade vrlo mlade stare{ine, {to je doskoro bilonezamislivo. Problema je bilo prilikom postavqawa na du-`nost kapetana prve klase, jer je Uprava za organizaciju for-

macijska mesta prilagodila novom Nacrtu zakona o Vojsci ukome nema tog ~ina, a to nije uvaìla Uprava za kadrove. Da

7/17/2019 022 Odbrana


di{tewu ratnih materijalnih rezervi jedinica. Kako napomi-we komandant, za sada nisu re{ena pitawa osnovnog i inve-sticionog odràvawa infrastrukture, problem vi{ka naoru-àwa i vojne opreme koji je postojao u Novosadskom korpusu iobezbe|ewe neperspektivnih ili napu{tenih vojnih objekata.Jedinica je nasledila i te{ko}e oko stambenog zbriwavawapripadnika sastava. Poznato je da u Novom Sadu od 1995. go-dine nije dodeqen nijedan stan stare{inama Vojske.

– Postoji ideja da se osnovno odràvawe infrastruktu-re usmeri ka civilnim resursima, ali to jo{ nije precizira-

no. Obezbe|eni su elementarni uslovi da uskladi{timo samodeo tehni~kih kapaciteta i ubojnih sredstava. Svakodnevnoangaùjemo skoro petinu pripadnika Brigade za ~uvawe 28vojnih objekata ili napu{tenih kasarni u Kikindi, Rumi, Sen-ti, Kawiì i Zrewaninu. Do kraja septembra treba da pri-hvatimo jo{ 22 takva objekta, {to }e umnogome oteàti re-dovne zadatke jedinica. Nastojimo da najpre poboq{amo stan-dard vojnika, mada su i uslovi rada stare{ina ispod potreb-nog nivoa. Nije bilo te{ko formirati Brigadu, dovesti qudei dopremiti tehniku, ve} je su{tinski problem kako da imobezbedimo pristojne uslove za rad, dobru materijalnu bazuza obuku i sve ono {to sada o~ekuju. Vaqa nam ubudu}e gradi-ti imix Prve brigade profesionalnim odnosom u realizacijivojni~kih obaveza i pravilnom saradwom sa zajednicom u ko-

joj ìvimo. Ali, imix zavisi i od doprinosa dru{tva ugledu iautoritetu stare{ina, vojnika, pa i same jedinice – kaè pu-kovnik \okica Petrovi}.

Neusagla{enost pojedine zakonske regulative u Vojscikoja se odnosi na qudske resurse, relativno kratko vreme zaformirawe nove jedinice, odvijawe najobimnijih poslova usezoni godi{wih odmora, samo su neke od te{ko}a sa kojimasu se susretale najodgovornije stare{ine Prve brigade. I,naravno, dobro poznata bolna ta~ka sistema odbrane su fi-nansije. Dodeqena nov~ana sredstva Brigadi ne odgovarajuwenim stvarnim potrebama. Ranije odobreni Planovi rasho-

da jedinica Novosadskog korpusa, koje su u{le u wen sastav,nisu pokrivali dodatne tro{kove, tako da su u Prvu brigaduuneli dugove.

Vladimir POÛ^Snimio Darimir BANDA

29

NAORU@AWE I OPREMA

Prva brigada je opremqena najsavremenijim tehni~-

kim kapacitetima i borbenim sredstvima koja se trenutnonalaze u Vojsci Srbije. Od oklopnih sredstava wene jedini-ce imaju 53 tenka M-84 i 80 borbenih vozila pe{adije BVPM-83. Me|u artiqerijskim oru|ima raspolaè samohodnimhaubicama 122 milimetra i samohodnim vi{ecevnim lanse-rima raketa 128 milimetara ogaw. Za protivvazduhoplovnuodbranu, u posedu Prve brigade je samohodni raketni si-stem strela 10 , {to nema nijedna jedinica srpske vojske.Dve baterije su naoruàne boforsima . Prva brigada Kop-nene vojske opremqena je jo{ savremenim protivoklopnim,pontonskim i ostalim inìwerijskim sredstvima, te razli-~itim pe{adijskim i streqa~kim naoruàwem.

Za{titna oprema za vojnike je, dodu{e, ne{to skrom-nija, ali je planirano weno osavremewivawe. Iz nekada-

{weg Novosadskog korpusa Brigada je preuzela najkvalitet-nija sredstva veze i informati~ke podr{ke.

D A K O P N E N E V O J S K E

7/17/2019 022 Odbrana


15. avgust 2006.30

POVODI

Specijalne jedinice, kao elitni sastavi Vojske Srbije, oduveksu izazivali veliku pa`wu javnosti. Me|utim, posledwihmeseci pojavili su se, ~ini se, ipak, preterani komentari ukojima mnogi “zabrinuti” du{ebri`nici govore da se podformom reorganizacije specijalnih jedinica one prakti~no”ukidaju”, “rasturaju”, “desetkuju” i, sve u svemu, svode na

nerespektabilnu snagu, koja ne}e biti u stawu da odgovori bilokakvim bezbednosnim izazovima. S druge strane, nekima kao daodgovaraju glasine o navodnom samouni{tewu jedinica koje susvoje ime izgradile efikasnim borbenim dejstvima u ratu i pro-tivteroristi~kim operacijama. O ~emu se u stvari radi? Ima liistine u pomenutim informacijama koje, kako se to obi~no kaè,poti~u iz “dobro obave{tenih izvora”?

O pro{losti, sada{wem statusu, reformama i budu}nosti spe-cijalnih jedinica Vojske Srbije razgovarali smo sa onima koji su za

Svi specijalci Vojske Srbije do krajaseptembra bi}e objediweni u jednu

specijalnu brigadu koja }e u miru imatihiqadu profesionalnih oficira,

podoficira i vojnika. Uz komandu ipri{tapske jedinice u wenom sastavu bi}e

protivteroristi~ki, izvi|a~ko-diverzantskii padobranski bataqon koji }e se

formirati od pripadnika 72. specijalnebrigade iz Pan~eva, 63. padobranske

brigade iz Ni{a i Protivteroristi~kogodreda “Kobre”.

REORGANIZACIJASPECIJALNIH JEDINICA

VOJSKE SRBIJE KVALITET NAKVANTITETA

7/17/2019 022 Odbrana


31

QUDI, TRENING I TEHNIKAPripadnici speci-

jalnih jedinica o~ekuju da}e u okviru reformi do-biti i mogu}nost za opre-mawe kvalitetnim sred-stvima, posebno u delu

obezbe|ewa vazdu{no-pokretne komponente ivazduhoplovne podr{ke.

– Nezamislivo jeformirawe snaga za brzei hitne intervencije – ka-è general Kolunxija –bez transportnih i bor-benih helikoptera. U ovomtrenutku, to postoji samou minimalnom obliku.

Zadaci i problemikoje specijalni sastavi treba da re{avaju u okviru misijai zadataka iz Strategijskog pregleda odbrane zahtevaju imnogo boqu opremqenost optoelektronskim sredstvima no-

vije generacije, savremenim sredstvima veze, motornim vo-zilima koja }e pruìti ve}u za{titu i autonomiju kretawa,sredstvima za specijalna dejstva poput laserskih ni{ana ivera~kom opremom.

Budu}a specijalna brigada je i projektovana tako daqudi, trening i tehnika ~ine jednu celinu.

Tokom Prvog svetskog rata, u divizijama srpske vojske for-mirana su ”juri{na odeqewa”, koja su se ubacivala u rasporedneprijateqskih snaga sa zadatkom da izvode diverzije na objekti-ma i uni{tavaju mitraqeska gnezda, bunkere i predstraè. Naj-ve}i broj zadataka koji se i danas postavqaju pred specijalne je-dinice zacrtao je jo{ tada vojvoda @ivojin Mi{i}. Koliko su

wegova nare|ewa aktuelna i u savremenom dobu, vidi se po tome{to su specijalci Vojske Srbije za svoj moto uzeli wegovu maksi-mu: ”Ko sme, taj moè, ko ne zna za strah, taj ide napred”.

U posledwih pet decenija, specijalni sastavi su se razvija-li u okviru jedinica vojne policije (protivteroristi~ka odeqe-wa, vodovi i ~ete i sastavi vojne policije specijalne namene),izvi|a~ko-diverzantskih jedinica, pomorskih diverzanata i u pa-dobranskim jedinicama. Do velike ekspanzije specijalnih sasta-va do{lo je 1992. godine kada je u Vojsci Jugoslavije formiran iKorpus specijalnih jedinica. U sastav Korpusa u{le su 63. pado-branska brigada i novoformirana 72. desantno-juri{na briga-da, koja je ubrzo preimenovana u 72. specijalnu brigadu.

Specijalne jedinice su u posledwoj deceniji pro{log vekaaktivno izvodile borbena dejstva u~estvuju}i u ratovima na pro-storu prethodne Jugoslavije. Na taj na~in su sada{wi specijalciVojske Srbije stekli zna~ajna ratna i borbena iskustva, {to imdonosi odre|enu prednost u odnosu na sli~ne sastave u svetu ko-ji nisu imali priliku da se iskaù na bojnom poqu. Negativnastrana ove pri~e je u ~iwenici da su se tih godina tro{ili qud-ski i materijalni resursi tih jedinica.

Zanimqivo je da su specijalne jedinice stalno prolazilekroz transformacije i reforme, te da nisu sastavile ni desetakgodina bez promena. Tako je bilo i u nekada{woj JNA, Vojsci Ju-goslavije i Vojsci Srbije i Crne Gore, a tako je i sada u VojsciSrbije. Ukidawem Korpusa specijalnih jedinica 1998. godine,63. padobranska brigada pre{la je u sastav nekada{we Tre}earmije, a 72. specijalna brigada u okriqe General{taba. Danasse oba sastava nalaze u nadle`nosti Komande Operativnih sna-ga. Ni to ne}e trajati dugo.

Svi specijalci Vojske Srbije do kraja septembra bi}e obje-diweni u jednu specijalnu brigadu, a ona }e od naredne godine

RAÛNto najkompetentniji – sa komandantom Operativnih snaga general-majorom Draganom Kolunxijom, wegovim zamenikom pukovnikom Alek-sandrom @ivkovi}em, komandantom 63. padobranske brigade pukov-nikom Ilijom Todorovom, zastupnikom komandanta 72. specijalnebrigade pukovnikom Zoranom Veli~kovi}em i komandantom Protiv-

teroristi~kog odreda “Kobre” potpukovnikom Goranom Prijovi}em.

DUGA TRADICIJASpecijalno ratovawe ima dugu tradiciju u srpskom narodu,

mnogo stariju i sadràjniju nego kod drugih evropskih naroda ivojski. Oslobodila~ki ratovi i borba za o~uvawe nezavisnostivekovima unazad obilovali su i raznovrsnim specijalnim dej-stvima. Hajdukovawe, glavni vid otpora srpskog naroda turskojvlasti, bilo je prete~a specijalnih borbenih dejstava, koja su doposebnog izraàja do{la krajem 19. i po~etkom 20. veka. U tovreme, glavni nosilac specijalnih dejstava bila je Srpska komit-ska organizacija. Uo~i balkanskih ratova i Prvog svetskog rata,komitski a kasnije i ~etni~ki odredi, izvr{avali su razne spe-cijalne zadatke. U redove tih sastava birani su dobrovoqci, naj-

hrabriji i najspretniji borci, ve{ti u prikradawu, ga|awu, ba-ratawu noèm i fizi~ki izdr`qivi.

General-major Dragan Kolunxija,komandant Operativnih snaga


7/17/2019 022 Odbrana


biti deo Kopnene vojske koja }e biti nadle-`na samo za obu~avawe i logisti~ku podr{kuwenih pripadnika. Procedurama operativ-

nog planirawa predvi|eno je da upotrebu iangaòvawe pripadnika tog sastava nare|ujena~elnik General{taba Vojske Srbije, naosnovu inicijalne direktive ministra odbra-ne Republike Srbije. Za izvr{ni deo zadatkabi}e zaduèna Zdruèna operativna koman-da Vojske Srbije.

JAÂWE BORBENIHPOTENCIJALA

Razloge neproverenih glasina o speci-jalnim jedinicama treba, prema re~ima ko-mandanta Operativnih snaga general-majoraDragana Kolunxije, traìti u nedovoqnojobave{tenosti javnosti.

– Zato mi i èlimo – kaè general Ko-lunxija – da informi{emo armijsku i {irujavnost o svim promenama do kojih dolazi re-formom sistema odbrane i Vojske Srbije. Nataj proces znatno uti~u faktori kao {to sutrenutni qudski potencijal, materijalnasredstva kojima raspolaèmo, poznati mode-li vojne organizacije i, naravno, novac. Ve}je i vrapcima na grani jasno da nema dovoq-no novca za postoje}u organizaciju vojske. Mipoku{avamo da u reformi sistema odbranebudemo {to realniji i da stvorimo organi-zacijski oblik Vojske koji }e mo}i da odgovo-ri misijama definisanim u Strategiji odbra-

ne , a onda i zadacima u okviru tih misija. Ureorganizaciji specijalnih jedinica nismoprimewivali neke posebne kreacije i for-mule. Zakqu~ili smo da razu|enost na{ih specijalnih sastava inepopuwenost tih jedinica smawuje wihovu funkcionalnost ispremnost za izvr{avawe namenskih zadataka. Zato smo i pri-begli principu pove}awa kvaliteta na ra~un kvantiteta – nagla-{ava general.

U ovom trenutku specijalne jedinice broje oko 1.200 qudikoji se nalaze u 63. padobranskoj brigadi, 72. specijalnoj briga-di i Protivteroristi~kom odredu ”Kobre”, pri ~emu se u borbe-

15. avgust 2006.32

NASTAVNA ÊTA

Specijalna brigada zadrà}e tradiciju izvo|ewa obu-ke sa vojnicima na odsluèwu vojnog roka, dok god taj modelizvr{avawa vojne obaveze bude zastupqen u Vojsci Srbije.Borbena obuka izvodi}e se u nastavnoj ~eti 63. padobran-skog bataqona, gde }e se obu~avati i kandidati za profesi-onalna vojna lica u specijalnim jedinicama.

Nastavna ~eta padobranskog bataqona ima}e veomava`nu ulogu, jer }e u woj i daqe mo}e da se osposobqavajuvojnici dobrovoqci za specijalce i padobrance. Pored se-lekcije specijalaca, tu }e se obu~avati i pripadnici drugihjedinica, ali i rezervni sastav.

– Rezervni sastav je i daqe potencijal na koji ra~una-mo – kaè general Kolunxija – pogotovo {to pripadnici spe-cijalnih jedinica gaje poseban odnos prema jedinici u kojojsu sluìli vojni rok i imaju izraèn ose}aj identifikacije

sa vojnim kolektivom.

nom delu tih sastava nalazi oko 900 specijalaca. Wima trebapridodati i dvadesetak stare{ina iz 82. pomorskog centra uKumboru koji su izrazili èqu da nastave sa radom u Vojsci Sr-bije, a wihove sposobnosti, znawe i iskustvo u ronila~kim ve-{tinama mogu da predstavqaju samo kvalitet vi{e.

Reorganizacijom specijalnih jedinica Vojske Srbije stvarase specijalna brigada koja }e u miru imati hiqadu pripadnika.Brigada }e biti stacionirana u Pan~evu i Ni{u, a u wenom sa-stavu nalazi}e se komanda brigade, komandni, protivteroristi~-ki, 72. izvi|a~ko-diverzantski i 63. padobranski bataqon i ~etaza logisti~ku podr{ku. Izvi|a~ko-diverzantska i protivterori-sti~ka obuka obavqa}e se u Pan~evu, gde }e biti i komanda briga-

de, a padobranska obuka }e se izvoditi na ni{kom aerodromu.Va`no je znati da smawewe qudstva od 15 odsto, zapravo,

obuhvata samo vojnike na odsluèwu vojnog roka, deo sada{wekomandne strukture i logisti~ke podr{ke (komande dve brigade iPTO ”Kobre” transformi{u se u jednu), dok se broj qudi u bor-benom delu pove}ava, tako da }e svaki bataqon imati po 50 spe-cijalaca vi{e. Uostalom, do sada se u brigadama i odredu popu-wenost bataqona i ~eta kretala izme|u 50 i 70 odsto, dok }e ponovom taj procenat biti preko 90 odsto.

– Postoje}e brigade su jedinice te veli~ine samo na papiru– tvrdi general-major Dragan Kolunxija. – Nijedan specijalacne}e biti vi{ak, a u specijalnoj brigadi }e ih jo{ trebati. Bo-qom osposobqeno{}u tih qudi i instruktora, mi uvek imamo do-voqno potencijala da pove}amo brojno stawe takvih jedinica u

kratkom roku, naravno, ako rizici i pretwe kojima smo izloènito budu zahtevali.

POVODI


7/17/2019 022 Odbrana


PADOBRANSKO SRCEBataqoni specijalne brigade nastavqa}e tradicije postoje-

}ih specijalnih jedinica ne samo numeracijom ve} i preuzima-wem brige o spomen-sobama, dosada{wim tradicionalnim mani-festacijama i aktivnostima tih sastava. Tradicije PTO ”Kobre”nastavi}e bataqon za obezbe|ewe koji }e biti u sastavu Gardij-ske brigade.

Negovawe tradicija je posebno va`no za ni{ke padobrance

koji su nedavno obeleìli sedmu deceniju postojawa padobran-skih jedinica na na{im prostorima.

– Na{a obaveza premapalim drugovima, rezervnomsastavu i qudima koji cenena{ rad je da srce padobran-ske brigade ostane u Ni{u, podimenom 63. padobranskog ba-taqona. Zabrinutim vojnimanaliti~arima poru~ujem darazloga za brigu nema. Sve{to je proteklih decenija u~i-weno na razvoju padobranstva,sa~uva}e se. Umesto nepopuwe-ne brigade dobijamo profesi-onalni bataqon, koji }e po ne-kim elementima biti ja~i i bo-qi nego {to je to bila pado-branska brigada – kaè pukov-nik Ilija Todorov.

Padobranska brigada ima, poput drugih jedinica Vojske Sr-bije, problema sa te{kom materijalno-finansijskom situacijom,usled koje se, na primer, odustalo od izvo|ewa obuke u zimskimuslovima. Uz veliki napor ipak su uspeli da izvedu osnovnu pa-dobransku obuku, preobuku na novim padobranskim sredstvima iplanirane kurseve mla|ih instruktora.

Krajem septembra ta jedinica }e postati potpuno profesio-nalni sastav koji }e sa~iwavati 25 odsto oficira, 50 odsto podo-ficira i 25 odsto vojnika po ugovoru. Pored komande, padobranski

bataqon }e u svom sastavu imati komandnu ~etu, pet borbenih ~etai nastavnu ~eta. Drugim re~ima, zadrà}e sve ono {to je imala sa-da{wa brigada i nijedan wen pripadnik ne}e ostati bez posla.

– Mi ne radimo na smawewu – kaè pukovnik Todorov – ve}kad govorimo o novoj jedinici mislimo na ve}i kvalitet u odnosu

na dosada{wi i na padobranski bataqon koji moè da odgovorisvim bezbednosnim rizicima na ovim prostorima i integracija-ma kojima teìmo.

Pan~eva~ki ”Sokolovi” uspeli su da, u proteklih 14 te{kihgodina, uspe{no realizuju sve zadatke zbog kojih su i formirani,a to su protivteroristi~ka, protivpobuweni~ka, izvi|a~ka i dru-ga specijalna dejstva u skladu sa me|unarodnim ratnim pravom.

– Sve na{e jedinice – kaè zastupnik komandant 72. speci-jalne brigade pukovnik Zoran Veli~kovi} – ulaze u sastav speci-jalne brigade, samo {to se od postoje}a dva izvi|a~ko-diver-zantska bataqona formira jedan. I u budu}nosti }emo zadràti{iroku lepezu borbenog osposobqavawa koja ukqu~uje borila~-

KOBREProtivteroristi~-

ki odred ”Kobre” je dosada izvr{avao protiv-teroristi~ke zadatke iposlove obezbe|ewa naj-vi{ih vojnih i dràvnih

rukovodilaca. U procesureformi delimi~no }ese promeniti status togsastava, tako da }e sedeo pripadnika tog odre-da uklopiti u sastav Gar-dijske brigade, dok }edrugi deo pre}i u protiv-teroristi~ki bataqonspecijalne brigade.

Tradiciju jedinice~uva}e bataqon vojne po-

licije za obezbe|ewe ”Kobre” u Gardijskoj brigadi, ~iji }eosnovni zadatak i daqe biti obezbe|ewe visokih dràvnih ivojnih rukovodilaca.

Dilema da li }e “Kobre” i ubudu}e imati status speci-jalne jedinice, prema re~ima komandanta odreda potpukov-nika Gorana Prijovi}a, prakti~no ne postoji zato {to za-{tita lica, i kod nas i u svetu, spada u protivteroristi~kezadatke.

33

Potpukovnik Goran Prijovi},komandant PTO ”Kobre”

Pukovnik Ilija Todorov, komandant 63. padobranske brigade

Snimio Zvonko PERGE

7/17/2019 022 Odbrana


ke ve{tine, upotrebu naoruà-wa, osnovnu i vi{u taktiku ubliskoj borbi, alpinistiku,padobranstvo i obuku u izvo-|ewu kompleksnih specijalnihdejstava u oblastima protivte-roristi~ke i protivpobuwe-ni~ke taktike.

Uostalom, pripadnicipan~eva~ke brigade za takve za-datke godinama se {koluju iosposobqavaju. Veliki napre-dak u obuci ostvaren je i upu}i-vawem oficira i podoficirana razne vidove osposobqava-wa i usavr{avawa u jedinicestranih armija. Tako je nekoli-ko desetina stare{ina pro{lokurseve iz me|unarodnog rat-

nog prava, engleskog jezika, komandovawa i liderstva, alpinisti-ke, potrage i spasavawa u planinskim podru~jima, kurseve za obukukomandira timova za mirovne misije i ratovawa u zimskim uslovi-ma izvedene u organizaciji armija Holandije, Nema~ke, Danske,ê{ke, Norve{ke, [vajcarske, Velike Britanije, Austrije i Rusije.

STROGA SELEKCIJANema sumwe da }e specijalna brigada svojim profesiona-

lizmom, popuweno{}u, specijalnim sposobnostima i ukupnim kva-litetima predstavqati jezgro i najosposobqeniji deo Vojske Sr-bije. Wenu osnovnu snagu ~ini}e timovi sastavqeni od osam dodvanaest qudi. Re~ je o op{teprihva}enoj organizaciji specijal-nih jedinica, u kojima je tim osnovna }elija ovih snaga. Pojediniweni delovi bi}e na raspolagawu i za angaòvawe u mirovnimmisijama u inostranstvu. Dragocena iskustva na me|unarodnomplanu ve} su sticali u kontaktima sa specijalcima iz Gr~ke, Ita-lije, Rumunije, Kipra i drugih zemaqa.

Za pristupawe takvim sastavima vaì princip dobrovoq-nosti, a selekcija kadra je vrlo stroga.

– Predloìli smo nove kriterijume za prijem u specijalnejedinice i program oporavka qudi koji su bili izloèni stre-

15. avgust 2006.34

snim situacijama. Treba stvo-riti uslove da se specijalacposle izlagawa ekstremnimdoga|awima relaksira, revi-talizuje i sa~uva upotrebnuvrednost. Kqu~na je stvar dapripadnik specijalnih jedini-ca moè da bude samo stabilani zdrav ~ovek sa odre|enim ka-rakternim osobinama koje muomogu}uju normalno funkcio-nisawe u ekstremnim situaci-jama. Ono {to specijalca tre-ba da razlikuje od drugih pri-padnika vojske, nije nikakvanenormalnost ve} wegove spe-cifi~ne psihi~ke, fizi~ke,zdravstvene i intelektualnesposobnosti, te ~iwenica da

moè da izdrì vi{e nego drugi – kaè zamenik komandanta Ope-rativnih snaga pukovnik Aleksandar @ivkovi}.

Pripadnik specijalne jedinice ima poseban pogled na svet u~ijem centru je mogu}nost da se bavi specifi~nim vidovima obukepoput verawa, preìvqavawa, padobranstva, plivawa, rowewa

ili protivteroristi~kih postupaka. Kada se ~ovek sa takvim spo-sobnostima na|e me|u qudima sli~nim sebi, on sa wima ostvaru-je specifi~nu vezu izgra|enu zajedni~kim ìvotom, radom i izvr-{avawem zadataka u opasnim situacijama. Otud i dobro poznatozajedni{tvo, kolektivni duh i drugarstvo koje su ti bratski sa-stavi gradili na zajedni~kim zadacima u ratu i miru.

Dakle, razloga za strepwu nema. Srbija i wena vojska }e zanekoliko meseci dobiti jaku specijalnu jedinicu ~iji }e pripad-nici biti obu~eni i opremqeni da se uhvate u ko{tac i sa najte-ìm izazovima, a pogotovo sa najve}im zlom dana{wice – tero-rizmom. Odanost otaxbini i jedinici, ~vrsto uzajamno povere-we, posve}enost poslu, visok nivo osposobqenosti, dobrovoqnopristupawe i profesionalizam bi}e najbitniji principi funk-cionisawa specijalne brigade Vojske Srbije i garancija izvr{e-wa svakog zadatka.

Zoran MILADINOVI]

Pukovnik Zoran Veli~kovi}, za-stupnik komandanta 72. speci-jalne brigade

Pukovnik Aleksandar @ivkovi},zamenik komandanta Operativ-nih snaga

S n i m i o V l a

d i c a K R S T I ]

POVODI

7/17/2019 022 Odbrana


35

S

Reforma sistema odbrane

u Belgiji traje ve} petnaest

godina i pokazuje da su

i veoma razvijene zemqe

primorane da dugotrajno

reformi{u svoju armiju,

u nastojawu da je prilagode

novim uslovima

IZASLANIK ODBRANE BELGIJE

POTPUKOVNIK BRUNO VANDEN STEN

PRILAGO\AVAWE

VREMENU

usret sa izaslanikom odbrane Belgije u Srbiji, potpukovni-kom Brunom Vanden Stenom, uprili~en je nekoliko dana prewegovog odlaska sa te du`nosti na kojoj je proveo ~etiri, povlastitoj proceni, “zanimqive godine”.Razgovarali smo o oruànim snagama Belgije, wenom isku-

stvu iz ~lanstva u Natou, u~e{}u u mirovnim operacijama, re-formama... Reforma sistema odbrane u Belgiji traje ve} petna-est godina i pokazuje da su i veoma razvijene zemqe primoraneda dugotrajno reformi{u svoju armiju, u nastojawu da je prilago-de novim uslovima.

Naime, do kraja osamdesetih godina pro{log veka, u okviruhladnog rata i postojawa dva bloka, glavni zadatak Belgijske ar-mije bio je prevencija agresije Var{avskog pakta. Wen najve}ideo bio je u to vreme u Zapadnoj Nema~koj u nekoj vrsti koridora,od belgijske granice do grani~ne zone sa Isto~nom Nema~kom. Ta-da je Belgijska armija imala oko 85.000 pripadnika, ukqu~uju}i ivojne obveznike i civilna lica.

Kada je gvozdena zavesa pala, stanovni{tvo je bilo ube|e-no da je vreme da se uìva u “koristima mira”, odnosno da sevi{e ne tro{i novac na veliku klasi~nu vojsku, napravqenu zaklasi~ni rat visokog intenziteta. Bilo je to i vreme po~iwawareforme vojske koja jo{ traje. Susret sa potpukovnikom VandenStenom po~eli smo upravo pitawem o najva`nijim aspektima tereforme.

– Po~etkom devedesetih godina doneta je politi~ka odluka

da se sluèwe vojnog roka suspenduje i da se vojska broj~ano sma-wi. Pacifisti sa najvi{e entuzijazma o~ekivali su da }e oruà-ne snage potpuno nestati, dok su drugi verovali u armiju od10.000 qudi. Ali, desilo se ne{to potpuno druga~ije. Doga|aji uIraku i Kuvajtu, na Balkanu i Isto~noj i Centralnoj Africi pod-setili su sve da je armija potrebna, ali za druge misije i u dru-gom obliku. Zbog svega toga projektovana je profesionalna armi-ja od 47.250 qudi.

U devedesetim godinama morali smo se suo~iti sa trostru-kim izazovom: prvo, oruàne snage su se sve vi{e ukqu~ivale urazli~ite operacije podràvawa mira; drugo, na{i vojnici po-stajali su sve stariji zbog te{ko}a u regrutovawu mladih, i tre-}e, cena odràvawa dobro opremqene i obu~ene profesionalnevojske bila je ve}a od one za veliku vojsku zasnovanu na sistemu

vojnih obveznika. To je razlog za{to je reformski proces trajaoi krajem devedesetih godina. Kako bismo smawili broj pripadni-

SARADWA

7/17/2019 022 Odbrana


ka Ministarstva odbrane, 2000. godine pokrenuli smo strate-{ki plan “vizija 2015”, tako da sada imamo pribli`no 42.000pripadnika. Planiramo da 2015. godine taj broj smawimo na37.725 qudi. Zarad u{tede, odlu~ili smo i da reorganizujemo{tabne strukture i izbegnemo duplirawe funkcija i preklapawe

kompeticija. Jedan od najzna~ajnijihaspekata reorganizacije bilo jestvarawe unificirane strukture. Tozna~i jedan general{tab, odgovoranza razli~ite zadatke – zapo~eo jepredstavqawe Belgijske armije pot-pukovnik Bruno Vanden Sten.

U{teda, sigurno, nije bila jedini pokreta~ promena?

– Ne, nije. Namera nam je bilada istovremeno stvorimo situaciju ukojoj }e vi{e osobqa biti ukqu~enou kqu~ne nego u korporativne poslo-ve, kao {to su priprema operacija usvim wenim aspektima. Na{a je am-bicija da taj odnos bude 54 odstoprema 46 odsto.

Za sve {to se èli posti}i neophodan je novac. Kakav je buxet Belgijske armije? Koli-ko novca dobijate i kako ga raspore|ujete?

– Sistem odbrane godi{we do-bija ne{to vi{e od dve i po mili-jarde evra. Struktura buxeta za sa-da nije zadovoqavaju}a, budu}i datro{imo previ{e na zaposlene

(2003. gotovo 60 odsto), zbog ~egase ne ulaè dovoqno u razvoj. Na{strategijski plan za 2015. godinumora stvoriti uslove za promenu testrukture ka 50 odsto za zaposlene,25 za investicije i 25 odsto za ope-racije i odràvawe.

Kako se Belgijska armija da-nas prilago|ava novim bez-bednosnim izazovima, rizici-ma i pretwama?

– Pred na{im oruànim snaga-ma su novi zadaci, kao {to su misijepodràvawa mira, humanitarne in-tervencije, borba protiv terorizmai sli~no, koji }e se naj~e{}e izvr{a-vati u me|unarodnom okviru (Nato,EU, UN, OSCE itd.). Specifi~nosti tih misija zahteva}e materi-jalno-tehni~ka sredstva koja se mogu upotrebiti na velikim razda-qinama, sa preimu}stvom interoperabilnosti. Stoga moramo uve-sti promene u tri velike oblasti, u oblasti materijalno-tehni~kihsredstava, zaposlenih i same organizacije.

Najzna~ajniji aspekti promena u oblasti materijalno-tehni~-kih sredstava odnose se na ~iwenicu da }emo imati novo vi{ena-mensko za{titno vozilo, tipa Dingo II, i novo oklopno pe{adijskovozilo, Piranha, u razli~itim varijantama. Drugim re~ima, napu-sti}emo vozila s gusenicama kao {to su tenkovi da bismo postiglive}u pokretqivost. U isto vreme, planiramo da kupimo nove tran-

sportne helikoptere, nove fregate, setove za unapre|ewe, radipoboq{awa za{tite na{ih aviona, itd. Da skratim: definitivno

èlimo da imamo materijalno-tehni~ka sredstva koja }e mo}i dase upotrebqavaju daleko od nacionalne teritorije.

Takvo opredeqewe zahteva vi{e mladih vojnika. Sa prose~-nih 35 godina, vojnici u Belgiji su relativno stari, zbog ~ega na-meravamo da 2008. godine uvedeno koncept pome{ane karijere .To zna~i da }e svako mo}i zapo~eti karijeru u sistemu odbranekao vojni ili civilni slu`benik. Vojna karijera bi}e usmerenaka operacionalnim zadacima. Nakon izvesnog perioda (10–15

godina), vojnici }e mo}i da izaberuho}e li ostati u sistemu odbrane kaovojnici ili civilni slu`benici, ilise vratiti civilnom ìvotu van si-stema odbrane, a sve uz podr{ku ad-ministracije. To }e omogu}iti regru-tovawe novih mladih vojnika.

Za operacije je odgovoranZdruèni {tab. Postoji jedno odeqe-we koje obuhvata i centar za opera-cije, a on upravqa operacijama {i-rom sveta. Kopnena vojska, mornari-ca i vazduhoplovstvo stavqaju na ras-polagawe qudstvo i materijal.

Novi aspekt na{e moderni-

zacije ~ini internacionalna sarad-wa. Kad god je to mogu}e, nastojimo dasara|ujemo sa susedima ili savezni-cima kako bismo stvorili sinergiju.

Belgija je jedna od zemaqa osniva~a Natoa, kome teì i Srbija. Va{e ~lanstvo u toj organizaciji sigurno nam mo-è biti zna~ajno u razumevawu {ta se moè o~ekivati od ulaska u Alijansu.

– Ne treba da verujete da ~lanstvo u Natou re{ava sve pro-bleme. Na po~etku, Nato je bio najboqa garancija zapadnoevrop-skim zemqama protiv agresije na bilo koju od svojih ~lanica. Me-|utim, od svake ~lanice se o~ekivalo odràvawe odre|enog ni-voa operacionalnog kapaciteta. To je zna~ilo da su bile potreb-ne odre|ene investicije, odre|eni broj vojnika, jedinica za ope-

racije pod kapom Natoa, odre|eni procenat nacionalnog brutodohotka koji se morao potro{iti za odbranu, itd.

SARADWA

15. avgust 2006.36

@elimo da pozovemo tri va{a oficira da u~e-

stvuju u operaciji ISAF sa na{im odredom u Ka-bulu. Mislimo da bi to bio najboqi na~in da se uverite {ta se u stvarnosti de{ava u mirov-nim operacijama pod vo|stvom Natoa.

Kako bismo smawili broj pripadnika Mini-starstva odbrane, 2000. godine pokrenuli smo strate{ki plan “vizija 2015”, tako da sada imamo pribli`no 42.000 pripadnika. Plani-ramo da 2015. godine taj broj smawimo na 37.725 qudi. Pore|ewa radi, krajem osamde-setih godina Belgijska armija imala je 85.000 pripadnika.

Pregled angaòvawa pripadnika belgijske vojske u svetu

7/17/2019 022 Odbrana


Danas vi{e ne postoji pretwaod velikog rata. Zahtevi, me|utim, idaqe postoje. Ponekad ih je te{ko us-kladiti sa drugim zahtevima i obja-sniti javnosti da Nato ostaje kamentemeqac na{e vojne bezbednosti.Istovremeno, Belgija promovi{e za-jedni~ku evropsku politiku odbrane.Zbog svega toga, veze izme|u Belgije

i Natoa moraju biti iskrene, tran-sparentne i realne. îwenice dasmo ~lanica Natoa i Evropske unije,te da smo doma}in vrha obe organi-zacije, stvaraju brojne obaveze. Bel-gija ne moè biti slobodni strelac.Wen doprinos dobrobiti odbranemora biti u skladu sa doprinosom drugih zemaqa sa istom demo-grafskom i ekonomskom slikom.

Jedan od takvih vrsta doprinosa Belgije predstavqa weno u~e{}e u brojnim mirovnim operacijama. Trenutno, samo je u Evropi angaòvano 257 va{ih vojnika, 253 u Africi,301 u Aziji, pa ~ak imate i jednog u Americi. Za{to su mi-rovne operacije postale tako vaàn izazov za savremene

vojske kao {to je va{a?

– Veoma ~esto, kqu~ni period operacija podràvawa mirasme{tamo u vreme oko 1991. godine, na po~etak rata na Balkanu.Ali, Belgija je i pre bila ukqu~ena u takve aktivnosti, bili smoposmatra~i UN na mnogim mestima, u~estvovali smo u ratu u Ko-reji, izvodili smo razli~ite humanitarne intervencije, posebnou Africi itd. Ipak, rat na Balkanu ozna~ava po~etak novog dobaza oruàne snage. Posebno zato {to je gvozdena zavesa, glavnipre|a{wi razlog za postojawe vojske, nestala sa istorijske sce-ne. Tako su ove vrste operacije u kojima smo u~estvovali od samogpo~etka sa posmatra~ima EU i prvim pripadnicima Unprofora,bile najboqi na~in da objasnimo javnosti da je armija i daqeneophodna. Nakon nekoliko godina mogli smo uo~iti da je civil-no stanovni{tvo po~elo vi{e da ceni oruàne snage, {to je i

sada slu~aj. Stanovni{tvo lak{e pla}a porez za svoju armiju ako

je ona angaòvana u mirovnim opera-cijama, nego kada ~eka na zami{qe-nog neprijateqa. Za sada, ukqu~enismo u brojne operacije.

Kao vojni ata{e u Beogradu bili ste u prilici da od po~etka prati-te reformu sistema odbrane u Srbiji. Kako biste procenili

ono {to se doga|a na tom poqu?

– Veoma mi je te{ko da damnekakov komentar o procesu re-forme. Mi nismo u poziciji da

vam dajemo lekcije, govorimo {ta da~inite i sli~no. Jedino {to mogu re}ijeste da su reforme neophodne i da }ebiti bolne, ali korisne. Nema na~inada se to izbegne. Sistem odbrane semora prilagoditi ili }e nestati. To jepitawe opstanka. Uo~io sam da je timkoji vodi reformske procese prili~-no aktivan i pun dobrih ideja. U Srbi-ji, kao i u Ministarstvu odbrane i Voj-

sci, postoji veliki potencijal. Sigu-ran sam da }ete uspeti. Ne}e biti la-ko, ali }ete uspeti.

Prvi ministar odbrane neke zemqe Natoa koji je posetio Beograd nakon

1999. godine bio je upravo iz va{e zemqe, gospodin Andre Flahaut. Bilo je to 2002. godi-ne. Kako se od tada razvijala saradwa vojski i ministarstava odbrane dve zemqe?

– Na{ ministar je smatraoda je izolacija Jugoslavije bila

gre{ka, pa je tada otvorio me-sto izaslanika odbrane pri na{ojambasadi u Beogradu. Imao sam ~astda budem izabran za tu misiju. Od ta-da, sve se de{avalo veoma lako i br-zo. Ve} u septembru te iste godine,va{ ministar odbrane posetio jeBelgiju, a u oktobru je to u~inio va{

na~elnik General{taba. U maju 2003. godine potpisan je spora-zum o saradwi na vojnom poqu, dok je 2004. godine na{ ministarodbrane ponovo posetio Srbiju. U me|uvremenu su se odigravalebrojne bilateralne aktivnosti.

Mogu re}i da su trenutni odnosi na veoma visokom nivou.Svake godine ih planiramo desetak i uvek uspemo to da ispunimo.Ali, ne smemo da zaboravimo da treba da ostvarimo i druge pro-

jekte: èqa nam je da pozovemo jednog ili dva oficira u Belgijuna jednogodi{wi kurs na Staff College u Briselu. Pre dve godinepredlog vam je predo~en. Imamo jo{ jedan veoma konkretan pred-log: da pozovemo tri oficira da u~estvuju u operaciji ISAF sa na-{im odredom u Kabulu. Mislimo da bi to bio najboqi na~in dase uverite {ta se u stvarnosti de{ava u mirovnim operacijamapod vo|stvom Natoa, na samom poqu. To bi tako|e moglo poboq-{ati va{ imix, posebno u okviru va{ih napora da u|ete u PzM.Zbog veoma komplikovane procedure dono{ewa odluke tog tipa, uprethodnoj dràvnoj zajednici SCG do sada nije postignuta poli-ti~ka saglasnost. Ali predlog i daqe vaì i nadam se da }e bitiprihva}en pre no {to napustim Beograd. Boqi opro{tajni po-klon od toga ne biste mi mogli dati.

Sneàna \OKI]

Snimio R. POPOVI]

37

Mi nismo u poziciji da vam dajemo lekcije, go-vorimo {ta da ~inite i sli~no. Jedino {to mo-gu re}i jeste da su reforme neophodne i da }e biti bolne, ali korisne. Nema na~ina da se to izbegne. Sistem odbrane se mora prilagoditi ili }e nestati.

Stanovni{tvo lak{e pla}a porez za svoju ar-miju ako je ona angaòvana u mirovnim opera-cijama, nego kada ~eka na zami{qenog neprija-teqa.

7/17/2019 022 Odbrana


Aeromiting u Rumuniji bio jei prilika za prvi nastupvazduhoplovaca iz Srbijena me|unarodnoj sceni podsrpskom zastavom. Utisci kojena{i vazduhoplovci nose izKonstance svakako su – sjajni.Ipak, sa sobom su poneli i vrloozbiqnu ideju koja ve} dugo tiwau srpskom vazduhoplovstvu– organizacija me|unarodnogaeromitinga u Beogradu.

15. avgust 2006.

M E \ U N A R O D N I A E R O M I T I N G U K O N S T A N C I

KNEBESKI BALET

38

SA LICA MESTA

onstanca, rumunski lu~ki i turisti~ki centar na obali Crnogmora, ugostio je posledwe nedeqe jula vazduhoplovce iz 18 dr-àva Evrope i Amerike. Pored predstavnika ratnih vazduho-plovstava, me|unarodni aeromiting, ~iji organizatori poka-zuju ozbiqne namere da postane tradicionalan, okupio je i

brojne ~lanove rumunskih i inostranih aeroklubova, te privukaopa`wu vi{e desetina hiqada posetilaca, koji su odu{evqeno po-zdravqali bravure u vazduhu savremenih gospodara neba.

POD SRPSKOM ZASTAVOM

Aeromiting u Rumuniji bio je i prilika za prvi nastup vazduho-plovaca iz Srbije na me|unarodnoj sceni pod srpskom zastavom.Pored tradicionalno prijateqskog i srda~nog odnosa rumunskihkolega, srpski vazduhoplovci su u Konstanci na svojevrstan na~inbili i po~astvovani da nastupima u vazduhu tik iza podneva otvoreme|unarodni deo leta~kog programa.

Predstavnici Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbra-ne Vojske Srbije nastupili su u Konstanci sa {kol-skim borbenim avionom supergaleb G-4 i transso-ni~nim lovcem bombarderom orao u leta~kom pro-gramu, te sa jo{ jednim supergalebom u stacionar-

nom delu aeromitinga, dok su ~lanovi beogradskogaerokluba ”Galeb“ u~estvovali sa dva oldtajmera– {kolska aviona galeb G-2, u leta~kom i izlo`be-nom delu programa.

Po~etak aeromitinga mogao se naslutiti ne samopo brojnim najavama u medijima, ve} i po saobra}aj-noj gu`vi na prilazima Aerodromu ”Mihail Kogalni-ceanu“, udaqenom dvadesetak kilometara od Kon-stance. Kolonama vazduhoplovnih zaqubqenika pri-druìvali su se i brojni turisti iz desetina hotelakoji su se tu zatekli na odmoru i odlu~ili da bora-vak na moru upotpune prikqu~ivawem nebeskom brat-stvu. Saobra}ajna policija je efikasno odra|ivalasvoj deo posla, a promet je usporavala jedino rigo-

rozna protivteroristi~ka kontrola, koja je doprine-la ukupnoj bezbednosti posetilaca.Italijanska akro-grupa ”Fre}e trikolori”u naletu

7/17/2019 022 Odbrana


Dok su se znatièqnici tiskali oko stati~kog dela izlo-`be, uz obavezno fotografisawe pored letelica za uspomenu,leta~ki program otvorili su aeroklubovi doma}ina i pado-branci. U nastavku, iznad glava brojnih posetilaca u impresiv-nom poretku brujale su letelice u naoruàwu rumunskog vazdu-hoplovstva. Prave bravure izveli su piloti na visokomanevar-skim klipnim avionima, pa i uvek atraktivno, ali i riskantno”ogledalo“, u kome jedan avion leti na le|ima, dok je drugi ne-

posredno ispod wega – kao odraz u ogledalu.Vazduhoplovstvo u Rumuniji ima veoma dugu i bogatu tra-

diciju – ovaj aeromiting organizovan je u ~ast stogodi{wiceprve letelice teè od vazduha koju je u Francuskoj konstrui-sao znameniti rumunski pionir vazduhoplovstva Trajan Vuja.Danas, Rumunija ima razvijenu vazduhoplovnu industriju irespektivno vazduhoplovstvo. Izdvajaju se unapre|eni tran-sportno-borbeni helikopteri IAR 330 SOCAT, novi {kolsko-

39

borbeni avion IAR 99 SOIM i modernizovani lovac MiG-21Lancer .

PRAZNIK ZA OÎ

Istinski po~etak praznika za o~i na ovogodi{wem aero-mitingu u Konstanci najavio je atraktivan nastup rumunskog avi-ona MiG-21. Iako vreme{na dvadesetjedinica, zahvaquju}i ume-{nosti pilota, pokazala je da je i daqe i te kako vredna pa`we.Ubrzo zatim, neposredno iza podneva, internacionalni deo va-zduhoplovnog spektakla otvorio je nostalgi~ni ples veteranana{eg neba – avion galeb G-2 istoimenog aerokluba iz Beogra-da. Za wegovim komandama bili su na{ dugogodi{wi vojni opit-ni pilot Marjan Jelen i mladi Qubi{a Pavlovi}. “[trikaju}i”

po nebu u penzionerskim danima Jelen je pokazao da ni on, alini oldtajmer galeb jo{ nisu za staro gvo`|e i za to je dobio po-tvrdu u aplauzima hiqada gledalaca.

U senci ”orla” - ~lanovi na{eg tima ~ekaju na vreme za poletawe

Povratak majora Miodraga Risti}a posle uspe{nog nastupa sa ”orlom”

Srpska trobojka na rumunskom nebu - major Sa{a Gruba~ zapo~iwe vaqak sa izvu~enim stajnim trapom

7/17/2019 022 Odbrana


Crveni dimni trag najavio je poletawe na{eg supergaleba G-4, kojim je maestralno pilotirao major Sa{a Gruba~, dok jepotpukovnik Sa{a Risti} dublirao u drugoj kabini. Ples na ne-bu zapo~eo je niskim vaqkom sa izvu~enim stajnim trapom, paonda o{tri zaokreti, imelman, kovit sa dva okreta, ... poluku-banka, ... ~uveno zvono, ... pa demonstrativno paradirawe du`piste u le|nom letu sa izvu~enim stajnim trapom ... i aplauzikao nagrada. Zaista je te{ko ”izvu}i“ vi{e iz ovog aviona. ”Aline i nemogu}e“, komentarisao je Sa{a posle.

U istom stilu nastavio je major Miodrag Risti} izvla~e}i

maksimum iz svog orla. Poletawe pa u-

imelman (to je znalo daizazove nevericu kod nekih kolega), ... forsirani zaokreti napunoj snazi motora, ... brzi vaqci, petqe sa promenom pravca,... let na ”no`“ du` piste, ... pa transoni~ni bri{u}i pozdrav,... ne tap{u oni koji su zate~eni ...

SA LICA MESTA

POÂSNI LETA^KI ZNAK

RUMUNSKOM KOLEGI

Delegacija Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovneodbrane Vojske Srbije, predvo|ena komandantom pukovni-kom Draganom Katani}em, boravila je u poseti rumunskimkolegama za vreme Me|unarodnog aeromitinga u Konstan-

ci. U razgovorima sa na~elnikom General{taba Rumunskogratnog vazduhoplovstva general-potpukovnikom GeorgijomKatrinom obostrano su istaknuti tradicionalno prijateq-ski odnosi dva vazduhoplovstva, uz podse}awe na velikizajedni~ki projekat razvoja aviona orao – rumunska ozna-ka IAR 93.

Zakqu~eno je da postoje brojne teme i pravci daqegrazvoja saradwe, poput razmene iskustava u vezi sa reor-ganizacijom vazduhoplovstva i prilago|avawem me|unarod-nim bezbednosnim strukturama, te modernizacijom starijihtipova vazduhoplova u naoruàwu. U znak prijateqstva irazvoja saradwe dva vazduhoplovstva, pukovnik Katani}uru~io je generalu Katrini po~asni leta~ki znak.

Tokom boravka u Konstanci, pored razgovora sa ru-munskim kolegama, delegacija na{eg vazduhoplovstva imalaje priliku da se susretne i sa vi{e visokih predstavnikadrugih vazduhoplovstava.

U nastavku, izuzetnim nastupom {vedski gripen pokazao jeza{to je pravi hit me|u avionima posledwe generacije, pogoto-vo ako se uporede i cene. Akro-grupa {vajcarskog vazduhoplov-stva na klipnim {kolskim avionima pilatus vra}a sve posetio-ce iz ere mlazne avijacije u ne{to romanti~nije ali ne maweatraktivno doba. Devet naranxastih klipwaka kao po koncu se-ku nebo u gotovo savr{enom poretku i izazivaju neskrivene sim-patije publike.

Do po~etka nastupa istinske atrakcije aeromitinga ita-lijanske akro-grupe ”Fre}e trikolori“ gledaocima su dah od-

uzimali letovi francuskog miraà 2000 i holandskog F-16.Dok se standardno dobri F-16 ”ispomagao“ dimnim tragovima,francuskom pilotu to kao da nije bilo potrebno, jer je izvo-dio gotovo nestvaran ples neprekidno u neposrednoj blizinipublike.

ê{ki helikopter Mi-24 - boje letelice su vaàn

deo nastupa

Moè i ovako - padobranci pokazuju

svoje ume}e

7/17/2019 022 Odbrana


Italijanska akro-grupa, koja spada u sam svetski vrh, svojnastup na avionima MB 339 najavila je ogromnim oblacima dimau bojama italijanske zastave. Te{ko koja publika moè da odolikada joj devet aviona pred o~ima iscrta srce dimom na nebu, adeseti proleti kroz tu sliku. Awihov ceo program je takav – neo-doqiv, zabavan, uzbudqiv i nadasve precizan. Pravi kovitlaczvuka, boja i pokreta. I na kraju – kre{endo. Uz zvuke Pavaroti-jeve arije i sa zelenim, belim i crvenim dimom, u savr{enom pi-ramidalnom poretku prele}u gledali{te. To treba doìveti...

Akro-grupa ”Turske zvezde“ na avionimaF-5 i hrvatska ”Kri-

la oluje“ na klipnim pilatusima imale su nezahvalnu ulogu da na-stupe posle briqantnih Italijana i taj zadatak izvr{ile su stan-dardno dobro. Posebno je interesantno ne tako davno formira-we hrvatske akro-grupe, jer je o~igledno da je, pored upe~atqivogimena, hrvatska dràva shvatila kvalitet promocije koja se nataj na~in ostvaruje i izna{la sredstva za realizaciju.

41

Efikasnost besprekorne organizacije, sa kojom se doma}i-ni zaista mogu podi~iti, mogla se mo`da najboqe videti posled-weg dana boravka. Naime, dok su se vazduhoplovci iz 18 zema-qa pozdravqali i obe}avali nove susrete i nadmetawa u va-zduhu, vredni doma}ini su odmah prionuli na pospremawe ae-rodroma posle boravka desetina hiqada posetilaca.

Utisci koje na{i vazduhoplovci nose iz Rumunije svakakosu – sjajni. Ipak, sa sobom su poneli i vrlo ozbiqnu ideju kojave} dugo tiwa u srpskom vazduhoplovstvu – organizacija me|una-rodnog aeromitinga u Beogradu. Komandant pukovnik Dragan Ka-

tani} i vo|a na{eg tima u Konstanci potpukovnik Zoran Drqa-~a veruju da bi se moglo na}i i snage i interesa u narednom pe-riodu za takav poduhvat. A voqe ima i na pretek.

Zoran PUHA^

Vo|a na{eg tima potpukovnikZoran Drqa~a i piloti majoriSa{a Gruba~ i Miodrag Risti}na sve~anom zatvarawu aeromitinga

Srce na nebu

Radoznalost nema granica kada su u pitawu avioni

7/17/2019 022 Odbrana


M E \ U N A R O D N A D O Z V O L A Z A R A ^ U N A R E I K O D N A S

[EFOVISTARTUJU PRVI

Uskla|uju}i se

sa razvijenim svetom,

od 28. avgusta na Bawici

po~iwe zvani~no testirawe

na~elnika odeqewa, odseka

i referata u Ministarstvu

odbrane i General{tabu

po ECDL standardu, koje }e

ta~no pokazati koliko smo

elementarno informati~ki

pismeni, ali i koliko,

verovatno – nismo

15. avgust 200642

E

OBUKA

vropska ra~unarska dozvola (ECDL – European Computer Driving Licence)me|unarodno je priznata potvrda informati~ke pismenosti, koja ga-rantuje vlasniku poznavawe rada na ra~unaru prema ECDL normi.Zbog velikog uspeha koji je taj program postigao u Evropi, posledwihgodina pro{iren je na ceo svet sa nazivom Me|unarodna ra~unarska

dozvola (ICDL - International Computer Driving Licence). I na{a zemqa je usta-novila informati~ko obrazovawe prema ECDL standardima i u svojim de-klaracijama i planovima o razvoju informacionog dru{tva uskladila sesa inicijativama Evropske komisije. Tu inicijativu prihvatila je Vlada Re-publike Srbije, a pre svih Ministarstvo trgovine i turizma, Ministarst-

vo nauke i za{tite ìvotne sredine, Republi~ki zavod za informatiku iInternet, Republi~ki zavod za statistiku i drugi. Na{a poznata preduze}ai banke (Nacionalna {tedionica, Telekom Srbija, Agrobanka, Mobtel...)otpo~ela su, tako|e, sa uvo|ewem ECDL obrazovawa svojih zaposlenih.

START SERTIFIKAT

Dobijawe licence za otvarawe odgovaraju}eg test-centra u Ministar-stvu odbrane omogu}eno je ugovorom sklopqenim 6. juna sa Jedinstvenim in-formati~kim savezom (JISA), nosiocem ECDL licence u Srbiji. Ugovor oosnivawu test-centra ECDL u MO potpisali su pomo}nik ministra odbraneza qudske resurse dr Zoran Jefti} i u ime Jedinstvenog informati~kog save-za, \or|e Duki}. înu potpisivawa ugovora prisustvovali su vojni ata{eUjediwenog Kraqevstva Velike Britanije u Beogradu pukovnik Sajmon Van-delur (donatori prve faze Projekta), na~elnik Uprave za vezu i informati-

ku (G-6) pukovnik Predrag Raji}, rukovodilac i menaxer Projekta ECDL u MOpotpukovnik @ikica Milinkovi}, dipl. in ., kapetan Ivan Tot, dipl. in , ko-

7/17/2019 022 Odbrana


ordinator Projekta u imeOdseka logistike Vojneakademije i ispitiva~i.

Kako nam je rekaopotpukovnik @ikica Mi-linkovi} iz Uprave za vezui informatiku G[ VojskeSrbije, Centar je po~eo saradom 15. jula i najkasnijedo 15. septembra svi na-~elnici odeqewa, odseka ireferata u organizacio-nim jedinicama MO i G[treba da pro|u testirawepo ECDL standardu (osnov-ni nivo znawa – ~etiri mo-dula), a da }e, posle prvefaze, uslediti testirawei ostalih pripadnika MOi Vojske.

O ~emu je re~?Prema re~ima potpu-

kovnika Milinkovi}a,

Pravilnikom o unutra{wojorganizaciji i sistemati-zaciji radnih mesta u MOna{e zemqe, kao jedan oduslova za ve}inu radnihmesta definisano je pozna-vawe rada na ra~unaru. Una{em sistemu odbrane,me|utim, do sada nisu po-stojala propisana merilai standardi na osnovu kojih bi se utvrdila osposobqenost zaposle-nih u toj oblasti.

Uprava za kadrove Sektora za qudske resurse MO odredi}elica koja }e biti testirana na osnovu kriterijuma i kapacitetaTest-centra, koji nedeqno moè da testira do 70 kandidata. Ina-

~e, Test-centar (prostorija Centra je kabinet informatike broj 7u Vojnoj akademiji na Bawici) raspolaè sa 15 ra~unara i testi-rawe kandidata po jednom modulu traja}e 45 minuta.

– Testirawe po Start sertifikatu (~etiri modula) traje ~eti-ri ~asa. Kandidati }e se, ina~e, testirati za osnovni Start in-deks ECDL, koji obuhvata osnovni nivo znawa od ~etiri modula ito: Modul br. 3 obrada teksta (MS Word), Modul br. 4 tabelarnekalkulacije (MS Excel), Modul br. 6 prezentacije (MS Powerpoint) iModul br. 7 - Internet i komunikacije – precizira potpukovnik inapomiwe da su kandidati odre|eni za testirawe du`ni da obaveindividualne pripreme na osnovu dostavqenog materijala, uzstru~nu pomo} lica slu`be informatike iz svog sastava. Za kandi-date odre|ene za testirawe iz organizacijskih jedinica MO koje usvom sastavu nemaju lica slu`be informatike, Uprava za vezu iinformatiku (G-6) organizova}e fakultativnu obuku tehnike testi-

rawa u prostorijama CKISIP, a po Planu i rasporedu obuke.Pitamo sagovornika {ta je ciq testirawa i samog Centra.[ta wime, zapravo, dobijaju oni koji uspe{no poloè sva ~etiritesta, odnosno {ta gube oni kojima rad na ra~unaru jo{ nije ”ja~astrana”?

– Formirawem sopstvenog test-centra ECDL , koji je ovla-{}en za izdavawe zvani~nih sertifikata, podi}i }emo nivoa zna-wa o ra~unarskoj tehnici u MO i omogu}i}emo boqe osposobqa-vawe slu{alaca i studenata Vojne akademije. Uz to, ovaj projekatomogu}ava pripadnicima MO da dobiju sertifikate koji su pri-znati svuda u svetu. Centar obezbe|uje tajnost podataka o osposo-bqenosti pripadnika MO, ali i smawewe naknadnih tro{kova zaostvarivawe programa Prisma. I mada je jo{ rano govoriti o to-me, postoji mogu}nost da na{e qudske i tehni~ke kapacitete Test-centra ponudimo i drugim ministarstvima, organizacijama, slu-

`bama ili privrednim subjektima – kaè informati~ar Milinko-vi} i poja{wava:

– Evropska ra~u-narska voza~ka dozvo-la (ECDL) me|unarodnoje priznata potvrda in-formati~ke pismeno-sti, koja garantuje we-nom vlasniku znawe ra-da na ra~unaru prema

ECDL normi. Zbog veli-kog uspeha koji je pro-gram postigao u Evropi,on je pro{iren i naceo svet. Me|utim, zapripadnike MO zna-~ajno je i to da su Pro-gramom razvoja siste-ma upravqawa qudskimresursima predvi|enepromene, a me|u wima,kao najzna~ajniji, i no-vi princip u rangirawui vo|ewu kadra, zasno-van na ta~nim, me|una-

rodno priznatim poda-cima o sposobnostimana{ih pripadnika. Uo-stalom, rad u MO, kaoupravnom organu siste-ma odbrane, od zapo-slenih, uz stru~na zna-wa, zahteva i poznava-we rada na ra~unari-

ma i znawe stranih jezika, vi{e nego u drugim elementima sistemaodbrane.

BRITANSKA ISKUSTVA

Prema re~ima potpukovnika, testirawem pripadnika MO po

ECDL standardu stvori}e se uslovi za realno odre|ivawe jo{ jed-nog od va`nih kriterijuma za bodovawe kadra kojim }e se aùri-rati informacioni sistem za kadrove - KAIS.

– Prou~avaju}i iskustva i dokumente Velike Britanije u tojoblasti (Information and Communication Technologies – FundamentalSkill Training, Defence Training Review), ustanovqeno je da se u Mini-starstvu odbrane Velike Britanije, ali i u drugim wihovim mini-starstvima, koristi ECDL standard testirawa znawa rada na ra-~unarima. ECDL je obavezan ~ak i za uspe{an zavr{etak obuke voj-nika u armiji Velike Britanije – kaè glavni menaxer tog projektana{eg MO potpukovnik Milinkovi} i dodaje:

– Znawe rada na ra~unarima je neophodno, naro~ito za ruko-vodioce u MO i Vojsci, koji treba da, koriste}i ta znawa, organi-zuju uspe{an rad organizacionih celina. Zbog toga je odlu~eno dase, u prvom krugu, testiraju rukovodioci u MO (pre svega na~elni-ci odeqewa, odseka i referata,) a da se, posle, u skladu sa mogu}-nostima, testiraju i ostali zaposleni za koje se proceni da je po-trebno da znaju rad na ra~unarima.

Takvim na~inom rada, po me|unarodno priznatim pravilima,kaè na kraju sagovornik, utvrdi}e se jo{ jedan element osposo-bqenosti kadra za obavqawe svojih du`nosti i, u skladu sa krite-rijumima za profesionalizaciju i novim sistemom ocewivawapripadnika MO i Vojske, koji je u pripremi, ta~nije, realnije i po-{tenije obavi}e se rangirawe i utvrditi perspektivan, potenci-jalno perspektivan i neperspektivan kadar.

Kako smo ekskluzivno saznali, 28. avgusta po~e}e prvo zva-ni~no testirawe po ECDL standardu na Akademiji na Bawici, a od14. avgusta fakultativna obuka tehnike polagawa samog ispita.Dakle, ”{efovi” startuju prvi…

Du{an MARINOVI]Snimio Goran STANKOVI]

43

SASTAV TEST-CENTRATest-centrom ECDL Ministarstva odbrane, koji je zvani~no otvoren

17. jula, rukovodi potpukovnik @ikica Milinkovi} iz Uprave za vezu i in-formatiku (menaxer Projekta), potpukovnik Milan Boì}, kao zamenik ru-kovodioca, kapetan Ivan Tot, kao ispitiva~ i koordinator Projekta u imeSektora za qudske resurse, kapetani Bo{ko Stankovi} i Zoran Jeremi} iporu~nici Dobrivoje Vuli~evi} i Milo{ Merxanovi} kao ispitiva~i.

7/17/2019 022 Odbrana


Suo~avamo se sa poreme}ajimau tzv. sistemu me|ugeneracijske

solidarnosti. Doprinosi nabruto plate sada{wih pripadnika

Vojske iznose 20,6 odsto. Ve} uovom trenutku to je svega 15 do 18

odsto sume koju treba isplatitipenzionerima, pa smo prinu|eni

da oko 85 odsto potrebnihsredstava traìmo neposredno od

buxeta za odbranu. To je na duèstaze neodrìvo – kaè direktor

Fonda SOVO pukovnik mrSlobodan Igwatovi}

15. avgust 2006.

I

BUXETPLA]A PENZIJE

44

splatu vojnih penzija i invalidnina i refundaciju tro{kovazdravstvene za{tite, {to se zajedno naziva ostvarivaweprava i obaveza iz socijalnog osigurawa vojnih osigurani-ka, vr{i Fond za socijalno osigurawe vojnih osiguranika(SOVO). Taj fond je svojevremeno osnovala SRJ i on je prav-ni naslednik Zajednice socijalnog osigurawa vojnih osigu-ranika, koja je postojala od 1. januara 1973. godine.

A kako funkcioni{e Fond SOVO? Odakle pristiè novacza vojne penzije?Direktora Fonda SOVO pukovnika mr Slobodana Igwato-

vi}a pitali smo kako se uop{te danas ispla}uju vojne penzije iostale prinadle`nosti? Kojim sredstvima, u stvari, taj fondraspolaè?

– Naàlost, ve} dugo u na{em penzijskom sistemu uop{te, au Vojsci pogotovo, suo~avamo se sa poreme}ajima u tzv. sistemume|ugeneracijske solidarnosti. Od doprinosa na bruto platesada{wih pripadnika Vojske u na{ fond se upla}uje 20,6 odsto.

D R U [ T

V OR E F O R M E V O J N O G P E N Z I O N O G S I S T E M A

7/17/2019 022 Odbrana


Ta sredstva se odmah usmeravaju na isplatu penzija. Ve} u ovomtrenutku to je svega 15 do 18 odsto ukupne sume koju treba ispla-titi, pa smo prinu|eni da oko 85 odsto potrebnih sredstava tra-ìmo neposredno od buxeta za odbranu. To je na duè staze neo-drìvo – kaè pukovnik Igwatovi}.

BROJKE ZA GLAVOBOQUPrema zvani~nim podacima, u Republici Srbiji na oko mi-

lion i po zaposlenih dolazi oko milion i dvesta hiqada penzio-nera. Wihova prose~na penzija u decembru pro{le godine izno-sila je 11.484 dinara. Zbog vi{e razloga brojna srazmera voj-nih penzionera i profesionalnih vojnika jo{ je nepovoqnija itaj odnos se i daqe pogor{ava. Sa sada{wom te`wom smawiva-wa kadra ve} je do{lo do odnosa: dva penzionera na jednog pro-fesionalnog vojnika.

Kako nam je rekao pukovnik Igwatovi}, u Srbiji trenutnoima oko 55 hiqada korisnika vojnih penzija (KVP). Na osnovusporazuma o sukcesiji sa BiH oko dve hiqade korisnika koji iveu Republici Srpskoj uskoro }e po~eti da primaju penzije koje }eda ispla}uju dràvni organi u Sarajevu. Ti osiguranici pre}i }eu nadle`nost te susedne dràve po principu pravi~nosti, kao{to je Crna Gora prihvatila da preuzme svojih ne{to vi{e od

hiqadu korisnika.Sa Crnom Gorom se vode intenzivni pregovori oko potpisi-vawa sporazuma o socijalnom osigurawu. U wima u~estvuju na{aministarstva rada, finansija i spoqnih poslova i predstavnicirepubli~kih fondova zdravstva i penzionog osigurawa. Osnovnadilema u pregovorima je bilo pitawe da li treba na neki na~inodvojiti vojne osiguranike iz op{teg sporazuma o socijalnomosigurawu. Dogovoreno je da se pregovara na dve platforme, pa}e pitawe vojnih penzionera biti re{eno na posebnoj platfor-mi zbog odre|enih specifi~nosti (ve}ina tih qudi, po definici-ji posla, nije slobodno birala mesto slu`bovawa, ve} ih je dr-àvna zajednica postavqala na odre|ene du`nosti u drugoj repu-blici). Nacrt sporazuma je ve} sa~iwen i u wemu, prema re~imapukovnika Igwatovi}a, vojni osiguranici su tretirani kao po-sebna kategorija.

PREVAZI\EN SISTEMPrema nepodeqenom mi{qewu stru~waka za socijalno osi-

gurawe, na{ dràvni penzioni sistem, koji se oslawa na tzv. jav-ne fondove, u praksi je prevazi|en. Globalna situacija tako|e jevrlo sloèna. Svuda u svetu se predlaè reforma tog sistema,jer ni bogate dràve ne mogu da ga finansiraju. Ve}ina tih drà-va pravi najpre mawe ”frizirawe”, tj. pode{avawe javnog fondapromenom propisa i sli~nim merama. Radikalna reforma siste-ma penzijsko-invalidskog osigurawa, s druge strane, podrazume-va dono{ewe propisa kojima se sada{wi sistem zakonom bitnomewa. Zemqe u okruèwu, npr. Hrvatska, Slovenija, Rumunija iMa|arska, odavno su krenule tim putem. Makedonija je ponajvi{eodmakla u toj reformi. Oni su jo{ ranije pripojili svoje vojne

osiguranike op{tem sistemu, tako da vi{e nemaju ni posebanfond kao {to je na{ Fond SOVO. Tamo je u dràvnom penzijskomfondu jedan odsek zaduèn za isplatu prinadle`nosti vojnim osi-guranicima.

Kakva je perspektiva isplate vojnih penzije prema sada-{wem sistemu? Malo je re}i nevesela. Smawewe broja profe-sionalnih vojnika dove{}e do daqeg smawivawa udela doprino-sa na plate u ukupnom fondu vojnih penzija. Buxetska sredstva }ena taj na~in neposredno biti tro{ena na isplatu vojnih penzija.

[ta na sve to kaù vojni penzioneri?– Korisnici vojne penzije, koje predstavqa Udruèwe vojnih

penzionera Srbije (UVPS), èle samo da za{tite svoj interes,odnosno bar li~ni integritet qudi koji su po{tenim radom zara-dili svoje penzije – kaè Zlatomir Gruji} iz UVPS.

Prema studiji gospodina Gruji}a, izloènoj nedavno na sku-pu gerontologa, vojni penzioneri ìve i po deset godina kra}e

45

od prose~nog penzionera. Tome doprinose napori koje su podno-sili tokom karijere, deùrstva, pove}ana borbena gotovost, si-jaset prekomandi i sve ono {to su preturili preko glave tokomburne zavr{nice proteklog veka na na{im prostorima.

Zbog specifi~nog statusa vojnih osiguranika i KVP, koji su,po mi{qewu UVPS, posebno ugroèni, to udruèwe se zalaè zaopstanak Fonda SOVO unutar sistema odbrane, jer se to u pro-{losti pokazalo kao povoqnije re{ewe za KVP. Vojni penzione-ri se boje da }e na ”zajedni~kom {alteru” teè ostvarivati svo-ja prava.

Neki bi im na to odgovorili da je i Republi~ki fond, pre-ma sada{wem ure|ewu, teret za dràvu. Razli~itim poreskimolak{icama podsti~e se zapo{qavawe, naro~ito starijih gra-|ana, kojima se tako pomaè da zarade svoju penziju. Vaì pra-vilo da {to je vi{e qudi u osigurawu, penzioni fond lak{efunkcioni{e.

USKLA\IVAWEProfesionalni vojnik koji zavr{i sa slu`bom i daqe osta-

je na buxetu, sa penzijskom osnovicom od 85 odsto posledwe pla-te. Situaciju jo{ teòm ~ini na~in uskla|ivawa penzija s plata-ma. Tu se tek na~iwe prava reforma penzijskog sistema.

Po vaè}oj zakonskoj regulativi, penzije se uskla|uju sa sva-kim pove}awem plata. Kako tvrdi pukovnik Igwatovi}, ispravan

je jedino stav da jednom utvr|eni penzijski osnov ne sme biti me-wan, jer u penzijski osnov ulaze svi elementi plate prema vaè-

General Oko 800Pukovnik Oko 8.000Potpukovnik Oko 11.000Major Oko 5.000Kapetan prve klase Oko 4.000Kapetan Oko 2.000

Poru~nik Oko 1.000Potporu~nik Oko 200Zastavnik prve klase Oko 12.000Zastavnik Oko 4.200Stariji vodnik prve klase Oko 800Stariji vodnik Oko 700Vodnik prve klase Oko 400Vodnik Oko 400Vojnik Oko 200Ukupno Oko 50.700

în penzionisanogpripadnika Vojske

Broj licakoja primaju penziju

Generali 38.000

Oficiri 25.000Podoficiri 17.000

Kategorija penzionera Iznos prose~ne penzije

REZERVE ”POJEDENE” ZBOG CRNE GOREDa svojevremeno iz Fonda SOVO nisu finansirane

penzije u Crnoj Gori, Fond bi danas imao sredstva da is-plati sve neispla}ene naknade. Tada je za te svrhe utro{e-no oko 800.000.000 dinara poreskih obveznika u Srbiji.Isplate vojnih penzija u Crnoj Gori vr{ene su iz rezerveFonda SOVO, koja je na taj na~in ”pojedena”. Crna Gora je,

pored toga, prakti~no ”profesionalizovala” vojsku na svo-joj teritoriji, ispla}uju}i vojnicima plate bez doprinosaza penzije. Tako je stvoren dug za nepla}ene doprinose, kojesada niko ne moè da joj naplati.

7/17/2019 022 Odbrana


}im propisima. Me|utim, kada je pro{le go-dine pove}an broj bodova po ~inovima, au-tomatski je, prema vaè}em zakonu o Vojsci,

porasla i penzijska osnovica, i to nejedna-ko za penzionisane oficire i podoficire.

Nosilac posla uskla|ivawa penzija jeUprava za kadrove, dok Fond SOVO dobijagotov propis, papir prema kome treba da po-stupa. Tako, po{to je to uskla|ivawe i daqezakonska obaveza, a broj profesionalnihvojnika se smawuje, ispada da se s tim pove-}awem broja bodova, u stvari, pove}avajupre svega penzije, a ne plate. Uz to, dolazi ido prevelikog raspona u penzijama, {to opetnije u skladu sa vaè}im zakonom o Vojsci.

Predlog qudi koji se u sistemu odbranetrenutno bave pitawima socijalnog osigura-

wa jeste da se to uskla|ivawe ubudu}e vr{iprema republi~kim propisima. A kakvi su tipropisi? Do dono{ewa zakona u oktobru2005. godine, uskla|ivawe penzija u Srbijise vr{ilo 50 odsto prema porastu tro{ko-va ivota i 50 odsto prema porastu zarada.To je ~iweno kvartalno. Novim republi~kimzakonom penzije se uskla|uju dvaput godi{we,ali samo na osnovi tro{kova ìvota. Od2008. potpuno }e se pre}i na takav sistemuskla|ivawa. Prirodno je da penzioneri ti-me nisu zadovoqni, ali buxet samo takvo us-kla|ivawe moè da podnese. Vojni penzione-ri ne mogu da o~ekuju mnogo vi{e od toga, ~aki ako se uvaè specifi~nosti poziva koji su

obavqali.

PRILAGO\AVAWEUSLOVIMA

Ste~ena prava ni na koji na~in se timene ugroàvaju. Moraju se samo prilagoditinovim propisima, pri ~emu se osnovica pen-zije ne smawuje, a ostaje i uskla|ivawe pen-zija samo na druga~iji na~in nego do sada.Tako|e nikome se ne brani da se bavi drugimposlovima, a socijalno ugroèni imaju pra-va kao {to je pravo na tu|u negu i staraweako ne mogu sami da obavqaju ìvotne funk-cije. Niko ne ostaje nezbrinut u starosti.

No, po{to le~ewe ko{ta, kako }e se ubudu}edovijati vojni penzioneri?

Prve mere ja~awa zdravstvenog siste-ma ve} su preduzete. Posle mnogo godina po-ve}an je procenat u~e{}a vojnih osiguranika u zdravstvenoj za-{titi, tzv. participacija. Do sada se pisalo i po deset lekova poreceptu, za koje se pla}a dvadeset dinara, a novim propisima setaj iznos pla}a za svaki lek. Lica koja primaju tu|u negu i licastarija od 65 godina, koja su najugroènija, naravno, ne pla}ajutu sumu. Prema tome, nema mesta strahu da vojni penzioner ne}eimati ni za lek.

Novac za zdravstveno osigurawe vojnih osiguranika do-lazi iz dva izvora. Od bruto plata u Vojsci izdvaja se dopri-nos po stopi od 10,3 odsto, od neto penzija treba da se uzima

7,2 odsto. Vojska redovno upla}uje doprinose, ali je uprkostome deficit zdravstvenog ra~una vojnih penzionera sada ve-

DRU[TVO

15. avgust 2006.46

O SAMOSTALNOSTI FONDAU Nacrtu strategijskog pregleda odbrane pi{e da fond

SOVO treba da bude samostalan fond izvan sistema od-brane. [ta to prakti~no zna~i? Da li }e fond biti finan-siran iz vojnog ”kola~a” od 2,4 odsto BDP, ili iz drugihsredstava, ostaje da se razjasni. Samostalnost u delovawuFonda je ipak mawe bitna od toga kakvi su propisi i da lisu oni povoqni za zainteresovane strane, korisnike pen-zija, aktivne vojnike, odnosno dràvu. Tu nema mesta za ego-izam bilo koje strane, jer }e te pare svakako dolaziti iz

dràvnog buxeta.

7/17/2019 022 Odbrana


}i od 800.000.000 dinara. Za potro{ni materijal, lekove ipomagala upla}uje se oko 46.000.000 dinara mese~no. Najma-we petnaest miliona od toga u prioritetu se pla}a za li~nerashode, tj. pogrebne tro{kove, posmrtnu pomo} i refundacijulekova.

Za pravna lica ne moè da se izdvoji dovoqno novca i pre-ti opasnost da ako se ne uradi rebalans buxeta, pravna lica tu-`bama blokiraju ra~un zdravstva. Poàr je uga{en dobrom vo-qom Uprave za zdravstvo, koja je ”pozajmila” svoja sredstva Fon-du zbog toga {to on ne moè da u~ini vi{e od toga za zdravstvenoobezbe|ewe svojih korisnika.

U Fondu SOVO stvorena je baza podataka o vojnim osigu-ranicima. Ustanovqeno je da taj broj iznosi od 149.000 do152.000. Baza podataka }e biti preneta preko Uprave za zdrav-

stvo do zdravstvenih ustanova, koje }e mo}i da provere da li jepacijent legalno overio kwiìcu.

47

SPORNA UREDBAOnim {to smo dosad naveli

ni izbliza nije iscrpqena listaproblema koji su stvoreni u vezisa isplatom vojnih penzija. Nai-me, jedno od najaktuelnijih pita-wa iz te oblasti je isplata na-knada po uredbi saveta minista-

ra SCG, koja je stupila na snagu1. avgusta 2004. godine. Jedna odva`nih posledica te uredbe biloje i stvarawe dve kategorije voj-nih penzionera, jednih koji su bi-li zate~eni pre tog datuma i no-vopenzionisanih.

Po slovu uredbe, prikupqanisu podaci o trupnoj slu`bi i ruko-vode}im du`nostima penzionisa-nih vojnika. Kada su uz pomo} per-sonalne uprave za oko osam mese-ci prikupqeni podaci, iz Mini-starstva finansija Srbije stigaoje dopis da ne}e uplatiti sredstvaza ta dva elementa po uredbi. Na-knade prevedene u vojni dodatak,smatraju oni, nisu smele da u|u upenzijski osnov, jer je to suprotnorepubli~kom zakonu.

Uredba je ipak pro{la Sa-vet ministara, krenulo se sa is-platom 340 bodova, {to je ne-sporni deo uredbe, ali zbog ne-

dostatka para, ostao je dug od 1. avgusta do 1. aprila bodova zaregres i topli obrok, koji su ura~unati u osnovicu, a Vlada je da-la novac za wih. Spor oko uredbe nije re{en. Sud dràvne za-jednice se nije oglasio, pa je sada sve na Ustavnom sudu Srbije.Tim qudima se, po mi{qewu pukovnika Igwatovi}a, moraju is-

platiti nastala dugovawa, jer je uredba doneta u redovnoj proce-duri i obaveze su legalno stvorene. Uredbu i dan-danas niko ni-je ukinuo i ona je na snazi.

PRIVATNI FONDOVINije lako reformisati sistem socijalnog osigurawa, a o to-

me svedo~e strana iskustva. Kada zakon podeli kola~ doprinosa odrecimo 23 odsto, na 16 odsto za javni i sedam odsto za privatnifond, kao npr. u Hrvatskoj, svaki radnik se odlu~uje kod koga }e seupisati prema zakonu, a konkurencija fondova je jaka. Unutar pred-uze}a ima penzionih {ema, tj. planova koji dozvoqavaju olak{icekojima se radnici motivi{u da sebi stvore ve}u obezbe|enost ustarosti. Me|utim, ako ne moèmo da finansiramo svoj javni fondsa 20,6 odsto izdvajawa, kako to da ~inimo sa mawim procentom.Slovenija zbog toga nije uvela taj drugi nivo obaveznog privatnogosigurawa, zbog ogromnih tranzicionih tro{kova koji bi optere-tili javni fond. Deficit u javnom fondu izbegavali su usposta-vqawem dobrovoqnih privatnih fondova kao tre}eg stuba soci-jalnog osigurawa. Nadle`nost dràve u nadzoru takvih fondova jevrlo velika. Taj novac se plasira u najprofitabilnije aktivnosti.

Zakon o socijalnom osigurawu u Srbiji presko~io je uvo|e-we obaveznog privatnog osigurawa izbegavaju}i produbqivawedeficita javnog fonda. Zaposlenima je ostalo da razmisle kojem}e se dobrovoqnom privatnom fondu privoleti ako èle ve}uobezbe|enost u starosti. Sada{wim penzionerima preostaje dauti~u koliko mogu na dràvne organe da uzmu u obzir wihov mate-rijalni poloàj i postaraju se za wihovu mirnu starost. Sve dru-go bila bi ~ista demagogija kojom se zamagquje re{ewe proble-ma, jer ra~un uvek neko mora da plati.

Aleksandar ANTI]Snimio Darimir BANDA

Invalidska Oko 22.000Starosna Oko 26.500Porodi~na Oko 18.500

Prevremena starosna Oko 24.500Po potrebi slu`be Oko 27.000Prose~na ispla}ena penzija Oko 23.000

Vrsta penzije Iznos penzije

Invalidska Oko 6.600Starosna Oko 21.000Porodi~na Oko 18.000Prevremena starosna Oko 350Po potrebi slu`be Oko 5.000Ukupno Oko 50.500

Vrsta penzije Broj korisnika penzije

7/17/2019 022 Odbrana


48

Upornim i svestranim

kontaktima sa pripadnicima

stranih armija u na{oj zemqi

i inostranstvu, potpukovnik

Marko Novakovi}, inspektorza kontrolu naoruàwa i

wegove kolege iz

Verifikacionog centra

Ministarstva odbrane, posle

gotovo dve decenije izolacije,

ostvaruju pionirsku misiju

{ire}i istinu o Srbiji i

wenoj vojsci

OTVARAWEVRATA

S

15. avgust 2006.

U POSETI

lu~aj je hteo da pilot Marko Novakovi} danas radi u Veri-fikacionom centru Ministarstva odbrane. Slu~aj i sre}ahteli su da 2005. godine ba{ on bude izabran za predstav-nika na{e zemqe i vojske na jednogodi{wim magistarskimStudijama globalne bezbednosti u Velikoj Britaniji. Slu-~aj je nekoliko puta bio sudbonosan u ivotu ~oveka koji je

od detiwstva samo jednom bio odlu~an da se ne prepusti slu~a-ju. Sve je moglo da zavisi od okolnosti, od sudbine, od tu|e vo-

qe, osim jednog. Morao je da postane pilot. Jo{ u osnovnoj {ko-li je znao da tako mora biti. Znao je i da se otac protivi wego-vom izboru profesije, pa je od majke o~ekivao izda{niju i od-lu~niju podr{ku. Na kraju, neko je morao da potpi{e saglasnostda petnaestogodi{wi odli~ni u~enik konkuri{e za prijem u mo-starsku vazduhoplovnu gimnaziju. I majka je potpisala. Nadaju}ise, mo`da, da wen Marko ne}e biti primqen. Jer vojni pozivnije lak. @ivot pilota borbenog aviona prepun je rizika, iza-zova i opasnosti. A Marko je imao sigurnu budu}nost.

Novakovi}i su bili me|u imu}nijim me{tanima SanskogMosta. Imali su jedan od najlep{ih i najpoznatijih restorana utom delu Bosne i Hercegovine, pa se, s puno razloga, o~ekivaloda i Marko krene o~evim stopama. Samo je de~ak mislio druga-~ije. Zaqubqen u plavu pilotsku uniformu, zagledan u plavetni-

lo oblaka nad Sanom i odu{evqen pticama, tim najslobodnijimbi}ima na planeti, znao je da mora u avion. Ne kao putnik, ve}

POTPUKOVNIK MARKO NOVAKOVI],NAÊLNIK ODEQEWA

U VERIFIKACIONOM CENTRU

7/17/2019 022 Odbrana


kao gospodar neba. @eleo je vi-{e od osigurane i unapred po-znate budu}nosti, hteo je vi{eod ìvota, vi{e od svojih vr-{waka. Hteo je da vidi koliko i{ta sve moè.

Potpukovnik Marko Nova-kovi} i danas testira svoje mo-

}i. S uporno{}u, snagom, veromi odlu~no{}u, koje su ga krasileosamdesetih i devedesetih godi-na pro{log veka, u novom pri-hvata zadatke umnogome razli~i-te od pilotskih. Posle desetakgodina provedenih za komanda-ma aviona MiG- 21 u Puli, Biha-}u i Batajnici, posle iskustvaste~enog u 353. izvi|a~koj eska-drili i razli~itih du`nosti unekada{woj Komandi RV i PVO,Novakovi}, 2004. godine, dola-zi u Verifikacioni centar Mi-

nistarstva odbrane, gde se suo-~ava s druga~ijim izazovima. Ume|uvremenu zavr{ava jednogo-di{wi kurs engleskog jezika uVojnoj akademiji, kurs po Spora-zumu Open skajs u Velikoj Brita-niji, Be~ki sporazum u Zagrebu ivi{i kurs engleskog (STANAG) uJorku, {to mu je omogu}ilo da seod prvog dana veoma uspe{nosna|e na du`nosti inspektoraza kontrolu naoruàwa, reguli-sanu na osnovu evropskih i svet-skih sporazuma.

– Prvih nekoliko godinamog slu`bovawa u Puli i Biha}uuìvao sam u letewu – pri~apotpukovnik Novakovi}. – Satei sate provodio sam u avionu,bio sam najsre}niji ~ovjek naplaneti. Zaista sam uìvao uposlu koji sam tada obavqao. Kasnije je, me|utim, bilo sve maweletewa. Nije bilo dovoqno goriva za sve predvi|ene ~asove le-ta~ke obuke, a sve rje|e smo se nalazili i na redovnim zadacimau vazdu{nom prostoru, pa je posao pilota bio sve drugo, samo neono zbog ~ega sam ja zavr{io Vazduhoplovnu vojnu akademiju. Idanas àlim zbog toga {to nisam dovoqno letio. To je razdobqemog ìvota u kome sam najvi{e uìvao. Ali, istina je da svako

doba nosi svoje ~ari. Danas me, s istim àrom, zaokupqa i po-sao koji obavqam u Verifikacionom centru. Tu sam shvatio damnogobrojni kontakti koje s pripadnicima drugih armija ostva-rujemo u na{oj zemqi i inostranstvu zna~e isto tako puno kao imoji nekada{wi vojni~ki zadaci. Oduvijek sam èlio da branimzemqu, da ~inim sve {to mogu da doprinesem wenoj uspje{noj iefikasnoj odbrani. Vjerujem da to ~inim i sada. Poslije mnogogodina surove izolacije na{e zemqe i vojske pruèna nam je pri-lika da se svjetu predstavimo na humaniji na~in. Da pokaèmona{u stranu medaqe, da objasnimo na{ ugao gledawa na doga|a-je koji su obiqeìli kraj dvadesetog vijeka na Balkanu. Ni ovdje,kao ni bilo gdje drugdje u svijetu, slika nije samo crna, ili samobijela. Moramo da drugima pokaèmo sve boje na{e istorije,ali i da ih sami uvidimo – veruje potpukovnik Novakovi}.

[ansu da u~estvuje u preno{ewu neke druga~ije, iskrenijeslike o nama i priliku da nas svetu predstavi iz drugog, blago-

naklonog ugla, Marko Novako-vi} je do maksimuma iskoristiotek kad mu je ponu|eno da kaoprvi predstavnik na{e zemqe ivojske ode na poslediplomskousavr{avawe u Veliku Britani-ju. U selekciji i pripremi kan-didata za magistarske studije iz

oblasti globalne bezbednostipored na{eg ministarstva od-brane u~estvovao je i britan-ski vojni izaslanik u Beogradu,koji je Novakovi}u, vrsnomznalcu engleskog jezika i ofi-ciru s izuzetnom vojni~kom ka-rijerom, dao korisne informa-cije o ìvotu u Engleskoj i ono-me {to ga tamo o~ekuje.

– Takva se ponuda ne odbi-ja – kategori~an je potpukovnikNovakovi}. – Po{to sam bioprvi oficir iz Srbije upu}en

na Kranfild univerzitet u[rivenhemu, ina~e jednu od vo-de}ih obrazovnih ustanova uoblasti inèweringa, primije-wenih nauka, menaxmenta, pro-izvodwe i medicinskih nauka ubritanskim i me|unarodnimokvirima, svaki podatak kojisam dobio od britanskog iza-slanika odbrane bio mi je dra-gocjen. Znao sam da me tamo ne~ekaju ruè, ali sam svoj odla-zak vidio i kao jedinstvenu pri-liku da {irom otvorim za nas,

do ju~e, jako zabravqena vrata.Mali problem, samo u po~etku,predstavqao je wihov zahtjev dana studije do|em s porodicom,odnosno sa suprugom i troje ma-le djece, {to me je zbunilo. Bri-tanci veoma puno polaù u po-

rodicu, smatraju je osloncem u ìvotu svakog ~ovjeka, posebnooficira. Pokazalo se da su u pravu i da ima razloga {to vjeru-ju u snagu porodice. Iako smo na raspolagawu imali lijepu iprostranu ku}u u univerzitetskom nasequ, iako nismo imali ni-kakvih finansijskih problema, po{to sam na studijama boravioo tro{ku Ministarstva odbrane Velike Britanije, shvatio samda bi mi bez wih u tom domu sve bilo prazno. Kad mi je bilo te-

{ko porodica mi je puno pomogla, svaki dje~ji osmijeh, svakablaga rije~ moje supruge zna~io mi je mnogo tih mjeseci. Radilose puno, “u {kolu” smo i{li i ja i mali{ani, ali je bilo vreme-na i za odmor. Svaki slobodan trenutak provodili smo zajedno– se}a se potpukovnik Novakovi}.

Takvih trenutaka, me|utim, nije bilo previ{e.– U klasi u kojoj sam ja sticao specifi~na znawa o princi-

pima bezbjednosti i mjestu i ulozi oruànih snaga u rje{avawumultidimenzionalnih problema bezbjednosti u 21. vijeku, bilonas je “sa svih strana svijeta”, iz ~ak 19 zemaqa. Studije su za-mi{qene tako da slu{aoce osposobe za promi{qawe svih aspe-kata globalnih, strate{kih i bezbjednosnih pitawa iz ugla po-licijskih i vojnih snaga, vladinih i nevladinih organizacija,korporacija, akademija i medija. Pored te stru~ne dimenzije,

magistarske studije na Kranfild univerzitetu imale su i kul-turnu dimenziju preko koje smo mogli da steknemo uvid u zapad-

49

NI DECI NIJE BILO LAKOPo dolasku u [rivenhem, stotinak kilometara od

britanske prestonice, porodica Novakovi} smestila seu jednoj od komfornih tipskih ku}a u vojnom kolexu Kran-fild. Marku i wegovoj supruzi Nata{i, navikloj na sku-~enost garsowere u jednom od novobeogradskih betonskihblokova, idili~no travnato dvori{te, krajem avgusta

prepuno cve}a, ~inilo se poput mesta iz bajke. Ubrzo, me-|utim, shvatili su da nemaju previ{e vremena za uìva-we u ~arima prirode i slobodnog vremena. Posla je bilona pretek. Ve} u septembru po~ela su predavawa na voj-nom univerzitetu, a i deca su krenula u {kolu. Engleski jenajbrè nau~ila {estogodi{wa k}erka Ana, dok se osmo-godi{wak Te{an u po~etku opirao stranom jeziku. Dok ni-je stekao drugare sa kojima je ubrzo veoma ìvo pri~ao.Najmla|i, trogodi{wi Milutin je najvi{e bio s majkom.

U dru{tvu Kris Belamija i Ri~arda Holmsana dodeli diplome 2006.

7/17/2019 022 Odbrana


ni, prvenstveno britanski, pogled na vrijednosti i principedemokratskog dru{tva. Studenti koje je sponzorisala britanska

vlada, odnosno weno ministarstvo odbrane, bili su obaveznida pored pet redovnih predmeta, kao jedan od dva izborna, izu-~avaju “Upravqawe odbranom u demokratiji”, {to mi je dalomogu}nost da i u toj oblasti steknem veoma zanimqiva iskustva– kaè potpukovnik Novakovi} i nastavqa:

– Na{ je zadatak bio da, poslije predavawa, koja su, zasvaki predmet trajala od tri do pet nedjeqa, uradimo magistar-sku disertaciju u duìni od petnaest do dvadeset hiqada rije~i,naravno na engleskom jeziku i da poloìmo pismeni i usmeniispit. Pored toga, imali smo obavezu da, sa dva eseja i jednomusmenom prezentacijom, predstavimo rezultat na{eg samostal-nog istraìva~kog rada iz ponu|enih oblasti. Bili smo i na stu-dijskim putovawima u Sjevernoj Irskoj, Rusiji i Normandiji,gdje smo imali spektakularne ~asove vojne istorije. Britanci

su, zaista, majstori za spektakle. Tokom veoma ìvog predava-wa, na jednom od mjesta na kojima su iskrcani saveznici u Dru-gom svjetskom ratu, imao sam utisak da smo se vratili u pro-{lost. Veoma interesantno bilo je i u Irskoj gdje su nam Bri-tanci predstavili problem s kojim se oni ve} decenijama bore.Wihova znawa o terorizmu i borbi protiv tog zla veoma su za-nimqiva – podvla~i potpukovnik Novakovi} i dodaje da je, po-sle iskustava ste~enih upravo na tim studijskim putovawima,bilo sasvim logi~no da za temu svog magistarskog rada uzme Ko-sovo, kao jedan od kqu~nih bezbednosnih problema dana{wice,ne samo za nas na Balkanu, ve} i {ire.

– Svijet mora da ~uje pravu istinu o Kosovu, o tome {taono predstavqa za Srbe, ne samo u Srbiji i na Balkanu, ve} i{irom planete. Kosovo je srpska du{a i zato }e ono ostati u

nama, ma {ta da se desi s tim podru~jem. Ono ìvi u svakom Sr-binu i ne moè nam istinski biti oduzeto – smatra Novakovi}.

– Sve to poku{ao sam da kaèm u svom magistarskom radu,za koji je vladalo veoma veliko interesovawe na univerzitetu,

ba{ kao i za svako moje istupawe tokom studija. Uvijek je, a po-sebno prilikom mnogobrojnih “bilateralnih i multilateralnihsusreta” s kolegama, slu`benih i privatnih, vladalo ìvo in-teresovawe za zemqu iz koje dolazim, za na{u vojsku i bezbed-nosne probleme s kojima se suo~avamo na ovim prostorima.Najvi{e sam se druìo s kolegom iz Norve{ke, s kojim sam seveoma lijepo slagao. Stekao sam utisak da smo istog mentalite-ta, veoma sli~nog karaktera. Uop{te, vjerujem da nas Norveà-ni dobro razumiju, zato nas, vaqda, toliko i vole. Bio je tu ijedan Litvanac, pa Ukrajinac, dobro sam se slagao i sa kolega-ma iz Afrike. Tokom jednogodi{weg boravka u Velikoj Britani-ji shvatio sam koliko su zna~ajni ti kontakti, koliko svaki na{susret sa predstavnicima inostranih armija moè da pomogneda se boqe razumijemo – tvrdi potpukovnik Novakovi}.

Tim saznawem rukovodi se na svim svojim slu`benim puto-vawima. Borave}i u Austriji, Nema~koj, Norve{koj, [vedskoj,Italiji, Francuskoj, Ukrajini, Turskoj, Bugarskoj, Hrvatskoj,Ma|arskoj, Rusiji i Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, gde jestekao veliki broj prijateqa na koje, kako kaè, moè da ra~u-na u svakom trenutku, potpukovnik Marko Novakovi}, odskora imagistar globalne bezbednosti, otvara nam vrata sveta, dubo-ko veruju}i da svaki wegov susret s kolegama iz stranih armijastvara sve povoqnije pretpostavke za daqi odlazak pripadni-ka na{e vojske u inostranstvo na {kolovawe i usavr{avawe.Bez toga, uveren je, nema uspe{nijeg i brèg ukqu~ivawa na{ezemqe i vojske u evroatlantske integracije, ali ni na{eg aktiv-nog u~e{}a u me|unarodnim humanitarnim misijama i mirovnimoperacijama.

Du{an GLI[I]Snimio Goran STANKOVI]

U POSETI

15. avgust 2006.50

U krugu porodice

7/17/2019 022 Odbrana


51

VE[TA^KI DISKZA VRAT

Stru~waci hirur{kog tima Klinike za neurohirurgiju VMApredvo|eni dr Milenkom Savi}em izveli su 8. avgusta operaci-ju ugra|ivawa ve{ta~kog diska u vratni deo ki~me. Nova tehni-ka, koja se prvi put primewuje u Srbiji, pomo}i }e pacijentimakoji boluju od degenerativne bolesti vratnog dela ki~me. Ope-risani pacijent, star 58 godina, zbog o{te}ewa pr{qenovaose}ao je stalne jake bolove u vratu i rukama. Tablete, injekci-je i fizikalna terapija u bawama nisu bile dovoqne. To su bileindikacije na osnovu kojih je lekarski tim sa VMA odlu~io daizvede intervenciju.

Prema re~ima dr Savi}a, metoda je naro~ito pogodna zaprimenu kod qudi koji imaju o{te}ewa diskova na mawem brojusegmenata ki~me. Disk proteza koja je ugra|ena omogu}ava paci-jentu da se nakon oporavka sasvim normalno pokre}e i da budefizi~ki aktivan. Ranije primewivanim metodama ukru}ivawaki~me ko{tanim graftovima, plo~icama i {rafovima, mewanaje fiziolo{ka pokretqivost ki~me, uz naru{avawe fiziolo-{kog balansa vrata i uzrokovawe novih o{te}ewa zdravih di-skusa iznad ukru}enog dela. Upravo obavqenom operacijom osa-vremewen je na~in rada u zdravstvenim ustanovama u Srbiji iupotpuwen spinalni program Neurohirur{ke klinike VMA.

A. A.

SARADWASA DIJASPOROM

Nedavnim sporazumom o saradwi sa na{im qudima u dija-

spori, rukovodstvo VMA obradovalo je mnoge zainteresovanepojedince i institucije. Wime se predvi|aju razni oblici za-jedni~kog rada izme|u VMA kao medicinske, stru~ne i nau~neustanove i na{ih qudi koji se na svim svetskim meridijanimabave razli~itim oblastima nauke, umetnosti ili biznisa.

Konkretna saradwa zapo~ela je ve} 31. jula kada je prof.dr Stojanka Aleksi} u amfiteatru VMAizloìla rad na temu“Pti~ji grip kao globalna pretwa”. Predavawe su pratili za-posleni na VMA, novinari i stru~waci iz oblasti virusologi-je, veterine i civilne za{tite. Pored VMA, organizatori skupabili su i Ministarstvo za dijasporu, u ~ije ime je predavawuprisustvovao ministar Vojislav Vuk~evi}, Srpska akademija na-uka i umetnosti i Medicinski fakultet Univerziteta u Hambur-gu, na kome predaje profesorka Aleksi}.

Nakon zapaènog predavawa i duè diskusije okupqeniheksperata, na~elnik VMA general-major prof. dr Miodrag Jev-ti} primio je prisutne predstavnike dijaspore iz Francuske,Monaka, Nema~ke, SAD i Australije. Tom prilikom vo|eni surazgovori o konkretnim modalitetima budu}e saradwe u vezisa mogu}nostima edukacije lekara VMA u presti`nim medicin-skim centrima u Evropi i svetu, ali i o brojnim prednostimale~ewa na{ih qudi iz dijaspore u ovoj vode}oj medicinskoj usta-novi u Srbiji.

O tome kako je do{lo do inicijative za saradwu s dijaspo-rom dr Jevti} kaè:

– Razmatraju}i pozicionirawe VMAu okviru zdravstvenogsistema Republike Srbije i u naporima da wen zna~aj bude pre-poznat u regionalnom i internacionalnom okruèwu, tokom

protekle godine napravili smo intenzivne kontakte sa nadle-`nim strukturama i organima Ministarstva zdravqa i sa vi{eeminentnih svetskih medicinskih ustanova. Poseban zna~aj smopri tom dali uspostavqawu komunikacije sa na{im istaknutimstru~wacima iz dijaspore. Krajem pro{le godine, u dogovoru snadle`nim Ministarstvom za dijasporu, postigli smo sporazumo saradwi koji }e nam omogu}iti dvosmernu komunikaciju i efi-kasnije povezivawe sa velikim brojem na{ih uspe{nih qudi usvetu. Na{im qudima u inostranstvu bi}e dostupne informaci-je o rezultatima rada i mogu}nostima le~ewa koje ima VMA.Planira se i skorije masovnije u~e{}e na{ih stru~waka iz di-jaspore na simpozijumima na VMA, kada }e biti organizovan iobilazak pojedinih organizacionih celina.

A. ANTI]

POSETA BRAZILSKIH STUDENATA

IZ VOJNOMEDICINSKE AKADEMIJE

Grupa od jedanaest studenata iz Brazila boravila je po-~etkom avgusta na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Poredsticawa saznawa o na~inu rada u toj ustanovi, studijski bora-vak Brazilaca obuhvatio je i detaqniji uvid u domete na{ih le-kara u oblasti toksikologije. Studenti su poha|ali i kurs nakom su stekli osnovna znawa o nau~nim postavkama toksikologi-je i metodama koje se primewuju u le~ewu akutnih trovawa.

Sertifikate povodom uspe{nog zavr{etka kursa toksi-kologije uru~io im je na~elnik VMA general-major MiodragJevti} i poèleo da se svojih mladala~kih dana jednom sete i

po tome {to su zapo~eli saradwu dve zemqe u oblasti medi-

cine. Zahvaquju}i na gostoprimstvu, studenti su izrazili e-qu da kada postanu lekari do|u na VMA u okviru programastru~ne saradwe medicinara Srbije i Brazila.

Profesor Branka Mila{inovi}, mentor grupe brazil-skih studenata koji su boravili na VMA i profesor na Uni-verzitetu Kori}iba koji se nalazi u istoimenom glavnom gra-du brazilske dràve Parana, ocenila je da je ciq boravka upotpunosti ispuwen. Ona je rekla i da se nada da }e se takveposete razli~itih grupa studenata nastaviti radi sticawanovih saznawa i iz drugih oblasti medicine.

A. A.

7/17/2019 022 Odbrana


Vojnomedicinski centar uNovom Sadu jedina je vojnazdravstvena ustanova nateritoriji Vojvodine kojazdravstveno zbriwavaizme|u 28 i 30 hiqadavojnih osiguranika

15. avgust 2006.52

^

JUBILEJI

PRAVOSLAVNI HRAM

U KRUGU VMC

Posle Prvog svetskog rata,1922. godine, na inicijativu genera-la Stanojlovi}a, u krugu vojne bol-nice izgra|ena je privremena kape-la. Patrijarh Dimitrije je 1926. po-setio i osve{tavao taj pravoslavnihram, a iste godine hram je posetio

i kraq Aleksandar kada je i poklo-nio zvono na kome stoji zapis “Srp-skom pravoslavnom narodu iz Pe-trovaradina, pri hramu VavedewaPresvete Bogorodice, na dar, Alek-sandar Prvi”.

Sada{wi hram Svetog aposto-la Pavla, u kome slu`buje protojerejstavrofor dr Boò Soviq, general-no je restauriran od 1992. do 1994.i jedinstven je i redak primer sve-tog hrama u krugu vojnog objekta. Naulazu u hram nalaze se, jedna uz dru-gu, skulpture sve{tenika i vojnika,rad vajara Jovana Soldatovi}a.

220 GODINA

VOJNE BOLNICE

U NOVOM SADU

TRE]I VEK DOBRETRE]I VEK DOBRE

TRADICIJEetrdeset lekara razli~itih specijalnosti, 6 stomatologa i 3 farmace-uta u ambulantama Vojnomedicinskog centra obavi preko 89.000 pre-gleda u op{toj praksi i oko 52.200 specijalisti~kih pregleda.

– Na{i hirurzi ve} vi{e godina uspe{no izvode laparaskopske ope-racije tako da su one uvedene u rutinsku praksu ~ime je u velikoj merismawen broj bolesni~kih dana – isti~e upravnik potpukovnik dr Bra-

toqub Brkqa~a.Pored zbriwavawa vojnih osiguranika VMC se sve vi{e okre}e i

zdravstvenom zbriwavawu civilnih osiguranika uz odre|enu nadoknadu, akako je kvalitet zdravstvenih usluga dokazan i to uz mnogo niù cenu, takvihpacijenata je sve vi{e. Samo u prvih {est meseci ove godine za 52 odsto po-ve}an je prihod vojnog zdravstva od zbriwavawa civilnih pacijenata.

Nabavkom nove savremene medicinske opreme i aparata u posledwihnekoliko godina znatno su unapre|ene savremena dijagnostika i le~ewe pa-

7/17/2019 022 Odbrana


53

STRU^WAK TRA@EN U SVETU

Nedavno je primarijus dr Novak Vukoje, zapo-slen u novosadskom Vojnomedicinskom centru i je-dan od na{ih vrhunskih stru~waka u oblasti otori-nolaringologije, odnosno le~ewa hrkawa i no}noggu{ewa, dobio poziv iz Libije od {efa klinike uTripoliju profesora dr Sediga Ertemija, da na tojklinici organizuje stru~nu edukaciju lekarskog oso-bqa Severne Afrike po pitawu le~ewa hrkawa ino}nog gu{ewa a kao prvi pacijent predvi|en zaoperaciju je li~no supruga dr Ertemija.

Doktoru Vukoju je stigao i poziv da zajedno sasrpskim lekarima u oktobru ove godine odrì pre-davawe “Rez za miran san” u nema~kom gradu Hano-veru, gde }e prikazati svoju inovativnu tehniku ope-

racije ronhopatije.

Po nare|ewu austrijskog cara Josifa II, sina MarijeTerezije, 1786. godine od fraweva~kog samostana izgra|e-nog u krugu Petrovaradinske tvr|ave formirana je Vojnabolnica sa tada{wim kapacitetom od oko 300 bolni~kihkreveta. Taj potez se ve} u toku Austrijsko-turskog rata

(1788-

1791) pokazao opravdanim jer je bolnica bila pre-puna rawenika.Od 1835. do 1887. bolnica je u nekoliko navrata

dogra|ivana i pro{irivana ~ime su joj u velikoj meri pove-}avani i kapaciteti.

Od 1930. do 1936. u krugu bolnice se nalazila i koman-da vazduhoplovstva pa je u tom vremenu ~esto nazivana i Avi-jati~arskom bolnicom, da bi tek nakon Drugog svetskog ratasvi objekti u krugu Vojne bolnice bili stavqeni u funkciju le-~ewa.

Nakon Prvog svetskog rata i sloma Austro-ugarske mo-narhije, Petrovaradinski garnizon ulazi u sastav Potiskedivizije a Petrovaradinska vojna bolnica postaje bolnicaPotiske divizije, da bi posle 1937. prerasla u Vojnu bolni-cu Prve armijske oblasti.

Po otpo~iwawu Drugog svetskog rata i kapitulacijomKraqevine Jugoslavije, Vojna bolnica u Petrovaradinu po-staje Domobranska bolnica. Nakon oslobo|ewa Petrovara-dina 23. oktobra 1944. bolnica se formira kao Vojna bol-nica Tre}e Jugoslovenske Armije, a nedugo posle toga prera-sta u bolnicu Vojnog podru~ja Novi Sad.

Od 1968. je Vojna bolnica Prve Armije, a naredbomSaveznog sekretara za narodnu odbranu, 19. oktobra 1982.od Vojne bolnice, Garnizonske ambulante i apoteke formi-ran je sada{wi Vojnomedicinski centar.

OD CARSKE BOLNICE DO VOJNOMEDICINSKOG CENTRA

cijenata ~ime se VMC ukqu~io u tokove medicinske struke inauke primerene 21. veku i tradiciji ustanove koja neprekid-

no traje ve} bezmalo dva i po veka.Na ~ast toj vojnoj zdravstvenoj ustanovi, isti~e pukovnikBrkqa~a, sluì i podatak da u svih 220 godina, koliko se naprostoru sada{weg VMC le~e pacijenti, nije zabeleèna nijedna zna~ajnija pojava intrahospitalnih zaraznih bolesti{to je svakako pokazateq dugogodi{weg stru~nog rada, higije-ne i discipline, odnosno dobro organizovane preventive iishrane.

U uslovima transformacije i reorganizacije Vojske eko-nomsko opravdawe za postojawe Vojnomedicinskog centra, sa-da jedine vojnozdravstvene ustanove na teritoriji Vojvodine,nedavno je predo~eno i najvi{em vojnom vrhu pa je, izme|uostalog, prezentovan i podatak da bi, ukoliko VMC ne bi ra-dio, tro{kovi zdravstvenog zbriwavawa vojnih osiguranikasa sada{we teritorije bili uve}ani za preko tri puta, ne ra-

~unaju}i prihod ostvaren od zbriwavawa civilnih osigurani-ka. Dakle, opstanak te vojnozdravstvene ustanove u izuzetnom

je interesu velikog broja wenih korisnika i svakakobuxeta.

U planu je daqa nabavka nedostaju}e najsavreme-nije medicinske opreme kao i pove}awe broja zdrav-stvenih usluga za civilne osiguranike {to }e Vojnomedi-cinski centar svakako uvrstiti me|u najrespektabilnijezdravstvene ustanove u Vojvodini i {iroj regiji.

Budimir M. POPADI]

Pukovnik dr BratoqubBrkqa~a,upravnik VMC

7/17/2019 022 Odbrana


54

Reforme u Organizaciji RVS Srbije

NOVIIDENTITET

Kako bi se prevazi-{li postoje}i problemiOrganizacije RVS Srbi-je pokrenuta je inicijati-va za sprovo|ewe hitnihi radikalnih reformi.Stoga je, na osnovu odlu-ke Skup{tine ORVS Sr-bije, formiran radnitim za izradu strate{kogdokumenta daqeg razvojaOrganizacije.

U razgovoru sa drMiloradom Drobcem,

predsednikom ORVS Sr-bije saznali smo da, pre-ma predloènom koncep-tu, ORVS treba da posta-ne interesni, nestrana~-ki i nevladin savez udru-

èwa rezervnih oficira i podoficira Srbije, koji bi obavqaoposlove i ostvarivao ciqeve u sektoru odbrane i bezbednosti.

U sada{wim uslovima neminovna je i promena naziva Orga-nizacije. Za razliku od dosada{we prakse ~lanstvo u asocijaci-ji bilo bi iskqu~ivo dobrovoqno, a uslovi u~lawewa definisa-ni Statutom.

Po re~ima dr Drobca asocijacija bi, ukoliko se prihvatinavedeni model, ostvarivala ciqeve i obavqala poslove za ko-

jima postoji interes i ~lanstva i korisnika usluga kao {to su, naprimer, inicirawe i u~estvovawe u realizaciji projekata izstru~ne, normativne i drugih delatnosti vezanih za utvr|ivawedoktrinarnih, strategijskih i koncepcijskih dokumenata u sektoruodbrane i bezbednosti Srbije, priprema predloga zakona i dru-gih propisa u tim oblastima.

Asocijacija bi se bavila i poslovima organizovawa stru~-nog i razvojno istraìva~kog rada u sektoru odbrane i bezbed-nosti, obezbe|ivawem i pripremawem stru~nih oficirskih ka-drova (rezervnih oficira i podoficira) za razli~ite doma}e iinostrane mirovne, bezbednosne, posmatra~ke, verifikacionei nau~noistraìva~ke misije, pruàwem pomo}i dràvnim orga-nima, pravnim i fizi~kim licima u obuci vojnih obveznika igra|ana po programima Ministarstva odbrane, naro~ito u vezisa postupawem u vanrednim prilikama i akcidentnim situacija-

ma, obukom gra|ana za dràwe i no{ewe oru ja i municije i to-me sli~no. Navedeno predstavqa tek deo poslova kojima bi sebudu}a asocijacija, s obzirom na svoj stru~ni potencijal, moglabaviti.

U okviru asocijacije ~lanstvu bi se pruàla i pravna i dru-ga pomo} u ostvarivawu statutarnih i ostalih prava poput ostva-rivawa prava po osnovu vojnog invaliditeta, zdravstvenog i pen-zionog osigurawa, prava na kori{}ewe vojnih zdravstvenih,sportskih, turisti~kih i drugih kapaciteta pod povla{}enim uslo-vima, ~ime bi se uveliko podstakao interes ~lanstva za organi-zovawem.

Predstoji javna rasprava o predlogu Platforme i Statuta,uz odgovaraju}e istraìvawe sprovodqivosti koncepta, pre sve-ga wegove odrìvosti i ekonomi~nosti funkcionisawa.

B. M. POPADI]

NESRE]NI DOGA\AJIODNELI DVA @IVOTAU nesre}nim doga|ajima po~etkom avgusta ìvot su izgu-

bila dva pripadnika Vojske Srbije.Trideset{estogodi{wi major pilot Goran Quboja, koji

je radio u Centru za odnose sa stranim vojnim predstavnici-

ma Ministarstva odbrane Republike Srbije, izgubio je ivotna Velikoj plaì u Ulciwu 4. avgusta, tokom iznenadnog nale-ta ogromnih talasa, dok je pruào pomo} ugroènim kupa~i-ma. Major Quboja bio je na letovawu sa suprugom i dvoje de-ce. Ro|en je u Livnu u Bosni i Hercegovini 1970. godine, a naslu`bi u Vojsci bio je od 24. jula 1993.

Pukovnik pilot Slobodan Kuèt iz Uprave za razvoj (G-5)General{taba Vojske Srbije poginuo je 6. avgusta oko 14,30~asova, kada je na oko 2 kilometra od Temerina kod Novog Sa-da prema êneju, sportska jedrilica ”ST- CIRUS” kojom jeupravqao, pala iz dosad neutvr|enih razloga. Ta jedrilica jevlasni{tvo Aerokluba Novi Sad, a bila je bazirana na sport-skom aerodromu “ênej”. Pukovniku Kuètu jedrili~arstvo jebilo hobi, a bio je i predsednik Saveza vazduhoplovnih jedri-li~ara Srbije. Ro|en je 1. januara 1960. u Beogradu, tu je ì-

veo i radio, a na slu`bi u Vojsci bio je od 30. jula 1982.

UNI[TAVAWENEEKSPLODIRANIH SREDSTAVATim za uni{tavawe neeksplodiranih ubojnih sredstava

Uprave za odbranu Republike Srbije uni{tio je na poligonu Bu-baw potok 4. avgusta dve artiqerijske granate, jednu kalibra 60mm i drugu kalibra 30 mm. Granate su uklowene i preba~ene napoligon iz Jajinaca, op{tina Vo`dovac, odnosno sa bole~kog gro-bqa, op{tina Grocka.

Na teritoriji op{tine Apatin, 5. avgusta, ista ekipa uni-{tila je ~etiri ru~ne bombe.

NAGRADA ZA PUBLICISTIKUQUBODRAGU STOJADINOVI]UKomentator ”Politike” i na{ saradnik Qubodrag Stojadi-

novi} dobitnik je ugledne nagrade za publicistiku ”Dragi{a

Ka{ikovi}”, koju dodequje Ministarstvo za dijasporu Repub-like Srbije.

Stojadinovi} je nagradu dobio za kwigu ”Ratko Mladi}izme|u mita i Haga” koju su zajedni~ki objavili ”Narodna kwiga”i ”Politika”.

AKCIJA DOBROVOQNIHDAVALACA KRVIU organizaciji Sektora za qudske resurse Ministarstva

odbrane po~etkom avgusta sprovedena je akcija dobrovoqnog

davawa krvi u Institutu za transfuziologiju Vojnomedicinskeakademije.Pored pomo}nika ministra odbrane za qudske resurse Zo-

rana Jefti}a, na~elnika Vojne akademije general-majora Vido-sava Kova~evi}a, na~elnika Uprave za kadrove general-majoraSlobodana Tadi}a i na~elnika Uprave za organizaciju gene-ral-majora Pavla Gali}a, toj humanoj akciji odazvalo se oko~etrdeset zaposlenih u Ministarstvu odbrane.

UKRATKO

HRONIKA

15. avgust 2006.

Dr Milorad Drobac, predsednik ORVS Srbije

7/17/2019 022 Odbrana


55

P i s ma ~ i t a l a ca

” ODBRANA” Bra}e J u g ovi}a 1911000 Beog rad

e-mail: odbr ana@beot el.y u

STANOVI, MORAL

I ”VOJNA TAJNA”Krajem maja ove godine na stranicama {tampe objavqenoje nekoliko informacija o po~etku i toku su|ewa biv{em mini-stru odbrane gospodinu Prvoslavu Davini}u. Gospodin Davi-ni} se tereti za zloupotrebu slu`benog poloàja jer je suprot-no zakonima i drugim propisima dodelio vi{e stanova pripad-nicima svog obezbe|ewa i jednom civilnom licu na slu`bi uMinistarstvu odrane.

U izjavama {tampi (”Politika” od 1. juna 2006) gospodinDavini} isti~e da je odbacio sve optu`be i izneo dokaze kojegovore da je ”postupao u skladu sa propisima i osobama na spe-cijalnim zadacima po prioritetnoj osnovi obezbedio stano-ve”. Tako|e, gospodin Davini} isti~e: ”Ja sam, me|utim, stanovedodeqivao na osnovu procedure koja se primewuje u posebnim

slu~ajevima. Tokom pretresa prezentovao sam i neka nova doku-menta koja otklawaju svaku sumwu u ispravnost mojih odluka”.Da li je ili ne gospodin Davini} u krivi~no-pravnom smisluodgovoran presudi}e sud, ali vaqa ista}i i moralnu dimenzijuovog slu~aja.

PRIJAVA PROTIV “VLASTI”

Kao prvo, javnost treba da zna da su krivi~ne prijave(radi se o dve krivi~ne prijave) u vezi sa nezakonitom dode-lom stanova civilnom licu u Ministarstvu odbrane i pri-padnicima obezbe|ewa gospodina Davini}a, podnete jo{ dokje gospodin Davini} bio ministar odbrane (sredinom 2004.i po~etkom 2005. godine). Krivi~nu prijavu podneli su pri-

padnici vojne policije. Nije se ~ekalo, kakav je ina~e obi~ajkod nas, ne samo u Vojsci, ve} uop{te, da gospodin Davini}”ode” sa vlasti. Tuèn je kada je bio ”vlast”. Bilo je posred-nih pritisaka, uglavnom iz vojnih struktura ”pa niste ba{morali”, ”pa nije to tako stra{no”, ”i drugi pre wega su toradili” i sl.

Smatrali smo da jednom treba po~eti i od ”glave”, ne sa-mo u ovom ve} i u drugim ”slu~ajevima”. Krivi~ne prijave supodnete, dokazi dostavqeni tuìla{tvu i su|ewe je u toku. Sud}e re}i svoje.

Drugo, ta~no je da sva lica koja su dobila stanove (pri-padnici ”Kobri” slu`bene stanove, a civilno lice iz Mini-starstva odbrane stan u zakup) imaju pravo da ih dobiju, kaoi ve}ina ostalih pripadnika Vojske i Ministarstva odbra-

ne. Me|utim, da li je dobar redosled i da li je to pravi na-~in? U uslovima velikog nedostatka stanova za podelu, pita-

we redosleda je veoma va`no moralno pitawe. Preskakatiredosled, neopravdano favorizovati nekog, ru{i moral nesamo zainteresovanih pojedinaca, ve} i Vojske uop{te. Uovom slu~aju se, kao uostalom i u slu~aju tzv. ”Cve}are 2”, neradi samo o kr{ewu propisa, ve} pre svega o moralnosti imoralu. Za{to je slu`ba pripadnika obezbe|ewa ministraodbrane, ili bilo kog vojnog ili drugog rukovodioca, ”speci-

jalnija” od druge, u ovom slu~aju vojne slu`be.Za{to podoficiru vojne policije (”Kobre” su pripadni-

ci vojne policije), koji ~uva ministra odbrane i koji je u Voj-sci svega nekoliko godina treba po izuze}u dodeliti stan(uzgred ve}i nego {to bi trebalo) po osnovu ”specifi~ne voj-ne slu`be”, a podoficiru ili oficiru koji u toj istoj vojsci,na primer, radi dvadeset godina i stanuje u vojnom hotelu”Bristol” u jednoj sobi, sa ~etiri ~lana porodice, ili dru-gom koji je podstanar, ne treba? Za{to je teè i va`nije ~u-vati ministra od, na primer, obezbe|ewa administrativnelinije u Kopnenoj zoni bezbednosti, ili od rada u 72. speci-jalnoj ili 63. padobranskoj brigadi, ili od drugih poslovakoje obavqaju te iste ”Kobre”.

TAJNI PROPISNaravno da nije, ali da bi ispalo va`nije, gospodin Da-

vini} je doneo poseban propis kojim mewa kategorije vojnihstanova, pa pored ve} postoje}ih kategorija (slu`beni stanovi,stanovi za zakup), dodaje dve nove od kojih je jedna (parafrazi-rano) – slu`beni stanovi za lica koja obavqaju poslove obez-be|ewa najvi{ih rukovodilaca Ministarstva odbrane i Voj-ske. Taj dokument se progla{ava vojnom tajnom. On zaista sadr-ì jedan stav koji bi mo`da predstavqao vojnu tajnu, zato toovde ne}emo pomiwati. Me|utim, to je posluìlo kao paravanda se ”provu~e” propis o ”specifi~noj” ili ”specijalnoj” vojnojslu`bi.

Dakle, donosi se, pozivom na prvi dokument, poseban pro-

pis, tako|e, stepenovan ”vojnom tajnom” o prioritetnom re{a-vawu stambenih pitawa, izme|u ostalih i pripadnicima obez-be|ewa ministra odbrane i drugih vojnih i dràvnih rukovodi-laca (koje obezbe|uju pripadnici Vojske). Po tom propisu ta li-ca dobijaju slu`bene stanove po prioritetu i koriste ih dok suna poslovima obezbe|ewa tih lica. Ako se doslovce drìmotog propisa, lica koja su dobila sporne stanove i vi{e nisu uobezbe|ewu ministra (a ve}ina nije) treba da ih napuste. Svi-ma u Vojsci je poznato da ko dobije slu`beni stan prakti~no seiz wega ne iseqava, ~ak ni kad ode u prekomandu, pa {to bi ioni.

Oba propisa se ne objavquju u Vojnom slu`benom listu(zbog tajnosti dokumenata), ne dostavqaju svim ustanovama Mi-nistarstva obrane i Vojske, ve} samo veoma malom broju onihzaduènih da to sprovodu ili se sadràj odnosi na wih. Ode-qewe za vojnu policiju General{taba VSCG, kao stru~ni i ru-kovode}i organ vojne policije u Vojsci, te dokumente slu`benonije dobilo, iako su pripadnici obezbe|ewa ministra odbra-ne pripadnici vojne policije. Verovatno su to ti dokumenti ko-je u izjavi {tampi pomiwe gospodin Davini}.

Istine radi, ni svi rukovodioci koje pripadnici ”Kobri”obezbe|uju nisu podràli takvo privilegovawe svog obezbe|e-wa. Aktuelni ministar odbrane Zoran Stankovi} je ”tajne”propise koji se ovde pomiwu poni{tio. Mo`da gospodin Davi-ni} i nije kriv, ali vojna i druga javnost treba da zna o ~emuse tu radi i {ta je ura|eno. Pouka za budu}nost treba da po-stoji.

Mr Dragoqub Jev|ovi}, pukovnik u penziji,

biv{i na~elnik Odeqewa vojne policijeGeneral{taba VSCG

7/17/2019 022 Odbrana


G

FARNBO RO 200 6 .

15. avgust 200656

SIMBOLI VEKAVazduhoplovne izlo`beu Farnborou uvek su imaleza ciq da prikaù najnovijadostignu}a u toj oblasti.Upravo je to bilo mestona kojem su se mogle videtinajsavremenije letelice,a ~esto je javnost imalapriliku da prvi, ponekad

i jedini put vidi neke odrazvojnih i prototipskihletelica koje su otvaralenove mogu}nosti u avijaciji.Veliki poslovni iorganizacioni uspehkoji je postignut ove godinenaveo je organizatore danajave i narednu izlo`bu– za juli 2008. godine.Tako su otklowene sve{pekulacije u vezi sasudbinom te manifestacije.

radi} na jugu Engleske, Farnboro bio je, od 17. do 23. jula, 37. putdoma}in najve}e tradicionalne vazduhoplovna izlo`be “Farnboro2006”. Ova godina zna~ajna je i po tome {to se slavi jubilej – 100godina avijacije u Britaniji. Naime, upravo na prostoru izme|u Far-nboroa i susednog gradi}a Older{ota, pre sto godina ekscentri~niAmerikanac Samjuel Kodi je na~inio prve letove na jedrilici zmaju,

koju je sam konstruisao. Od tog trenutka pa sve do dana{wih dana, aero-drom u Farnborou i kompleks zgrada koji ga okruùje predstavqaju emi-nentni centar istraìva~kog rada u oblasti vazduhoplovstva u Britaniji,a od 1948. godine i mesto gde se odràva najve}a vazduhoplovna manife-stacija u svetu.

NOVI VETROVIVazduhoplovne izlo`be u Farnborou uvek su imale za ciq da prika-

ù najnovija dostignu}a u toj oblasti. Upravo je to bilo mesto na kojem suse mogle videti najsavremenije letelice, a vrlo ~esto {iroka javnost ima-la je priliku da prvi, ponekad i jedini put, vidi neke od razvojnih i proto-tipskih letelica koje su kr~ile put i otvarale nove mogu}nosti u avijaciji.Naravno, izlo`ba u Farnborou je i mesto gde se sklapaju veliki poslovivezani za kupovinu aviona i vazduhoplovne opreme. Zbog toga su se me|uposetiocima nalazili najvi{i dràvni funkcioneri, ministri odbrana ikomandanti vazduhoplovstva, vazduhoplovni stru~waci, najvi{i funkcio-neri najpoznatijih i najve}ih svetskih avioprevoznika, ali i entuzijasti,poklonici vazduhoplovstva.

Organizatori su iz godine u godinu modernizovali i pro{irivaliizlo`beni prostor kako bi se {to ve}em broju izlaga~a omogu}ilo da pri-

kaè svoje proizvode. Takav trend trajao je sve do 1998. godine, do jubi-larne pedesetogodi{wice. Me|utim, dolazak 21. veka doneo je neke nove

7/17/2019 022 Odbrana


vetrove. Vode}e svetske vazduhoplovne firme su uglavnom napusti-le evropski prostor i okrenule se ka budu}im trì{tima – Sred-wi i Daleki istok i Latinska Amerika. Vazduhoplovne izlo`be uDubaiju, Singapuru i îleu postaju novi centri vazduhoplovnihzbivawa. Za organizatore u Farnborou bio je to veoma teàk pe-riod. Manifestacije koje su odràne 2000, 2002, pa i 2004. go-dine beleìle su pad obima sklopqenih poslova, smawewe brojaposetilaca i relativno skroman i ne mnogo atraktivan program.

Ipak, zahvaquju}i velikom trudu organizatora, ali i sticajemsretnih okolnosti, koje su omogu}ile prikazivawe modernih lete-lica koje otvaraju nove mogu}nosti u vojnom i civilnom vazduho-plovstvu, ovogodi{wa izlo`ba ponovo se vratila na staze nekada-{we slave. Povoqna okolnost bila je i to {to se u vi{e evropskihzemaqa ( e{ka, Slova~ka, Ma|arska, [vajcarska, Gr~ka, Rumuni-ja, Bugarska...) u narednih nekoliko godina o~ekuju modernizacija inabavka novih vojnih aviona, a to je, tako|e, uticalo da se avio-proizvo|a~i jo{ intenzivnije okrenu ka evropskom trì{tu.

AVION BUDU]NOSTI

Svakako, najve}i interes na ovogodi{woj izlo`bi vladao jeza neobi~nom letelicom V-22 ospri. Bile su izloène dve letelice uvarijanti MV-22B, namewenoj za potrebe ameri~ke mornari~ke pe-{adije.

S obzirom na to {to su u Farnboro do{li prvi serijski pri-merci aviona V-22 name}e se zakqu~ak da su problemi sa VTOL(Vertical Take Off and Landing) letelice najzad prevazi|eni. Naimevi{e od pet decenija stru~waci poku{avaju da naprave uspe{nu

VTOL letelicu. Od po~etka pedesetih godina pro{log veka napra-vqeno je vi{e od ~etrdeset eksperimentalnih VTOL letelica, kojesu za ostvarivawe sposobnosti vertikalnog poletawa i sletawakoristile razli~ite koncepte – zakretawe krila, zakretawe poti-

sne sile, zakretawe ~itave letelice, zakretawe vazdu{ne struje,ejektorski koncept i dvostruku propulziju. Izuzev britanskog bor-benog aviona harijer i donekle ruskog aviona jak-38 , koji su u{liu serijsku proizvodwu, svi ostali projekti VTOL letelica zavr{i-li su na nivou prototipa.

Problemi koji su se javqali prvenstveno su se odnosili nanepostojawe adekvatne pogonske grupe, na probleme u prelaznimreìmima (prelazak iz vertikalnog u horizontalni let i obrnu-to), pote{ko}e sa erozijom tla i recirkulacije mlaza na samu le-telicu (kod mlaznih VTOL letelica) itd. No, uprkos te{ko}ama odideje za izgradwom VTOL letelice nije se odustajalo, {to potvr-|uje ne samo pojava letelice V-22, ve} i varijanta najnovijeg ame-ri~kog borbenog aviona F-35B (STOVL – kratko poletawe i verti-kalno sletawe).

Avion V-22 ospri predstavqa tip podzvu~ne letelice sa obrt-nim (tilt) rotorima. Koncepcija letelice sa tilt-rotorom je hi-brid izme|u helikoptera i turboprop aviona. Letelica ima fik-sno krilo sa horizontalnim i vertikalnim repnim povr{inama stim {to ima mogu}nost da se obrtawem motora na krajevima krilapretvori u helikopter. Upravo takva mogu}nost da prilikom sleta-wa i poletawa ima sposobnosti helikoptera, dok se u svim drugimreìmima leta pona{a kao klasi~ni turboprop, avion otvara no-vu eru u avijaciji. Ve} po~etna ispitivawa ovakvog koncepta poka-

zala su niz prednosti u odnosu na klasi~ni helikopter. One seogledaju prvenstveno u ve}oj brzini, doletu i trajawu leta.

Zanimqivo je napomenuti da je prvi let letelice V-22, koja jedelo stru~waka firmi “Bel i Boing”, obavqen jo{ marta 1989. go-dine, a prvi put je javno prikazana na vazduhoplovnoj izlo`bi uBurèu 1995. godine.

Ovako dug period razvoja letelice posledica je mnogobrojnihtehni~kih i finansijskih problema sa kojima se proizvo|a~ suo~a-

57

AVIJACIJE

CIVILNA UPOTREBA

Stru~waci procewuju da se sa konceptom letelice sa obrtnimrotorom otvaraju velike mogu}nosti ne samo u vojnoj ve} i u civilnoji komercijalnoj primeni. Zbog toga je letelica V-22 u medijima na-zvana “avionom budu}nosti”. Civilne letelice sa tilt rotorima nezahtevaju velike aerodrome i duga~ke piste za poletawe i sletawe{to im otvara ve}e mogu}nosti u odnosu na druge letelice za izvr-{avawa razli~itih misija – pomo} pri nezgodama, doprema medi-

cinskog materijala, istraìvawa, pretraìvawa i spasavawa i po-

vezivawe urbanih i udaqenih i teè pristupa~nih prostora. Lete-lice sa tilt rotorima koje bi bile namewene za prevoz putnika ko-ristile bi posebno projektovane vazdu{ne luke (vertiporte). Takveluke mogle bi biti izgra|ene u strogom centru grada, na krovovimavelikih poslovnih zgrada, iznad èlezni~kih i autobuskih termina-la ili blizu velikih parkirali{ta i na taj na~in znatno bi ubrzalii olak{ali prevoz putnika i transport robe.

Uspeh sa avionom V-22rezultirao je da se posle dvogodi{wegzastoja ponovo obnove letna ispitivawa civilnog VTOL aviona

Boing/Agusta BA 609.

7/17/2019 022 Odbrana


vao. Na realizaciju projekta veoma nepovoqno su se odrazila dvaudesa letelice sa katastrofalnim posledicama. No, mogu}nostikoje se otvaraju primenom VTOL letelica nisu dopu{tale odustaja-we od programa, pogotovo {to su interes za nabavku letelice V-22pokazali ameri~ka mornari~ka pe{adija, ameri~ka mornarica iratno vazduhoplovstvo, ali i vazduhoplovne snage nekih drugih ze-maqa. Tome je umnogome doprinela i nova strategija koja name}epotrebu izvo|ewa vojnih operacija mawih po obimu, ali ve}ih poprostoru, uz angaòvawe mobilnijih borbenih formacija.

RUSKI IZAZOVBorbeni avion MiG-29 redovno je progla{avan za zvezdu le-

ta~kog programa, po~ev od prvog javnog nastupa na nebu zapadneEvrope, u Farnborou 1988. godine. To se dogodilo i na ovogodi-{woj izlo`bi. Ruska firma MiG prikazala je tehnolo{ki demon-strator MiG-29OVT. To je fabri~ka, razvojna letelica koja ima zaciq prikazivawe novog motora RD-33OVT, sa trodimenzionalnimmlaznicama za vektorisawe sile potiska. Zahvaquju}i takvim mo-gu}nostima MiG-29OVT je u leta~kom programu prikazao zapawuju-}i nivo agilnosti i izveo je manevre koji do sada nisu vi|eni uFarnborou. Po kvalitetu i sadràju leta~kog programa dostigaoje, a mo`da i nadma{io, nezaboravni nastup ruskog opitnog avio-na Su-37 na izlo`bi Farnboro 96. U toku osmominutnog progra-ma, pored ve} poznatih super-manevara, avion MiG-29OVT je prvi

put demonstrirao dvostruki “kulbit” i “bumerang”, te ~etiri mane-vra koji jo{ nisu dobila naziv.

Ruska firma MiG najavila je nagradu za posetioca izlo`bekoji ponudi najprihvatqiviji naziv za izvedene manevre – bespla-tan boravak u Rusiji i let na avionu MiG-29. Svi pomenuti manevribi}e obuhva}eni u okviru redovnog leta~kog programa ruskog akro-batskog tima na avionima MiG-29. Naravno, trebalo bi ista}i daprikazani manevri nisu nameweni samo uìvawu posmatra~ima,ve} bi trebalo da prikaù sve prednosti koje poseduje borbeni avi-on sa mogu}no{}u vektorisawa potiska, u uslovima vo|ewa borbe uvazduhu, u odnosu na avione koji nemaju takvu sposobnost.

Na avionu MiG-29OVT obavqeno je oko 110 sati naleta i,kako se tvrdi u firmi-proizvo|a~u, “integracija sistema upravqa-wa aerodinami~kim povr{inama i vektorisawa mlaznika je uspe-{no zavr{ena”. Tako|e, nagla{avaju se i prednosti ove koncepcijenad konkurentskim avionom Su-30MKI, koji poseduje motore sadvodimenzionalnim mlaznicama (zakretawe nagore i nadole). Na-ime, MiG-29OVTima sposobnost zakretawa mlaznika za 18 stepe-ni u svim pravcima, dok na avionu Su-30MKI, sa motorima AL-31FP, zakretawe se moè izvr{iti do ugla od 15 stepeni. Direk-tor opitnog leta~kog centra firme MiG, Pavel Vlasov, koji je le-teo u Farnborou na avionu MiG-29OVT, smatra da pilotima naserijskim avionima MiG-29 nije potrebno vi{e od 60 sati naletada bi savladali znawe potrebno za verziju aviona sa vektorisa-wem potiska. Motori RD-33 OVT bi}e ugra|eni na opitnim avio-nima MiG-29M/M2, na kojima su ve} instalirane i druge, savre-mene tehnolo{ke novine. Iskustva sa ispitivawem letnih i borbe-

58

JEZIKOM BROJKI

Na ovogodi{woj izlo`bi nastupilo je 1.467 izlaga~a,od ~ega je 126 prvi put izloìlo svoje proizvode. Prisustvo-vao je i rekordan broj inostranih vojnih delegacija (75) kojesu do{le iz 43 zemqe, dok su avio-kompanije iz 15 zemaqaposlale 40 delegacija, koje su imale trodnevne intenzivnebrifinge sa predstavnicima avio-proizvo|a~a. Procewujese da je samo u toku poslovnog dela (prvih pet dana) izlo`buposetilo oko 130.000 qudi, koji su imali priliku da vide iz-

me|u 140 i 150 izloènih letelica. Uspeh ovogodi{we mani-festacije potvr|uje i vrednost sklopqenih ugovora (oko 38

milijardi dolara) {to je ~etvorostruko vi{e nego 2002. go-dine, odnosno dvostruko vi{e nego 2004. godine. Naravno,ova cifra }e se uve}ati kada se u narednih nekoliko nedeqanapravi precizan obra~un. Prilikom posete izlo`bi, bri-tanski premijer Toni Bler je izjavio: “Impresioniran samovogodi{wom manifestacijom i veoma sam zadovoqan {to jeizlo`ba u Farnborou ponovo stala na noge”.

15. avgust 2006.

7/17/2019 022 Odbrana


nih sposobnosti ovih letelica bi}eiskori{}ena prilikom izgradwe novog ru-

skog borbenog aviona – Mig-35.Kada je re~ o vojnim letelicama, na ovogodi{woj izlo`bi

bila je uo~qiva velika prisutnost ameri~kih avio-proizvo|a~a.Oni su prikazali gotovo sve vojne letelice koje nude trì{tu. Bi-li su izloèni, osim ve} ~esto vi|anih borbenih aviona F-15E, F-18E/F i F-16, transporteri C-17A i C-130J, avioni-cisterneKDC-10 i KC-135R, patrolni avion P-3C, te avion za obuku T-6B.Evropqani su nastupali sa svojim adutima – borbenim avionimatajfun, gripen i harijer GR.7. Zanimqivo je napomenuti da na ovo-godi{woj izlo`bi Francuzi nisu prikazali nijednu borbenu le-telicu.

Zapaà se da se na velikim vazduhoplovnim manifestacijamaprikazuje sve vi{e bespilotnih letelica. Bespilotne letelice(UAV) u protekloj deceniji prolaze radikalne izmene u svojoj name-

ni. Naime, osim osmatra~kih i izvi|a~kih UAV , avio-proizvo|a~iuveliko rade na razvoju i realizaciji specijalizovanih, borbenihbespilotnih letelica (UCAV ). Lideri na tom planu su trenutnoameri~ki proizvo|a~i, koji su razvili borbene bespilotne lete-lice – predator , global hok, H-45 i H-47. Neke od wih su ve} i upo-trebqavane u ratnim podru~jima (Avganistan i Irak). Tako|e, svojeproizvode u toj oblasti po~ele su da izlaù i evropske zemqe – uprvom redu Italija i [vedska. Nema~ka je nedavno postigla dogo-vor sa firmom Nortrop da na letelici global hok , koja }e nositinaziv juro hok, ugra|uje svoju opremu, dok je Britanija na izlo`biprvi put objavila prikaze i planove letelica UCAV , koji su do sa-da bili strogo ~uvana tajna. Prvi put na izlo`bi bespilotne lete-lice imale su zaseban paviqon u jednoj od izlo`benih hala.

RAT BOINGA I ERBASA

Kada je re~ o civilnoj avijaciji daleko najve}a atrakcija zaposmatra~e bio je nastup evropskog super xambo xeta A380. Nebe-ski xin duga~ak je skoro 80 metara i samo su dve letelice u istori-ji vazduhoplovstva bile ve}e od wega – ruski An-225 i avion Hau-arda Hjuza “Spruce Goose”. Avion A380, letelica sa dva sprata,kafeima, prodavnicama, kabinama sa tu{evima i nizom drugih po-godnosti, trebalo bi da otvori novu eru upotrebe velikih super-luksuznih putni~kih aviona, koji bi putnicima omogu}avali udoban,brz i bezbedan prevoz na velikim rastojawima. Avion A380 imadolet od oko 15.000 km i moè prevesti od 555 do 840 putnika.Primena najnovijih tehnologija na avionu A380 obezbe|uje visokuekonomi~nost, ali i ispuwewe najvi{ih standarda sa aspekta eko-logije. Posebna pa`wa projektanata odnosila se na aspekt bez-bednosti. U slu~aju opasnosti avion ima 16 vrata i izlaza na oba

sprata. Prilikom testirawa svih 840 putnika (dobrovoqci razli-

~itih doba starosti) napustilo je avion za 78 sekundi. Ce-na jedne letelice A380 staje izme|u 235 i 251 miliona evra, u za-visnosti od broja poruxbina.

U nastojawu da pridobiju {to ve}i broj kupaca, predstavnicifirme Erbas demonstrirali su avion A380 na vi{e od 20 velikihsvetskih aerodroma. Me|utim, prodaja letelice ipak ne ide onim

tempom kako se o~ekivalo. Pristiglo je samo 168 poruxbina iz 16svetskih avio-kompanija, {to je ispod o~ekivanog.Firma Erbas se u proteklom periodu suo~avala sa pote{ko-

}ama vezanim za projekt aviona A350, koji je trebalo da konkuri-{e novom projektu ameri~kog putni~kog aviona B-787. Naime, tafirma je poku{ala da u relativno kratkom periodu, reprojektova-wem aviona A330, napravi konkurentan avion najnovijem Boingo-vom proizvodu. Avio-prevoznici, koji su pokazali interes za avio-nom A350, reagovali su na taj na~in {to su traìli da se pristupimnogo radikalnijim izmenama na novoj letelici. Pomenuti doga|a-ji izazvali su velike turbulencije u firmi Erbas, a rezultirale suostavkama nekolicine rukovode}ih qudi. Firma je, tako|e, pri-znala da je u prvih {est meseci ove godine prodato samo 117 avi-ona, {to je prili~no malo u odnosu na Boing, koji je prodao 480aviona.

Poku{avaju}i da donekle spasi novonastalu situaciju, firmaErbas je u Farnborou lansirala potpuno novi projekat A350 XWB(ekstra {irokotrupni avion) sa primenom najnovijih tehnologija.Letelica bi trebalo da u|e u saobra}aj 2012. godine. Sumornoraspoloèwe u firmi Erbas delimi~no je popravqeno u toku po-sledweg slu`benog dana time {to su pristigle poruxbine upravoza pomenute letelice. Naime, singapurska avio-kompanija je, zasumu od sedam i po milijardi dolara, poru~ila 20 aviona A350

XWB i devet A380.Ina~e, Erbas je do 1. juna ove godine prodao 6.392 aviona

svih tipova, od ~ega je isporu~eno 4.309 letelica. S druge stranefirma Boing, koja je na izlo`bi prikazala avion B-777ER (ukupnoje do 1. juna ove godine poru~eno 847 aviona B-777 svih verzija),veoma je zadovoqna sa razvojem situacije sa avionom B-787 (dri-mlajner ). Avion B-787 sa mogu}no{}u prevoza 210–250 putnika jenajbrè prodavani ameri~ki komercijalni avion i o~igledno je daje nai{ao na veoma dobar prijem kod avio-prevoznika. Wegovouvo|ewe u operativnu upotrebu o~ekuje se po~etkom maja, 2008. go-dine, {to firmi Boing daje dodatnu prednost u odnosu na konku-rentske programe.

Prvi put su prikazana i tri nova poslovna aviona – gobal ik-spres XRS, (avion sa ultravelikim doletom), hoker 850?P i najbrìlaki poslovni avion u svetu SJ30.

Veliki poslovni i organizacioni uspeh koji je postignut naveoje organizatore izlo`be da objave precizne termine odràvawanarednih pet vazduhoplovnih manifestacija u Farnborou, sve do2016. godine. Na taj na~in otklowene su i sve {pekulacije koje suse pojavile u medijima u proteklom periodu, a odnosile su se nawenu sudbinu. Naredna izlo`ba “Farnboro 2008’’ bi}e odràna

u periodu od 14. do 20. jula 2008. godine. Mr Du{an MAODU[

59

7/17/2019 022 Odbrana


SVET

Ideja predsednika Hrvatske,Albanije i Makedonije,

promovisana na Pra{kom samituNato 2002. o pokretawu novog

mehanizma saradwe u ostvarewuzajedni~koga ciqa – nastavka

trilateralne odbrambenesaradwe i ulaska u Nato,

rezultirala je potpisivawemdokumenta sa zvani~nim nazivom

Ameri~ko-jadranska poveqa opartnerstvu

AMERI^KO-JADRANSKA POVEQAO PARTNERSTVU

KORAKBLI@ENATOU

15. avgust 2006.60

Ameri~ko-jadranska poveqa o partnerstvu, ~ije su odredbe ufunkciji ve} tri godine, od samog po~etka primene nametnulaje dilemu: Da li zemqe potpisnice koje su tada, ali i danas,na razli~itom nivou razvoja politi~kog, ekonomskog, odbram-benog i pravnog sistema, demokratskih institucija i

odnosa, po{tovawa qudskih prava, mogu prona}i osnovu zajedni~-kog delovawa i da li }e im, kada i na koji na~in ~lanstvo u toj ne-formalnoj grupi pomo}i da postanu ~lanice Natoa? Odgovor bi

trebalo da je jednostavan – zajedni~ka bi bila podr{ka koju su do-bile u procesu ”ubrzane integracije u Nato“, da se u ve{to sro~e-nim formulacijama odredaba Poveqe ne sagledava i ne{to drugo– wihove obaveze.

Evroatlantske ekonomske, bezbednosne i odbrambene institu-cije, uz jasnu podr{ku SAD, dominantan su ciq triju zemaqa, ali uzuslov da }e se to dogoditi tek onda kada “postanu sposobne da pre-uzmu odgovornost za ~lanstvo i budu spremne da brane demokratskevrednosti koje {titi i sam Savez”. Me|utim, u stavu o “spremnostii odgovornosti” izbegnuto je vremensko odre|ivawe wihove inte-gracije i tu se verovatno krije osnovna “zamka” tog, u su{tini pozi-tivnog, ali vremenski neizvesnog procesa. Zadràvawem takvog sta-va, pred zemqama potpisnicama Poveqe }e stalno stajati pitawe:Da li }e se proces zavr{iti jednovremenim prijemom cele grupe, dali }e to biti pojedina~ni prijemi u skladu sa individualnim vred-

nostima svake od wih ili }e se dogoditi ono {to nijedna od wih neèli – pro{irewe procesa integracije na Srbiju, Crnu Gori i Bo-snu i Hercegovinu i jednovremeni prijem dràva regiona u Savez?

Jadranska poveqa ne daje odgovor ni na jedno od tih pitawa.Ona samo “otvara mogu}nosti”, postavqa zahteve i ocewuje postig-nuto. Polaze}i od poznate ~iwenice da je Balkan jo{ krizno i pod-ru~je nerazvijenih demokratija, àri{te novih sukoba, podru~jepreko koga vode putevi droge, naoruàwa, region nestabilne unu-tra{we bezbednosno-politi~ke situacije i delovawa teroristi~-kih grupa, SAD i zemqe potpisnice su teì{te u Poveqi posvetileregionalnoj bezbednosno-vojnoj oblasti.

Procewuju}i da ugroàvawe bezbednosti zemaqa potpisnica,a samim tim i stabilnosti regiona zapadnog Balkana, dolazi iz ioko tih zemaqa, Poveqom su predvi|ene me|usobne konsultacije uslu~aju “pretwe ili opasnosti za teritorijalni integritet, nezavi-

snost ili bezbednost” bilo koje od zemaqa partnera. SjediweneDràve }e, kao mentor u ostvarivawu Poveqe, podràti “regio-nalnu bezbednosnu saradwu Albanije, Hrvatske i Makedonije” uokviru vojnih (SEEBRIG i zajedni~ki medicinski tim za Avganistan) ipoliti~kih (SEDM) institucija i drugih mehanizama, wihovo angaò-vawe na re{avawu sukoba u regiji i u~e{}a u operacijama Natoa.

Posmatraju}i aktivnosti u protekle tri godine, ne moè sepouzdano tvrditi da je i kako Jadranska poveqa omogu}ila Hrvat-skoj, Makedoniji i Albaniji pribliàvawe ulasku u Nato. Jedno jeipak izvesno, predstavnici tih triju zemaqa, dràvni i vojni, op-timisti su i ne dovode u pitawe svrsishodnost i korist od ~lanstvau toj, po nekim mi{qenima, posledwoj neformalnoj grupi zemaqa uEvropi. Wihov optimizam se zasniva na rezultatima koje su posti-gli u jedinstvenom pristupu u reformama oruànih snaga, organi-zaciji zajedni~kih ve`bi razli~itih sadràja na teritorijama ze-maqa potpisnica Poveqe, u~e{}e na ve`bama u organizaciji Na-toa, odràvawu konferencija, seminara, susreta predstavnikaMO i G[ razli~itih nivoa, razmeni iskustava u obuci kadrova ijedinica, pripremi zajedni~kih jedinica za me|unarodne misije,stalnom dijalogu u re{avawu politi~ko-bezbednosnih pitawa re-giona zapadnog Balkana i drugim pitawima vezanim za ubrzanopribliàvawe Natou.

Sve tri zemqe o~ekuju da }e wihovi trogodi{wi zajedni~kinapori uroditi plodom, o~ekuju jasan signal za pro{irewe Natoana samitu Alijanse koji }e se u novembru odràti u Rigi, a zvani-~an poziv za ~lanstvo usledio bi 2008. godine. Kao posledwe pri-preme za nastup u Rigi je “Jadransko-balti~ko-atlantski sasta-nak”, odràn na Brionima, gde su balti~ke zemqe Litvanija, Leto-nija i Estonija prenele svoja iskustva u ispuwavawu kriterijuma

za ~lanstvo u Natou. B. NIÎ]

7/17/2019 022 Odbrana


61

MERIDIJANI

Jubilarno, pedeseto za-sedawe Saveta ministaraodbrane Zajednice nezavi-snih dràva (ZNG) odràno jeu Bakuu. Centralna tema za-sedawa bila su pitawa daqeg{irewa saradwe u okviruZNG, usvajawe programa raz-voja vojne saradwe za perioddo 2010. godine i plana ra-da Saveta za 2007. godinu.

Posebno su razmatra-na pitawa vojne, vojno-teh-ni~ke saradwe i aktivnostina organizaciji mirovnihoperacija pod patronatomZajednice. U okviru vojne saradwe poseb-na pa`wa je posve}ena daqem usavr{ava-

wu jedinstvenog sistema PVO zemaqa ZNG,izgradwi jedinstvenog sistema veza u okvi-

Priprema Blagoje NIÎ]

TRGOVINA KONVENCIONALNIM ORU@JEM U 2005.

SARADWA U ZAJEDNICI NEZAVISNIH DR@AVA

>>> SLOVENA^KA VOJSKANAKOSO-VU – Iz Slovenske Bistrice je na {estome-se~ni mandat u misiji podr{ke miru na Koso-

vu i Metohiji otputovao do sada najbrojnijikontigent slovena~ke vojske iz 670. logisti~-kog bataqona. Na zadacima prevoèwa za po-trebe komande KFOR-a, bi}e angaòvano 75pripadnika bataqona sa 36 razli~itih vozi-la za transport, sanitet, odràvawe veze, te-rensku vo`wu i pokretna radionica.

>>> POQSKA VOJNOOBAVE[TAJNASLU@BA – Poqski parlament je rasformi-rao vojnoobave{tajnu slu`bu iz vremena ko-munizma. Umesto we formirane su dve noveagencije: Vojna obave{tajna i Vojna kontrao-bave{tajna agencija, koje }e biti pod punomkontrolom ministra bez portfeqa, a ne kaodo sada Ministarstva odbrane.

>>> SARADWA RUMUNIJE I IZRAELA– Rumunskom ratnom vazduhoplovstvu isporu-~en je prvi modernizovani {kolsko-borbeniavion IAR-99C Soim, kao deo programa SoimLOT II i ugovora sklopqenog izme|u rumunskogMinistarstva odbrane i izraelske firme El-bit Systems Ltd. Novi avioni }e se koristiti

kao prelazni tip aviona u {kolovawu vojnihpilota, odnosno za prelazak na borbene avi-one MiG-21 Lancer . Uz to, Soimi bi se koristi-li i za CAS (Close Air Suport) misije.

>>> SNAGE ZA BRZO REAGOVAWE[VEDSKE – Kupovinom 52 nova transporte-ra-amfibijeBv-206S, [vedska planira da po-ve}a takti~ku i operativnu mogu}nost svojih

snaga za brzo reagovawe, kao dela Severnegrupe snaga za brzo reagovawe EU. Ta grupaci-ja }e u operativnoj upotrebi biti od po~etka2008, i u wen sastav }e pored {vedskih u}i ijedinice iz Finske, Norve{ke i Estonije.

>>> DONACIJE IRA^KOJ ARMIJI –Preko 300 tona tenkovske municije za potre-be 9. mehanizovane divizije KoV ira~ke ar-mije donacija je koju je Slova~ka uputila uIrak, kao deo ukupne pomo}i saveznika naopremawu i osposobqavawu ira~ke armije zapreuzimawe obaveza o~uvawa stabilnosti ze-mqe. Upu}ivawem municije zaokruèn je pro-ces savezni~kog opremawa ira~ke mehanizo-

vane divizije, zapo~et pro{logodi{wom do-nacijom 77 tenka.

NAJVE]IIZVOZNICI

NAJVE]IUVOZNICI

Izvor:

[vedski institut SIPRI

(Stockholm International Peace Research Institute).

ru oruànih snaga Zajednice i mirovnih ak-tivnosti, namenski formiranih Kolektiv-

nih snaga Zajednice, za podr{ku miru u re-gionu gruzijsko-abhaskog konflikta.

7/17/2019 022 Odbrana


62 15. avgust 2006.

PA N C I R I K R O Z I S T O R I J U ( 2 )

ZA KORAKISPRED METKAKrajem pro{log i

po~etkom ovog veka,

u stalnoj potrazi za

naprednijim sistemom

za{tite svojih pripadnika,

vojska SAD je usvojila

sistem interseptor ,

koji pruà boqu za{titu

i zadràva tanad kalibra

9 mm para . A u ruskoj

armiji je od kraja

devedesetih u upotrebi

pancir tipa modul .

Ta dva pancira za sada su

korak ispred metka.

T E H N I K

A

S

po~etkom Korejskog rata ponovo je uo~ena ~iwenica da ogromna ve}inarana nastaje dejstvom artiqerijskih i minobaca~kih granata (92 %) u od-nosu na vatreno oru je (7,5 %). Stoga su ameri~ka vojska i mornaricaformirale zajedni~ku komisiju, koja se odlu~ila za proizvodwu prslukaod najlona oja~anog umecima od dorona, koje je brzo usvojio i Marinskikorpus. Ozna~en kao M-1951, taj prsluk, teàk oko 3,5 kg, iskazao se na

rati{tu, jer je umawio procenat rawavawa za 30 odsto. Jedan marinac je pre-

ìveo eksploziju minobaca~ke granate na pet metara odstojawa. Zadobio jeprelom noge i rane na licu i u wegovom prsluku je na|eno 45 rupa od gelera,ali nijedan od wih nije probio prsluk. Taj model je postao standardni deo opre-me marinaca, a vojska je razvila i usvojila model T-52, u potpunosti izra|en odnajlonskih vlakana, sa slojem tvrdog sun|era za za{titu od tupe-traume.

Vojska je od po~etka ispoqila rezervu prema doronu , navode}i da nije do-voqno fleksibilan, kao i da wegova vlakna, ako zagade ranu, dovode do te{kihinfekcija. Doron je, prema wihovom mi{qewu, bio poèqan samo za za{tituod tupe-traume, jer balisti~ki najlon ima iste protektivne kvalitete. Do krajaKorejskog rata proizvedeno je nekoliko desetina hiqada tih prsluka. Stati-sti~ki podaci su pokazali da je vojni pancir zadrào 65 odsto svih vrsta pro-jektila, 75 odsto gelera od artiqerijskih granata i ru~nih bombi, te 25 odstometaka. Procenat rana u predelu grudnog ko{a je smawen za 60-70 odsto, a onekoje su probile pancir su bile za 20-30 % umawene teìne.

ISKUSTVO IZ VIJETNAMAU intervalu izme|u Korejskog i Vijetnamskog rata i marinci i vojska su

eksperimentisali sa namerom da uklone nedostatke dotada{wih prsluka, pa jetako vojska razvila model M-69, a Marinski korpus M -1955. Uo~qivo je da, zarazliku od prethodnih, oba modela imaju okovratnik koji je spreda otvoren. Vi-jetnamski rat je doneo uve}ani procenat drugih vrsta povreda, jer su se u xun-gli, na bliskom odstojawu, mnogo vi{e koristili streqa~ko naoruàwe, mineiznena|ewa, nagazne mine i zamke iznena|ewa, kao i zloglasno ”panxi“ koqe.To su bili kratki {tapovi od za{iqenog bambusa, koji su se tupim krajem pobi-jali u zemqu, a za{iqeni kraj je redovno namazan fekalijama kako bi u {to ve-}oj meri zagadio ranu. Pobadani su u velikom broju du staza kroz xunglu, a po-tom maskirani. Vojnici koji su se u koloni kretali kroz xunglu, na prvi hitac iz`buwa su se bacali sa staze u stranu i nabadali na bambusovo koqe.

Drugi na~in upotrebe je bio taj da se celo poqe, pogodno za sletawe heli-

kopterskog desanta prekrije tim kopqem, {to je rezultiralo ogromnim brojemrawenih vojnika. Tre}i na~in je bio da se na stazama kroz xunglu iskopaju dubo-ke jame, sli~ne onima za lov krupnih zveri, na dnu pobode koqe, a otvor jameprekrije grawem, li{}em i zemqom.

U vla`noj i toploj vijetnamskoj klimi brzo su se ispoqile negativne stra-ne pancira – teìna i spre~ena cirkulacija vazduha oko tela. Za razliku odvojnika koji su zbog toga ~esto izbegavali no{ewe prsluka ili ih nosili ras-kop~ane, marinci su imali nare|ewe da se panciri stalno nose, makar i pritemperaturama iznad 30 stepeni Celzijusa. Razboritost tog nare|ewa je jasnodemonstrirana u decembru 1966, kada je topovska granata kalibra 155 mm,postavqena u kro{wi drveta kao mina iznena|ewa, eksplodirala iznad vodamarinaca u prolazu. Sedmorica su zadobila vrlo te{ke rane u predelu ruku inogu, ali nijednu u predelu grudnog ko{a ili glave. U poznatoj bici kod Ke Sana,pri borbi prsa u prsa u mrklom mraku, Vijetnamac je s le|a uhvatio jednom ru-

7/17/2019 022 Odbrana


kom marinca oko vrata, adrugom, u kojoj je drào ba-jonet, krenuo da mu prereèvrat. Drugi marinac je za-bio cev svoje M-16 izme|ute dvojice i ispalio rafal.Tanad je otkinula delovepancira prvog marinca, alije ostao nepovre|en, a vi-jetnamski vojnik je ubijen.

VELIKI KORACIU RAZVOJU

[ezdesete godine supredstavqale vreme veli-kih koraka u razvoju panci-ra. Prvi je bio pronalazakkerami~kih plo~ica od alu-minijum-oksida, silikonkarbida i boron karbida.Wihova zajedni~ka odlikaje izuzetna tvrdo}a i boron je svrstan kao tre}i mate-

rijal na svetu po tvrdo}i.Mane su im skupa proizvod-wa i krtost, jer se pri paduna tvrdo tle ~esto lome. Boron je 20 odsto lak{i od aluminijum-oksida, tako da je odneo prevagu. Posade helikoptera, kojima je te-ìna pancira bila mawi problem, nastavile su da nose prvobit-ni oklop, a za pe{adiju je usvojen VBA pancir, ~ija je primena u Vi-jetnamu otpo~ela 1969. godine. On se sastojao od balisti~kog naj-lona sa velikim xepovima za anatomski oblikovane kerami~keplo~e. Same plo~e su imale sistem ka~ewa kojim su se mogle nosi-ti nezavisno od najlonskog prsluka. Tako je korisnik mogao birativrstu i nivo za{tite: sam prsluk bez plo~a {titio ga je od gelera,a ako je eleo i za{titu od metaka, umetao je predwu ili zadwu ke-rami~ku plo~u ili obe. Shodno broju plo~a, rasla je i teìna pr-sluka – od 3,5 kg do 10 kg.

Za re~nu mornaricu je razvijen model u kom se moglo pri pa-du u vodu plutati na povr{ini, i mada je teìo oko 12,5 kg, rado jeno{en jer je imao dvostruku ulogu. Pored kerami~kih, otpo~ela jeupotreba titanijumskih plo~a, tako|e polovinom iste decenije, aprsluci su imali 11 delova za isti broj umetaka, {to je omogu}ilove}u fleksibilnost od prsluka sa umecima od keramike.

Eksperimentalni pancir vojske SAD

KEVLAR

Kevlar je sinteti~ki materijal koji je pet puta ja~i od ~eli-ka iste teìne, savitqiv, ne gori, ne topi se, niti je podloànkoroziji. Osim u izradi pancira, koristi se u proizvodwipodvodnih kablova, svemirskih letelica, padobrana, ~amacai kao gra|evinski materijal. Niti kevlara se mogu tkati, po-tom se}i i spajati u slojeve koji ~ine za{titni prsluk. Po{tose energija projektila moè preko slojeva kevlara preneti nakorisnika u vidu tupe-traume, u pancir se ume}u kruti lamini-rani slojevi kevlara . Kevlar se moè krojiti i {iti, te se odwega izra|uju jakne i mantili, koje obi~no nose politi~ari urizi~nim okolnostima.

AMERI^KA KLASIFIKACIJA PANCIRA

Ameri~ka klasifikacija pancira je ustanovila ~etiri ka-tegorije na osnovu nivoa za{tite koju oni pruàju. Tip 1 {titiod malokalibarske municije .22 Long Rajfl, ~ije je tane mase

2,6 g i brzine 320 metara u sekundi, kao i projektila kalibra.380 ACP, u Evropi poznatog kao kratka devetka, tj. 9h17mm,mase 6,2 g i brzine 312 metara u sekundi. To je laki pancir,koji bi trebalo da nosi svaki policajac na du`nosti. Tip 2A{titi od tanadi kalibra 9 mm para , mase 8 g i brzine do 332metra u sekundi, kao i .40 Smit i Veson mase 11,7 g i brzine312 metara u sekundi. Tip 2 {titi od tanadi 9 mm para i .357magnum mase 10,2 g i brzine do 427 metara u sekundi. Tip 3A{titi od projektila 9 mm para ve}e brzine, 427 m/sek kao i.44 magnum, mase 15,6 g i iste brzine. To je najvi{i nivo za-{tite koji pruà pancir koji se nosi ispod ode}e, kao {to toradi policija. Tip 3 {titi od pu{~ane municije kalibra7,62h51 mm Nato, poznate i kao .308 vin~ester , gde projektilima masu 9,6 g i brzinu do 838 m/sek. Tip 4 {titi od protiv-pancirne municije kal. 7,62 Nato mase 10,8 g i brzine 869

m/sek. Ova vrsta pancira koristi kerami~ke plo~e.

Ameri~ki vojnik u panciru, Koreja 1952.

Drugi kqu~ni korak bio je pronalazak kevlara. To je delo jedneène, Stefani Kvolek, istraìva~kog hemi~ara firme ”Dipon”.Po~etkom sedamdesetih se otpo~elo sa ispitivawem kevlara 29za vojne svrhe, krajem osamdesetih pre{lo se na kevlar 129 zaza{titu od brze tanadi ispaqene iz kratkih cevi, 1995. godinena kevlar Correctionalkoji {titi i od uboda hladnog oru ja, te je

posebno pogodan za policiju i zatvorske ~uvare, a potom na ke-vlar protera , koji ima jo{ mawu teìnu, a ve}u savitqivost ibalisti~ku za{titu.

Pronalazak kevlara je posebno zainteresovao policijskeagencije, jer se po prvi put mogla obezbediti za{tita ~uvarima re-da i zakona ~iji su zahtevi za pancire druga~iji od vojnih. Naime,vojnici nose za{titne prsluke preko ode}e i to samo dok su na za-datku, dok ih policajci nose ispod uniforme tokom cele smene, teim je neophodno da budu {to lak{i, fleksibilni i neuo~qivi.

Prva ispitivawa su pokazala da pet slojeva kevlara zausta-vqa tane kalibra .38 specijal , sedam slojeva .45 ACP, a 28 sloje-va .44 magnum. Po{to se za{titna mo} kevlara smawuje ako je na-kva{en ili se izloì svetlosti, to se sa spoqa{we strane pre-

63

7/17/2019 022 Odbrana


15. avgust 2006.64

RUSKI MODUL

Postoje ~etiri nivoa za{tite koju pruàju razli~iti ti-povi modula: modul S pruà isti nivo za{tite kao ameri~ki2A; modul 3M ne{to vi{i odameri~kog 3A; modul 3M-AK je izme|u nivoa za-{tite pancira 3A i 3, i

{titi od tanadi kalibra7,62h39 mm i 5,45h39mm; modul 5M je iz-nad nivoa za{titekoju pruà tip 3 i{titi, osim na-vedene, jo{ i odtanadi kalibra.308 i .30-06.

svla~i vodootpornim za-{titnim slojem. Prvi pr-sluk je bio sastavqen odpet slojeva i teìo je samonekih 700 grama. Nepisa-no pravilo kog se pridr-àva policija jeste da wi-hov pripadnik nosi onu vr-stu pancira koja ga {titiod istog kalibra oru`jakoje nosi kao slu`beno li-ce, a u to doba su u SADmahom bili revolveri ka-libra .38 specijal ili.357 magnum. Prvi slu~aj ukome je za{titni prslukspasio ivot policajcu do-godio se 1975. godine, ka-da je jedan od pqa~ka{a su-permarketa u Sijetlu dvaputa pucao u policajca saodstojawa maweg od jednogmetra, a pogo|eni je zado-

bio samo dve modrice.SMAWENA

POKRETQIVOST

Preko prelaznog mo-dela M71N, koji nije usvojen, stiglo se do individualnog za{titnogprsluka za suvozemne jedinice, poznatog kao PASGT. Kod wega je poprvi put u izradi upotrebqen kevlar. On je zamenio sve dotada{wepancire u vojsci SAD, i koristio se od prve polovine osamdesetihgodina. To je prsluk koji {titi grudni ko{, le|a i vrat. Sastoji se odvodootpornog balisti~kog najlona koji je sa spoqne strane u ma-skirnoj {emi, a sa unutra{we je maslinasto zelen. Okovratnik jespreda otvoren, ima dva predwa xepa, alke za dve ru~ne bombe idva potpornika za kundak pu{ke, po jedan sa predwe strane ramena,kao i pivotiraju}e {titnike za ramena. Trinaest slojeva kevlara

29 umetnuto je u balisti~ki najlon. U bo~ne slojeve pancira umetnu-ta su elasti~na vlakna, kako bi se prsluk boqe prilagodio telu ko-risnika. Izra|ivan je u pet veli~ina, od najmawe, koja teì 3,2 kg,do najve}eg, od 4,9 kg. Cena po komadu iznosila je oko 350 dolara.

Polovinom devedesetih vojska SAD je razmatrala usvajawepancira RBA , poznatog i kao rejnxer , koji bi bio prva vrsta panci-ra otpornog na metke iz dugih cevi, a dovoqno lak da se nosi tokomborbenih dejstava. înili su ga slojevi kevlara KMZ i kerami~keplo~e od aluminijum-oksida. Kerami~ka plo~a trebalo je da projek-tile velike brzine (odnosno metke), razbije u mawe deli}e, koje bipotom kevlar zaustavio. Ali, taj prsluk je bio teì od PASGT, a ke-rami~ka plo~a se na prvim modelima umetala samo spreda.

Krajem pro{log i po~etkom ovog veka, u stalnoj potrazi za na-prednijim sistemom za{tite svojih pripadnika, vojska SAD je usvo-jila sistem interseptor . Mada lak{i od pancira PASGT, intersep-

tor pruà boqu za{titu i zadràva tanad kalibra 9 mm para .Spoqni takti~ki prsluk je izra|en od kevlara KM 2, koji zaustavqaprojektile kalibra 9 mm para ~ak i kada su ispaqeni iz automatasa nultog odstojawa, ako lete brzinom do 460 metara u sekundi. Pr-sluk ima za{titne segmente za vrat, ramena i preponski deo koji sepo potrebi mogu skidati. U prsluk se ume}e po jedna za{titna kera-mi~ka plo~a od boron-karbida obloènog spektrom, spreda u pre-delu grudnog ko{a, i pozadi, na le|ima.

Spektra je polietilenski sinteti~ki materijal vrlo visoke mo-lekularne teìne, koji je deset puta ja~i od ~elika, a dovoqno lakda moè plutati na povr{ini vode. Time se pruà za{tita od tana-di ispaqenih iz dugih cevi i svaka od takvih plo~a moè zadràtido tri projektila kalibra 7,62h51 mm Nato, koji lete brzinom do

Ruski pancir SKM

Ruski pancir Modul

838 metara u sekundi. Teìna interseptor pancira je 7,4 kg, od~ega je 3,8 kg teìna samog prsluka, a svaka od plo~a teì 1,8kg. Uz standardni pancir se, po potrebi, ume}u bo~ni {titniciSAPI, koji {tite grudni ko{ sa boka, a uz wih i DAP, {titnici za

ramene mi{i}e i pazu{ni predeo. No, tada proporcionalno rastei teìna pancira, koji moè, uz opremu, dosti}i ~ak 45 funti, {toiznosi oko 20 kg. To znatno ometa pokretqivost vojnika.

Pancir ometa i precizno ni{awewe na daqinama ve}im od200 m, jer se u wemu ne moè zauzeti leè}i stav, po{to okovrat-nik ne dozvoqava savijawe vrata unazad. Preporu~uje se da se utom slu~aju pri ni{awewu zauzme kle~e}i stav. Veliki problem je utome {to svaki pancir, pa tako i ovaj, kompromituje cirkulaciju va-zduha oko tela, a to u pustiwskoj sredini kao {to je Irak stvaraznatne te{ko}e. Dostupni podaci ukazuju da je samo u Avganistanu do

sada inteseptor direktno spasio ivot dvadeset devet ameri~kihvojnika. Poginuli u Iraku su naj~e{}e zadobili rane u predelu vra-ta, karlice i ekstremiteta, te su umirali usled iskrvarewa.

Tokom rata u Avganistanu sovjetska armija je koristila pancirSKM, a od kraja devedesetih u upotrebi je tip modul , koji je u me|u-vremenu dobio ISOsertifikat.

TE^NI OKLOP

Najnoviji korak u razvoju pancira ide u pravcu tzv. ”te~nogoklopa“. Kqu~na komponenta je STF, kombinacija ~vrstog i te~nog sa-stojka, odnosno nano~estica silikona i polietilenskog glikola, ko-ja rezultuje materijalom neobi~nih svojstava. U obi~nim prilikamaje te~an, ali kada ga pogodi projektil, postaje ~vrst i spre~ava da-qi prodor projektila. Tokom izrade, kevlar se natopi STF-om i ta-

kva tkanina se potom moè krojiti i kvasiti kao bilo koja druga.Te~ni oklop je mnogo otporniji na ubode hladnim oru jem od konven-cionalnih pancira, a kerami~ki ili titanijumski ulo{ci sada po-staju nepotrebni jer on {titi i od tupe traume. Samim tim, novipancir bi bio jo{ lak{i i fleksibilniji, {to zauzvrat smawuje za-mor korisnika. Wime bi se mogle natopiti i vojni~ke ko{uqe ipantalone, odnosno delovi koji nisu za{ti}eni pancirom, ili po-kriva~i ve}e povr{ine za neutralizaciju efekta eksplozivnih na-prava koje postavqaju teroristi.

Kao i tokom devetnaestog veka, kada je u mornarici bilo pri-sutno stalno takmi~ewe izme|u probojnosti topovske |uladi i za-{tite koju pruà oklop, interseptor i modul su za sada korak is-pred metka - bar dok se ne prona|e novi.

Dr Aleksandar MUTAVXI]

7/17/2019 022 Odbrana


65

F- 22 Raptor je prvi juri{ni avion petegeneracije RV SAD. Osnovne karakteristikeaviona su velika verovatno}a izbegavawaozra~ivawa radarskim snopom (modernizo-vana varijanta stelt tehnologije), superior-na brzina, agilnost i integrisane leta~kekomande.

Ozvani~ena je prva jedinica RV SAD saavionima tipa Raptor - 27. juri{ni skvadronu Lengliju, vazduhoplovnoj bazi RV SAD uVirxiniji.

Kona~an broj aviona koji }e biti pro-izveden jo{ uvek je nepoznat, a bi}e odre|en

nakon definisawa borbenih zadataka za ovu jedinicu. Trenutno 27. juri{ni skvadronima 12 letelica F-22, od planiranih 26 aviona. Komandant skvadrona je potpukovnikJames Hecker .

Avion F-22 Raptor u operativnu upotrebu uveden je 21. januara ove godine, tokompodr{ke misiji Noble Eagle iznad teritorija SAD i Kanade.

ARSENALPripremio Goran KALAUZOVI]

JURI[NI AVION PETE GENERACIJE

BORBENE BESPILOTNE LETELICE UCAVs

VI[ENAMENSKI INFORMACIONI SISTEM

Ratno Kraqevsko Vazduhoplovstvo VelikeBritanije objavilo je da je stavqen u operativ-nu upotrebu novi RADEOS sistem (Rapid De-ployable Electro Optical System, RADEOS).

Namewen je za prikriveno opto-elektron-sko snimawe na velikim daqinama. RADEOS si-stemom su opremqeni izvi|a~ki avioni tipaKanbera , koji se nalaze u sastavu 39. skvadro-na RAF-a.

Velika primena i mogu}nosti GPS sistema(Global Positioning System, GPS), zasniva se na po-stojawu 27 svemirskih letelica – 24 aktivne usvih 6 orbitalnih stanica i na 3 rezervne sta-

nice, ukqu~uju}i Block II, Block IIR i Block IIR-M va-rijante. RV SAD planira da lansira 12 orbi-talnih stanica nove generacije, Block IIF, pre lan-sirawa Block III generacije, tokom 2013. godine.

Za nadgledawe GPS sistema, odgovoran je2. operativni svemirski skvadron, koji pripa-da 50. svemirskom puku RV SAD, u vazdhoplov-noj bazi [river, Kolorado. GPS Operativnikontrolni centar, sastoji se od Glavne kontrol-ne stanice u vojnoj bazi u [riveru, koja je po-vezana preko globalne mreè, koju ~ine 6 kon-trolnih stanica: u [riveru, Kejp Kanaveralu,Havajima, Kvajalein Atol, Dijego Garsiji i Vi-sokom ostrvu i satelitskih antena za smer ze-mqa-satelit (uplink antenna), koje se nalaze u

Kejp Kanaveralu, Kvajalein Atolu, Dijego Gar-siji i Visokom ostrvu.

RV SAD zahteva opremawe bes-pilotne letelice (BPL) Predator (General Atomics Aeronautical SystemsMQ-1/RQ-1), sa sistemom AGM-114Hellfire – laserski navo|enim projek-tilom. Odsek u sastavu RV SAD za-jedno sa agencijom UAV Strategic Vision(~ija je namena rad na strategijskomrazvoju BPL), nastavqaju sa unapre-|ewem postoje}ih tipova BPL, ina~etrenutno najtraènijeg sistema uoblasti odbrane. Ovako opremqenaBPL nazvana je BPBL – bespilotna borbena letelica (UCAVs, Unmanned Combat Air

Vehicles).BPBL ”Predator”, opremqena sistemom Hellfire, bi}e u funkciji globalnog rata

protiv terorizma, sa mogu}no{}u da prona|e, fiksira, prati, ciqa i vr{i izbor iprocenu teroristi~kih lokacija.

NOVI RADARSKISISTEM RADEOS

GPS – KONSTELACIJASISTEMA

Nema~ka Ratna mornarica potpisala je ugo-vor sa IBM kompanijom za opremawe 8 raketnih

fregata tipa F 122, novim komunikacionim si-

stemom Link-16 MIDS (Multifunctional Informati-on Distribution System).

IBM }e zajedno sa EADS Defence Electro-nics kompanijom, isporu~iti MIDS sisteme,koji }e omogu}iti raketnim fregatama raz-menu podataka takti~kog nivoa sa drugimbrodovima i avionima u zoni dejstva.

EADS Defence Electronics kompanija ve}je isporu~ila 430 softvera za potrebe MIDS

i JTIDS (Joint Tactical Information Distribution Sys-tem) programa ameri~ke RM i RV. Softveri se

zasnivaju na vremenskom multipleksu za prenos po-dataka (TDMA ), u pro{irenom spektru, uz upotrebu (FH)

frekvencijskog skoka, sa mogu}no{}u otkrivawa i korekcije gre{ke i dekriptirawa, asve u ciqu ostvarivawa maksimalne efikasnosti i otpornosti na elektronsko ometa-

we. Link-16 obezbe|uje pouzdano prenos podataka u skoro svim frekventnim opsezima,i to sa razli~itih nose}ih platformi: sa aviona, brodova i sa zemqe.

7/17/2019 022 Odbrana


66

Na prvi pogled, to je sasvim obi~na ”puca~ina” poput svih ostalih koje imaju za temuDrugi svetski rat, ali, ako budete pro{li nekoliko misija, vide}ete da je ta igraipak ne{to druga~ija. Igra}ete iz tre}eg lica, {to je mo`da malo nestandardnoza taj ànr igara, ali, kako ve}i deo vremena gledate kroz svoj opti~ki ni{an ilidvogled, brzo }ete se navi}i. Na moju sre}u (i va{u ako je budete igrali), otkri}e-te zanimqivu teoriju o de{avawima na kraju rata.Snajperisti su neka vrsta antiheroja kojima se jedni dive dok ih drugi smatraju za

podmukle i hladnokrvne ubice. Hteli mi ili ne da priznamo, u svakom od nas se skrivaneki snajperista, pa tako te{ko moè da se odoli ovoj igri - sniper elite.

LOVAC U VAMAVa{ lik je ameri~ki snajperista, obu~en u nema~ku uniformu, koji u raznim misija-

ma treba da pomaè u borbi protiv Crvene armije, vojske koja zauzima Balkan. To jepotpuno izmi{qena pri~a i nije zasnovana na istorijskim ~iwenicama. Naime, nemadokaza da su postojale tajne misije u kojima su ameri~ki vojnici imali takve zadatkekao {to su dati u toj igri.

Odmah, u prvih nekoliko misija, va{i glavni neprijateqi su NKVD oficiri. Zada-tak je da pomognete pokretu otpora koji poku{ava da izvede sabotaù u skladi{timaCrvene armije. To, me|utim, nije igra sa prikrivenim (ili otvorenim) propagirawemnacizma, jer ve} u narednoj misiji postavqate eksploziv u Rajhstagu i ubijate nema~kevojnike. Glavni zadatak je da spre~ite Ruse da preuzmu nema~ki nuklearni program izloupotrebe ga protiv ”slobodnog” sveta.

U misijama je mogu}e uzeti oru`je od ubijenih protivnika, detaqno pretraìtisvoju `rtvu i, ako je to potrebno, odneti telo kako biste sakrili tragove. Naravno,

snajper je uvek uz vas i retko }e biti potrebe za nekim drugim oru jem. Da vam problembude teì, vi niste jedini snajperista u svojoj zoni misije, pa morate poprili~an deo

D R U G I S V E T S K I R A T I Z N O V O G U G L A

15. avgust 2006.

S N A J P E R S K IV O O J I

SIMULACIJE

Snajperisti suneka vrsta

antiheroja kojimase jedni dive, dokih drugi smatraju

za podmukle ihladnokrvne ubice.Hteli mi ili ne da

priznamo, u svakomod nas se skriva

neki snajperista,pa tako te{ko

moè da se odoliigri sniper elite.

7/17/2019 022 Odbrana


67

triks” na taj na~in prikazivawa va{eg pogotka i u igri vam tone}e smetati.

Ako èlite, moète pove}ati nivo realnosti u igri i ukqu-~iti razne uticaje na let svoga zrna. Gravitacija je ukqu~ena od-mah na startu, a vetar i jo{ neke moète da ukqu~ite na ve}emnivou igre. Glavni problem za ni{awewe predstavqa}e vam ve-tar i sopstveno disawe koje ne}ete mo}i ba{ dugo da zadràva-te. Nemojte se iznenaditi kada budete ~ekali i nekoliko minutada se ukaè pogodna prilika za pucawe. Pored ~asovnika u do-wem levom uglu ekrana, veoma vaàn pokaziva~ je procenat va{evidqivosti. Ako vam pokazuje vi{e od 25 odsto, brzo prona|itezaklon. To, me|utim, ne zna~i da ste bezbedni i na 0 odsto vidqi-

vosti, ali ste bar mirni da vas niko ne}e videti ako vas ba{ nebude traìo. Za neke teè protivnike, poput nema~kih tigrova,potrebno je baciti eksploziv {to bliè tenku i sa bezbedne uda-qenosti pogoditi taj eksploziv. Naravno, problem je u tome {tose tenkovi uglavnom kre}u.

Na mnogim mestima u po~etnim misijama dobi}ete savete{ta da radite. U po~etku su ti saveti veoma korisni, ali ako bu-dete ponovo igrali neku od prvih misija, smeta}e vam ponavqawetih saveta. Pored pri~e koja nije ba{ ”na svom mestu”, jo{ jedanod mawih nedostataka je i neujedna~enost u teìni zadataka uigri. U pojedinim misijama primarni zadatak je mnogo lak{e ura-diti nego sti}i do zadatog mesta.

Kada igru sagledate u celini, vide}ete da je druga~ija odostalih toga ànra, a vreme koje budete proveli ”bore}i se”,brzo }e pro}i.

Igor VASIQEVI]

vremena da potro{ite na osmatrawe mogu}ih mesta za neprija-teqskog snajperistu. Kako budete odmicali u igri, tako }e sve ~e-{}e biti ”snajperskih dvoboja”.

UTICAJ FILMA ”MATRIKS”Pored solidne grafike, u igri je zaista dobro ura|en i zvuk.

Potrebno je sa~ekati neku eksploziju kako va{ hitac iz pu{ke nebi bio prime}en. ”Neprijateqi” ~esto ne ginu od jednog metka, pase morate povremeno pouzdati u sre}u, osim ako pogodak nije bioodli~an. Desi}e vam se i da se iznenadite rezultatom svoga po-gotka, koji je povremeno pra}en veli~anstvenom animacijom ismrtonosnim rezultatom. Da je neki pogodak odli~an, primeti}e-te po tome {to se kamera pomera zajedno sa va{im metkom, i dokvreme usporeno prolazi, vi gledate svoj fatalni hitac. Malo je

krvavo i brutalno, ali, zapravo, vide}ete da }ete i vi donekleuìvati u takvim prizorima. O~igledan je uticaj filma ”Ma-

NEOPHODNA KONFIGURACIJAZa igru je potrebna konfiguracija: procesor na 1

GHz, grafi~ka karta sa 32 Mb, memorije u ra~unaru 256Mb, mesto na hard-disku 4 Gb i DVD-ROM, jer igra ide na1 DVD.

7/17/2019 022 Odbrana


IZLO@BA U NARODNOM MUZEJU

Prirodna lepota, velikemogu}nosti rezawa, bu{ewa,rezbarewa i gla~awa oddavnina su svrstavali }ilibaru omiqeni materijal za izradunakita. Koristio se i kaosredstvo trgovine i razmene,ali i kao dragocen i redakuvozni materijal u magijskim

i ritualnim obredima.Ovom izuzetnom materijaluposve}ena je izlo`ba Magija }ilibara koja }e biti otvorena sve do septembrau Narodnom muzeju.

68

I

M GI J ]ILI R

15. avgust 2006.

zlo`ba obuhvata predmete od }ilibara iz arheolo{kih zbirkiNarodnog muzeja u Beogradu, i to mawim delom iz zbirki bron-zanog doba, rimskog carskog perioda i sredweg veka, a najve}imdelom iz Gr~ko-helenisti~ke zbirke. U okviru izlo`be pred-stavqeni su i predmeti od }ilibara iz drugih muzeja Srbije iCrne Gore, poput muzeja u Vr{cu, Budvi, Novom Sadu, Novom

Pazaru, Sremskoj Mitrovici, Kraqevu, Poàrevcu, â~ku, Uìcu i

[apcu. Neki od izloènih eksponata stigli su iz Loznice, Berana,Pri{tine...

U pitawu su reprezentativni predmeti od 2. milenijuma prena{e ere do 15. veka na{e ere, sa najve}im brojem nalaza iz perio-da od 6. do 5. veka pre na{e ere. Ve}ina pripada nalazu iz bogatekneèvske grobnice u Novom Pazaru, a to je i jedan od najzna~ajnijihnalaza praistorijskog }ilibara u svetu. Ovaj nalaz sadrì oko8.000 predmeta, a zastupqene su perle geometrijskog i figuralnogtipa, maske sa arhajskim osmehom, antropomorfni ukrasi - takoz-vani sve{tenice ili kore, a najinteresantnije su dve trougaone

7/17/2019 022 Odbrana


69

plo~ice sa plitko urezanim scenama, (Herakle i Kerkopi; hoplit uborbi sa vravarima; dve heraldi~ki postavqene sfinge ikowanik), kakve do sada nigde nisu prona|ene. Navedeni predmetiod }ilibara svrstavaju se u rad gr~kih zanatskih radionica uju`noj Italiji, {to svedo~i o jakim trgovinskim vezama u to vremei kontaktima centralnog Balkana sa zajednicama kontinentalneEvrope i sa gr~kim svetom iz Sredozemqa.

Izlo`bu prati monografija sa kompletnim katalo{kim je-dinicama, ilustracijama – crteìma i kolor fotografijama. Kat-alog sadrì i uvodne tekstove koji tretiraju razli~ite teme -

nastanak }ilibara, puteve wegovog prodirawa i rasprostirawa,u~e{}e }ilibara u trgovini, }ilibar u praistoriji, rimskom isredwovekovnom carstvu i formirawe kolekcije }ilibara uMuzeju.

Tokom trajawa izlo`be organizuju se i edukativni programiza decu {kolskog i pred{kolskog uzrasta, dok je ulaz za organizo-vane {kolske grupe slobodan.

D. MARKOVI]Snimio G. STANKOVI]

7/17/2019 022 Odbrana


15. avgust 2006.70

F

E Q T

O N

Evan KOLMAN

Pripadnici xihada u Bosnibrzo su nau~ili da se

oslawaju na pomo} raznihme|unarodnih islamisti~kihhumanitarnih organizacija.Arapski borci su ~esto, uz

pomo} tih izvora, nabavqali

i dokumenta koja su imomogu}avala da slobodnoputuju {irom regiona podparavanom ”humanitarnih

radnika“. Iako sumuslimanske nevladine

organizacije poricale dapomaù muxahedinima, postoji

mno{tvo dokaza koji idu uprilog sasvim druga~ijoj

pri~i.

XIHAD AL KAIDE U EVROPI (3)

N

” HUMANITARNI”

RATNICIa{a obaveza je da svoje bogatstvo stavimo u slu`bu xihada ukoliko je to po-trebno muxahedinima... Jednom su upitali Ibn Tajmija: ”Imamo tek toliko novca da nahranimo gladne, ili da finansiramo xihad; {ta od toga `rtvova-ti?“ Odgovorio je: ”Prioritet je xihad, ~ak i ako oni koji gladuju zbog toga moraju da umru“. Sli~no je i sa qudskim {titom, gde ubijamo qude, a tu umiru voqom Alaha... Pa, ukoliko bogati treba da svoj novac koji protra}e u jednom danu, uz Alahovu dozvolu, usmere ka avganistanskim muxahedinima, to }e po-mo}i da se na~ini veliki napredak ka na{oj pobedi.

Fatva koju je izrekao {eik Abdulah Azam

Koreni moderne finansijske mreè Al Kaide, koja se pojavila u Bosni i udrugim zonama sukoba {irom muslimanskog sveta, postavqeni su na samom po~et-ku jo{ u haoti~nim danima sovjetsko-avganistanskog xihada. Kako su se osamdesetegodine pro{log veka bliìle kraju, hiqade islamskih fundamentalista pristiza-lo je u centralnu Aziju u potrazi za herojskim avanturama u ”svetom ratu“, a veo-ma ~esto nije bilo nikakvog lokalnog vodi~a i sme{taja. S vremenom, nekolikobogatih arapskih dobrotvornih organizacija u Zalivu, pod paravanom pruàwapomo}i izbeglicama iz Avganistana i Pakistana, usredsredilo se na usmeravaweregruta-fanatika tamo gde su bili najpotrebniji. Te bogate organizacije, koje susponzorisali istaknuti zalivski poslovni qudi, obezbe|ivale su oru`je, prihva-tili{ta i putnu dokumentaciju za ~lanove Al Kaidinog pokreta koji je brzo nara-stao. âk su i medicinska kola koja su pripadala saudijskom Crvenom polumesecui drugim humanitarnim grupama fundamentalista preusmeravana za prevoz bora-ca od i do mesta gde su se odvijale borbene operacije. Prikrivaju}i svoju mili-tantnu aktivnost iza humanitarnih ideala, arapsko-avganistanske vo|e uvidele su

mogu}nost da izbegnu radare mnogih me|unarodnih obave{tajnih agencija – ali nei sve.

7/17/2019 022 Odbrana


Uprkos vatrenom negirawu, pripadnicixihada su brzo nau~ili da se oslawaju na pre-sudnu pomo} i saradwu raznih me|unarodnihislamisti~kih humanitarnih organizacija kojesu delovale u regionu. Grupe su uglavnom bilebazirane u arapskom Zalivu, zapadnoj Evropii severnoj Americi. Arapski borci su ~esto,uz pomo} tih izvora, bili u mogu}nosti da na-bave i dokumenta koja su im omogu}avala daslobodno putuju {irom regiona pod paravanom”humanitarnih radnika“. Iako su muslimanskenevladine organizacije otvoreno poricale dapomaù muxahedinima, postoji brdo dokaza ko-ji idu u prilog sasvim druga~ijoj pri~i.

Krajem 1993. godine, Osama bin Ladenje obavestio svoje vi{e saradnike da se jednaod tih organizacija, Lajnat al bir al davalija (poznata i kao Lajnat al bir al islamija , Ko-mitet za islamsko dobro~instvo, Humanitarname|unarodna fondacija ili BIF) sa sedi{tem uSaudijskoj Arabiji, koristi ”za prebacivawesredstava u oblasti gde Al Kaida sprovodioperacije“. Te iste godine, Saudijska Arabija

je navodno pritvorila jednogradnika BIF-a kada je otkrivenaneprijatna veza izme|u BIF-a iOsame bin Ladena. Ipak, u za-mr{enom otkrivawu dvostrukeigre, Saudijci su oti{li takodaleko da su krili ono {to suprona{li i prikrivali zna~aj-ne obave{tajne podatke od SADo Bin Ladenovoj finansijskojmreì. U jednom dokumentu izfederalnog suda zabeleèno jeda je ”problem re{en“.

Ali, u~e{}e BIF-a u poslo-vima koji su podrazumevali i vi-{e od humanitarnog rada nije

bila tajna. Organizacija jeotvoreno sprovodila propagan-du na arapskom jeziku pozivaju}ina prikupqawe pomo}i u svoj-stvu ”poverqive ruke koja pruà

podr{ku kako muxahedinima, tako i izbeglicama“ u Bosni. Istotako, me|u dokumentima koja su prona|ena u kancelariji BIF-a uSAD, decembra 2001, otkrivene su i rukom pisane bele{ke naarapskom jeziku gde se obja{wava da su {tabovi u Hrvatskoj uspo-stavqeni ”radi humanitarnih operacija i podr{ke xihadu u Bosnii Hercegovini... Pomozite va{oj bra}i muxahedinima u suzbijawukrsta{ko-cionisti~kog napada na muslimanske zemqe“. U Ilinoi-su je prona|en jo{ jedan rukom pisani dokument gde je iznet vrhov-ni ”nepisani zakon“ BIF-a: ”Bez obzira na to koliko ste siroma-{ni ili bolesni – prioritet su muxahedini.“

PROMOCIJA XIHADA U WUJORKUNakon racije u kancelariji BIF-a u Ilinoisu ispostavilo se

da se veliki broj ostalih dokumenata odnosi direktno na rat u Bo-sni: ra~un sa datumom od 21. jula 1994. godine, koji su potpisali”crni labudovi“, bo{wa~ko-muslimanske diverzantske brigade,za 300 }ebadi i 200 pari ~izama dobijenih od BIF-a; potvrda iz-data od vojske BiH od 3. juna 1994. za 2.000 uniformi, 2.000 pa-ri cipela i deset ”radio stanica“ koje su kao donacija do{le odBIF-a ”za vojne jedinice“; zahtev od 31. decembra 1994. godine ukome armija BiH potraùje ambulantna kola (kasnije isporu~enakako je i obe}ano u januaru 1995); i memorandum upu}en Enamu Ar-nautu, direktoru BIF-a, 17. novembra 1995. godine u kome se pomi-we donacija od 200 {atora za muslimansku vojsku“.

Predstavnik BIF-a u Wujorku bio je visoki bo{wa~ki diplo-mata i ”savetnik ministra“ u bo{wa~koj misiji pri UN Safet

71

Godine 1996, vlada SAD otvorila je je-dan tajni izve{taj – koji po pisawu Vol strit ùrnala pripada Centralnoj obave{tajnojagenciji (CIA ) – u kome se iznosi da izvestanbroj tih islamskih nevladinih organizacijapodràva teroristi~ke grupe ili upo{qavapojedince za koje se sumwa da imaju veze sa te-rorizmom. Efikasni i uspe{ni avganistanskimodel finansirawa xihada bio je savr{en zaOsamu bin Ladena i wegove me|unarodne sa-veznike – toliko uspe{an da su se operacijenastavile ~ak i kada je sovjetsko-avganistan-ski rat zavr{en, a Bin Laden proteran iz re-giona.

BIN LADENOVAFINANSIJSKA MRE@A

Septembra 1992. godine pojavili su sedokazi da se ova plodonosna finansijska i re-grutna mreà terorista brzo {iri u ju`nojEvropi, ukqu~uju}i i Bosnu. Godine 1996, u jed-nom izve{taju ameri~ke obave{tajne slu`bese u zakqu~ku navodi da ”skoro

jedna tre}ina islamskih nevla-dinih organizacija na Balkanuomogu}ava aktivnosti islamskihgrupa koje se bave terorizmom,ukqu~uju}i i egipatski Al Xama-at al islamija , palestinski Ha-mas i libanski Hezbolah “. U iz-ve{taju jo{ stoji i da neke tero-risti~ke grupe kao {to je Al Xa-maat imaju pristup akreditivi-ma Visokog komesarijata za iz-beglice UN i drugo osobqe UN ubiv{oj Jugoslaviji. Jedan radi-kalni bo{wa~ki preobra}eniku Travniku izneo je svoje naivno

romanti~no stanovi{te kori-{}ewa dobrotvornih i humani-tarnih grupa kao pokri}e za xi-had: ”Neki Arapi koji su do{li,plakali su kada su videli na{usituaciju, a kada je do{lo vreme da se vrate nazad traìli su daostanu... Mi nismo mogli da kaèmo ’ne’. Nismo mogli da ih vrati-mo. Tako da su ostali da nam pomognu“. Ovaj fenomen regrutovawabio je o~igledan skoro svakom iskusnom posmatra~u u regionu. Po-~etkom rata, jedna novinarka iz Britanije susrela se u Travnikusa grupom Arapa koji su nosili kafije (tradicionalni arapski po-krov za glavu):

„ ’Odakle ste’, pitali smo. On se nasmejao: ’Jedino je va`noda smo sada ovde’. Priznao je da se on i wegovi drugovi bore pro-tiv Srba, ali trenutak kasnije je rekao da su oni ’humanitarni

radnici’, koji su do{li da ’pomognu deci i obezbede lekove’. ’Tojo-ta’ je zatim u punoj brzini nestala zajedno sa grupom qudi koji sukrili svoja lica od kamere.“

U~estalost ovakvih incidenata postajala je alarmantna. Se-damnaestog septembra, britanski dobrovoqac Gulam Xilani So-biah, star 44 godine, ubijen je u artiqerijskom napadu u bliziniMostara u kome je bilo jo{ {est drugih `rtava. U vreme smrti,Sobiah je bio u humanitarnoj misiji nose}i lekove, }ebad i hranu.Me|utim, jedini preìveli iz Sobiahove grupe, jedan turski Kurd,izjavio je da su, u stvari, Sobiah i on bili deo konvoja od dvana-est stranih muxahedina koji su putovali u lendroveru sa britan-skim tablicama. Umesto da prenose lekove i humanitarnu pomo},oni su u stvari krijum~arili pu{ke, granate i drugo oru`je musli-manskim vojnim snagama. Istraìteqi su u zapaqenom lendroveruprona{li dokumenta koja su upu}ivala na humanitarnu organiza-

ciju sa sedi{tem u Lesteru, a koja je kasnije poricala bilo kakvupovezanost sa gospodinom Sobiahom.

Val Hamza Xalaidin – stru~wak za transfer novca i qudi na Balkan

Jedan od ”humanitarnih” projekata Al Kaide bila je i Bosna

7/17/2019 022 Odbrana


FEQTON

72

Abid ]atovi}. Od 1993. godine, ]ato-vi} se istakao u prikupqawu pomo}i zaBalkan i glasnogovornik pri misiji UN

za islamska verska i politi~ka pitawa.Imao je bliske veze sa Kraqevinom Sa-udijskom Arabijom i, u jednom intervjuuiz 1994, javno se zahvalio Saudijcimaza wihovu velikodu{nu finansijsku po-mo} bo{wa~kim verskim projektima.

Veoma je zna~ajno da su visoki zva-ni~nici BIF-a, organizacije koju je vladaSAD sada ozna~ila kao isturenu tero-risti~ku grupu Al Kaide, bili u bliskimvezama sa Sidigom Alijem, jednim od vo-de}ih zaverenika u neuspeloj terori-sti~koj zaveri na Wujork 1995. godine.Isto tako, kada je policija pretraìlali~ne stvari Egip}anina El Sajida No-

saira, koji je kasnije osu|en za u~e{}e ubomba{kom napadu na Svetski trgovin-ski centar 1993, prona{li su vizit-kartu Safeta ]atovi}a.

Ipak, ~ak i u mnogo ~udnijem zao-kretu, nakon {to su Ali, Nosair i drugiu~esnici zavere oko masovnih ubistavabili osu|eni, ]atovi} je, ~ini se, snosio odre|enu odgovornost zapromovisawe xihada u oblasti Wujorka. Kongresni centar ”Do-ral Forestal” u Prinstonu, Wu Xerzi, 24. novembra 2000, bioje doma}in trodnevne ”duhovne izolacije“ lokalnih muslimana. Je-dan od govornika na tom doga|aju bio je i Safet ]atovi}, sa pre-davawem pod naslovom ”Politi~ki i socijalni xihad“. U ~lankuposve}enom tom doga|aju, autor je naveo: ”Brat Safet ]atovi} jeve} godinama aktivan u bosanskom xihadu”.

Bo{wa~ka policija je izvr{ila racije na nekoliko lokacijapovezanih sa BIF-om, poslodavcem Safeta ]atovi}a, u martu 2002.godine, ukqu~uju}i i wihovo lokalno sedi{te u Sarajevu. Tom pri-likom prona|ene su tri pu{ke, jedna skija{ka maska, brojna vojnauputstva na temu lakog naoruàwa i eksploziva, krivotvoreni ma-terijal za paso{e i fotografije Osame bin Ladena. Prona|enisu i transkripti komunikacije izme|u rukovodstva BIF-a i vi{ihkomandanta Al Kaide baziranih u Avganistanu. Nakon teroristi~-kog napada od 11. septembra, vlada SAD zamrzla je sredstva BIF-ai preduzela pravne akcije protiv jednog od glavnih direktora iosniva~a, Enama Arnauta.

U jednom svedo~ewu datom za FBI po pitawu ovog slu~aja stoji:”Osama bin Laden je ranih devedesetih godina pro{log veka kori-stio BIF za transfer sredstava na bankovne ra~une, uglavnom hu-manitarnih organizacija, u zemqama gde su ~lanovi Al Kaide ili

weni pomo}nici izvodili operacije“. Ipak, u jednoj tu`no ironi~-noj napomeni, BIF je na svoj veb-sajt postavio pismo od 15. oktobra2001, koje je poslao Xozef J. Santjago, {ef policijske stanice

Wujorka, koje je upu}eno Safetu ]atovi-}u, u kome pi{e: ”Hteo bih li~no da se za-hvalim Vama i Va{oj organizaciji, Do-brotvornoj me|unarodnoj fondaciji... zaVa{ neprestani trud kojim pokazujete za-

jednici da ste bri`na i saose}ajna or-ganizacija... Va{a organizacije izra-àva pravi duh Amerike“.

Daleko od toga da je BIF bila jedi-na organizacija koja je pruàla podr-{ku me|unarodnoj mreì xihada sme-{tenoj u Bosni. Ubrzo nakon ubistva{eika Abdulaha Azama 1989. godine,ozlogla{eni {eik Omar Abdel Rahmani wegovi sledbenici silom su preuzelikontrolu glavnih arapsko-avganistan-skih izvora finansirawa i regrutova-wa koji su bili sme{teni u Americi: iz-begli~ki centar Al Kifah , sa sedi{temu Tuskonu, Arizona; Bostonu, Masa~u-sets i Bruklinu, Wujork.

U biltenu Al Husam (Ma~), koji jeizdavala organizacija Al Kifah na en-gleskom jeziku, po~eli su da se objavqu-ju redovni izve{taji o aktivnostima uBosni u okviru ve} tradicionalne ko-lumne posve}ene vestima o muxahedini-ma iz Avganistana. Pod kontrolom qu-bimaca {eika Omara Abdela Rahmana,novine su na agresivan na~in uticalena saose}awe Muslimana da se i samipridruè xihadu u Bosni i Avganistanu.

Bo{wa~ki ogranak Al Kifah u Za-grebu, Hrvatska, sme{ten u modernojdvospratnici, o~igledno je bio u vezi sa

organizacionim {tabom u Wujorku. Zamenik direktora kancela-rije u Zagrebu, Hasan Hakim, priznao je da je sva nare|ewa i sred-stva dobijao direktno iz glavne kancelarije Al Kifah u SAD, naAveniji Atlantik, koju je kontrolisao {eik Omar Abdel Rahman.Ovo potvr|uje i nekoliko dokumenata koja poti~u iz zagreba~kogbiroa, a prona|ena su u februaru 1993. u Bruklinu nakon bomba-{kih napada na Svetski trgovinski centar.

NOVAC ZA NAPADE [IROM SVETAMuxahedini su Me|unarodnu islamsku organizaciju za pomo}

(Hajat al igata al islamija al alamija – IIRO), osnovanu 1978. go-dine, sa sedi{tem u Xedi, Saudijska Arabija, koristili kao glav-ni kanal za slawe novca, qudi i oru`ja do Balkana i od wega. Pre-ma biv{em ”generalnom supervizoru“ ove organizacije, ”IIRO jebila prva humanitarna organizacija koja je do{la u Bosnu i Her-cegovinu i Balkanski region. Od samog po~etka bosanskog rata mismo bili tamo da pomognemo“. Me|utim, IIRO je imala mnogo {iridelokrug rada na Balkanu nego {to su weni supervizori bili voq-ni da o tome pri~aju. U septembru 1992, prona|en je jedan broj do-kumenata kod poginulih stranih gerilaca koji su bili lojalni sau-dijskom avganistansko-bo{wa~kom komandantu Abu Ishak al Maki-ju u blizini Te{wa. Me|u tim dokumentima bila je i jedna zvani~nali~na karta humanitarnog radnika pod imenom Kalila Abdela Azi-

za, u~iteqa iz Saudijske Arabije. Zanimqivo je da je karta {tam-pana u Pe{avaru, pakistanskoj kancelariji Me|unarodne islam-ske organizacije za pomo}. Pronalaèwe te li~ne karte u Bosnisvakako nije bila slu~ajnost. Egipatski islamski radikal Abu Ta-lal al Kasimi li~no je bio zaduèn za tu istu kancelariju organi-zacije IIRO u Pe{avaru do po~etka devedesetih kada se preselio uEvropu.

Neka od nov~anih sredstava i opreme nikada nisu ni stigla doregiona sukoba. Umesto toga, neprimetno su usmerena ka Al Kaidi-noj me|unarodnoj mreì uspavanih teroristi~kih }elija. Prizoribrojnih teroristi~kih napada {irom sveta nose jasna obele`ja ra-dikalnih verskih organizacija, ukqu~uju}i napad na Svetski trgo-vinski centar 1993. godine, zaveru u Bojinki na Filipinima 1995,napad u pariskom metrou 1995. godine, napade na ambasade u is-to~noj Africi 1998, neuspelu alìrsku milenijumsku teroristi~ku

zaveru i samoubice otmi~are aviona 11. septembra.(Nastavak u slede}em broju)

Feqton je prire|en iz kwige ”Xihad Al Kaide u Evropi: Avgano-bosanska mreà”, u izdawu Udruèwa diplo-maca Centra Xorx Mar{al i Alte-re. Kwigu moète poru~iti na tele-fon 011/308-72-78 ili na e-mail:

[email protected]

Letak {tampan u kampu Al Kifah u Bostonu (SAD)u kojem se poziva na xihad u Bosni

15. avgust 2006.

7/17/2019 022 Odbrana


Ovaj datum je odre|en za Dan Vojnogmuzeja.22. avgust 1942.Brazil objavio rat Italiji i Nema~-

koj.23. avgust 1945.Progla{en Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji kojim su kod nas oduzeti svi “zemqi{ni posedi cr-kava, manastira, verskih ustanova i svih vrsta zadu`bina svetov-nih i verskih, preko 10 hektara”.24. avgust 1942.Amerikanci izveli uspe{an prepad na japanski konvoj kod Isto~-nih solomonovih ostrva. Potopqena su tri japanska ratna brodai oboreno je ili uni{teno 90 aviona. Amerikanci su izgubili 20aviona.25. avgust 1939.Potpisan vojni sporazum izme|u Velike Britanije i Poqske.25. avgust 1939.Nema~ka objavila po{tovawe neutralnosti Belgije, Danske, Ho-

landije, Luksemburga i [vajcarske.25. avgust 1940.Britansko vazduhoplovstvo izvelo pr-vi napad na Berlin.26. avgusta 1939.Zakqu~en sporazum izme|u Dragi{eCvetkovi}a i Vlatka Ma~eka kojim jeformirana Banovina Hrvatska.26. avgust 1944.Vo|a Tre}eg rajha izdao zapovest za povla~ewe sa Balkana. Naj-pre je trebalo da se povu~e Grupa armija “E“ iz Gr~ke.27. avgust 1805.Na skup{tini stare{ina u selu Borku kod Beograda formiran jeSinod, centralno upravno i zakonodavno telo ustani~ke Srbije. U

Sinod je svaka nahija slala po jednog predstavnika izabranog nanahijskoj skup{tini. Prvo sedi{te Sinoda bilo je u manastiru Vo-qav~i, zatim u Bogova|i. Krajem 1805. sedi{te je preseqeno uoslobo|eno Smederevo, a odlukom skup{tine ustani~kih stare{i-na nazvan je Praviteqstvuju{~i sovjet. Krajem 1806. Sovjet je pre-seqen u oslobo|eni Beograd.27. avgust 1928.U Parizu je potpisan Brajan–Kelogov pakt kojim su se zemqe potpi-snice odrekle rata kao sredstva nacionalne politike i re{ava-wa me|udràvnih sukoba i obavezale da }e sporna pitawa re{a-vati mirnim putem. Me|u 63 dràve potpisnice bila je i Kraqe-vina Jugoslavija.27/28. avgust 1944.U [tab generala Draè Mihailovi-}a, u selu Prawani kod Gorweg Mila-

novca, spustila se vojna misija SADsa pukovnikom Mak Dauelom na ~elu.28–30. avgust 1975.U Meksiku odràna ministarska kon-ferencija nesvrstanih. Na Konferen-ciji je u~estvovala 81 zemqa sa pra-vom glasa, 17 posmatra~a i devet gostiju.30. avgust 1954.Nacionalna skup{tina Francuske odbacila Ugovor o formirawu Evropske zajednice za odbranu.31. avgust 1941.Napadom na Loznicu snage pod komandom potpukovnika VeselinaMisite primorale nema~ki garnizon na predaju i oslobodile grad.Bio je to prvi konkretni rezultat narodnog ustanka protiv okupa-tora u Srbiji 1941. i prvi slu~aj da je, od po~etka Drugog svetskog

rata, jedan nema~ki garnizon primoran na predaju.Pripremio Miqan MILKI]

16. avgust 1940.Italijani zauzeli Berberu, glavni grad Britanske Somalije i pro-glasili Sredozemno more za “operacijsko podru~je”.16–19. avgust 1976.

U Kolombu odràna Peta konferencija {efova nesvrstanih dràvai vlada. U~estvovalo je 85 dràva punopravnih ~lanova, 10 posma-tra~a i sedam gostiju i 10 predstavnika oslobodila~kih pokreta.17. avgust 1861.U Kneèvini Srbiji objavqen Zakon o ustrojstvu narodne vojske. Stvarawenarodne vojske smatra se jednim odnajve}ih dostignu}a vladavine knezaMihaila. Seqaci su obu~avani u bli-zini svojih sela, tako da nisu duèodvajani od zemqe. Narodna vojska jepolako narastala i ostavqala snaànutisak na velike sile, a najvi{e nasrpsku javnost koja je ponovo bila ob-uzeta idejom o narodnom oslobo|ewu.

17. avgust 1940.Nema~ka proglasila op{tu blokadu Velike Britanije.17. avgust 1943.U Kvebeku otpo~eli razgovori izme|upredsednika SAD Frenklina Ruzveltai predsednika vlade Velike BritanijeVinstona êr~ila. Na sastanku jeutvr|en plan invazije na Francusku inapu{tena ideja o desantu na Balkan.18. avgust 1805.Srpski ustanici odbili Turke na Ivankovcu, brdu na desnoj obaliMorave kod ]uprije. Boj na Ivankovcu bio je prvi sukob ustanikasa sultanovim trupama jer su se dotle borbe vodile protiv dahija.Postignuti uspeh doprineo je brèm {irewu ustanka.18. i 19. avgust 1903.

Osnovano @ensko patriotsko dru{tvo“Kolo Srpskih sestara“, sa idejom{kolovawa i vaspitawa srpske omla-dine u neoslobo|enim krajevima.19. avgust 1839.Francuska akademija nauka priznalaje Dageru (Louis Jacques Mande Daguer-re) autorsko pravo za pronalazak fotografije.Francuska vlada je otkupila pronalazak i po-klonila ga ~ove~anstvu.21. avgust 1899.Re{ewem ministra vojnog donet je Propis o upotrebi ikona u jedinicama i ustanovama vojske. Wime je odre|eno da ikone stoje uvojni~kim stanovima i kancelarijama koman-

di.21. avgust 1968.Trupe ~lanica Var{avskog pakta, izu-zev Rumunije, okupirale su êhoslo-va~ku. Oko 200.000 vojnika zauzelo jesve zna~ajne punktove u zemqi. Time jeugu{eno “Pra{ko prole}e“, poku{ajKomunisti~ke partije SR sa Aleksan-drom Dub~ekom na ~elu da reformi{esistem. Ovom okupacijom uspostavqen je princip “ograni~enog su-vereniteta“ isto~noevropskih komunisti~kih zemaqa.22. avgust 1864.Potpisana je @enevska konvencija o za{titi rawenika za vremetrajawa ratnih dejstava. Konvencija je bila uvod u osnivawe Me-|unarodnog crvenog krsta.

22. avgust 1878.Ukazom kneza Milana Obrenovi}a osnovan Vojni muzej u Beogradu.

DOGODILO SE...

VREMEPLOV

73

7/17/2019 022 Odbrana


15. avgust 2006.74

P

OBNOVA HILANDARA

PRVI

OBJEK T

DO

MANASTIRSKE SLAVEredsednik Saveta za obnovu Hilandara prof. dr MirkoKova~evi} kaè za Odbranu da su, uz reprezentativnostKonaka, sa kelijom za najuglednije goste i salom za sabore,wegova veli~ina i stepen o{te}ewa bili presudni da senajpre pristupi wegovoj obnovi. Ni{ta mawe nije bio zna-

~ajan poloàj Konaka (na ulazu u manastir) koji je omogu}io lakdotur gra|evinskog materijala, i ~iwenica da je mogu}e wegovonesmetano kori{}ewe i dok traje obnova drugih objekata.

U skladu sa zakonima Gr~ke i Svete Gore, izvo|a~ radova jemanastir, ~ime }e se tro{kovi, koji su proceweni na oko 1,2miliona evra, znatno umawiti.

Postignuta je op{ta saglasnost da se svimobjektima vrati prethodni izgled, uz primenugra|evinskih materijala koji su kori{}eni i uvreme izgradwe (drvo, kamen, opeka), {to }e,pak, znatno uticati na vreme potrebno za zavr-{etak radova.

Beton se, u dogovoru sa Zavodom za za{ti-tu svetogorskog nasle|a (Ke.D.A.K.), koji je uime Gr~ke zaduèn za nadgledawe i odobrava-we svih projekata na teritoriji Svete Gore,ipak koristi u izuzetnim slu~ajevima, posebnou nose}im konstrukcijama, kada se vodi ra~unada ostane nevidqiv i ne naru{ava prvobitniizgled.

Kao naredni korak u obnovi Svete srpskecarske lavre profesor Kova~evi} je najaviorekonstrukciju takozvanog Velikog konaka (Ko-

nak iz 1816-

1821) sa Gostoprimnicom, ~ija

Prvi objekat rekonstruisanposle velikog poàra 2004.

godine, reprezentativniKonak iz 1814. godine, bi}e

predat na kori{}ewebratstvu svetog manastiraHilandara do 4. decembra,

manastirske slave VavedewaPresvete bogorodice

TRADICIJE

U ime hilandarskog

bratstva zastavu Srbije

primio jeotac Dositej

7/17/2019 022 Odbrana


75

[TETE OD PO@ARAVeliki poàr izbio je u Svetoj srpskoj carskoj lavri

Hilandaru na Svetoj Gori Atonskoj u no}i izme|u 3. i 4. mar-ta 2004. godine.

U poàru je nastradala cela severna polovina mana-stira. Plamen je progutao graditeqsko, umetni~ko i kultur-no nasle|e nastalo od kraja 16. do sredine 19. veka. Mana-stir je posledwi put postradao u poàru 1722. godine, kadaje uni{ten ju`ni deo.

Vatrom je zahva}eno osam gra|evinskih celina, dok suTrpezarija svetog kraqa Milutina iz 14. veka i paraklis(crkvica) Svetih arhan|ela, do kojih je poàr stigao, pretr-peli izvesna o{te}ewa usled blizine vatre i ga{ewa deli-mi~no i slanom vodom.

Manastir je imao ukupno 10.500 kvadratnih metarakorisne povr{ine, a izgorelo je 5.761 metara kvadratnihili 54,8 odsto.

Poput drugih velikih poàra na Svetoj Gori, u kojimasu u 20. veku stradali i manastiri Vatoped i Simonopetra,uzrok poàr u Hilandaru je pukotina u jednom od dimwakana jugozapadnoj strani. Najve}i deo manastira leì na ste-ni, dok je jugozapadni deo na naplavini. Usled toga se sa testrana sleè, {to dovodi do pukotina, od kojih su neke vi-dqive, dok su neke ispod pet, {est slojeva maltera.

Tokom ra{~i{}avawa ru{evina pa`qivo su va|eni svipredmeti i delovi inventara. Svi zna~ajniji artefakti supopisani i u toku je neophodna konzervacija.

Monasi su, posle poàra, nestrpqivo eleli da se po-svete molitvama, pa su neki traìli da se za obnovu i re-konstrukciju koristi beton, po ugledu na jednu betonsku ke-liju koja je u pro{lom veku izgra|ena i kojoj poàr nije ninajmawe naudio. Wihove molbe nisu usli{ene.

Gra|evinske radove na objektima manastira izvodi

grupa srpskih majstora koje je izabrao Stru~ni savet.

ukupna povr{ina, na ~etiri etaè, iznosi oko 4.000 metarakvadratnih.

”U toku je priprema projekta i o~ekujem da }e na prole}epo~eti rekonstrukcija tog najve}eg izgorelog objekta. Nezahval-no je govoriti o rokovima, jer se moramo dràti usvojenih prin-cipa da svemu mora biti vra}en prvobitni izgled, ali }e svaka-ko biti potrebne najmawe dve i po do tri godine”, napomenuo jeKova~evi}.

Unutra{wost }e biti teè vratiti u prvobitan izgled, jersu, na primer, ìvopisi od visoke temperature dobili sepijaboju. Posle gra|evinskih radova, usledi}e veliki posao za kon-zervatore i restauratore.

Ove godine ve} je zavr{ena rekonstrukcija Riznice, zapo-~eta 2000. godine, koju vatrena stihija nije zahvatila.

Blago nemerqive vrednosti sada je dostupno posetiocima.U stalnu postavku izlo`be u{lo je 30 remek-dela ikonopisa na-stalih od 12. do 17. stole}a, fragment ìvopisa 13. veka, deodragocene numizmati~ke kolekcije manastira i dela primewene

umetnosti – gliptike, zlatarstva, duboreza, crkvenog veza.U hilandarskoj riznici ~uva se oko 1.600 ikona, 1.150 ru-

kopisa, od toga 600 na pergamentu, 170 poveqa, 82 inkunabulei 40 okovanih Jevan|eqa, te jo{ oko 300 drugih predmeta i dra-gocenosti.

U Riznici je ura|ena protivpoàrna i protivprovalna in-stalacija, a objekat je izra|en od armiranobetonskog skeleta imoè da izdrì i najja~e zemqotrese, koji ~esto potresaju tajregion.

Istovremeno, za sme{taj gostiju otvorena je Senara, kojase nalazi izvan zidina manastira. Konak na tri etaè ima ukup-no 55 kreveta i savremeno opremqene sanitarne prostorije. Uokviru je kompleksa, koji ~ine jo{ dva objekta – {tala i mazga-ra (hatlarnica), ~ija je obnova u toku.

Radovi na obnovi svetogorske svetiwe po~eli su 1990. go-dine i do 1998. godine, kada je obeleèn veliki jubilej osam

NA ZEJTINLIKU

Tokom pokloni~kih putovawa na Svetu Goru pripad-nici Vojske redovno pose}uju spomen-grobqe srpskih rat-

nika poginulih u Prvom svetskom ratu, na Zejtinliku. Sve-{tenici SPC tom prilikom sluè parastos palim srp-skim ratnicima. Ove godine pripadnici Vojske darivalisu vojni~kom uniformom ve} vreme{nog Milutina, kojidecenijama brine o srpskom vojni~kom grobqu u centruSoluna. Uniforma je poklon ”Proizvodwe Mile Dragi}”iz Zrewanina.

7/17/2019 022 Odbrana


TRADICIJE

15. avgust 2006.76

POSETE PRIPADNIKA VOJSKE

Pripadnici Vojske, od 2002. godine, organizovano pohode manastir Hilandar.Ove godine su tamo boravile tri grupe stare{ina, a prva grupa darivala je mana-stirsko bratstvo zastavom Republike Srbije.

Tokom pokloni~kih putovawa, redovno u pratwi duhovnika – sve{tenika Srpskepravoslavne crkve, manastirsko bratstvo posetilo je nekoliko stotina pripadnikeVojske i ~lanova wihovih porodica, a desetak je tamo i kr{teno.

Hilandarci isti~u da im je veoma draga i zna~ajna pomo} koju im je Vojska uputi-la posle katastrofalnog poàra, a sastojala se od nekoliko te{kih kamiona i ma-wih vozila, buldoèra, agregata, {atora, pokretne kuhiwe, intendantske opreme,

}ebadi....Istovremeno, pripadnici Vojske 2004. godine izdvojili su od svojih skromnihvojni~kih plata vi{e od 2,5 miliona dinara i priloìli za obnovu manastira.

Posebno srda~an odnos pripadnici Vojske, tokom posete manastiru, imaju sanekada{wim kolegom, poru~nikom PVO, koji se zamona{io posle agresije 1999,ocem Dositejem. Od ~etvorice isku{enika u bratstvu je trenutno i jedan biv{i pot-pukovnik, tako|e pripadnik PVO.

U okviru brige za manastirsko bratstvom pokrenuta je inicijativa da lekarispecijalisti VMA, sa svojom opremom i aparatima, posete Hilandar i pregledaju mo-nahe. Posete bi bile redovne, a za svakog monaha bio bi otvoren zdravstveni kar-ton.

vekova postojawa, obnovqeni su i rekon-struisani svi zna~ajniji objekti. Zahva-quju}i tim aktivnostima sa~iwena jeobimna dokumentacija, do najsitnijih de-taqa spoqa{wosti i unutra{wosti ma-nastira, tako da sada, posle poàra, ni-je problem rekonstruisati manastir ivratiti mu pre|a{wi, prepoznatqiv, lik.Od juna 2005. godine obnova Svetog ma-nastira Hilandara te~e u skladu saosnovnim dokumentom ”Program obnoveSvete srpske carske lavre Hilandara po-sle poàra od 20. februara / 4. marta2004. godine”, koji je usvojio Sve{tenisabor manastira, kao wegovo najvi{eupravno telo.

Istovremeno se radi i na nekoj vr-sti urbanisti~kog plana, koji je i ranijetrebalo uraditi, a obuhvata rekonstruk-ciju manastirskih objekata i drugih doba-ra van zidina, a ove godine bi}e izra|enprojekat popravke i izgradwe hilandar-ske luke (arsane), koja je o{te}ena u ne-vremenu pre nekoliko godina i koja pred-stavqa mnogo kra}i pristup Hilandaru.U okviru tog plana zna~ajna pa`wa posve-}ena je manastirskim masliwacima, vi-nogradu, {umi i ba{tama, jer se moraobezbediti da manastir ostvaruje pri-hod. Gajewe lekovitog, ekolo{ki apsolut-no ~istog biqa, name}e se kao jedan od

prioriteta. Re~ je o ogromnim povr{ina-ma, jer samo dolina od mora do manasti-ra ima povr{inu od desetak kvadratnihkilometara.

U procesu obnove Hilandara uspo-stavqena je veoma dobra stru~na sarad-wa sa Ministarstvom kulture RepublikeSrbije, Republi~kim zavodom za za{tituspomenika i Narodnom bibliotekom Sr-bije.

Srpska vlada, preko Ministarstvakulture, do sada je dala vi{e od dva mi-liona evra. U skladu sa odlukom Vlade dase u prvih 10 godina nakon poàra za ob-

novu Hilandara izdvoji deset milionaevra, u buxetu Republike Srbije za 2006.godinu izdvojeno je 115.000.000 dinara.Proceweno je da }e obnova celokupnogmanastirskog kompleksa trajati desetakgodina i ko{tati oko 30.000.000 evra.

Sva sredstva kojima raspolaù no-sioci obnove tro{e se namenski i eko-nomi~no, a Zadu`bina Svetog manastiraHilandara na zvani~noj Internet pre-zentaciji (www.hilandar.org) redovno ob-javquje godi{we i druge finansijske iz-ve{taje.

Novica ANDRI]

Fotografije Bojan VE[KOVI]i zadu`bina HILANDAR

KR[TAVAWEPrivilegiju da ba{ u manastiru Hilandar primi pravoslavnu veru, prema

kwizi kr{tenih, od 1974. godine imao je 351 mu{karac, sa skoro svih pet konti-nenata. Pravoslavqe je primio Japanac, nekoliko Australijanaca, Amerikanacai Kana|ana i desetak Evropqana.

Pravoslavnu veru kr{tavawem u moru, na nekoliko kilometara od manasti-ra, primio je pre dve godine ro|eni Londonac, koji se predstavqa svojim novimkr{tenim imenom Simon (51). Taj profesor engleskog jezika prvi put je, na prepo-ruku srpskih prijateqa, u Hilandaru boravio 1999. godine i od tada ga redovnopohodi. Krstio ga je, kao i ve}inu, jeromonah Kirilo (74) u arsani (luci) kod sta-rog manastira Svetog Vasilija. Ove godine zadesio se na obeleàvawu Ivawda-na. Smerno je prisustvovao vi{esatnom bdeniju, molitvama i sve~anom slavskomobedu.

Bratstvo manastira danas ima 36 monaha (od kojih su se ove godine zamona{i-la dvojica) i ~etiri isku{enika. Monasi, mahom mla|i obrazovani qudi, tre}inu

dana provode u bogosluèwu, tre}inu u molitvama, a tre}inu dana se odmaraju.

7/17/2019 022 Odbrana


77

VE R S KI PR Z N I I

15–31. avgusta

Pravoslavni19. avgust – Preobraèwe Gospodwe21. avgust – Prepodobni Zosim Tumanski 28. avgust – Uspenije Presvete Bogorodice

– Velika Gospojina29. avgust – Sveti Jevstatije, prepodobni

Roman, sveti Rafailo Banatski 31. avgust – Prepodobni Jovan Rilski

Rimokatoli~ki15. avgust – Uznesewe Blaène Djevice

Marije – Velika Gospa

îtavog ìvota Majka Boìja, Presveta Bogoro-dica obilazila je sveta mesta koja su je podse}ala nasina. Naj~e{}e je i{la na Golgotu, u Vitlejem i na Go-ru Jelinsku. Bila je u Antiohiji, u poseti Igwatiju Bo-gonoscu, i{la je kod vaskrslog Lazara, posetila ki-parskog episkopa, oplovila oko Svete Gore.

Dan kada se Majka Isusa Hrista uspela na neboobeleàva se 15. avgusta po starom, ili 28. avgusta

po novom kalendaru. U na{em narodu taj veliki crkve-ni praznik Uspenije Presvete Bogorodice naziva sejo{ i Velika Gospojina, ili Gospo|indan. Na taj dan sezavr{ava veliki dvonedeqni post. Od tog dana po~i-wu Me|ednevnice, ili Me|ugospojinci, koji traju svedo Male Gospojine, odnosno do 21. septembra po no-vom kalendaru.

Presveta Bogorodica je za{titnica Svete Gore,a srpski narod joj je, kao velikoj svetici, posvetiomnogobrojne crkve i manastire. U Gowoj P~iwi sma-tra se da je va`nije postiti pred Veliku Gospojinu ne-go pred bilo koji drugi praznik, ukqu~uju}i i Vaskrs.Majka Boìja je za{titnica svega ìvog na zemqi, na-ro~ito trudnica i majki, koje se, u slu~aju velike po-trebe prvo obra}aju woj. Wena ikona nalazi se u ku-}i gotovo svakog pravoslavnog Srbina.

Ima qudi koji vladaju prelepom ve{tinom: u svakoj situaciji – makako te{koj, zamr{enoj ili beznade`noj – umeju prona}i svo-jstven joj ve~ni komizam, umeju se zadràti na wemu i wime senasla|ivati. êsto uop{te ne prime}ujemo da mnogo toga izna{e okoline kao da u sebi nosi skriven “izvor smeha”, kao da

samo ~eka na majstora koji tek {to se nije pojavio i oslobodio zastvaran ìvot, taj “skrajnut” nukleus smeha. Koliko istinske utehe idu{evne radosti moè da nam podari!

Me|utim, kada do|e majstor humora i demonstrira nam komizam,mi nemamo ose}awe da ga je on slobodno izmislio i opoetizovaosituaciju, ve} se pre sti~e utisak da ju je tek iskoristio: komizam jeve} postojao ovde, sam po sebi, mo`da je bio jedino u stawu zas-palosti, a sada su ga razbudili da bi zasvetleo i rascvao se. Takove{t juvelir postavi dragi kamen na svetlost kako bi rasipao svoje

skrivene unutra{we zrake, kako bi {irio lepotu, sijao i darivaonam utehu.

Ako se unutra{wi komizam ispoqi neo~ekivano, smeh nas obuz-ima i savla|uje. Bilo bi, me|utim, razumnije ne predavati se vlastismeha, uzdràti se. U tom slu~aju humor deluje bez zapreka i {iri seunutar nas, kao gutqaj starog blagorodnog vina ~iji neopisiv ukustraje dugo posle ku{awa kao traèno, sawano ose}awe radosti. Uz-dràni smeh kao da se oduhotvoruje: wegovo du{evno puwewe su{tin-ski se prera|uje i guta “kosmi~kim” ivotnim sadràjem.

Tada postaje jasno da je komika daleko sloènija nego {to moèda se u~ini na prvi pogled, da je ono “sme{no” – samo povr{ina,samo spoqa{wa ko{uqica pojave. Sada gleda{ dubqe i od prveprime}uje{ ozbiqnost komizma, ozbiqnost koja ti donosi nasladu.Ah, najedrana ozbiqnost komike tako je bogata idejama i takoo{troumno osve{tana! Razigrano mi{qewe! Promi{qena radost!Smeh se pretvara u osmejak, nabira se mi{qu i pametno ume zasvetl-iti oprozra~eno oko.

Jo{ jedan o{tar pogled – i otkri}emo najdubqi sloj: pritajenibol. Jer takav je on u stvarnosti: {to je za spadala {ala, za isme-janoga je bol; na povr{ini je veseqe, a dubina ìvota se odvija ustradalni{tvu; bol je po~etni koren komi~noga. Mi smo stigli namesto gde se ukr{taju veseqe i igra, i gde oni mogu zapo~eti iznova;gde, ~ak osmeh i{~ezava i gde on, tim pre, pu{ta najdubqe korene;gde suza sapatwe moè da se ukaè na zami{qenom oku posmatra~a.

U stvari, ovde se humor i ra|a. Humor ni~e iz melanholije duhakoji preobraàva svoj bol u osmeh i samim tim ga savla|uje. U takvimtrenucima on poku{ava prikriti dubinu patwe i istupiti ka

otvorenom komizmu. On je u~inio velik napor, sam se ne smeje – “ne-ka se smeju drugi” koji ni{ta ne znaju o tajni.

Dakle, umetnost humora je u tome da primoramo sebe sme{itise i u svojim patwama. O, ti, dragoceni osmej~e odstupaju}eg bola, tiprvi kora~e prema sopstvenoj pobedi nad tvarno{}u!

Postoji li i du{evni bol koji moè da ti bude protivteà? Os-meh me ~upa iz mojih stradawa. Gledam ih ve} “spoqa”. Ja sam ve} sh-vatio, postigao i pretvorio u iskri~avu {alu ishode}i komizam tu-pog bola, skrivenog stvarala{tva koje je sposobno misliti jedino osebi samome. Izvojevao sam slobodu. Uzvisio sam se nad svojom“kreaturom”...

Nasle|ujem se utehom humora. A dubinu mog bola drugi i nemoraju znati.

Ivan A. IQIN

Iz kwige ”Pred buktavim zagonetkama Gospodwim”,Svetigora, Cetiwe, 2001.

R A Z M I [ Q A W A O S T V A R I M A O B I ^ N I M

HUMOR

VELIK GOSPOJIN

duhovnost

7/17/2019 022 Odbrana


P

78

Imam problema

sa uzorima,

jer ko god da mi je

do sada bio uzor,

kasnije sam ga

pobedio

ovod za susret s potporu~nikom Draganom Mi}i}em bila jesrebrna medaqa na Svetskom kupu u kik-boksu, koji je u ma-ju odràn u Ma|arskoj. Dragan je ro|en u Bijeqini, u Repu-blici Srpskoj, 1981. godine. Posle zavr{ene osnovne{kole, upisao se u Vojnu gimnaziju u Beogradu, a zatim i naVojnu akademiju – smer pe{adija. U protivteroristi~-

kom odredu ”Kobre” je od septembra 2005. godine. Najve}i uspe-si koje je postigao do sada su srebrna medaqa na Me|unarodnojprofesionalnoj reviji u Rijeci, bronzana medaqa na Svetskomprvenstvu u Agadinu (Maroko) i vice{ampionska titula sa Svet-skog kupa u Segedinu, u maju 2006. godine.

Da li je bilo te{ko postati vice{ampion tog takmi~ewa ?

– Kako da ne. Na Svetskom kupu u Segedinu u~estvovalo jetridesetak reprezentacija, a po{to je re~ o klupskom takmi~e-wu, neke reprezentacije su nastupile i sa tri kluba. Me|utim,na `rebawu nisam imao sre}e, jer sam odmah za protivnika do-bio Almara Memedova, Ukrajinca, a Ukrajinci vaè za najja~ukik-boks naciju. Na borili{te sam iza{ao potpuno rastere}en,sa èqom da opravdam poverewe i poziv u reprezentaciju. Po-{to sam, potpuno neo~ekivano, pobedio Memedova, proglasilisu me za favorita takmi~ewa. U narednom kolu pobedio sam jed-

nog ma|arskog borca, sa maksimalnih 3:0, da bi me u finalu do-~ekao Poqak, koga nisam uspeo da savladam.

15. avgust 2006.

S P O

R T

POTPORU^NIK

DRAGAN MI]I],

REPREZENTATIVAC

SRBIJE U KIK-BOKSU

PREVAZI[AO SAMSVOJE UZORE

7/17/2019 022 Odbrana


NOVI PODVIG LOZNI^KIH BICIKLISTA

GRANIÂRINA POKLONI^KOMPUTOVAWU

Grupa entuzijasta biciklista iz Loznice, predvo|ena Dra-ganom Vasi}em, civilnim licem u Grani~nom bataqonu na Dri-ni, ovog vrelog jula u~inila je jo{ jedan podvig tako {to je izve-la pokloni~ko putovawe od Loznice do grada Ja{i na severoi-stoku Rumunije.

Nakon {est i po dana etapne vo`we na sportskim bicikli-ma i 1.154 kilometara prevaqenog puta, lozni~ki biciklististigli su u Ja{i, a ciq im je bila poseta Sabornoj pravoslav-noj crkvi u tom mestu, u kojoj se nalaze mo{ti Svete Petke, koji-ma su se i poklonili.

Sportska druìna, ~iji je vo|a Dragan Vasi}, u posledwihpet godina postala je prepoznatqiva u lozni~kom i podriwskomkraju po tome {to svakog leta organizuje i realizuje pokloni~-ka putovawa sportskim biciklima do destinacija ~ija udaqe-nost od Loznice iznosi preko hiqadu kilometara.

Pored Dragana Vasi}a, na putovawima u~estvuju Lozni~a-ni Radovan Mihailovi} (desetar po ugovoru u Grani~nom bata-qonu) i Dragan Markovi}, zatim Krupawac Mile Alimanovi} i

Beogra|anin Ivan Dedijer.– Ovo nam je ~etvrto pokloni~ko putovawe biciklima– pri~a Dragan Vasi}. – Najpre smo u leto 2003. godine putova-li do duhovne prestonice srpskog naroda – manastira Hilandarna Svetoj Gori. Tada smo mar{rutu od 940 kilometara prevali-li u pet etapa. Narednog leta, 2004. godine predvodio sam de-seto~lanu ekipu na putovawu dugom 1.500 kilometara od Lozni-ce, preko Sofije i Istanbula, sve do crnomorskog gradi}a [i-le u Maloj Aziji, a u povratku smo se popeli na najvi{i vrh Bal-kanskog poluostrva Musala (2.925 m) na planini Rila u Bugar-skoj. U leto 2005. godine otisnuli smo se na putovawe prekoRepublike Srpske pa sve do manastira Ostrog u Crnoj Gori.

Sa svih tih pokloni~kih putovawa vra}ali smo se duhovnopreporo|eni i osnaèni, {to nam daje podstrek i za budu}a ho-do~a{}a – kaè Dragan Vasi}.

Dobrivoje STANOJEVI]

79

Kako je tekla va{a sportska karijera ?

– Uvek sam bio sportski aktivan. U Bijeqini sam, pre do-laska u Vojnu gimnaziju, bio juniorski reprezentativac u ruko-metu. Posle dolaska u Beograd, poku{ao sam da nastavim sa ba-vqewem tim sportom u @elezni~aru i Partizanu, ali nisam mo-gao zbog velikih obaveza koje sam imao.

Kik-boksom se bavim od dolaska na Vojnu akademiju 2001.godine. Desilo se to sasvim slu~ajno, tako {to sam video oglas

u kome su traìli kandidate. Ve} posle nekoliko meseci bilomi je jasno da je to sport u kome mogu najvi{e da pruìm. Imaosam u sebi dovoqno qubavi i, na sre}u, dovoqno talenta. Odmarta 2003. godine takmi~im se za klub Crvena zvezda – Deli-je. Pro{ao sam sve tri klase ovog sporta : C, B i A. Bio samtrostruki {ampion C klase, dvostruki prvak u B klasi, a posleprelaska u najvi{u, Aklasu, dva puta sam pobe|ivao sve protiv-nike. Da bi me selektor reprezentacije Neboj{a Milo{evi}uvrstio u uì spisak reprezentativaca, morao sam da se doka-èm u me~u sa tada{wim aktuelnim {ampionom. Pobedio sam gai sada se nalazim u dràvnom timu.

Kako ste tada uspevali da uskladite obaveze na Akademiji sa sportskim obavezama? Pitam Vas to zbog akademaca ko-

ji bi da se bave nekim sportom? – Ako se ima dovoqno qubavi, sve se moè uskladiti. U po-~etku sam na Akademiji morao da jurim prosek ne bih li dobijaodozvole za trenirawe. Samim tim {to sam bio dobar student iispuwavao sve uslove koje su mi stare{ine postavqale, mogaosam nesmetano da se bavim sportom. Kasnije, kada sam po~eo danièm uspehe i donosim medaqe sa takmi~ewa, svi su po~eli sasimpatijama i odobravawem da prate moj rad.

Kako ste sada deo protivteroristi~kog odreda ”Kobre”,uspevate li da uskladite svoje profesionalne obaveze sa sportskim?

– Stare{ine mi izlaze u susret svaki put kada je to po-trebno. Treniram dva puta dnevno – pre podne na Vojnoj akade-miji, u sklopu Orijentiring sekcije, ~iji sam bio ~lan sve vremestudirawa, pa me nisu zaboravili. Trening se sastoji od ve`bii kondicione pripreme, dok bazi~ni trening imam posle podneu klubu Crvena zvezda – Delije.

Postoje li {anse za Va{e usavr{avawe u kik-boksu van na{e zemqe?

– [to se usavr{avawa ti~e, i to onog u inostranstvu, {an-se su male. U Evropi ne postoje profesionalni kampovi za kik-boks. Najzna~ajniji kampovi u ovom sportu nalaze se na Dale-kom istoku, na Tajlandu. Da bi boravak u wima imao nekog smi-sla, potrebno je tamo provesti najmawe tri-~etiri meseca, a jazbog profesionalnih obaveza to vreme nemam. Iz pomenutihkampova odlazi se u profesionalne vode, odnosno u Max ligu.

[ta Vam predstoji, koja su to takmi~ewa?

– O~ekuje me, 1. septembra, Balkansko prvenstvo u Bugar-skoj, zatim Evropsko prvenstvo u Makedoniji, u novembru, i do-godine Svetsko prvenstvo u Beogradu, gde o~ekujem da postignemnajboqe rezultate do sada.

Verovatno imate neke uzore iz tog sporta. Jesu li to na{i doma}i ili strani borci?

– Imam problema sa uzorima, jer ko god da mi je do sadabio uzor, kasnije sam ga pobedio. Na po~etku karijere sam pra-tio rad jednog na{eg reprezentativca i u wemu video uzor, è-le}i da radim kao on. Me|utim, nakon godinu dana sam ga pre-vazi{ao. Kasnije mi je uzor bio jedan Ukrajinac i nakon dve go-dine, i wega sam pobedio. Zbog toga sada vi{e nemam uzora.

Nenad S. MILENKOVI]Snimio Darimir BANDA

7/17/2019 022 Odbrana


BAWSKAPRINCEZA

BAWSKAPRINCEZA

15. avgust 2006.

A

80

LETWI ODMOR

ko neko ovih dana poèli da bude gost hotela “Breza” u Vr-wa~koj Bawi dobi}e odgovor da slobodnih mesta ima tek po-sle 20. avgusta i to u trokrevetnim sobama! Dakle, sve je pu-no. Sme{tajni kapacitet hotela samo je 7 odsto ukupne ho-telske ponude Vrwa~ke Bawe, ali od ukupnog broja ostvare-nih no}ewa ~ak 14 odsto pripada “Brezi”. Statistika koju

uredno vodi {ef recepcije Milojko Pavlovi} pokazuje da je u po-sledwe tri godine prose~na popuna kapaciteta hotela oko 60 od-sto, dok je taj podatak za Bawu oko 34 odsto.

Najvi{e seminara, simpozijuma, kongresa i drugih grupnihposeta organizuje se uglavnom u “Brezi”. Tri prole}na i tri jese-wa meseca ve} godinama su rezervisana za taj vid turizma. Takoje za septembar ve} ugovoreno pet, a za oktobar deset seminara.

REKORDNA POSETAOno {to direktor Vojne ustanove “Vrwa~ka Bawa” pukovnik

Vladimir Jevti} sa zadovoqstvom isti~e jeste ~ak 5.000 ostva-renih no}ewa vi{e u prvih {est meseci ove godine u odnosu naisti period lane. A38.235 pansiona u prvoj polovini godine vi-{e je za 16 odsto u odnosu na plan.

Vredi ista}i da je popuna u aprilu, {to se obi~no smatravansezonom, bila 75 odsto, u maju 88, a u julu ~ak 94 odsto. Aprili maj ove godine najpose}eniji su za posledwih 15 godina, a jul-ska poseta najve}a je u posledwih {est godina.

“Breza” je kategorisana sa tri zvezdice. Iako ispuwavauslove i za ~etvrtu ne ide se na to jer bi to zna~ilo i pove}awecene pansiona. Trenutna cena polupansiona u dvokrevetnoj sobi

je 1.540 dinara, od po~etka septembra bi}e 1.450, a od novem-bra 1.380 dinara. Pripadnici MO i VS imaju popust 25 odsto.

“Breza” je ve} godinamanajpose}eniji hotel u na{em

najpoznatijem bawskomle~ili{tu. Poetski nadarenigosti kaù da ako je Vrwa~ka

Bawa kraqica srpskog turizmaonda je “Breza” bawska

princeza.

HOTEL “BREZA” U VRWA^KOJ BAWI

7/17/2019 022 Odbrana


UVO\EWEME\UNARODNOG STANDARDA

Direktor Jevti} isti~e da se hotel renovira i oprema re-dovno i prema zahtevima savremenog gosta, koji pored odmoraho}e i usluge novih tehnologija, tako da je svih 155 soba (apart-mana, jednokrevetnih, dvokrevetnih i trokrevetnih) modernoopremqeno. Zapo~eto je uvo|ewe me|unarodnog standarda HAC-CP sistema, koji pored ostalog podrazumeva sistem upravqawaproizvodwom hrane u ~itavom lancu, dakle “od wive do trpeze”.Tu se “Breza” zaista moè pohvaliti jer wena vrhunska kuhiwanudi bogat i raznovrstan {vedski sto, ve~eru sa nekoliko jela poizboru, u ponudi su i specijaliteti, a na prelepoj terasi s pogle-dom na promenadu svoju raznovrsnost nude poslasti~arnica iaperitiv-bar.

Dopunski sadràji uvek privla~e goste pa se tome posve}ujeposebna pa`wa. Hotelski bazen je omiqeno mesto u svako dobagodine, a ovog leta organizovana je i {kola stonog tenisa, re-kreacija po posebnom programu, korektivna gimnastika za decu iodrasle, kinezoterapijski program, aerobik i druge sportske ak-tivnosti.

Uz sve to, gosti }e uìvati u lepoti Bawe i lekovitosti we-nih izvora, a u organizovanim posetama mogu videti i obli`wekulturno-istorijske spomenike – @i~u, Svetu Petku, Qubostiwu iStudenicu.

Menaxment hotela prati savremene trendove radi poboq-{awa ukupne usluge i imixa hotela, a kvalitet, sigurnost i po-stojanost turisti~kih usluga bili su i ostaju osnovni principi

rada svih zaposlenih u “Brezi”. R. M.

ZBORNIK RADOVAO JOVANU CVIJI]U

Jovan Cviji} (1865–1927),

svestrani nau~nik svetskog gla-sa, nadaleko poznat geograf igeolog. Priznat i slavan za i-vota, wegovo delo trajno ostajeza nauk svim poslenicima u na-u~nim disciplinama, kojima jena Beogradskom univerzitetupostavio temeqe.

Zbornik, u redakciji aka-demika Mihajla Markovi}a iprof. dr Dragana Simeunovi-}a, obuhvata 27 stru~nih i na-u~nih radova sa skupa “Dru-{tveno-politi~ka delatnost

Jovana Cviji}a” (Beograd, 2002) koji je organizovalo Odeqe-we dru{tvenih nauka SANU u nameri da obuhvati, osvetli iiznova oceni veoma va`no, a skoro zaboravqeno teorijskonasle|e Jovana Cviji}a, najzna~ajnijeg mislioca iz druge po-lovine 19. i spo~etka pro{log veka.

Zbog svoje teorijske, nau~ne i prakti~ne vrednosti Zbor-nik preporu~ujemo naj{iroj stru~noj i nau~noj javnosti, istotako, u vidu {ire nastavne literature u vaspitno-obrazov-nim ustanovama na svim nivoima {kolovawa.

Kwiga je obima 300 strana, formata B-5, a {tampana jeu tiraù od 500 primeraka.

NIC “Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd

tel: 011/ 3241-026, telefaks: 011/ 3241-363,ìro ra~un: 840-49849-58

N A R U X B E N I C A

Naru~ujem ______________ primeraka kwige ”ZBORNIK RADOVAO JOVANU CVIJI]U” po ceni od 486,00 dinara.

Kupac ______________________________________________________/ime, o~evo ime, prezime/

Ulica i broj ___________________________________________________

Mesto i broj po{te______________________telefon________________

Datum____________________ Potpis naru~ioca________________________

Naruxbina se pla}a unapred. Uz naruxbenicu poslati dokaz o up-lati celokupnog iznosa uve}anog za po{tarinu u iznosu 100 di-nara. Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwige/a primamo u rokuod 30 dana.

NOVE KWIGE

81

PROSLAVA50 godina od zavr{etka {kolovawa Druge klase Pilotskepodoficirske {kole bi}e odràna 30. septembra u 11 ~asova uKomandi V i PVO u Zemunu, [trosmajerova 3. Kontakt telefoni011/2513-820 i 011/124-668, mob. 063/7076401

MEWAM trosoban stan u Ni{u za odgovaraju}i stan ili ku}u u

Beogradu. Telefoni 018/537-235 i 063/1090601

MALIMALI OGLASIOGLASI

7/17/2019 022 Odbrana


82 15. avgust 2006.

U K R [ T E N E

R E ^ I A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

ON

\

AQ

Lw

S

K

USPRAVNO:

1. Vokali, 2. Unazad, 3. Politika sporazuma velikih sila, 4. Po{iqa-we, emitovawe, 5. Visinske ta~ke, 6. Ime glumice @irardo, 7. Rudarskiinstitut (skr.), 8. Jedan antibiotik, 9. Kodeks prava i pravnika, 10. Uravnoj liniji, bez nagiba, 11. Prefiks sa zna~ewem: avionski, 12. Me-sto u Ma|arskoj, 13. Auto-oznaka za Aran|elovac, 14. Predmet, 15. Ve~-no, za sva vremena, 16. Biv{i fudbaler Crvene zvezde, 17. Komina,mo{t, 18. Po~asni plotun, 20. Makedonsko mu{ko ime, 21. Tavanica,plafon, 23. Mio, omiqen, 24. Deo engleske funte, 26. Takmi~ewe u zna-wu, 27. Ovog trenutka, sad, 28. Mu{ko ime, Abraham, 29. Napad, atako-vawe, 30. Stepen na kome se ne{to nalazi, 31. Potapati uz vodu, 33.Slanog ukusa, 34. Sportski ~amac za jednog vesla~a, 35. Stalak, 37. Za-riti, 38. Pratwa vladara, 39. Koje se odnosi na sto (gro`|e, vino), 41.Ameri~ka glumica, Tina, 42. Pokazna zamenica, taj, 43. Dobar ukus {me-kera, 44. Naftna industrija Srbije (skr.), 46. Nema~ko ènsko ime, 47.

Odnosno (skr.), 49. Auto-oznaka za Smederevo, 49. Inicijali nobelovcaAjn{tajna.

VODORAVNO:

17. Sudski pretres, ro~i{te, 18. Kapqice slane vode koje prate pla~,19. Vrsta italijanskih testenina, 20. Sakupqawe lekovitih trava, 22.Omotavati, zamotavati, 23. Popularni peva~, Leni, 24. Lice kovanognovca, 25. Namotavawe, 26. Prastaro, iskonsko, 27. Poster, 28. Lon-~i} od gline, 29. Veliko ili debelo, 30. Deo Pariza sa tehni~kim muze-jom, 31. Narodna republika (skr.), 32. Pribor, oru|e, 33. List itali-janskih socijalista (Napred ), 34. Lekovita biqka, 35. Ujak odmila, uja,36. Gre{ka u kompjuterskom programu (str.), 37. Predeo u blizini Poà-revca, 38. Jediwewa kiseonika i metala, 39. Znak za zaustavqawe sao-bra}aja, 40. Republika Srbija (skr.), 41. Mesto za ulaèwe, 42. Veomaslatka vo}ka, 43. Poza, dràwe, 45. Eskimska bluza sa kapuqa~om, 46.Italijanski oblik imena Ovidije, 47. Fitiq za eksploziv (za paqewemina), 48. Na{ dramski umetnik, Srboqub, 49. Me|unarodni fond UNza pomo} deci, 50. Zavija~i, 51. Lek koji onemogu}ava rast }elija zlo-

~udnih tumora, 52. Zapaqewe `lezda (med.), 53. Devojka Mikija Mausa,54. Na{ fudbaler, ~lan “Intera”.

[AH

PripremioRade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

IZABRANAPARTIJA

DAMAIZ KOM[ILUKAA. Stefanova - P. Nikoli}

Vajk an Ze, 2005.

1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.g3 c5 4.Sf3 Pored toga {to je svetski {am-pion Topalov iz Bugarske, i svet-ska prvakiwa Antoaneta Stefano-va je iz na{eg kom{iluka. Svet-skim {ampionkama se automatskipriznaje i mu{ka velemajstorskatitula, ali ova simpati~na Bugar-ka eli vi{e - da mu{kom rodu do-kaè da, pored None Gaprinda-{vili, Maje îburdanidze i Judit

ZANIMQIVOSTI

KLUB ”MENÎK”

^lanovi toga kluba bili su: Eve, Re{evski, Aleksander, Jates, Kole, Opo-~enski, Tomas, Beker, Mizes, Bern, Golombek, Vintera, Tejlor, Buk, Seràn i

Sultan-Kan. Sve wih pobedila je bar jednom sedmostruka svetska {ampionkaVera Francevna Men~ik-Stivenson, pa su zato ”u~laweni” u taj ”klub”.

@ENSKI NAPOLEON

Kada je Milunka Lazarevi} igraju}i u Italiji za mu{ku ekipu ”Parti-zana” postigla 6,5 poena iz 7 partija, italijanska {tampa objavila je daje ”Siworina Lazarevi} Napoleon za {ah”.

Polgar - i ona moè ravnopravnoda se bori sa mu{karcima. @rt-va je bio bosansko-hercegova~kivelemajstor Predrag Nikoli}.Doìveo je pravi pravcati slom,takore}i u minijaturi! Asve je po-~elo mirno, svojim drugim pote-zom u{lo se u poznate vode Engle-

ske partije.4…cd4 5.Sd4 Dc7 6.b3 e5

7.Sc2 Dc6 8.Tg1 Lc5 9.Lg2 Db610.Le3 d6

”Rupa” u crnoj poziciji na d6 jeo~igledna slabost.

11.Sc3 0-0 12.Dd2 Sc6 13.0-0-0 Td8 14.Lg5 Lb4 15.Sb4 Sb416.Kb2 Le6 17.Lf6 gf6 18.Dh6 d5 19.Ld5 Sd5 20.cd5 Lf5 21.g4

REKLI SU...

U {ahu, ako ga igraju majstori,sre}a je prakti~no iskqu~ena.Em. Lasker

Tamo gde se po{tuje {ah, cela nacija misli.

M. Mihaq~i{in

R E [ E W E I Z P R O [ L O G B R O J A -

V O D O R A V N O :

s t r a s t v e n o s t , p r i r o d ,

o k v i r i } ,

T o d , o k r e t a t i ,

T a r k a n , l a t e r n a , r a d o n , S u

d a n ,

b a t i s t , S [ ,

T o m a ,

t o v , M a r i s a ,

R i o s , v a r , a , g i t a r i s t , p a r t i z a n i , p o

l o v n o s t , d o b a r d a n , d ,

O t a ,

E t n a , ~ e k a w a ,

B T R ,

K o v a , a a , s u b o t e , k o r a k , O

n o r e , t r a v a r i , m a r e l a ,

p e s k o v i t , A t a ,

P a r a } i n ,

A l t o n a ,

G o r a n V u j e v i } .

KOMBINACIJAEstrin - SkujaSSSR, 1951.

Beli: Kg1, Dd6, Te1, Te3, Sf3, a3, c5, d4, f2, g2, h2

Crni:Kg8, Df7, Te8, Te7, Lc6, a5, b7, d5, e6, f6, h7

Beli na potezu.

1.Se5! fe5 2.Tg3 Kf8 3.De5 Td7 4.Tee3! Ke7 5.Tg7

1:0

Beli: Kb2, Dh6, Td1, Tg1, Sc3, a2, b3, d5, e2, f2, g4, h2

Crni: Kg8, Db6, Ta8, Td8, Lf5, a7,b7, e5, f6, f7, h7

21…Lg6 22.h4 Tac8 23.h5 Lc2 24.g5

1:0

7/17/2019 022 Odbrana


NIC “Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beogradtel: 011/ 3241-026, telefaks: 011/ 3241-363,

ìro ra~un: 840-49849-58


Naru~ujem ___________ primeraka kwige “ETIKA RATOVAWA”

po ceni od 540,00 dinara.

Kupac ___________________________________________________/ime, o~evo ime, prezime/

Ulica i broj ________________________________________________

Mesto i broj po{te_____________________telefon______________

Datum____________________ Potpis naru~ioca

_____________________

Naruxbina se pla}a unapred. Uz naruxbenicu poslati dokaz ouplati celokupnog iznosa uve}anog za po{tarinu u iznosu 100dinara. Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwige/a primamo uroku od 30 dana.

ETIKA RATOVAWAIlija Nikezi}, general u penziji, dugogodi{wi nastavnik

i ~ovek koji je svojim delom ostavio zna~ajan trag u moralnomoblikovawu brojnih generacija oficira Vi{e vojne akademi-

je, Ratne {kole i postdiplomskih studija vojnih nauka, autor jekwige ”Etika ratovawa”.Kao stru~wak za oblast ratovodstva i ratne ve{tine po-

novo se osvrnuo na eti~ku stranu rata i ratovawa.Rukovode}i se svojim

ube|ewima i ~ove~no{}u, du-boko uvre|en na~inom prime-ne sile u drugoj polovini 20.veka, posebno propagandom iagresijom Natoa na Jugosla-viju, uloìo je celog sebe ukwigu i digao glas protiv sa-vremenog varvarstva mo}nih.

Obradio je istorijski

nastanak i razvoj etike kaonauke, moralnih principa inormi, obi~aja i pravila ra-ta, navode}i primere vite-{tva, humanizma, ~ove{tva ine~ove{tva u ratu u davnoj ibliskoj pro{losti, u nas i

svetu. Znatan deo kwige odnosi se na etiku ratova i ratovawau Vijetnamu, Iraku i Jugoslaviji, koje su vodili SAD i Nato,kao najja~a svetska sprega danas. Osvr}u}i se na tradicio-nalnu etiku, posebno na usvojene me|unarodne dokumente izetike rata i ratovawa, Povequ Ujediwenih nacija, enevske iha{ke konvencije i protokole, podrobno i dokumentovano od-slikava tragove zlo~ina, ne~ove{tva i povrede me|unarodnog

ratnog i humanitarnog prava.Na kraju su dati kodeks etike ratovawa, izra en etikomvojni~ke ~asti, op{tepriznata na~ela me|unarodnog ratnogprava, op{ta ograni~ewa i zabrana zlo~ina u ratu.

NESMRTONOSNO ORU@JEAutor docent dr Dane Subo{i} najnovijom kwigom “Ne-

smrtonosno oru`je” dao je dragocen doprinos arsenaluprotivteroristi~kih sredstava i metoda delovawa koji za-

dovoqavaju stroge kriterijume etike prevencije i etikeborbe protiv terorizma u savremenim uslovima.

Kwiga sadrì ~etiri poglavqa: Osnovna znawa o ne-smrtonosnom oru`ju; Upotreba nesmrtonosnih oru`ja; Opti-

mizacija angaòvawa pro-tivteroristi~kih jedinica u zavisnosti od primene ne-smrtonosnih oru`ja i Tak-ti~ko-tehni~ke odlike ne-smrtonosnih oru`ja.

Zbog svoje humane i prak-ti~ne vrednosti kwiga }ezaokupiti pa`wu ~italaca,po~ev{i od onih koji se

profesionalno bave po-slovima odbrane od tero-rizma i sli~nih pretwi,studenata i nau~nika, or-gana i institucija, do naj-{ire populacije. Zasigur-no, na}i }e svoje mesto u

vidu {ire nastavne literature u vojnim i policijskim {ko-lama i akademijama i srodnim fakultetima.

Kwiga je obima 272 strane, formata B-5, a {tampa-na je u tiraù od 500 primeraka. Cena kwige je 1.242 di-nara.

Naruxbenicu i primerak uplatnice poslati na adresu:NIC ”Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd.

Kwiga se moè nabaviti u na{oj kwiàri u Beogradu,Vasina 22.

NIC “Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beogradtel: 011/ 3241-026, telefaks: 011/ 3241-363,

ìro ra~un: 840-49849-58


Naru~ujem ______________ primeraka kwige po ceni od 1.242 dinara.

Kupac ______________________________________________________/ime, o~evo ime, prezime/

Ulica i broj ___________________________________________________

Mesto i broj po{te______________________telefon________________

Datum____________________ Potpis naru~ioca

________________________

Naruxbina se pla}a unapred. Uz naruxbenicu poslati dokaz o up-lati celokupnog iznosa uve}anog za po{tarinu u iznosu 100 di-nara. Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwige/a primamo u rokuod 30 dana.

NOVE KWIGE

7/17/2019 022 Odbrana


S n i mi o

Z o r a n

P U H A ^

M in i p o s t e r

Documents

022 Odbrana