033 Odbrana

7/23/2019 033 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/033-odbrana 1/84

G o d i n a

B r o j 3 3

1 . f e b r u a r

2 0 0 7 .

c e n a 1

0 0

d i n a r a

1 , 2 0

e v r a

w w

w . o d b r a n a . m o d . g o v . y u

BEZ SUKOBAINTERESA IPROVIZIJE

BEZ SUKOBAINTERESA IPROVIZIJE

OBELE@JA I OZNAKE VOJSKE SRBIJEOBELE@JA I OZNAKE VOJSKE SRBIJE

U f o k u s u U f o k u s u

Specijalni prilog i poklon poster Specijalni prilog i poklon poster

Remont aviona MiG-29 Remont aviona MiG-29

7/23/2019 033 Odbrana


NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3241-026,telefaks: 011/3241-363. ìro-ra~un: 840-49849-58

NARUXBENICA Naru~ujem ..................... primeraka kwige: „ZEMQA @IVIH”

po ukupnoj ceni od 7.560,00 dinara.

Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred)2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 6)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara. Kupci na kredit dostavqaju

administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NC „ODBRANA”) overenuu Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.

Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum ......................................... Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................MP Overa ovla{}enog lica

Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan

ZEMQA@IVIH

Ugledni autori Vladimir Stojan~evi},Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali su

tekst za reprezentativno izdawe „ZEMQA@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na

srpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequpotvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada

neobjavqivanim istorijskim dokumentima kojipoja{wavaju sloènost teme. Re~ je o genezi

srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od

dve stotine godina i neophodno je dobro ihizu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo

jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasnametodologija istraìvawa i svima razumqivapisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja

sadrì pouke i za naredne generacije.Blagoslov za {tampawe kwige dao je

Patrijarh srpski gospodin Pavle.Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu,sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.

Naruxbenicu i primerak uplatnice poslatina adresu: NC „ODBRANA", Bra}e Jugovi}a 19,

11000 Beograd.Kwiga se moè nabaviti i u na{oj kwiàri

– u Beogradu, Vasina 22

NOVINSKI CENTAR

PREPORUÛJE

KAPITALNOIZDAWE

310116

7/23/2019 033 Odbrana


7/23/2019 033 Odbrana


4

INTERVJU

Profesor dr Radoslav Ga}inovi}

NOVA EKONOMIJA TERORIZMA 8

Per asperaTRAGOVI U VODI 13

U FOKUSU

Ugovarawe remonta aviona MiG-29BEZ SUKOBA INTERESAI PROVIZIJE 14

TEMA

Strategijsko planirawesistema odbrane Srbije do 2010. godine

ZA[TITA NACIONALNIHINTERESA 18

Obeleèn dan Novinskog centra "Odbrana"IZVOR POUZDANE INFORMACIJE 24

ODBRANA

Vojne nepokretnostiBEZ NOVIH VLASNIKA 26

Zajedni~ka evropska bezbednosna i odbrambena politikaODGOVORNOST ZASUDBINU SVETA 30

PRILOG

Obele`ja i oznake Vojske SrbijeSIMBOLI VRLINA 33

DRU[TVO

Blagoje Qubisavqevi}, stalni sudski ve{tak za tajnostpodataka i dokumenata dràvne, vojne, slu`bene i poslovnetajnePRO[LO JE VREME BALKANSKOG[PIJUNA 54

S A

D R @

A J

”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar ”ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednik Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednikaRadenko Mutavxi}

UredniciDu{an Marinovi} (desk)Dragana Markovi} (specijalni prilozi)

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (internet), Sneàna \oki} (svet),Branko Kopunovi} (dru{tvo),mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi},Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), StanislavaStruwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici),Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik)Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcije

Vera DenkovskiDokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995

TELEFAKS 3241-363

ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19e

-m il

[email protected]

[email protected] nternet

www.odbrana.mod.gov.yu @iro-ra~un840-49849-58 za NC ”Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RCmese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara.[tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

I z d o k u m e n t a c i j e V i P V O

1. februar 2007.

"Odbrana" je ~lan

Evropskog udruèwa vojnih novinara

18

7/23/2019 033 Odbrana


Vojna bolnica u Ni{u

BISER VOJNOG SANITETA 58

Vojni arhiv

NAJZAD U SVOJOJ KU]I 60

SVET

[kolovawe stranih oficira u Velikoj Britaniji

MENAXMENT U OBLASTIODBRANE 62

TEHNIKA

Razvoj i za{tita informacionih sistema

RAWIVOST GLOBALNIH

TEHNOLOGIJA 66

Battlefield 1942-2142.

VI[E OD IGRE 68

KULTURA

Quba Popovi} o Leonidu [ejki i Mediali

SLATKA HRANA DU[E 70

Izlo`ba karikatura Nikole Ota{a

OPTIMIZAMPOSEBNOG DUHA 73

FEQTON

Iz vojne uniforme u mona{ku rizu (3)

PRVA ZASTAVASA KRSTOM 74

SPORT

Bogojavqensko plivawe za âsni krst

TRKE NA BLAGOSLOVENIMVODAMA 80

80

RE^ UREDNIKA

5

26

I D E N T I T E T

S rbija je letos ponovo dobila svoju vojsku. Istorijska gre-

{ka, u~iwena 1918. godine, kada je na ideji jugoslovenstva,

odnosno bratstva i zajednice, stvorena Kraqevina Srba,Hrvata i Slovenaca, a istovremeno ukinuta srpska dràvai vojska, kona~no je ispravqena. Ali Vojska Srbije,

kako joj je privremeno ime po odluci Narodne skup{tine, dok sene donesu neophodni zakoni, jo{ nije izgradila svoj novi imix iidentitet.

Dobar imix ili ugled Vojske kao dru{tvene institucije nijemogu}e izgraditi bez wenog jasnog identiteta, odnosno bez lakoprepoznatqivih obele`ja preko kojih se on identifikuje u javno-sti. Prvi koraci na tom putu u~iweni su nedavno, odre|ivawem15. februara, datuma koji simbolizuje po~etak stvarawa novo-vekovne srpske dràve, za Dan Vojske i usvajawem novog znakapripadnosti Vojsci Srbije i oznaka ~inova.

Vojni uspesi u Prvom srpskom ustanku, koji je po~eo na Sre-tewe 1804. godine, bili su i po~eci stvarawa moderne srpskedràve i srpske vojske u XIX veku. Sretewe, dakle, simbolizujedràvotvornost Prvog srpskog ustanka, a praznovawem Sretewakao Dana dràvnosti i Dana Vojske, objediwuje se identitet voj-ske i dràve, ~ime se obnavqa wihova najdubqa povezanost usrpskoj dràvotvornoj tradiciji.

Kreirawe modernog identiteta, utemeqenog u tradicijiSrpske vojske, bio je zadatak tima koji je proteklih meseci pre-dano radio na tom poslu. Pravo na gre{ku nisu dobili, a prili-

ku da se iskaù odli~no su iskoristili. Rezultati su tu, pred va-ma, po{tovani ~itaoci, u specijalnom prilogu o obele`jima ioznakama Vojske Srbije, a predstoje}i praznik do~eka}emo saznamewima ~iju simboliku podjednako razumeju i nose u sebi inarod i vojska, jer jasno pokazuje da je re~ o srpskoj vojsci.

Po{tovawe na{e tradicije bilo je osnovno ishodi{te i ukreirawu novih oznaka ~inova Vojske Srbije, ali ne i direktnopreslikavawe ranijih re{ewa, imaju}i u vidu zahteve i potrebevojnika 21. veka. Oznake ~inova Vojske Srbije, va`no je ista}i,bi}e i u skladu sa standardima Natoa, koji defini{e wihovuklasifikaciju po kategorijama i rangu u okviru kategorija, {toje s obzirom na nedavni ulazak u Program Partnerstvo za miri sve izvesnije {ire i zna~ajnije u~e{}e u multinacionalnim

operacijama, konkretan doprinos interoperabilnosti i boqemrazumevawu sa partnerima u izvr{avawu zajedni~kih misija izadataka.

Wima, naravno, ne}e nimalo smetati {to je bogata vojni~-ka i ratni~ka tradicija srpskog naroda na{la svoj izraz u obe-le`jima i oznakama koje }e nositi pripadnici Vojske Srbije, kao{to ni nama, uostalom, ni najmawe ne smeta {to se oni ponosesvojim tradicijama. Te vrednosti nosimo sa sobom. One su dubo-ko ukorewene u nacionalnom identitetu i niko nam ih ne moèuzeti. U dodiru sa drugim i razli~itim, one ne gube na zna~aju.Naprotiv! Potvr|uju se i u~vr{}uju, a drugi ih po{tuju onolikokoliko ih sami po{tujemo.

7/23/2019 033 Odbrana


6 1. februar 2007.

AKTUELNO

POLICIJA PREUZELAKONTROLU GRANICEPripadnici pograni~ne policije Ministarstva unutra{wih

poslova Srbije preuzeli su od Vojske, 26. januara, i grani~niprelaz Trgovi{te. Time su nadle`nosti Vojske u ~uvawu i kontrolidràvne granice sa susednom Makedonijom u potpunosti pre{le uMinistarstvo unutra{wih poslova.

Posle grani~nih prelaza âkanovac u op{tini Pre{evo iProhor P~iwski u op{tini Bujanovac, Trgovi{te je tre}i grani~-ni prelaz, na kome su, umesto vojnika, od pro{le nedeqe pripad-nici pograni~ne policije MUP Srbije.

Prelaskom Trgovi{ta u nadle`nost Ministarstva unutra-{wih poslova okon~an je proces preuzimawa dràvne graniceSrbije od Vojske, u skladu sa standardima Evropske unije, premakojima dràvnu granicu umesto vojske obezbe|uje policija.

D. G.

VENCI ZASRPSKE VOJSKOVO\EPovodom obeleàvawa godi{wica smrti vojvoda @ivojina

Mi{i}a i Petra Bojovi}a i generala Pavla Juri{i}a [turma,20. januara poloèni su venci na wihove grobove na Novom gro-bqu.

Vence su poloìli predstavnici Ministarstva rada, Voj-ske Srbije i Udruèwa za negovawe tradicije oslobodila~kihratova Srbije.

Odavawe po~asti velikim vojskovo|ama organizuju Sektorza bora~ko-invalidsku za{titu Ministarstva rada i Ministar-stvo odbrane.

SVETOSAVSKA AKADEMIJAU VOJNOJ GIMNAZIJINa Savindan, 27. januara, u Vojnoj gimnazije u Beogradu odr-

àna je priredba u~enika te specijalizovane sredwo{kolskeustanove.

Pred gostima iz Vojne akademije, hrama na Top~iderskom br-du, matemati~ke i sportske gimnazije, vi{e u~eni~kih domova i izostalih institucija sa kojima Vojna gimnazija sara|uje, izveden jebogat program sa scenskim prikazom doga|aja iz ìvotopisa naj-ve}eg srpskog prosvetiteqa.

U~enik Marko Pavlovi} pro~itao je svoj nagra|eni literar-ni rad posve}en Svetom Savi kao nadahnu}u srpskog naroda.

A. A.

Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{ razgovarao je 19. janua-ra u Beogradu sa kontraadmiralom Majklom Lajdenom,direktorom za logistiku i pomo} u oblasti bezbedno-

sti Evropske komande oruànih snaga SAD.General Pono{ i admiral Lajden razgovarali su

o saradwi u oblasti obuke za mlade oficire i mogu}-nostima usavr{avawa oficira visokog i sredwegranga. Tema razgovora bila je i saradwa Vojske Srbi-je i Nacionalne garde Ohaja, te osnivawe Kancelari-je SAD za saradwu u oblasti odbrane u Beogradu.

Admiral Lajden razgovarao je i sa dràvnim se-kretarom Ministarstva odbrane Zvonkom Obradovi-}em.

To je prva poseta admirala Lajdena Beogradu.Ciq posete je intenzivirawe bilateralne vojne sa-radwe Vojske Srbije i Evropske komande SAD.

S A R A D W A S A E V R O P S

V O J N I O D N O S

U S A V R [ A V A W E N

V E ] I B R O J

UKRATKO

U Centralnom domu Vojske Srbije odràn je radni skup povodom go-di{wice osnivawa i rada Udruèwa penzionisanih podoficira Srbi-je. Skupu je prisustvovao ministar odbrane dr Zoran Stankovi} sa sa-radnicima koji se, nakon uvodnog izlagawa Nenada Todosi}a, predsedni-ka Udruèwa, obratio doma}inima i odgovarao na brojna pitawa.

U prvom planu su bili problemi vezani za veoma nepovoqan mate-rijalni i socijalni poloàj, nastao dobrim delom i prilikom uskla|i-vawa penzija kada su, po mi{qewu ~lanova, o{te}eni nekada{wi pod-oficiri. Osim toga, lo{e je zdravstveno i stambeno zbriwavawe, po-gotovo izvan glavnih centara zemqe.

Trenutno ima 18.061 korisnika vojnih penzija nekada{wih podo-ficira i oko 7.000 porodi~nih vojnih penzionera (supruge preminu-lih). Li~na penzija, ~ulo se, kre}e se od 14.600 do 24.300 dinara. U

G OD I[ WI CA O SN IVAWA U DR U@ EWA P

N E P O V O Q A N M A T E R I

7/23/2019 033 Odbrana


7

ZAHTEVI SINDIKATAMINISTARSTVA ODBRANEPredstavnici organizacije sindikata Ministarstva od-

brane iznosili su ovih dana u javnosti i pojedinim medijimazahteve da civilna lica u Ministarstvu odbrane odmah po~nuda se tretiraju kao dràvni slu`benici, a ne kao civilna licau Vojsci.

Ministarstvo odbrane ukazuje da su organizacione jedini-ce Ministarstva odbrane ve} pripremile predloge sistematiza-cije radnih mesta u tom ministarstvu, u kojima zaposleni imajustatus dràvnih slu`benika, ali nova sistematizacija ne moèda bude usvojena i primewena sve dok se ne donesu izmene Zako-na o ministarstvima i dok Ministarstvo odbrane ne bude i for-malno-pravno dràvni organ Republike Srbije.

Zahtevi koji se, u tom smislu, iznose u javnost, jesu ”kucawena otvorena vrata”, jer je Ministarstvo odbrane ve} preduzelosve mere iz svoje nadle`nosti, a tek usvajawem izmena Zakona o

ministarstvima , zatim i nove sistematizacije, stvori}e se za-konski uslovi za primenu republi~kih propisa koji reguli{u po-loàj i plate dràvnih slu`benika i name{tenika.

PRIJEM ZA VOJNE PENZIONEREMinistar odbrane Zoran Stankovi} primio je 24. januara

delegaciju Udruèwa vojnih penzionera Srbije, u kojoj su bilipredsednik i potpredsednik Udruèwa, generali u penziji Milo-mir Dragawac i Sveto Obren~evi}, predsednik Izvr{nog odbo-ra, pukovnik u penziji Milan Ni}iforovi} i urednik lista “Voj-ni veteran” pukovnik u penziji Milijan Andri}.

Na sastanku rukovodstva udruèwa vojnih penzionera saministrom odbrane i wegovim saradnicima izneti su problemisa kojima se nekada{wi oficiri i podoficiri suo~avaju u raz-

li~itim oblastima ìvota. ^lanovi delegacije vojnih penzione-ra naglasili su da im se penzija ve} vi{e godina ne ispla}uju u

skladu sa Uredbom donetom 1. avgusta 2004. i Uredbom o plata-ma od 1. oktobra 2005. godine. Prvom uredbom stvorene su dvekategorije penzionera, jer se wenim selektivnim primewivawemzakonom propisane prinadle`nosti ispla}uju samo delu vojnihpenzionera, a drugom su u neravnopravnom poloàju ostali pen-zionisani podoficiri. Predlog delegacije ministru bio je da sedugovawa nastala zbog spornih uredbi pretvore u javni dug pre-ma vojnim penzionerima.

Nastojawa Ministarstva kretala su se od utvr|ivawa pre-ciznog spiska vojnih zdravstvenih osiguranika, ~ime su spre~enemalverzacije kojima je vojni zdravstveni fond ranije optere}i-van, do op{tih mera {tedwe i redovnog pla}awa nastalih oba-veza prema preduze}ima i zdravstvenim ustanovama.

A. A.

O M K O M A N D O M S A D

S A D A N S K O M

[ I H O F I C I R A

K T I V N O S T IZastupnik na~elnika Uprave za me|unarodnu voj-

nu saradwu pukovnik Mihajlo Mladenovi} i potpukov-nik Klaus Vesel-Tolvig, na~elnik Uprave za me|una-rodnu vojnu saradwu Komande odbrane KraqevineDanske, potpisali su 18. januara u Beogradu, Plan bi-lateralne vojne saradwe dve zemqe.

– Saradwa sa Srbijom se pro{iruje i pove}avase broj aktivnosti koje smo planirali za 2007. godi-

nu. Ta je saradwa plodonosna za obe strane i ponosnismo {to smo u mogu}nosti da pomognemo Srbiji na we-nom putu napred – rekao je nakon potpisivawa Planapotpukovnik Klaus Vesel-Tolvig.

Prema re~ima pukovnika Mihajla Mladenovi}a,upravo potpisani Plan otvara nove mogu}nosti zapro{irewe saradwe sa Danskom. Do sada je ta zemqau~estvovala, izme|u ostalog, u preobuci penzionisa-nog vojnog kadra, podràvala ukqu~ivawe Srbije uPartnerstvo za mir i daqe izgra|ivawe kapacitetaza u~estvovawe u mirovnim misijama.

UKRATKO

oseku iznosi 18.200 dinara, dok prose~na porodi~na penzija iznosiega 15.340 dinara. Od toga ìvi oko 100.000 du{a, a bez ikakvogana je 7.035 biv{ih podoficira.

Udruèwe trenutno ima vi{e od 2.500 ~lanova. U toku je omaso-avawe ~lanstva i formirawe mesnih, op{tinskih i gradskih odbora.ormirani su gradski odbori u Ni{u i Loznici, op{tinski odbori uvom Beogradu, ukarici, Vo`dovcu, Aleksincu i Kovinu, mesni odbor

Uìcu, te inicijativni odbori u Kragujevcu, Novom Sadu, Sur~inu,aroj Pazovi, Ra{koj, Surdulici, Pirotu i Kwaèvcu.

Ministar Stankovi} se sloìo sa dobrim delom izre~enog neza-voqstva i dao punu podr{ku sistemskom re{avawu evidentnih pro-ema.

B. K.

Z I ON I S A NI H P O D OF I C I RA S R B I JE

A L N I S T A T U S

S n i m i o G . S T A N K O V I ]

7/23/2019 033 Odbrana


8

S

P R O F E S O R D R R A D O S L A V G A ] I N O V I ]

NOVA EKONOMIJAUkoliko je demokratsko

dru{tvo eti~ki,

ekonomski i

organizaciono ja~e i

stabilnije, utoliko se

ono ose}a odgovornije

za za{titu dru{tva i,

upravo u toj meri,

smawuje se i mogu}nost

uspeha teroristi~kihakcija i drugih vrsta

nasiqa – kaè autor

nedavno objavqene

kwige “Antiterorizam”

Sa dr Radoslavom Ga}inovi}em, redovnim profesorom i{efom katedre za bezbednost na Akademiji za diplomatiju ibezbednost u Beogradu, autorom vi{e zapaènih dela o feno-menu terorizma, ~ija je kwiga “Antiterorizam” upravo pred-stavqena stru~noj i {iroj javnosti, razgovarali smo u vremekada se na svetskoj pozornici odigravaju va`ni procesi, ~ije

posledice, u globalizovanom svetu, mogu uticati i na sudbinu na-{eg naroda.

Moè li se, u na{e vreme, uop{te do}i do jednozna~ne de-finicije pojma terorizma? Koji su, naro~ito sada, ele-menti “u igri”, osim onih koji govore o upotrebi nasiqa,wegovom politi~kom karakteru i nameri da se terorizmomizazove strah i uàs?

– Vrlo te{ko, jer velike sile jo{ uvek primewuju dvostrukestandarde u prepoznavawu i definisawu savremenog terorizma.One doga|aje iste sadrìne tuma~e razli~ito, zavisno od trenut-nih politi~kih interesa, {to je i najve}i problem za otpo~iwa-we definitivne, sveobuhvatne me|unarodne antiteroristi~ke ak-tivnosti, kako bi se terorizam u 21. veku drào makar pod kon-trolom. Danas postoji veliki broj definicija terorizma – admi-nistrativnih i akademskih. Odlika onih administrativnih jesteda su rezultat trenutnih interesa vlade – reìma. To su, dakle,definicije po nare|ewu. Svako ko poseduje politi~ku mo} da de-fini{e “legitimitet”, ima i mo} da defini{e terorizam. Naprimer, u Americi postoje razli~ite definicije terorizma u Ste-jt departmentu, Ef-Bi-Aju, timu potpredsednika SAD, Ministar-stvu odbrane, Obave{tajnoj agenciji ministarstva odbrane,CIA… Administrativne definicije, iako sa nedostacima, jedi-no postoje u praksi. Wihov nedostatak je u reflektovawu ideolo-gizovanih politi~kih stavova dràvnog ili nekog drugog rukovod-

stva za svaku konkretnu situaciju, pa su te definicije mawe gene-ralne i realne.

1. februar 2007.

Akademske definicije su plod nau~noistraìva~kog radamnogih istraìva~a i profesora sa svetskih univerziteta. Onepotvr|uju da su naj~e{}i elementi definicije terorizma nasiqekao metod, gra|ani i vlada kao mete, izazivawe straha i iznu|iva-we politi~kih ili socijalnih promena kao ciqevi, a veliki broj`rtava, ~emu danas teè teroristi, ukazuje na spektakularnost kaodefinicioni element terorizma.

Zadatak je nauke ne samo da utvrdi postojawe terorizma kaodru{tvenog i politi~kog fenomena i da ga analizira ve} i da is-pita i utvrdi pod kojim uslovima svako dru{tvo moè da traì iz-laz iz situacija u kojima se razvija terorizam. Savremenom dru-{tvu potrebna je nova nauka koja }e pro{iriti spoznaju i utvrditikakav je uticaj terorizma i nasiqa na budu}nost dru{tva. Nau~na

I N

T E R V

J U

7/23/2019 033 Odbrana


teorija o suzbijawu terorizma neophodna je ne samo da razjasniakciju ve} i da omogu}i da se uo~e na~ini kako da se qudsko dru-{tvo i politi~ki sistemi oslobode pragmatizma i empirizma koji,nekada, mogu biti i izvori nasiqa. Akademske definicije terori-zma najupe~atqivije govore o su{tini terorizma kao po{asti sa-vremene civilizacije.

Mislim da jo{ nije realno o~ekivati da neka od akademskihdefinicija bude op{teprihva}ena u OUN, upravo zbog presudnoguticaja velikih sila. Problem je zaista u tome {to jo{ ne postojiop{teprihva}ena definicija terorizma u svetu, pa su zbog togapravovremeno prepoznavawe tepo{asti i borba protiv we ote-àni i neizvesni.

Danas teroristi, za razli-ku od pro{lih vremena, prime-

wuju savremenije metode, stra-tegiju i taktiku delovawa. Tako-|e, oni mogu upotrebiti sredstvakoja do sad nisu upotrebqavali,na primer, neke vrste nuklearnog, hemij-skog ili biolo{kog oru ja, {to je velikapretwa bezbednosti qudi na planeti. Ne-kada su teroristi ubijali jednog ~oveka dabi zastra{ili ve}inu, a danas oni nasto-je da ubiju i zastra{e {to vi{e qudi.

Prilikom definisawa tog fenomenatreba uzeti u obzir Conditio sine qua nondefinicije terorizma koja bi omogu}ilame|unarodnu saradwu kao objektivizacijupojma, tj. prema kome je uzrok onaj uslovbez kojeg posledica ne bi nastupila.

Bez obzira na to {to jo{ ne postoji op{teprihva}ena defi-nicija terorizma u OUN, svaka dràva, pa i na{a, u svom krivi~-nom zakonodavstvu mora definisati i inkriminisati krivi~na de-la terorizma.

Ipak, za mene je najprihvatqivija definicija da je “Terorizamorganizovana primena nasiqa ili pretwa nasiqem od strane poli-ti~ki motivisanih izvr{ilaca koji su odlu~ni da kroz strah, zebwu,defetizam i paniku name}u svoju voqu organima vlasti i gra|anima”.

Koliko je politi~ki karakter teroristi~kih akcija danas re-lativizovan? Da li je mogu}e da se i u naizgled slepim aktima nasiqa prona|e trag politi~ke ideje koju nasilnici slede?

– Osnovni pokazateq da je neka akcija teroristi~ka jeste “po-liti~ki motivisana namera” ( Animus terrorandi ). Ali, pre nego {todam direktan odgovor na pitawe, moramo da razjasnimo vrlo bit-ne ~iwenice. Ako izvr{ilac nasilne aktivnosti nije politi~ki mo-tivisan, onda to nije teroristi~ka aktivnost. Zato je potrebno ob-jasniti da se terorizam bitno razlikuje od naizgled sli~nih aktiv-nosti, poput gerile, kriminalnog dela, diverzantske akcije, tero-ra, i sli~no. Za razliku od teroriste, gerilci nose iste uniformei formacijsko naoruàwe; javno se pojavquju – nikada se ne skri-vaju; javno saop{tavaju ciqeve svoje borbe; imaju sistem subordi-nacije u komandovawu, odre|eni znak raspoznavawa, amblem kojise moè uo~iti sa rastojawa i moraju se pridràvati odredabame|unarodnog ratnog prava. A teror predstavqa nasiqe dràve iwenih institucija nad svojim gra|anima. Kriminalac kao i tero-rista, koristi nasiqe kao sredstvo za postizawe sopstvenog ciqa.Me|utim, za razliku od teroriste, nasilni ~in obi~nog kriminal-

ca nije sra~unat na izazivawe posledica, naro~ito ne psiholo-

{kih, izvan samog ~ina. Zato je najzna~ajnija razlika izme|u tero-riste i kriminalca u tome {to ovaj drugi nije zainteresovan zauticaj na javno mwewe i {to wegova aktivnost nema politi~ki ka-rakter. Kriminalac, jednostavno, eli da uzme, na primer, novac ipobegne, i da, pri tome, bude {to mawe zapaèn.

Vrlo je va`no uo~iti i razliku izme|u teroriste i diverzan-ta. Diverzant je borac, pripadnik regularne armije sa wenom uni-formom i amblemom. Diverzantska aktivnost je, za razliku od te-

roristi~ke, legalna, legitimna i priznata u me|unarodnom ratnompravu kao deo borbenih dejstava regularne vojske svake dràve.Postoji i razlika izme|u terorizma i politi~kog ubistva. Poli-ti~ko ubistvo obi~no nema “autora”. Izvr{ilac se ne ogla{ava,jer je posao zavr{en time {to je ubijena neka va`na li~nost, a te-rorista se posle izvr{enog ubistva ogla{ava i obave{tava jav-nost da je po~inio ubistvo. Da konkretno odgovorim na pitawe: te-roristi svaku svoju aktivnost izvode planski, a ne slepo; ona jeplod unutra{wih motiva koji su komplementarni sa politi~kimopredeqewima organizacije kojoj pripadaju.

Danas postoje intrizi~no motivisaniteroristi, to jest oni sa unutra{wim mo-tivima koji su najsna`niji, jer traju dok seciqevi wihove organizacije ne ostvareili dok se wihovi koreni, tj. koreni tero-

risti~ke organizacije ne uni{te, a to jevrlo neizvesno, pa ~ak i nemogu}e. Tero-

rizam je ranije bio stvar èqeza delovawem, a danas je tostvar mogu}nosti da se ta èqaza delovawem ostvari.

Primera radi navodim sle-de}e podatke: u periodu od1973. do 2003. godine u svetu jeizvedeno 11.650 me|unarodnihteroristi~kih napada. Samo uAlìru je, u posledwoj decenijidvadesetog veka, ubijeno vi{e od75.000 qudi. U proteklih 15 go-dina teroristi su u svetu oteli275 aviona u civilnom saobra-

}aju, pri ~emu je poginulo 948 qudi, dok su 7.479 lica teroristidràli kao taoce. Procewuje se da se trenutno na podru~ju Evropenalazi oko 30.600 terorista, pripadnika islamisti~kih terori-sti~kih organizacija.

Da li je i verski motivisani terorizam poduprt politi~-kom platformom i koliko? Svet se danas pita i koliko su islamisti~ki teroristi ozbiqni u svojoj nameri stvarawa svetskog kalifata?

– Pod religijskim terorizmom podrazumeva se ona vrsta nasi-qa koje pokre}e verski inspirisan motiv. U religijskom terorizmuposebna pa`wa obra}a se na stvarawe kulta mrtvih, koji se izdiùna pijedestal sveca, {to je najizraènije kod islamisti~kog terori-zma. Religiozni teroristi propagiraju maksimu “umreti za ideju”.Ponosni su na u~iwenu radwu, motivisani sna`nim verskim moti-vom da “nevernicima” zadaju smrtonosni udarac. Ve}ina religio-znih terorista komunicira sa javno{}u {okantno{}u svojih akcija;wihov altruizam je, kako kaù, toliko jak da smrt ~ekaju kao trenutaknovog ro|ewa. Islamisti~ki teroristi, izme|u ostalog, aktivnostivladaju}ih elita tuma~e kao udar na muslimansku civilizaciju. Ver-ski teroristi nude svoj ivot za ideju, za koju su odlu~ni da nasumiceubiju veliki broj nedu`nih qudi. Za wih je nasiqe prvenstveno aktsvete tajne ili boìja du`nost koju vr{e tokom nasilne aktivnosti.

Religijski terorizam se najintenzivnije iskazuje u verskoj ne-trpeqivosti, iskqu~ivosti i agresivnosti, prvenstveno u islam-skom fundamntalizmu koji deluje ne samo kao verski ve} i kao po-liti~ki pokret za ostvarivawe wihovih globalnih ciqeva: pretva-rawe gra|anskih u islamske dràve; ujediwewe islama i islam-

skih dràva i radikalnom verskom i politi~kom (dràvnom) {ire-

9

TERORIZMA

“Za mene je najprihvatqivija definicija da je tero-rizam organizovana primena nasiqa ili pretwa nasiqem od strane politi~ki motivisanih izvr{i-laca koji su odlu~ni da kroz strah, zebwu, defeti-

zam i paniku name}u svoju voqu organima vlasti i gra|anima.”

“U periodu od 1973. do 2003. godine u svetu je izvedeno 11.650 me|unarodnih teroristi~kih napada.Samo u Alìru je, u posledwoj deceniji dvadesetog veka, ubijeno vi{e od 75.000 qudi. U proteklih 15 godina teroristi su u svetu oteli 275 aviona u ci-vilnom saobra}aju, pri ~emu je poginulo 948 qudi, dok su 7.479 lica teroristi dr ali kao taoce. Pro-cewuje se da je trenutno na podru~ju Evrope prisut-no oko 30.600 terorista, pripadnika islamisti~-kih teroristi~kih organizacija.”

7/23/2019 033 Odbrana


wu islama. Zato se moè re}i da je verski motivisan terorizampoduprt i politi~kom platformom. Kada teroristu inspiri{u iverski i politi~ki motivi u komplementarnom odnosu, to predsta-

vqa najsna`niju odlu~nost da }e akcija biti izvr{ena. Zato }e re-ligijski terorizam, po mom mi{qewu, biti jedan od najdugove~nijihi najopasnijih izvora nasiqa u ovom veku. Istina, islamisti~kiteroristi imaju nameru da doprinesu stvarawu svetskog kalifata,ali to je, pretpostavqam, jo{ daleko od realnosti.

Poznata je uloga odre|enih dràva u razvoju nekih terori-sti~kih pokreta u pro{losti. Koliki je danas uticaj drà-va na razvoj teroristi~kih organizacija u svetu?

– Ve}inu teroristi~kih organizacija stvorile su neke mo}nedràve, one koje su se tada rukovodile jezuitskom maksimom “ciqopravdava sredstvo”. Setimo se mnogih primera iz pro{losti, kadasu velike sile osnivale, opremale i obu~avale teroristi~ke orga-nizacije koje je svojom nezakonitom borbom trebalo da zastupaju in-terese tih dràva u nekom re-

gionu. Znamo da su nema~kaBND i ameri~ka CIA davalepunu podr{ku teroristi~koj or-ganizaciji OVK na Kosovu iMetohiji, iako su znali da je toteroristi~ka organizacija, dasu weni metodi borbe suprotnime|unarodnom pravu i ustav-nom i istorijskom pravu Srbi-je. Znali su dobro da je na Kosovu iMetohiji na delu albanoteror, ~ija jeideologija albanizam, a forma savre-meni terorizam, pa su ih pomagali iohrabrivali i posle dolaska me|una-rodnih snaga bezbednosti na Kosmet.

Koliko se ~esto ekonomska mo},koju u savremenom svetu imaju mnoge transnacionalne struktu-re, pre svega kompanije i banke,koristi za funkcionisawe te-roristi~kih mreà? Ima li do-kazanih slu~ajeva takve poveza-nosti?

– @ivimo u vreme koje neki nazi-vaju “nova ekonomija terorizma”, ka-da teroristi~ke organizacije {iromsveta, na razne na~ine, “okre}u” oko1.500 milijardi dolara. To je, da po-

jasnimo, brojka koja je dva puta ve}aod bruto proizvoda Velike Britanijeili suma koja je, na primer, ~ak tri pu-ta ve}a od ukupne gotovine dolara uprometu. Me|utim, taj ogroman novacnastavqa da raste, u nekim trenucimai na kvadrat! Osim prodaje droge,nafte, oru ja, dragog kamewa i qudi,“novu ekonomiju terorizma” ~ine i do-nacije koje ugledne banke i druge fi-nansijske organizacije kanali{u, ve-ruju}i ~esto da su one usmerene ka hu-manitarnim organizacijama. Al kai-da, koja je postala ideologija, pokret,svetska teroristi~ka mreà, ima mno-

go stvarnih sau~esnika na Zapadu.Prema tvrdwi ameri~ke ekonomistki-

we Lorete Napoleoni, ti sau~esnici su ~ak i neki od najsvetlijihbastiona svetskog kapitalizma, kao Volstrit, londonski Siti, fi-nansijski magnati iz Hongkonga…Zapravo, re~ je o novcu koji cirku-li{e van tradicionalnih finansijskih tokova i u Saudijskoj Arabi-ji i jugoistoku Azije.

Teroristi~ke organizacije {irom sveta sti~u deo sredstava i“samofinansirawem”. Ve}a uloga privatnog sektora, a mawa ulo-ga dràve u eri globalizacije, daju {ansu me|unarodnom terori-

zmu da, na nelegalan na~in, sti~e velika nov~ana sredstva. U novi-je vreme terorizam koristi i elemente legalnog biznisa, {to pred-stavqa problem za slu`be bezbednosti i za preventivno antite-roristi~ko delovawe. Izvor finansirawa terorizma jeste i zlou-potreba humanitarnih organizacija, a poznato je da neke dràvesponzori{u pojedine teroristi~ke organizacije, kanali{u}i wi-hovu delatnost u odre|enom pravcu. Po~etkom devedesetih godinapro{log veka tzv. dobrotvorne organizacije Saudijske Arabije po-stale su glavni izvor novca za pokret “Xihad”. Novac je upotre-bqen u 20 zemaqa za stvarawe kampova za obuku terorista, za ku-povinu savremenog naoruàwa... Procewuje se da je oko 70 mili-jardi ameri~kih dolara iz Saudijske Arabije utro{eno za {irewevehabi sekte, islamskog fundamentalizma i xihada u svetu. Ta~no jeda su i neke banke sau~esnici finansirawa teroristi~kih organi-

zacija {irom sveta. [iptarska fondacija

“Otaxbina zove” otvorila je ìro-ra~uneu bankama u 12 zemaqa. Te banke su znaleda }e se na te ra~une slivati novac za fi-nansirawe terorizma na Kosovu i Metohi-ji, ali nisu reagovale. Me|utim, ne bi semoglo re}i da su sve te banke imale tran-snacionalni karakter.

Teroristi~ke mreè, narav-no, postoje na transnacionalnom ni-vou. Na tom planu posebno je aktivnaobave{tajna slu`ba islamisti~kogterorizma “Hezbolah internacio-nal”. Ta mreà nastoji da se upletei u mo}ne finansijske institucije

{irom planete. Al kaida, recimo,obavezno nastoji da infiltrirasvoje }elije u bogate multinacional-ne kompanije, a po{to u wihovu }e-liju jo{ niko nije provirio, i samoformirawe }elije predstavqa uspehteroristi~ke organizacije.

INTERVJU

1. februar 2007.10

“Islamisti~ki teroristi aktivnosti vladaju}ih eli-ta tuma~e kao udar na muslimansku civilizaciju. Ver-ski teroristi nude svoj ìvot za ideju, za koju su od-lu~ni da nasumice ubiju veliki broj nedu`nih qudi.Za wih je nasiqe prvenstveno akt svete tajne ili bo-ìja du`nost koju vr{e tokom nasilne aktivnosti.”

“Od dolaska me|unarodnih snaga bezbednosti na KiM do kraja marta 2004. godine {iptarski tero-risti su izveli 7.725 teroristi~kih aktivnosti i to 1.250 ubistava, 2.225 lica je raweno, a 1.150 lica nealbanske nacionalnosti je kidnapovano. U tom pe-riodu {iptarski teroristi su poru{ili 5.100 srp-

skih nadgrobnih spomenika, uni{tili ili oteli 107.000 srpskih ku}a i stanova, uni{tili ili oskr-navili 145 srpskih crkava i manastira, spalili vi-{e od 2,000.000 kwiga na srpskom jeziku i protera-li sa svojih vekovnih ogwi{ta vi{e od 250.000 Sr-ba i Crnogoraca.”

7/23/2019 033 Odbrana


Koje su, po Va{em mi-{qewu, o~ekivane “po-zornice“ teroristi~kih napada u budu}nosti? Ho}e li napadi biti usmereni pre svega na

stvarawe op{te nesi-gurnosti gra|ana ili }e udariti na najosetqivi-je ta~ke u sistemu funk-cionisawa dru{tva i dràve?

– Dvadeset prvi vek }e sigurno bitistole}e nasiqa i borbe protiv wega. Na-ravno, teroristima nije bitna sama metanapada koliko wegov politi~ki odjek u svetu.Dakle, pored ogromnog razarawa i qudskih`rtava, osnovni ciq }e im biti psiholo{kiudar na svetsko javno mwewe. Pojavom filozofije “tre}e pozicije”,a to je poku{aj ujediwewa starih kvazirevolucionarnih i novih ul-tradesnih terorista, koji smatraju da im je protivnik isti, tj. multi-

nacionalne kompanije, vlade i sredstva javnog informisawa, moèdo}i do jo{ ve}ih problema za integralnu bezbednost uop{te.

Teroristi se za akciju, koja traje nekoliko minuta ili deseti-nu minuta, spremaju godinama. Oni su uvek u prednosti u odnosu naorgane dràvne za{tite, jer oni se spremaju koliko im treba zaakciju, biraju metu napada, vreme i mesto teroristi~kog udara iskoro uvek postiù iznena|ewe za strukture bezbednosti dràve.Oni, dakle, ma{taju, razmi{qaju gotovo neprekidno o akciji, a dr-àvni organi samo za vreme radnog vremena... U budu}nosti }e te-roristi primewivati dosad oprobanu taktiku i strategiju napadai, naravno, na najosetqivije dràvne institucije, kako bi sa {tomawe napora i rizika po u~esnike u akciji izveli {to ve}a raza-rawa i qudske `rtve i time, na kraju, stvorili turbulentno staweu napadnutoj dràvi.

Dakle, meta teroristi~kog napada moè biti svako lice iobjekat. Lice koje teroristi planiraju da likvidiraju, pogotovu

ako jo{ imaju i podr{ku neke mo}ne sile u svetu, vrlo te{ko moèda se sa~uva. Setimo se teroristi~kih akcija na Alda Mora, Indi-ru i Raxiva Gandija, Jicaka Rabina, Anvara el Sadata, Ulofa Pal-mea, Kenedija....

Teroristi }e ubudu}e prvenstveno napadati tzv. “meke mete”,gde slu`be bezbednosti ne mogu efikasno i odmah stupiti u akciju.To se posebno odnosi na vazduhoplove u letu, vozove, metroe...

Sve je prisutniji samoubila~ki terorizam. Recimo, u perioduod 1980. do 2000. godine u svetu se dogodio 271 samoubila~ki te-roristi~ki napad, a samo tokom 2003. izvedeno je vi{e od 50 raz-li~itih samoubila~kih napada, u kojima je ubijeno 650, a raweno~ak 2.500 qudi. Na primer, MI 5 – britanska BIA, pre pet godinaje pratila na svojoj teritorij 250 “sumwivih terorista”, a danasih ima najmawe 20 puta vi{e.

Radi postizawa sopstvenih ciqeva, teroristi~ka organiza-cija, kao po{iqalac teroristi~ke “poruke”, u sistemu socijalnogkomunicirawa sa drugim u~esnicima u komunikacijskoj mreì, upu-}uje sadràj kojim istomi{qenike i simpatizere ohrabruje, pozi-va i okupqa, a protivnike zastra{uje, razjediwuje, dezorganizuje...

Kakav profil treba da ima politi~ka kultura na{eg doba da bi se u wenom okriqu smawio rizik od pojave terori-zma unutar dru{tva i istovremeno oja~ao wegov kapacitet za odbranu od terorizma “uvezenog“ spoqa?

– Politi~ka kultura je deo one op{te, ali predstavqa i wenosamostalno podru~je. Politi~ke orijentacije, koje ~ine osnovnielement politi~ke kulture, sastoje se od saznajne, ose}ajne i vred-nosne komponente. Dakle, politi~ka kultura je oduvek uticala naprou~avawe politi~kih pojava, od Aristotela do Tokvila, Bexkotai Brajsa. Ali, najve}i doprinos tome dao je ameri~ki politikologG. Olmond analiziraju}i participativnu politi~ku kulturu, gde po-jedinci u~estvuju u politi~kom ivotu i procesima dono{ewa poli-

ti~kih odluka. Ovo je su{tinski va`no zaproblem o kome razgovaramo. Jer, da bi sesmawio rizik od pojave terorizma, odlu~u-ju}u ulogu imaju javno mwewe, kao zbir poje-dinaca koji u~estvuju u dono{ewu politi~-kih odluka, s jedne, i masovna samoorgani-

zacija stanovni{tva za antiteroristi~kuaktivnost, s druge strane. Jer, ako javnomwewe na globalnom nivoushvati da je terorizam po{astcivilizacije i odlu~i da mu sesuprotstavi, postoje veliki iz-gledi da se savremeni terori-zam u svetu drì makar podkontrolom.Protiv svih vrsta nasiqa

dru{tvo se mora boriti sa-mim sistemom dràve i dru-

{tva, wegovom snagom, kvalitetom, vitalno{}u, demokrati~no{}ukoja se nalazi u wegovoj osnovi, pravnom dràvom i stalnim raz-vojem prava i sloboda gra|ana, te u~vr{}ivawem tih odnosa u svim

oblastima dru{tvenog ìvota.Ukoliko je demokratsko dru{tvo eti~ki, ekonomski i organi-

zaciono ja~e i stabilnije, utoliko se ono ose}a odgovornijim zaproces za{tite dru{tva i u toj meri se smawuje mogu}nost uspehateroristi~kih aktivnosti i drugih vrsta nasiqa.

U najnovijoj kwizi naglasili ste da nosioci antiterori-sti~ke borbe moraju zadràti visok stepen profesionali-zma, te da on ne sme biti okrwen kriterijumom poslu{ni-{tva koji, ponekad, name}u politi~ke strukture. Kako zadr-àti profesionalizam?

– Prvo da kaèm da profesionalizam predstavqa tran-sformaciju jedne aktivnosti, koja se do tada obavqala slobodnoi neformalno, u stalnu i koja postaje osnovna ivotna aktivnostqudi koji je obavqaju. Profesionalac je, dakle, uz navedeno i

vrhunski stru~wak, ~ovek koji se ne pla{i izazova. On je kreator

11

“@ivimo u vremenu koje neki nazivaju ’nova ekono-mija terorizma’, kada teroristi~ke organizacije {irom sveta, na razne na~ine, ’okre}u’ oko 1.500 milijardi dolara. To je, da pojasnimo, brojka koja je dva puta ve}a od bruto proizvoda Velike Britanije

ili suma koja je, na primer, ~ak tri puta ve}a od ukup-ne gotovine dolara u prometu.”

“U budu}nosti }e teroristi primewivati dosad oprobanu taktiku i strategiju napada i, naravno, na najosetqivije dràvne institucije, kako bi sa {to mawe napora i rizika po u~esnike u akciji izveli {to ve}a razarawa i qudske `rtve i time, na kraju,stvorili turbulentno stawe u napadnutoj dràvi.”

7/23/2019 033 Odbrana


URUÊNISERTIFIKATI ECDL

Trinaestorici slu{alaca 50. klase General{tabnog us-avr{avawa [kole nacionalne odbrane (G[U [NO), 18. januarauru~eni su sertifikati o zavr{enoj obuci u poznavawu rada nara~unaru prema standardu ECDL, koji vaì u Evropskoj uniji.

Kako je na po~etku sve~anosti istakao pukovnik AleksandarViloti}, zamenik na~elnika Uprave za telekomunikacije i in-formatiku General{taba VS, ukqu~ivawe takvog oblika nastaveu program usavr{avawa oficira na najvi{oj vojnoj {koli una{oj zemqi deo je nastojawa da se ostvari nov pristup u {kolo-vawu za najodgovornije du`nosti u Vojsci i Ministarstvuodbrane.

Sa ste~enim znawem visoki oficiri srpske vojske mo}i }eaktivno da se ukqu~e u sve oblike zajedni~kog rada sa pripadnici-ma stranih armija, u rad multinacionalnih komandi i da ostvareboqu komunikaciju u razdobqu koje je obeleèno razvojem infor-

mati~kih tehnologija.A. A

INTERVJU

1. februar 2007.

novih ideja, odan je poslu koji obavqa i nikada ne priznaje po-raz. Vrlo je te{ko stvoriti takvu li~nost za bezbednosne izazo-ve kojih je sve vi{e u svetu. Me|utim, u ovoj profesiji se morazadràti visok nivo profesionalizma. Da bi se to postiglo, uzostalo, mora se hitno zaustaviti po demokratiju opasan trend, ato je potiskivawe institucije profesionalizma pred naletom po-dani{tva, poslu{nosti i pripadnosti nekim politi~kim elitama.Ho}u da kaèm da profesionalizam i znawe moraju biti najve}avrednost dru{tva koje teì demokratskim integracijama i razvo-ju, nasuprot podani{tvu i poslu{nosti kao odlikama totalitar-nih reìma u kojima se, po potrebi, najve}e vrednosti dru{tvaokre}u “s nogu na glavu” i tako produàva agonija i neefikasnostinstitucija. Unutra{wa struktura vlasti svoje temeqe mora dagradi na demokratskom profesionalizmu, ~ija je odlika vrhunskoznawe i rodoqubqe a {to, naàlost, kod nas, jo{ uvek ne posto-ji dovoqno u praksi.

Vojska ima antiteroristi~ke jedinice. Kakav bi, po Va{emmi{qewu, trebalo da bude wihov sastav, broj? I u kojimsituacijama i na koji na~in bi ih trebalo koristiti?

– Svaka ozbiqna vojna sila u svetu ima i sopstvene jedinice zaantiteroristi~ka dejstva. U Velikoj Britaniji to je SAS, u SAD DEL-TA, u Rusiji SPECNAZ, u Italiji GIS, Nema~koj KSK... U tom smislu isrpska vojska treba da ima svoje elitne antiteroristi~ke jedinice.Brojno stawe vojnih antiteroristi~kih jedinica, a koje se striktnobave specijalizovanim antiteroristi~kih aktivnostima, u raznimdràvama je razli~ito, zavisno od procene opasnosti od terorizmaali i wihove ekonomske mo}i. U srpskoj vojci to brojno stawe moraodgovarati stvarnim potrebama. Imaju}i u vidu okruèwe u kome seSrbija nalazi postoji zna~ajna potreba za postojawem vojnih anti-teroristi~kih jedinica u kojima moraju biti vrhunski profesional-ci, obu~eni, opremqeni i motivisani za izvr{ewe takvog zadatka posvaku cenu. Te jedinice, uvaàvaju}i geografski poloàj Srbije, tre-ba da budu i locirane u najosetqivijim regionima kako bi, u odre|e-noj kriznoj situaciji, mogle efikasno i brzo da reaguju.

Po mojoj proceni antiteroristi~ke jedinice moraju da brojenajmawe tri odreda bataqonske formacije profesionalnih bo-raca, razli~itih specijalnosti, iz svih vidova i rodova Vojske, au ~iji sastav treba da u|u i ronioci, i padobranci, i snajperi-sti, i majstori borila~kih ve{tina... I mada je policija, svuda usvetu, nosilac borbe protiv terorizma na teritoriji svoje drà-ve, vojska mora tako|e da ima vrlo efikasne jedinice za protiv-teroristi~ka dejstva. One bi se, dakle, angaòvale u borbi pro-tiv terorizma ali samo u tala~kim situacijama, u slu~ajevima dateroristi upotrebe NHB oru`je, odnosno onda kada terorizampreraste u vi{i novo nasiqa tj. gerilu ili masovni ustanak. Sva-

kako, te vojne jedinice treba upotrebiti i onda kada policija ni-je u stawu da spre~i daqe narastawe nasiqa i, podrazumeva se,onda kada su prinu|ene da za{tite sopstvene qude, objekte i sred-stava.

Vojne antiteroristi~ke jedinice se mogu angaòvati u mirov-nim misijama van teritorije na{e zemqe, ali samo po zahtevu OUN.One moraju biti osposobqene za sve specijalizovane zadatke, pa iza eventualno spre~avawe masovne pobune. Uz to, u sastavu vojnihprotivteroristi~kih jedinica mora postojati vrlo stru~an i obu~enpregovara~ki tim koji moè mnoge tala~ke situacije re{iti bez oru-àne akcije. Jer, dosada{wa praksa je potvrdila da se prilikomosloba|awa talaca, upotrebom sile, prose~no spa{ava oko 25 po-sto, a u situacijama kada se pregovara sa otmi~arima radi osloba-|awa talaca, spa{ava se vi{e od 50 posto talaca.

Aleksandar ANTI]Snimio Darimir BANDA

12

KOMANDANTSKO IZVI\AWE SLU[ALACA

GENERAL[TABNOG USAVR[AVAWA

MODELI ZADATAKASlu{aoci 50. klase General{tabnog usavr{avawa [kole

nacionalne odbrane realizuju vi{e oblika usavr{avawa, me|ukojima su i sadràji poput komandantskog izvi|awa, komandant-

skog putovawa, nastavnih poseta i studijskih putovawa. Oni su od23. do 25. januara izveli komandantsko izvi|awe u zoni odgovor-nosti Kopnenih snaga, gde su uz pomo} jedinica Vojske Srbije i in-stitucija dràvne uprave na terenu prakti~no proverili zamislii re{ewa, koja su doneta u kabinetima, ve`baonicama i simula-cionim centrima.

– Ciq je da utvrdimo – kaè zamenik na~elnika [NO pukov-nik Vladisav Obrenovi} – da li su re{ewa dobra, koliko su onablizu optimalnim re{ewima i koliko je stepen dostignutih sazna-wa i upore|ivawa na terenu u korelaciji sa onim {to je ura|enou u~ionici. Novina je da zadatke re{avamo u skladu sa standardi-ma i procedurama vojnobezbednosnih integracija kojima teìmo.

Ova aktivnost je, po re~ima nastavnika u katedri Operatikepukovnika dr Vojislava \or|evi}a, veoma va`na zato {to se slu-

{aoci oprobavaju u raznim ulogama i re{avaju razli~ite proble-me u modelima operativnih zadataka i u okviru tri misije VojskeSrbije.

Tokom komandantskog izvi|awa slu{aoci G[U [NO obi{lisu Komandu Kopnenih snaga, 78. motorizovanu brigadu, 63. pado-branski bataqon, objekat “Cepotina”, bazu Dobrosin, Centar zausavr{avawe kadrova ABHO u Kru{evcu i druge komande i jedini-ce Kopnenih i Operativnih snaga.

Z. M.

7/23/2019 033 Odbrana


P E R S P E R

TRAGOVI U VODIPi{eQubodragSTOJADINOVI]

O

Za svoje ratne

memoare êr~il je

dobio Nobelovu

nagradu za

kwièvnost.

Ovde u kwigamajo{ ima previ{e

olova i otrova,

a malo asu|ivawa.

Sve su to tragovi

u vodi. I zato je

pitawe za{to

svedoci modernog

vremena ne pi{u

kwige, uglavnom

retori~ko.

M

Autor je komentator lista ”Politika“

13

inistri odbrane vi{e ne pi{u kwige. Evo, pro|emandat Krapovi}u, pa onda Radojevi}u. Posle to-ga resorni ministar be{e Boris Tadi}, a evo tuje i Zoran Stankovi}.I niko od wih da se seti, pa da ostavi u nasle|e

svoje vi|ewe odbrane ove dràve. Da li im je mandatsuvi{e kratak, ili nisu imali vremena za pisawe? Ilinisu imali tim, ili su smatrali da od toga nema vajde.Ali bili su te{ki na plajvazu, ako ne ra~unamo usmene

memoare. Ono kad su davali izjave ili dràli slovona pres konferencijama. Ima tu dobrog {tofa za lit-eraturu, no ispada da moderni ministri nisu ba{ ra-di da ostavqaju pisane tragove svojih va`nih dumawa.

U doba odmah posle Tita, nije bilo tako. Min-istri odbrane, ili savezni sekretari, rado su ob-javqivali debele kwiùrine. Neke od wih bile suuxbenici na vojnim {kolama, pre toga ve} progla{enesavr{enim strate{kim ogledima. Nema veze {to }ekasniji doga|aji u~initi takve misaone naporetragi~no sme{nim.

Pisci tih va`nih kwiga zauzimali su najvi{e po-loàje. Wihova prva, a samim tim i velika dela {tam-pana su u astronomskim tiraìma. Honorari istotakvi, razume se.

kruèni servilnom apologetikom i sve~arskimaplauzima, autori nisu obra}ali mnogo pa`wena svoje tvorbe. Oni su seli, potrudili se, met-

nuli prst na ~elo, setili se {ta je va`no za strategijumira, i pustili svoje misli me|u sastav JNA, gladannovih saznawa. Samo ponekad bi se udostojili da pro-movi{u svoje besmrtno delo, i te su sve~anosti bileozbiqnije od procedure dodele Nobelove nagrade.

Kakva divna vremena! I Qubi~i} be{e tvorac,ama posebno plodan bio je admiral Branko Mamula,ispod ~ije ruke su {tancovana mnoga dela kojih se vi{eniko i ne se}a. âk ni wihovi pisci!

Kakvi sad pisci? Zar to nije bio admiral? Ma,jeste, on je redovno potpisivao svoju veliku literatu-

ru, ali u okviru va`nih zaduèwa nije mogao ba{ sveda stigne. Tako je formiran tim od talentovanih ofi-cira, koji su imali sve uslove da ministrove mislipreto~e u kwige. Metodolo{ki, to i nije bilo te{ko,jer je admiral imao sjajne ideje. Samo ih je vaqaloispisati. Kreativni tim je ta~no slutio {ta saveznimisli o najva`nijim pitawima. I naravno da je odmahznao i odgovore.

Mo`da taj pisac nije stigao da upozna sve autoresvojih dela, ali im se oduìo velikodu{nom podelom~inova. Ina~e, nije ne~asno pisati drugima kwige, mno-go je gore da neko pi{e tvoje. Znam mnoge od tih qudi,neki su daleko dogurali, ~ak sastavili i svoja dela kadadmiral vi{e nije bio aktivan u stvarala{tvu.

Na te spise, pune bezveznog ideolo{kog optimiz-

ma i dosadnih op{tih mesta, davno je pala pra{ina.Pokazalo se da pisci nisu pogodili ama ba{ ni{ta.

Admiral nije sa~uvao dràvu, ~ak je pogre{io teri-toriju na kojoj su mu pravili vilu.

Te{ko je, dakle, biti prorok, ~ak i u svojoj avliji.Mnogo je udobnije pisati memoare kad sve pro|e, kadse plamenovi pogase. Tada se boqe zna {ta je trebalou~initi, a {ta izbe}i. Posle bitke svi su pametni, pai generali koji to nisu bili pre we. O obi~nim borci-ma ne treba tro{iti re~i.

Obi~nog borca, da ne reknemo borkiwu, oènio

je u svoje vreme Frawo Tu|man. Zamislite, ta je osobasa Francekom provela ~itav ivot! Upoznala ga je kaopartizana, a umro joj je na rukama kao otac svih Hrva-ta. Jedan od otaca. Ina~e je Tu|man, pre beatifikacijebio ovde poznat po dve stvari: kao istori~ar koji je doapsurda potcenio broj `rtava u Jasenovcu. I kaopredsednik ”Partizana“, nekada vojnog tima.

Ispada da je, po toj doma}i~koj literaturi, Fra-wo bio obi~an ~ovek, koji je voleo obi~ne stvari.Ni{ta posebno. Ali, iz tih porodi~nih memoara izlazida je on bio ro|eni pobednik. @ene se ina~e udaju zapobednike, za koga bi drugog?

Neka svoja se}awa pisao je i ~uveni filmski ju-nak, {armantni Martin [pegeq. Asada se sa svojimliterarnim serijalom javio i biv{i na~elnik Glavnogstoèra Hrvatske, Davor Domazet, zvani Lo{o.

on je sebe svrstao me|u pobednike, iako je takvavrsta literature puna vratolomne mitomanije isumanutih proro~anstava iz ”tre}eg oka“.Pre nekoliko godina svoj ratni dnevnik objavio

je general Konrad Kol{ek. On je morao da ~uva Ju-goslaviju i da odbrani Sloveniju. Dve te{ke uloge ujednoj li~nosti, savr{ena drama i tema za tegobni{izofreni roman. Nisu ga voleli ni ovde ni tamo, kozna kako je taj ~ovek uop{te iza{ao na kraj sa svojimse}awima i sa svojim ose}awima.

Svoja tmurna se}awa na vreme raspada napisaoje i Veqko Kadijevi} stariji. Pisao je bogme i ~lankolektivne i krwe vrhovne komande, Bora Jovi}.

Ne zna se koja je literatura gora: da liproro~anska ili memoarska. I za to bi mogao da pos-toji dobar odgovor! Svi oni koji su pisali memoare(osim Frawe i wegovog porodi~nog biografa), moralisu pre toga da imaju u rukama dela Branka Mamule.

Svaka utopija u delima admirala okon~ana je kaokatastrofa u spisima wegove posva|ane dece.

Za svoje ratne memoare êr~il je dobio No-belovu nagradu za kwièvnost. Ovde u kwigama jo{ imaprevi{e olova i otrova, a malo rasu|ivawa. Sve suto tragovi u vodi. I zato je pitawe za{to svedoci mod-ernih vremena ne pi{u kwige, uglavnom retori~ko.

O ~emu uop{te qudi da pi{u? O onome {ta }ebiti, ili o mukama koje su nas sna{le! Ali, pre toga bineko ve} jednom morao da kaè svima, pa i wima: {ta

nam se to de{ava ovih dana ?

I

7/23/2019 033 Odbrana


14

[ta se, zapravo, doga|alo tokom

priprema projekta Remont i

modernizacija aviona MiG-29

Vojske Srbije? Za{to je zatvoren

najpre raspisan tender za

posredovawe sa ruskim

proizvo|a~em? Ko je ovlastio

Ministarstvo odbrane za direktne

pregovore sa firmom RSK MIG iz Moskve? Kako je Vlada

Republike Srbije komisiono

ugovarawe remonta dodelila

Jugoimportu – SDPR ? Sa kim je

Uprava za odbrambene tehnologije

Ministarstva dogovorila

poslovnu saradwu?

V

1. februar 2007.

lada Republike Srbije odlu~ila je da deo finansijskih sredstava izNacionalnog investicionog plana dodeli Vojsci za remont i moder-nizaciju tehni~kih kapaciteta. Na sastanku kod ministra odbrane 2.avgusta 2006, kome su prisustvovali tada{wi zastupnik na~elnika

General{taba Vojske Srbije,zastupnici pomo}nika ministra odbrane za materijalne resurse i Upraveza odbrambene tehnologije, zatim, komandant Vazduhoplovstva i protivva-zduhoplovne odbrane Vojske i na~elnik Uprave za buxet i finansije Mini-starstva, dogovoreno je da se novac prvenstveno upotrebi za remont va-zduhoplova, kako bi se oja~ala srpska avijacija.

Saglasnost o tome na nivou Ministarstva odbrane i General{tabaVojske bila je okvir da se pokrene inicijativa za odobravawe finansijaiz Investicionog plana i zapo~nu pripreme za projekat remonta pet avio-na MiG-29. Uprava za odbrambene tehnologije dobila je zadatak da do 10.avgusta 2006. dostavi Vladi Srbije zahtev o remontu i, u saradwi sa Ko-mandom V i PVO, sagleda stawe vazduhoplovstva. Potom je Ministarstvoodbrane i zvani~no uputilo predlog Investicionom planu o odobravawu22,04 miliona evra za remont migova 29 .

POÊTAK PROJEKTANa sastanku 8. avgusta pro{le godine u Upravi za odbrambene tehno-

logije za rukovodioca Projektnog tima imenovan je pukovnik dr BranislavJaki}, a za wegovog zamenika pukovnik Neboj{a \ukanovi} iz Komande V iPVO. Finansirawe remonta pet aviona MiG-29 odobrila je Vlada Repu-blike Srbije 24. avgusta 2006. godine. Projekat je, zatim, promovisan naAerodromu Batajnica. Nacionalnim investicionim planom predvi|eno jeda se remont aviona zavr{i do kraja naredne godine, ta~nije petnaest me-seci od potpisivawa ugovora.

Ministarstvo odbrane je kompletan projekat dodelilo Sektoru zamaterijalne resurse, odnosno Upravi za odbrambene tehnologije, jer su uwenoj nadle`nosti remont i modernizacija Vojske. Ministar odbrane je 9.oktobra 2006. za koordinatora Ministarstva prema nadle`nim institu-cijama Republike Srbije odredio dràvnog sekretara odbrane Zvonka

Obradovi}a, a za pomo}nika potpukovnika dr Bojana Zrni}a, iz Sektoraza politiku odbrane.

U FOKUSU

UGOVARAWE REMONTA AVIONA MIG-29

BEZ SUKOBA INTERESAI PROVIZIJE

7/23/2019 033 Odbrana


15

NEZAVISNOST RADA

– Prema uvidu u raspoloìvu dokumentaciju o ugovarawuremonta aviona moè se zakqu~iti da se niko nije me{ao urad stru~nih timova koje je formiralo Ministarstvo odbra-ne. Komisija koja je vodila odre|ene poslove radila je nezavi-sno. Ministar odbrane nije prejudicirao pojedina re{ewa,tako da nema osnova za pri~u o wegovom sukobu interesa, iako

predsedava Upravnim odborom Jugoimporta. Da bi se izbegaobilo kakav monopol u oblasti ugovarawa remonta migova 29 sa ruskim proizvo|a~em, Ministarstvo je raspisalo tender,mada je imalo i zakonski osnov da posao dogovori neposred-nom pogodbom – isti~e pukovnik Jovanovi}.

@ALBA JUGOHEMIJE

Preduze}e Jugohemija iz Beograda àlilo se Ministar-stvu odbrane na postupak nadmetawa za izbor komisionog po-srednika za ugovarawe remonta aviona. Predstavnici firmesu u Upravi za odbrambene tehnologije sa advokatom pregle-dali dokumentaciju. Zastupnik na~elnika Uprave doneo je 27.decembra 2006. re{ewe o odbijawu wihovog prigovora.

– Nadle`ni u Upravi spremni su da do~ekaju svaku inspek-ciju ili kontrolu i dokaù ispravnost poslovawa i u pravnomi u stru~nom smislu. Na sve odluke koje smo donosili sagla-snost je dala Direkcija za imovinskopravne poslove Mini-starstva odbrane – tvrdi pukovnik Jaki}.

– Projektni tim trebalo je da utvrdi plan i program remonta,analizira, predloì i oceni tehni~ki nivo pojedinih koncepcij-skih re{ewa, te dogovori saradwu sa ostalim u~esnicima zadatka.Detaqno je izu~io dokumentaciju o stawu aviona kako bi prikupiopodatke o nedostacima. Tim je izveo preglede po vrsti, strukturi,karakteru, prioritetu i ostalim specifikacijama tih podataka dabi predloìo vaqana re{ewa remonta aviona. Taj posao trajao jene{to duè od mesec dana. Stru~waci iz tima su napisali Pro-

jektni plan za Remont i modernizaciju pet aviona MiG-29 , koji je13. oktobra pro{le godine odobrio Savet za opremu i vozila Na-cionalnog investicionog plana Ministarstva finansija – nagla-{ava pukovnik dr Branislav Jaki}, koga je dràvni sekretar od-brane postavio za menaxera projekta.

Na osnovu usvojenog Projekta , Projektni tim zapo~eo je pri-premu konkursne dokumentacije za remont mig-ova, prema vaè}ojzakonskoj regulativi Republike Srbije i propisima koji u Vojscidefini{u takve usluge.

– Stru~nu komisiju za remont na{ih aviona, koju je formi-rao zastupnik pomo}nika ministra odbrane za materijalne resur-se, ~inili su nadle`ni izUprave za odbrambene tehno-logije i Komande V i PVO. Ko-misija je, prema zahtevima za

remont i nabavku Komande Va-zduhoplovstva i protivvazdu-hoplovne odbrane i predlozi-ma modernizacije Uprave zarazvoj General{taba Vojske,prikupila dokumentaciju ipriloge o glavnim agregatima,sklopovima i opremi sa svakogaviona koji je planiran za re-mont i modernizaciju. Su{ti-na i ciq remonta migova jesteda se avionima produè re-sursi za najmawe deset kalen-darskih godina i 700 sati ~a-sovnog rada. Modernizacijapodrazumeva opremawe vazdu-hoplova najsavremenijomopremom prema me|unarodnim standardima – ICAO. Na taj na~in}e i na{e vazduhoplovstvo imati pouzdane avione, koji ne}e zao-stajati za ostalim savremenim letilicama. To je, druga~ije re~eno,patriotski i profesionalan ~in, jer }e srpski avioni ~uvati srp-sko nebo, a ispo{tova}e se i zahtevi struke – poja{wava pukovnikmr Danko Jovanovi}, zastupnik na~elnika Uprave za odbrambenetehnologije.

ZATVARAWE TENDERA

Tek kada je Komisija sagledala vrste, obim, koli~ine i po-trebne zahvate u remontu aviona MiG-29, ili kako se to vojni~komterminologijom kaè realizovala defektaciju, sa~inila potrebne

analize i izve{taje, pristupilo se izradi tenderske dokumentaci-je. Ministar odbrane je 13. oktobra 2006. odlu~io da nabavku

usluge remonta i opreme za odràvawe i eksploataciju pet avionaMiG-29 sprovede Uprava za odbrambene tehnologije, neposrednimupu}ivawem poziva za prikupqawe ponuda preduze}ima koja su re-gistrovana za spoqnu trgovinu kontrolisanom robom.

Kako kaè pukovnik Jovanovi}, tender se raspisivao za po-srednika koji treba da ugovori remont sa ruskom firmom RSK MIG . Ministarstvo odbrane strategijski se opredelilo da remontvazduhoplova izvede proizvo|a~. Komisioni posao posredovawa ineposredno ugovarawe ili organizacija remonta sa RSK MIG nisuu nadle`nosti Ministarstva. Dodatni problem predstavqalo je{to Ministarstvo jo{ nije zvani~no u sastavu Vlade RepublikeSrbije i nije ovla{}eno za spoqnotrgovinski promet roba i uslu-ga.

Odlukom nadle`nih, 16. oktobra 2006, upu}eni su pozivi zau~e{}e u nadmetawu {esnaestorici potencijalnih posrednika –preduze}a koja su za takve poslove registrovana kod Ministarstvaza ekonomske odnose sa inostranstvom. Konkursnu dokumentacijupreuzela su ~etiri kandidata. Otvarawe ponuda bilo je predvi|e-no 8. novembra 2006, bez prisustva komisionara, jer se radi o

poverqivoj nabavci, prven-stveno zbog dubine remontnihzahvata na borbenoj tehnici.Zastupnik pomo}nika ministra

odbrane za materijalne resur-se odredio je Komisiju koja }eanalizirati prispele ponude.

U propisanom roku, ponu-de su predale tri firme – Ju-goimport – SDPR, Jugohemija i AIR DEPOT ORAO iz Beogra-da. Pored Komisije, otvarawuponuda prisustvovali su nadle-`ni iz Ministarstva finansi-ja i predstavnik predsednikaRepublike Srbije.

– Komisija je utvrdila daponude kandidata odstupaju odpredvi|enih uslova nadmetawai ne odgovaraju zahtevima Mi-nistarstva odbrane. Uz to,

znatno su prema{ile visinu finansijskih sredstava odobrenihNacionalnim investicionim planom za remont i modernizacijumigova 29. Potencijalni posrednici nisu precizno odredili mestogde }e se pojedini poslovi obavqati – u Srbiji ili Rusiji, niti su defi-nisali cenu rada Vazduhoplovnog zavoda Moma Stanojlovi}, koji jeukqu~en u projekat remonta. Zbog velike razlike ponu|enih cena u od-nosu na odobrena nov~ana sredstva, pre odluke o eventualnom pona-vqawu tendera ili izboru kandidata neposrednom pogodbom, bilo jepotrebno od dràvnih organa dobiti saglasnost za obezbe|ewe dodat-nog novca ili izmenu obima remonta. O tome su obave{teni nadle`niu Koordinacionom telu Investicionog plana – isti~e pukovnik Jaki}.

Po{to se Savet za nabavku opreme i vozila Ministarstva fi-

nansija nije sloìo sa predlogom remonta aviona u ve}oj vrednosti odplanirane, zastupnik pomo}nika ministra odbrane za materijalne re-

S n i m i o Z v o n k o P E R G E

Predugovorna dokumentacija o remontu aviona ima vi{e od hiqadu strana – kaù pukovnici dr Branislav Jaki}

i mr Danko Jovanovi}

7/23/2019 033 Odbrana


surse odbio je 27. novembra 2006. prispele ponude i obustavio ten-der. Ministarstvo odbrane je o tome obavestilo u~esnike nadmetawa.

PREGOVORI U MOSKVI

Prema re~ima pukovnika Danka Jovanovi}a, ponovo raspisi-

vawe tendera o komisionom posredovawu remonta migova 29 pro-duìlo bi rok za projekat koji je predvideo Nacionalni investici-oni plan i dodatno usporilo po~etak radova. Ministarstvu, tako-|e, nije odgovaralo da stoje ili propadnu odobrena finansijskasredstva. Stoga je od nadle`nih zatraìlo novo re{ewe. VladaRepublike Srbije ovlastila je Ministarstvo odbrane da neposred-no pregovara o remontu aviona MiG-29 sa ruskom firmom RSK MIG i samostalno prikupi potrebnu dokumentaciju.

– Odluku o putovawu stru~ne delegacije u Moskvu doneo je mi-nistar odbrane. U preduze}u RSK MIG razgovori su trajali od 29.novembra do 3. decembra pro{le godine. Na{e i ruske ekipe su sedogovorile o potrebnim procedurama i sa~inile nacrt budu}egugovora o remontu i modernizaciji migova 29. Me|utim, u okviruodobrenih nov~anih sredstava nije bilo mogu}e remontovati pet

ve} ~etiri aviona, shodno stepenu remonta i modernizacije koju jetrebalo posti}i. Vaqalo je obezbediti i dodatni novac za carinui porez na dodatnu vrednost, jer Rusi nisu prihvatili da se kom-pletan remont izvede u wihovoj zemqi. Predloèno je da se ras-klapawe pojedinih avionskih delova dodeli Vazduhoplovnom zavo-du Moma Stanojlovi} u Beogradu. Sva bitna sredstva za bezbed-nost leta, ipak, bila bi remontovana u ruskom preduze}u. Odusta-lo se i od nabavke pojedinih rezervnih delova i prate}e opreme. Uzavisnosti od finansijskih mogu}nosti oni bi se kupovali opciono– kaè pukovnik Branislav Jaki}.

Ministarstvo odbrane nema status pravnog lica i, prema Za-konu o spoqnotrgovinskom poslovawu i Zakonu o spoqnoj trgovini naoruàwem, vojnom opremom i robom dvostruke namene , ne moèsamostalno obaviti ugovarawe remonta. Zato je posle povratka iz

Moskve od nadle`nih dràvnih institucija ponovo zatraìlo pre-ispitivawe ovla{}ewa o ugovarawu remonta sa RSK MIG .

Savet za upravqawe projektima nabavke opreme i vozila Na-cionalnog investicionog plana Vlade Republike Srbije odlu~io jeda ugovor, u ime Ministarstva odbrane, sa ruskom firmom zakqu-~i Javno preduze}e Jugoimport – SDPR , bez provizije, uz obrazlo-èwe da je ono dràvna ustanova specijalizovana za takvu vrstuposlova. Jugoimportu }e se nadoknaditi samo zavisni tro{kovi –carina, porez na dodatnu vrednost, transportni i {pediterskitro{kovi.

Predstavnici ministarstava odbrane i finansija su se 22.decembra 2006. na sastanku u Vladi Srbije dogovorili i o dodat-nim finansijskim sredstvima za isplatu carine na uslugu remontai poreza na dodatnu vrednost, jer ona nisu bila prvobitno predvi-|ena Investicionim planom. Ministarstvo odbrane je, naime, naj-pre imalo zakqu~ak Ministarstva finansija da za ugovorene po-slove ne pla}a porez.

– Na osnovu dogovora delegacije Ministarstva odbrane iFGUPRSK MIG u Moskvi, te usagla{avawa nacrta ugovora izme|uUprave za odbrambene tehnologije i Jugoimporta , ali i dodatnihpregovora u Beogradu, ruski proizvo|a~ je sa direktorom preduze-}a SDPR u Vladi Republike Srbije, 23. decembra pro{le godine,

potpisao ugovor o remontu ~etiri aviona MiG-29 Vojske Srbije.Ugovor je definisao da se deo poslova izvede u Srbiji, a deo u Ru-siji, uz angaòvawe Zavoda Moma Stanojlovi}. Precizirani su iobim zadataka, rokovi ali i na~in pla}awa – u dva dela unapred ,tako da je ostvarena u{teda od oko milion evra. Za to je Mini-starstvo odbrane dobilo saglasnost i Uprave za trezor – obja-{wava pukovnik Jovanovi}.

Posle zvani~ne izmene broja aviona MiG-29 za remont u pro-jektu Nacionalnog investicionog plana , Uprava za odbrambenetehnologije je, u ime Ministarstva odbrane, 23. januara 2007, saJugoimportom – SDPR sklopila ugovor o me|usobnim obavezama.Ugovor je potpisan i sa Vazduhoplovnim zavodom Moma Stanojlo-vi}. Rasklapawe prvog aviona zapo~elo je pro{le nedeqe, a nad-le`ni o~ekuju da }e se poslovi okon~ati krajem naredne godine.Sve aktivnosti kontroli{u stru~ne ekipe Uprave za odbrambene

tehnologije, Komande V i PVO i Ministarstva finansija Republi-ke Srbije. Vladimir POÛ^

1. februar 2007.16

7/23/2019 033 Odbrana


V O J N I O K R U G B E O G R A D

ANALIZA VOJNEOBAVEZENa analizi borbene gotovosti i vojne obaveze Vojnog okru-

ga Beograd u Klubu vazduhoplovstva u Zemunu, 16. januara, koman-dant pukovnik Dragoslav Lackovi} i wegovi saradnici ocenilisu da je u ve}ini elemenata borbene gotovosti ostvaren napre-dak. Prvenstveni razlozi zbog kojih nije postignut boqi rezultatjesu nedostatak nov~anih sredstava, nedovoqna popuwenost ka-drom predvi|enih formacijskih mesta, te nejasna perspektiva ubudu}oj koncepciji oruànih snaga.

U Vojnomokrugu Beograd uvojnu evidencijuuvedeno je ne{tovi{e od 18.000o m l a d i n a c a1989. godi{ta,

{to je oko 80 od-sto planiranogbroja, dok je odstarijih godi{tato u~iweno saoko 10 posto od 29.000 planiranih. Vojni okrug Beograd je, u2006. godini, na odsluèwe vojnog roka u Vojsku Srbije poslao8.500 regruta, a na civilno sluèwe oko 8.000.

Kako je i predvi|eno, do 29. decembra 2006. rasformiranesu sve vojnoteritorijalne jedinice, {to je podrazumevalo primo-predaju objekata, naoruàwa i pokretnih stvari, a da se pri to-me nije dogodio nijedan vanredni doga|aj.

Analiza razloga neuvo|ewa u vojnu evidenciju pokazala je danajve}em broju lica nisu ni uru~eni pozivi zbog nepoznatog pre-bivali{ta ili boravka u inostranstvu. Utvr|eno je da zbog nea-

ùrnosti dela po{tanskih slu`benika vojnoteritorijalni organine uspevaju da evidentiraju veliki broj mladi}a. Tome doprinosei nepotpuni podaci MUP-a i Gradskog zavoda za statistiku, zatimnedovoqna saradwa pojedinih op{tinskih organa, nedovoqna in-formati~ka podr{ka, itd.

Predstavnicima javnog preduze}a PTT predloèna je sarad-wa radi utvr|ivawa mesta stanovawa lica koja nisu uvedena uvojnu evidenciju. Pripadnici komande VOk Beograd istakli su davojne pozive treba osloboditi pla}awa doplatnih markica, jerto optere}uje wihov ionako skroman buxet.

Iako je za vi{e od 90 posto onih koji su podneli zahteve zacivilno sluèwe to i omogu}eno, kontrolama je utvr|eno dapreduze}a i institucije u koja se regruti upu}uju ~esto grubo kr-{e propise. Tako|e se izvesnom broju lica, zbog nepropisnog po-

na{awa, prekida civilno sluèwe i oni se {aqu na redovnosluèwe vojnog roka.

A. PETROVI]Snimio G. STANKOVI]

17

Verifikacioni centar Srbije

DOPRINOSREGIONALNOJSARADWIU Verifikacionom centru Ministarstvaodbrane obavqena je primopredaja du`nostiizme|u dosada{weg na~elnika Centrapukovnika êde Vu~i}evi}a i novogna~elnika potpukovnikaMarka Novakovi}aPrimopredaji su prisustvovali pomo}nik ministra za politiku

odbrane Sneàna Samarxi}-Markovi} i na~elnik Uprave za me|u-narodnu vojnu saradwu pukovnik Mihajlo Mladenovi}. Oni su se tomprilikom osvrnuli i na jo{ jednu promenu u Verifikacionom centru– wegovom prepot~iwavawu Upravi za me|unarodnu vojnu saradwu.

– Pukovnik Vu~i}evi} je svojim radom doprineo ugledu Veri-fikacionog centra, koji je bio jedan od pionira u izgradwi regio-

nalne saradwe. Centar je instrument politike odbrane i me|una-rodne saradwe. Stoga je wegovo prepot~iwavawe Upravi za me|u-narodnu vojnu saradwu korak u pravcu boqeg uvezivawa te sarad-we, ali i boqeg planirawa i koordinacije. Ulaskom u Program

KONTROLA NAORU@AWAU CRNOJ GORIInspekcijski tim Ministarstva odbrane Srbije sproveo je

kontrolu naoruàwa u skladu sa Be~kim dokumentom 99. u Republi-ci Crnoj Gori od 16. do 20. januara. êtvoro~lani inspekcijskitim iz sastava Verifikacionog centra Srbije primio je i na~el-nik {taba Vojske Crne Gore general-major Dragan Milosavqevi}i drugi visoki zvani~nici crnogorske vojske.

Tom prilikom obi{li su Ministarstvo odbrane, General-{tab, Specijalnu i Pe{adijsku brigadu, Vazduhoplovnu bazu, a iz-veden je i osmatra~ki let helikopterom nad severnim delom teri-torije Crne Gore.

Na kraju je organizovana poseta manastiru Ostrog i dvoru

kraqa Nikole na Cetiwu. M. M.

U komandi Vojnog okruga Ni{ odràna je analiza vojneobaveze, na kojoj su sagledani rezultati u toj oblasti, defi-nisani problemi i utvr|eni budu}i zadaci. Analizi su prisu-stvovale najodgovornije stare{ine Vojnog okruga Ni{ sa pu-kovnikom Qubi{om \or|evi}em na ~elu.

U 2006. najboqe rezultate kada se govori o vojnoj oba-vezi postigli su pripadnici Vojnog odseka Kru{evac.

Z. M.

V O J N I O K R U G N I [

Partnerstvo za mir, Verifikacioni centar }e imati jo{ aktivnijuulogu u za{titi nacionalnih interesa, ali i u wihovoj promociji –rekla je Sneàna Samarxi}-Markovi}.

Na~elnik Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu pukovnik Mi-hajlo Mladenovi} istakao je da su Uprava i Centar na istom za-datku, te da se u Verifikacionom centru vidi mogu}nost izbora do-brog kadra, koji }e se daqe usavr{avati i doprineti da Centarbude brend koji se ceni.

S. \OKI]Snimio Z. PERGE

7/23/2019 033 Odbrana


1. februar 2007.

Samo reformisan sistemodbrane moè uspe{no daodgovori na nove izazove,

rizike i pretwe bezbednosti.Na taj na~in on postaje vitalan

element sistema nacionalnebezbednosti, kojim se {tite

proklamovane dru{tvenevrednosti i nacionalni

interesi. Ve} dvadeset godinasistem odbrane je tro{io

unutra{we rezerve i do{ao dosamog kraja. Svako

nerazumevawe nadle`nihinstitucija zakonodavne i

izvr{ne vlasti u vezi sa takvimpoloàjem sistema odbrane

moè biti pogubno za budu}nostrazvoja vojnih sposobnosti i za

socijalni status vojneprofesije u dru{tvu.

18

Reforma sistema odbrane Republike Srbije realizuje se kroz razli~iteorganizacione promene, kao su{tinski preobraàj strate{kog konceptai doktrinarnih dokumenata, pravne regulative, sistema vrednosti, struk-turne i funkcionalne promene, kroz unapre|ewe na~ina obezbe|ivawai osposobqavawa kadra, modernizaciju, promene u sistemu obuke vojni-

ka, stare{ina, komandi i jedinica, inovirawe priprema za odbranu i razli-~ite druge programske sadràje, koji se ostvaruju po prioritetu, kako bi sesistem odbrane programiranim procesom, iz postoje}eg, preveo u kvalitativ-no novo nacionalno i me|unarodno poèqno stawe. Da bi posledice organi-zacijskih promena bile {to mawe i da bi se kroz wih maksimalno doprinelooptimizaciji odnosa potreba i mogu}nosti, neophodno je da se taj proces od-vija planski, kontinuirano, po odre|enoj dinamici i da bude transparentan ikontrolisan. Zna~ajan preduslov takvom provo|ewu organizacionih promenapredstavqa primena savremenih standarda u procesu strategijskog planira-wa odbrane i u periodu implementacije re{ewa u praksi.

STRATEGIJSKI PRISTUP PLANIRAWU

Planirawem i programirawem organizacijskih promena sistema odbra-ne do 2010. godine defini{u se neophodni resursi, kao zadovoqavaju}i kom-promis izme|u mogu}nosti dràve i operativnih potreba. Veliku odgovornost

u celokupnom procesu ima zakonodavna i izvr{na vlast Republike Srbije, aposebno menaxment Ministarstva odbrane, kroz realizaciju funkcije strate-

Z A [ T I T A

N A C I O N A L N I HI N T E R E S A

S T R AT E G I J S K O P L AN I R AW E S I S T E M A O D B R A NE S R B I J E D O 2 0 1 0 .

7/23/2019 033 Odbrana


U procesu strategijskog me-naxmenta kqu~no pitawe je:[ta treba uraditi u sada{wo-sti za uspe{niju budu}nost? Pritome je u mno{tvu pojedinostineophodno prepoznati kqu~neta~ke sistema, bazi~ne proble-me i adekvatne odgovore i re-

{ewa. Efekti strategijskog pla-nirawa ukqu~uju kontinuiranupovratnu informaciju u faziizvr{ewa. Karakter i zna~ajpovratne informacije uti~e nakorekcije definisanih re{ewau strategijskim dokumentima iplanovima.

Strategijsko planirawe sa-stavni je deo funkcije strategij-skog menaxmenta (upravqawa)sistemom odbrane. Kroz tufunkciju najvi{a tela zakono-davne i izvr{ne vlasti defini-{u i verifikuju odbrambene ci-

qeve i interese, te na~in za-{tite i ostvarewa potreba Re-publike Srbije. Dokumentastrategijskog planirawa suStrategija nacionalne bezbed-nosti, Strategija odbrane, Dok-trina Vojske Srbije, Strategij-ski pregled odbrane i Plan razvoja sistema odbrane . Svipomenuti dokumenti ura|eni sui ~ekaju na zavr{ni proces ve-rifikacije od strane organazakonodavne i izvr{ne vlasti.

Plan razvoja sistema od-

brane do 2010. godine, sa pro-gramima razvoja, predstavqaosnovni dokument sredworo~-nog planirawa odbrane. Planrazvoja sistema odbrane sadr-ì ciqeve, osnovna opredeqe-wa, resurse, dinamiku i nosi-oce organizacionih promenapo najva`nijim pitawima iz-gradwe novih sposobnosti, sa-glasno misijama i zadacimaVojske Srbije.

U Planu razvoja sistema od-brane definisana su re{ewakoja su rezultat sagledavawa

izazova, rizika i pretwi bez-bednosti, s jedne strane, a sadruge – misija i zadataka Vojskei drugih ~inilaca koji uti~u naizgradwu potrebnih vojnih spo-sobnosti. Plan razvoja sistemaodbrane obezbe|uje stabilanokvir za sredworo~no planira-we odbrane, efikasno upra-vqawe resursima odbrane,

transparentnost poslova odbrane i izgradwu pretpostavki zademokratski civilni nadzor, profesionalizaciju i efikasnostVojske u izvr{avawu misija i zadataka.

Kroz izradu i primenu Plana razvoja sistema odbrane de-

fini{u se i ciqevi za pojedine oblasti u sistemu odbrane, kojise dostiù kroz razli~ite aktivnosti, postupke uz kori{}ewe re-

19

gijskog planirawa. Strategij-sko planirawe, koje je podrà-no objektivnim finansirawemtro{kova i koje se realizujekroz programirawe promenasistema, u procesu uskla|iva-wa potreba i mogu}nosti, ~inisu{tinski sadràj funkcije i

procesa strategijskog menax-menta. U dana{wem svetu ne-kontrolisanih, naglih i te{kopredvidivih promena faktoraili ~inilaca koji opredequjustrategijsko planirawe, sa-vremenost i efikasnost stra-tegijskog menaxmenta ima sveve}i zna~aj. U tom smislu flek-sibilnost sve vi{e dolazi doizraàja. Svim sloènim si-stemima, a posebno bezbedno-snim i odbrambenim neophod-no je {to efikasnije strategij-sko planirawe i strategijskimenaxment procesom organiza-cijskih promena.

Strategijsko planirawezbog zna~aja uticaja na celinusistema odbrane i na drugefunkcije strategijskog menax-menta ima poseban zna~aj. Zbogtoga su u teorijskoj i doktri-narnoj oblasti strategijskogplanirawa, kao i u oblasti re-alizacije te funkcije prisutnenacionalne specifi~nosti. Ta-ko se strategijsko planirawe~esto ozna~ava kao osnovna

funkcija strategijskog menax-menta kojom se defini{u pro-mene, metoda locirawa i kre-irawa budu}nosti sistema upredvi|enom ili procewenomkontekstu uslova okruèwa. Ucelini sadràj pojma strategij-sko planirawe iscrpquje se usadràju osnovne funkcije, ko-ja se specificira za najvi{inivo upravqawa u sistemu od-brane.

U dràvama koje imajurazvijene institucije i sistem

odbrane, strategijsko planira-we se smatra osnovnom ili vi-talnom funkcijom. Bez efika-snog strategijskog planirawanije zamisliv razvoj sistemaodbrane i izgradwa novih spo-sobnosti.

Kroz strategijsko plani-rawe potrebno je da se sagleda-ju i svestrano analiziraju al-ternative strukturnog i funkcionalnog ure|ewa sistema saaspekta efikasnosti i efektivnosti. Strategijske odluke su re-zultat procesa strategijskog odlu~ivawa, a samim tim i strate-gijskog planirawa. Kroz istoriju ratne ve{tine i ratovodstva

aktuelne odluke strategijskog menaxmenta uticale su na projekto-vawe budu}nosti.

OSNOVNA OPREDEQEWARadi uspe{ne realizacije dodeqenih misija i zadataka

Vojske i odgovaraju}eg odgovora na izazove, rizike i pretwebezbednosti, prilikom razvoja vojnih sposobnosti i strukturevojnih snaga definisana su osnovna strate{ka opredeqewakoja treba da realizuju oni koji u~estvuju u procesu reforme:

– razvoj Vojske zasnivati na civilnoj i demokratskojkontroli;

– dugoro~no predvi|ati izazove, rizike i pretwe bez-bednosti, kao i potrebne sposobnosti za adekvatan odgovorna wih;

– obezbediti stabilno finansirawe sistema odbraneradi odrìvosti projektovane strukture snaga;

– izgra|ivati fleksibilne, vi{enamenske, brzopokret-ne, savremeno opremqene snage, sposobne za izvr{avawezadataka u razli~itim vremenskim i prostornim uslovima;

– razvijati snage za reagovawe, glavne odbrambene sna-ge i snage oja~awa;

– dostizati potreban nivo interoperabilnosti sa oru-ànim snagama dràva ~lanica Natoa i PzM;

– teìti smawewu broja nivoa komandovawa, optimizo-vati broj upravqa~kih veza i precizno definisati nadle-`nost i odgovornost svih organizacijskih elemenata;

– novom strukturom snaga upravqati na osnovu princi-pa, procedura i metodologije strategijskog i operativnogplanirawa;

– uspostavqati instrumente ranog upozorewa i preven-cije krize i razvijati sistem upravqawa qudskim resursimakoji }e obezbediti potrebnu kadrovsku strukturu i odgovara-ju}i status pripadnika Vojske i omogu}iti wihovu socijaliza-ciju prilikom zavr{etka profesionalne vojne slu`be.

STRATEGIJSKO-DOKTRINARNI DOKUMENTIRadi razumevawa odnosa izme|u najvi{ih strategijsko-

doktrinarnih dokumenata definisani su osnovni pojmovi.Strategija nacionalne bezbednosti predstavqa op{te

programsko stanovi{te dràve u oblasti bezbednosti, ~ijomrealizacijom se {tite nacionalni interesi Republike Sr-bije od rizika i pretwi bezbednosti, u razli~itim oblasti-

ma dru{tvenog ìvota. Utvr|uju}i op{te okvire za za{titunacionalnih interesa, ona ~ini programski osnov za opera-cionalizaciju strate{kih opredeqewa dràve u izvodnimstrate{kim dokumentima i za ure|ewe funkcije bezbednosti,kroz delatnosti na svim nivoima organizovawa dru{tva.

Strategija odbrane je najvi{i strate{ki dokument uoblasti odbrane, u kome se defini{u stavovi o bezbedno-snom okruèwu, odbrambenim interesima, misijama VojskeSrbije, strukturi, funkcionisawu i razvoju sistema odbrane.

Strategijski pregled odbrane je polazni programski okvirza sredworo~no planirawe odbrane, efikasno upravqawe re-sursima odbrane, transparentnost poslova odbrane i izgrad-wu pretpostavki za demokratski civilni nadzor, profesiona-lizaciju i efikasnost Vojske u izvr{avawu misija i zadataka.Razra|uje se kroz Plan i programe razvoja i projekte .

Doktrina Vojske Srbije je osnovni doktrinarni doku-ment u kome se defini{u op{ta opredeqewa o vojnoj delat-nosti, organizovawu, pripremama, upotrebi i obezbe|ewuVojske u miru i ratu.

7/23/2019 033 Odbrana


TEMA

20 1. februar 2007.

sursa u definisanoj dinamici izgradwe novih sposobnosti. Tesposobnosti su uskla|ene sa prognoziranim finansijskim okvi-

rom i sa jasno definisanim organizacionim promenama.Nakon skoro dve decenije devastiranog sistema planirawa,Plan razvoja sistema odbrane radi se prvi put u na{oj praksistrategijskog planirawa. Wime se uspostavqa pouzdan instru-ment za realizaciju reforme sistema odbrane i za uspostavqa-we moderne civilno-vojne saradwe. Istovremeno, taj dokumentpredstavqa polazni osnov za izradu programa i projekata raz-voja, na sredworo~nom nivou, kao i za smernice za planiraweodbrane i planove, na godi{wem nivou planirawa u sistemu od-brane.

Plan razvoja sistema odbrane predstavqa operacionali-zaciju opredeqewa iz Strategijskog pregleda odbrane i obavezu-ju}i je dokumenat za sve organizacijske celine Ministarstva od-brane pri izradi drugih planskih dokumenta na sredworo~nom igodi{wem nivou.

Veoma bitan osnov za implementaciju Plana razvoja siste-ma odbrane i svih drugih strate{ko-doktrinarnih dokumenatapredstavqa nova normativno-pravna regulativa, koja je uskla|e-na sa Ustavom Republike Srbije. Na osnovu dokumenata strate-gijskog planirawa realizovano je programirawe razvoja i pla-nirawe razvoja na godi{wem nivou.

Programi razvoja mogu se, u zavisnosti od funkcije koju raz-ra|uju, operacionalizovati primenom razli~itih potprograma iprojekata. Svi dokumenti strategijskog planirawa su u funkcijiizgradwe potrebnih sposobnosti sistema odbrane.

NIVO NAPREZAWA

Nivo naprezawa vojnih snaga, mogu}nosti jednovremenog an-

gaòvawa i nivoi gotovosti za angaòvawe predstavqaju osnov zadefinisawe potrebnih snaga sistema odbrane radi adekvatnog od-govora na izazove, rizike i pretwe bezbednosti.

Predvi|awem nivoa naprezawa vojnih snaga stvaraju se po-~etne pretpostavke za definisawe potrebnih sposobnosti. Za re-alizaciju zadataka na sopstvenoj teritoriji neophodno je raspola-

OPERATIVNE SPOSOBNOSTI

Operativne sposobnosti Vojske Srbije ispoqavaju sekroz odvra}awe, izvo|ewe zdruènih operacija i interope-rabilnost na svim podru~jima delovawa snaga pri u~e{}u uizgradwi i o~uvawu mira u regionu i svetu. Definisane surazvojem me|usobno uslovqenih elemenata operativnih spo-

sobnosti:– raspoloìvost snaga – odre|ena je nivoom gotovosti

za wihovo angaòvawe;– sposobnost komandovawa – definisana je nivoom au-

tomatizacije procesa i aktivnosti u komandno-informacio-nim sistemima, na svim nivoima organizovawa. Ti komand-no-informacioni sistemi treba da budu interoperabilnisa sistemima vojski drugih dràva koje se nalaze u evroa-tlantskom bezbednosnom sistemu;

– sposobnost iskori{}ewa informacionog prostora – reprezentuje se kroz kapacitet, brzinu, kvalitet prikupqa-wa, obrade, prenosa i za{tite informacija od uticaja naefikasnost upotrebe snaga;

– sposobnost razme{tawa snaga i mobilnosti u zoni

operacija – odre|ene su kapacitetima transportnih mogu}-

nosti ili prevoèwa u zonu upotrebe snaga, ali i manevar-skim mogu}nostima u zoni izvr{avawa zadataka;

– efikasna upotreba snaga – ostvaruje se kroz opre-mqenost savremenim oru`jem i opremom i osposobqenostza uspe{no ostvarivawe ciqeva svih tipova operacija odniskog do visokog intenziteta. Naj~e{}e se ta sposobnostozna~ava sintagmom borbena efikasnost;

– odrìvost snaga – odre|ena je logisti~kom i borbe-nom autonomno{}u pri izvr{avawu razli~itih zadataka nanacionalnom nivou i u okviru u~e{}a u izgradwi i o~uvawumira u regionu i svetu;

– otpornost i za{tita snaga – jeste bazi~na sposobnosti preduslov za ispoqavawe drugih sposobnosti pri izvr{a-vawu zadataka. Ta sposobnost ima vojnotehnolo{ku dimenzi-ju kroz opremawe savremenom za{titnom opremom i kroz za-{titna svojstva sloènih borbenih sistema. Tako|e, nivootpornosti i za{tite snaga zavisi i od psihofizi~ke sta-bilnosti qudstva, kvaliteta obuke i osposobqenosti za pra-vovremenu i potpunu primenu borbenih postupaka i borbe-nih radwi, kojima se pove}ava sposobnost preìvqavawana boji{tu za pojedinca, elementarni borbeni sistem i za

sve vrste rodovskih i zdruènih jedinica.

gati sposobnostima za angaòvawe svih potrebnih snaga radiostvarivawa definisanih ciqeva. Kqu~ni pojmovi koji uti~u na

definisawe strukture snaga jesu nivo naprezawa i gotovost za an-gaòvawe.

Nivo naprezawa opisuje veli~inu snaga koje mogu biti an-gaòvane za izvo|ewe operacija. Skala nivoa naprezawa neukazuje na verovatno}u angaòvawa snaga, ve} je u funkciji de-finisawa potrebnih kapaciteta za adekvatno reagovawe na bez-

7/23/2019 033 Odbrana


Kroz modernizaciju organizacione strukture, opremawe sa-

vremenim oru`jem i borbenom opremom, te sprovo|ewem ospo-sobqavawa vojnika, komandi i jedinica, sinergijom pojedina~nihsposobnosti dobija se znatno ve}i kvalitet jedinica i ukupnaoperativna sposobnost za realizovawe dodeqenih misija i za-dataka. U skladu sa dru{tvenim potrebama za odre|enim nivoomoperativnih sposobnosti Vojske Srbije, neophodno je stalno pre-ispitivati i razvijati sistem vrednovawa elemenata operativ-nih sposobnosti, u stru~nom i vojnotehnolo{kom pogledu, za voj-nike, komande i jedinice.

MEHANIZMI I DINAMIKA REALIZACIJE

Realizacija Plana razvoja sistema odbrane obavezuju}a je zasve organizacione strukture Ministarstva odbrane i Vojske Sr-bije. Uspe{nost realizacije zavisi od mno{tva faktora koji uti~u

na proces organizacionih promena i dostizawe deklarisanih ciq-nih sposobnosti sistema odbrane. U najve}oj meri uspe{nost je od-

21

bednosne izazove, rizike i pretwe. Broj i trajawe operacijakoje je mogu}e izvoditi jednovremeno rezultat su veli~ine, ras-

poloìvosti i odrìvosti snaga angaòvanih u zemqi i u ino-stranstvu.

Gotovost za angaòvawe predstavqa vreme koje je potrebnoda jedinica bude spremna za razme{tawe sa mirnodopske lokacijeu rejon angaòvawa. Nivoi gotovosti su polazni parametri za de-finisawe mirnodopske popuwenosti qudstvom i balansirawe od-nosa aktivnog sastava, aktivne rezerve i pasivne rezerve. Tako|e,nivo gotovosti odre|uju i stepen mirnodopske popuwenosti opre-mom i zalihama, ispravnost tehnike i u~estalost obu~avawa neak-tivnog sastava jedinica.

Na osnovu procewenih izazova, rizika i pretwi bezbedno-sti i definisanih misija i zadataka Vojske, odre|ene su potreb-ne sposobnosti sistema odbrane, kao i snage za realizaciju tihsposobnosti.

Potrebne sposobnosti iskazane su ekvivalentom osnovnihtakti~kih-etalon jedinica ili sloènih borbenih sistema. Me|u-tim, treba imati u vidu da osnovni pokazateq vojnih sposobnostijesu operativne sposobnosti, kao sloèni kriterijum koji repre-zentuje uspe{nost pri izvr{avawu namenskih zadataka. Sam po-jam operativne sposobnosti i parametri koji ga odre|uju zasno-van je na rezultatima nau~nih istraìvawa istorije ratne ve-{tine i na doktrinarnim i iskustvenim pokazateqima vojski vo-de}ih dràva Nato.

U skladu sa novim misijama i zadacima Vojske Srbije potreb-no je da se kroz novi doktrinarni koncept, organizaciju, kvalitet-nu kadrovsku popunu, opremawe, obuku i status vojne profesije udru{tvu izgrade nove operativne sposobnosti. Te sposobnosti Voj-ske Srbije }e posebno u operacijama o~uvawa mira u regionu i

svetu pozitivno delovati na sadràj i dinamiku integracije celo-kupnog dru{tva u evroatlantske tokove.

PLAN RAZVOJA

Mehanizmi za realizaciju Plana razvoja sistema od-brane do 2010 . godine jesu:

– programi razvoja,– projekti, kao rezultat rada radne grupe Nato–Srbija

za reformu odbrane,– proces planirawa i revizije Programa Nato PzM

(PARP),– stabilno godi{we izdvajawe iz BDPza potrebe odbra-ne na planiranom nivou i konverzija vojnih nepokretnosti,

– efikasno izvr{no planirawe na godi{wem nivou nasvim nivoima organizovawa sistema odbrane,

– kontinuirano pra}ewe i evaluacija Plana razvoja sistema odbrane, programa i projekata,

– civilna demokratska kontrola procesa reformi, in-spekcija i efikasna kontrola u sistemu odbrane i

– odgovornost i stimulacija svih u sistemu odbrane kojiupravqaju procesom realizacije Plana razvoja sistema od-brane i programa razvoja , shodno ostvarenim rezultatima.

ORGANIZACIONE PROMENE

Organizacione promene u sistemu odbrane bi}e spro-vedene u dve faze: prva faza u toku 2007. godine, a drugafaza od 2008. do 2010. godine.

Period tokom 2007. godine predstavqa kriti~nu fazureforme sistema odbrane, s obzirom na to da }e ga, sa jednestrane, karakterisati izuzetno sloèni politi~ki, bezbed-nosni i materijalno-finansijski uslovi, a sa druge, sveobu-hvatnost i radikalnost promena.

U toku 2007. i 2008. godine izgradi}e se pretpostavkeza primenu novog sistema odbrambenog planirawa i buxeti-rawa kompatibilnog sa re{ewima u dràvama ~lanicamaevroatlantskih integracija. Period od 2008. do 2010. godi-ne predstavqa fazu reforme sistema odbrane, u kojoj }e do-}i do wegove su{tinske vrednosne promene u oblasti spo-

sobnosti Vojske za realizovawe dodeqenih misija.

POKU[AJI REVIZIJE ODLUKA

Sistem odbrane bi}e stalno izloèn poku{ajima revi-zije donetih odluka ili promena i korekcija definisanih re-{ewa. To je u teoriji, a i u praksi prepoznat postupak borbeza o~uvawe postoje}eg stawa, ste~enih pozicija ili privile-gija. êsto su takvi poku{aji motivisani li~nim razlozima,a poku{avaju se prikazati kao op{te dru{tvena potreba ilire{ewe od nacionalnog zna~aja.

7/23/2019 033 Odbrana


re|ena doslednim, pravovremenim i odgovornim sprovo|ewem ak-tivnosti od strane nosilaca, kao i od obezbe|ewa definisanihresursa.

Radi dosledne primene Plana razvoja sistema odbrane do 2010. godine u praksi neophodno je, u planskom smislu, izgraditidruga dokumenta planirawa, a u organizacionom smislu doslednosprovoditi i kontrolisati planirane aktivnosti.

Organizacione promene u sistemu odbrane traja}e vi{e go-dina, zbog ~ega je neophodno obezbediti wihov kontinuitet u in-stitucionalnom smislu, ali i upravqa~ke mere za wihovo spro-vo|ewe.

Planom razvoja sistema odbrane izraèno je opredeqeweRepublike Srbije da projektovani sistem odbrane bude raciona-lan i efikasan pri eliminisawu vojnih izazova, rizika i pretwibezbednosti i pri pruàwu pomo}i civilnim vlastima u suprot-stavqawu nevojnim pretwama bezbednosti, kao i da poseduje odgo-varaju}e sposobnosti za u~e{}e u mirovnim operacijama.

Samo reformisan sistem odbrane moè uspe{no da odgo-vori na nove izazove, rizike i pretwe bezbednosti. Na taj na~inon postaje vitalan element sistema nacionalne bezbednosti, ko-jim se {tite proklamovane dru{tvene vrednosti i nacionalniinteresi.

Pri izradi Plana i programa razvoja sistema odbrane uva-èna su teorijska, doktrinarna i primewena saznawa i iskustvadràva evroatlantske zajednice i dràva regiona, koje su zavr{i-le proces strategijskog planirawa odbrane.

Implementacijom Plana i programa razvoja realizova}e sesveobuhvatna promena sistema vrednosti, doktrinarno-normativ-ne regulative i strukture snaga. Uslov za uspe{nu implementacijuopredeqena iskazanih u strate{ko doktrinarnim dokumentima po-~iva na integraciji aktivnosti svih struktura sistema odbrane i

podr{ci odgovaraju}ih struktura dràve.Za uspeh reformskog procesa neophodno je stalno i efikasno

angaòvawe Ministarstva odbrane, ali i drugih resornih mini-starstava Vlade Republike Srbije, prvenstveno u primeni socijal-nog programa, modernizaciji, stambenom zbriwavawu pripadnikasistema odbrane i stavqawu vi{ka vojne imovine u funkciju re-{avawa tih problema.

Poseban uticaj na kontinuitet procesa organizacionih pro-mena i realizaciju Plana razvoja sistema odbrane ima iznos bu-xeta odbrane, koji je predvi|en na nivou 2,4 odsto BDP-a do 2010.godine. Svaka promena tog iznosa i nedoslednost u realizacijiMaster plana ili neredovnost finansirawa ugrozili bi mogu}-nost dostizawa definisanih sposobnosti sistema odbrane, a sa-mim tim i celokupan proces reforme.

Pukovnik prof. dr Mitar KOVA^na~elnik Uprave za strategijsko planirawe

TEMA

1. februar 2007.22

ISTRO[ENE REZERVE

Ve} dvadeset godina sistem odbrane je tro{io unutra-{we rezerve i do{ao do samog kraja. Svako nerazumevawenadle`nih institucija zakonodavne i izvr{ne vlasti u vezisa takvim poloàjem sistema odbrane moè biti pogubno zabudu}nost razvoja vojnih sposobnosti i za socijalni statusvojne profesije u dru{tvu.

Ipak posle dugog ~ekawa, verovatno je do{lo vreme dadràva pruì svu neophodnu podr{ku i pomo} u procesu or-ganizacionih promena i re{avawu mnogih problema radistvarawa povoqnijih uslova za one koji ostaju u sistemu od-brane i one koji }e ga napustiti u narednom periodu.

SASTANAK KOLEGIJUMA MINISTRA ODBRANE

RAZVOJODBRAMBENOG

SISTEMA DO 2010.Kolegijum ministra odbrane, na kome su izloèniPlan razvoja sistema odbrane do 2010. godinei pojedina~ni programi razvoja odbrambenogsistema, odràn je 23. januara u Klubu Vojskena Top~ideru

Sastanku su, pored ministra odbrane Zorana Stankovi}a,na~elnika General{taba Vojske Srbije general-potpukovnikaZdravka Pono{a, pomo}nika ministra za politiku odbraneSneàne Samarxi}-Markovi}, dràvnih sekretara odbrane

Zvonka Obradovi}a i Qubisava Todorovi}a, prisustvovali~lanovi kolegijuma ministra odbrane i na~elnika General{taba,

te na~elnici uprava i organizacionih celina Ministarstva isrpske vojske. Tematski kolegijum je organizovala Uprava za strate-gijsko planirawe Sektora za politiku odbrane Ministarstva.

Obra}aju}i se u~esnicima skupa, ministar Stankovi} je na-jpre naglasio da Plan razvoja predstavqa operacionalizaciju os-novnih opredeqewa na{eg odbrambenog sistema i Strategijskog pregleda odbrane . Planom se zaokruùje strate{ko-doktrinarniokvir organizacionih promena u sistemu odbrane i reforma do2010. godine, a istovremeno obezbe|uju uslovi za stabilno,efikasno i kontrolisano upravqawe tim procesima. Samo pri-menom savremenih standarda u strate{kom planirawu odbrane,istakao je ministar, i doslednom implementacijom Plana i progra-ma razvoja , sistem odbrane bi}e sposoban da odgovori na sloèneizazove, rizike i pretwe bezbednosti u Republici Srbiji, odnosnoda Vojska uspe{no realizuje dodeqene zadatke i misije.

Potom je o hronologiji izrade Plana razvoja sistema odbrane do 2010. godine i timovima koji su ga sa~inili govorilaSneàna Samarxi}-Markovi}. Na~elnik Uprave za strategijskoplanirawe pukovnik prof. dr Mitar Kova~ informisao je prisutneo su{tini i sadràjima Plana razvoja , o pretpostavkama zaodbrambeno planirawe, ali i o finansirawu razvoja sistemaodbrane u budu}nosti. Tako|e je naveo mehanizme i dinamiku premakojoj }e se odvijati Plan razvoja .

Nadle`ni iz Ministarstva odbrane i General{taba Vojske Sr-bije izloìli su pojedina~ne programe razvoja sistema odbrane do2010. godine, koji ~ine Plan razvoja . Tokom sastanka prezentovanisu programi organizacionih promena, opremawa, razvoja doktrinau Vojsci i sistema obuke, te inovirawa mobilizacijskih priprema.Prisutnima su izloèni i programi razvoja kontrole sposobnosti usistemu odbrane i u~e{}a u me|unarodnim mirovnim misijama,razvoja telekomunikaciono-informacionog sistema i civilno-vojnesaradwe. U~esnicima skupa su, tako|e, saop{tene novine u oblastiplanirawa, programirawa i buxetirawa sistema odbrane.

Na Kolegijumu ministra odbrane prikazani su i programirazvoja nau~noistraìva~ke delatnosti, me|unarodne vojne sarad-we, qudskih resursa, vojnog obrazovawa, sistema logistike, ali iprogrami izrade i dopune normativne regulative u sistemuodbrane, finansijske funkcije, infrastrukture, informisawa za-poslenih i javnosti.

Plan razvoja sistema odbrane do 2010. godine , kako je za-kqu~io ministar Zoran Stankovi}, posle otklawawa spornihre{ewa, u najkra}em vremenu usaglasi}e se na svim nivoima Min-istarstva odbrane i General{taba Vojske, te ugraditi u godi{weplanove, projekte i ostala planska dokumenta po kojima

funkcioni{e sistem odbrane. V. POÛ^

7/23/2019 033 Odbrana


23

U prisustvupredstavnika Mini-starstva odbrane,Ministarstva unu-tra{wih poslova,

Ministarstva zakapitalne investi-cije, Beogradskog iNovosadskog uni-verziteta, AMS Sr-bije i komandi jedi-nica Vojske Srbije,24. januara, u akci-ji pod nazivom Najbezbedniji voza~ u Mini-starstvu odbrane i Vojsci Srbije , progla{e-ni su najuspe{niji voza~i za pro{lu godinu.

To laskavo priznawe pripalo je Draga-nu Petkovi}u, civilnom licu na slu`bi u Ko-mandi kopnenih snaga, i Branku Veskovi}u,desetaru po ugovoru u Specijalnoj brigadi

Vojske Srbije. Prigodnu sve~anost, organi-

zovanu povodom do-dele priznawa naj-uspe{nijim voza~i-ma, otvorio je pu-kovnik dr Slobo-

dan Markovi}, po-mo}nik ministraodbrane za materi-jalne resurse.

Uru~uju}i do-bitnicima nov~anenagrade i plakete,na~elnik General-

{taba VS general-potpukovnik Zdravko Po-no{ podsetio je da je pro{le godine vojnimvozilima prevaqeno vi{e od 25 miliona ki-lometara i prevezeno oko 550.000 tona ra-znog materijala, pri ~emu je bezbednost voj-nog saobra}aja ostala na zavidnom nivou – upore|ewu sa 2005. godinom, bilo za oko 26

odsto mawe saobra}ajnih nezgoda.

V. R.

>>> CRKVAODLIKOVALA VAQEV-SKU BRIGADU – U Vaqevu u Kasarni “Vojvo-da @ivojin Mi{i}”, u prisustvu mnogobroj-nih visokih zvanica, 15. januara obeleènje Dan Vaqevske motorizovane brigade izsastava Operativnih snaga Vojske Srbije.

Obeleàva se u spomen na 15. januar1883, kada je donet Zakon o Vojsci Kraqe-vine Srbije na osnovu koga je u sastav tada-{we Drinske divizije u{ao i vaqevski Pe-ti pe{adijski puk “Kraqa Milana”, ~ijeborbene tradicije nastavqa i neguje ovaelitna jedinica.

Povodom Dana jedinice, vaqevski epi-skop Milutin, u ime vaqevske eparhijeSPC, dodelio je Vaqevskoj brigadi ordensvetog vladike Nikolaja Velimirovi}a.

êstitke svim pripadnicima tog sasta-va uputio je wen komandant pukovnik MilanNedeqkovi}, ujedno najavquju}i da }e bri-gada, u okviru plana reforme Vojske Srbi-je, do kraja juna ove godine prerasti u 4. re-gionalni nastavni centar za obuku vojnikana sluèwu vojnog roka, i da }e u kasarnibiti formiran bataqon profesionalaca iartiqerijsko-raketni divizion iz sastavaDruge brigade Kopnene vojske.

êstitke su uputili i dràvni sekre-tar za qudske resurse u Ministarstvu od-brane, general-major u penziji Qubisav To-dorovi} i komandant Operativnih snaga pu-kovnik Aleksandar @ivkovi}. (D. S.)

>>> REAGOVAWE NA PISAWEFONDA ZA HUMANITARNO PRAVO – Po-vodom pisma Fonda za humanitarno pravo,upu}enog predsedniku Republike Srbije, aobjavqenog u listu ”Danas” od 20. januara2007, o navodnom progonu potpukovnikaLaki}a \orovi}a, Ministarstvo odbraneukazuje da su svi pripadnici Ministarstvai Vojske Srbije slobodni i obavezni da iz-nose svoja saznawa o ratnim zlo~inima ida svedo~e pred Ha{kim tribunalom, ukoli-ko budu pozvani, pa su potpuno neta~ne ineosnovane tvrdwe koje se iznose u navede-nom pismu u vezi sa Ministarstvom i Voj-skom Srbije.

Protiv potpukovnika Laki}a \orovi-}a pokrenut je disciplinski postupak iskqu-~ivo zbog neovla{}enog istupawa u javno-sti, a tvrdwe koje se tim povodom iznose –jednostavno nisu ta~ne. Napomiwemo da

svaka iole ozbiqnija organizacija kod nasi u svetu, civilna ili vojna, disciplinskisankcioni{e neovla{}ena istupawa svojihpripadnika u javnosti i izno{ewe neta~nih~iwenica. U ovom slu~aju re~ je o po{tova-wu zakona, za {ta se, nadamo se, zalaè iFond za humanitarno pravo.

Du{ebri`ni~ki stavovi i poku{aji dase disciplinski postupak poveè sa svedo-~ewem pred Ha{kim tribunalom, osim {tosu neta~ni, pokazuju i dozu neprincipijel-nosti u vezi sa po{tovawem zakona.

Kona~no, postaje izli{na svaka pole-mika sa pojedinim institucijama koje, u po-sledwe vreme, kao da svoju svrsishodnostpoku{avaju da opravdaju neargumentovanim

napadima na Vojsku Srbije i time zadobijuprostor u medijima.

A K C IJ A “ N AJ B E Z B ED N I JI V O Z A^ ”

Mladi majstori te-kvonda, posle nedavne de-monstracije tog atraktiv-nog korejskog borila~kogsporta u novobeogradskojHali sportova, posetilisu 15. januara Vojni muzejna Kalemegdanu.

Osamnaest mladihkorejskih sportista bili

su u~esnici velike pre-zentacije “tekvondo” bo-rila~ke ve{tine, koja jebila veoma pose}ena, apromoteri tog sporta na-i{li su na srda~an pri-jem kod publike i sportskih organizacija uSrbiji. U znak dobrodo{lice korejskimsportistima, Vojska Srbije je, zajedno saAmbasadom Republike Koreje, organizova-la posetu Vojnom muzeju.

Vojni muzej, koji ~uva vredne predmeteiz bogate vojni~ke tradicije srpskog naro-da, otvorio je svoja vrata gostima iz Korejekako bi saznali vi{e o oslobodila~kojborbi na{ih predaka. Posetioci su iska-zali naro~ito zanimawe za predmete iz pe-rioda ratovawa hladnim oru jem, kome se u

korejskoj tradiciji poklawa velika pa`wa.Potpredsednik Svetske tekvondo fe-

deracije Jung Ki Co istakao je, na kraju po-sete, da je stekao utisak da su srpski i ko-rejski narod imali sli~nu istorijsku sudbi-nu u stalnoj borbi za opstanak i u otporustranim zavojeva~ima. Gospodin Jung Ki Coje dodao da smatra da pripadnici takvihmalih, “ali ìlavih” naroda treba da po-znaju borila~ke ve{tine, kao {to je tekvon-do, jer ih one u~e neophodnoj disciplini i~ine ih izdr`qivijim. A. A.

SEMINAR OBAVE[TAJACA U HRVATSKOJNa ~etvorodnevnom seminaru vojnih obave{tajaca, organizovanom sredinom janu-

ara u istarskom gradu Puli, pored pripadnika vojske Hrvatske i Makedonije, u~estvo-vali su i oficiri Vojske Srbije.

Organizator seminara odrànog od 16. do 19. januara bila je Kancelarija zasaradwu evropske komande SAD (US EUCOM).

Tema seminara bila je Vojnoobave{tajna podr{ka mirovnih operacija. Predava~isu bili potpukovnici Skot [u i Timoti Kamenar i major Xon êndler iz Nacionalnegarde Minesote.

Pored teorijske nastave, vojni obave{tajci Hrvatske, Makedonije i Srbije imalisu priliku i da re{avaju prakti~ne zadatke u vezi sa analiziranim sadràjima.

Branko Veskovi} Dragan Petkovi}

VOJNI MUZEJ UGOSTIO KOREJSKE SPORTISTE

UKRATKO

7/23/2019 033 Odbrana


POVODI

24

O B E L E @ E N D A N N O V I N S K O G C E N T R A “ O D B R A N A ”

1. februar 2007.

IZVOR POUZDANEINFORMACIJESamo u protekloj

godini magazin

“Odbrana” citiran je

u medijima vi{e od

150 puta, a najvrednija

priznawa za na{ rad

dobili smo od kolega

novinara koji prate

sistem odbrane zemqe

i kojima je ova novina

postala nezaobilazno

{tivo, neretko i

izvori{te ideja za

nove teme, analize i

istraìvawa

Prisustvo velikog broja gostiju, me|u kojima su bili ministar odbraneZoran Stankovi} i na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{, doìvqavamo kao podr{ku u nastojawi-ma da ispunimo misiju i zadatke koje smo zacrtali pre skoro godinudana, kada je iza{ao prvi broj na{e novine, rekao je potpukovnikSlavoqub

Markovi}, direktor i glavni i odgovorni urednik ”Odbrane” na po~etkusve~anosti odràne 24. januara u Domu Vojske Srbije, povodom Dana No-vinskog centra ”Odbrana”. On je dodao i da je u po~etku jedan od najva-`nijih zadataka bio da magazin postane novina kojoj se veruje, zbog toga{to u javnosti iznosi proverene, ta~ne i pouzdane informacije, {to smo,nadamo se, i postigli.

MEDIJSKI ASPEKT ODBRANE

U svom pozdravnom govoru ministar odbrane je rekao da je “Odbra-na” ozbiqna i objektivna novina koju ~itaju pripadnici sistema odbrane,ali i oni izvan wega: “U sveukupnoj reformi sistema odbrane medijskiaspekt veoma je vaàn a Ministarstvo odbrane, preko Uprave za odnosesa javno{}u, u svakodnevnom kontaktu sa novinarima èli da javnostiobezbedi pravovremene i adekvatne informacije o radu Ministarstva.@elimo da zainteresujemo relevantnu javnost za odbrambenu problema-tiku jer time uti~emo na podizawe svesti o tome koliko su reforma si-stema odbrane i ~lanstvo u Partnerstvu za mir zna~ajni za celokupnutranziciju dru{tva i pridruìvawe Evropskoj uniji. Gra|ani Srbije tre-ba da budu svesni da je Vojska pokreta~, a ne ko~ni~ar tog procesa”, re-kao je ministar Stankovi}.

Na sve~anosti su dodeqena priznawa najuspe{nijem sportisti i

sportskoj ekipi Vojske Srbije u 2006. godini, najuspe{nijem novinaru isaradniku magazina “Odbrana”.

7/23/2019 033 Odbrana


@iri kojim jepredsedavala na{anajboqa atleti~arkaOlivera Jevti}, zanajuspe{nijeg sporti-

stu izabrao je kik-boksera Dragana Mi-}i}a, potporu~nika uSpecijalnoj brigadi.Pehar mu je uru~iotrostruki pobednik una{oj akciji alpini-sta Dragan Ja}imovi},dok je najboqoj sport-skoj ekipi u 2006. go-dini, padobranskojekipi Vojske Srbije“Nebeske vidre” pe-har uru~io ministar

Zoran Stankovi}.NOVINAR

I SARADNIKGODINE

Za najuspe{ni-jeg novinara u 2006.godini kolegijum gla-vnog urednika maga-z in a “ Od br an a”proglasio je potpu-kovnika mr ZoranaMiladinovi}a, do-pisnika iz Ni{a. Onse u magazinu “Od-brana” tokom 2006.godine posebno ba-vio kqu~nim temamareforme vojske i si-stema odbrane, za-tim istraìvawimava`nih pitawa zapravilno i bezbednofunkcionisawe voj-ne organizacije ipojedinim aktuelnimtemama koje se odno-se na posledice rat-nih dejstava na ovim

prostorima. Zapa-

25

NAGRADA IVAN MARKOVI]

Posebno mesto u sve~anosti kojom smo obeleìliDan Novinskog centra “Odbrana” imala je promocijanovinarske nagrade koja }e nositi ime na{eg kolegeIvana Markovi}a, ~ije se novinarko pero prerano za-ustavilo 2003. godine.

Nagrada }e se dodeqivati za prilog o Vojsci Sr-bije i sistemu odbrane objavqen u toku godine u doma-}im {tampanim i elektronskim medijima, a za 2007.bi}e dodeqena na sve~anosti 24. januara 2008. Veru-jemo da }e tako novinari koji prate aktivnosti u siste-mu odbrane biti dodatno motivisani za jo{ kvalitet-niji rad.

Potpukovnik Zoran Miladinovi},najuspe{niji navinar

Aleksandar Mutavxi} - najboqi saradnik u 2006. godini

ène su i wegove reportaè sa juga Srbije, iz Kopnene zonebezbednosti i iz kosovsko-metohijskih srpskih enklava. U prote-kloj godini Zoran Miladinovi} se potvrdio i na nau~nom planu,

stekav{i titulu magistra kwièvnosti. Nagradu mu je uru~io za-stupnik na~elnika Uprave za odnose sa javno{}u potpukovnik Zo-ran Puha~.

Najboqem saradniku magazina “Odbrana” u 2006. godinidr Aleksandru Mutavxi}u nagradu je uru~io glavni i odgovorniurednik magazina potpukovnik Slavoqub Markovi}. Lekar, spe-cijalista za uho, grlo i nos, Aleksandar Mutavxi} pokazao je dase odli~no razume i u naoruàwe, analiziraju}i wegovo kori-{}ewe u aktuelnim ratnim sukobima u svetu. Tokom protekle go-dine bavio se iskustvima iz ratova u e~eniji i Avganistanu, ute-mequju}i rubriku u na{oj novini u kojoj smo objavili zanimqivaiskustva sa svetskih rati{ta.

Povodom Dana na{e ku}e u maloj galeriji Doma Vojske otvo-rena je izlo`ba karikatura stalnog saradnika “Odbrane” Niko-

le Ota{a, koji je samo u 2006. godini dobio devet me|unarodnihnagrada za karikaturu.

S. SAVI]Snimili D. BANDAi G. STANKOVI]

Potporu~nik Dragan Mi}i}, najboqi sportista Vojske Srbije u 2006. godini

Sve~anosti u Centralnom domu Vojske prisustvovale su brojne visoke zvanice i gosti

7/23/2019 033 Odbrana


26

Na~elnik Uprave za infrastrukturu Ministarstva odbrane pukovnikmr Veselin [pawevi}, diplomirani gra|evinski inèwer, na po-~etku kaè da nije zadovoqan dinamikom realizacije onoga {to jeprecizirano u Master planu, a koji je, podse}amo, juna pro{le go-dine usvojila Vlada Republike Srbije. Re~ je o 447 nepokretnosti ikompleksa koje koristi Vojska, odnosno Ministarstvo odbrane, a

koji su progla{eni neperspektivnim za wih.Naime, kako je predvi|eno tim planom, ove Vojsci nepotrebne ne-

pokretnosti trebalo je, po trì{nim uslovima, ili zameniti sa lokal-nim samoupravama za vojne stanove, ili putem tendera prodati zain-teresovanim tre}im licima. Me|utim, iako je u po~etku bilo ohrabru-ju}ih nagove{taja da }e se realizacijom Master plana brè re{itiproblemi u VS i MO, a samim tim i materijalno pospe{iti reformaodbrambenog sistema, vi{e od {est meseci posle po~etnog zanosa, iz-gleda da je negde ne{to – zapelo i stalo.

Bio je to povod da upitamo pukovnika [pawevi}a {ta se doga|a sarealizacijom Master plana, koji ga problemi prate i za{to se do sada,od predvi|enog, malo toga i – prodalo?

– Malo se, u po~etku, ishitreno najavilo {ta bi sve trebalo proda-

ti ili razmeniti, po trì{nim kriterijumima, od vojne nepokretne imo-vine, pro{le godine. Po tom planu trebalo je pomenute nepokretnosti

1. februar 2007.

Velika o~ekivawa,pa i neke odu{evqenenajave kako }erealizacijom Master

plana, u finansijskomsmislu stvari krenutinaboqe zaMinistarstvo odbranei Vojsku, posle prvih{est meseci primenetog plana, sada }emorati da splasnu.Jer od velikih prodajatzv. vojne imovine,za sada je veoma malotoga i ostvareno upraksi. Za{to?

BEZ NOVIH

VLASNIKA

VOJNENEPOKRETNOSTI

O D B R A

N A

BEZ NOVIH

VLASNIKA

7/23/2019 033 Odbrana


27

gradwa oko 140 stanova, od ukupno 560planiranih. Op{tina je zainteresovanada Ministarstvu proda te stanove, alibudu}i da Master plan ne predvi|a ku-povinu, ve} samo razmenu nepokretno-sti, te da op{tina Grocka ima i obavezuda dokaè {ta je, zaista, u svemu tomeweno vlasni{tvo, sklapawe tog posla je

u proceduri. Drugim re~ima, za sada,moram to otvoreno da kaèm, nemamo go-tovo nijednu ozbiqnu ponudu za razmenuod na{ih op{tina – napomiwe [pawe-vi}.

On kaè da je neposrednom pogod-bom nedavno prodat vojni kompleks uUgrinova~koj ulici u Zemunu PTT Srbijiza oko 340 miliona dinara. Taj novac }e,prema zakqu~cima Vlade, najpre bitievidentiran na uplatnom ra~unu buxetaRepublike Srbije i, kako o~ekuju u tojupravi, uskoro i prenet na ra~un MO,mada je i ranije prebacivawe sredstavai{lo veoma sporo. Od tog novca, po{to

je u MO formirana komisija na ~elu sa dràvnim sekreta-rom, deset odsto }e i}i za socijalni program, a od ostalogdela 60 odsto za nabavku vojnih stanova, dok bi se ostatakupotrebio za modernizaciju i opremawe Vojske.

– Me|utim, mi smo u obavezi da najpre od tog dobijenognovca finansiramo zapo~etu izgradwu vojnih stanova. Pod-seti}u samo da je na Beànijskoj kosi jo{ davne 1991. godi-ne zapo~eta izgradwa vojnih stanova, za koje je oko 400 pro-fesionalnih pripadnika Vojske, pre {est-sedam godina, do-bilo pravosna`na i izvr{na re{ewa, ali se, eto, do danasnisu uselili, jer ti stanovi nisu gotovi, a neki nisu ni po-

27

najpre ponuditi lokalnim samoupravamai institucijama koje rade sa sredstvimau vlasni{tvu dràve. U tom smislu upu-tili smo vi{e od 70 dopisa op{tinamakoje su se, posle toga, izja{wavale o na-{im ponudama. I, sve su op{tine bilezainteresovane za vojne nepokretnosti,ali je problem bio u tome {to nisu ima-

le ili {ta konkretno da razmene (sta-nove) ili da to plate – kaè na~elnik[pawevi} i precizira da su i same lo-kalne samouprave bile zate~ene tom si-tuacijom jer za to u svojim buxetima nisuimale planirana sredstva.

ZASTOJ

ODLA@E RE[EWA

Prema re~ima na~elnika, jedino jeSubotica, u svom pro{logodi{wem buxe-tu, planirala deo sredstva za tu namenu.Tim povodom delegacija Uprave za infr-strukturu Ministarstva odbrane razgle-

dala je ponu|ene stanove u Subotici i eventualna zamenatih nepokretnosti sada je u proceduri.

Sagovornik napomiwe da je u Gorwem Milanovcu DomVojske razmewen za deset stanova, ali da ta op{tina do sa-da jo{ nije ispunila svoju obavezu, tako da se sada traìizlaz iz takve situacije. Rok za razmenu nepokretnosti ve-rovatno }e biti produèn do novembra ove godine, pa osta-je da se vidi da li }e op{tinari ispuniti svoje ugovoreneobaveze prema MO.

– Nedavno smo ministar odbrane Zoran Stankovi} i jabili u Grockoj, gde je u nasequ “Kluz” zapo~eta i prekinuta

Na~elnik Odeqewaza planirawe, izgradwui odràvawe nepokret-nosti u Upravi za infra-strukturu MO pukovnikSlobodan Dimitrijevi},dipl. gra|evinski inè-wer, kaè da je u posled-we vreme na adresu Ka-bineta ministra odbra-ne stiglo mnogo pred-stavki, ali i toj upravi iSrpskoj banci, a povo-

dom znatnog pove}awaotplatnih rata na imezajmova koje su zaposle-ni u Vojsci i MO dobili

za re{avawe stambenog pitawa.– Re~ je o zajmovima koji su dobijeni na osnovu Pravil-

nika o na~inu i kriterijumima za davawe stanova u zakup i dodeqivawe stambenih zajmova za re{avawe stambenih pi-tawa zaposlenih u SMO i VJ (SVL broj 18 iz 1995. godine).Tim pravilnikom, u ~lanu 67, propisano je da se mese~ne ra-te za otplatu zajma uskla|uju u {estomese~nom obra~unskomperiodu sa kretawem prose~ne ugovorene cene izgradwekvadratnog metra stana. Me|utim, kako je navedenim ~lanomprecizirano, ta promena i uskla|ivawe koeficijenta ne

sme da bude ve}a od visine rasta prose~ne neto zarade u

privredi Republike Srbije za obra~unski period. Svakiugovor o dodeli zajma je definisao ovu obavezu. Problemje, me|utim, nastao tako {to od 2000, gotovo sedam godina,nije vr{ena revalorizacija koeficijenta za otplatu zajmatako da su mese~ne rate i ostatak duga ostali nepromeweni.Nelogi~no je bilo i to da onima koji su otkupqivali stanstalno raste i rata i dug, a da onima koji su uzeli pomenutizajam mese~na rata sve vreme stoji u mestu. Zato je formi-rana komisija koja je preispitala celu tu stvar i zakqu~ilada se ova gre{ka mora ispraviti i da se mese~na otplatnarata mora redovno revalorizovati u {estomese~nom obra-~unskim periodima. Od Republi~kog zavoda za statistikupribavqeni su svi pomenuti relevantni zvani~ni podaci ta-

ko da smo mogli da izvr{imo tu korekciju korektno i izra-~unamo koji je to sada stvarni koeficijent za Beograd, NoviSad i Srbiju. To pove}awe mese~ne rate zajma je, me|utim,vrlo negativno iznenadilo na{e kolege, po na{em mi{qewuneopravdano. Zna~i, oni su posledwih {est-sedam godinapla}ali istu ratu zajma i sada je do{lo vreme da se to is-pravi za ubudu}e. Tako su sada mese~ne rate za, recimo, Be-ograd pove}ane za 35 posto, za Novi Sad 52, a u Republiciza 70 posto. Te izmene smo dostavili Srpskoj banci 2. no-vembra pro{le godine, a ona vr{i usluge za potrebe Mini-starstva odbrane, tako da }e ukupno 543 korisnika ovihstambenih zajmova od sada morati da pla}aju revalorizova-ne mese~ne rate {to bi bilo u skladu sa zakqu~enim ugovo-rima o dodeli zajma i prema navedenom pravilniku – kaè

pukovnik Slobodan Dimitrijevi}.

Veselin [pawevi}

Slobodan Dimitrijevi}

REVALORIZACIJA ZAJMOVA

7/23/2019 033 Odbrana


1. februar 2007.28

~eli da se grade, pa }emo prvo morati to da finansiramo –obja{wava pukovnik [pawevi} i dodaje da se od novca odprodaje vojne nekretnine u Ugrinova~koj ulici moè finan-sirati tek oko 25 odsto stanova na Beàniji.

“PREBIJAWE” DUGOVA

Pitamo za zgradu u Katani}evoj 15, odnosno da li jeistina da }e wu kupiti EPS?

– Istina je da se EPS nedavno pojavio kao potencijalnikupac celog kompleksa u Katani}evoj ulici u Beogradu, kojiiznosi oko 16.000 kvadrata. Svojevremeno je taj komplekstrebalo da kupi jedna ameri~ka firma za 16 miliona evra,ali je sve propalo zato {to sam proces te kompenzacije nijebio dovoqno transparentan… Posle toga bila su raspisa-na dva tendera za istu lokaciju, ali se na wih niko nije ja-vio. Procena Poreske uprave je tada bila da taj kompleksvredi 23 miliona evra. Sada imamo ozbiqnog kupca sa ja-

snim namerama. EPS je za kompleks u Katani}evoj ponudio18 miliona evra, s tim da se deo plati “prebijawem” duga.âk su nam za taj dug ponudili i popust od 15 odsto. Me|u-tim, u posledwi mesec i po dana ti razgovori su zastali. Za-{to, te{ko je re}i, mada se na{ dug prema EPS-u, u me|u-vremenu, smawio na svega sto miliona dinara, {to jeste ve-liki novac, ali u su{tini mali kada je re~ o vrednosti na-{eg kompleksa. Uglavnom, ti pregovori sa EPS-om su za sadastali – kaè na~elnik Uprave za infrastrukturu MO i do-daje da, uprkos svim problemima, oni i daqe pripremaju do-kumentaciju za tendere.

Prema re~ima [pawevi}a, oni ve} sada imaju ugovore-nu izradu 106 licitacionih elaborata, a u toku je ugovara-we jo{

wih 92, koji }e biti dostavqeni Republi~koj direkciji zaimovinu.

– Ovih dana }e u listu “Politika” biti objavqeni ten-deri za prodaju na{ih 17 poslovnih prostora, od toga 13 uBeogradu, jedan u Novom Sadu, jedan u Smederevskoj Palan-ci, dva u Ba~koj Topoli i ~etiri vojna kompleksa: “U{}e” kod

Kraqeva, jedan u Beloj Crkvi, odnosno tamo{wi Dom Vojskeza koji se, posle prvog neuspe{nog, sada raspisuje novi ten-der, kompleks “Ulica {este li~ke” Koceqeva i kompleks “Se-lo Mislo|in” kod Obrenovca.

Na kraju, pitamo pukovnika za{to je tako malo intere-sovawe za vojne nepokretnosti? Da li su, mo`da, procenevrednosti tih nepokretnosti Poreske uprave visoke ili jene{to tre}e po sredi?

Pukovnik [pawevi} odgovara:– Za to postoje dva razloga: ovo {to je do sada od voj-

nih nepokretnosti bilo na tenderima nije bilo previ{eatraktivno za kupce. I, drugo, poslovni prostori koji su dosada nu|eni, izgleda da su bili preceweni. Tre}i razlog, pomom mi{qewu, ne postoji.

Bilo kako bilo, velika o~ekivawa, pa i neke odu{evqenenajave kako }e realizacijom Master plana, u finansijskom smi-slu, stvari krenuti naboqe za MO i Vojsku, posle tih saznawa,verovatno }e splasnuti. S druge strane, zastoj u tom velikomposlu ima}e za posledicu, sasvim sigurno, usporavawe i re-forme Vojske i celog odbrambenog sistema, dok }e za vojne bes-ku}nike to zna~i samo produàvawe agonije i besperspektivno-sti koja, opet, ne moè trajati beskona~no.

Ho}e li naredni period za realizaciju dela Masterplana biti povoqniji za Vojsku i MO, ostaje da se vidi.Ono {to je za sada evidentno jeste to da se taj plan pro-{le godine nije proslavio i da zato treba uloìti i do-datnog znawa i truda kako bi se, mawe-vi{e, cela stvarpokrenula sa sada{we mrtve ta~ke.

Du{an MARINOVI]Snimio Goran STANKOVI]

Na~elnik Vojnogra-|evinskog centra “Beo-grad” potpukovnik Mi-lovan Ostoji}, dipl.gra|evinski inèwer,

povodom nedavnog po-ve}awa zakupnina zastanova koje koristeprofesionalni pri-padnici MO i VojskeSrbije kaè:

– Do juna 2006. go-dine mese~ne zakupni-ne za stanove koji su ustambenom fondu MOi Vojske odre|ivao jeSavet ministara tada-

{we dràvne zajednice SCG. Zakupnina se odre|uje tako{to se mnoì povr{ina stana sa brojem bodova i sa od-

re|enim koeficijentom. Vojnogra|evinski centar “Beo-grad” odre|uje samo povr{inu stana i broj bodova, i toje fiksni parametar. Me|utim, od juna 2005. odre|iva-we tih zakupnina pre{lo je na republi~ki nivo, pa se ivisina tih zakupnina sada odre|uju na osnovu koefici-jenta za izra~unavawe mese~ne zakupnine za kori{}ewestanova koje utvr|uje ministar za kapitalne investicijeRepublike Srbije.

Od 1. jula 2006. koeficijente za izra~unavawe vi-sine mese~ne zakupnine za kori{}ewe stana u dru{tve-noj, dràvnoj i svojini gra|ana Srbije odre|uje pomenutoministarstvo, {to je i objavqeno u “Slu`benom glasnikuRS” broj 82 od 29. septembra 2006. godine. Drugim re~i-

ma, za stan od oko 67 kvadrata iz stambenog fonda MOzakupnina je decembra 2005. iznosila 1.733,72 dinara,da bi se krajem tek minule godine pove}ala na – 4.563,57dinara. To pove}awe koeficijenta, od jednog do drugog de-cembra, iznosilo je 163 posto, {to zna~i da su zakupnineposkupele ukupno 2,63 puta.

Potpukovnik Ostoji} precizira:– Re~ je o oko 6.000 korisnika tzv. vojnih stanova u

Srbiji i treba re}i da smo mi, kao izvr{ni organ, samodu`ni da sprovodimo zakon i propise Republike, za {taje, u ovom slu~aju, nadle`no Ministarstvo za kapitalneinvesticije koje, ina~e, dva puta godi{we i odre|uje visi-nu tog koeficijenta. Pove}awe zakupnine za garaè tako-|e se utvr|uje u skladu sa pove}awem koeficijenta, pri

~emu su samo za jedan mesec, u periodu jun–jul 2006. godi-ne, zakupnine pove}ane za 34,77 posto, a garaà u sasta-vu stana za jo{ 20 posto, tako da danas imamo veliki brojzahteva za vra}awe gara`nih mesta i garaà, {to jasnopokazuje da zakupci vi{e ne mogu to da plate. Poenta ce-le ove pri~e je u tome da Uprava za infrastrukturu MOnije svojevoqno podigla cenu ovih zakupnina ve} da se todogodilo zbog usagla{avawa sa republi~kim propisima.

Milovan Ostoji}

POVE]ANE ZAKUPNINE VOJNIH STANOVA

7/23/2019 033 Odbrana


29

Na teritoriji op{tina Bujanovac iVrawe na jugu Srbije, specijalne ekipe Mi-

nistarstva odbrane Srbije po~ele su 18.januara da uklawaju mine i kasetne bombezaostale iz bombardovawa Natoa 1999. go-dine.

[ef Odseka za odbranu u BujanovcuAlija Aslani rekao je agenciji Beta da }eekipe Ministarstva odbrane obi}i ataresela \or|evac, u op{tini Vrawe, i selaSrpska Ku}a i Oslare, u op{tini Bujano-vac, gde su prime}ene ve}e koli~ine zaosta-lih mina i kasetnih bombi.

Na podru~ju op{tina Bujanovac, Vra-we i Pre{evo registrovano je vi{e loka-cija, na nekoliko desetina hektara ukupnepovr{ine, na kojima je otkrivena ve}a ko-li~ina mina i bombi.

Osim Ministarstva odbrane, u poslo-vima uklawawa ubojnih sredstava u~estvuje

i nevladina organizacija Norve{ka narod-na pomo}.

Na~elnik radiolo{ke za{tite beo-gradskog Instituta za medicinu rada Rado-mir Kova~evi} izjavio je da je, posle bom-bardovawa Natoa 1999. godine, povi{enaradijacija utvr|ena na 112 mesta u Srbijii Crnoj Gori, “iako zvani~nici Natoa, u iz-ve{tajima do kojih smo do{li, mnoge od tihlokacija ne pomiwu, dok za neke tvrde da natom podru~ju nisu kori{}ene bombe sa osi-roma{enim uranijumom”. On je naglasio dasu obavqena ispitivawa (posle 2001. godi-ne) “na ~etiri grupe oficira Vojske Srbijei Crne Gore, na dve grupe u kojima je bio 41gra|anin na jugoistoku Srbije, na visorav-ni kod mesta [trpci i u okolini Novog Pa-zara”, te da je, me|u pregledanima, “uo~enporast malignih oboqewa – kao direktnaposledica ozra~ewa”.

SANACIJATERENAU ]UPRIJI I PARA]INUSpecijalizovane ekipe Ministarstva

odbrane i Vojske Srbije, formirane zapretraìvawe, pronalaèwe, obeleàva-we i uni{tavawe neeksplodiranih ubojnihsredstava (NUbS), nastavile su radove nasanaciji terena na teritoriji op{tina]uprija i Para}in.

Na teritoriji dveju op{tina ukupnosu prona|ena 7.044 komada NUbS, uni{te-no je 6.639, a obeleèno i pripremqenoza uni{tewe 405 komada.

Povr{inski je pretraèno 495 hek-tara obradivih povr{ina i oko 40 hekta-ra {umskih, {to u proseku ~ini 67 postoukupne povr{ine zone pretrage.

Posledwih dana teì{te angaòva-wa ekipa za sanaciju terena bilo je nauòj zoni oko centra eksplozije u op{tini

Para}in. Pretraèn je i o~i{}en teren urejonu jezera, ju`no od skladi{ta, uni{te-na su NUbS na zate~enim lokacijama i ufugasama na privremenom poligonu zauni{tavawe.

Pored navedenih aktivnosti, dodatnespecijalizovane ekipe Ministarstva od-brane, Tehni~ko-remontnog zavoda Kraguje-vac i Vojske Srbije nastavile su radove natehni~kom pregledu i preduzimawu drugihmera vezanih za neeksplodirana ubojnasredstva u skladi{tu. Ekipa Vojnogra|evin-ske ustanove Beograd nastavila je radovena krovnim konstrukcijama “Para}inskih

utrina”, radi stvarawa bezbednosnihuslova za izno{ewe preostalih NUbS.

UKLAWAWE ZAOSTALIH MINA

RADNICIKRU[IKANISU OZRAÊNINa~elnik radiolo{ke za{tite u

beogradskom Institutu za medicinu ra-da “Dr Dragomir Karajovi}”, RadomirKova~evi} izjavio je da ~etvoro radnikavaqevskog “Kru{ika” nije bilo ozra~e-

no osiroma{enim uranijumom. On je nakonferenciji za novinare preciziraoda su analize, pregledi i ispitivawapotvrdili da kod radnika, za koje se sum-walo da su ozra~eni, “nisu uo~ene ninajmawe anomalije”, ali da su za maj ovegodine zakazani kontrolni pregledi –“za svaki slu~aj”.

Generalni direktor “Kru{ika” Jo-van Davidovi} ponovio je, tako|e, da suu “Kru{iku” rakete sa osiroma{enimuranijumom bile propisno upakovane usanducima sa olovnim oja~awima, te dasu u betonskom bunkeru “bile propisnoskladi{tene”.

IZVOZNI PLANOVI”PRVOG PARTIZANA”Fabrika municije ”Prvi partizan” u

Uìcu i belgijska firma ”FN Herstal”, po-znata po proizvodwi naoruàwa i vojneopreme, sporazumeli su se o desetogodi-{woj zajedni~koj proizvodwi i plasmanu,izjavio je Tanjugu direktor uì~kog preduze-}a Dobrosav Andri}.

”Prvi partizan” }e ove godine ispo-ru~iti partneru u Belgiji streqa~ku muni-ciju, koja odgovara standardima Natoa, uvrednosti oko dva miliona evra, a plani-rano je da izvoz u narednoj godini budeutrostru~en.

Uì~ki oruàri lane su izvezli 95 od-sto ukupne proizvodwe streqa~ke, lova~kei sportske municije, u vrednosti 35 milio-na dolara.

Uì~ka fabrika, koja, pored munici-je, proizvodi i alate i opremu, nameravada, zbog ekonomi~nijeg poslovawa, izmestiproizvodwu iz podzemnih prostorija u

nadzemne hale, {to }e ko{tati 3,5 milio-na evra.

ISTRA@NE RADWEPOVODOM EKSPLOZIJEPrema izjavi zamenika okru`nog tu-

ìoca \ura Blagojevi}a, Okru`no tuì-la{tvo u Ni{u podnelo je Okru`nom suduzahtev za sprovo|ewe istra`nih radwipovodom eksplozije u vojnom magacinu kodPara}ina, koja se dogodila 19. oktobra2006. godine.

Istra`ne radwe trebalo bi da po-kaù “da li ima dovoqno materijala zapokretawe istrage”, objasnio je Blagoje-vi}, uz napomenu da je zahtev za pokretaweistra`nih radwi pokrenut “na osnovu kri-vi~nog dela nepreduzimawe mera za obez-be|ewe vojne jedinice”.

7/23/2019 033 Odbrana


1. februar 2007.30

Seminar o zajedni~koj evropskoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici,odràn nedavno u Beogradu, okupio je pripadnike Ministarstva odbra-ne i parlamenta Srbije koji su od austrijskih stru~waka saznali naj-bitnije novine u vezi sa procesom izgradwe evropskog zajedni{tva u tojizuzetno va`noj oblasti. Organizovawe seminara bilo je deo saradweministarstava odbrane Austrije i Srbije tokom protekle godine, i pru-

ìlo je jo{ jedan dokaz iskrene eqe Austrije da pomogne napredak Srbije upravcu integracije u Evropsku uniju.

Na prvom slajdu koji je vode}i izlaga~, general Manfred Hoenvarter,prikazao u~esnicima bila je slika tropske {ume odnosno xungle. Kao razlogzbog ~ega je svoje izlagawe na seminaru po~eo tako, on je naveo li~no isku-stvo u radu u briselskoj administraciji. Kao austrijski vojni diplomataproveo je dosta godina u institucijama EU, {to ga je, prema wegovim re~ima,

navelo da o sloènim pojavama u me|unarodnim odnosima razmi{qa u me-taforama, od kojih mu se ona o EU kao xungli u~inila sasvim realisti~nom.Prikazuju}i potom slajd na kome se nalaze predivni tropski cvetovi, gene-ral Hoenvarter je slu{aocima na seminaru preneo i svoju poruku da se ipored brojnih pote{ko}a, pa i opasnosti koje vrebaju u okviru interakcijeevropskih zemaqa sa ostalim partnerima u Uniji i sa svetom uop{te, nakraju moè rascvetati plemeniti cvet sloge i bratstva u zajedni~kim napo-rima da se zapute ka boqem svetu.

OD ZAJEDNICE DO UNIJE

Tema o kojoj su najpre govorili austrijski eksperti bio je istorijatEvropske unije, sa posebnim osvrtom na wenu strukturu, zajedni~ke ciqeve irazvoj institucija koje imaju nose}u ulogu u sprovo|ewu zajedni~ke bezbed-

nosne i odbrambene politike. Niz sporazuma potpisivanih jo{ od 1952. go-dine predstavqa dana{wi temeq Unije. Posle po~etnih dogovora u Parizu i

Evropska strategija

bezbednosti je dokument

koji postavqa standarde

bezbednosti koji }e

vaìti za Evropu u

21. veku. Istovremeno,

ona propisuje konkretne

korake na putu ka boqem

svetu. Zajedni{tvo

na planu odbrane

i bezbednosti jedan je

od najva`nijih koraka.

ZAJEDNI^KA

EVROPSKA

BEZBEDNOSNA

I ODBRAMBENA

POLITIKA

SARADWA

ODGOVORNZ A SU DB INUODGOVORNZ A SU DB IN U

7/23/2019 033 Odbrana


31

bqavawe pojedina~nih ekonomskih potencijala u op{tem evrop-skom kontekstu, da bi se zatim tako objediwene ekonomske snageusmerile na takmi~ewe sa svetskim ekonomskim konkurentima ka-kvi su SAD i Japan.

UBRZAWE OD NICE

Zajedni~ka spoqna i bezbednosna politika EU tvorevinaje savremenog uslo`wavawa me|unarodnih odnosa, {to zahtevasve vi{e usagla{avawa me|u partnerima, kako bi se izbalan-sirao stav koji EU prezentuje me|unarodnoj zajednici. Ranije, udoba hladnog rata, nije bilo mnogo razloga da se evropskaspoqna politika uskla|uje do najsitnijih pojedinosti. Jedno-stavno, u strahu od sovjetskog kolosa, Evropqani su zanemari-vali razli~ite uglove gledawa na odre|ene krize. Svoju privr-ènost principima potvr|ivala je svaka zemqa ponaosob, gra-de}i tako prepoznatqivu spoqnu politiku, poput De GoloveFrancuske, koja je ~ak, drè}i do svog stava, i privremeno na-pustila Nato. Dana{we razlike izme|u evropskih dràva na-rasle su ~ak do granica istinske diplomatske podele na tzv.Staru i Novu Evropu, od kojih se prva protivi ameri~koj inter-venciji u Iraku, dok druga ne pita za cenu podr{ke prekookean-skom savezniku.

Saradwa u juridi~kim i policijskim poslovima ostaje za sa-da najslabiji stub funkcionisawa EU, jer dràve nerado predajusvoja ovla{}ewa u tom, po definiciji najlokalizovanijem pod-ru~ju delovawa. Brojne su, me|utim, zajedni~ke misije pomo}i dr-àvama u blièm i daqem okruèwu EU koje se trude da refor-mi{u svoj pravosudni i policijski sistem. Ponekad se, kao u slu-~aju Gruzije i Moldavije, upu}uju ~itave specijalizovane misijekoje i te kako pomaù tim “oslabelim” dràvama da povrate vla-davinu prava i gra|ansku sigurnost.

Zajedni~ka evropska bezbednosna i odbrambena politikaubrzawe u svom razvoju dobila je posle odràvawa sastanka uNici 2003. godine. Prema re~ima generala Hoenvartera, tadva aspekta politike imaju skoro embrionalni status, i to unu-tar zajedni~ke spoqne i bezbednosne politike kao razvijenije

grane delatnosti evropske administracije. No, poslovi~nopromi{qeni Evropqani nisu zadovoqni takvim “zakr`qalim”stawem svoje odbrambene sile koja ih reprezentuje u svetu u ko-jem se bore sa sna`nim ekonomskim suparnicima. Pored real-nih nemalih oruànih izazova, razvoj zajedni~kih odbrambenihsnaga je za EU i pitawe samopouzdawa, pa i prestià u me|una-rodnim odnosima.

MANEVAR INSTITUCIJA

Da bi se postigao napredak na poqu razvoja odbrambenih ibezbednosnih struktura, neophodno je usagla{eno manevrisaweevropskih institucija unutar sopstvenog delokruga odgovornosti.Nije uvek lako pomiriti razli~ite na~ine funkcionisawa Evrop-skog saveta, Evropske komisije i Evropskog parlamenta. Iako ve-

oma mo}ne, te institucije su relativno novijeg datuma, koje tektreba da stvore sopstveni identitet kao krovnu superstrukturuiznad svih evropskih parlamenata i vlada. To nikako ne sme dabude komandovawe institucijama zemaqa ~lanica, ve} najte{wasaradwa.

Evropski parlament se jo{ “predomi{qa” da li da zasedau Strazburu kao do sada, ili u Briselu gde je za wega izgra|enanova zgrada. Zakonodavno telo dobilo je legitimitet otkako sewegova 732 poslanika biraju na neposrednim izborima od1979. godine. Me|utim, dono{ewe zakona o zajedni~kim bez-bednosnim i odbrambenim aktivnostima nije na dnevnom redutog tela, jer je sada akcenat u odlu~ivawu na druge dve evropskeinstitucije.

@oze Manuel Barozo koji predsedava Evropskom komisijom,

organom u kome radi ~ak 27.000 zaposlenih, ima teàk posao dasa saradnicima pripremi predloge za rad na razvoju zajedni~ke

Rimu, tokom vi{e decenija, nastajale su va`ne zajedni~ke organi-zacije zapadnoevropskih zemaqa kakve su EUROATOM, tj. agenci-ja za atomsku energiju, ili ~uvena evropska zajednica za ugaq i~elik, ECSC, koja je bila prekretnica u nastojawima Evropqanada preko zajedni~kog ekonomskog interesa ostvare i saradwu napoliti~koj ravni.

I danas, nakon {to je Evropska ekonomska zajednica prera-sla u Uniju, {to se desilo sa po~etkom vaèwa sporazuma iz ho-landskog grada Mastrihta, 1. januara 1993, ekonomija ~ini bazuwenog postojawa. Od tri stuba na kojima po~iva savremenoevropsko zajedni{tvo, najja~i je upravo onaj koji se sastoji od tr-govinskih ugovora i propisa kojima se do detaqa odre|uju proiz-vodni standardi i norme poslovawa unutar EU. Ujediwavawe u

razli~itosti, kao moto EU, sprovo|eno je teì{no kao upotre-

STSVETASTSVETA

UTICAJ NA CELI SVET

Razoruàwe, demobilizacija i reintegracija ~ine pr-vi splet mera koje EU èli da sprovodi u kriznim podru~ji-ma, za koja se pretpostavqa da }e biti na ve}oj udaqenostiod Evrope, i preko 12.000 miqa. Druga grupa poteza odno-sila bi se na reformu bezbednosnog sektora u dràvamavan EU kao deo borbe protiv terorizma. Za takve aktivno-sti mora da se stvori sna`na civilna i vojna struktura kaopodr{ka politici. Civilni deo tih snaga treba da bude spo-soban da u roku od mesec dana od odluke Evropskog savetazapo~ne i vodi do 10 takvih misija, u bliskoj saradwi s voj-

skom.

7/23/2019 033 Odbrana


PRSTEN BEZBEDNOSTI

Suo~ena sa brojnim izazovima EU je u svojoj strategiji bez-bednosti odlu~ila da preuzme znatan deo odgovornosti za bez-bednost sveta u celini. Oko 45 miliona qudi koji godi{we usvetu umru od gladi i neuhrawenosti, side i ostalih zaraznihbolesti, i slabo funkcionisawe dràva jo{ vi{e uslo`wavajubezbednosnu sliku sveta ugroènog terorizmom, organizovanimkriminalom i proliferacijom svih vrsta oru`ja, pa i onog zamasovno uni{tewe.

Da bi se predupredili i ograni~ili regionalni sukobi, EUje, kako se navodi u wenoj strategiji bezbednosti, re{ena dapromovi{e prsten bezbednih dràva u svom bliskom okruèwu,na istoku i na Mediteranu. Prihva}en je stav da nikada nije pre-rano da se po~ne sa spre~avawem sukoba i pretwi. Evropska

unija }e se zalagati za me|una-

rodni poredak zasnovan na de-lotvornom multilateralizmu.Jedna od prakti~nih mera u

skladu sa usvojenom strategijom jepostavqawe predstavnika EU zaokolna bezbednosno interesantnapodru~ja. Koordinator pakta zastabilnost jugoisto~ne Evrope po-stao je Erhard Busek, predstavnikza Ju`ni Kavkaz, Piter Semnebi,a za Bliski Istok, Mark Ote.

Kada je re~ o ciqevima Za-jedni~ke evropske bezbednosnei odbrambene politike, preda-

va~i na seminaru dr Tomas Mil-man, pukovnik Fric [reter i potpukovnik Jirgen Ortner nagla-sili su da ih ima vi{e i da ih je te{ko pore|ati po zna~aju. Pre-vencija konflikata, upravqawe krizama, pove}awe kapacitetaza delovawe EU, civilno-vojna saradwa u upravqawu krizama,samo su neki od predmeta interesovawa qudi iz struke. Unijanipo{to ne èli da zapostavi transatlantske odnose sa SAD iKanadom, ali ni partnerstva sa Norve{kom, Turskom i Islan-dom, zemqama ~lanicama Natoa koje nisu u sastavu EU. PoveqaUjediwenih nacija ostaje proklamovani osnovni akt na kome sezasniva me|unarodno pravo i od we EU ne èli da odustane.Preko pomo}i me|unarodnim organizacijama kao {to su UN iOebs, ~ine se napori za produbqivawe bezbednosne integraci-je na globalnom nivou, a u tro{kovima Oebsa, Unija u~estvuje sadve tre}ine iznosa.

Aleksandar ANTI]Snimio Z. PERGE

evropske politike. Komisija kojaod po~etka 2007. ima 27 ~lano-va postavqenih na period od pet

godina zaduèna je i za nadgleda-we sprovo|ewa donetih mera.Vode}u ulogu u tom procesu imajuizvr{ni odbori Komisije kojekoordiniraju najrazli~itije po-stupke slu`benika radi sprovo-|ewa dogovorene politike.

Kako su istakli stru~waciiz Austrije, sva~iji doprinos jedragocen, ali mora se priznatida vode}u ulogu u osmi{qavawuzajedni~ke spoqne politike, patako i odbrane kao wenog dela,ima Havijer Solana. Odluke koje on donosi poduprte su na zase-

dawima Evropskog saveta. Zasedawa ministara na najvi{em ni-vou po pravilu se odnose na sastanke ministara spoqnih poslo-va zemaqa ~lanica. Ministri odbrane se ne sastaju da razma-traju pitawa zajedni~ke odbrane EU, jer se to smatra sastavnimdelom spoqne politike, te oni zadràvaju savetodavnu i izvr{nufunkciju.

GLOBALNI IGRA^

Evropska strategija bezbednosti je dokument koji u narednimgodinama tek treba da zaìvi. Wen ciq je da postavi standardebezbednosti koji }e vaìti za Evropu u 21. veku. Istovremeno, onapropisuje konkretne korake na putu ka boqem svetu. Zajedni{tvona planu odbrane i bezbednosti jedan je od najva`nijih koraka.

Pozicija globalnog igra~a

nije nova za EU, ali posle pro-{irewa prethodnih godina, do-bija nov oblik. Evropa se sve vi-{e angaùje na me|unarodnomplanu, brane}i svoje vrednostii promovi{u}i metode da se dowih i do|e. Stari kontinent ni-kada nije bio tako napredan, nitako bezbedan i slobodan.

Resursi EU su impozantni.Sa oko 25% svetskog bruto naci-onalnog proizvoda, ona pla}a37% tro{kova UN i najve}i jesvetski donator humanitarne

pomo}i. Wenih oko 450 milio-na stanovnika brojnije je od stanovni{tva SAD i Japana zajed-no. Vojni tro{kovi ~lanica EU iznose vi{e od 160 milijardievra. U mirovnim misijama UN u~estvuje 17% trupa iz EU, a dvetre}ine trupa u Bosni i na Kosovu i Metohiji ~ine evropski voj-nici.

Sa pojavom terorizma kao globalnog fenomena, bezbedno-sno okruèwe Evrope delimi~no se destabilizovalo. Naime, ja-ko je te{ko i u ure|enim evropskim dru{tvima dràti pod nadzo-rom ekstremisti~ke snage koje su sve teè prepoznatqive. Isla-misti, ali i ekstremna politi~ka levica i desnica, podu~ili suse novim metodima teroristi~ke borbe. Surfuju Internetom, po-znaju prirodne nauke, govore svetske jezike i ne odaju svoje eks-tremne stavove na prvi pogled, ve} koriste demokratski vid na-stupawa da dovedu u pitawe sama na~ela na kojima savremeneevropske dràve po~ivaju.

SARADWA

32 1. februar 2007.

ORU@ANE SNAGE

Koncept borbene grupe EU podrazumeva da oruànesnage moraju da budu dostupne za akciju u roku od pet dodeset dana, i da moraju da odrè svoje zaposednute polo-àje od 30 do 120 dana, na udaqenosti do 6.000 kilome-tara od stalne baze. U 2007. godini EU èli da osposobisvoje zajedni~ke vojne jedinice iz borbene grupe za izvo-|ewe dve istovremene operacije. Broj vojnika iznosio biod pedeset do {ezdeset hiqada. Takav ciq se ne ostvarujelako, ali kako su istakli austrijski oficiri i diplomatena seminaru u Beogradu, put ka boqem svetu vredan je sva-kog truda.

Sa seminara o evropskojbezbednosnoj politici u Beogradu

7/23/2019 033 Odbrana


SPECIJALNI PRILOG 17

OBELE@JA I OZNAKE VOJSKE SRBIJE

SIMBOLIVRLINA

7/23/2019 033 Odbrana


34 1. februar 2007.

O B E L E @ J A I O Z N A

U profilisawu novogizgleda Vojske usvojena jesimbolika koja jasnopokazuje da je re~ o srpskojvojsci. Za razliku odperioda raspada SFRJ,kada je deo vojnika ioficira, posebno izrezervnog sastava, biofrustriran, jer su u borbui{li sa simbolima kojenisu prepoznavali, sadasam uveren da }enovonastale oznake bitiprihva}ene kao zavetnisimbol. Va`no je da iVojska i narod podjednakorazumeju i nose u sebiporuku: "Sa tim znakom }upobediti".

GENERAL-MAJOR

PETAR RADOJÎ]O NOVINAMAU IMIXUVOJSKE SRBIJE

ZAVETNA ZNAMEWA

O

novom danu Vojske Srbije, wenim novim oznakama, zajedni~kim simbo-lima i ishodi{tima koja odre|uju taj izbor, razgovaramo sa na~elni-kom Uprave za qudske resurse General{taba Vojske Srbije general-majorom Petrom Radoj~i}em. Ta uprava, ozna~ena kao (J-1) bila je, nanivou General{taba, nosilac ~itavog tog projekta.

U posledwih petnaestak godina vi{e puta su mewani nazivi na{e dràve i wene vojske i odre|ivani dani wihovog obeleàvawa. îni se da je politi~ki kriterijum pri svemu tome bio izraèniji od vojnog i istorijskog. Dan Vojske Srbije od ove godine je 15. februar, duhovno odre|en Sretewem, ujedno i Dan dràvnosti Republike Srbije. Koji su bili osnovni razlozi za taj izbor?

Œ Za na{e dru{tvo je karakteristi~no nedovoqno poznavawe istori-je i tradicija srpske dràve. Uobi~ajeni su razli~iti pogledi na istorij-ska zbivawa, wihova politizacija, ali i instrumentalizacija za ideolo-{ke potrebe. Nekoliko je bitnih razloga za izbor 15. februara za DanVojske Srbije. Posle vi{evekovnog ropstva pod Turcima, sa Prvim srp-skim ustankom javqaju se i prvi organizovani oblici oruàne sile, kojisu, nepovratno, vodili ka stvarawu srpske vojske. Upravo Prvi srpskiustanak predstavqa i za~etak moderne srpske dràve.

Sretewe objediwuje identitete vojske i dràve, ~ime se obnavqa wi-hova najdubqa povezanost. Uostalom, ~iwenice govore da u modernim dr-

àvama vojska, naj~e{}e, nema svoj poseban praznik, ve} aktivno u~estvujeu obeleàvawu Dana dràvnosti.

7/23/2019 033 Odbrana


35

Tokom procesa usvajawa datuma na osnovu koga }e biti odre|en za Dan Vojske Srbije bilo je mnogo predloga, izme|u ostalih i 15. januar 1883, kada je donet Zakon o ustrojstvu vojske. Da li je ~iwenica da je 15. februar i Dan dràvnosti bila odre|uju}a, i da li }e takav pristup dodatno objediniti identite-te vojske i dràve, ~ime bi se obnovila wihova najdubqa povezanost u srpskoj dràvnoj tradiciji, koju ste pomenuli?

Œ Sa novonastalim dràvno-pravnim promenamapokrenuta je procedura izbora novog dana Vojske i we-nih obele`ja, odnosno novog vizuelnog identiteta. Za danVojske, wene komande, jedinice i ustanove, predloìlesu 23 datuma, {to govori o na{oj bogatoj istorijskoj ba-{tini. Svo|ewu predloga na uì izbor znatno su dopri-neli Vojnoistorijski institut i Vojni muzej, koji su anali-ti~ki, stru~no i detaqno obrazloìli svaki od predlo-

ga. Nastojali smo da izbegnemo da ti datumi asocirajuna bilo kakve negativne aspekte istorije, te da odredi-mo dan koji je op{tepoznat i duboko ukorewen u svest ibi}e srpskog naroda.

Podsetio bih da vojska, u periodu Kneèvine i Kra-qevine Srbije, potom Kraqevine SHS/Jugoslavije, nijeimala svoj dan. Naime, wen identitet se nije odvajao oddràvnog. Nakon vi{e od pola veka, ponovo se su{tinskiobjediwavaju identiteti vojske i dràve.

U samom datumu prisutna je i jasna konotacija du-hovnog, verskog i narodnog sadràna u Sretewu. Pi-tawe vojske i vere, ako se ne varam, trebalo bi da se re{i tokom ove godine?

Œ Re~ je o osetqivom i zna~ajnom pitawu, i to }e bi-ti jedan od va`nijih zadataka Uprave za qudske resurse,u drugoj polovini godine, nakon usvajawa Zakona o Vojsci i propisivawa novog pravila slu`be. Naime, vera imaznatan uticaj na izgradwu i ja~awe morala i osnovnihqudskih vrednosti. Kada je u te{kim, naizgled bezizla-znim situacijama, ~ovek traì pomo} Boga, uzda se u we-ga. Na{a vojska je jedna od retkih, u kojoj vernici nemajuinstitucionalizovane mogu}nosti za izraàvawe svojihverskih ose}awa.

Na osnovu analiziranih iskustava stranih armijai na{e tradicije, 2000. godine je zapo~et rad na stva-rawu uslova za uvo|ewe i razvoj verskog ìvota u Voj-sci. Krajem 2003. godine, nakon {to je ministar odbra-

ne doneo odluku, radni tim je predloìo model za spro-vo|ewe te inicijative. Sveti arhijerejski sinod Srp-ske pravoslavne crkve prihvatio je ponu|eni model iizrazio spremnost da podrì wegovu realizaciju. Tako-|e, predstavnici tradicionalnih verskih zajednica po-dràli su napor Vojske da reguli{e du{ebri`ni{tvo usvojoj sredini.

Kako je usvojen Zakon o crkvama i verskim zajedni-cama , predstoji usvajawe Nacrta zakona o Vojsci , ~imese stvara pravna pretpostavka za nastavak rada na ce-lovitom regulisawu tog pitawa.

Odre|ivawem novog dana vojske zatvarana je svo-jevrsna istorijska kop~a, koja dodaje sadràj ~iwe-

nici da na{a vojske posle mnogo decenija ponovo u nazivu ima odrednicu Srpstva. Koliko je od identi-

teta Srpske vojske, koja se u osvit Prvog srpskog ustanka tek formira, sadràno u identitetu Vojske Srbije?

ŒVojska Srbije preuzima tradicije Srpske vojskeiz istorije moderne srpske dràve. Pri tom, iskqu~uje

se diskriminatorski odnos prema bilo kom vojnom isku-stvu srpskog naroda proteklog perioda, ili bilo kojojistorijskoj okolnosti.

Identitet Vojske Srbije, posle duèg vremena, svo-jim simbolima i znamewima, ponovo sjediwuje vojsku, na-rod i crkvu – bez ikakve politi~ke konotacije.

Koje su, osim tog uticaja tradicije, osnovne oko-snice novog imixa Vojske Srbije, kao izraz i odred-nica ovog vremena?

Œ Imix vojske umnogome zavisi od ekonomskog na-pretka dru{tva i odnosa dràve prema woj. U perioduod 1991. do 2001. godine bili smo u nezavidnoj situaci-

ji (u materijalnom, statusnom i svakom drugom pogledu).Danas je Srbija priznata dràva, okrenuta saradwi sasvetom, spremna i kadra da vrati sjaj i dostojanstvo srp-skog vojni~kog organizovawa i delovawa. Tako da su oko-snice novog imixa vojske kvalitet qudskog potencijala:profesionalizam, obrazovawe, osposobqenost, isku-stvo, spremnost za promene, ali i povratak tradiciji iprihvatawe me|unarodnih standarda. Vojska se sve vi{eprepoznaje kao deo dru{tva koji predwa~i u reformamai prihvatawu me|unarodnih standarda.

Zaokruìvawe nove slike o na{oj vojsci prati i usvajawe wenih oznaka. Da te oznake nisu samo puka promena estetike, ve} re{ewa koja prate i pokazuju

su{tinske promene u Vojsci Srbije, izvedene ozbiq-nom reformom, potvr|uju mnoge ~iwenice. Jedna od wih je i promena uloge i zna~aja podoficira.

Œ Podoficiri su bili i ostali okosnica svake, pai na{e vojske. Oni imaju kqu~nu ulogu u obuci i komando-vawu niìm takti~kim sastavima: odeqewima, posluga-ma, posadama, i na wih ozbiqno ra~unamo i u narednomperiodu. Definisawem kriterijuma profesionalizacijestvoreni su uslovi za celovitu analizu kadra i promenukoncepta {kolovawa podoficira i wihovog vo|ewa uslu`bi. U svemu tome zna~ajna su nam iskustva drugih ar-mija, pre svega francuske.

U toku je i realizacija projekta izgradwe podofi-cirskog kora, {to samo po sebi govori o shvatawu wiho-

ve uloge i zna~aja u sistemu odbrane.Koliko je na{ ulazak u Partnerstvo za mir uslo-

vio usvojena re{ewa?

Œ Prijem u Partnerstvo za mir je, za na{u dràvu ivojsku, najzna~ajniji spoqnopoliti~ki doga|aj u proteklojgodini. To, svakako, uti~e na ponovnu me|unarodnu rea-firmaciju, daqu reformu, bezbednost i druge tokove,zna~ajne za integracione procese. Me|utim, taj doga|ajni~im nije uslovio usvojena re{ewa.

Oznake jedne vojske imaju, naravno, svrhu pred-stavqawa, prepoznavawa, ali su tu i da bi se onaj ko ih nosi identifikovao, poistovetio sa tim sim-bolima i, to i jeste uloga vojske, borio za wih. Sma-

trate li da nove oznake Vojske Srbije zadovoqavaju i taj kriterijum?

E V O J S K E S R B I J E

7/23/2019 033 Odbrana


– Apsolutno. U pro-filisawu novog izgledausvojena je simbolika ko-ja jasno pokazuje da je re~o srpskoj vojsci. Za raz-liku od perioda raspadaSFRJ, kada je deo vojni-ka i oficira, posebno izrezervnog sastava, biofrustriran, jer su u bor-bu i{li sa simbolimakoje nisu prepoznavali,sada sam uveren da }enovonastale oznake bitiprihva}ene kao zavetnisimbol. Va`no je da i voj-ska i narod, podjednako,razumeju i nose u sebiporuku: ”Sa tim znakom}u pobediti”.

Kakva }e biti di-namika wihove pri-mene?

Œ Nove oznake bi}eprikazane u okviru pro-grama obeleàvawapredstoje}eg Dana Voj-ske. Ina~e, dinami~kiplan uvo|ewa po~eo jeda se realizuje usvaja-wem takti~ko-tehni~kih

zahteva i pokretawempostupka za nabavku.Slede raspisivawe ten-dera, odabir ponuda izakqu~ivawe ugovora saizabranim proizvo|a~em (do 19. marta). On }e biti uobavezi da do 15. aprila proizvede oznake za letwu uni-formu, kako bi se do 20. aprila izvr{ila distribucijasvim sastavima Ministarstva odbrane i Vojske. Sa po-~etkom no{ewa letwe ode}e pone}e se i nove oznake.Preozna~avawe zimske uniforme bi}e zavr{eno do kra-ja septembra 2007. godine.

Posledwa nabavka uniformi i vojne opreme po-

krenula je neprijatnu aferu, koje se svi se}amo. Da li su preduzeti svi koraci da se tako ne{to ovoga pu-ta ne dogodi, a da kvalitet proizvoda bude sa~uvan?

Œ Kvalitet izrade ugovara se sa odabranim proiz-vo|a~em, i to je u nadle`nosti Sektora za materijalneresurse Ministarstva odbrane, koji i kontroli{e pro-izvod. U protekloj godini i po nije zabeleèna nijednaafera – o tome se vodi ra~una. Uvereni smo da se nad-le`ni u Ministarstvu, i u ovom slu~aju, pridràvaju pro-pisane procedure.

O~ekuje nas prvo obeleàvawe Dana Vojske sa promewenim datumom. [ta je sve predvi|eno?

Œ Pored toga {to Vojska aktivno u~estvuje u obele-

àvawu Dana dràvnosti, planom aktivnosti obuhva}enisu brojni sadràji, koji }e, verujemo, izazvati pa`wu i

{ire javnosti. To i èli-mo – da program prikaè-mo {to ve}em broju gra-|ana.

Na nivou Ministar-stva i General{tabaplanirano je da, u Cen-tralnom domu Vojske,promovi{emo nove ozna-ke pripadnosti VojsciSrbije i ~inove. Repre-zentativni orkestar gar-de odrà}e promenadnikoncert Knez-Mihailo-vom ulicom i na Kalemeg-danu; u Vojnom muzejuotvaramo tematsku izlo-`bu; na otvorenom pro-storu bi}e izvedena in-tervidovska pokazna ve-`ba i odrà}e se tehni~-ki zbor. Pored navede-nih, tu su i neke protoko-larne aktivnosti: mini-star odbrane i na~elnikG[ VS primi}e penzio-nisane generale. Pred-vi|en je koktel za dràv-ne zvani~nike, diplomat-ski kor, novinare i dru-ge javne li~nosti, zatimprijem delegacije MO iVojske kod predsednikaRepublike, po~asna arti-qerijska paqba, polaga-we venaca na Oplencu, uOra{cu i na Avali.

Mnogobrojne su aktivnosti i na nivou komandi, jedi-nica i ustanova Vojske, ukqu~uju}i sportska takmi~ewa ikulturno-zabavne sadràje.

Vojnik, uniforma, oru`je – nekako je slede}a od-rednica u nizu – bitka. I danas se u svetu vode mno-ge raznorodne i raznovrsne bitke, vidqive i nevi- dqive. Strategija defini{e ulogu vojske, ali zani-mqivo je ~uti od Vas {ta je to za {ta verujete da se

danas vredi boriti? Œ U oblasti sistema bezbednosti, prioriteti su ja-

sni. Srbija èli da (p)ostane zna~ajan faktor stabilno-sti u regionu. Veruje se da su, nakon prijema u Partner-stvo neki od ciqeva lak{e dosti`ni. Jasno je da VojskaSrbije treba da nastavi reformu i reorganizovawe,osposobqavawem za asimetri~ne (vi{edimenzionalne)sukobe i suo~avawe sa globalnim bezbednosnim pretwa-ma. Me|utim, moramo i vredi se boriti i za: povra}ajsistema vrednosti, po{tovawe tradicija, duhovni prepo-rod, promenu svesti o Vojsci kao potro{a~u para pore-skih obveznika i ”teoriji zavere”, po kojoj je svet protivnas. Vredi se boriti i za odgovaraju}e mesto u me|una-rodnoj zajednici i kolektivnom sistemu bezbednosti.

Dragana MARKOVI]Snimio Z. PERGE

36 1. februar 2007.


7/23/2019 033 Odbrana


37


Upotreba oru`ja i narodnevojske u borbi za stvarawesamostalne nacionalnedràve odredila je u srpskojpoliti~koj kulturi zna~ajvojnog faktora iopredeqewe da se vojska

razvija kao narodnauzdanica, koja }e jednog danadovr{iti nacionalnu misijuoslobo|ewa.Za ja~awe i osavremewivaweSrpske vojske u svimvremenima presudna je bilasaglasnost vladarskog doma inajistaknutijih politi~kih~inilaca, te qudi nanajvi{im vojnim poloàjima,sa ciqevima nacionalne

politike u blièm i daqemperiodu.

STVARAWE SRPSKE VOJSKE

SAGLASNOST SA CIQEVIMA

NACIONALNE POLITIKE

D

u{evno raspoloèwe srpskog stanovni{tva Beogradskog pa{aluka, u jednom trenut-ku po~etkom 1804. godine prevagnulo je na onu stranu gde se jedini izlaz jo{ video upodizawu oru ja kojim bi se obezbedili pravda i pravo. Ta kona~na odluka pala je uOra{cu na Sretewe. Bio je to tada neizvesan poduhvat u najsloènijim politi~kimuslovima onda{we Evrope.Dva puta su Srbi sa obe strane turske granice sadejstvovali austrijskoj vojsci u ra-

tovima protiv Turske tokom 18. veka, upamtili su dvadesetogodi{wu austrijsku vladavinunad Beogradom i severnim delovima Srbije. Nije izbledelo se}awe da je posle Svi{tov-skog mira izme|u Austrije i Turske bilo obe}ano da }e se Beogradski pa{aluk podeliti

na 12 nahijskih kweìna, sa jednim ”vrhovnim knezom” kao garancijom autonomije. Dakle,ono {to su imali i za austrijske uprave, na {ta su bili navikli. Re|aju se opetovani zah-tevi Srba sultanu i àlbe na reìm uzurpatora. Boje}i se novih ustanaka, Porta nare-|uje reforme i administrativne revizije u Bosni, ali ne uspeva da ih nametne agama i ja-wi~arima u Srbiji. Srbi postavqaju u vi{e mahova skoro 33 zahteva, od kojih se samowih pet odnosi na agrarne odnose i spahije. Traè autonomiju. Traè autonomiju kao iwihovi saplemenici na Temi{varskom saboru 1790. godine od austrijskog cara. Srbi uTemi{varu isti~u da narod bez autonomije nije nacija. Odjek evropskih vetrova. Duh Ko-~ine krajine se ìvo pamti, kao i vojevawe frajkora u Ma~vi, a preko reka je izbeglooko 50.000 qudi – ~ekaju. Velike sile u potaji vuku svoje poteze i sagledavaju svoje stra-te{ke interese.

SREDI[TE DR@AVNOSTI

Zajedno sa oruànom borbom na prostorima gde su ìveli Srbi polako se razvija-

la i svest gde je sredi{te wihove dràvnosti. Pojam Srbije nasta}e tek kao posledicaustanka i prerastawa borbe za autonomiju u okviru turskog poretka u borbu za samo-

7/23/2019 033 Odbrana


stalnu dràvu. Taj preobraàj desio se1806. godine, posle velikih srpskih vojnihpobeda. Pobede nad turskom vojskom kodIvankovca, Mi{ara, Deligrada, ali iulazak u Beograd, dale su ustanku me|una-rodni zna~aj, on postaje vododelnica zaonda{we velike sile. Ustanici su porazi-li ne samo tursku vojsku ve}, nehoti~no, iNapoleona, koji ju je opremao i vojni~kiinstruisao da udari iz tri pravca, carakoji je svako odstupawe Turske video kaonapredovawe Rusije. Mada ideolo{ki sa-veznici, Austrijanci tako|e zaziru od ru-skih namera. Sami Rusi su poluostrvo ra-dije èleli da vide razdrobqeno, a srp-ski ustanak tek kao podsticaj gr~kom pokre-tu za oslobo|ewe. Ne znaju}i za pravilavisoke politike, Srbi su se jo{ u februa-

ru 1806. obratili ruskom caru da ih po-drì u pravu na nacionalnu dràvu u ”bal-kanskim pokrajinama”, koja bi mogla podi-}i vojsku od 200.000 qudi.

Mada gotovo nepismeni i bez stru~-nih vojnih {kola, vo|e ustanka i vojskepravilno cene strate{ke elemente u poli-ti~kom odlu~ivawu, mesto vojske i vojnepretwe na prvom mestu.

Poraz Srpske vojske 1813. godineusledio je posle odbijawa da prime usloverusko-turskog mira. Rusi koji su svakog ~asao~ekivali upad Napoleona sklopili su je-dan, po Srbe maglovit ugovor u Bukure{tu,28. maja 1812. godine, u kome se garantova-

la nedovoqno definisana unutra{wa sa-mouprava i amnestija. Ostavqeno im je dase s Turcima nagode oko veli~ine danka ipredaji oru ja. Trebalo je da Turci ponovouspostave ranije garnizone. Hajducima bi sedozvolilo da pobegnu u Rusiju i Nema~ku. Ru-sija je za ~uvara srpske autonomije odredi-la Austriju, dràvu ~iji je kancelar davaopodr{ku Turskoj. Na skup{tini u Kragujevcu,gde su stare{ine odbacile ovu ponudu, re~eno je ”da je ova zemqapripadala na{im precima i mi smo je na{om krvqu osvojili. Ako jeRus obe}ao Turcima utvr|ewa, mora}e im ih negde drugde dati”.

Samopo`rtvovawe stare{ina i boraca do posledweg momen-ta, wihovo dràwe i pred brojnijim neprijateqem, Turci }e dobroupamtiti. I sama pomisao da bi se to moglo ponoviti terala ih jekasnije na popu{tawe. Kada je planuo ponovni ustanak 1815. godi-ne, bili su spremniji na popu{tawe.

Upotreba oru ja i narodne vojske u borbi za stvarawe samo-stalne nacionalne dràve odredila je u srpskoj politi~koj kulturizna~aj vojnog faktora i opredeqewe da se vojska razvija kao na-rodna uzdanica koja }e jednog dana dovr{iti nacionalnu misijuoslobo|ewa.

Tokom ustanka Srpska vojska je bila narodna. Vojvode i sta-re{ine pozivale su seqake samo kad je predstojala borba. Oru`-je i opremu nabavqali su sami, ili pred bitku doturalo odnekud.Uz tu bora~ku masu po pozivu, tokom prve srpske – ustani~ke dr-àvnosti, postojali su stalni odredi uve`banih i naoruànih mo-maka koji su za svoju slu`bu bili pla}eni. Zvali su ih be}arimaili momcima, a ~inili su neku vrstu pratwe Vo`du i ostalim kne-

zovima. inili su posade utvr|ewa i ~uvali granice. Organizaci-ja je ostala jednaka tokom oba ustanka.

38 1. februar 2007.


Knez Milo{ je posle Drugog ustankaraspustio vojsku, ali ona nije bila razo-ruàna. Sa tom ~iwenicom – naoruànimnarodom – ra~unale su onda{we i Turskai Austrija. Ovaj ”{vajcarski” sistem nao-ruànih ”rezervista” ukinuo je tek kraqMilan. No, instrumentalizovani delova-wem onda{wih radikala, seqaci Timo~kekrajine odbijaju da predaju oru`je i diùbunu, koju }e staja}a vojska brzo ugu{iti.

UTICAJ RUSIJEDevetnaesti vek je za srpsku autonom-

nu Kneèvinu i, kasnije, nezavisnu Kraqe-vinu protekao u dogra|ivawu sistema na-rodne, ali i staja}e vojske. Vojska se pri-premala saobrazno onda{wim evropskimiskustvima, ekonomskim mo}ima dràve i

dràvnim – nacionalnim programom kojije podrazumevao {irewe nacionalnog nu-kleusa na jo{ neoslobo|ene krajeve u koji-ma Srbi ìve od davnina.

Naporu Srbije da organizuje prime-renu staja}u vojsku dava}e otpor, u razli-~itim vidovima, i Austrija i Turska. S dru-ge strane, bez vojske, prepu{tena na mi-lost i nemilost turskom suverenitetu ipromenqivoj politici za{tite velikih si-la, ni ve} dobijena autonomija nije izgle-dala sasvim sigurna tekovina, koja se nebi mogla izgubiti u nekoj situaciji zategnu-tih odnosa me|u velikim silama. A nije semoglo bez vojne organizacije i vojske ni po-

mi{qati na daqu borbu za samostalnost.U prvom periodu srpske autonomije,

koju je, posle uspe{nog rata sa Turskom(1827–1829), izdejstvovala Rusija i posta-la Jedrenskim mirom visoki pokroviteqsrpske autonomije, ta sila je dala pe~atprvobitnom razvoju srpske staja}e vojske.Malu vojsku, po~ev{i od uniforme, orga-nizovala je Rusija po vlastitom uzoru. Ak-

tivni oficiri su bili iz Rusije, uvedeni su ruski zakoni i egzer-cir. U periodu od 1830. do 1836. godine formirani su postepenobataqon pe{adije, kowi~ki eskadron i topovska baterija. Tada je uRusiju poslata i prva grupa od 12 mladi}a na {kolovawe za ofi-cire. Prvi srpski zakon o ustrojstvu garnizonog vojinstva donesenje 1838. godine. Vojska se u toj prvoj fazi svog razvoja nalazilapod nadle`no{}u Ministarstva unutarwih dela.

Staja}a vojska Srbije imala je krajem 1847. godine jedva2.438 oficira, stru~nih pripadnika i vojnika. Pe{adija je bilauve}ana za jo{ jedan bataqon od ~etiri ~ete.

Austrija nije blagonaklono gledala na razvoj srpske dràv-nosti, pa ni wene vojske. U prvoj fazi razvoja Srpske vojske nijebilo nekih posebnih uticaja. Kasnije, tokom 1860. godine po~eli suprelasci mla|ih srpskih oficira iz Austrougarske u Srpsku voj-sku. U wu su dolazili i drugi, mahom Sloveni, lekari, apotekari,inèweri, muzi~ari, ali i oficiri rodova. Srbija je 1867. done-la Zakon o primawu stranih oficira.

Dominantni uticaj na razvoj Srpske vojske i vojne misli do-}i }e iz Francuske, a ne{to mawe iz Pruske posle wene pobedenad Napoleonom III. Me|utim, u domenu teorije, nema~ki vojni pi-

sci, koji su i daqe razvijali Napoleonovu misao, bi}e op{teprisutni.

Vo`d Kara|or|e

7/23/2019 033 Odbrana


39

MODERNIZACIJA PO UGLEDU NA FRANCUSKU

Sa inèwerijom i arti-qerijom se vi{e nije moglo im-provizovati. Kultu narodnevojske, koji se posle ustanka po-novo uzdigao u~e{}em srpskihdobrovoqaca pod Kni}aninomu ratu vojvo|anskih Srba i Au-strije protiv Ma|ara 1848,polako se dodavala misao opotrebi izobraène i moder-ne vojske. Te ideje su promovi-sali najistaknutiji srpski po-liti~ari i vojnici toga vreme-na. Budu}i general MilivojeBlaznavac, sa svojim ratnim

iskustvom iz 1848. i potowim{kolovawem u Be~u i Francu-skoj, preneo je Gara{aninu ide-je o potrebi modernizacije unaslonu na francusku {kolu iodlu~uju}e uticao da se u Srbi-ji otvori Artiqerijska {kola(Vojna akademija). S druge stra-ne, interesi Francuza za Sr-biju zbog Krimskog rata dovodedo bliske saradwe u podizawuTopolivnice i obrazovawa ka-dra. Tada stvorene veze dove-{}e do toga da prvi ministarvojni u Srbiji bude upravoFrancuz Ipolit Monden(1861–1865), koji je kao kape-tan bio zaduèn da 1856. na-pravi temeqnu studiju o Srbi-ji. No, danas bi rekli da jepragmati~nom i tehnokratskompristupu kneza Mihaila da voj-sku vode i razvijaju najstru~ni-ji, bez obzira na dinasti~kepredrasude, morala prethodi-ti smrt starog kneza Milo{a,koji je u progonu pristalica Ka-ra|or|evi}a posle 1858. ote-rao iz zemqe ili u izolaciju najistaknutije promotore moderniza-

cije, Zaha i Blaznavca me|u ostalima.

NOVO MINISTARSTVO

Monden je prakti~no ustrojio novo Ministarstvo vojeno . Uwegovoj kompetenciji bilo je i ministarstvo gra|evina ili do-sledno, prema francuskom uzoru – Javnih radova. Putevi, mosto-vi, vodosnabdevawe, a kasnije i eleznice, bile su u svim evrop-skim zemqama najva`niji uslov mobilizacije i ratnih operacija.Mondenova desna ruka bio je Blaznavac. Ruska pravila i zakonizameweni su francuskim, ili su bili ne{to malo prilago|enisrpskim prilikama. Ustanovqeni su penzioni fondovi za pomo}oficirima i podoficirima, reorganizovana zdravstvena slu-`ba, unapre|eno je i kowogojstvo kao preduslov podizawa ratnearmije, i mnogo {to{ta drugog. Srpska skup{tina je pre samog do-

laska Mondena donela Zakon o Narodnoj vojsci . U tu snagu od stodo sto pedeset hiqada boraca, sa kojom Mihailo misli da vodi

oslobodila~ke ratove, jedinoveruju Francuzi, koji su imaliu rukama izve{taje Mondena,ali i iskustva iz svojih rato-va u Italiji, na Krimu i Gari-baldijevih pohoda. Narodnavojska, sada opremqena ibrojnijom artiqerijom, vidnoje napredovala zahvaquju}inajvi{e upravo nacionalnompoletu.

Iskustva ratova 1876–1878. godine uticala su na da-qi razvoj srpske vojske i wenomodernizovawe. Srpski ofici-ri su se àlili na naoruàwe,pa i na rusko komandovawe u pr-vom ratu (1876). Uo~en je nedo-

statak ve}eg broja aktivnih sta-re{ina i sposobnih podofici-ra, ali i da su obi~ni vojnicinedovoqno obu~eni. Sve to jeuticalo da se posle rata pove}abroj pitomaca u {kolama, usta-novi {ira mirnodopska forma-cija, koja bi obuhvatila prirod-ni prira{taj mu{kog stanovni-{tva. Neèqeni rat, u koji jekraqa Milana gurnula Austrija,rat protiv Bugarske kneèvine1885. godine, dao je nove impul-se. Milan, iako se povukao saprestola, postaje komandant voj-

ske i inicira najzna~ajniju re-formu koja }e biti osnova for-macije za oslobodila~ke ratove1912–1918. godine.

Za ja~awe i osavremewi-vawe srpske vojske u svim vre-menima presudna je bila sagla-snost vladarskog doma i naji-staknutijih politi~kih ~inila-ca, te nosilaca najvi{ih vojnihpoloàja sa ciqevima nacio-nalne politike u blièm i da-qem periodu. U tome je samo po-

vremeno bilo kra}ih perioda neslagawa, sumwe ili potpunog rasko-

raka. U vremenima presudne dominacije politi~kog faktora u odno-su na vojsku i wene potrebe, bilo je povremeno te{ko progurati voj-ne naruxbe, pa i najnu`nije prioritete da zemqa ne bi zaostala zasusednim zemqama i da bi imala perspektivnu snagu odvra}awa i uslu~aju zao{travawa odnosa sa velikim silama. Na primeru Srbijese moglo pratiti na kakvim isku{ewima je jedna mala , ekonomskinejaka i siroma{na zemqa, koja pored odbrane ima i drugih prekihpotreba.

U tradicijama stare srpske vojske, od kojih su neke prenete i uvojsku Kraqevine Jugoslavije, istaknuto mesto imali su bojevi izPrvog srpskog ustanka i li~nosti Kara|or|a, kneza Milo{a, Haj-duk-Veqka, Tanaska Raji}a. Jedanaesti pe{adijski puk ”Kara|or-|e”, sa garnizonom u Kragujevcu, dve do ratova kao svoju slavu sla-vio je podizawe Prvog srpskog ustanka. Jedinice koje su nosile nazastavama ova imena nikada ih nisu osramotile.

Dr Mile BJELAJACnau~ni savetnik u Institutu za noviju istoriju Srbije


Pred kapijama Beograda

Pogibija Tanaska Raji}a na Qubi}u

7/23/2019 033 Odbrana


du}e srpske dràve, zbog ~ega se moè re}i da praznovawem Sre-tewa i Dan Vojske objediwuje identitete vojske i dràve, ~ime seobnavqa wihova najdubqa povezanost u srpskoj dràvotvornojtradiciji.

SIMBOLI OTAÂSTVOQUBQA

Izabrani Dan Vojske vi{e govori o nama nego o na{im pre-cima i zna~ajnim doga|ajima, jer ono {to iz pro{losti odabira-mo za svoje ishodi{te pokazuje {ta je to {to smatramo da je vred-no. Mi imamo na pretek primera iz pro{losti kako se stvaraju,~uvaju, vole i brane dràva i vojska. Ovog puta smo se opredeliliza spomen-dan koji ~uva uspomenu na pobunu protiv tiranije, nabunu koja je prerasla u pokret sa nacionalnim, verskim i socijal-nim zahtevima za osloba|awe naroda od turske vlasti i feudal-nih obaveza, osloba|awe crkve od pritisaka islamizacije i for-

mirawe nezavisne dràve opredeqene da se svrsta u krug evrop-skih naroda. U sazve`|u nacionalnih vrednosti i razvoju istorij-

40 1. februar 2007.

Sretewe, 15. februar – Dandràvnosti RepublikeSrbije, od ove godineobeleàva se i kao Dan

Vojske Srbije. Taj datum je2001. godine preuzet kaopo~etak stvarawa modernesrpske dràve i slavi se kaonacionalni praznik, u znakse}awa na SreteweGospodwe, 2/15. februara1804. godine, kada je uOra{cu po~ela borba zakona~no oslobo|ewe odpetovekovnog robovawa pod

Turcima, a istog datuma, naSretewe 1835. godine, knezMilo{ Obrenovi} proglasioje prvi srpski ustav, koji jesmatran za jedan odnajliberalnijih inajmodernijih u Evropi togvremena.


SRETEWE KAO SPOMEN-DAN

DUHOVNA VERTIKALASRPSTVA

D

anas Srbija ponovo ima svoju vojsku, koja je prestala da po-stoji 1. decembra 1918. godine, kada je stvorena KraqevinaSrba, Hrvata i Slovenaca. Vojvoda @ivojin Mi{i} je jo{marta 1919. godine, prestolonasledniku Aleksandru, govo-rio: ”Ja sam duboko zaàlio {to smo mi na silu Boga obma-

wivali nekakvom idejom bratstva i zajednice...” Za praznik VojskeSrbije odre|en je datum koji simbolizuje po~etak stvarawa novo-vekovne srpske dràve i slavi se kao Dan dràvnosti.

Moè se postaviti pitawe {ta je uticalo na to da Dan dr-àvnosti bude izabran i za Dan Vojske. îwenice su da srpskavojska nije obeleàvala neki datum kao svoj dan – praznik; davojske u evropskim dràvama ne obeleàvaju svoj poseban pra-znik, ve} aktivno u~estvuju u obeleàvawu dana dràvnosti; dasu vojni uspesi u Prvom srpskom ustanku nepovratno vodili kastvarawu srpske vojske i dràve u XIX veku, ~ime Sretewe simbo-

lizuje dràvotvornost Prvog srpskog ustanka; da se u Prvom srp-skom ustanku javqaju prvi organizovani oblici oruàne sile bu-

7/23/2019 033 Odbrana


41

ske svesti srpskog naroda, Sretewe je simbol slobodarstva, hra-brosti, po`rtvovawa, pravde i pravi~nosti, dràvotvornosti, du-hovnosti, patriotizma ili srpski re~eno – ota~astvoqubqa. Da-nas, kao i u tim sudbonosnim trenucima, ni{ta mawe nam nije po-

trebno duhovno osmi{qeno i oblagoro|eno ota~astvoqubqe, kojebi kombinovalo strasnu qubav i po`rtvovawa s mudrom trezveno-{}u i ose}awem mere.

Proslavqawe istorije predstavqa poseban vid odnosa premaistoriji, a svoj koren ima u iskonskom jedinstvu religije i istorije,ta~nije u memorijalnom karakteru hri{}anstva. Nekada su u mnogo-boà~koj Rimskoj imperijiza spomen-dane odre|iva-ni datumi velikih pobedau bitkama. Od kada je hri-{}anstvo postalo dràv-na vera, dolazi do objedi-wavawa spomen-dana iverskih praznika. Najva-

`nija funkcija obeleà-vawa spomen-dana jesteintegracija – formiraweidentiteta, zato je pra-znovawe bilo usmereno,prvenstveno na ose}awau~esnika. Glavne prazni~-ne forme za javno obele-àvawe spomen-dana, uzpomo} kojih se slavilaistorija, bile su: Svetaliturgija, sve~ani govor,istorijski spisi, sve~aniigrokazi i pozori{te, pe-sme, se}awe na mrtve –

opelo, i drugo.Posebno pitawe je

koincidencija da se DanVojske, osim na Dan dràvnosti, proslavqa i na veliki hri{}an-ski praznik – Sretewe. Kakav je to verski praznik i koji je wegovsmisao, koga Srpska pravoslavna crkva slavi 2. februara po juli-janskom, a 15. februara po gregorijanskom kalendaru?

SAZREVAWE DU[E

Sretewe je praznik susreta, posve}en uspomeni i duhovnomsagledawu doga|aja, kada su Josif i Marija, ~etrdeset dana po ro-|ewu Isusa Hrista u Vitlejemu, u skladu sa tada{wim obi~ajimadoneli dete u Jerusalim, u hram, da ga stave pred Gospoda. Premastarozavetnom zakonu svako prvoro|eno mu{ko dete trebalo je po-

svetiti Gospodu. U Jerusalimskom hramu ih je do~ekao ~ovek po ime-nu Simeon, kome je Duh Sveti otkrio da ne}e videti smrti dok nevidi Hrista Gospodwega. Kada su u hram uneli dete Isusa da izvr-{e na wemu ono {to je uobi~ajeno po Zakonu, starac Simeon ga jeuzeo u ruke i rekao: ”Sada otpu{ta{ s mirom slugu svojega, Gospo-de, po re~i svojoj, jer vide{e o~i moje spasewe Tvoje, koje si ugoto-vio pred licem sviju naroda. Svetlost, da prosve}uje neznabo{ce,i slavu naroda Tvoga Izraiqa.”

Pravoslavni teolog protojerej Aleksandar [meman, obja-{wavaju}i dubinu smisla praznika Sretewe, pi{e: ”[ta je rado-snije od susreta, od ’sretewa’ sa onim koga voli{? I zar je ~itavìvot ~ovekov i{ta drugo do – neprestano i{~ekivawe susreta ? I{ta je, onda, drugo starac Simeon – koji je ~itavog svog ìvota ~e-kao Svetlost {to }e obasjati sve na ovom svetu i radost koja }e

sobom preispuniti sav svet – ako ne simbol svekolikog uzvi{enogi predivnog i{~ekivawa ~ove~ijeg, ako ne simbol istinskog ìvota

~ove~ijeg? I kako je zadivquju}e, kako je neizrecivo dobro {to suta dugoi{~ekivana Bo ja svetlost, Boìja radost i Boìji odgovorna i{~ekivawe ~ovekovo bili dati starcu Simeonu upravo krozBogodete Hrista!”

Sretewem je ~ovekov ivot otkriven kao predivno sazreva-we du{e koja, sazrevaju}i postaje sve slobodnija i slobodnija, svedubqa i dubqa, sve ~istija od svega ni{tavnog, sujetnog i slu~ajnog.Praznik Sretewa Gospodweg je praznik susreta du{e ~ovekove saQubavqu, susreta sa onim koji daje ìvot i silu da se taj ìvotpreobrazi u ~ekawe Boga, zakqu~uje [meman.

IZVORI PREPORODA

Prema tome, upravota duhovna vertikala po-vezuje najuzvi{enije do-mete srpskog naroda u du-

hovnom, moralnom, poli-ti~kom i svakom drugomsmislu tokom ~itave srp-ske istorije. Povezujetradiciju srpske vojske odStefana Nemawe, prekokraqeva Stefana Prvo-ven~anog, Uro{a Prvog,Milutina, Stefana De-~anskog, cara Du{ana,kneza Lazara... Uzimaweza Dan Vojske 15. febru-ara 1804. ne zna~i i”skra}eni pogled na isto-riju”. Vojska Srbije se ne

odri~e i srpske sredwo-vekovne tradicije. S pra-vom akademik Dragan Ne-

deqkovi}, na stranicama ovog ~asopisa, nedavno upozorava:”Moramo i}i na izvor. Izvori su veoma va`ni. Moramo razvija-ti slobodan i kriti~ki duh, prema sebi, pre svega. Insistiram nasvetosavskom duhu, jer su tu na{i koreni najvitalniji. A tu su vezeprese~ene... Tu ima i Vukove krivice, on je istawio tu vezu sasredwim vekom, tako da je izme|u modernog vremena i sredwove-kovne epohe – provalija. To je tragedija na{e kulture. Podseti}uvas da su osniva~i na{e sredwovekovne dràve bili osniva~ina{e kwièvnosti, qudi kulture, vi{e nego pismeni, pravi kwi-èvnici: Stefan Prvoven~ani, sveti Sava... A osniva~i moderneSrbije – i Vo`d i kwaz Milo{ su nepismeni. To je stra{na pro-

valija”.Shvatawa Nemawi}a sadrè velike ideje, jer su oni delali ivelika dela, od zavisne upanije stvarali su samostalnu dràvu iautokefalnu Crkvu, a liderstvo na Balkanu u politi~kom i duhov-nom smislu preuzimali stvarawem carstva i progla{ewem patri-jar{ije. Kriti~kim i stvarala~kim prihvatawem ideja, verovawa ivrednosti Nemawi}a davao bi se doprinos preporodu srpskog na-roda, dràve, prema tome i srpske vojske u duhovnom, idejnom imoralnom smislu.

U Danu Vojske Srbije objediweno je u puno}i duhovno, poli-ti~ko i vojni~ko, pa pripadnici Vojske imaju razloga da slave iraduju se svakom novom Sretewu. Jer kao {to Ivan Iqin pi{e:”Bez vojske, koja duhovno i profesionalno stoji na potrebnoj visi-ni – otaxbina ostaje bez odbrane, dràva se raspada i nacija i{-~ezava sa lica zemqe”.

Pukovnik doc. dr Borislav D. GROZDI]


Haxi-Ruvim i Haxi \era sa ustanicima

7/23/2019 033 Odbrana


42 1. februar 2007.


IDENTITET VOJSKE SRBIJE

U SAGLASJUSA TRADICIJOMSu{tina Vojske Srbije se upravo i iskazuje konceptom wenogtemeqnog znaka – za orla ne postoje granice, po{tuje se srpska

tradicija, a sve u skladu sa vojni~kim vrlinama

7/23/2019 033 Odbrana


43

Na{a vojska ima veomabogatu istoriju. U prote-klim vekovima, kao i da-

nas, slobodarski duh jedna je

od wenih osnovnih i tradici-onalnih vrednosti. Uz ~iwe-nicu da se Srbija uvek nala-zila na raskrsnici vojnih po-hoda, sloboda je uvek bilablisko vezana za wenu odbra-nu i za borbu, i ~esto je spo-miwana uz epitet ”krvava”.

Iz tih razloga i na{ na-rod je stekao odrednicu ”rat-ni~ki”, ali su u predawima ipisanim tragovima na prvommestu uvek bile ratni~ke vr-line. Isticalo se da je rat-

nik pre svega plemenit, skro-man i rodoqubiv, a hrabrost,silovitost i vo|stvo su sepodrazumevali i po~ivaliupravo na ovim vrlinama.

T EMEQNI ZNAK VOJSKE SRBIJE

Temeqni znak Vojske Srbije simboli~ki iskazuju wen pojam i su-{tinu. Zasnovan je na formi sada{weg grba Republike Srbije,sa slede}im razlikama: dvoglavi orao je predstavqen van {ti-

ta, kruna je proporcionalno umawena u skladu sa oznakama na{apkama oficira vojske Kraqevine Srbije, ispod dvoglavog orlanalaze se dve ukr{tene vojni~ke sabqe.

Su{tina Vojske Srbije se upravo i iskazuje u ovom konceptu –za orla ne postoje granice, po{tuje se srpska tradicija, a sve uskladu sa vojni~kim vrlinama.

Znak je predstavqen u formi heraldi~ke kompozicije dvogla-vog belog orla sa zlatnim krinovima i krunom, i sa dve ukr{tenesabqe koje ga defini{u kao vojnu oznaku. Iz ovog znaka proizila-ze sve ostale oznake Vojske Srbije.

KORENI DVOGLAVOG ORLA

Koreni dvoglavog orla, kao heraldi~kog simbola, pojavquju sejo{ u Mesopotamiji, petnaestak vekova pre Hrista, kao simbo-li starih religija, pre svega u Zaratustrinom u~ewu da u sve-

miru dobri bog svetlosti ratuje sa bogom mraka. Ovakav dipolni,dualni koncept je kasnije prisutan u ve}ini religija, poput isto~-wa~kog jin-janga, ili podele na zemaqsko i nebesko, materijalno iduhovno.

U ranom periodu Vizantije, pored ~uvenog Konstantinovog ste-ga, kao heraldi~ki simbol koristio se i jednoglavi orao, simbolstare rimske dràvne vlasti. Me|utim, u hri{}anskoj religijiorao predstavqa znak svetog Jovana Bogoslova, pisca Jevan|eqa iApokalipse. Oko 10. veka u Vizantiji se opet pojavio drevni dvo-glavi orao, sada kao simbol koji, prema Hristovim re~ima – ”Daj-te caru carevo, a Bogu Bo je”, opomiwe na ravnoteù izme|u ~ove-kovih duhovnih i materijalnih potreba.

Ovaj tip vizantijskog dvoglavog orla sa polura{irenim kri-lima i opu{tenim perima u heraldici se defini{e kao dvoglavi

beli orao u poletu, kakav je na grbu Republike Srbije, odnosnoVojske Srbije.

1 2 3 4

Stilske varijante dvoglavih orlova na ode`dama sredweve-kovnih srpskih vladara i vlastele:

1 – knez Miroslav, brat Nemawin (freska iz Bijelog Poqa),2 – kraq Stefan Prvoven~ani (freska iz Mile{eva),3 – kraq Stefan Prvoven~ani (freska iz @i~e),4 – despot Stefan Lazarevi} (freska iz Manasije).

Dvoglavi orao na grbu Republike Srbije i temeqnom znakuVojske Srbije predstavqen je sa zlatnim kqunovima i kanxama, ko-ji se u heraldici nazivaju ”oru je”.

Poloàj krila, zajedno sa repom i glavama oblikuju formukrsta, kao simbol hri{}anske vere.

Na grudima dvoglavog belog orla nalazi se {tit sa ~etiriocila, ili po nekim izvorima ~etiri slova ”S”, koji predstavqamo`da najzastupqeniji i najprepoznatqiviji srpski simbol.

Kruna je tako|e izuzetno jak i ~esto kori{}en heraldi~kisimbol.

Prikazana je u projekciji iznad glava orla, ~ime se sugeri{eda je sam orao krunisan, i pozicionirana je centralno u odnosu navertikalnu osu {tita i glava orla. Boja krune je zlatna i ukra{e-na je sa ~etrdeset belih bisera, osam plavih safira i dva crvenarubina. Na vrhu krune se nalazi krst.

Krinovi se nalaze iznad oba rukohvata sabqi i predstavqa-ju veoma zna~ajan heraldi~ki simbol. Fleuer-de-lis (ili krin, qi-qan, perunika) je karakteristi~an u zapadwa~koj heraldi~koj {ko-li i vezuje se za francusku heraldiku. Originalno predstavqenkao beli qiqan, u ranoj heraldici simbolizovao je Devicu Mari-ju, i kao takav asocirao na ~istotu i svetlost. U heraldici flo-ralni prikazi, a pogotovo prikazi cve}a, simbolizuje mladost,sunce i predstavqaju lepotu, nadu i radost. Srbija je krinove do-bila kada je Uro{ Nemawi} oènio Jelenu Anùjsku, ~ime su seNemawi}i orodili sa gotovo svim najmo}nijim vladarskim poro-dicama Evrope.

Bosna i Hercegovina je usvojila grb Kotromani}a ~ime je naglasila svoju povezanost sa dràvno-{}u i vekovnu tradiciju.Kao simbol, krin nema nikakve veze sa islamom,i pogre{no je na ovaj na-~in heraldi~ki tuma~iti grbove Srbije i BiH.


Naslovna stranica u kwi`nombloku @efarovi}eve”Stematografije”,objavqene oktobra 1741. godine

Kotromani}i

Hrebeqanovi}i

Jugovi}i

7/23/2019 033 Odbrana


OZNAKA PRIPADNOSTI VOJSCI SRBIJE

Oznaka pripadnosti Vojske Srbijepredstavqena je tradicionalnim iprepoznatqivim srpski obele jem

– {titom sa ~etiri ocila.Ovaj simbol poti~e jo{ od cara

Konstantina Velikog (ro|en u Ni{u 274.godine, a carevao od 306. do 337. godi-ne). Prema legendi, Konstantin je 312.

godine pred bitku sa rim-skim pobuwenicima nanebu video krst i re~i:”U ovom znaku }e{ pobe-diti!” Odmah je staviozlatan krst na crvenukvadratnu zastavu i izvo-

jevao pobedu. Tako je nastao ~uveni Kon-stantinov steg, dràvna zastava Vizan-tije. Bitno je napomenuti da tada grbovijo{ nisu postojali i da su po~eli da serazvijaju tek u 12. veku, kao identifika-cioni simboli krsta{kih trupa.

Konstantinov steg

Grbovi u vizantijskikulturni prostor stiù1204. godine, kada sukrsta{i osvojili Cari-grad i proglasili tzv.

Latinsko carstvo. Os-novni znaci krsta{kih

grbova bili su {tit sa krstom i ~etirifigure izme|u krakova. Izvori navode dasu carevi iz francuske porodice Kurtneza grb Latinskog carstva uzeli Konstan-tinov steg, stavili ga na {tit i dodali mu~etiri zlatnika sa krsti}ima.

Grb Latinskog carstva –Vizantija od XII veka

Nakon padaCarigrada Kom-nini su osnovaliTrapeznu ts kocarstvo u MalojAziji, a za grbuzeli zlatnog dvo-

glavog orla u poletu na crvenompoqu. Godine 1261. nikejski carMihailo VIII Paleolog oslobo-dio je Carigrad od krsta{ke oku-pacije i za grb obnovqene Vi-zantije uzeo crveni {tit sa zlat-nim krstom i ~etiri zlatna slo-va ”V” (vizantijski vita), po~et-

nim slovom Vizantije. U heraldici jeovaj simbol definisan kao Vizantijski{tit.

Vizantijski {tit –grb Vizantije od vremenaMihaila VIII Paleologa

Godine 1402. Stefan Lazarevi} jeod vizantijskog regenta Jovana VII dobiotitulu despota i po ugledu na vizantijski{tit uzeo crveni {tit sa srebrnim kr-stom i ~etiri znaka u obliku slova ”S”,koje se u staroj srpskoj azbuci i zvaloslovo, po~etnim slovom Srbije.

Srpski {tit –grb Despotovine Srbijeod po~etka XV veka

Upravo su to re-{ewa koja dovode doneslagawa me|u stru~-wacima, jer su po nekimizvorima i vizantijskii srpski {tit nosilipo~etna slova svojihdràva. Tek u XVIII veku je francuski he-raldi~ar Vilton ova slova proglasio zaocila. Zapadna heraldika, naime, nijepriznavala slova u grbu, ve} samo geo-metrijske figure, predmete i slike izprirode.

Sada{wi {tit, i ujedno oznakapripadnosti Vojsci Srbije, istog je po-lukru`nog oblika, podeqen na ~etiripoqa belim tj. srebrnim krstom, heral-di~ki argent. Crvena boja na {titu, he-raldi~ki gules, simbolizuje vojni~kuhrabrost i velikodu{nost. Ocila subele boje i okrenuta su ka spoqnimstranama {tita.

U maskirnoj varijanti, namewenojza no{ewe na vojni~koj uniformi,{tit je izveden u dve boje – crnoj i

tamno zelenoj, takozvanoj subduedvarijanti.

44 1. februar 2007.


SABQE I MAÊVIKao heraldi~ki element, sabqe i ma~evi imaju istu sim-

boliku. Me|utim, po nekim ranijim izvorima ma~ je defini-san kao ”rimski ma~” i kao takav predstavqao je simbol agre-sije, osvajawa i dominacije. U doba krsta{kih ratova i redatemplara, ma~ je definisan i kao simbol krsta, i na taj na~insu pravdani ratovi u ime religije. Kasnije se religija ogra-dila od ove simbolike, jer je ma~ ipak bio sredstvo kojim suuzimani ìvoti. Wegovo poistove}ivawe sa hri{}anskimsimbolom nije bilo u skladu sa religijom.

Sa druge strane, sabqe su noviji heraldi~ki simbol ipredstavqaju vojni~ku ~ast. Se~iva okrenuta nagore predsta-vqaju spremnost za odbranu, pravednu borbu.

Osim toga, na{i oficiri po zavr{etku pojedinih {kola

dobijaju sabqe, {to je tako|e neposredan spoj sa tradicijom.

7/23/2019 033 Odbrana


45

OZNAKA ZA [APKU

O

znake za {apku slu`bene uniforme podeqene su u tri vari-jante, na osnovu vidova: Kopnena vojska, Vazduhoplovstvo iprotivvazduhoplovna odbrana i Mornarica. Oznake su iz-

ra|ene u metalu, odnosno u tkawu za pripadnike Mornarice. U sva-koj varijanti se nalaze tri varijacije, u zavisnosti od kategorijestare{ina: podoficiri, oficiri ili generali, admirali.

U osnovi svake oznake za {apku su temeqni znak Vojske Srbi-je i heraldi~ka predstava prstena, kao simbola stare{instva. Pr-sten u heraldici predstavqa simbol savr{enstva, kao geometrij-ski najpravilnija forma u prirodi.

U kasnijoj fazi profesionalizacije Vojske Srbije, predvi|e-na je i slu`bena uniforma za profesionalne pripadnike VojskeSrbije. Time }e biti uvedena i oznaka za {apku profesionalnihvojnika, koja }e imati sve elemente stare{inskih oznaka, sem pr-stena kao simbola stare{instva.

Osnovni elementi oznake za {apku su podloga (sa prstenom,vencem, sabqama i krinovima) i dvoglavi beli orao sa krunom.

Dvoglavi orao na varijantama oznake za {apku slu`bene uni-forme KoV predstavqen je krilima u poletu, na varijantama V i

PVO je sa ra{irenim krilima, a na oznakama za {apku Mornari-ce je temeqni znak Vojske Srbije u gorwem delu oznake.

Venac oznaka KoV i V i PVO predstavqa vojni~ke vrline pre-ko simboli~kog prikaza floralnih elemenata koji sa jedne stranedefini{e lovor, simbol slave i pobede, odnosno uspeha u miru,dok je sa druge strane hrast, kao simbol hrabrosti i ~vrstine, od-nosno uspeha u ratu. Duìna venca je u skladu sa kategorijom sta-re{ina, ~ime se simbolizuje odgovornost i iskustvo.

Na oznakama Mornarice venac je predstavqen heraldi~kimprikazom biqke mirta, u skladu sa kategorijama stare{ina. U sre-dini kompozicije je prsten sa sidrom koje je obavijeno brodskimuètom, kao tradicionalni simbol ratne mornarice (treba napo-menuti da su dva ukr{tena sidra simbol trgova~ke mornarice).


Kopnena Vojska

Vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana

Mornarica

Podoficir

Podoficir

Podoficir

Oficir

Oficir

Oficir

General

General

Admiral

7/23/2019 033 Odbrana


OZNAKA ZA KAPU

U

vo|ewe nove vojni~ke uniforme, prihva}eninaziv terensko-ratne, maskirne uniforme, ne-posredno uti~e na nove oznake za kape.Ve} duè vreme je u toku provera nove unifor-

me pod oznakom M-03, ~iji su veoma zna~ajan deooznake. Uvo|ewem nove uniforme svi pripadniciVojske Srbije, sem jedinica vojne policije i Speci-jalne brigade, nosi}e maskirne ka~kete na kojima}e biti aplicirane vezene oznake po sadràju ele-menata identi~ne sa oznakama za {apke, i to u ma-skirnoj, odnosno subdued varijanti, u tri boje ma-skirnog dezena: crna, tamno zelena i svetlo zelena.

Do faze uvo|ewa nove maskirne uniforme,pripadnici Vojske Srbije i daqe }e nositi beretkepo dosada utvr|enom uputstvu, s tim da }e se na wi-ma aplicirati oznake u boji, izvedene tehnikom ve-

za, i sa podlogama u bojama beretke.

46 1. februar 2007.


Kopnena Vojska


Mornarica

Vojnik

Vojnik Podoficir Oficir General

Podoficir Oficir General

Mornar Podoficir Oficir Admiral

7/23/2019 033 Odbrana


47

OZNAKE ÎNOVA

Po{tovawe na{e tradicije bilo je osnovno ishodi{te u krei-rawu novih oznaka ~inova VS, ali ne i direktno preslikava-we ranije postoje}ih re{ewa. Prihva}ena re{ewa na najbo-

qi na~in omogu}avaju prepoznavawe ~inova i kategorijama kojimapripadaju. Oznake ~inova }e, sa vrlo malim izmenama koje sugeri-{e i novi Zakon o Vojsci , biti u skladu sa NATO Stanag 2116 (NA-

TO Standardization Agreement 2116), koji de-fini{e klasifikaciju ~inova po kategorija-ma i rangu u okviru kategorija. Ovaj stan-dard je neophodan s obzirom na nedavni ula-zak u Program Partnerstvo za mir i na na-{e sve izvesnije u~e{}e u multinacionalnimoperacijama.

înovi su u formi navlaka za slu`benuuniformu, dok su za maskirnu uniformu

predstavqeni platnenim plo~icama.Svi nazivi ~inova ostaju isti, a u no-

vom nacrtu Zakona o Vojsci (~lan 15) pred-loèno je ukidawe ~ina kapetanaprve klase i uvo|ewe ~ina brigad-nog generala u KoV i V i PVO, od-nosno komodora u Mornarici.

înovi oficira i generala}e se, umesto dosada{wih zvezdi-

ca, ozna~avati rozetama, dizajniranim po uzoru na tradicionalnerozete srpske vojske. Osnovni izgled rozete je donekle modifiko-van, pre svega redukcijom visine u odnosu na original. Rozete suzlatne boje, a ~inovi }e se prikazivati postavqawem rozeta u ni-zu kod oficira, u simetri~nim paralelnim formama na ~inovima

generala.


SLU@BENA UNIFORMA

Zamena slu`bene uniforme predvi|a se u kasnijoj fazi i nepo-sredno je uzrokovana reorganizacijom Vojske Srbije i reduk-cijom brojnog stawa. Postoje}a uniforma se u svojoj osnovi ne

izdvaja od ostalih, i uz neke mawe intervencije moè da parirabilo kojoj savremenoj slu benoj, ili po definiciji Natoa – “class

A ” ili “service uniforms”.Sada{wa uniforma bi}e mnogo sadr-

àjnija uz uvo|ewe novih oznaka. Tako|e je utoku izrada novog pravila o uniformamaVojske Srbije, u kome }e se definisati na-~in no{ewa i ostalih oznaka i obele`ja,kao {to su oznake jedinica, zna~ke zavr{e-nih {kola, obele`ja pojedinih institucija,odlikovawa i individualnih kvalifikacija.Neki od predloga su i izmena poklopaca xe-

pova, koji bi dobili oblik kao u vojsci Kra-qevine Srbije, i uvo|ewe tzv. ”boja oru ja”tako|e po uzoru na srpsku tradiciju.

Jedan od bitnih elemenata na slu`be-noj uniformi, me|u ostalim novinama ozna-~avawa uniformi Vojske Srbije su i dugmad.Ona }e biti izra|ena po motivu oznake pri-padnosti – {tit sa ~etiri ocila. Dugmad zapodoficire su posrebrena i patinirana, aza oficire, generale i admirale pozla}enai patinirana. Prilikom dizajna dugmadi vo-

dilo se ra~una o stalnim problemima, kao {to su gruba obradaerlice {to je doprinosilo kidawu konca i otpadawu dugmadi, kaoi orijentacije dugmeta u odnosu na prorez, kako dugmad ne bi staja-la ukoso.

Slu`bena uniforma u projektupreozna~avawa uniformi ne}e semewati po kroju i vrsti materijala.

Dinamika organizaciono-mobili-zacijskih promena u Vojsci Srbijepodrazumeva aktivnosti do 2010.godine, {to neposredno uti~e na is-plativost ulagawa u novi kroj i iz-gled uniforme.

Glavni vizuelni nedostatakaktuelne slu`bene uniforme pri-padnika Vojske Srbije jeste nepo-stojawe gotovo nikakvih obele ja ioznaka, sem oznaka ~ina i lenti od-likovawa. Ovakva uniforma se neuklapa u savremene trendove, kojidefini{u uniformu kao ne{to {toprikazuje profesionalnu karijerui individualne kvalifikacije i ve-{tine.

Jedan od ciqeva realizacijeprojekta novih obele`ja i oznakaVojske Srbije je upravo i prevazi-laèwe ovog problema. Predvi|enenove oznake ugradi}e se u novo Pra-vilo o uniformama i zameni}e po-stoje}e (jo{ iz 1989. godine), a time}e se uniforma znatno obogatiti.

Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{i komandant Nacionalne garde Ohaja general-potpukovnik Stiven Blam

Dugmad za ofi-cirske i podofi-cirske uniforme

Rozeta za

ozna~avawe~inova oficirai generala

Plo~ica sa li~nomidentifikacijom

7/23/2019 033 Odbrana


VOJNICI

Oznake ~inova vojnika su za sada izra|ene samo uvarijanti za maskirnu uniformu, a predstavqenisu {iritima crne boje sa svetlo zelenim ivicama.

Broj {irita zavisi od ~ina.Po uvo|ewu slu`bene uniforme i za ovu kategoriju

profesionalnih vojnih lica, ~inovi vojnika bi}e pred-stavqene {iritima tamno crvene boje sa crnim ivicama.

48 1. februar 2007.


Vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana Mornarica

Kopnena vojska

Oznake ~inova

7/23/2019 033 Odbrana


49

PODOFICIRI

Oznake ~inova podoficirapredstavqene su {iriti-ma srebrne boje sa crnim

ivicama. Preko ~inova se vidinapredovawe u slu`bi, i svaki{irit ima svoje zna~ewe.


Kopnena vojska


Mornarica

Oznake ~inova

7/23/2019 033 Odbrana


50 1. februar 2007.


Oznake ~inova

OFICIRI

Oficirski ~inovi KoV i Vi PVO ozna~eni su zlat-nim rozetama, po uzoru

na oznake srpske vojske, koje suprilago|ene i osavremewene.Oficiri ~ina majora, potpu-kovnika i pukovnika su, sem ro-zetama, ozna~eni i zlatnim tra-kama na ivicama oznake ~ina.

Oficirski ~inovi Mor-narice ozna~avaju se navlaka-ma sa prilago|enim varijanta-ma dosada{wih ~inova, kao ina rukavima u skladu sa dosa-

da{wim uputstvom o no{ewutamnoplave bluze.

Kopnena vojska


Mornarica

7/23/2019 033 Odbrana


51


Oznake ~inova

Kopnena vojska


Mornarica

GENERALI I ADMIRALI

Oznake ~inova generala/admirala predstavqenesu klasi~nim epoletama na kojima se nalazi od-re|ena tekstura postignuta vezom i zlatnom sr-

mom, na koju se apliciraju rozete i elementi oznake ~i-na generala KoV, V i PVO ili admirala Mornarice.Admirali, sem navedenih oznaka ~inova, nosi}e oznake~inova na rukavima tamnoplave bluze.

7/23/2019 033 Odbrana


J AÂWE PODOFICIRSKOG KORA

Jedno od sistemskih pitawa u novoj srpskoj vojsci je ja~awe

podoficirskog kora, {to je ilustrovano izgledom uniforme,na kojoj su sve oznake izvedene u srebru. Za razliko od podo-ficirskih, uniforme oficira i generala imaju oznake u zlatnojboji. Ovim se uniforma vizuelno razlikuje, ali posebna karak-teristika su elemenati oznake ~ina zastavnika i generala/ad-mirala.

Navedene oznake su po sadràju identi~ne, s tom razlikom{to su oznake zastavnika mawih dimenzija i ura|ene u srebrnojboji, dok su kod generala izvedene u zlatnom fini{u i ne{to suve}ih dimenzija. Ovim je uspostavqena kategorija tzv.”warrant offi-cer ’’, koja ima veliku ulogu u ukupnom sistemu funkcionisawa sa-vremene vojske.

Major Jovica MILAK

52 1. februar 2007.

O B E L E @ J A I O Z N A K E V O J S K E S R B I J E

Kopnena Vojska

Zastavnik General

Vazduhoplovstvo i

protivvazduhoplovna odbrana

Zastavnik General

Mornarica

Zastavnik Admiral

Autor idejnog re{e-wa za nove oznake VojskeSrbije je major JovicaMilak, referent u Upra-vi vojne policije Gene-ral{taba.

U wegovom dugogodi-{wem interesovawu zaheraldiku, grafi~ki di-zajn i srpsku vojnu tradi-ciju, ishodi{te su na{lai predloèna re{ewa zaoznake Vojske Srbije, ko-ja su nedavno i zvani~no

usvojena.

MAJO R JOV ICA M ILAK

7/23/2019 033 Odbrana


53

da i poraza”. Zato je ”istorijska ocena generalskog KUMA Q. Sto-jadinovi}a o jednom od vi{e stotina Udruèwa gra|ana Srbijenekompetentna i tragikomi~na”.

Klub generala i admiralaVojske Srbije

SAMOZVANI KUM

o{to smo u Registru udruèwa gra|ana upisani podnazivom Klub generala i admirala Vojske Srbije (i Crne

Gore), re{ewem od 20. jula 2005. godine, smatrali smo dapod navedenim imenom moèmo da komuniciramo sa svimau Srbiji i {ire: dràvnim institucijama i funkcionerima,politi~kim liderima, organizacijama i udruèwima gra|ana,medijima, vojnim veteranima inostranih armija i sli~no. Zatonam nije padalo na pamet da traìmo ”KUMA” koji bi nasprekrstio u odnosu na na{e ime u Registru.

Ali, dogodio se presedan. ”KUM” se ”neo~ekivano” javio isam nametnuo izme|u Boì}a i Bogojavqewa i u svojoj kolumni umagazinu ”Odbrana” broj 32 od 15. januara 2007. godineprekrstio nas u ”Klub pora enih”. A ”KUM” nije dugme, tim pre{to je samozvani ”KUM” penzionisani pukovnik – QubodragStojadinovi}. Povod da nas ”krsti” tek nakon godinu i po danaje o~igledan, ali to je tradicija i princip novinarskog peraQ. Stojadinovi}a. O onima na ”Olimpu” pi{e boànstveno, o

mrtvima i onima koji mu vi{e nisu pretpostavqeni ili ne moguda se brane, sve najgore.

Za{to nas je penzionisani pukovnik ”iznenada” krstio?!Mi iz Kluba mislimo da je to zbog male pukovni~ke penzije, ahonorari za privilegovanog kolumnistu u ”Odbrani” nisu zabacawe. Dobronamerni gra|ani koji su nam se ovih danajavqali misle da je Q. Stojadinovi} ovo ”kr{tewe morao daizvr{i po direktivi sa naru~enim porukama”.

[to se ti~e provokacije ”oklopom na narod” i ”strahomod rata”, evo odgovora. ”Oklop se me|u narodom” pojavio samo9. marta 1991, kada je potpukovnik Q. Stojadinovi} obavqaojednu od visokih i presti`nih du`nosti u Politi~koj upraviSaveznog sekretarijata za narodnu odbranu JNA. Da se ijedantenk 5. oktobra 2000. godine na{ao na ulicama bilo gde u Sr-

biji, zar bi demokratska Srbija ~ekala da ”tom tenku presudideùrni pukovnik u penziji”?!

A {to se ti~e podu~avawa pedeset generacija generala iadmirala i jo{ na{eg velikog pesnika Qubivoja R{umovi}a oratu, ivotu i ~asti, tu je na{ ”KUM” prevazi{ao i samog sebe,ali po onoj narodnoj ”kad se mora drage voqe” (a ovog puta seo~igledno moralo!).

Na kraju u svakoj demokratskoj zemqi, naravno i u Srbiji,svako udruèwe gra|ana predstavqa jednu od }elija civilnekontrole nad dràvnim institucijama, ukqu~uju}i naravno inad vojskom.

Krajwe je vreme da i pukovnik u penziji Q. Stojadinovi}to shvati bez obzira na li~ne frustracije i navike iz nekadawemu ”presvetle Politi~ke uprave SSNO”.

I jo{ ne{to, u Srbiji postoje nau~no kompetentne i ugledne us-tanove merodavne za ocenu istorijskih doga|aja i li~nosti – ”pobe-

P

Pre neki dan, u krugu kasarne u kojoj radim, slu~ajno sretnemmeni dragog kolegu, ”klasi}a”. Srda~no se pozdravimo i, kao{to je red, povedem ga na kafu u obli`wu kantinu. Od samogpo~etka vidim da mu ba{ nije do neke {ale. Pretpostavio

sam da su nam brige sli~ne: kao i mnogi drugi, nemamo stan, mukesa gazdama, male plate, deca poodrasla, pa traè vi{e nego {tomoè{ da im da{, i tako daqe. Me|utim, posle prvih obostranihinformacija o porodici i deci, ~ovek otvori du{u.

Na sve ove muke, vaqda da mu ne bi bilo dosadno, vojna orga-nizacija dodaje jo{ jednu. Naime, kolega zastavnik po ~inu, radive} vi{e godina u jednom garnizonu, a porodica je ostala u drugom,jer èna je na{la posao, a deca pomenusmo ve}, u pubertetskim go-dinama, navikla na grad u kome su odrasla i – ne}e ni da ~uju za

drugi grad. Imaju}i to u vidu, zastavnik ne seli porodicu, nego uputu i autobusu provodi vi{e vremena od mnogih konduktera. I ta-ko vi{e godina.

[ta re}i, problemi na sve strane: jedinica ima bezvoqnogstare{inu, a porodica nema ni oca ni supruga. Zastavnik, navik-nut na vojni~ki ìvot, }uti, radi i redovno pi{e molbe za preko-mandu. Ove godine, izgledalo je, molba prolazi sve barijere. Ko-manda wegove jedinice ima razumevawe i daje saglasnost za pre-me{taj. Wegova budu}a jedinica daje saglasnost za prijem u wihoveredove. Redovnim putem, molba dolazi do vi{e komande koja dajeposledwu re~. I sa tog nivoa, posle mesec dana stiù povoqne ve-sti: stare{ina odgovoran za rod – slu`bu odobrava prekomandu inadle`ni komandant potpisuje potrebnu naredbu, koja opet redov-nim putem stiè nazad u ve} pomenute jedinice. Zastavniku pretpo-

stavqene stare{ine saop{tavaju da je naredba o postavqewu na-pisana i poslata. Zna~i, agoniji je kraj. ”Klasa” odlazi da porodi-ci saop{ti radosne vesti.

Ali, ne lezi vraè! @ivot nije ìvot ako ne bi pisao drame.Nakon nekih desetak dana stiè {okantna vest: ”Naredba ti je po-ni{tena – od prekomande nema ni{ta!” Kaù, predomislio se onajodgovorni za rod – slu`bu. Nevernica, tuga, jad, pa na kraju i bes.Kao so na qutu ranu, zastavnik prima vest da je na mesto predvi|e-no za wega, skoro istovremeno preme{ten i ve} postavqen drugistare{ina iz drugog garnizona. Da muka bude ve}a, taj stare{inanema radnih dana u karijeri koliko zastavnik ima deùrstva! Ali{ta da se radi, vaqda je sve to deo transformacije u kojoj se nala-zimo.

Gledam ”klasi}a” koji pripaquje ve} petu cigaretu uz jednu ka-fu i slu{am wegove re~i: ”Ne znam samo u ~emu je problem. [ko-

lovan sam, iskusan, uvek sa visokim slu`benim ocenama. Slu`bo-vao sam vi{e od deset godina u tzv. neuslovnom garnizonu. Ovo mije ukupno sedma godina da ivim odvojeno od porodice. Oba detetasam video tek mesec dana posle ro|ewa. U onim ludim devedese-tim i{ao sam gde god je trebalo, dobro sa~uvah glavu. A on (mislina onog {to mu zauze radno mesto), on tek po~eo da radi i odmah gaposla{e pod mamine i tatine skute!”

Slu{am, a ne znam {ta da kaèm. Samo klimam glavom, sle-èm ramenima i mislim se: ”E, moja klaso, ima{ ti sve, ali nema{ono {to on ima. Nema{ ujku ili strica na poloàju, nema{ uticaj-nog tatu, klasi}e po vi{im komandama, za ovakve stvari ne}e{ dazove{, jer ti ne da ponos, a ni u plavu kovertu nema{ {ta da sta-vi{!”

Ho}u da verujem da je ovakav slu~aj nepotizma usamqen. Nego,

da li je? Nenad JOVANOVI]

STRIÊVI I UJACI

Reagovawa ” ODBRANA”

Bra}e J u g ovi}a 1911000 Beog rade-mail: odbr ana@beot el.y u

7/23/2019 033 Odbrana


1. februar 2007.54

S

rbija je i zvani~no pristupila Programu Partnerstvo za mir. Osim {to todonosi brojne pogodnosti za dràvu i Vojsku, podrazumeva i odre|ene oba-veze koje proisti~u iz partnerskog odnosa. O~igledan je zna~ajan napredaku reformama sektora bezbednosti, ali je neophodno jo{ mnogo toga u~ini-ti na unapre|ewu zakonske regulative. Nakon dono{ewa Ustava, slede}ilogi~an korak jeste usvajawe Strategije nacionalne bezbednosti, zatim

sledi Doktrina odbrane, potom Zakon o odbrani, Zakon o Vojsci i Zakon o slu`ba-

ma bezbednosti, ali i usvajawe Zakona o za{titi klasifikovanih informacija.Pristupawem Partnerstvu za mir, jedna od oblasti koju Srbija treba da uredi u okviru Programa jeste i za{tita tajnosti podataka. Poznato namje da ste se u Vojsci dugo bavili tom problematikom, posebno kao sudski ve{tak za tu oblast. Odnedavno ste, na osnovu Re{ewa Ministarstva pravde Republike Srbije, upisani u Registar stalnih sudskih ve{taka, kao jedini ekspert za tu oblast. Ima mnogo mistifikacije vezane za to {ta je tajna, na koga se odnosi, kako se i od koga ~uva?

- Jedna od na{ih obaveza jeste uskla|ivawe ukupnog zakonodavstva sa za-konodavstvima partnera, ukqu~uju}i i oblast sektora bezbednosti, pa i tajnostipodataka. Partnerstvo podrazumeva da deo sopstvenih dràvnih i vojnih tajniustupite partneru, ali isto tako da od partnera dobijete deo wegovih tajnih,klasifikovanih informacija.

Treba imati u vidu da su standardi i procedure Natoa u toj oblasti veoma

strogi. Prema dokumentu Natoa AS/35-D/2002 od 17. juna 2002. propisane suvrlo precizne obaveze za ~lanice Alijanse, ~lanove Programa Partnerstva i

[ta je, zapravo, sadràjtajni, ko je zaduèn da ih

{titi, dokle se moè i}i uwihovom obelodawivawu a da

se po{tuju uspostavqenipartnerski odnosi i (o)~uva

dràvni interes, bila su nekaod pitawa za gospodina

Blagoja Qubisavqevi}a,pukovnika u penziji, ~oveka

koji je ~itav radni vek proveona odgovornim du`nostima uslu`bi vojne bezbednosti i

Inspektoratu odbrane, jedinogeksperta koga je Ministarstvo

pravde Republike Srbijeimenovalo za sudskog ve{taka

iz te osetqive oblasti.

BLAGOJE QUBISAVQEVI],

STALNI SUDSKI VE[TAK

ZA TAJNOST PODATAKA

I DOKUMENATA DR@AVNE,

VOJNE, SLU@BENE I

POSLOVNE TAJNE

PRO[LO JE VREMEBALKANSKOG [PIJUNAPRO[LO JE VREMEBALKANSKOG [PIJUNA

D R U [ T

V O

7/23/2019 033 Odbrana


55

Od kada ste angaòvani u toj oblasti?

- Prakti~no od 1996. do 2003. godine, kada sam bio ve{tak usvim krivi~nim postupcima pred vojnim, ali i pred civilnim sudovima.

Razlozi za postojawe institucije ve{taka uglavnom su pozna-ti gra|anima. Dosta smo obave{teni i o na~inu rada, na pri-mer, ve{taka balisti~ke, saobra}ajne, gra|evinske, medi-cinske struke. Me|utim, malo je poznato {ta to zapravo radi ve{tak za tajne podatke i dokumente. Kako biste to pobliè

objasnili? - U javnosti se uglavnom zna o delokrugu rada i zadacima ve-

{taka pojedinih specijalnosti. Me|utim, ve{ta~ewe tajnosti podata-ka i dokumenata je relativno nova oblast, koja je nastala kao izrazpotrebe. Napomiwem da je ova vrsta ve{ta~ewa specifi~na i po to-me {to u slu~aju izvr{ewa nekog krivi~nog dela sa elementima ugro-àvawa tajnih podataka i dokumenata uglavnom nema nikakvih materi-

jalnih tragova i pokazateqa o vi-sini nastale ili mogu}e {tete.Na primer, ako je pripadnik Voj-ske, namerno ili zbog nepa`we,koristio u komunikaciji sredstvi-ma veze otvoreni tekst umesto{ifre, uvek se polazi od pret-postavke da je to do{lo u ruke

(ili je moglo do}i) ”nepozvanoglica“. Bilo je skoro nemogu}eutvrditi da li je i na koji na~into ”nepozvano lice“ iskoristiloili moglo iskoristiti tu ~iweni-cu na {tetu dràve i Vojske, pogo-tovu {to nikad nije bilo ni nepo-srednih ni posrednih pokazate-qa o visini te {tete.

Dakle, ni{ta nije merqivo sa stanovi{ta egzaktnih nauka, pa jetime i velika odgovornost ve{taka i suda da ne upadne u zamku volun-tarizma i proizvoqnosti. U praksi, rad ve{taka svodio se uglavnomna prou~avawe odgovaraju}e dokumentacije primenom tehnika i in-strumenata iz metodologije analize sadràja. Me|utim, osim ”nala-za“, mnogo va`niji zadatak bio je ”ocena“ prou~enih podataka, a po-

sebno ”mi{qewe“, koje je bit ve{ta~ewa. Za{to? Pa upravo zbogonoga {to sam malopre napomenuo u vezi sa {tetnim posledicama.

Zna~i li to da ve{tak, na osnovu procene i slobodnog uvere-wa formira mi{qewe?

- Pored navedenog, veoma je bitno imati u vidu, na jednoj stra-ni, formalna obele`ja pojedinih dokumenata i, na drugoj, zna~ajpodataka sadrànih u wima. Radi ilustracije nave{}u nekolikoprimera: elaborat za obezbe|ewe nekog vojnog objekta ili plan ak-cije MUP-a za hap{ewe kriminalne grupe s pravom nose oznaku naj-vi{eg stepena tajnosti. Me|utim, ako ista formalna obele ja taj-nosti nose i dokumenti, na primer, ”plan obeleàvawa dana bez-bednosti“ ili ”sadràj kompleta intendantske opreme vojnika“, ja-sno je da ne{to nije u redu sa kriterijumima, odnosno, nedostajeono {to se po standardima Natoa zove ”klasifikacija“. Drè}i se

formalnih obele ja po ”slovu zakona“, u oba slu~aja re~ je o taj-nim podacima, ali je su{tina sasvim razli~ita, pa samim tim i {tet-na posledica u slu~aju da jedni ili drugi podaci budu otkriveni.

[ta je sa stanovi{ta za{tite tajnih podataka ostalo nepro-meweno?- U praksi je bilo skoro nemogu}e striktno odvajawe podatka

i dokumenta ni po resorima, ni po nivoima, tako da su o pojedinimaktivnostima koje bi trebalo da budu za{ti}ene tajnom, uglavnom ujednakom obimu bili obave{teni svi pripadnici jednog organa ilikomande. Na drugoj strani, bilo je i zloupotreba i privatizovawatajni – uskra}ivawa informacija niìm instancama, koje same posebi i nisu tajne, ali su pod tim izgovorom zadràvane na odre|e-nim nivoima, boqe re}i kod odre|enih qudi. Tako neke informacijeo pogodnostima stambenog zbriwavawa, kreditirawa, upu}ivawana poèqne kurseve za usavr{avawe, i sli~no, ~esto su bile sa

ograni~enim rokom i ograni~enim nivoom do kojih se ”spu{taju“,

druge me|unarodne organizacije. Od partnera se o~ekuje: potpisi-vawe sporazuma o distribuisawu klasifikovanih informacija Na-toa; prihvatawe i primena procedura od prijema, distribuisawa,kori{}ewa i za{tite klasifikovanih informacija, primena postu-paka pri izboru lica koja }e koristiti informacije, te postupakauslu~aju naru{avawa tajnosti klasifikovanih informacija...

Dakle, od nas se kao partnera traì pruàwe bezbednosnihgarancija za svaku klasifikovanu informaciju Natoa. Na nama jeda u sistemu dràvne uprave, Ministarstvu spoqnih poslova, Mini-starstvu odbrane i General{tabu, zakonodavno precizno uredimoko }e i na koji na~in preuzimati, koristiti i {tititi klasifikova-ne informacije, odnosno, tajne podatke i dokumente. Koliko mi jepoznato, Bezbednosno-informativna agencija je ve} izradila Na-crt zakona o za{titi tajnih podataka, ali s obzirom na pomenut re-dosled koraka i hijerarhiju pravnih akata, wegovo usvajawe u Par-lamentu svakako }e uslediti posle drugih sistemskih zakona. To naso~ekuje vrlo brzo.

Kakvo je trenutno stawe za{tite tajnih podataka u Vojsci Srbije?

- Zakon o odbrani Save-zne Republike Jugoslavije iz1993. godine, u glavi 6. ”Bez-

bednost i mere za{tite“, govorio obavezi gra|ana, dràvnih or-gana i pravnih lica u za{tititajnih podataka, koji su zna~ajniza odbranu i bezbednost zemqe.Isto tako, navode se i brojnaograni~ewa u pogledu kretawa,snimawa, osmatrawa, premerazemqi{ta, nau~nih istraìva-wa... Sa posebnim ograni~ewima za strane dràvqane. Zakon o Voj-sci, tako|e potencira tu odgovornost, ali samo za vojna lica. Naosnovu Zakona o odbrani, Savezna vlada je Uredbom iz 1994. godi-ne donela Kriterijume za utvr|ivawe podataka zna~ajnih za odbra-nu zemqe , a Pravilnik o kriterijumima za utvr|ivawe podataka o Vojsci Jugoslavije , koji predstavqaju vojnu tajnu i mere za{tite, do-

net je tek krajem 2001. godine.Osim navedenog, znatan deo te materije na najvi{em nivou re-

gulisan je ”odlukama“, ”re{ewima“, odnosno nare|ewima raznihnivoa komandovawa u Vojsci. U krivi~no-pravnom smislu primewi-vane su odredbe vaè}eg Krivi~nog zakona prilikom postupawa voj-nih sudova u krivi~nim delima {pijunaè i odavawa dràvne, vojnei slu`bene tajne. Ciq navedene zakonske regulativa bio je da ”pre-mosti“ i uvaì nastale promene u odnosu na raniji period. Svi na-vedeni pravni akti koji reguli{u tu oblast i danas su na snazi, os-im {to je donet novi Krivi~ni zakonik od januara 2006. godine.

Zna~i li to da je, nakon raspada SFRJ i JNA, Vojska Jugosla-vije nasledila zakonsku regulativu u toj oblasti i samo je delimi~no uredila?

- Upravo tako. Umesto zakona primewivane su uredbe i pra-

vilnici, {to je u postupawu, bilo vojnih stare{ina ili vojnog pra-vosu|a, stvaralo velike te{ko}e. U periodu dok je postojala SFRJ iJNA, dakle do 1991. godine, disciplinskim, ideolo{ko-politi~kim,partijskim i u retkim slu~ajevima krivi~nim merama odràvan jerelativno stabilan sistem za{tite vojne tajne. Me|utim, od for-mirawa SRJ i VJ, u jedinicama i ustanovama Vojske vodile su sestotine disciplinskih postupaka zbog odavawa vojne tajne, a neki odtih predmeta stigli su i do vojnih sudova u Beogradu, Ni{u i Podgo-rici. Pored toga, u periodu od 1994. do 2000. godine vo|eno je vi-{e od 30 krivi~nih postupaka za krivi~no delo {pijunaè.

Da li se od tada javqa institut sudskog ve{taka za tajne podatke i dokumenta?

- Da. Budu}i da je re~ o specifi~noj materiji, a da u Vojsci nepostoji posebna specijalnost za tu oblast, traèni su ve{taci me|uvojnim licima koja su po prirodi svog posla radila sa podacimanajve}eg stepena tajnosti.

Posao ve{taka nije da razma-tra ni~iju krivicu ili nevinost. Ve-{tak nije pravni stru~wak, ali zato mora biti u svojoj struci kao ”riba u vodi“ i da svojim iskustvom i zna-wem pomaè pravnoj struci da do-

nese pravilnu odluku o tome da li postoji delo ”~iwewa“, ili ”propu-{tawe ~iwewa“, koje direktno (ili indirektno) ugroàva tajne podatke i dokumente toliko da to nanosi {tetu ”interesima bezbednosti i odbrane zemqe“.

7/23/2019 033 Odbrana


{to predstavqa tipi~nu zloupotrebu instituta vojne tajne. Poredtoga, znatan broj podataka dràvne i slu`bene tajne nije bio klasi-fikovan (stepenovan), a velika masa vojnih dokumenata i podatakas protokom vremena izgubila je svojstvo tajnosti. Budu}i da skoro

ni u jednom slu~aju nadle`ni dràvni i vojni organi svojim odluka-ma nisu ”skidali“ oznake tajnosti, ostavqan je prostor za nedou-mice, proizvoqnosti ili samovoqu. Na svu sre}u, u novije vreme tajinstitut se redovno primewuje u saradwi sa Ha{kim tribunalom.

De{avale su se ne samo pravno neodrìve sumwe ve} i postup-ci koji bi zesenili ~uvenog Iliju ^vorovi}a iz kultnog filma “Ba-lakanski {pijun”. Na primer, tvrdwa da je to {to penzionisanioficir poseduje borbena pravila stara vi{e od 30 godina i doku-mente SKJ u JNA – odavawe vojne tajne, ili pak otkrivawe lokacijegarnizona jedne zdruène takti~ke jedinice, iako su prethodno u TVemisiji ”Dozvolite“ ti podaci javno izneti, odnosno po Sporazumu o kontroli naoruàwa dostavqeni stranim dràvama. Tu nije mo-glo biti govora o bilo kakvim {tetnim posledicama. Sa druge stra-ni, slu~aj na{eg vojnog diplomate koji je izgubio ta{nu sa {ifrova-nim dokumentima u jednoj susednoj zemqi, nikada nije stigao ni pred

disciplinski, ni pred krivi~ni sud.Po~etkom i sredinom devedesetih godina {tampa, pogotovo revijalna, bila je preplavqena {pijunskim aferama. Setimo se samo ~uvene ”Opere“. Da li je i tu bilo gre{aka, pa i zlo-upotreba koje ste pomenuli?

- Kako da ne. Preko {tampe su se prepucavali biv{i i aktuel-ni pripadnici tajnih slu`bi, iznosili ~ak i neke pikanterije, sup-tilne tajne iz rada tih slu`bi koje se svuda u svetu ~uvaju daleko odo~iju javnosti, makar dok ne pro|e odre|eno vreme. U dva slu~aja jevo|en postupak protiv biv{ih pripadnika slu`be, ali se na tomezavr{ilo. Fascinacija javnosti i dela politi~ke elite tajnim slu-`bama i wihovim dosijeima je s vremenom splasnula, ali se u po-sledwe vreme ponovo vra}aju u spiralu aktuelnih doga|awa. Da serazumemo, svaka dràva, ako joj je stalo do sopstvenog sistemavrednosti, nacionalnih dobara i interesa, mora da ih za{titi od

svih vidova i oblika ugroàvawa.Dakle, mora da ima i svoju tajnu slu`bu. Drugo je pitawe da li

je ona radila ili radi po zakonu ili po nalogu pojedinaca, politi~-kih stranaka, otu|enih centara mo}i, tajkuna... Posebno da li je ikako nad slu`bom uspostavqena demokratska i civilna kontrola.Zapravo, problem je ba{ u tome {to su slu`be ili wihovi delovikao represivna sredstva veoma ”zgodni“ za otu|ewe i manipulacijuu dnevnopoliti~ke svrhe. Pogotovo u uslovima kada ne postoji zakono radu tih slu`bi, kad u krhkoj demokratiji ne postoje vaqani meha-nizmi demokratske i civilne kontrole. Zato nije ~udno {to se de{a-vaju devijacije i zloupotrebe.

U ~emu je jo{ su{tina nesporazuma?

- Su{tina je u nedovoqnom razumevawu tajne kao dru{tvenekategorije. Osim dràvnih, vojnih, slu`benih i poslovnih, postoje i

profesionalne, verske, li~ne tajne. U svakom slu~aju institut tajnevezan je za nastanak organizovanih dràva i uspostavqen je radi za-{tite nekog op{teg interesa. Me|utim, ti interesi mogu biti instru-mentalizovani, posredovani, a tajne mistifikovane da bi se za{ti-tio uskosvojinski, li~ni, ili partijski, a ne javni, dràvni interes.Od te bolesti i danas bolujemo. Na jednoj strani imamo oticawe naj-vi{ih dràvnih tajni iz raznih ministartstava, a na drugoj se, pod ve-lom ”poslovne tajne“, primera radi, uskra}uje gra|anima informaci-ja o visini plate direktora u javnom preduze}u!? I ovih dana novinesu pune izjava datih u istrazi, zapisnika, transkripata… iako su po-stupci prethodno progla{enim tajnim. Koliko znam ni u jednom slu~ajuniko nije saop{tio kako se to dogodilo, niti ko je odgovarao.

To je nedopustivo, naravno, kao {to je nedopustivo da se, u imeza{tite javnog interesa, za javnost zatvara sve i sve{ta. Onda ostajeutisak da nije re~ o za{titi javnog, ve} ne~ijeg li~nog interesa, odno-

sno prikrivawa sopstvenih propusta. Tako ne sme i ne moè da se ra-di u pravno ure|enoj demokratskoj dràvi.

INTERVJU

56

Imao sam priliku da vidim sli~-ne zakone nekih novih ~lanica Natoa i Partnerstva. Pristupi su razli~i-ti. Ve}ina zemaqa je usvojila standarde Natoa, ali je u zakone unela i svoje specifi~nosti. Za{to i mi ne bismo sli~no postupili? Naravno da ne treba biti iskqu~iv i po svaku ce-

nu insistirati na ne~em svom, ali is-to tako nije pametno nekriti~ki preu-zimati tu|e modele. I na{ sistem bez-bednosti, i oruàne snage moraju se prilagoditi novim standardima, tako

da budu kompatibilni sa partnerima, ali nikako da budu ”Nato u malom“. Nama istorijski nisu nepoznati razni vidovi i mode-li savezni{tva u ratovima (balkanski ratovi, Prvi i Drugi svetski rat), gde smo imali ~ak i zajedni~ke komande, a da pret-hodno niko nije zbog toga mewao organizaciju i sistem vojske.

1. februar 2007.

S tim u vezi, moète li ne{to re}i iz li~nog iskustva?

-

Najpre, radi ilustracije o stawu svesti kod nas u vezi satajnama, napravi}u jedno malo pore|ewe: prema standardima Na-toa i Kriterijumima za procenu bezbednosti lica za izdavawe do-zvole za rad na poverqivim poslovima navodi se ~ak 13 procedu-ra i oblasti provere. Od pitawa da li je po~inilac ili sau~esniku aktu {pijunaè, terorizma, sabotaè, pa sve do podataka da lipati od neke bolesti, posebnog mentalnog stawa, ima li finansij-ske probleme, sklonost prema porocima, seksualne devijacije... Akako je to bilo kod nas?

Godinama sam radio na poslovima provere lica za popunu voj-ske, odnosno, na prikupqawu i proceni podataka koji su relevant-ni za prijem u vojnu slu`bu. U mnogim slu~ajevima prilikom davawanegativnog odgovora ”o{te}eni“ kandidati su se alili, pokretalii tu`be, tvrdili da je povre|ena wihova privatnost, i sli~no. Za-{to je to tako? Deo odgovora leì u recidivima svesti qudi da je

represivni aparat u pro{losti bio okrenut protiv wih, a ne zawihovo dobro, kako se to odavno shvata u zemqama tradicionalnedemokratije. Drugi deo odgovora sadràn je u na{em mentalitetu i

7/23/2019 033 Odbrana


57

”samoupravnoj svesti“, kada je ”podru{tvqavano“ sve i sva{ta, pa isistem bezbednosti dràve. To je dovelo do razvodwavawa odgo-vornosti za za{titu tajnih podataka i u dràvi i u vojsci.

Sada smo u vrlo konkretnom obliku vojnog partnerstva, {to podrazumeva i druga~iji odnos prema osetqivim podacima?

- Jasno je da nam nijedan partner ne}e tolerisati bilo kakvooticawe podataka, pa je, osim zakonske regulative, potrebna i pro-mena svesti, mentaliteta. Ne zbog Natoa, nego zbog nas samih. Prak-

sa da ”svi ho}e da znaju sve“ nije dopustiva ni u nekoj privatnoj kom-paniji, a kamoli u ozbiqnoj dràvi.

Budu}i da ste se u Vojsci najvi{e bavili za{titom vojnih taj-ni, a bavqewem angaòvanim novinarstvom, na neki na~in,wihovim ”otkrivawem“, kako vidite doprinos sredstava jav-nog informisawa u reformisawu sektora bezbednosti i pri-bliàvawu evropskim standardima?

- Na prvi pogled postoji nepomirqivi sukob dva suprotsta-vqena interesa. Na jednoj strani je nastojawe da se ostvari ustavnona~elo iz ~lana 51. Ustava Srbije: Svako ima pravo da bude isti-nito, pravovremeno i potpuno obave{ten o pitawima od javnog zna-~aja, kao i pravo pristupa podacima koji su u posedu dràvnih orga-na, a na drugoj – da se iz opravdanih razloga, u javnom interesu, in-teresu istrage, interesu sudskog postupka, interesu bezbednosti…

deo podataka, ipak, drì u tajnosti.Prevazila ewe sukoba ta dva interesa dràvne i druge insti-tucije ostvaruju uvo|ewem funkcije portparola. Me|utim, na~in nakoji se to ponekad radi je besmislen. Bajata, {tura i neta~na saop-{tewa samo navode ~itaoce i gledaoce da vi{e veruju pikanterija-

ma iz tabloida o nekom doga|aju unutar organa i institucija koji posvojoj prirodi posla rade sa povi{enim stepenom diskrecije. Na-ravno, to im ne daje pravo na aroganciju i odbojnost prema sredstvi-ma javnog informisawa. Opravdani interes, ali i tradicionalnaradoznalost na{ih gra|ana zadovoqavaju se delom preko sredstavajavnog informisawa, ali ponajvi{e preno{ewem i ”dogra|ivawem“raznih glasina, {to samo moè da {teti op{tem interesu.

Ako se u jednoj dràvnoj instituciji (vojska, policija, sud…) ta~-no zna {ta je dràvna, slu`bena, vojna ili poslovna tajna, a {ta nije,onda nema potrebe da se, sa jedne strane, ne{to zata{kava nemu{timsaop{tewem, a sa druge ”insajderski“ istraùje. U zemqi na po~etkuprocesa istinske tranzicije to deluje pomalo utopijski. Ali ako smose opredelili za evropske principe i vrednosti, onda moramo teìtida ih dostignemo. Partnerstvo za mir podrazumeva primenu tih prin-cipa i standarda na za{titi klasifikovanih informacija.

Da se jo{ jednom vratimo toj temi. Ima mi{qewa da u Part-nerstvu na{e dràvne i vojne tajne gube na va`nosti. Zna~i li to potpuno otvarawe prema partnerima i saveznicima?

- To je zabluda i nerazumevawe. Ponovo se vra}am na postoja-we interesa dràve da se ne{to ”otvori“, odnosno ”zatvori“ premapartnerima. Sve dok postoje kategorije nezavisnosti, suvereniteta iintegriteta jedne dràve, wenih posebnih politi~kih, ekonomskih ivojnih interesa, postoja}e i ograni~ewa u ustupawu sopstvenih tajni

drugim partnerima. Jednostavno treba primeniti stav iz dokumenataNatoa da se prilikom razmene informacija primewuje princip “ustu-pa se samo ono {to treba da se zna“, i ”samo ono {to je zna~ajno zata~no odre|eni zadatak“. Najzad, nije neva`no pomenuti i podatak daje posledwih godina nekoliko diplomata progla{eno za ”personu nongrata“ upravo na relaciji izme|u saveznika u okviru Natoa. Narav-no, to vi{e nije ugroàvawe vojnih tajni i poimawe {pijuna u klasi~-nom smislu re~i, ve} je pre svega re~ o ekonomskim interesima. Kadsu interesi u prvom planu, tu nema ni fer pleja ni xentlmentstva.

Dakle, deo podataka i dokumenata iz oblasti dràvnih i vojnihtajni, prema odredbama na{ih zakona i potpisanih sporazuma,svakako }e biti ustupqen, ali samo u onom obimu koji je neophodanza izvr{ewe odre|enog zajedni~kog zadatka. To podrazumeva reci-procitet partnera i uzajamnu obavezu da se razmeweni, klasifiko-vani podaci {tite od uvida ”tre}e strane“.

Da li je u svetu sveop{te komunikacije, otvorenosti, razmene informacija i mogu}nosti da se savremenim tehni~kim sred-stvima prodre u svakojake tajne i do najsitnijih detaqa, za male zemqe uop{te smisleno preduzimawe mera za{tite?

- Informati~ka era je zapo~ela, informacija je postala osnov-ni resurs dru{tva. Posedovawe informacije zna~i posedovawe mo-}i, prestià, dominacije. Prema tome, novim Zakonom mora se ta~nodefinisati {ta se smatra tajnama, ali i kako ih za{tititi u novimuslovima informati~kog okruèwa. Bez obzira na na{ tehni~ko-teh-nolo{ki trenutni zaostatak, nema mesta defetizmu, ali naravno niksenofobiji. Mora se na}i prava mera izme|u otvorenosti premapartnerima (saveznicima) i za{tite sopstvenih nacionalnih intere-sa. Isto je i na unutra{wem planu: neophodno je po{tovati Zakon o dostupnosti informacija od javnog zna~aja , ali se mora ta~no znatikoje informacije iz kog ministarstva ili suda, u javnom interesu iliinteresu postupka, za odre|eno vreme moraju biti zatvorene. U pro-tivnom, wihovo otkrivawe moglo bi naneti {tetu javnom interesu.

Ko i na osnovu kojih kriterijuma to ceni?

- Ovih dana svedoci smo da ima nerazumevawa i lutawa, po-sebno kad je re~ o postupcima pred sudovima. âs su zatvoreni, a~as otvoreni za javnost. Ukqu~ivawe u ”veliki svet“ nije ulazak uku}u ”Velikog brata“. Doprinos Vojske Srbije pristupawu ProgramuPartnerstvo za mir je od velikog, neprocewivog zna~aja. Bez name-re da sebi pripisujem ulogu vizionara, pre skoro godinu dana u jed-nom listu rekao sam da je la`na nedoumica da li je ova vojska, po-red te{kog bremena iz pro{losti, sa~uvala ”zdravo profesional-no jezgro“, te da li moè da bude promoter progresa i evroatlant-skih integracija. Uprkos svim neda}ama koje je prebrodila, jasno jeda to moè. Na ~ast sada{wim, mladim, ali i ranijim generacijama

pripadnika na{e vojske.Branko KOPUNOVI]

7/23/2019 033 Odbrana


Sa 129 godina postojawa, ni{ka Vojna bolnica sigurno je jedna od najstarijih

vojnosanitetskih ustanova u ovom delu Evrope. Ipak, medicinski radnici te vojne

bolnice dobro znaju da se od tradicije ne ìvi i zato preduzimaju sve {to je

potrebno kako bi ustanova poprimila odlike moderne zdravstvene ku}e zna~ajne

za Vojsku Srbije.

ZDRAVSTVO

58

B I S E RV O J N O G

S A N I T E T A

V O J N A B O L N I C A U N I [ U

V

ojna bolnica u Ni{u je pro{le godine zabeleìla 60.000 bolesni~kihdana, obavila 150.000 specijalisti~kih i 35.0000 sistematskih pregle-da i vi{e od milion drugih usluga. U osnovi svih pomenutih brojki bilaje borba za zdravqe i ìvote qudi, iz koje su pripadnici Vojne bolnicenaj~e{}e izlazili kao pobednici. Zahvaquju}i wihovoj brizi i nezi, hi-

qade pacijenata je zadovoqno napustilo kabinete, bolni~ka odeqewa i ordi-

nacije i vra}alo se poslu i svojim porodicama. Rezultati re~ito govore da supripadnici Vojne bolnice Ni{ uspe{no obavili zadatke zbriwavawa vojnihi civilnih osiguranika i prona{li pravo mesto u okviru reformisanog voj-nog zdravstvenog sistema. Upravnik Vojne bolnice potpukovnik dr Slavi{a]iri}, zamenik upravnika potpukovnik dr Neboj{a \eni} i wihovi saradnicigovore o istorijatu, sada{wosti i budu}nosti te ustanove.

SLAVNA PRO[LOST

Vojna bolnica u Ni{u osnovana je desetak dana posle oslobo|ewa Ni{au srpsko-turskom ratu 1878. godine. Bila je to prva zdravstvena ustanova utom delu Srbije. Od tada do danas ona radi bez prekida i na istom mestu,zbriwavaju}i vojna i gra|anska lica, {to ju je uvek ~inilo i bolnicom grada ukome je osnovana. Te{ko je u istorijatu Vojne bolnice izdvojiti svetla mesta,zato {to je celokupni letopis te ustanove obeleèn postavqawem novih stan-

darda u `rtvovawu medicinskih radnika za svoj narod, po{tovawu lekarskeetike i profesionalnom radu. Ipak, nepravedno bi bilo ne pomenuti formi-

1. februar 2007.

Upravnik Vojne bolnice u Ni{upotpukovnik dr Slavi{a ]iri}

Operacija {titaste `lezde u ni{koj Vojnoj bolnici

7/23/2019 033 Odbrana


rawe Pasterovog instituta 1900. godine (prva preventivna medi-cinska ustanova na Balkanu), centralnu ulogu ni{ke Vojne bolniceu Balkanskim ratovima, te borbu protiv epidemije pegavog tifusa,povla~ewe sa svojom Vojskom preko Albanije i nastupawe na So-lunskom frontu u toku Prvog svetskog rata.

Naàlost, ni posledwa decenija nije protekla bez angaòva-wa pripadnika Vojne bolnice u ratnim dejstvima. Jo{ 1998. godi-ne medicinski radnici te zdravstvene ustanove zbriwavaju 135

rawenika u |akovi~koj poqskoj bolnici, dok je u ratu 1999. ukupnozbrinuto oko 1.500 rawenika. Hirur{ko odeqewe Vojne bolniceje u ratu formiralo tri mobilne hirur{ke ekipe u \akovici, Pri-zrenu i Kosovskoj Mitrovici, koje su zbriwavale rawenike u ne-posrednoj blizini fronta. Sa tri hirur{ke ekipe Vojna bolnica

"pokriva" i ulazak jedinica Zdruènih snaga bezbednosti u kopnenuzonu. Va`no je naglasiti da ni{ki medicinski radnici nikada nisupravili podele me|u povre|enima i obolelima u ratu, tako da suneophodnu pomo} pruàli i pripadnicima protivni~kih snaga. U

tom pogledu moè se staviti znak jednakosti izme|u postupawa le-kara i medicinskih tehni~ara u 1878. (medicinski zbrinuto neko-liko stotina turskih vojnika i vra}eno u Tursku), 1915. (austrou-garski vojnici su le~eni od tifusa isto kao i srpski) i 1999. godi-ni, kada su hirur{ke ekipe zbrinule na Kosmetu i vi{e stotinarawenih pripadnika albanske nacionalnosti.

Danas je Vojna bolnica Ni{ najve}a vojnosanitetska usta-nova u kojoj se pruà sekundarni nivo zdravstvenih usluga, ali inastavna baza i vojnog saniteta, i Sredwe medicinske {kole iMedicinskog fakulteta u Ni{u. U okviru reforme sistema od-brane obavqa se i reorganizacija vojnog zdravstva, pa samimtim i u Vojnoj bolnici o~ekuju konkretne odluke i preciznu budu}uorganizacijsko-formacijsku strukturu. Za sada je izvesno da }e iposle reorganizacije Vojna bolnica pruàti pacijentima zdrav-stvene usluge na dosada{wem nivou, dok }e ih u nekim elementi-

ma i unapre|ivati.

- Mi se nadamo da }emo i u budu}nosti sluìti svojoj Vojscii svom narodu - kaè upravnik Vojne bolnice potpukovnik Slavi-{a ]iri}.

KAPIJE [IROM OTVORENE

U bolnici paviqonskog tipa (osam objekata izgra|eno krajem19. i po~etkom 20. veka) radi 420 lekara specijalista raznih medi-cinskih disciplina, doktora i magistra medicinskih nauka, profe-sora i primarijusa, biohemijskih stru~waka, farmaceuta, medicin-skih sestara i tehni~ara, ali i osobqa drugih specijalnosti. Ba{ tistru~ni i motivisani qudi bili su i ostali osnovni ~inioci uspeha

i stalnog napretka Vojne bolnice u Ni{u. Najdragocenije pohvalestiù od pacijenata, ali od avgusta pro{le godine ~uju se i re~i kri-tike zbog uvo|ewa participacije za vojne osiguranike.

- Reforme vojnog zdravstva - govori zamenik upravnika pot-pukovnik Neboj{a \eni} - prate i nepopularne mere. Participa-cija od sto dinara po specijalisti~kom pregledu plod je namere dase smawi razlika izme|u vojnog i civilnog zdravstva. Te obavezeoslobo|eni su vojnici na odsluèwu vojnog roka, vojni penzioneristariji od 65 godina, deca na redovnom {kolovawu i dobrovoqnidavaoci krvi.

Trideset posto kapaciteta Vojne bolnice moè da se koristiza le~ewe civilnih osiguranika, tako da su kapije te ustanove {i-rom otvorene za sve bolesne qude. Fond zdravstvenog osigurawane daje upute za le~ewe u Vojnoj bolnici, {to zna~i da korisnicimoraju da plate zdravstvene usluge. Civilni zdravstveni osigura-

nici i pacijenti iz inostranstva dijagnosti~ki i operativno sezbriwavaju po cenama koje su niè nego u zdravstvenim ustanovamasli~nog tipa. Po tom osnovu, tokom pro{le godine, zbrinuto je pethiqada qudi, ~ime je ostvaren i zna~ajan prihod koji se koristi zanabavku sanitetske opreme i materijala. Upravo je u toku nabavkadva nova aparata za anesteziologiju i jednog kolonoskopa.

-Sigurno je da }e pripadnici Vojne bolnice - tvrdi potpukov-nik ]iri}- u budu}nosti imati sve ve}u ulogu u mirovnim misijama izbriwavawu povre|enih i obolelih u masovnim nesre}ama. Za te za-datke mi se intenzivno pripremamo, kako stru~nim usavr{avawima,tako i prou~avawem ste~enih iskustava i u~ewem engleskog jezika.

Nema sumwe da }e vojni medicinski radnici iz Ni{a uspe-{no obaviti i pomenute zadatke, pogotovo {to profesionalni pri-stup, stru~nost i kvalitetan rad ukazuju da su oni potpuno svesnisvojih obaveza u zbriwavawu vojnih i civilnih osiguranika i ~i-wenice da su du`ni da slede svetle tradicije, èqe i htewa svojih

prethodnika. Zoran MILADINOVI]

59

Potpukovnik dr Marko Kovini}u medicinskoj evakuaciji bolesnika u Kongu

PIRAMIDA

Posle otpo~iwawa Prvog svetskog rata masovno se ja-vqaju zarazne bolesti. U Ni{u {est meseci vlada nezapam}e-na epidemija pegavog tifusa, sa visokim procentom smrtnosti.U Vojnoj bolnici le~ilo se 3.000 qudi od pegavca, a umiraloje i po 36 bolesnika dnevno. Kao spomen na te te{ke i tu`nedane, u krugu Vojne bolnice izgra|en je spomenik umrlim tifu-sarima u obliku piramide. To je jedini spomenik u svetu posve-

}en obolelima i umrlima od pegavog tifusa.

DAN VOJNE BOLNICE

U ni{koj Vojnoj bolnici odràna je 22. januara prosla-va dana ustanove. Na taj dan od pre 129. godina naredbom Vr-hovne komande Srpske vojske formirana je Velika ni{ka voj-na bolnica za hiqadu rawenika i bolesnika. Ovogodi{wojsve~anosti prisustvovali su komandant Kopnenih snaga gene-ral-potpukovnik Mladen ]irkovi}, na~elnik Ni{avskog okru-ga Milan Lap~evi}, dekan Medicinskog fakulteta u Ni{u Mi-lan Vi{wi}, predstavnici VMA, jedinica Ni{kog garnizonai drugi gosti.

MIROVNE MISIJE

Pet lekara i osam medicinskih tehni~ara iz ni{ke Vojnebolnice u~estvovalo je proteklih godina u mirovnoj misiji uKongu. ^lan drugog tima AMET za medicinsku evakuaciju zastav-nik Goran Gavrilovi} kaè: "U Kin{asi sam boravio od oktobra2003. do aprila 2004. godine. Uz svakodnevne aktivnosti u sa-moj bazi, na{ tim je bio zadu en i za evakuaciju vitalno ugroè-nih bolesnika iz Kin{ase u Pretoriju, Johanesburg i unutra-

{wost Konga. Leteo sam vi{e od dvadeset puta, pri ~emu je naj-kra}i let trajao dva sata".

Sve govori da su iskustva iz me|unarodnih misija pozitiv-na i da su pripadnici Vojne bolnice uspe{no odgovorili zada-cima. Planira se daqe u~e{}e u mirovnoj misiji u Kongu i dru-gim kriznim ari{tima, a za te aktivnosti se u ni{koj Vojnojbolnici dobrovoqno javilo tridesetak lekara i medicinskihtehni~ara. Neki od wih o~ekuju da krenu za Norve{ku, gde }e bi-ti obavqene pripreme za mirovne misije Ujediwenih nacija.

7/23/2019 033 Odbrana


60

S

avremeno arhitektonsko zdawe na kraju grada dobilo je nove stanare. Do-ju~era{wi besku}nici najzad mogu da odahnu i okrenu novi list. ûvaridragocenih dokumenata imaju svoju ku}u, uslove za rad kakve zasluùju i ka-kve su godinama prièqkivali. Wihovim patwama je do{ao kraj zahvaquju-}i angaòvawu ministra odbrane dr Zorana Stankovi}a i wegovim pomo}-

nicima, pre svih Sneàne Samarxi}-Markovi}, koji su presekli dilemu i na-{li re{ewe za mali, ali vredan kolektiv na ~ijem je ~elu pukovnik mr DraganKrsmanovi}.

Na{ magazin se op{irno bavio Vojnim arhivom dok je problema bilo prekoglave, a kapitalnim dokumentima ozbiqno pretilo propadawe. Samo zahvaquju-}i velikom po`rtvovawu, angaòvawu, odgovornosti i, za{to ne re}i, qubaviprema svom poslu, sa~uvana je gra|a koja se sedam godina ~uvala u tri grada naosam lokacija. Bilo, nikad se ne ponovilo!

Posla ima preko glave, ali sada je sve mnogo lak{e i brè, vidi se svako-dnevni napredak i to je podatak koji uliva neuni{tivu nadu da sve {to su radilii za{ta su se borili ima puni smisao.

NA EVROPSKOM NIVOU

Mnogi bi, da su na wihovom mestu, dali sebi odu{ka bar dve godine od mu-kotrpnog preseqewa arhiva (septembar 2006.) i tek razmi{qali da po~nu saradom. Ali, ne i u na{em vojnom arhivu. Oni su to ~inili u hodu, onom brzom ivojni~kom. Znali su {ta ho}e, ~emu teè i gde su im dometi. Jer, vaqalo je najprepreneti 1.500 sanduka gra|e, svaki teàk od 80 do 100 kilograma. Pa jo{ 9.000kutija sa sre|enim materijalom i jo{… nebrojeno prate}ih problema. Ilustra-cije radi, u posledwe vreme ~esto podse}awe na su|ewe Draì Mihailovi}uopisano je u dokumentima sme{tenim u sedam te{kih kutija. Sve su to uspeli u re-kordnom vremenu da bi se odmah bacili na posao.

Slede}i zadatak Arhiva bio je dono{ewe propisa koji su usagla{eni saevropskim standardima i u duhu na~ela Saveta Evrope. A tu su transparentnost,brza, laka i svima dostupna komunikacija na prvom mestu.

Me|u teì{ne zadatke pukovnik Krsmanovi} je apostrofirao digitalizaci-

ju podataka ostvarenu u saradwu sa ~uvenim Institutom Xeferson iz Virxinije,~ija je donacija, u vidu softvera "ADA", bila od neprocenqivog zna~aja. Re~ je o

1. februar 2007.

NAJZADU SVOJOJ KU]IUgledna ustanova, koja }e

5. februara proslaviti

131. godinu postojawa,do~ekuje jubilej u novom

prostoru, sa zna~ajnim

rezultatima i ambicioznim

planovima. Vojni arhiv

je sada samostalna

institucija, koja radi

po propisima usagla{enim

sa evropskim standardima,

i ~ija se prebogata gra|a

digitalizuje u bazupodataka kakve imaju

najrazvijenije zemqe.

Primarna organizacija

rada, brza dostupnost

dokumentima, saradwa

sa uglednim ustanovama

u zemqi i svetu - samo su

neki detaqi koji

odslikavaju wegov

sada{wi trenutak.

POVODI

VOJNI ARHIV

7/23/2019 033 Odbrana


6161

najsavremenijoj tehnolo-giji prilago|enoj formi-rawu i unosu u bazu poda-taka.

Od tada, broj kori-snika se vi{estruko uve-}ao, dokumenti brzo cir-kuli{u svetom. Na taj na-

~in smawuju se i admini-stracija i buxetska sred-stva, a dobit je velika.Zahtevi i potreba za po-dacima iz Vojnog arhivakre}u se u {irokom pro-storu, od Suda za ratnezlo~ine u Hagu, prekopripadnika Ravnogorskogpokreta za rehabilita-ciju do pojedinaca koji

traè povra}aj oduzete imovine. Pri tome nema nikakve diskrimi-nacije niti sme da je bude. Svi imaju ista prava i jednak tretman,jer Arhiv je u slu`bi dràve.

Tokom pro{le godine, na primer, u okviru pune saradwe saHa{kim tribunalom, na zahtev suda ili timova branilaca, za tusvrhu dato je na uvid 8.445 dokumenata sa 44.000 listova. Pa jo{hiqadu dokumenata za potrebe Vojnobezbednosne agencije i veli-ki broj namewenih doma}im sudovima.

Pregledano je, kaè pukovnik Krsmanovi}, vi{e od 160.000dokumenata sa 340.000 listova i sve to "pe{ke", pre nego {to }eelektronika prisko~iti u pomo}.

AMBICIOZNI PLANOVI

Prikupqawe arhivske gra|e okon~ano je 1999. godine jer jemnogo dokumenata ostalo u jedinicima. U Be~u je 2004. godine pot-pisan sporazum o sukcesiji gra|e biv{e SFRJ. Ostvarena je do-bra saradwa sa nekada{wim republikama ~lanicama, posebno saSlovenijom i Bosnom i Hercegovinom.

Paralelno sa teku}im obavezama kretala se i me|unarodnasaradwa sa Gr~kom, Turskom, Nema~kom... Zapaèno je u~e{}e na-{ih stru~waka na Prvom kongresu arhivista Bosne i Hercegovine,a posebno je upe~atqiv utisak ostavilo gostovawe arhivu oruà-nih snaga Turske. U poseti na{em vojnom arhivu do{le su kolege izGr~ke i Italije.

Zanimawe za na{ arhiv je sve ve}e, javqaju se istraìva~i,nau~ni radnici, istori~ari, politi~ari, poslediplomci... Naro-~ito je ispoqeno zanimawe za period posle Drugog svetskog rata,a razdobqe koje je u ìì interesovawa ti~e se vremena hladnograta i specifi~nog poloàja onda{we Jugoslavije.

Za ovu godinu slede veoma ambiciozni planovi. Jedan od ci-qeva je okon~awe i objediwavawe arhiva. Nastavi}e se efikasnadigitalizacija gra|e i zavr{i}e se dono{ewe propisa, usagla{e-

nih sa dokumentima Republike.Vojnobezbednosna agencija predala je deo arhiva kako bi po-

stao lak{e dostupan gra|anima, {to je i u duhu zahteva dràvnihorgana.

Sledi nastavak plodne saradwe sa institucijama u zemqi isvetu, {to je poseban vid priznawa na{im stru~wacima da radedobro i zapaèno. Re~ je mladom i malobrojnom kolektivu gde susvi predani usavr{avawu. Uùrbano se u~e jezici, zavr{avajuposlediplomske studije, komunicira se sa svetom. Taj ritam dik-tira pukovnik Krsmanovi}, ambiciozan stru~wak do kraja posve-}en svom poslu i kolektivu gde se traì timski rad, ali se ne spu-tava li~na inicijativa. ôvek od re~i i pera koji je sa uspehomprebrodio mnoge neda}e pa }e, najzad, mo}i u dobrim uslovima isa svojim timom da se posveti onom {to voli i za {ta je profe-

sionalno vezan. Branko KOPUNOVI]

Pukovnik mr Dragan Krsmanovi}

Novi skener na Vojnomedicinskojakademiji

DIJAGNOSTIKA

U SEKUNDAMAMedicinska institucija do sadapoznata po izvanrednim stru~wacima,svrstala se u red presti`nih svetskihklinika i po najsavremenijojtehnologiji koju primewuje uotkrivawu i pra}ewu oboqewa

N

Na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu 15. januara pu-{ten je u rad novi multislajsni skener. ”Posledwa re~ teh-nike”, kako na VMAsa ponosom kaù, stavqa ih rame uz ra-me sa savremenim klinikama u svetu. Ministar odbrane Zo-

ran Stankovi}, u prisustvu saradnika, lekara i mnogobrojnihnovinara, presecawem vrpce ozna~io je po~etak rada najsavre-menijeg aparata ove vrste u zemqi.

– iwenica je da je ovo velika investicija koja znatno po-ve}ava dijagnosti~ku sposobnost ove ustanove i to me saznawe

ispuwava profesionalnom rado{}u. Li~no sam sre}an {tosmo u ovim te{kim trenucima uspeli da kupimo skener za {tasmo ulagali napore od 2003. godine – rekao je ministar Stan-kovi}.

Iako je po~etna cena multislajsnog aparata firme To{iba prema{ivala 113 miliona dinara, VMA ga je platila oko 88,5miliona dinara i to sredstvima iz sopstvenih prihoda.

Multidetektorski skener za kompjuterizovanu tomogra-fiju omogu}ava trodimenzionalno snimawe unutra{wih or-gana i neinvazivni pregled krvnih sudova za vrlo kratko vre-me. Na primer, pregled glave traje tri do ~etiri sekunde, pre-gled srca oko {est, a grudnog ko{a ne{to vi{e od sedam se-kundi. Snimawe celog tela kod politrauma traje ~etrdesetaksekundi.

A. PETROVI]Snimio Z. PERGE

7/23/2019 033 Odbrana


62

Ministarstvo odbrane Velike

Britanije ima veoma razvijene

programe odbrambenediplomatije iz raznih oblasti.

Jedan od takvih jeste i kurs

”Upravqawe odbranom u

demokratiji”, koji se odràva

tri puta godi{we u Akademiji

odbrane Ujediwenog Kraqevstva

N

1. februar 2007.

amewena za osposobqavawe oficira i civilnih slu`benikana {tabnim i rukovode}im du`nostima u Vojsci Velike Brita-nije i Ministarstvu odbrane, Akademija odbrane UjediwenogKraqevstva nalazi se u mestu [rivenham (oko 120 km od Lon-

dona).U okviru Akademije sme{tena su dva glavna kolexa – Komand-

no-{tabni kolex zdruènih rodova i slu`bi (Joint Services Com-mand and Staff College) i Kolex upravqawa i tehnologije u odbrani(Defence College of Management and Technology). Ve}ina kurseva jeinternacionalnog karaktera (za pripadnike MO Velike Britanijei strane predstavnike), a nekoliko kurseva, ukqu~uju}i i ”Upra-vqawe odbranom u demokratiji” (Managing Defence in Democracy –MDD), predvi|eno je iskqu~ivo za strane predstavnike u okviruprograma Diplomatija u odbrani u Kolexu za menaxment i tehnolo-giju u odbrani. Predava~i i rukovodioci kurseva su eksperti izoblasti odbrane, zaposleni na Univerzitetu Kranfild i Kraqev-skom univerzitetu (Cranfield University i King’s University), sa kojima taakademija ima vi{egodi{we ugovore.

Kurs MDD namewen je za usavr{avawe oficira i civilnihslu`benika za du`nosti u odbrambenim strukturama dràve na ru-kovode}im poloàjima.

Osnovni ciq kursa je da polaznicima ponudi kriti~ko sagle-davawe upravqawa i rukovo|ewa odbranom u dru{tvima koja usvojoj osnovi imaju principe demokratije u {irem smislu i trì-{no orijentisane privrede. Termin upravqawe odbranom odnosise na upotrebu raspoloìvih sredstava odbrane (u {irem i uèmsmislu), u skladu sa zakonskom legislativom, ali i sa civilnom idemokratskom kontrolom oruànih snaga. Rukovo|ewe odbranomodnosi se na efektnu i efikasnu upotrebu raspoloìvih sredsta-va (qudskih potencijala, materijalnih, finansijskih i tehni~kihsredstava, itd.), kako bi se postigli odbrambeni i {iri bezbedno-sni ciqevi.

Kurs Upravqawe odbranom u demokratiji nagla{ava potrebu

za kvalitativnim osmi{qavawem, planirawem i realizacijomupravqawa i rukovo|ewa odbranom, zasnovanim na potrebama

MENAXMENT UOBLASTI ODBRANEMENAXMENT UOBLASTI ODBRANE

[KOLOVAWE STRANIH OFICIRA U VELIKOJ BRITANIJI

7/23/2019 033 Odbrana


63

A

odbrambenog i bezbednosnog sistema. U sistemu odbrane VelikeBritanije od rukovodioca se zahteva dodatno obrazovawe, ve{ti-

ne i sposobnosti da oblast odbrane i bezbednosti posmatraju od-govorno i fleksibilno, te je poslediplomsko usavr{avawe i kur-sirawe obavezno za sve vi{e du`nosti u tom sistemu. Wegov jeciq prikazivawe iskustva, metode i re{ewa zemaqa razvijene de-mokratije u upravqawu odbranom, sa naglaskom na bezbednosnomsistemu Velike Britanije. Polaznici kursa imaju slobodu da izno-se kriti~ka mi{qewa, ali i da predlaù nova konstruktivnija re-{ewa iz raznih oblasti koje su tema kursa.

Kurs je baziran na modularnom principu nastave, gde se izu-~avaju pogledi zapadnih demokratija na bezbednost u 21. veku, za-tim evolucija dràve i menaxment u oblasti odbrane i bezbedno-sti. Osim teoretskih tema, slu{aoci su obavezni da u~estvuju u si-mulacionoj ve`bi i da prezentuju iskustva iz svojih zemaqa. Danas,kada se sve zemqe suo~avaju sa nedostatkom sredstava za odbranui smawewem buxeta, vlade brojnih dràva, pa i Velike Britanije

nastoje da prona|u pravi na~in upravqawa odbranom. Stoga Aka-demija odbrane na svojim kursevima, ukqu~uju}i i kurs Upravqawe odbranom u demokratiji, u~i oficire i civilne slu`benike na vi-sokim du`nostima strategijama i menaxmentu promena u odbrani,sistemima nabavke, ekonomiji i personalnim relacijama, te orga-nizaciji sistema odbrane.

Naravno, sve navedene oblasti istraìvawa izu~avaju seu odbrambenom okruèwu i za to okruèwe. Svi studenti trebada poseduju ili da nau~e metode i tehnike upravqawa u strate-gijskom i operativnom okruèwu kako bi boqe doprineli iz-gradwi.

Osim predavawa i prezentacija, slu{aoci treba da u~estvujuna simulacionoj ve`bi na unapred zadatu temu. Na ovogodi{wemkursu tema je bila uspostavqawe mira u Darfuru, Sudan. Slu{ao-

ci u~estvuju na ve`bi u razli~itim ulogama – od generalnog sekre-tara Ujediwenih nacija do predstavnika zara}enih strana, u kon-kretnom slu~aju u Sudanu.

Akademija odbrane organizuje odre|en broj edukativnih kur-seva u inostranstvu, u zemqama partnera koje su zainteresovaneza edukaciju svog kadra u oblasti odbrane, a kursevi se odràvajupo odobrewu Ministarstva odbrane Velike Britanije i u skladusa zahtevima zemqe doma}ina i postignutim bilateralnim dogovo-rima

Osim nastave na Akademiji, slu{aocima se pruà mogu}nostposete Parlamentu Velike Britanije, Ministarstvu spoqnih po-slova, Ministarstvu odbrane, komandama vidova, radi {to boqegsagledavawa na~ina rada u~esnika u sistemu odbrane zemqe, odzakonodavnog do izvr{nog.

Katarina [TRBACBojan STANOJEVI]

KURSEVI

U okviru raznih programa vojne pomo}i Velike Brita-nije, prvo Vojsci Srbije i Crne Gore, a sada Republike Sr-bije, ve} nekoliko godina jedan broj doma}ih oficira {kolu-je se na raznim kursevima koje organizuje i finansira Mini-starstvo odbrane te zemqe.

VODE]I CENTAR

Odbrambena akademija Ujediwenog Kraqevstva pred-stavqa vode}i centar za obrazovawe i istraìvawa izoblasti sektora bezbednosti. Slu{aocima pruà mogu}-nost izgradwe znawa i sposobnosti za rukovo|ewe, timskirad i re{avawe problema u odbrambenom okruèwu, a na-ro~ito u zahtevima brzog prilago|avawa promenama togokruèwa.

SAD U IRAKU

NOVASTRATEGIJA

dministracija SAD i predsednik Bu{ suo~ili su se, u novojgodini, sa mnogo problema u Iraku. Ishod rata je neizvestan,veliki je broj `rtava (kraj 2006. do~ekan je sa 3.000 poginu-lih ameri~kih vojnika od po~etka sukoba), gubi se primat

u Kongresu i Senatu i sve su u~estaliji protesti i zahtevi zapovla~ewe vojnika SAD iz Iraka. Zato su donete odluke o ka-drovskim promenama u vrhu diplomatije, obave{tajne slu`be ivojske i najavqena je nova strategija prema sukobu u Iraku.

Sa takvim opredeqewem najpre se suo~io Xon Negroponte,dosada{wi {ef Nacionalne obave{tajne slu`be, koji je sa me-sta prvog obave{tajca SAD postavqen za zamenika dràvnog se-kretara Kondolize Rajs. Na wegovo mesto imenovan je admiralMajk Makkonel. Mesto ambasadora SAD u UN, vrlo vaàn polo-àj za administraciju, zauze}e sada{wi ambasador u Iraku, pe-desetpetogodi{wi Zalmaj Halilzad, Avganistanac po ro|ewu i

privrènik islama, diplomata od karijere, sa zna~ajnim dopri-nosom u Savetu nacionalne bezbednosti, Pentagonu i Stejt de-partmentu. Upra`weno mesto ambasadora u Iraku predvi|eno jeza sada{weg prvog ameri~kog diplomatu na du`nosti u Pakista-nu, Rajana Krokera. Xorx Bu{ mewa i dvojicu kqu~nih vojnih ko-mandanata u Iraku: komandanta Centralne komande OS SAD u

Iraku, generala Xona Abizejda, i komandanta Kopnenih snagaSAD u Iraku, generala Xorxa Kejsija. Na mesto prvog, dolaziadmiral Vilijam Falon, sada komandant Tihookeanske floteSAD, i general-pukovnik Dejvid Petreus, koji }e druga~ijim pri-stupom u izvo|ewu borbenih aktivnosti nastojati da stabilizujepoloàj kopnenih snaga SAD i koalicije u Iraku.

U novoj strategiji kqu~no mesto zauzima zahtev za i daqe

prisustvo ameri~kih snaga u Iraku, sve do “kona~ne pobede”,preno{ewe nadle`nosti i poja~ano angaòvawe ira~kih snagabezbednosti i profesionalne armije na kontroli situacije naceloj teritoriji zemqe, ali i pove}awe broja ameri~kih vojnika(za 20.000) i vojnih izdataka.

Ovakva strategija se uklapa i u prioritete ameri~ke poli-tike za 2007. godinu, u kojoj kqu~no mesto zauzima borba protivme|unarodnog terorizma, osigurawe pobede u Iraku, ja~awe ame-ri~ke ekonomije, energetska sigurnost, reforma imigracione po-litike i dostupna zdravstvena za{tita.

Doga|aji u prva tri meseca ove godine, kada se o~ekuje usva-jawe novog buxeta (fiskalna godina u SAD se zavr{ava krajemmarta), ali i rezultati kadrovskih promena, da}e odgovor na pi-tawe koliko uspe{no se sada{wa administracija moè nositi

sa izazovima u spoqwoj i unutra{woj politici. B. NIÎ]

7/23/2019 033 Odbrana


1. februar 2007.

M E R I D I J A N I Priprema Blagoje NIÎ]

Vi{egodi{wu saradwu u oblasti odbrane In-dija i Rusija }e krunisati potpisivawem sporazumao kupovini ruskog oru`ja za potrebe indijskih oru-ànih snaga.

Sporazumom je predvi|ena kupovina {est mo-dernih dizel-elektri~nih podmornica tipa “amur-1650” i “amur-950”, sa pogodno{}u da se one, kaolicencne, proizvode u indijskim brodogradili{ti-ma. Osim podmornica, Indija namerava da svoje RVopremi sa 126 vi{efunkcionalnih lovaca bombar-dera, pre svega novim avionima MiG-35, a kopnenesnage sa 197 borbenih helikoptera razli~itih tipo-va. Kao novina, Sporazum predvi|a i mogu}nost li-

cencne proizvodwe ruskog Su-30 MKI u Indiji.

Rusija je, naosnovu spora-zuma zakqu~e-nog 2005, iran-skim oruànimsnagama dosta-vila moderneprotivavionskesisteme malog

dometa TOR-M1. Uvo|ewem u operativnuupotrebu tih sistema, iranska PVO od-brana pove}ala je mogu}nost dejstva poavionima, helikopterima i krstare}imraketama.

Sporazumom je predvi|ena isporuka29 takvih sistema, u vrednosti od oko 700miliona dolara, uz mogu}nost isporukadrugih tipova odbrambenog oru ja.

Ameri~ka vojska predstavila je novo revolucionarno oru je zasnovano na kontro-

verznim toplotnim zracima i nameweno za promenu izgleda sukoba, rasterivawe mase,za{titu vojnih baza i odvajawe prijateqa od neprijateqa, bez nano{ewa povreda. Na-zvano “tihi ~uvar”, prototip oru ja ispaquje visoko intenzivni snop zraka milimetar-skih talasa i izaziva ose}aj opekotine, kao kada se upaqena sijalica prisloni na koù.

Nakon 12 godina razvoja, oru je je prvi put prikazano javnosti u bazi Mudi u Xorx-iji. Za ameri~ko Ministarstvo odbrane, predstavqawe novog oru ja, ozna~ilo je po~etakere “nesmrtonosnog” oru`ja, sa namerom da se nanese privremeni bol, umesto ubistvaili saka}ewa. Kriti~ari su, kako prenosi Danas ,izrazili strahovawe da bi ovo oru`je moglo daizazove ozbiqne, ~ak i po ìvot opasne opekotineukoliko se oru je lo{e primeni.

Tokom predstavqawa oru`ja, dvojica qudi izvojne baze iskoristila su ugra|ene daqinometrekako bi ni{anili dobrovoqce koji su glumili

pobesnele pobuwenike na udaqenosti od 500metara. Dobrovoqci pogo|eni zracima automatskisu sko~ili u stranu kako bi izbegli iznenadni udartoplote. Snop zrakova ima domet vi{e od jednogkilometra, {to je deset puta vi{e od bilo kog drugognesmrtonosnog oru ja, kao {to su na primer gumenimeci. Talasi prodiru kroz ode}u i ulaze mawe odpola milimetra u koù, gde se vodeni molekuli za-grevaju. Za samo nekoliko sekundi, efekat vrelinezraka zagreva koù i do 50 stepeni Celzijusovih.

Vojni zvani~nici planiraju da koriste takoz-vani aktivni sistem odbijawa kako bi spre~ili na-pada~e da pri|u vojnim instalacijama ili mornari~kim brodovima u dokovima, ili daodbiju gomilu qudi. To bi, tako|e, bilo korisno i za razlikovawe boraca od posmatra~a,koji brzo napu{taju popri{te sukoba.

U govoru u Pentagonu, pukovnik Brajan Maka izjavio je da je pronalazak, za koji senije o~ekivalo da bude zavr{en pre 2010, napravqen da “zaustavi, odvrati i zadrìprotivnike na razdaqini koja je mawa od potencijalnog izazivawa povrede”.

Neil Dejvis, stru~wak za nesmrtonosno oru`je iz Istraìva~kog centra zarazoruàvawa Bredford, izjavio je da je tokom testirawa dobrovoqcima bio omogu}enperiod hla|ewa nakon {to su pogo|eni, a potom bi ponovo izigravali metu.

Jorgen Altmen, stru~wak za vojnu tehnologiju na Univerzitetu u Dortmundu otkrio jeda, ukoliko se svetlosni zraci zadrè na koì osobe duè nego {to je predvi|eno, tem-peratura moè veoma brzo da dostigne 54 stepena Celzijusova, kada koà po~iwe dagori. “Ukoliko vi{e od 20 odsto tela rtve zadobije drugi ili tre}i stepen opekotina,ìvot osobe bio bi ugroèn”.

64

Rukovodstvo e{ke postiglo je dogo-vor o po~etku pregovora sa Va{ingtonom opostavqawu delova ameri~kog ”tre}ege{elona globalne protivraketne odbra-ne“ na svojoj teritoriji.

Va{ington èli da na teritoriji ê-{ke postavi radarsku stanicu. Ona bi, saraketnim lansirnim rampama i avionimaF-16 u Poqskoj, predstavqala celovit si-stem PVO kojim bi se onemogu}io raketninapad iz pravca Bliskog istoka i Azije. Od-luku, donetu na sastanku dràvnog Savetaza bezbednost, treba da ratifikuje ~e{kiparlament.

Moskva je ovakve najave okarakteri-sala kao ”jasnu pretwu wenoj bezbednosti“,jer ni Iran ni Severna Koreja ne posedujuinterkontinentalne balisti~ke rakete.

TOPLOTNI ZRACI UMESTO METAKA AMERI^KA RADARSKASTANICA U Ê[KOJ

RUSKO ORU@JE ZA IRAN

Prototip ”tihog ~uvara”

INDIJSKO-RUSKA SARADWA

7/23/2019 033 Odbrana


65

M E R I D I J A N I

HRVATSKA MISIJA U AVGANISTANU POSLEDWI RUSKI TENKNAPUSTIO TBILISI

MAKEDONSKA VOJSKA U MIROVNIM MISIJAMA UPOZOREWE KINI

NOVA SPECIJALNA SLU@BA JAPANA

Sve~ano{}u u Kasarni ”Mi-hajlo Apostolski“ u Ohridu, obe-leèn je odlazak novog kontingen-ta makedonske armije u misiju ISAF.Ovo je druga rotacija 126 pripad-nika specijalne jedinice ”Leopar-di“, koja svoje zadatke na obezbe-|ewu aerodroma i organizacijikontrolno-propusnih punktova u

Kabulu izvr{ava u sastavu britanskog kontingenta. U Avganistanu su jo{ dve jedinice ma-kedonske armije: streqa~ki vod u sastavu nema~kog kontigenta i medicinski tim u sastavugr~ke poqske bolnice.

Osim u Avganistanu, makedonska armija je uputila i novi kontingent svojih snaga u mi-rovnu misiju Altea u Bosni i Hercegovini. To je druga rotacija pripadnika vazduhoplovnogvinga, koji }e u narednih {est meseci izvr{avati zadatke u sastavu belgijskog kontingentau BiH.

Posledwih dana decembra pro{le go-dine, povla~ewem 380 vojnika i oficira ru-ske armije, 100 oklopnih vozila i vi{e od350 tona razli~ite municije iz garnizonaTbilisi u Gruziji, sprovedene su odredbe pr-vog dela Sporazuma Rusije i Gruzije o zatva-rawu ruskih baza u toj zakavkaskoj dràvi.

Lokalnoj samoupravi u Tbilisiju pre-dati su svi objekti garnizona: komanda, ka-sarne, skladi{ta, garaè i bolnica. Naoru-àwe i vojna oprema pripadnika garnizonaizvu~eni su eleznicom u ~etiri e{elona,dva od wih stacionirana su u ruskoj 102. ba-zi u Armeniji, a dva su vra}ena u Rusiju. Dru-

gi deo Sporazuma realizova}e se zatvara-wem baza u Ahalkalaki do 1. oktobra 2007.i Batumiju do 1. oktobra 2008. godine.

U oruànim snagama Hrvatske poraslo je zanimawe za u~e{}e u me|unarodnim mirov-

nim misijama, posebno za zdruènu operaciju International Security Assistance Force (ISAF) u Av-ganistanu, {to pokazuje i pove}awe broja pripadnika u woj – sa 148 na 200 u 2007. godini.

Odlukom Sabora, u 2008. godiniodobreno je pove}awe qudstva u ISAF-una 300. Tome treba dodati i da je sprem-no pet idu}ih rotacija za ovu misiju. Hr-vatska, kao jedna od 37 zemaqa koje u~e-stvuju u misiji u Avganistanu, do sada jeangaòvala nekoliko razli~itih struk-tura, vojnih i policijskih, na obavqawuzadataka stabilizacije i odràvawamira u toj zemqi. Vod vojne policije, ja-~ine oko 40 pripadnika, rotiraju}i sena 6 meseci, jo{ od 2003. obezbe|ujeaerodrom u Kabulu i kontrolne punkto-ve u gradu, {tabni oficiri HV razme{teni su u nekoliko gradova Avganistana, a od 2005.u Kabulu je i medicinski tim.

Pro{le, 2006. godine, misija je pro{irena angaòvawem hrvatskih vojnika u sastavPosmatra~kog tima za vezu i Operativnog mentorskog tima za vezu. Osim wih, u ISAF-u su ipripadnici logistike, izvi|a~kih jedinica i obave{tajne slu`be. Pripadnici HV raspore-|eni su u ~etiri komande: Regionalna komanda Sever u Kabulu i Mazar-e-[arifu, Regio-nalna komanda Jug u Kandaharu i Regionalna komanda Zapad u âg~aranu.

Misija ISAF je svoje kompetencije pro{irila izvan Kabula, formiraju}i provincij-sko-rekonstrukcijske timove, najprije u Kuduzu, a zatim u Mazar-e-[arifu, Fejzabadu,Mejmani i Baghalanu. Danas su jedinice ISAF angaòvane na stabilizaciji i odràvawumira u devet severnih avganistanskih pokrajina, a od 2005. pro{irena je aktivnost i nazapadni deo zemqe.

Vlada Japana odlu~ila je da objedini dosada{we obave{tajne slu`be i formira no-vu specijalnu ustanovu, ~iji bi zadatak, osim prikupqawa i analize informacija, bio“efektivna za{tita vlade i ministarstava od delovawa inostranih obave{tajnih slu-`bi”. U sastav te nove institucije u{li bi predstavnici ministarstva odbrane i inostra-nih poslova, Glavne policijske uprave i Uprave nacionalne bezbednosti, a bila bi nepo-sredno pot~iwena predsedniku vlade.

U skladu sa definisanim zadatkom, u organizacijskoj strukturi nove slu`be bi}e kon-traobave{tajno odeqewe, sa zadatkom da ”spre~i prodor i infiltrirawe pripadnikastranih obave{tajnih slu`bi u institucije vlade“. Nova slu`ba bila bi zaduèna i za br-

zo reagovawe na potencijalne teroristi~ke napade i spa{avawe stanovni{tva u slu~ajuprirodnih katastrofa.

Ratne mornarice SAD i Japana izve-le su, krajem pro{le godine, u regionu ar-hipelaga Ivo Xima, zajedni~ku pomorsku ve-`bu, na kojoj su razra|ivani scenariji od-brane od kineskog napada na sporna ostrvau Isto~nom kineskom moru.

To je prva zajedni~ka ve`ba takvog sa-dràja i, prema japanskim obja{wewima,predstavqa opomenu Kini u slu~aju weneagresije ili aneksije ostrva jugozapadno

od Okinave, koja su pod japanskom juris-dikcijom. Na ve`bi je bilo angaòvano 90japanskih i 10 ameri~kih ratnih brodova,ukqu~uju}i i nosa~ aviona ”Kiti Houk“, kaoi oko 170 borbenih aviona oba vazduho-plovstva.

Odràvawe ovakvih ve`bi posledicaje ozbiqnih razmimoilaèwa izme|u Kinei Japana, vezanih za razgrani~ewa u eko-

nomskim zonama u Isto~nom Kineskom morui nere{enih teritorijalnih pitawa.

7/23/2019 033 Odbrana


RAWIVOST

66 1. februar 2007.

R

azvojem tehnologija elektronskih sistema osmatrawa i izvi|awa ali i infor-macionih tehnologija, raste i rizik od zloupotrebe vojnih, ekonomskih i ostalihpoverqivih informacija, naro~ito zbog porasta terorizma danas u svetu. Shod-no tome veoma je va`no da se obrati velika pa`wa na razvoj kriptosistema iza{tite od elektronskog izvi|awa, te uradi dobra tehni~ka procena za{tite

informacija u budu}nosti.Uz tendenciju ka evropskim integracijama u svakom pogledu, pa i u vojnom, mora-mo se informisati o prognozama razvoja tehnologija u svim oblastima, pogotovo {toje fokus wihovog vojnog zanimawa postavqen u oblastima komunikacija i informaci-onih sistema. Tako Agencija Natoa za konsultacije, komandovawe i kontrolu (NATOConsultation, Command and Control Agency – NC3A ) u svojim dugoro~nim studijama raz-voja tehnike do 2025. godine daje procene i prognoze o potencijalnim tehnolo{kimtrendovima u odre|enim oblastima i nivoima osposobqenosti. U studiji je obuhva}e-no 14 osnovnih tehnolo{kih oblasti, a zatim je data sinteza odnosno uop{tavaweovih op{tih kategorija u {est oblasti interesantnih za vojne svrhe, me|u kojima sukomunikacioni i informacioni sistemi.

RAZVOJ INTERNETA

Tako je NC3A u svom dokumentu razmotrila, odnosno prognozirala trendove, ~i-

ji detaqi sadràja obezbe|uju planerima wihovu {iru i dubqu analizu, te razumeva-we i razmatrawe sposobnosti, efekata i uticaja na vojne operacije, te rizike kojenosi odre|eni napredak u toj tehnolo{koj oblasti. U svojoj globalnoj prognozi razvo-ja tehnologija nije im bila namera da predvi|aju budu}nost i striktno name}u re{e-wa, ve} omogu}e skup opcija razvoja, odnosno izbor za budu}nost, nagla{avaju}i mo-gu}nosti odre|enih tehnolo{kih oblasti bez politi~kih i ekonomskih uticaja i aspi-racija.

Analizom novih tehnologija u domenu telekomunikacionih i informacionih si-stema sagledano je {est glavnih trendova u oblasti Interneta koji }e dosta uticatina wih. Prvi me|u wima je Internet i wegova web infrastruktura, koja }e nastavitida se {iri, tako da se predvi|a da }e Internet tehnologije mnoge organizacije kori-stiti kao primarni servis.

Slede}i trend se odnosi na servisno orijentisane strukture koje }e fokusiratisvoju delatnost na isporuku informacija do korisnika i wihova snaga meri}e se wi-hovom sposobno{}u da isporu~e uslugu koja treba da bude pristupa~na, a u isto vre-

me vode}i ra~una o bezbednosti i privatnosti korisnika. [irewem opsega mreè zakoju se predvi|a da }e nastaviti da raste, o~ekuje se i da servisi koji pruàju Inter-

Strategijskim pregledomodbrane Republike Srbije ,

kao najzna~ajnijimdokumentom za planirawe,

organizaciju iostvarivawe procesa

reforme sistema odbraneSrbije i Vojske Srbije do

2010. godine, izme|uostalih prioritetanaveden je i razvojtelekomunikaciono

-informacionog sistema,odnosno wegova tehni~ka

modernizacija. U timprocesima transformacije

i modernizacije trebalobi detaqno razmotriti i

stru~no proceniti pravcerazvoja i za{tite

telekomunikacionih iinformacionih sistema,

shodno zahtevimarukovo|ewa ikomandovawa.

RAZVOJ I ZA[TITAINFORMACIONIH

SISTEMA RAWIVOST

GLOBALNIHTEHNOLOGIJA T E

H N I K A

7/23/2019 033 Odbrana


Mehanizmi za{tite, kao {tosu antivirus softveri i network fi-rewalls (program koji se brine oulazu i izlazu programa kroz tzv.portove), ~ine bazu za bezbednostinfrastrukture, zajedno sa pri-stupnim za{titnim merama kao{to je kriptografsko potvr|ivawepristupa. Me|utim, jasno je da ta-kve mere ne mogu dati totalnu za-{titu informacija i mreè, pogo-tovo kada se u budu}nosti ra{iriupotreba beì~ne tehnologije kojanosi sa sobom i ve}e mogu}nosti zasajber napade (cyber-attacks), aoslawawe na pomenute mehanizmeza{tite postaje nedovoqno.

Sajber rat ukqu~uje upotrebuinformacionih sistema ili in-formacionih tehnologija da seonesposobe, iskoriste ili uni{teprotivnikovi informacioni si-stemi. Moè biti usmeren na voj-nu, ekonomsku ili telekomunikaci-onu infrastrukturu, i moè biti

pokrenut iz bilo kog dela sveta. Sve {iromupotrebom uglavnom komercijalnog softve-ra ~iji detaqi i pristupa~nost su {irokopoznati, raste rawivost odre|enih organi-zacija, pogotovo u oblasti odbrane. Pome-nimo da mnogi oruàni sistemi danas kori-ste takav komercijalni softver.

U razmatrawima se do{lo do zakqu~kada postoje znaci da kompleksnost kompjuter-skih mreà raste brè nego sposobnost dase ona razume i za{titi. Tako|e, od pouzda-nosti i raspoloìvosti informacionih si-stema zavisi}e odbrana i bezbednost vojnih

struktura i neke dràve uop{te.

KVANTNA

KRIPTOGRAFIJA

Na kraju moèmo zakqu~iti da su mno-ge dràve i wihova nau~na vojna tela pre-poznala problem za{tite telekomunikacio-nih i informacionih sistema i mreè ipredloìla mere za obezbe|ewe za{tite,pogotovo {to i wihov celokupan razvoj, pro-

izvodwa i bezbednost zavisi od pomenutih tehnologija.Sagledana je i va`nost informacija u svim domenima i wiho-

va za{tita u budu}nosti koja se vidi u razvoju kvantnih kompjutera ikvantne kriptografije. Predvi|a se da }e kvantni kompjuteri biti

dostupni velikim organizacijama i vladama do 2015. godine, aostalima najverovatnije do 2025. Prvi eksperimenti u ovoj obla-sti obavqeni su ve} 2004. u Evropi, a tako|e i u SAD gde su Naci-onalna agencija za bezbednost i jedna banka u sastavu federalnihrezervi ve} kupile od odre|enih kompanija kvantne kriptografe.Smatra se da tajni kqu~ sastavqen od svetlosnih ~estica – fotonaniko ne}e mo}i da provali i u tome se vidi budu}nost za{tite in-formacija, {to }e iz temeqa promeniti kriptografiju u celini.

Ciq projekta je uvo|ewe kvantne kriptografije i postavqawekamena temeqca za globalnu za{titu komunikacionih mreà istra-ìvawem kvantne tehnologije i wena ugradwa u kriptografiju, mre-`ne tehnologije i ostale oblasti vezane za informacione tehnolo-gije. Proizvodwa kqu~eva krenula bi 2008. godine. Tada se predvi-|a zavr{etak projekta koji je po~eo 2004. i koji otvara novu erurazvoja za{tite informacija kroz bezbednost kompjuterskih mreà

u celini. Dijana MARINKOVI]

67

net usluge obezbede informaci-je na pravovremen na~in.

Upotreba i proizvodwa mo-bilnih ra~unarskih sistema na-stavi}e drasti~no da raste zbogupotrebe integrisanih ra~unara,a web tehnologija bi}e osnovnimehanizam za rad takvih ure|aja.Tokom tog procesa vrednost ra~u-narskih sredstava nastavi}e dapada, dok }e istovremeno tro{ko-vi qudskih resursa rasti, ali }ese nastojati da se u tom procesuna|e re{ewe koje }e zadovoqitisve strane.

Na kraju se predvi|a da }esada{we servise koji obezbe|ujuInternet usluge klijentima zame-niti dràvne i poslovne mreèkoje }e raditi u jednom centri~nomra~unarskom okruèwu, {to }edoprineti da oni imaju jednu ak-tivnu ulogu u razvoju mreè i pru-àwa usluga.

Moèmo dakle zakqu~iti da}e snaga ra~unara, kao i razvoj i poboq{a-we prenosa podataka i obim wihove razmeneza razli~ite svrhe i usluge, nastaviti da ra-ste. Sagledavawem kori{}ewa tih tehnologi-ja kod vojnih organizacija treba da se zado-voqe zahtevi bezbednosti i tro{kova, takoda }e borba izme|u mogu}eg i prihvatqivog uvojsci uvek postojati, {to u nekim trenucimamoè osporiti razvoj u tim strukturama.

SAJBER RATOVAWE

Slede}e dve kqu~ne oblasti iz infor-macionih tehnologija koje treba globalno

razmotriti u smislu planirawa razvoja i za-{tite su komandni i informacioni sistemi ikibernetsko sajber ratovawe (cyber warfare).

Glavne teme u razmatrawu planirawakomandnih i informacionih sistema su onekoje se ti~u razvoja infrastrukture i soft-ver tehnologija.

Infrastruktura informacionih siste-ma zavisi}e od snage i performansi ra~u-nara, na~ina ~uvawa podataka i wihovog ru-kovo|ewa, a to }e biti i jedan od glavnih problema u budu}em peri-odu. Zavisi}e tako|e i od infrastrukture mreè za koju se predvi-|a pove}awe brzine i uvo|ewe novih Internet servis modela, za-tim komunikacija i bezbednosti infrastrukture. Predvi|a se una-

pre|ivawe digitalnih integrisanih kola, a time i poboq{awa per-formansi ra~unara, a potom i wihovo opadawe posle 2018. godi-ne, jer trenutne prate}e tehnologije ne}e biti u mogu}nosti da po-drè takav razvoj procesora i pove}awe wihove brzine ~ak iznad5 GHz, {to donosi odre|ene te{ko}e u radu. Ipak, re{avawe togproblema vidi se u paralelnom radu vi{e procesora {to pove}a-va snagu ra~unara da bi se zadovoqile odre|ene aplikacije.

Razvoj softver tehnologija utica}e na oblasti kao {to su webtehnologije koje predstavqaju jednu od najbrè rastu}ih podru~ja zarazvoj trgovine i usluga, tako|e na rukovo|ewe informacijama iwihovo kori{}ewe i oblikovawe odnosa qudi i ma{ina.

Pojavom novih tehnologija, posebno u oblasti informatike ikomunikacija u kombinaciji sa teku}im procesom globalizacije,otvaraju se nove mogu}nosti u svim oblastima. Naravno, to nosi iodre|ene te{ko}e i probleme u pogledu privatnosti, etike i opa-

snosti pogotovo za vojne telekomunikacione i informacione siste-me, jer opasne grupacije mogu da ih zloupotrebe i ugroze.

ZLONAMERNI NAPADI

Postoje mnoga, svima dostupna sredstva koja omogu}ava-ju da bilo koja kompjuterski pismena osoba napadne, iskori-sti, upadne, izvidi i pretraì odre|ene kompjuterske mreè.U ve}ini slu~ajeva napadi dolaze od zlonamernih hakera, in-dustrijske {pijunaè, terorista i drugih nacija. Wihovi na-padi su uglavnom usmereni na nacionalne infrastrukture,bankovne sisteme, komercijalne i administrativne sisteme.Ali, protivnik moè ciqati i na vojne informativne mreèda bi ometao mobilizaciju i razvoj borbenog poretka, bor-bene operacije i logisti~ko snabdevawe.

BEZBEDNOST KOMUNIKACIJA

Kvantna kriptografija je osnov za za{titu komunikacio-nih mreà od velike va`nosti i poverqivosti, zakqu~io jeEvropski projekt SECOQC (Secure Communication based on Qu-antum Cryptography). Bezbednost komunikacija na bazi kvantnekriptografije je projekat koji finansira Evropska unija sa11,4 miliona evra. Inicirao ga je austrijski istraìva~ki

centar i ~ini ga 12 zemaqa koje su ukqu~ene u taj projekt.

7/23/2019 033 Odbrana


SIMULACIJE

68

BATTLEFIELD 1942–2142.

^

1. februar 2007.

uveni izdava~ Electronic Arts i proizvo|a~ Digital Illusions CE predstavili su 10. septem-

bra 2002. novu vojnu simulaciju. Do tada nije bilo igara koje su pruàle takvu atmos-feru i grafiku, a i danas postoji veoma mali broj simulacija koje gotovo iskqu~ivosluè za vi{ekorisni~ku upotrebu. Mo`da bi neko rekao da je rizik izdavati simula-ciju koju morate igrati u ra~unarskoj mreì ili na Internetu. Dodajmo i to da je nivo

realnosti u upravqawu vozilima i letelicama veoma nizak iako je igra "stara" ~etiri go-dine. Sigurno se pitate za{to vam sada predstavqamo tu simulaciju. Odgovor je jednosta-van – do danas se nije pojavila nijedna koja moè da se uporedi sa wom. Danas postoje simu-lacije koje imaju odli~nu atmosferu, ~ak i boqu od one u Battlefield-u, realnije balisti~kekarakteristike oru ja, boqu grafiku i sl, ali...

DVE GRUPE IGRAÂ

Glavni aduti ove stare simulacije su dobra ve{ta~ka inteligencija, raznovrsnostli~nog naoruàwa, te mno{tvo vozila, letelica i oru|a kojima moète upravqati naovaj ili onaj na~in. U ovoj simulaciji (namerno nigde ne pi{e re~ igra jer je Battlefield vi-

{e od igre) ne}ete mo}i da igrate kampawu i da je zavr{ite kao {to biste o~ekivali.Kampawa u Battlefield-u je zapravo niz mapa koje igrate po odre|enom redu ili, ako vi{evolite, pojedina~no samo onu koja vam se najvi{e dopada. Ova igra ima u imenu 1942.godinu iako je ugledala svetlost dana 2002. godine. Ta ratna godina je izabrana jer su uto vreme (1942) na svim bojnim poqima bili prisutni svi najzna~ajniji u~esnici – SAD,Rusija, Italija, Japan, itd.

Battlefield je predvi|en za igrawe od 16 do 64 igra~a, podeqenih u dve grupe (dve nepri-jateqske strane). Autori su se potrudili da broj igra~a koji nedostaje bude dopuwen sa voj-nicima kojima upravqa kompjuter. Mape koje moète igrati nisu brojne, ali desetak ponu|e-nih pokriva Afriku, Evropu i Pacifik. Nije zaobi|en ni isto~ni front (Kursk, Staqingrad,Moskva…). Spisak vozila je poduì. Nije potrebno napomenuti da, u zavisnosti od mape kojuigrate i strane koju izaberete, imate i odre|ena vozila, a ukoliko budete imali sre}e mo-ète zauzeti i protivni~ka sredstva NVO – {ermane, xipove, tigrove, transportere, samo-hodnu artiqeriju, te stacionirane protivavionske topove i obalsku artiqeriju. Agde imavi{e brodova na mapi obi~no su zastupqene i podmornice i/ili torpedni avioni. I sve to

kada bude uni{teno nakon nekog vremena pojavquje se na svom po~etnom mestu.

VI[E OD IGREGlavni aduti ove

stare igre su dobrave{ta~ka inteligencijai raznovrsnost li~nog

naoruàwa, te mno{tvovozila, letelica i

oru|a kojima moèteupravqati na razne

na~ine. U ovojsimulaciji namerno

ne pi{e nigde re~ igrajer je Battlefield vi{e od

igre.

7/23/2019 033 Odbrana


Osmi{qena je i nova taktika u igri jer svaka od strana imaodre|eni broj “ìvota“ koji se gube ili va{om pogibijom ili auto-matski na svakih nekoliko sekundi, u zavisnosti koliko imate ilinemate strategijskih ta~aka pod kontrolom. Treba pomenuti da u

zavisnosti od opreme koju uzmete, birate i mesto gde ulazite u igru.Ukoliko zauzmete neku od neutralnih ili neprijateqskih kontrol-nih ta~aka u toku igrawa, moète ih izabrati kao novo mesto ula-ska u igru. Od kqu~ne va`nosti su koordinacija i timski rad i bezdogovora i organizacije napada i odbrane te{ko da }ete imatiuspeha. Neka od vozila, odnosno plovila, ne}e vam direktno pomo-}i da zauzimate strategijske ta~ke. Mislim da nije potrebno de-taqno predstavqati kako i koliko moè da vam pomogne artiqeri-ja velikog kalibra kojom ga|ate sa nekog bojnog broda na obalu ineprijateqska utvr|ewa.

DODATNE VERZIJE

Ubrzo po izlasku ove simulacije, pojavio se i zvani~ni nasta-vak Road to Rome a posle wega i Secret Weapons. Prvi dodatak je

okrenut ratu u Italiji, a drugi uvodi poprili~an broj egzoti~nihoru`ja, vozila i letelica koje su na sre}u u realnosti ve}inomostale u laboratorijama. Za prvu godinu postojawa prodato je vi-{e od dva miliona primeraka igre, a pojavile su se i brojne modi-fikacije od kojih je Desert Combat bio i ostao najpopularniji. Nu-dio je moderno naoruàwe i ratnu tehniku na starim mapama. Doprole}a 2004. prodato je vi{e od tri miliona primeraka, a auto-ri nisu “sedeli na lovorikama“ ve} su prijatno iznenadili novomigrom Battlefield Vietnam. Grafika i muzika u igri su umnogome po-boq{ani, a u skladu sa tematikom, pojavili su se oru je i tehnikaiz {ezdesetih godina. Helikopteri, borba u gustoj xungli i ostala“ikonografija“ poznata iz filmova popravila je atmosferu u ve}odli~noj igri.

Milionska prodaja je o~igledno ubrzala razvoj i napredaknovog izdawa koje se pojavilo krajem 2005. godine. Battlefield 2 je

uveo savremeno naoruàwe i nova poboq{awa u grafici. Me|u

akterima pojavquju se i nove oruàne snage – ~e~enski pobuweni-ci i muslimanski teroristi. Postigli su odli~an uspeh na trì-{tu, pa u toku 2006. godine izlaze i dva dodatka za Battlefield 2, odkojih je prvi pod nazivom Euro Force. U wemu se izme|u ostalog po-javquje i kineska armija. Sredinom 2006. godine izlazi i drugidodatak Armored Fury u kome je dodato mno{tvo novih vozila i le-telica.

Ukoliko posedujete stariji kompjuter, a nekim ~udom nisteimali prilike da probate Battlefield 1942, nemojte da gubite vre-me. Battlefield Vietnam zahteva moderniji kompjuter i lepo }e raditii na kompjuterima koji nisu oli~ewe brzine, dok se Battlefield 2142moè igrati samo na natprose~nim kompjuterima. Ako posedujeteoriginal (ne piratsku verziju) ili planirate da nabavite Battlefield1942 jo{ uvek postoje stotine servera i hiqade igra~a spremnihda sa vama podele svoje slobodno vreme. Uz malo sre}e mo}i }etei da pristupite lokalnim serverima koji su fleksibilniji po pi-tawu “legalnosti“ va{e verzije ovog softvera. Jedna od opcija je ida prona|ete neku lokalnu igraonicu gde je instalirana neka od

verzija Battlefield-a. Igor VASIQEVI]

69

I BEOGRAD NA MAPI

Avgusta 2006. pojavquje se i sasvim nova simulacija podnazivom Battlefield 2142. U mra~noj budu}nosti, kako nam pred-vi|aju autori, vode se borbe izme|u Panazijske koalicije iEvropske zajednice oko teritorija u Africi. Mape su malo-brojne, a bi}ete iznena|eni jer je me|u wima i mapa pod ime-nom Beograd. Na woj je boji{te me|u zgradama koje podse}aju

na Novi Beograd, ali nisam siguran da takva lokacija posto-ji negde u stvarnosti. Li~no mislim da je projekat Battlefield2142. proma{aj. Na na{u sre}u stigao je i dodatak za Battle-field Vietnam koji nam omogu}ava da u novoj grafici ponovoigramo bitke iz Drugog svetskog rata.

7/23/2019 033 Odbrana


Izlo`bom Trenutak

sada{wi – Mediala

2006. u Muzeju istorije

Jugoslavije, u Beogradu,

sve~ano je otvorena

Galerija – Salon Mediale .

Retrospektivnu

izlo`bu te zna~ajne

likovne grupe,

osnovane 1957. godine,

pomogli su weni

~lanovi poklawawem

svojih likovnih radova,

koji i ~ine okosnicu

postavke, ali je

izloèn i originalni

dokumentarni

audio-vizuelni

i foto-materijal,

koji se odnosi na ìvot

i rad Mediale , kao i

zna~ajan broj

umetni~kih radova

koji su otkupqeni

zahvaquju}i

Ministarstvu kulture

Srbije.

Po~etkom pedesetih godina pro{log veka u Beogradu se pojavquje grupamladih slikara, me|u kojima su: Miodrag \uri} Dado, Uro{ To{kovi},Leonid [ejka i Sini{a Vukovi}. Prva dvojica }e, svojim uticajem navr{wake i prijateqe, imati veoma va`nu ulogu u po~etnom pravcu razvitkafantasti~nog slikarstva u Beogradu, dok }e tre}i, [ejka, dati tom pravcu

jednu novu i odre|uju}u mislenu sadrìnu. Iz toga kruga potekla je 1957. godine

Mediala , koja je u razdobqu od 1958. do 1960. godine priredila tri izlo`besa razli~itim brojem u~esnika. Pored [ejke i Vukovi}a, u grupi su bili OqaIvawicki, Miro Glavurti}, Mili} Stankovi}, Milovan Vidak, Quba Popovi},kao i Svetozar Samurovi} i Vlada Veli~kovi}.

MR ^NI

RUS

Zabeleèno je da je ime Mediali smislio Miro Glavurti}, daju}i toj re~idvostruko zna~ewe. Re~ ”med”, kako je tvrdio wen autor, upu}uje na slatku hranudu{e, odnosno na umetnost koja joj je prijatna i uspavquju}a, dok je ”ala”~udovi{te koje razara postoje}a shvatawa i guta oblike. Slikari ove grupe supoku{avali da u svojim delima pomire te dve krajnosti. Akako je to razre{avaoLeonid [ejka, duhovno upori{te Mediale , svedo~i i prise}awe QubePopovi}a. Posle mnogih godina provedenih u Parizu jedan od na{ih najve}ihìvih slikara prise}a se susreta sa [ejkom i prijateqstva koje je usledilo.

Ovakva kazivawa pomaù nam da ponekad boqe razumemo pojave, qude ilidoga|aje koje posle mnogih godina natkrili faktografija.

K

U L T U

R A

1. februar 2007.

Q U B A P O P O V I ] O L E O N I D U [ E J K I I M E D I A L I

SLATKA HRANA

DU[E

70

7/23/2019 033 Odbrana


[ejka je bio ~ovek niskog rasta,fizi~ki prili~no slab, pro}elav, sa~udnim, velikim vodwikavim o~ima. Kadasam ga prvi put video nosio je gustu bradu,ba{ dugu. Se}am se da mi je neko naizlo`bi Igora Vasiqeva rekao –To je [ejka, mra~ni Rus .

Wegovo poreklo je tako|e zanimqivo,mislim da je wegova majka jevrejskogporekla, iz jedne vaqevske porodice, aotac mu je bio emigrant iz Rusije, beli Rus,oficir, veoma strog, po [ejkinoj pri~i.Pored arhitekture, koju je studirao, [ejkaje u to vreme, u svojoj kuhiwi, pomalo islikao. Kako sam ja, kada sam do{ao uBeograd, bio na Primewenoj akademiji,koja je odvojena od Likovne, odlazio sam ubiblioteku Likovne akademije, koja jeimala najboqu literaturu, tamo smogledali reprodukcije. Tu su se muvali i[ejka, Dado \uri}, Sini{a Vukovi}, TupaVukoti}, Oqa Ivawicki, koja je bilalepotica, Vida Joci}, koja je, mislim da se

to malo zna, prili~no uticala na po~etkeMediale. Pravila je zanimqive likove, usamoj biblioteci su se nalazile, izlivene,dve ili tri wene glave, ogromnih jagodica,kosih o~iju, malih usana, ispijene... Sli~nalica }e se pojaviti i na prvim Dadinimslikama, ~ak i na mojoj slici koja se zove”An|eli tavana”, za koju mislim da senalazi kod mog prijateqa Ra{eRastivojevi}a. Vida je nedavno umrla, alikada vratim film, ne mogu a da se ne setimwenog uticaja na same po~etke Mediale.Pri~e koje kolaju, i koje se mogu prona}i~ak i u nekim tekstovima Alekseêlebonovi}a, da su duh Mediale

iznedrili Dado \uri} i Uro{ To{kovi}, potpuno su neta~ne. Wihdvojica su do{li u Beograd iz Herceg Novog, sa nekim malimznawem i ogromnim talentom, ali nekultivisanim. Susret saBeogradom za wih je predstavqao {ok, Beograd je ipak u to vremecedio iz sebe posebne sokove kulture. Susreti sa [ejkom i MiromGlavurti}em su za wih bili prili~no pogubni, da tako kaèm, jer suwih dvojica bili izuzetni intelektualci za tada{we vreme, a ~inise i za sada{we. Kada se prisetim [ejkinih pri~a o slikarstvu,shvatim da sam tek znatno kasnije, pa`qivijim prou~avawem otkriopone{to {to je [ejka ve} tada znao. Tih godina [ejka je znao zaOlbrajhta, o kome nisam ni sawao, znao je za velike majstorenadrealizma, velike filozofe, poputa Lava [estova i Ber|ajeva,koje je ~itao... Sve je to u prilog ~iwenici da intelektualni krugMediale po~iwe iz tog sredi{ta.

U to vreme, prizna}u, sujeta i izvestan strah su mespre~avali da se upoznam sa [ejkom. Smatrao sam da bi to bilonametqivo, da je on ~ovek sa posebnom magijom, video sam wegovu”Muzejsku postavku” u paviqonu u Masarikovoj, i ta slika je namene ostavila izuzetan utisak, ne samo kao slika ve} i kao pojamza kreaciju, nastanak novog, stvarawe... ûvena Stan~i}eva slika”Mrtvo dete” na mene je ostavila sli~an utisak.

Jednog dana je u moju klasu na Akademiji u{la OqaIvawicki. U klasi smo u tom trenutku bili samo pokojni BrankoProti} i ja. Oqa je onako sa vrata pitala ko je ovde QubaPopovi}. Kada sam se predstavio, rekla mi je da iza|em jer je tujedan ~ovek koji èli da me upozna. Si{ao sam dole, gde su biliizloèni zavr{ni studentski radovi, koje je komisija trebalo dapogleda i odlu~i ko bi mogao da dobije stipendiju... ZavedenOqinom pojavom si{ao sam bez razmi{qawa. Ispred moje slike

koja se zove ”Pe|ica”, glavati tip koji sedi u skra}ewu, na tavanu,sa nogama u perspektivi, stopala napred – stajao je [ejka. Oqa

nas je predstavila jednog drugom. To jeza mene bio poseban {ok, velikaemocija. [ejka mi je tada izgovorio tu~uvenu re~enicu. Rekao je doslovce: Ti si jedan od na{ih ... Tako je po~elo na{edruèwe.

ÔVEK

S

POSE NOM

M GIJOM

U to vreme je me|u slikarima bioobi~aj da svako ko zavr{i sliku, ismatra da je napravio ne{to vredno idobro, pozove druge slikare. Skupqalismo se oko tek ro|ene slike,komentarisali, naga|ali, tuma~ili,predlagali {ta bi eventualno moglo dase popravi... Druè}i se intenzivnije sa[ejkom, pomislio sam da mogu na nekina~in i da mu pomognem, jer se nawegovim radovima videlo da dobrovlada predmetima, ali mu qudsko teloprili~no te{ko ide u crteù. Kako jena{a klasa bila velika, nategao sam mu

pak-papir na blind ramove, tako se tadaradilo, papir se kvasio i lepiobra{nom za ram, a [ejka je dolazio nana{e ~asove na kojima smo imalimodele, i crtao. Kod [ejke se videlo danije pro{ao ”te{ku robiju” druge godineAkademije, gde se radi veliki akt punomparom, ritam linije, perspektiva tela...

Kako je [ejka imao problem saprostorom u ku}i u kojoj je stanovao,svoje objekte je preneo kod mene, podkupolu, gde su, zajedno sa mojimcrteìma, doìveli nesre}nu sudbinu,kada mi je taj prostor otu|en.

Mediala nije bila nikakva

formalna grupa, tu nije bilo ~lanstva... Pre je to bio specifi~anafinitet po filozofiji prilaska slikarstvu. Imala je ~udesnuformulu, koja nije li~ila ni na kakvu organizaciju. Gajila jequbav prema slikarstvu, uzajamno po{tovawe slikara na tojtalasnoj duìni, otpor prema svemu onom {to je u to vreme biloaktuelno. Dok su komunisti prihvatili apstrakciju kao ne{to {tone deranìra politiku i komunisti~ki sistem, to {to je iznedrilaMediala im je na neki na~in smetalo. Mediala je nosila izvestannihilizam, posebnu dozu pesimizma utkanu i u strah od ìvota,koja nije bila preporu~qiva u periodu procvata komunisti~kesvetlosti i lepe budu}nosti, ispisane na parolama.

Na{i profesori su iz Francuske donosili apstrakciju,geometrijsku ili lirsku. U tom periodu prestaje socrealizam...Milo Milunovi}, Marko êlebonovi}, Lubarda, svi su se

oslobodili, nisu vi{e morali da prave pejzaè sa radnihakcija... Uplovilo je ne{to sasvim novo, pojavile su se nekedruga~ije magle na slikama Mi}e Popovi}a, koji je stigao izPariza. Videli smo ih na izlo`bi u Cvijeti , a u Beograd jeizloèn i Henri Mur...

U tom periodu na mene su prili~no uticali Pikasovi crteì,ra|eni perom, te neke deformacije, plavi period... Retko ko jeobra}ao pa`wu na klasi~no slikarstvo, Leonarda, Vermera,Direra. Me|utim, [ejka je bio prili~no u toj pri~i. On je prvikoji je otkrio skrivenu lobawu na jednoj slici Hansa Kobajna, kojaje pre izgledala kao vekna hleba. Tek je pogled sa strane,anamorfozom, pretvara u lobawu koja se kezi... [ejka je prvina{ teoreti~ar koji u ”Traktatu o slikarstvu” objavquje studiju natu temu. Uz [ejku smo po~eli da otkrivamo neke male tajne koje suse nalazile na renesansnim platnima, {to nam je pomoglo da

shvatimo da su stari majstori bili i te kako filozofi, misaoni,da svaka Vermerova slika ima u sebi posebnu pri~u. [ejka je,

71

7/23/2019 033 Odbrana


KULTURA

72 1. februar 2007.

analiziraju}i Vermera, otkrio tugeometrijsku ~vrstinu na wegovimplatnima, konstrukciju slike, na prvipogled nevidqivu, koja bi mogla da sesvede na apstraktni ritam.

Kao ~ovek koji je u sebi nosio naslagemra~nog ruskog misticizma, [ejka je tuatmosferu unosio i u svoje slike. îtaju}idve kwige Branka Kuki}a, koji nije upoznao[ejku, ali o wemu sjajno pi{e, ~oveku jejasna potka te atmosfere. Branko jeprou~avao i [ejkine rukopise, {to tako|eukazuje na to koliko je [ejka u svojimsaznawima bio ispred svog vremena, ali isvih nas...

Mediala nije bila refleks ne~ega{to je u svetu ve} postojalo, wen zna~aj ijeste u tome {to je bila izvorno na{pokret, na{ stav, filozofija. Ona nijeimala nikakve veze sa nadrealizmom,recimo... Miro Glavurti} je voleo Dalija, Oqa je gajila slabost

prema Leonardu, a [ejka prema Vermeru... Bez ikakveskromnosti, ili neskromnosti, ja nisam imao takvo iskustvo,nisam nikoga od poznatih slikara izdvajao... Mo`da vi{e wih unekoj ravni zanimawa. Jednog ne, ne se}am se.

Bez obzira na svoj misticizam, [ejka je bio optimista, nijebio niti elegi~an, niti mra~an u kontekstu ivqewa. Naprotiv,on je isijavao energiju, zra~io optimizam. Bio je i neobi~notolerantan, modernu je shvatao veoma ozbiqno, iako je smatraovelikim |ubri{tem. âk je u neke delove svojih slika unosionaslage, ”xombe”, misle}i verovatno na enformeliste. Na prveplanove svojih slika, koje je zvao nultom povr{inom, i iz kojih seulazilo u sliku, ~esto je nabacivao slojeve, ve}e povr{ine, koje jeoblikovao ~etkom. To u nekom dalekom ehu moè da se na|e i kodTikala, Tucovi}a... [ejka je to znatno opreznije radio. Wegovaveza sa ruskim mrakom bila je vi{e duhovna, a mawe

demonstrativna. Znatno ve}e ispoqavawe tog mraka imao je IgorVasiqev, koji je pravio Utopqenice, prili~no morbidne slike,vi{e ekspresionisti~ke. [ejka je bio sistemati~an ~ovek, on jeskupqawem predmeta stvarao klimu i atmosferu, akumulacijom istrpqewem. On nije imao ekspresionisti~ki gest, ve} je gradiosliku. Ponekad bi mu se ”omaklo” da na slici napravi fleku, aonda bi je obra|ivao i pretvarao u ne{to.

IZ

T JNE

Za Medialu i ~itavo to na{e dru{tvo veoma je va`no re}ida smo nadrealizam smatrali istorijom, sa kojom nemamo nikakvuposebnu vezu, sem po{tovawa. Nije tu bilo ni uzora, ni uzoraka,sem {to je smatrano da je Dali neko ko spasava modernu , odnosno20. vek. Ali ne Dali iz nadrealisti~kog perioda, ve} Dali savelikim hiperrealisti~kim platnima, poput Lova na tuwevine,Bitke Tetuanaca ... Posebno je wegova Sve}a bila kosmi~ka... Timslikama je nedostajao onaj poseban sok mladosti koji je imao nanadrealisti~kim slikama, ove su malo ”kvarne”, malo prazne, jerje to ve} Dali u poodmaklim godinama, koji je imao neke qude kojisu mu pomagali pri izvo|ewu, jer su to ogromne slike, od tri-~etiri metara...

[ejka je samo jednom bio u Parizu, ali je imao zanimqive vezesa nekim qudima iz @eneve i Nema~ke. Nekoliko wegovih zna~ajnihslika je tamo ostalo. Se}am se vrlo dobro wegovih slika koje subile izloène u Grafi~kom kolektivu, svojevrsne zbirke slika izmuzeja koje je on, po reprodukcijama, preslikao i pore|ao jednupored druge. Za jednu od wih [ejka je tvrdio da je nestala, da jeodvojio neki ~udan naru~ilac, misteriozan. [ejka se pomalo igraoFausta, potpisao je nekakav pakt sa tim ~ovekom, koji je trebalo da

mu isplati znatnu sumu novca. Ta slika je nestala bez traga, nikadase vi{e nije pojavila, ~ak ne postoji ni wena reprodukcija. Se}am

se vrlo dobro da je u samom centruimala elipsu, nacrtanu u perspektivi.[ejka je voleo tu neku drugu dimenziju,tajnovitost...

Nezaobilazna ~iwenica kadagovorimo o [ejki jeste da je on stalnoslikao u kuhiwi, u nekim malimprostorima. Na intervencijuministarstva, ili ko zna koga i ~ega,on i Marija udina su dobili velikistan, sa ogromnim dnevnim boravkom,kuhiwom i jo{ jednom sobom. Taj dnevnoboravak je mogao da bude pristojanateqe. Kada sam do{ao kod wih,zatekao sam [ejku kako slika u kuhiwi.Bio sam zapawen, se}am se da sam gapitao za{to ne slika u tom velikomprostoru, a on mi je odgovorio:Probao sam, ali ne ide, ne umem...

Drugi detaq kojeg se se}am maloje tu`niji. Do{ao sam u Beograd, to jebio septembar 1970, godine u kojoj je

umro. Poàlio mi se da ima probleme sa zubima, da ga stra{no

bole, bolela ga je i glava, imao je ~udne vrtoglavice. Pro{etalismo se do Kalemegdana, rekao sam mu da }emo nastaviti da sedopisujemo, {to smo u to vreme ~inili, a on mi kaè: Smatram sebe dovoqno inteligentnim da znam {ta mi se de{ava. Ovo nije obi~an nazeb... Vrlo dobro se se}am te re~enice. Posle petnaestak danasam ~uo da ima tumor na mozgu. Te sedamdesete je umro i moj otac...

[ejkine slike su kupqene tek mnogo godina kasnije, jer smosvi mi u to vreme nailazili na otpor zvani~nih institucijakulture, bili smo kreativno prili~no usamqeni, ali zatopovezani dubokim me|usobnim vezama.

Druèwe sa [ejkom me je nau~ilo da uvedem prili~ne dozetolerancije u odnosu na druge slike i slikare. Pri~e sa wim suuvek bile zanimqive, de{avale su se u Klubu kwièvnika, kod wegau kuhiwi, kod mene pod kupolom, ili na Akademiji... [ejka me jenau~io da vidim druge. On je nalazio potrebu da se ispita

Maqevi~, Kandinski, Mondrijan, da se ispitaju mrqe o kojima jepri~ao Leonardo, ali u odnosu na modernu. Sve te teme koje je[ejka pokretao pomogle su mi da otvorim vrata prema istorijislikarstva. Kada sam do{ao u Pariz samo sam potvrdio saznaweda po slikarskom platnu ne mogu da se kotrqaju duhovna zategnutostili li~na tragedija, jer je to onda samo pojedina~an problem.Otvarawa prema svetu su neophodna. Slika mora da nosi hiqaduimena i isto toliko pogleda, hiqadu problema drugih, a ne samotvoj sopstveni... Slikar je duàn da se identifikuje sa op{timqudskim bolom. To je bio [ejka. Posebna je wegova veza saliteraturom, Vaskom Popom, Ki{om, ~itavom plejadom ruskihpisaca s kraja 19. veka, me|u wima su i Aleksandar Grin, Berjusov,Pu{kin sa ”Pikovom damom”, tu je i pri~a o smrti Ivana Iqi~a,Lava Tolstoja, kao jedna od kqu~nih pri~a o umirawu... Sve se topovezalo u posebno tkawe [ejkine du{e. Vasko Popa je bio veomablizak sa [ejkom, Ki{ je te{ko podneo [ejkinu smrt. Negde umojim sveskama postoji telegram koji sam dobio od Ki{a, sa samonekoliko re~i: Umro je na{ dobri [ejka ...

Crteì ludaka nisu deo istorije umetnosti, jer je to li~natragedija, koja u retkim slu~ajevima, poput Van Goga, moè dapre|e u neke vi{e faze. [ejkina putawa pokazuje da je bio dalekoiznad svoje sredine i vremena, i da je mnogo boqe od svih nasshvatio 20. vek. Wegova zasluga nije samo Mediala , ve} trag usvima onima koji su mogli da ga prime.

Tek kada sam iza{ao iz 20. veka, shvatio sam da je [ejkinapri~a o |ubri{tu, u stvari, pri~a o tom veku – o gomili svega isva~ega. U ìvotu, ali i me|u slikarskim pravcima. [ejka jeslikarstvo smatrao oblikom molitve, i o tome treba dubqerazmisliti. Ta molitva nema bukvalno zna~ewe. Ona je pre

sinonim za duhovnu koncentraciju – za O~ena{ du{e.Zabeleìla i priredila Dragana MARKOVI]

7/23/2019 033 Odbrana


OPTIMIZAMPOSEBNOGDUHA

K

73

nepresu{na inspiracija, kojaga je, tokom godina uspe{ne

karijere, polagano, ali zato isve primetnije, svrstavala usam vrh srpske karikature.Jer, iza Ota{evog rada, osimbrojnih odu{evqenih ~italacanovina i revija, stoji ve} sada49 me|unarodnih i doma}ihnagrada, diploma i drugihpresti`nih priznawa iz celogsveta. O~igledno, karikatureNikole Ota{a sve vi{e svojomsugestivno{}u,univerzalno{}u ipronicqivo{}u – i to bez

ijednog ispaqenog metka –osvajaju svet.U tom “imperijalisti~kom”

hodu glavno oru`je mu je bio –vanserijski duh. I to onaj kojim}e Nikola Ota{ sigurnonastaviti da “pokorava”Planetu, kojoj }e, bar kako sadastvari stoje, sve vi{e bitiegzistencijalno potreban –smeh. Onaj koji le~i du{u,oporavqa, ohrabruje, budi naduda ni sam |avo nije toliko crnkoliko bi, zapravo, mogao da

bude… D. MARINOVI]

ako re}i ne{to novo ioriginalno o karikaturi i

wenom tvorcu, kada se znada ona, u tih nekolikonadahnutih poteza ki~icom,govori hiqadu re~i, ali istotine jezika istovremeno?Uostalom, svetskoj karikaturinisu nikada bili potrebni niprevodioci, ni tuma~i, niredaktori, ni lektori… Onasama za sebe govori – sve jezike.Ponekad – i vi{e od toga!

Karikatura NikoleOta{a zato je sna`na,ubedqiva, sugestivna i, ~esto,

veoma draga. Wegovi likovinikada nisu zli, namrgo|eniniti ru`ni. Ne! Oni su vedri,duhoviti, puni ivotne vere,~ak i onda kada za to i nemanekog velikog razloga. Jer, iwihov tvorac je, u su{tini,takav: nepopravqivi ivotnioptimista, ali je, ponekad,kako neko to lepo napisa i –dobro obave{teni pesimista.Zato su qudske gluposti ikontroverze savremenogìvota na ovoj na{oj

“globalizovanoj” planeti, zaNikolu Ota{a vazda bile

Povodom 24. januara – Dana

Novinskog centra ”Odbrana”u Maloj galeriji Doma vojskeu Beogradu otvorena jeizlo`ba karikatura na{egstalnog saradnika

OPTIMIZAMPOSEBNOGDUHA

I Z L O @ B A K A R I K A T U R A N I K O L E O T A [ A

7/23/2019 033 Odbrana


1. februar 2007.74

Pi{e:Miladin

PETROVI]

Sva dosada{wastradawa radi

Hrista o~iti sudokazi da Bog nije

u sili nego upravdi, tamo gdesu pravednici.O tome govore

brojni primeripoznatih

svetiteqa, mada jedaleko vi{e onih

bezimenihHristovih

stradalnika kojisu tako|e obukli

ve~nu rizu.

IZ VOJ NE

UNIFORME

U MONA[KU

RIZU (3

S

veti mu~enik Andrej Stratilat, u vreme cara Maksimilijana, bio je tribun urimskoj vojsci, sa slu`bom u Siriji. Vodio je rimsku vojsku protiv Persijanaca,kada je i proizveden za vojvodu (stratilata). Pred odlu~uju}u bitku izabrao jenajboqe vojnike i rekao im da }e, ako budu prizvali Boga u pomo}, pobediti ne-prijateqa. Tako se i dogodilo i Andrej se pobedonosno vratio u Antiohiju. Ali,tada su ga zavidqivci optuìli da je hri{}anin i on je hrabro pred carskim

namesnikom ispovedio veru u Hrista. Posle mnogo mu~ewa, namesnik ga je zatvorio utamnicu i poslao pismo caru u Rim. Znaju}i kolika je velika Andrejeva popularnost,car je odgovorio da ga nipo{to ne ubijaju, nego da ga puste i vrebaju drugu priliku irazlog. Kroz Boìje otkrovewe, Andrej je saznao za tu naredbu. Okupio je svoje naj-boqe vojnike (wih 2.593) i oti{ao sa wima u Tars Kilikijski gde ih je sve krstio epi-skop Petar. Gowen od carskih vlasti, Andrej se sa vojnicima povukao u jermensku pla-ninu Tavros. Tu ih je, u klancu, dok su bili na molitvi, stigla rimska vojska i sve dojednoga posekla, jer se ni Andrej ni wegovi vojnici, èqni mu~eni~ke smrti za Hri-sta, nisu branili. Na tom mestu, me|utim, izbilo je vrelo lekovite vode, a tela mu~e-nika potajno je sahranio episkop Petar. Tih godina, zbog qubavi prema Hristu, stra-dali su i rimski oficiri Teotekn i Akakije, a vojnik Solohon preìveo je velike mu-ke i, ~udom Boìjim, ostao iv. Sva trojica su primili vence svetih mu~enika.

Svetog velikomu~enika Prokopija, ro|enog u Jerusalimu, koji se pre kr{tewazvao Neanije, krstio je u tamnici sam Gospod Isus Hristos i dao mu ime Prokopije.

Po o~evoj smrti, majka ga je potpuno odgojila u duhu rimskog idolopoklonstva. Kad jeNeanije odrastao, jednom ga je video car Dioklecijan i uzeo na svoj dvor u vojni~ku

P R V A Z A S T A V AS A K R S T O MP R V A Z A S T A V AS A K R S T O M

F

E Q T

O N

7/23/2019 033 Odbrana


titeq je svom vernom sluzi Lupu predao svo svoje imawe i bogatstvoi naredio mu da sve podeli siromasima. Molio se i postio pripre-maju}i se za mu~eni~ki venac. Kada ga je car upitao o veri, on jepriznao da je hri{}anin i izobli~io wegovo mnogobo{tvo. Car jeodmah naredio da ga zatvore. I dok je svetiteq leào u tamnici, ja-vio mu se an|eo Bo ji u velikoj svetlosti, sa prekrasnim vencem, irekao mu: “Mir ti, stradal~e Hristov, budi hrabar i krepi se“. Tovi|ewe, prema re~ima ivotopisca, u Dimitrijevom srcu razgoreloje veliku qubav prema Hristu.

Dimitriju je u tamnicu jednom do{ao hri{}anin Nestor po bla-goslov. Traìo je molitvenu pomo} i blagoslov od Dimitrija da po-bedi istaknutog carevog megdanxiju Lija, koji je mnoge hri{}ane umo-rio. Dobiv{i blagoslov, Nestor je oti{ao na megdan i pobedio ca-revog megdanxiju. Ta pobeda je silno oàlostila cara i on je odmahnaredio da Nestora poseku. A kad je saznao da se Nestor borio saDimitrijevim blagoslovom, naredio je da ubiju i Dimitrija. U zoru,26. oktobra 306, xelati su po{li ka tamnici da izvr{e zadatak ali

su zatekli mu~enika kako se bezstraha moli Bogu. Sa lica mu je, ve-li ìvotopisac, sijala svetlost.Xelati nisu smeli da mu pri|u, pasu ga iz daqine ga|ali kopqima itako ubili. Wegovo telo hri{}anisu potom tajno sahranili.

Sluga Dimitrijev Lup bio je utamnici kada su vojnici probolisvetiteqa kopqima. Kad su Dimi-trija ubili, Lup je umo~io skut svo-je haqine i prsten u wegovu krv isa time je, kasnije, iscequju}i qu-de, ~inio velika ~uda u Solunu. Kadje saznao za to, car Maksimijan jenaredio da ga ubiju, ali vojnici ko-ji su krenuli oru`jem na Lupa, iz-nenada su se okrenuli jedan protivdrugog i izrawavali se. Kako Lupjo{ nije bio kr{ten, prema re~ima

ìvotopisca, molio se Bogu da nekako ustroji wegovo kr{tewe presmrti. I zbiqa, tada je, iznenada, prokapala ki{a i mu~enik je, dok

su ga mu~ili, na tajanstven na~in, primio kr{tewe.

AN\ELI U TAMNICISveti velikomu~enik Teodor Tiron bio je vojnik marmaritskog pu-

ka u gradu Amasiji, kada je, pod carevima Maksimilijanom i Maksimi-nom, po~eo stra{an progon hri{}ana. Mladi} nije hteo da krije da jehri{}anin pa je zato èstoko ka`wen. Sudija je naredio da ga strpajuu tamnicu i da je zape~ate. Na taj na~in hteo je da ga umori gla|u. Teo-doru se u tamnici javio Isus Hristos i ohrabrio ga re~ima: “Ne boj seTeodore, ja sam s tobom, ne uzimaj vi{e zemaqske hrane i pi}a, jer}e{ biti u drugom ìvotu, ve~nom i neprolaznom, sa mnom na nebesi-ma“. U tamnici se tada pojavilo mno{tvo an|ela, koji su svojim sjajem ibelinom osvetlili tamnicu. To je veoma upla{ilo straàre. Sveti Te-odor je ubrzo izveden iz tamnice i mu~en, a potom osu|en na smrt. Ba-cili su ga u ogaw i tako je umoren 306. godine. Wegovi drugovi, poto-

wi sveti mu~enici Evtropije, Kleonik i Vasilisk, ostali su u tamnici idugo, potom, nisu bili osu|eni zbog smene carskog namesnika u graduAmesiji. Posle svih muka i ube|ivawa da se odreknu Hristove vere,prva dvojica su osu|ena na raspe}e, a Vasilisk na pose~ewe ma~em.Bra}a Evtropije i Kleonik, koji su raspeti na dva krsta, zahvaqivalisu Bogu {to ih je udostojio takve smrti. Stradali su 308. godine.

Tih godina stradao je veliki broj vojnika i oficira zbog hri-{}anstva. Izme|u ostalih, stradali su rimski oficir u Misiru zva-ni Var, poznat kao sveti mu~enik Var, rimski oficir u Odesi, poto-wi sveti Jovan i wegov prijateq lekar, poznat kao sveti Kir. Au Se-vastiji je, 320. godine, stradalo ~etrdeset vojnika rimske vojske,svetih ~etrdeset mu~enika sevastijskih (Mladenci), koji su biliiskreni i odani hri{}ani. Jedan od wih rekao je sudiji: “Ne samo~ast vojni~ku, no i tela na{a oduzmi od nas; ni{ta nam nije draè i~asnije od Hrista Boga na{ega“.

U to vreme, u vojsci cara Likinija slu`bovao je rimski vojvodaTeodor, gradona~elnik grada Iraklije, potowi sveti velikomu~enik

75

slu`bu. Kada je car po~eo da progoni hri{}ane, poslao je i Neanijana jedan takav zadatak, u Aleksandriju. Na tom putu Neaniju se dogo-dilo sli~no kao nekada Savlu. U tri sata ujutru bio je jak zemqotresi tad mu se javio Gospod re~ima: “Neanije, kamo ide{ i na koga usta-je{?“ Neanije se u strahu upitao ko je to, ali mu se, umesto odgovo-ra, tada u vazduhu prikaza presveti krst iz koga je do{ao glas: “Jasam Isus raspeti Sin Bo ji“. I jo{ mu Gospod re~e: “Ovim zname-wem pobe|uj neprijateqe svoje, i mir moj bi}e s tobom“.

Neanije je naredio da se napravi krst kakav je video i, umestoda se bori protiv hri{}ana, krenuo je sa vojskom protiv Agarjana ko-ji su napadali Jerusalim. Kao pobednik u{ao je u grad i objavio da jehri{}anin. Izveden je pred sudiju i posle velikih mu~ewa ba~en je utamnicu gde mu se javio Hristos, krstio ga i dao mu ime Prokopije.

IZ KASARNE U PUSTIWUJednog dana, na tamni~ki prozor do{lo mu je dvanaest ena ko-

je su mu kazale da su i one slu{kiwe Hristove. Tada su i one ba~eneu istu tamnicu gde ih je Prokopije,potom, u~io hri{}anstvu, naro~i-to tome kako }e primiti mu~eni~kivenac. Tih dvanaest èna bile suizloène stra{nim mukama. Gleda-ju}i wihove muke i hrabrost Pro-kopijeva majka je, tako|e, povero-

vala u Hrista, te je zajedno sa jad-nim ènama bila pogubqena. Isveti Prokopije pose~en je u Kesa-riji Palestinskoj 303. godine.

Sveti mu~enici Sergije i Vak-ho bili su tako|e visoki vojni do-stojanstvenici na dvoru cara Mak-simijana koji ih je veoma voleo i po-{tovao. Ali, kada je car saznao dasu hri{}ani, sva wegova qubav pre-tvorila se u gnev. Najpre je naredioda im se oduzmu vojni~ka odela i sviznaci ~asti, dostojanstva i ~ina.Docnije ih je proterao u Aziju gde su mu~eni~ki stradali oko 303. go-dine. Po Sergiju (Sr|u) u narodu se ovaj praznik zove Sr|evdan.

Misirac po poreklu, i sveti mu~enik Mina, kao oficir i isti-niti hri{}anin, nije mogao mirno da gleda rtvoprino{ewe idoli-ma, pa je napustio i vojsku, i grad, i qude i oti{ao – u pustiwu. Jer,kako je zapisao wegov ìvotopisac, svetom Mini je bilo lak{e daìvi sa zverima nego sa bezbo`nim qudima. Jednog dana, prozrev{ineznaboà~ko praznovawe u gradu Katuaniji, svetiteq se spustio ugrad i pred svima objavio svoju veru u Hrista, govore}i protiv ido-lopoklonstva. Na pitawe kneza Pirosa ko je on i odakle dolazi, sve-titeq mu je odgovorio: “Otaxbina mi je Misir, ime mi je Mina, biosam oficir, no vide}i idolopoklonstvo, odrekoh se va{ih po~asti.Sad do|oh da pred svima objavim Hrista moga kao Boga istinoga, dabi i on mene objavio kao slugu svoga u Carstvu Nebeskom.“

ûv{i to, Piros je naredio da ga mu~e i odvrate od hri{}an-stva. U ìtiju je zapisano da su ga “{ibali, strugali gvozdenim ~et-kama, opaqivali sve}ama i mu~ili raznim drugim mukama“, da bi ga,

oko 304. godine, kona~no posekli. Tih godina, zbog ispovedawa Hri-stovog imena, stradali su i sveti mu~enik Kalistrat, vojnik rodomiz Kartagine, sa 49 drugova vojnika, vojvoda Anikita, gradona~elnikNikomidije, potowi sveti mu~enik Anikita i wegov ro|ak Fotije.

Sveti velikomu~enik Dimitrije pro{ao je put od vojvode dostradalnika, a prema nekim izvorima, u vreme stradawa bio je |a-kon. Ro|en je u Solunu, u vreme cara Maksimijana (285–305). Otacmu je bio solunski vojvoda, a kad je on umro, hristoborni car Mak-simijan postavio je na wegovo mesto Dimitrija i tom prilikom murekao: “ûvaj ota~astvo svoje i o~isti ga od bezbo`nih hri{}ana iubij svakoga koji priziva ime Raspetoga“. Ali, iako je primio tu vi-soku du`nost, Dimitrije se trudio da, na svaki na~in, pomogne hri-{}anima. Neko vreme uspevao je da to radi tajno, ali, kako se to ni-je moglo sakriti, po~eo je javno da {titi hri{}ane i da ih odvra}aod mnogobo{tva. Kada je za to ~uo car veoma se razgnevio i odlu~io

da to proveri. Zbog toga je, vra}aju}i se iz rata sa Samaritima,svratio u Solun. Saznav{i unapred da }e car posetiti Solun, sve-

Sveti ratnici

7/23/2019 033 Odbrana


FEQTON

76

Teodor Stratilat. I on je jedan od vojvoda ko-ji su se odrekli odlikovawa i po~asti i po{liza Hristom. Prema predawu, obratio je mnogeu Hristovu veru i hrabro pozvao idolopoklo-ni~kog cara Likinija da u~ini isto. Za vrememu~ewa, sveti Teodor je stalno govorio: “Sla-

va tebi Boè moj, slava ti“. Postradao je 319.godine i smatra se za{titnikom vojnika.Rodom iz Kesarije Kapadokijske i sveti

mu~enik Gordije bio je jedan od oficira u rim-skoj vojsci u vreme cara Likinija, koji se odre-kao ~inova i odlikovawa, skinuo vojnu unifor-mu i udaqio se od sveta. U vreme velikog pro-gona hri{}ana napustio je vojsku i oti{ao uSinajsku pustiwu. Usamqen na planini Horivu,kako je zapisao wegov ìvotopisac, Gordije jeprovodio vreme u molitvi i razmi{qawu o taj-nama neba i zemqe. Naro~ito je razmi{qao osujeti i ni{tavnosti svega onoga oko ~ega se qu-di toliko mu~e i bore na zemqi, pa je poèleoda umre i preseli se u “neprolazni i netrule-

`ni ìvot“. Sa tom èqom si{ao je u grad uvreme neznaboà~kih igara i prijavio se gradona~elniku kao hri-{}anin. Ovaj je poku{ao da ga preobrati, ali Gordije je ostao nepo-kolebqiv. Pose~en je 320. godine.

Jedan od velikih u~iteqa i prosvetiteqa crkve, sveti Pahomi-je Veliki (292–346) bio je, tako|e, rimski vojnik pre nego se zamo-na{io. U wegovom ìtiju je zapisano kako je postao hri{}anin. Ka-da je jednom na silu ba~en u tamnicu, bio je iznena|en time {to suhri{}ani no}u dolazili u zatvor i donosili ponude zatvorenicimakoje ne poznaju i koji nisu wihove vere. Osim toga, umivali su imrane i pomagali im na razne na~ine. Videv{i to, Pahomije je odu-{evqeno rekao: “Ovo je delo Boìje “. Uskoro, i on je postao hri-{}anin.

KONSTANTINOVA POBEDA

Sveti car Konstantin, ro|en oko 275. godine, nije se zamona-{io, niti je stradao kao mu~enik, ali je pro{ao teàk put od vojsko-vo|e i cara do svetiteqa. Upravo zbog toga on je jedan od ivih pri-mera da Bog nije u sili nego u pravdi. To potvr|uje i slede}a pri~a.

Pred boj sa nadmo}nijim Maksencijem, kada je ja{u}i na kowuprelazio Alpe i ulazio u Italiju, Konstantin je na nebu ugledao sve-tlosni krst sa natpisom: “Ovim }e{ pobediti“. Vojska iza wega vi-dela je isto. Slede}e no}i u snu mu se javio Spasiteq sa istim ne-beskim znakom i zapovedio mu da ga stavi na ratne zastave. Ujutro jeKonstantin izdao takvo nare|ewe vojsci. Prva zastava sa krstompoznata je pod imenom Labarum. Uz to, Hristov monogram Konstan-tin je stavio na {lem, dok su ga vojnici nosili na {titovima. Sa timznacima Konstantin je pobedio Maksencija, koji se udavio u Tibru29. oktobra 312, i sve~ano u{ao u Rim. Wegov prvi vojvoda, potowisveti velikomu~enik Artemije, rodom Misirac, koji je tako|e videopobedonosni krst okruèn zvezdama, poverovao je u Hrista i krstiose. Stradao je kao hri{}anin 362. godine. Te godine stradao je jo{jedan vojnik cara Konstantina Velikog i wegovih sinova – sveti mu-~enik Evsignije, koji je cara Julijana ukorio primerom svetog caraKonstantina.

U vreme Julijana Odstupnika, stradali su i mnogi drugi vojnicii oficiri, potajni hri{}ani. Me|u wima je bio i vojnik Varvar, po-towi sveti mu~enik Varvar, koji je odbio da prinese `rtvu idolima.Pri wegovom mu~ewu pokazala su se mnoga ~udesa i mnogi vojnici,videv{i to, primili su Hristovu veru. To je u~inio i Varvarov vojvo-da Vakh sa dvojicom vojnika. Pose~eni su 362. godine. Car Julijan jenaredio da se poseku i trojica bra}e oficira persijskog cara Ala-mundara, poznati kao sveti mu~enici Manuil, Savel i Ismail, kojisu do{li kod wega radi pregovora. A kad je, po naredbi cara Julija-na Odstupnika, sveti Jovan vojnik bio poslat da ubija hri{}ane, onto nije radio nego im je pomagao da se sakriju. Zbog toga je zatvoren

u carigradsku tamnicu, ali, kad je car pogi-nuo, Jovan je oslobo|en. Me|utim, on se nijevratio vojnoj slu`bi nego se sav predao pod-vigu, ìve}i u ~istoti i svetosti. Upokojio semirno u starosti.

Me|u onima koji su pro{li neobi~an putod oficira do episkopa bio je i sveti Mar-tin. Ro|en je u Panoniji, u jednom gradu [ta-jerske, 316. godine. Otac mu je bio rimskioficir, pa je i mladi Martin, mimo svoje vo-qe, oti{ao u vojni~ku slu`bu. Me|utim, on jeve} bio “ogla{en“ u hri{}anskoj crkvi, koju jezavoleo od detiwstva.

DAR ÛDOTVORSTVAPutuju}i jedne zime sa drugovima ka gradu

Amienu, Martin je video pred kapijom gradaprosjaka gde, skoro nag, drhti od mraza. Mar-tin se saàlio, izostao od drugova, skinuo sasebe vojni~ki ogrta~ i sabqom ga presekao nadvoje: jednu polovinu dao je prosjaku, a drugomse on ogrnuo i oti{ao. Te no}i javio mu se usnu Isus Hristos, ogrnut u onu polovinu wego-

vog ogrta~a, rekav{i an|elima svojim: “Mar-tin je tek ogla{en, i evo obu~e me svojom ode-}om!“ Izi{av{i iz vojske Martin se odmah krstio, a s wim i wegovamajka. Posle toga, zamona{io se u eparhiji svetog Ilarija Poatij-skog. Bio je veoma smiren i imao je dar ~udotvorstva. Kada se upra-znila stolica episkopa u Turu, svi su hteli da im Martin bude epi-skop, ali on nije hteo ni da ~uje o tome. No, neki gra|ani Tura lukav-stvom su ga doveli za episkopa. Naime, oni su do{li pred kapiju we-govog manastira i javili mu da neki bolesnik ~eka i moli za blago-slov. Kada je Martin iza{ao, oni su ga odveli u Tur i u~inili episko-pom. Umro je 397. godine.

Sveti Dalmat bio je od onih oficira u vojsci cara TeodosijaVelikog ~ija je uniforma bila vojni~ka, a du{a mona{ka. Car ga jeveoma po{tovao, ali svetiteq je, odri~u}i se ~inova i odlikovawa,preziru}i sve {to je sveto, uzeo svoga sina jedinca Fausta i sa wim

oti{ao u predgra|e Carigrada, u obiteq svetog Isakija, gde su seobojica postrigli u inoke. Sveti Isakije se radovao {to je Dalmatsav predan religioznom ìvotu i, pred svoju smrt, postavio ga je zaigumana umesto sebe. Docnije se ta obiteq po Dalmatu nazvala dal-matska. Dalmat je u~estvovao na Tre}em vaseqenskom saboru i bo-rio se protiv Nestorijeve jeresi.

I prepodobni Aleksandar je skinuo oficirsku uniformu i obu-kao mona{ku ode}u. [kolovao se u Carigradu za oficira, ali ~e-kao ga je sasvim drugi ivotni put. Naime, ~itaju}i Sveto Pismo na-i{ao je na Spasiteqeve re~i: “Ako ho}e{ savr{en da bude{, idiprodaj sve {to ima{ i podaj siromasima, i ima}e{ blago na nebu,pa hajde za mnom“. Te re~i toliko su uticale na wega da je odmah svuimovinu razdelio sirotiwi i oti{ao u pustiwu. Posle dugog podvi-`ni{tva ustanovio je porodicu sa naro~itim pravilima. Po timpravilima bogosluèwe u wegovoj porodici teklo je neprekidno, da-wu i no}u. Preminuo je u Carigradu 430, a wegove mo{ti pokazalesu se ~udotvornim.

Za Hristovu veru 523. godine stradao je gradoupraviteq u Ne-granu (Ju`na Arabija), poznat kao sveti mu~enik Areta, sa vi{e od4.000 hri{}ana. Wih je, na prevaru, pobio krivokleti knez Duna-an, opaki goniteq hri{}ana, koji je, u to vreme, vladao u zemqiOmiritskoj. uv{i za taj veliki pokoq, vizantijski car Justin po-zvao je etiopskog cara hri{}anina Elezvoja da krene na Dunaana sasvojom vojskom i osveti nevine hri{}ane. Elezvoj je udario na Duna-ana i pogubio mu svu vojsku, a wega je posekao ma~em. Kad je podigaovojsku protiv kneza Dunaana, u po~etku nije imao uspeha i izgubio jedosta vojske u bezvodnoj pustiwi. Tada je gorko plakao pred Bogomdaju}i obe}awe da }e se zamona{iti ako mu Gospod pomogne da po-bedi krvnika. Pobediv{i Dunaana, Elezvoj se vratio u Etiopiju iodmah napustio carski dvor. Zamona{io se i podvizavao punih 15godina. Upokojio se 555. godine.

(Nastavak u slede}em broju)

1. februar 2007.

Sveti velikomu~enik Dimitrije

7/23/2019 033 Odbrana


9. februar 1881.Umro je ruski pisac Fjodor Mihajlovi~ Dosto-jevski, prema mnogim kriti~arima najve}ikwièvnik svih vremena.

9. februar 1917.Zbor komitskih ~eta u Toplici podigao ustanakprotiv bugarskih okupatora. Gu{e}i ustanakBugari su ubili 20.000 qudi, mahom civila,èna i dece i spalili 50.000 srpskih ku}a.9. februar 1941.Nema~ki Afri~ki korpus generala Ervina Ro-mela pre{ao je iz Italije u severnu Afriku.To je bio uvod u te{ke borbe u Africi, koje suokon~ane 1943. pobedom savezni~kih snaga.10. februar 1947.U Parizu su potpisani mirovni ugovori zema-qa pobednica u Drugom svetskom ratu i biv-{ih saveznika Hitlerove Nema~ke.11. februar 1929.

Potpisan Lateranski ugovor izme|u Italije i Vatikana. Italija jewime priznala papin suverenitet u Vatikanskom gradu dràvi.12. februar 1809.Ro|en Abraham Linkoln. Izabran je 1860. za predsednika SAD.Poznat je po tome {to je 1862. proglasio emancipaciju crnaca.12. februar 1942.Prilikom bekstva iz koncentracionog logora kod Ni{a, u obra~unu saNemcima poginula su 42 logora{a, a 105 je uspelo da se spase. Nem-ci su za odmazdu streqali 850 qudi. Kroz logor je tokom rata pro-{lo oko 30.000 qudi, a vi{e od 10.000 je streqano na brdu Bubaw.13. februar 1999.U Beogradu je sahrawen Peko Dap~evi}, u~esnik [panskog gra|an-skog rata i jedan od prvih komandanata Narodnooslobodila~ke voj-ske Jugoslavije.14. februar 1804.

U Ora{cu objavqen po~etak ustanka protiv Turaka. Za vo|u ustankaizabran je \or|e Petrovi} Kara|or|e.14. februar 1835.Na inicijativu dramskog pisca Joakima Vuji}a, uz nov~anu pomo}kneza Milo{a Obrenovi}a, u Kragujevcu je osnovano prvo pozori-{te u Srbiji.14. februar 1956.U Moskvi po~eo 20. kongres Komunisti~-ke partije SSSR, na kojem je {ef partijeNikita Hru{~ov osudio politiku Staqi-na i otvorio put procesu destaqiniza-cije SSSR-a.15. februar 1832.U Beogradu osnovana Narodna bibliotekaSrbije. U nema~kom bombardovawu Beograda 1941. potpuno je uni{te-

na zgrada Biblioteke na Kosan~i}evom vencu. Tada je izgorelo svih300.000 kwiga, me|u wima i neke neprocewive vrednosti i zna~aja,ne samo za srpsku kulturu15. februar 1835.Donet je liberalni Sretewski ustav Srbije, koji je, po uzoru nafrancuski i belgijski, izradio Dimitrije Da-vidovi}. Knez Milo{ Obrenovi} je ve} u mar-tu te godine suspendovao ustav.15. februar 1942.Umro je srpski kompozitor i dirigent Stani-slav Bini~ki. Osnovao vojni orkestar i “Srp-sku muzi~ku {kolu“. Bio je direktor Beograd-ske opere. Autor je prve srpske opere “Nauranku“, “Mar{a na Drinu“, brojnih solo pe-sama i vojnih mar{eva.

Pripremio Miqan MILKI]

1. februar 1918.U austrougarskoj floti u Boki kotorskoj izbila je pobuna mornara.Topovski hitac s krstarice “Sankt Georg“ ozna~io je po~etak pobunevi{e od 8.000 mornara sa oko 400 brodova u Jadranu. Pobuna je

ugu{ena u krvi.1. februar 1992.Objavqen je Memorandum jugoslovenske vlade o zlo~inu genocida uHrvatskoj i skrnavqewu spomen-podru~ja Jasenovac.1. februar 1992.Vlada Republike Srpske Krajine odbacila je plan Sajrusa Vensa iostala pri zahtevu da mirovne snage UN budu angaòvane samo naliniji sukoba.2. februar 1943.Kapitulacija nema~ke [este armije kod Staqingrada. Feldmar-{al fon Paulus se predao sa 90.000 vojnika.4. februar 1804.Turci po~eli sa ubijawem vi|enijih qudi u Srbiji, nahijskih knezo-va, sve{tenika i trgovaca.4. februar 1889.

Ro|en je profesor i istori~ar Viktor Novak, osniva~ Istorijskoginstituta SANU. Istraìvao je usta{ki genocid nad Srbima i ulo-gu Rimokatoli~ke crkve tokom Drugog svetskog rata.4. februar 1901.Umro je advokat, novinar i srpski pisac Sve-tozar Mileti}. Bio je borac za liberalne re-forme, nacionalna prava u Austrougarskoj iprotivnik klerikalizma.4. februar 1930.Ro|en je Borislav Peki}, jedan od najve}ihsrpskih pisaca.4. februar 1945.Josif Visarionovi~ Staqin, FrenklinRuzvelt i Vinston êr~il, sa ministrimainostranih poslova i vojnim komandan-

tima otpo~eli su na Jaltiosmodnevni sa-stanak.o posleratnoj budu}nosti Evropei sveta.4. februar 1946.Predsednik srpske vlade u okupiranoj Srbijigeneral Milan Nedi}, prema zvani~noj ver-ziji, izvr{io je samoubistvo tokom istra`nogpostupka. Bio je na~elnik General{taba i mi-nistar vojske i mornarice Kraqevine Jugo-slavije.4. februar 2003.Poslanici Skup{tine Savezne Republike Ju-goslavije usvojili su Ustavnu povequ dràvnezajednice Srbija i Crna Gora, ~ime je SRJprestala da postoji.5. februar 1919.Otvorena je prva redovna putni~ka linija vazdu{nog saobra}aja usvetu. Od Berlina do Vajmara, na duìni od 193 kilometara avionje leteo oko dva sata. U avionu je bilo mesta za dva putnika.7. februar 1965.SAD po~ele vazdu{ne napade na Severni Vijetnam.7. februar 1992.U Mastrihtu potpisan Ugovor o Evropskoj uniji.7. februar 1913.Crnogorska vojska i srpski Primorski odred su u Prvom balkan-skom ratu po~eli napad na Skadar koji su dràli Turci.9. februar 1916.Zavr{eno prebacivawe srpskih trupa na ostrvo Krf.9. februar 1934.

Potpisan Balkanski pakt izme|u Jugoslavije, Turske, Gr~ke i Rumu-nije.

DOGODILO SE...

VREMEPLOV

77

7/23/2019 033 Odbrana


78

VERSKI PR ZNICI

1–15. februar

Pravoslavni7. februar – Sveti Grigorije Bogoslov9. februar – Prenos mo{tiju svetog Jovana Zlatousta10. februar – Prepodobni Jefrem Sirin –

Zadu{nice11. februar – Prenos mo{tiju svetog IgwatijaBogonosca (Mesne poklade)12. februar – Sveta tri jerarha14. februar – Sveti mu~enik Trifun15. februar – Sretewe Gospodwe

Rimokatoli~ki2. februar – Prikazawe Gospodwe – Svije}nica14. februar – Sveti Valentin

Jevrejski13. februar – Tubi{vat (Hami{a asar bi{vat)

K ako je lako raspr{iti wu, lomnu du{u dara! Kako }e nam

se tada u~initi beìvotnom, praznom, poklowena stvar!

Kako neoprezno, kako nerazumno se poneo darodavac! U

kakvu neugodnu situaciju je stavio poklonoprimca! Darova-

we je – ve{tina; dar ima skriveno zna~ewe i govori tajnim

jezikom.

[ta ho}e darodavac? On kuca o dveri: moè li da u|e.On kuca o dveri qubavi. Zato {to èli da kaè ve{to o qu-

bavi. Mo`da }e pitati je li mogu}no voleti. Mo`da èli da

moli za qubav; ali da odgovori qubavqu na qubav. Ako ni-

{ta ne zna o svemu tome, on samo zloupotrebqava simbol da-

rovawa; wegov postupak }e se u~initi neprirodnim i povr-

{nim. Za{to? Zato {to duhovna sr` ìvota ne podnosi hlad-

no neiskreno srce.

A onaj koji dobija dar: kako je wemu? On ne moè odbiti

poklon: to bi bilo uvredqivo. Me|utim, ponekad je ipak pri-

siqen da to u~ini: postoje la`ni darovi, kojima èli da pot-

kupi ili iskompromituje; postoje visokoparni darovi koji se

legitimi{u simbolima uzurpirawa i vlasti; postoje pokloni

uvredqivi, poniàvaju}i izaziva~ki (”ti si – moj”). Ko pri-

hvati takve, darove, donesene sa nedobrim namerama, taj la-

è samoga sebe. Tako nanosi {tetu sopstvenom dostojanstvu i

u~estvuje u zlobnoj igri darodavca. Ponekad poklawaju da bi

pokazali kako je qubavi kraj ili kako nekoga ne vole: to je

posledwa uvreda i{~ezle qubavi koju jedino i moèmo pri-

hvatiti kao uvredu, ne kao dar.

Nije neva`no i to ko, {ta i kome poklawa. Ako eli{ da

pokloni{ ne{to ”na sigurno”, onda tvoj dar mora ta~no izra-

ziti tvoju qubav. [ta voli{ u voqenom? Wegovu du{u, wego-

vo stvarala{tvo, wegov rad, wegov na~in odmora, wegovu le-potu, wegovo zdravqe? Kakvim ga voli{ vi{e od svega – kada

se moli, muzicira, ~ita ili kada }ereta, igra {ah, mo`da ka-

da pu{i?…. [ta bi hteo radije od svega voqenoj osobi da

kaè{ bez re~i? Da je upita{? Da joj pomogne{ Da je veè{?

Da je oslobodi{?

Tvoj dar mora sam da govori, umesto trebe. On mora na

sebe primiti tvoju tajnu i neprimetno je rastajniti.

Zato se pokloni ~ine za Ro|endane, za dan kada je na

svet prispela qubav iva.

Ivan A. IQIN

Iz kwige ”Pred buktavim zagonetkama Gospodwim”,

Svetigora, Cetiwe, 2001.

RAZMI[QAWA O STVARIMA

OBI^NIM

DAR

1. februar 2007.

DUHOVNOST

SVET T RI JER RHSveta tri jerarha, zapravo susvetiteqi Vasilije Veliki, Gri-gorije Bogoslov i Jovan Zlatou-sti, a svaki od wih ima svoj danpraznovawa u mesecu januaru.Ovaj zajedni~ki praznik sva trisvetiteqa ustanovqen je u 11. ve-ku u vreme cara Aleksija Komne-na zbog ~udne raspre u naroduoko toga koji je od trojice svetihnajve}i: Grigorije zbog dubine

uma, Vasilije zbog ~istote i hrabrosti ili Zlatousti zbog~udesne re~itosti i jasno}e izlagawa vere. Wihove pri-stalice su se ~ak i razli~ito nazivale: Vasilijani, Grigo-rijani i Jovaniti.

Promislom Boìjim ovaj spor je re{en na koristCrkve i slavu svetiteqa, jer se oni, svaki ponaosob, a po-tom sva trojica, javi{e na snu episkopu evhaitskom Jovanure~ima da su oni jedno u Boga i da me|u wima nema ni{taprotivre~no. Posavetovali su episkopa da im napi{e jed-nu zajedni~ku slu`bu i odredi zajedni~ki dan praznika. Ta-ko je me|u narodom spor sre}no re{en i odre|en 30. janu-ar (sada 12. februar) kao zajedni~ki praznik ovih sveti-teqa. Proslavqaju ga svi pravoslavni vernici, a u Gr~kojje to najve}i nacionalni i {kolski praznik.

TU I[V T

Tubi{vat je jedan od veselijih jevrejskih praznika. Nema ver-ski karakter te se proslavqa u krugu porodice, op{tini, ili unekom od kulturno-umetni~kih dru{tava kao Nova godina drve}a.Deca mu se posebno raduju jer pada zimi, a za praznik trebanabaviti {to vi{e vrsta vo}a koje se aranìra na razne na~ine.

Posle progla{ewa dràve Izrael 1949. godine, za prviTubi{vat zasa|ena je u Izraelu spomen-{uma, “[uma mu~enika”ili “Jaar hakedo{im”. Predvi|eno je da u woj bude {est milionastabala, u spomen na {est miliona Jevreja `rtava fa{izma uDrugom svetskom ratu. U Izraelu se i sada u znak po{tovawa sademnogobrojne {ume i gajevi koji nose imena istaknutih qudi, Jevre-ja i nejevreja.

7/23/2019 033 Odbrana


79

Specijalna brigada Vojske Srbijer a s p i s u j e

OGLASza prijem vojnika po ugovoru na vojni~kim du`nostima

MESTO SLU@BOVAWA PANÊVO:

VES 71101 (strelac) – 10 izvr{ilacaVES 71109 (snajperista) – 1 izvr{ilacVES 72101 (mehani~ar za pe{. naoruàwe) – 1 izvr{ilacVES 72102 (mehani~ar za vozila to~ka{e) – 1 izvr{ilacVES 72105 (mehani~ar za municiju i MES) – 2 izvr{ioca

VES 72107 (pogonski manipulant–protivpoàrac) – 1 izvr-{ilacVES 72117 (protivpo arac) – 1 izvr{ilacVES 72118 (mehani~ar za radio ure|aje i sisteme) – 2 izvr-{iocaVES 72121 (elektromehani~ar za vozila to~ka{e) – 1 izvr-{ilacVES 72123 (mehani~ar za optoelektronska sredstva) – 1 iz-vr{ilacVES 72126 (elektromehani~ar za izvore struje i agregate) –1 izvr{ilacVES 72130 (mehani~ar za ABH sredstva i opremu) – 1 izvr-{ilacVES 72140 (auto–bravar) – 2 izvr{ioca

VES 72141 (metalostrugar) – 1 izvr{ilacVES 72403 (kuvar) – 2 izvr{iocaVES 72418 (berberin) – 1 izvr{ilacVES 72503 (medicinski tehni~ar) – 2 izvr{iocaVES 72701 (voza~) – 3 izvr{ioca

MESTO SLU@BOVAWA NI[:

VES 71115 (padobranac–diverzant) – 5 izvr{ilacaVES 71808 (radio–teleprinterista–padobranac) – 1 izvr-{ilacVES 71812 (telefonist–linija{–padobranac) – 2 izvr{io-ca

VES 72207 (slaga~ padobrana) – 3 izvr{iocaVES 72701 (voza~–padobranac) – 8 izvr{ilaca

USLOVI KONKURSA

Konkurisati mogu dràvqani Republike Srbije koji ispuwava-ju slede}e uslove:

OP[TI USLOVI:

– da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu,– da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoevi-

dencijalnoj specijalnosti odre|enoj za formacijsko mestoza koje konkuri{u,

– da nisu osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu za-tvora od najmawe {est meseci,

– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no deloza koje se goni po slu`benoj du`nosti,

– da su odsluìli vojni rok ili na drugi na~in regulisali oba-vezu sluèwa vojnog roka.

POSEBNI USLOVI:

– da nisu stariji od 28 godina,– da su osposobqeni za vojnoevidencionu specijalnost za koju

konkuri{u,– da poseduju poloèn voza~ki ispit sa odgovaraju}om katego-

rijom (samo kandidati za voza~e neborbenih m/v)

NAÎN KONKURISAWA:

Kandidati koji ispuwavaju uslove konkursa podnose zahtev zaprijem u vojnu slu bu komandi Specijalne brigade (VP 8486Pan~evo) – Kasarna ”Rastko Nemawi}” u Pan~evu i prilaùslede}a dokumenta:

– autobiografiju,– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne starije od {est meseci),– uverewe o dràvqanstvu (ne starije od {est meseci),– uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi

krivi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne starijeod {est meseci),

– potvrdu vojnog odseka da je odsluìo vojni rok (ne starije od{est meseci),

– fotokopiju vojni~ke kwiìce,– overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (overe-

na u sudu ili u op{tini),– overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo kandidati za vo-

za~e neborbenih m/v).

Nadle`na komisija razmatra}e pristigle prijave i utvrditikoji kandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija }e uputi-ti kandidate nadle`noj VVLK radi ocene sposobnosti za vojnuslu`bu, ako ispuwavaju ostale uslove konkursa.

Nepotpuna i nekompletna dokumenta kandidata ne}e biti raz-matrana. Komisija ne}e vra}ati dokumenta kandidatima kojine budu izabrani.

Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu, bi}e sklo-pqen ugovor na odre|eno vreme u trajawu od tri godine.

Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa.

7/23/2019 033 Odbrana


1. februar 2007.80

SPORT

B O G OJ AV Q E N S K O P L I VA W E Z A ^ A S N I K R S T

TRKE NABLAGOSLOVENIM

VODAMA

TRKE NABLAGOSLOVENIM

Do sada nezabeleèn broj

u~esnika plivawa za âsni

krst u velikom broju mestau Srbiji i inostranstvu

poslao je poruku bratske

qubavi i èqe za mirom

koju su pliva~i hteli da

prenesu iskazuju}i svoje

sportsko i qudsko

po`rtvovawe i istrajnost

NNi oblaci koji su se oko podneva 19. januara, na veliki verski i narodnipraznik Bogojavqewe, sakupqali nad Srbijom, nisu pokolebali do sada ne-zabeleèn broj onih koji su odlu~ili da plivawem za asni krst po{aqu

Srbiji i svetu poruku bratske qubavi i èqe za mirom. U~inili su to poprimeru svetog Jovana Krstiteqa koji je na taj dan krst spustio u reku Jor-dan i krstio samog spasiteqa Isusa Hrista koji je tada ozaren Duhom Svetim ~i-me je zanavek blagoslovio zemaqske vode. Od davnina se na rekama i jezerimaokupqaju po{tovaoci Hristovog zaveta, da se na stazi dugoj 33 metra – po jedanmetar za svaku od godina koje je imao mesija u trenutku stradawa – izbore za bla-goslov za sebe, svoje najmilije, ali i celu dràvu i sve qude sveta.

KRAGUJEVAC

Sredi{we nadmetawe u plivawu za bogojavqenski krst u organizaciji Sve-bor saveza Srbije i Svebor druìne “[umadija” ove godine odràno je u Kragu-jevcu, na jezeru u [umaricama. Pobednik Drugog svesrpskog bogojavqenskog pli-vawa za âsni krst je dvadesetosmogodi{wi Branko Tobxi} iz Beograda. U lokal-noj trci, koju je organizovalo kragujeva~ko Svebor dru{tvo “[umadija”, trijum-fovao je me{tanin Nikola Blagojevi}.

Manifestacija je po~ela svetom liturgijom u hramu Svete trojice koju je dr-ào wegovo preosve{tenstvo vladika Jovan sa sve{tenstvom eparhije {umadij-ske. Hiqade Kragujev~ana se zatim uputilo ka jezeru u [umaricama. Vladika Jo-van je posle slu`be boìje poru~io narodu slede}e: “Osve}ewe vode treba dabude na prosve}ewe razuma qudskog. Da shvatimo {ta je dobro i da zlo dobra nemoè doneti, i da nam ova voda bude za ivot ve~ni.”

Dvanaest pliva~a iz Srbije, Makedonije, Crne Gore, Republike Srpske iVa{ingtona zapenu{alo je jezersku vodu i do krsta je prvi doplivao Branko Tob-xi}. ”Ja sam sa Zvezdare, iz Beograda, gde treniram kik boks i vaterpolo. Ovomi je najlep{i dan u ivotu, srce mi je ispuweno. Voleo bih da se qudi po{tuju ivole, da jedni drugima pomaèmo, a ne odmaèmo“, rekao je mladi pobednik sve-srpske bogojavqenske trke. Na pitawe {ta zna~i biti ~lan Svebora, Branko je

dodao da oni neguju vedar duh, dobro vaspitawe, jedni druge cene, po{tuju i ispo-maù u nevoqi.

S n i m i o D . B A N D A

Marko Toma{evi}, pobednik na Adi Ciganliji

7/23/2019 033 Odbrana


81

Pobedniku svesrpskog bogojavqenskog plivawa vladika Jovanuru~io je u trajno vlasni{tvo zlatni krst. Dodeqene su mu i vite-{ka titula i ikona. Pobednik druge trke Nikola Blagojevi} dobioje zlatni krst koji }e nositi tokom 2007. godine. Nikola je izjavioda se ~lanovi Svebora okupqaju radi vere i specifi~no ~vrstogdruèwa.

BEOGRAD

Uz bodrewe stotina navija~a i komandu “U ime Boga, za ~asnikrst kreni!”, do bogojavqenskog krsta na Adi Ciganliji prvi je do-plivao pripadnik @andarmerije Marko Toma{evi}. Do krsta odleda te{kog 15 kilograma, kako je rekao Marko, ove godine nijebilo te{ko sti}i. Pro{le godine mu je malo nedostajalo da pobe-di, a ove godine je taj vispreni dvadeset{estogodi{wak imao vi-{e sre}e.

Osim momaka iz @andarmerije, sa Vojne akademije, i iz Udru-èwa Svibor, u vodu ~ija je temperatura bila ~etiri stepena, sim-boli~no je sko~io sedamdesetpetogodi{wi Aleksandar Dani~i},ali i sedmogodi{wi Momir Radulovi}. Takmi~are su podràlisve{tenici iz vi{e beogradskih hramova, a krst od leda napra-

vqen je u crkvi svetog \or|a na ukarici.

NI[

Na Ni{avi, mawe ledenoj nego {to je to uobi~ajeno za janu-ar, na bogojavqenskom plivawu pobedio je Miodrag Stankovi},student i vaterpolista. Plivaju}i zajedno sa jo{ oko dvadeset su-gra|ana, Stankovi} je bio najbrì i osvojio krst koji je u vode Ni-{ave bacio vladika ni{ki Irinej. Na pitawe kako je izdrào uhladnoj vodi, on je kratko prokomentarisao: “Mu{karcu nije hlad-no, a za Srbina nema prepreke koju ne moè da savlada.” Svimu~esnicima dodeqeni su zlatni krstovi, dar op{tine Medijana,organizatora takmi~ewa koje je odràno prvi put od Drugog svet-skog rata. Predsednik op{tine Medijana, Dragoslav ]irkovi} po-

bedniku je kao nagradu uru~io ikonu i 30.000 dinara.Bogojavqenske trke za âsni krst odràne su u mnogimmestima u Srbiji i svetu. Tako je u â~ku trijumfovao pro-{logodi{wi pobednik Nemawa Trnavac, student Fakultetafizi~ke kulture. U Zemunu je slavio vaterpolista @arko Ni-koli}. Me|u Kru{evqanima najbrì je bio u~enik sredwe{kole Filip Banovi}.

Udruèwe po{tovalaca Svete Gore Atonske organizova-lo je nadmetawe u Vlasotincu na kom je pobedio AleksandarDinki}, a u Podgorici je prvi bio lekar Vladimir Jovanovi}.Automehani~ar Nenad Ota{evi} je prvi stigao do krsta uhladnoj dunavskoj vodi u Kladovu, a u Pirotu najbrì je biostudent Mladen Nikoli}. Svi oni su najavili da }e i daqeu~estvovati na trkama koje se za Bogojavqewe odràvaju na,

kako kaù, blagoslovenim vodama u Srbiji i svetu.Aleksandar ANTI]

S n i m i o I . V U K O V I ]

VOJNA PO[TA 4795 BEOGRAD – raspisuje

OGLASZa prijem civilnih lica na slu`bu u Vojsku Srbije na

odre|eno vreme do 9 (devet) meseciMesto slu`bovawa Beograd:

- VKV konobar, 1 izvr{ioc

Mesto slu`bovawa Dobanovci:- VKV konobar. 2 izvr{ioca

OP[TI USLOVI: da je kandidat zdravstveno sposoban za slu-`bu u Vojsci, da je dràvqanin Srbije, da nije osu|ivan za kri-vi~na dela i da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak, da jeodsluìo vojni rok (za mu{karce).POSEBNI USLOVI: da kandidati imaju adekvatnu stru~nuspremu za radno mesto koje se popuwava.

Predvi|en je probni rad prema Uredbi o slu`bi civilnihlica u Vojsci Srbije.

Kandidati treba da priloè molbu, biografiju (uz ostalepodatke obavezno navesti i kontakt telefon), uverewe o drà-vqanstvu (ne starije od 6 meseci), izvod iz mati~ne kwige ro|e-nih (ne stariji od 6 meseci), potvrdu o regulisanoj vojnoj oba-vezi (za mu{karce), uverewe da nije osu|ivan i da se protivwega ne vodi krivi~ni postupak i overenu fotokopiju diplome

o zavr{enoj {koli. Lica koja imaju radno iskustvo prilaù ipotvrdu o radnom iskustvu.

Nepotpune i neblagovremene podnete molbe ne}e bitirazmatrane. Komisija ne}e vra}ati dokumente kandidatima ko-ji ne budu izabrani.

Sa kandidatima koji budu primqeni u slu`bu, bi}e sklo-pqen ugovor o prijemu na odre|eno vreme, u trajawu do 9 (de-vet) meseci.

Konkurs je otvoren 15 (petnaest) dana od objavqivawa.Odluku o izboru kandidata done}e nadle`ni stare{ina,

a o izboru }e svi kandidati biti pismeno obave{teni u zakon-skom roku.

Blià obave{tewa mogu se dobiti na telefon 011/3600-565 ili 35-565 (vojni).

05. 02.

Pobednik u Kragujevcu Branko Tobxi}

7/23/2019 033 Odbrana


82 1. februar 2007.

U K R [ T E N E

R E ^ I A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

ON

\

AQ

Lw

S

K

USPRAVNO:

1. Potvrda, uverewe, 2. Pristalica materijalizma, 3. Majstor za brava-riju, 4. Svetski koncern za proizvodwu hrane, 5. Kineska mera za teìnu,6. Inicijali golmana Kraqa, 7. Posuda za kuvawe kafe, 8. Listi}i prè-nog krompira, 9. Vrsta tropskog papagaja, 10. Gr~ko slovo, 11. Vrhovnoskandinavsko boànstvo (mit.), 12. Uzvik kojim se traì ti{ina, 13. Mor-ski greben, 14. Zavera, 15. Uop{tavawe, 16. Elektroskop, 18. @enskoime, Helen, Elena, 19. Pravo oca na dete, 21. Po{tanski pregradak, 22.Osoba koja projektuje film, 24. Biv{i naziv Berana (u Crnoj Gori), 25.Mesto u BJRM, 26. Slu`ba tehni~ke kontrole (skr.), 28. Zevawe, 29. Na-lik, poput, 30. Majmun kapuciner, 32. Morski krastavac, 33. Nekvalifi-kovan (skr.), 34. Zvuk trube, 36. Skulptura, statua, 37. Vrednosni papir,38. Transfer, preno{ewe, 40. Vrsta orijentalnog napitka, 41. Stupawedevojke u brak, 42. Deo ugla (u geometriji), 44. Vrsta revolvera, 45. Rekai planina u Rusiji, 46. Grudi, 48. Neobuven, 49. Ovamo, amoder, na ovu

stranu, 50. Grad u Belgiji, 52. Upi{ite: v, u, 53. Upi{ite: z, k, 54. Francu-sko mu{ko ime, Gij.

VODORAVNO:

17. Sivomaslinasta boja (skr.), 8. Ocewiva~i umetni~kih dela, 19. Fede-ri, 20. Kuvana rakija (nar.), 21. Kancelarija, 22. Koli~ina ulovqene di-vqa~i, 23. Osnovna mera, pramera, 24. Strah, bojazan (nar.), 25. O~igle-dan, 26. Li~na zamenica, 27. Suprugov brat, 28. Duìca u oku, 29. Okre-tawe, rotacija, 30. Komad mesa brzo pe~en, 31. Luka u Alìru, 32. Zveka,zve~awe, 33. Vrsta re~ne ribe, 34. Po~etak, 35. Gnojni pri{t, 36. Gleda-lac u anti~kom teatru, 37. Za{titnik od uboda igle za prst (pri {ivewu),38. Deo hektara, 39. Jaoj, joj, ajoj, 40. Zlo~ina~ko, 41. Grad u Italiji, 42.Palestinski front za nacionalno oslobo|ewe (skr.), 43. Bedem kao za-{tita od poplava, 44. Qutwa, srxba, 45. Vrsta ptice, 46. Poluostrvo uCrnom moru, 47. Vodopad, 48. @abqa noga, 49. Doprinos, 50. Ma{ine zapritiskivawe, presovawe, 51. Vrsta prozirne tkanine, 52. Biv{a bri-tanska avio-kompanija, 53. Vre}a od kostreti, harar, 54. Dragi kamen,boje crnog vina, 55. Rusko mu{ko, Vsevolod, 56. A`daja, ala, neman, 57.

Pokrajina u Francuskoj, 58. Dopu{tawe za prekid rada, otpu{tawe, 59.Taksa za {kolovawe, 60. Engleska plemi}ka titula.

[AH

PripremioRade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

IZABRANAPARTIJA

JO[ JEDANVELEMAJSTOR

D. Popovi} – FernandesTorino, 2006.

1.e4 c5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 Na 37. Olimpijadi u Torinu re-

prezentacije Srbije i Crne Gorepro{le su jadno i bedno; mu{karcisu zauzeli 37. mesto (1. Jermenija2.Kina 3.SAD), a ène 25. mesto(1.Ukrajina 2. Rusija, 3. Kina). Sve-tla ta~ka u na{em timu bio je debi-tant Du{an Popovi}, koji je pobe-dom protiv predstavnika Portuga-lije ispunio velemajstorsku normu.Umesto uobi~ajenih 3. d4 ili 3.Sc3,on je ovde vukao prirodno i jako3.Lb5 i postigao boqu igru.

3…e6 4.0-0 Sge7 5.c3 d5 6.ed5 Dd5 7.Te1 Ld7 8.Sa3 Sg6 9.Le2 Tc8 10.Sc2 Le7 11.d4 cd4 12.Sfd4 Sd4

13.Sd4 Dd6 14.Lf3 e5 15.Sc2 Lc616.Dd6 Ld6 17.Lc6 bc6

Beli je po receptu slavnog Laske-ra promenio svog daqnopoqnoglovca, a zatim iznudio kvarewestrukture crnih pe{aka i time do-bio teoretski duel.

R E [ E W E I Z P R O [ L O G B R O J A - V O D O R A V N O : b l i s t a v o s t , A B , k u p i n a , l a n -

t a n i d i , a l a m a n i , E G , i s t u p i t i , t r i n a , I c a , r , s t o p i c a

, P r e t o r i j a n k a , k a n i j a ,

f r a , A v i l a , k a r , I v i c a , t r o k o l i c a , K e n , I r a , p r i m e r i c e , p a t a k , A c a , p r e k o ,

I j a , p a l i r i , k a t a l i z a c i j a , m i n o r i t , t , I t i , A t i k a , t a r a p a n a , i j , a v e n i j a , p a r a -

m e t a r , v a t r a q , V A , k a m e n a r i c a .

18.Se3 0-0 19.Sf5 Lb8 20.Le3 Tfd8 21.Tad1 f6 22.g3 Kf7 23.Lc5 Td5?

Grub previd, ali bi crni bio sla-biji i posle 23…Sf8 24.Ld6 Td7.

24.La7 Lc7 Naravno ne 24…La7 jer gubi to-

pa.

25.c4 Ta5 26.Le3 e4 27.Td7 Ke6

Beli: Kg1, Td7, Te1, Le3, Sf5, a2, b2,

c4, f2, g3, h2 Crni: Ke6, Ta5, Tc8, Lc7, Sg6, c6, e4,f6, g7, h7

Majoritet na daminoj strani jegarancija pobede, ali beli lepomkombinacijom forsira druk~iju za-vr{nicu.

PROBLEME. Glaisberg

1934.

Beli: Kd5, Dd4, Sf1, Sg5, f3 Crni: Kg2

Mat u 2 poteza.

Sh3! Na 1…Kf1 2.Df2 mat.

Na 1…Kh1 2. Dg1 mat.Na 1. Kf3 2. De4 mat.Na 1…Kh3 2. Dg4 mat.

ZANIMQIVOSTI

NAJSTARIJA LEPOTICA

Prvi put je nagrada za naj-lep{u odigranu partiju dodeqe-na Isidoru Gunsbergu 1889. go-dine u Wujorku, za pobedu pro-tiv Mezona. Prema drugim po-dacima, to se desilo ne{to ra-nije – 1876. godine, za partijuBerd-Mezon.

NAJSTARIJI KLUBOVI

Prvi {ahovski klubovi osno-vani su 1550. godine u Italiji.

28.Tc7 Tc7 29.Lb6 Ta2 30.Sd4Kd7 31.Lc7 Kc7 32.Te4 Tb2

Jednak materijal nije dovoqanda crni izbegne poraz.

33.f4 Tb7 34.h4 h5 35.c5! Kd7 36.Sf5 Tb5 37.Td4 Kc7 38.Sg7 Sf8 39.Se8 Kb8 40.Sf6 Se641.Td6 Sc5 42.Tc6 Kb7 43.Td6 Tb1

44.Kg2 Tb2 45.Kh3 Kc7 46.Td4 Te2 47.Sh5 Se4 48.Kg4 Te3 49.f5 Sd650.Kf4 Te1 51.g4 Tf1 52.Kg5 Sf7 53.Kf6 Sd6 54.Sg7 Kc6 55.h5

Crni tek sada predaje!1:0

7/23/2019 033 Odbrana


OGLASNI PROSTOR FORMAT CENA

1/1 ~etvrta kori~na strana 22 h 30 cm 30.000,00

1/1 druga i tre}a kori~na strana 22 h 30 cm 28.000,00

1/1 tre}a strana (unutra{wa) 19,8 h 26 cm 26.000,00

1/1 ostale unutra{we strane 19,8 h 26 cm 21.000,00

1/2 unutra{we strane 19,8 h13 cm ili 9,5 h 26 cm 12.000,00

1/4 unutra{we strane 9,5 h13 cm 7.000,00

1 cm /stubac unutra{we strane 1h 6,3 cm 300,00

1 cm/2 stupca unutra{we strane 1 h 13 cm 600,00

1 cm/3 stupca unutra{we strane 1 h 19,8 cm 900,00

poslovni mali oglas (do 20 re~i) 300,00

mali oglas za zamenu stana (do 20 re~i) 150,00

Na svaki oglas pla}a se porez na dodatu vrednost (PDV) 18 %.Pla}awe se vr{i unapred, najkasnije 5 dana pre izlaska broja.

Za vi{e objavqenih oglasa odobrava se popust 5-15 %,{to se reguli{e zakqu~nicom ili ugovorom, i to :

- za 3-5 oglasa – 5 %- za 6-8 oglasa – 10 %- za 9 i vi{e oglasa – 15 %- cene oglasa reporta`nog tipa uve}avaju se za 50 %

Oglasi koji nisu u skladu sa ure|iva~kom politikom magazinane}e biti objavqeni.

Materijal za objavqivawe mora biti dostavqen najmawe7 dana pre izlaska broja. Ukoliko naru~ilac sam pripremare{ewe reklamne poruke, ona mora biti u formatu JPEG ili TIF .Re{ewe se dostavqa na disketi ili CD-u, a moè se poslatii na E-mail adresu [email protected].

M a g az i n ” O d b r a n a ”

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Tel.: 3241-026, Faks : 3241-363

E-mail: [email protected]@iro-ra~un : 840-49849-58

C E N O V N I K O G L A S N O G P R O S T O R A

”Odbrana”

Marketing

7/23/2019 033 Odbrana


Documents

033 Odbrana