03_Herbicidi_u_zastiti_ratarsko_povrtarskih_useva.pdf

8/15/2019 03_Herbicidi_u_zastiti_ratarsko_povrtarskih_useva.pdf

1/29

HERBICIDI U ZAŠTITIRATARSKO – POVRTARSKIHUSEVA


2/29

Urednik

Prof.dr Sanja Lazić, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

Autori

Prof. dr Branko Konstannović, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

dr Bojan Konstannović, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

Recenzen

Prof. dr Sanja Lazić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta,

Univerziteta u Novom SaduProf. dr Ljiljana Nikolić, vanredni profesor Poljoprivrednog fakulteta,

Univerziteta u Novom Sadu

Izdavač:

Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

Trg Dositeja Obradovića 8, 21 000 Novi Sad, Srbija

Dizajn i štampa

TFK SIGNUM, Novi Sad

Tiraž

40/100

ISBN 978-86-7520-293-6

Novi Sad, 2014.

3

SadržajPredgovor .................................................................................................................... 4

1. FIZIČKO HEMIJSKE OSOBINE HERBICIDA ............................................................ 6

2. NAČIN DELOVANJA HERBICIDA ......................................................................... 9

3. SELEKTIVNOST HERBICIDA .............................................................................. 12

4. PERZISTENTNOST HERBICIDA .......................................................................... 15

5. REZIDENTNOST I TOLERANTNOST ................................................................... 17

5.1. Anrezistentna strategija ............................................................................... 18

6. HERBICIDI I ZEMLJIŠTE .................................................................................... 23

7. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVII NJIHOVO SUZBIJANJE KOD STRNIH ŽITA ......................................................... 25

8. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI

I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD KUKURUZA .......................................................... 27


I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD SUNCOKRETA ....................................................... 30


I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD ŠEĆERNE REPE .................................................... 32


I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD SOJE ................................................................... 35


I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD ULJANE REPICE ................................................... 38


I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD CRNOG I BELOG LUKA ......................................... 40


I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD KORENASTOG POVRĆA ....................................... 43


I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD ZASADA SALATE .................................................. 45

Literatura .................................................................................................................... 47


3/29

4

Predgovor

Knjiga “Herbicidi u zaš ratarsko povrtarskih useva” pripremljena je u okviru IPA

projekta Agriculture Contribuon Towards Clean Environment and Healthy Food.

Namenjena je poljoprivrednim proizvođačima, savetodavnim stručnim službama,

studenma poljoprivrede i istraživačkim instucijama, odnosno svima koji treba da se

upoznaju sa pravilnom primenom herbicida u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane,

uz očuvanje životne sredine.

U knjizi su opisana zičko hemijska svojstva herbicida, od značaja za njihovu primenui ponašanje u biljkama i zemljištu, način delovanja herbicida, selekvnost i perzistentnost

herbicida. Kako autori knjige navode, intenzivna primena herbicida, dovela je i do nekih

negavnih efekata, redukovan je plodored, napuštene su alternavne metode suzbijanja

korova te je intenzivna primena herbicida dovela do pojave rezistentnos i do realnih

mogućnos kontaminacije zemljišta, podzemnih voda i toksičnos.

Posebna poglavlja knjige posvećena su ponašanju herbicida u zemljištu, ekonomski

najznačajnijim korovima i njihovom suzbijanju u usevima strnih žita, kukuruza, suncokreta,

šećerne repe, soje, uljane repice, crnog i belog luka, korenastog povrća i salate.

5

U ime autora zahvaljujem se svim članovima projektnog ma Poljoprivrednog fakulteta

u Novom Sadu, Srednje poljoprivredno-prehrambene škole “Stevan Petrović Brile” iz

Rume, kao i Regionalnoj razvojnoj agenciji Srem. Zahvaljujem se našim partnerima na

projektu iz Republike Hrvatske, projektnom mu Poljoprivrednog fakulteta u Osijeku i

Hrvatske agencije za hranu.

Zahvaljujem se recenzentu prof. dr Ljiljani Nikolić, vanrednom profesoru Poljoprivre-

dnog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, na pomoći i doprinosu kvalitetu ove knjige.

Nadam se da će ova knjiga ima veliki broj korisnika i da će pomoći pravilnom izboru

i primeni herbicida, bez kojih se danas ne može zamisli savremena poljoprivredna

proizvodnja.

Urednik

Prof.dr Sanja Lazić


4/29

6

1. FIZIČKO-HEMIJSKEOSOBINEHERBICIDA

7

1.Fizičko-hemijskeosobinepescida

Fizičko hemijske karakteriske herbicida denišu kretanje herbicida ka ciljnom

mestu, perzistentnost, pokretljivost u zemljištu i fotostabilnost. Stoga je moguće

predvide koja jedinjenja mogu izazva potencijalne probleme u ekasnos ili životnoj

sredini. Postoji anegdota o hemičaru koji je sintezovao jedinjenje koje je bilo deset

puta ekasnije u inhibiranju ne-ciklične fotofosforilacije od diurona; bilo je akvno

na na nomolarnim koncentracijama. Međum, kada su njime trerane biljke, bilo je

potpuno neekasno. Hemičari koji se ovim bave nekada ne prihvataju da ovako akvno

jedinjenje u testu in vitro može da bude bez efekata in vivo. Ovo je bio pičan slučaj

kada apsolutni biološki efekat nije ključni faktor.

Isparljivost je takođe važna osobina pescida. Isparljivost može bi korisna

karakterisitka (jer omogućava redistribuciju unutar useva) ili problem kao u slučaju

zanošenja herbicida, npr. za mnoge amine 2,4 –D. Sada je moguće odredi uz red

magnitude isparljivost jedinjenja pre njegove sinteze. Ovaj nivo tačnos dozvoljava

da se ona jedinjenja koja će bi suviše isparljiva odbace pre nego što se nastavi

njihova proizvodnja. Slično rezonovanje može se primeni na jedinjenja u terminima

fotostabilnos i perzistentnos u podzemnim vodama i bilo gde u životnoj sredini.

Ukoliko jedinjenje treba da postane komercijalno uspešno mora da bude formulisano

na takav način koji mu omogućava da bude primenjeno u polju. Skrining in vivo u ranoj

fazi uvek se preduzima uz jednostavne pripreme koje omogućavaju jedinjenju da bude

primenjeno i koje maksimizira pokrovnost i prodiranje u biljku. Otkriće i komercijalizacija

novog herbicida je kompleksan proces koji zahteva blisku interakciju između širokog

niza naučnih disciplina. Od sušnske je važnos da su komercijalni ciljevi veoma dobro

pozna i da ih m koji radi na otkriću razume da bi mogli da budu oformljeni relevantni

i pouzdani skrininzi koji bi omogućili visok prolaz jedinjenja i brzu obradu podataka

za hemičare koji se bave sintezom i biohemičare. Sintezis bi trebalo da uzmu u obzir

ideje zičkih hemičara i da uče iz ciljnih tumačenja koje urade biohemičari koji rade sa

molekularnim biolozima u analizi funkcionalnog genoma. Test je dobar isto kao podaci

koje stvara, a interpretacije ovih podataka su od vrednos samo ukoliko se razumeju

pitanja postavljena u testu. Dobar test će idenkova ‘’vredne’’ akvnos sa realnom

šansom stvaranja komercijalno značajnog proizvoda.

Značaj upotrebe herbicida – Po proceni EPA (Environmental Protecon Agency) izSAD, tofarmaceutske akvne materije predstavljaju 2% od svih hemijskih molekula

koji se nalaze u čovekovoj okolini. Ove vrednos u zemljama OCSE dosžu 3%. Imajući

u vidu da herbicidi predstavljaju 40% ukupno korišćenih tofarmaceutskih sredstava,

može se izračuna da je uvoz hemikalija iz razloga zašte od korova u svetu 0,8%, a

u zemljama OSCE 1,2%. Količina utrošenih herbicida se stalno povećavala od 1983-

1988. oko 10% godišnje, ali je kasnije počela da se smanjuje 2-3% godišnje, zahvaljujući

racionalizaciji korišćenja i pronalaska novih molekula biološki mnogo ekasnijih a sa

mogućnošću korišćenja u malim dozama. U međuvremenu sintezovani su herbicidi

različih svojstava iz brojnih grupa raznih (naročito heterocikličnih) jedinjenja. Sa

prakčnog aspekta masovne primene, u relavno kratkom vremenskom intervalu

mnogi herbicidi su imali značajnu ulogu, među koje treba istaći derivate dipiridila.

Takođe, pronalaskom glifosata (1971. godine) počinje etapa uvođenja uslovno

selekvnih i ekasnih herbicida za suzbijanje svih vrsta korova uključujući i rizomske

kao i ostalu nepoželjnu vegetaciju. Poslednjih godina naročito se radilo na uvođenju

herbicida iz fenoksi-fenoksi grupe jedinjenja (uazifop-bul i sl.), kao i drugih sličnih

grupa jedinjenja. Pored zadovoljavajuće ekasnos prema neželjenim biljkama,

herbicidi iz ovih grupa imaju značajnu selekvnost prema pojedinim vrstama gajenih

biljaka, a negavne posledice njihove primene su donekle ublažene. U najavi su

(a neke poslednjih 15-tak godina i u proizvodnji) nove herbicidne supstance čija se

ekasnost zasniva na ugradnji “gena otpornos” u gajenim biljkama prema određenim

herbicidima (npr. kod krompira prema glufosinatu ili soje prema glifosatu) – GMO.

Biljka može da usvaja molekule herbicida preko korena, lista, stabla i drugih biljnih

delova. Najveće količine herbicida biljka usvaja preko korenovog sistema i lista. Da

li će biljka usvoji veće količine herbicida preko nadzemnih delova u celini, ili preko

korenovog sistema zavisi i od načina primene herbicida i količinskog odnosa herbicida

koji su se zadržali na nadzemnim delovima i onog koji je dospeo u zemljište.


5/29

8 9

1.PoljoprivredaupograničnompodručjuRepublikeSrbije

Propustljivost za molekule herbicida nije podjednaka za ćelije različih tkiva, ni je

nepromenjena za istu ćeliju u toku njenog života. Ona zavisi od velikog broja faktora:

vrste herbicida, temperature, stanja hidrature ćelije, staros, prisustva različih

elektrolita i neelektrolita, pH, a kad je u pitanju usvajanje preko korenovog sistema, od

sadržaja vode u zemljištu, koncentracije i sastava zemljišnog rastvora, aeracije i sl.

Uloga pojedinih organa i delova biljaka u apsorpciji molekula herbicida određena

je i njihovom anatomskom građom, hemijskim sastavom i opšm ziološkim stanjem.

Ćelijski zidovi predstavljaju branu za molekule herbicida koji moraju iz spoljne sredine da

uđu u ć. zid, zam prođu kroz njega i najzad da pređu u vodeni medijum protoplazme,

da bi na taj način prešli u samu ćeliju. Ako je molekul herbicida rastvorljiv u masma

onda ćelijski zid ne predstavlja naročitu branu za ulazak, ni za transport herbicida kroz

ćelijski zid. Međum, njihov prelazak u protolazmu može bi problem, jer je potrebno dakoheziona sila formirana sa molekulima lipida bude prekinuta pre nego što molekul pređe

u protoplazmu. Kretanje molekula herbicida kroz zidove ćelija nije običan proces difuzije.

Pored difuzije potrebna je i energija za takva kretanja. Da bi neka supstanca mogla da

prođe kroz zid u slučaju kada ne postoji razlika u koncentraciji, potrebno je da ćelija izvrši

izvestan rad. Kod akvnog transporta podrazumeva se prolaz kroz zid neke supstance

čija je koncentracija veća u ćeliji nego van nje. Da bi se taj prolaz ostvario potrebna je

energija koja nastaje u procesu metabolizma. Kada je u pitanju prodiranje herbicida

preko lista onda su mnogi autori skloni da razlikuju dve etape. Prva etapa prodiranja

molekula herbicida predstavlja poseban zički process koji zavisi od rastvorljivos

molekula herbicida u komponentama kukule. Ova etapa predstavlja prostu difuziju

koja je zavisna od gradijenta koncentracije. Druga etapa prodiranja vezana je za učešće

metaboličkih reakcija i u velikoj meri zavisi od procanja makroenergečkih jedinjenja

obrazovanih pri fotosintetskoj fosforilaciji. Pored prodiranja molekula herbicida direktno

kroz zidove ćelije, epidermis lista, periderma stabla i rizoderma korena, oni u značajnom

stepenu prodiru i kroz otvore koji se nalaze na stablu, lencele. Ovde su značajne dve

stvari: veličina i broj stoma. Prosečno se na 1 mm površine lista nalazi oko 100-300

stoma. Ukupna površina stoma na jednom listu iznosi 1-3% od ukupne površine lista. Iz

ćelija epidermisa herbicidi, kao i druga jedinjenja, migriraju u ćelije mezola, a zam u

ćelije oema, i iz ćelija rizoderma u ćelije ksilema. Do dospevanja u sprovodne sisteme

izvanrednu ulogu u sprovođenju molekula herbicida imaju protoplazmačne ni –

plazmodezme koje povezuju susedne ćelije.

Kada herbicidni molekul jednom dospe na treranu biljku ili biva usvojen od korenom,može ispolji delovanje na sledeće načine:

- penetracijom na biljku (prodiranjem u biljku),

- premeštanjem sa tačke penetracije na mesto delovanja,

- interferencijom na biohemijske procese i ziološke funkcije biljke.

Prodiranje u biljku ili penetracija – Prodiranje u unutrašnjost biljke je različito uodnosu na to da li se apsorbcija vrši preko lista ili korena.

Putem lista – Apsorbcija preko lista se odvija kod tretmana posle nicanja. Kad

herbicid dođe u kontakt sa površinom lista, može bi podvrgnut dvojakoj osnovnojpojavi: da se zadrži na nadzemnim delovima ili da prodre u unutrašnjost biljke.

Zadržavanje herbicida je važan faktor ukoliko ekasnost treranja zavisi od količine kojaostane na biljci ukoliko se izuzme ono što se izgubi u prostoru spiranjem i isparavanjem.Zadržavanje ili retencija zavisi od više faktora a to su po Lo Giudiece i Miravalle (1990):

- morfološke karakteriske biljke koje čine: prostranost lisne površine, položaj lista (onihorizontalni bolje zadržavaju), prisustvo malja ili ceroznih slojeva (uvoštenih),

- strukture biljnog pokrivača; gusna biljaka (sklop) i njihov stadijum razvoja uču naujednačeno upijanje herbicida,

- veličina kapljica: sitne kapi imaju odnos vazduh-zapremina na višem stepenu, dokim je inertna sila niža, dakle manja je mogućnost da kliznu sa lista, ali ako su manjeod određene dimenzije podložne su bržem isparavanju. Smatra se da je opmalnadimenzija kapljica oko 200-250 mikrona u prečniku;

2. NAČIN DELOVANJA HERBICIDA

1.Fizičko-hemijskeosobinepescida


6/29

10 11

- površinski napon kapi; ova karakteriska uče na ugao kontakta tečnos sa površinomlista tako što je manji površinski napon, manji je ugao dodira i veća mogućnost prianjanjana list. Ovi faktori mogu da se modikuju regulisanjem aparata za raspršivanje iliformulacijom herbicida a sa posebnim dodacima za akvni napon u rastvoru,

- klimatski uslovi; kiše koje padnu odmah iza obavljenog tretmana spiraju sadržaj sapovršine lista i negavno uču na njegovu ekasnost,

Prodiranje herbicida u list može se obavi preko stoma, kroz pokožicu ili eventualnuozledu. Činjenica da se stome nalaze prvenstveno sa naličja lista i da treba da buduotvorene, čini da ovaj način prodiranja ima sporadičan rezultat, jer molekuli herbicidaprodiru prvenstveno – kroz pokožicu.

Pokožica koja pokriva epiderm lista je sloj koji propušta vodu. Ona je formiranaod masnih supstanci čiji su molekuli grupisane na polove (-COOH, -OH) koji ako se

razdvoje daju pokožici negavan naboj. Molekuli herbicida mogu na dva načina dapređu sa površine pokožice do unutrašnjih živih ćelija: putem tečnos (vodenimputem) i putem lipida (mas).

Vodeni put – Treranje se obavlja molekulima herbicida rastvorenim u vodi. Cerozniili lipidni sloj pokožice (kukule) vrši inltraciju pekna, jedinjenja glucidnog porekla,u porama, kroz koje prolazi. U atmosferi zasićenoj vlagom, pore se napune vodom ipekni su veoma hidrirani. U ovim uslovima, kap herbicida koja padne na list, u sistemukruženja vode, nailazi na otvoren put za svoje prodiranje.

Ukoliko je biljka u hidričnom stresu (nedostatak vlage) pre se napune vazduhom i utom slučaju vodeni put nije prakčan za primenu. Ovakav p prodiranja kroz kukuluodvija se sporo i kako je već rečeno, zahteva vlažnu atmosferu i nizak površinski naponrastvora a herbicid mora naravno bi lako topiv u vodi.

Putem lipida – Ovaj put se vrši molekulima koji se rastvaraju u lipidima. Njihovaprimena u ovom slučaju zavisi od hemijske sadržine kukule (lipidna priroda) i zičko-hemijske karakteriske herbicida (rastvorivi u lipidima). U slučaju slabog negavnognaelektrisanja sloja pokožice, mnogi herbicidi, među kojima su organske kiseline (derivafenola i deriva acido benzola), lakše prodiru ako su u neutralnoj nerazjedinjenoj

formi, i rezulraju boljom rastvorljivošću u lipidima, nego ona sa negavnim nabojem(razjedinjena forma). Neutralna forma ovih herbicida ima preponderisani rezultat kada

je pH rastvora kiseo. Posebnim dodacima se može pospeši prodiranje modicirajućipokožicu razlaganjem voska spoljneg sloja. Relavna uspešnost dvaju puteva i vodenogi lipidnog, zavisi međum, od potencijala vode u biljci, da li je suva ili nakvašena, odmolekula herbicida koji se koriste, da li je rastvoriv u mas ili vodi i od njegovog sadržaja(formulacije). Molekuli herbicida su uvek rastvorivi ili u vodi ili u masma mada urazličim proporcijama prema njihovoj molekularnoj strukturi, i prodiru u oba slučajau raznim količinama.

Rastvorljivost herbicida u vodi je, međum, osnov da bi herbicid prodro kroz peknskisloj, koji odvaja pokožicu od ćelija epidermisa kao što čini celularna pregrada. Obe imajuhidrolno glucidinu prirodu, te je brzina prodiranja herbicida u početku visoka, zamse pomalo smanjuje sve dok se rastvor na površini lista ne osuši. Visoke temperature

ubrzavaju širenje na pokožici dok povećana vlažnost vazduha usporava proces sušenjakapi i održava vlažnim gornje slojeve površine lista što ubrzava prodiranje. Kadaprodre u pokožicu, herbicid, zavisno od svojih zičko-hemijskih karakteriska, možeda se ponaša na dva načina: da ostane u masnom sloju pokožice (npr. u aromačnim1. ili alifačnim uljima) ili da pređe u prenosna tkiva i budu transportovan u zonamaudaljenim od tačke prodiranja.

Apsorbcija putem korena – je slučaj sa herbicidima koji se distribuiraju pre setve,pre nicanja ili pre rasađivanja. Molekuli herbicida koji se nalaze u vodenom rastvorubivaju apsorbovani putem korena sa hranljivim sastojcima. Za razliku od prodiranjakroz pokožicu apsorbcija putem korena biće lakša ako herbicid ima joniziranu formu,molekuli prolaze kroz epiderm korena i šire se u slobodne intercelularne prostore tkivakorena. Herbicid ne može koris intercelularne prostore da bi sgao do centralnogcilindra ukoliko je na nivou endoderma zaustavljen subericiranim prstenovima

(Kasparijeva zadebljanja), koji su prisutni na ćelijama. U tom slučaju molekul herbicidamora da prodre unutar ćelije endoderma u kontaktu sa ćelijskim tkivom i pređebarijeru smeštajući se na citoplazu preko plazmoderma. Apsorbcija preko korena seobavlja hilemačnim transportom molekula herbicida tokom transpiracije biljke. Trebapomenu da neki rastvori mogu bi apsorbovani sa zemlje od strane Coleopla i malihbiljčica tek izniklih iz zemlje posle klijanja (pr. EPTC na Echinochloa crus-galli ).

Prenošenje sa tačke penetracije na mesto delovanja - Da bi se razumeo načinna koji se herbicidi prenose u unutrašnjost biljke, treba pomenu pojednostavljenustrukturu njenog sistema kanala: on je sačinjen od ksilema i oema.

Drvenasta građa ksilema je formirana od provodnih kanala, načinjenih od neživihdrvenash elemenata, koji osiguravaju prenos apsorbovanog materijala iz korena uostale delove. Floem je formiran od kanala rešetkaste konstrukcije načinjene od živihćelija produženih membranama, na dnu povezanih malim otvorima na način da stvarajupovezani sistem koji omogućava lagani prenos asimilanata sa mesta sinteze (listovi)do mesta gde se koriste (grane, mlado lišće u rastu) ili do mesta akumulacije (voćke,tuberkuli, korenje), a da pritom ne prelaze preko citoplazmačne membrane. Ustvari,herbicidi pošto prodru u biljku, mogu bi na dva načina transportovani ili da ostanu

imobilizirani. Mogu da ostanu u početku na zidovima ćelija i zam budu t ransportovanipreko ksilema sa materijama dobijenim transpiracijom. Zam da masovno prođu krozćelijsku membranu, prođu citoplazmačne membrane i da se akumuliraju u citoplazmi.Međum, mogu da ostanu imobilisani preko raznih kompleksnih mehanizama koji jošnisu ispitani. Da bi se bolje odredio način prenosa molekula herbicida u unutrašnjostbiljke treba odredi položaj gde će se on koncentrisa u najvećem obimu. Na primerneki herbicidi, kao što je triazin ili uree sa karbamama, pošto su apsorbovane putemkorena ili lista, lokalizuju se uglavnom na rubovima lista, može se pretpostavi da ovemolekule budu transportovane putem ksilema tokovima transpiracije što se odvijaprilično brzo. Za herbicide koji se apsorbuju putem korena ili lista može se zaključi dase transfer vrši na oba načina.

2.Načindelovanjaherbicida 2.Načindelovanjaherbicida


7/29

12 13

Selekvnost herbicida prema određenoj biljnoj vrs je nemogućnost da se uoče

na toj vrs, evidentni simptomi totoksičnos. Ne može se govori o selekvnos u

apsolutnom smislu jer ona zavisi od mnogih faktora kao što su: upotrebljena količina

herbicida, formulacija herbicida, način aplikacije, klimatski faktori, vegetavno stanje

biljke i stadijum razvoja korova i useva. Bez obzira na način upotrebe herbicida uvek

postoji rizik da se delimično ošte i usev koji se trera. Možemo razlikova nekoliko

pova selekvnos:

- selekvnost distribucije ili pozicije

- selekvnost retencije ili apsorbcije

- selekvnost premeštanja

- ziološka selekvnost

Selekvnost distribucije ili pozicije – Selekvnost pozicije se posže koristeći

odvojenost, useva od korova (u vremenu i prostoru). Ova odvojenost dozvoljava

herbicidu da sgne samo do korova, bez da ošte gajenu biljku. Odvojenost u vremenu

se ogleda u tome što nicanje korova predhodi nicanju useva. Tada se mogu koris

neselekvni herbicidi, sa apsorbcijom preko lista, sa akvnošću na kontakt, ali samo

pre nicanja ili pre rasađivanja useva. U tom slučaju selekvnost je osigurana samim m

što, pošto usev nije prisutan, nema bojazni da dođe u dodir sa herbicidom. Odvojenost

u prostoru se realizuje i treranjem u prisustvu gajene biljke ili posle sejanja (pre i posle

nicanja) a može se posći na nekoliko načina:

- lokalizovanjem herbicida na delove zemljišta koji nisu u dodiru sa korenovim

sistemom useva. Poznato je da se akvne materije aplikacijom na površinu zemljišta

progresivno premeštaju na dublje prostore u korenov sistem korova, koji može znatnije

bi izložen delovanju herbicida u odnosu na onaj od gajene biljke.

Ukoliko je korenov sistem korova površinski a usev dubok, selekvnost se može

posći korišćenjem herbicida koji se apsorbuju preko korena ali koji se slabije rastvaraju

u vodi ili koji teško prodiru u zemlju, odnosno imaju tendenciju da se zadrže na površini

zemljišta. Različit položaj podzemnih organa može ima više uzroka selekvnos među

kojima su najznačajniji: dubina klijanja semena, morfologija i brzina rasta korena.

Neki herbicidi kao što su triuralin, simazin i diuron mogu da manifestuju takav pselekvnos.

- lokalizovanjem herbicida među redovima gajenih biljaka koristeći specijalne priključke

sa malim uglom disperzije a koji su opremljeni branicima (plasčnim zvonom)

- prskajući samo korov, a ne i gajenu biljku kao što se radi pod krošnjama drveta ili kod

treranja glifosatom prov divljeg sirka (Sorghum halepense), koristeći krila za prskanje

sa specijalnim diznama.

Selekvnost retencije ili apsorbcije – Herbicid dolazi u kontakt sa biljkom, ali postoji

serija faktora morfostrukturalne prirode koji uslovljavaju njegovu retenciju i apsorbciju.

Ti faktori mogu bi sledeći:

Forma i držanje listova - Monokoledoni i dikoledoni korovi imaju različit kapacitet

retencije herbicida utoliko što prve imaju uzane listove, manje više verkalne, sa

uzdužnom nervaturom, dok druge imaju uglavnom široke listove i otkriven vrh tako da

mogu duže da održe kontakt biljka-herbicid.

Prisustvo dlačica -Dlačice redukuju kontakt herbicida sa površinom lista i umanjuju

ekasnost herbicida. Prisustvo kukule -Tečnost teži da isklizne pre nego što uspe da prodre u biljku. Kulture

kao što su kukuruz, sirak, grašak, kupus i korovi kao Setaria spp., Digitaria sanguinalis,

Polygonum aviculare imaju površinu lista sa debelim ceroznim slojem za razliku od

mnogih drugih vrsta. Debljina kukule varira u zavisnos od stadijuma razvoja biljke (kod

mladih listova je tanja) i od uslova okoline (u hladnim zonama je deblja).

Lokalizacija meristemačnih zona - Monokoledoni korovi imaju meristeme pazuha

dobro pokrivene drškama lista, dok dikoledoni imaju krajnje meristeme dosta izložene

te iz toga proisče tolerancija monokoledonih korova i useva na hormonska sredstva.

Broj i veličina stoma - Prodiranje preko stoma nije uvek istog intenziteta jer različitost

stoma može prouzrokova drugačiju osetljivost na herbicide. Osetljivije su biljke sa

mnogo stoma na obe strane lista.

3. SELEKTIVNOST HERBICIDA

3.Selekvnostherbicida


8/29

14 15

Selekvnost premeštanja – Ovaj način selekvnos se odnosi samo na herbicide

koji deluju po sistemu kojim pošto prodru u biljku, mogu da budu premešteni putem

oema ili ksilema. Fenomen selekvnos se ogleda u različitoj moći prenošenja ili

imobilizacije. Mlade biljke vrše oemski i ksilemski transport intenzivnije nego kad su

u starijem stadijumu. Tako premeštanje prema vegetavnim organima nekih perena

korova je intenzivnije posle potpunog razvoja listova. Selekvnost, napr. terbutrina

prema pamuku je uslovljena imobilizacijom herbicida u koren i slabim transportom

prema listu. Uglavnom, šematsko premeštanje je uzrokovano svim faktorima koji

regulišu tok transpiracije.

Fiziološka ili unutrašnja selektvinost – Prouzrokovana je različim unutrašnjim

mehanizmima i ziološkim procesima same biljke. Herbicid pošto prodre u biljku može

bi transformisan na jedinjenja koja mogu bi toksična ili netoksična. Razlikuju semeđum selekvnost za akvnos

i za neakvnos.

Selekvnost za akvnost se uočava kada neškodljiva akvna materija pošto prodre

u biljku postane akvna i toksična. Biljke koje ne reaguju na taj način su rezistentne

na herbicid. To je slučaj sa familijom Fabaceae koje veoma dobro podnose herbicid

2,4 DB, MCPB i neke druge. One ih ustvari ne transformišu u odgovarajuća jedinjenja

fenoksiacetate koji su toksični (2,4-D, MCPA). Selekvnost za neakvnost ili detoksikaciju

se uočava kada akvni molekuli herbicida budu transformisani u manje akvne ili

neakvne, osiguravajući tako biljci da postane rezistentna.

Za ovaj način selekvnos postoji više primera: kukuruz je rezistentan na atrazin i

simazin jer trasformira akvnu materiju u odgovarajuće hidroksiderivate (hidroksiatrazin,

hoidroksisimazin) koji nisu toksični, pšenica degradira benzoilprotpel i diklofop-

mel, pirinač propanil, šećerna repa hloridazon i fenmedifam, mrkva linuron itd. Iz

istog razloga neki korovi postaju rezistentni na herbicide: Galium aparine na herbicide

fenoksiacetate kao i neke Poaceae (Setaria spp., Echinochloa crus-galli ) na atrazin. Ova

saznanja ukazuju da je moguće koris neselekvni herbicid ali sa dodatkom nekesupstance (andotom) koja može da modikuje metabolizam herbicida unutar biljke.

Mehanizam kojim andot vrši svoju odbrambenu funkciju je veoma komplikovan,

ali se može izdvoji ono najznačajnije; povećava u usevu sintezu enzima koji služi za

detoksikaciju i degradaciju herbicida, vrši konkurentnu akvnost prema herbicidu

nastojeći da zauzme istu poziciju akvnos u metaboličkom lancu biljke. Ando

mogu bi već prisutni kao koformulan proizvoda (to je slučaj sa EPTC i metolahlorom

kojima je prilikom proizvodnje dodat andot) ili se mogu doda semenskom materijalu

(tako je slučaj sa sirkom) kojem se prilikom đubrenja dodaje andot koji mu pospešuje

toleranciju prema metolahloru.

Sa agronomskog stanovišta idealan herbicid bi bio onaj čija bi perzistentnost bila

tolika da kroz potreban period usev oslobodi od korova, a da istovremeno u zemljištu

ne ostavlja rezidue koje bi mogle šte narednom usevu.

Perzistentnost je vremenski period u kome neki herbicidi ostaju u zemljištu u

akvnom obliku, a njegove rezidue su, nepromenjene u zemljištu preostale, količine,

koje mogu, ali i ne moraju bi dostupne biljci. Obzirom da je stepen perzistentnos

zemljišnih herbicida rezultat interakcije između herbicida – zemljišta i klime, a klima

je iz godine u godinu veoma promenljiva, zemljište od lokacije do lokacije različito, to

će i perzistentnost nekog herbicida bi veoma različita. Zbog toga je za svaki herbicidod posebne važnos da se utvrdi pod kojim pedoklimatskim uslovima je više izložen

procesima koji uzrokuju gubitke, a pod kojim razgradnje.

Štete od perzistentnos herbicida mogu nasta na više načina, a najčešće su: kad

oštećen ili propao i, herbicidom prethodno treran usev, treba u istoj sezoni preseja s

drugim osetljivim usevom; kada gajenu biljku kratke vegetacije treranu perzistentnim

herbicidom u istoj sezoni smenjuje osetljiva gajena biljka kad usev treran herbicidom

perzistentnijim od godine dana, naredne sezone smenjuje osetljiv usev; kad na površinu

treranu perzistentnim herbicidom u jesen, posejemo osetljivu gajenu biljku u proleće;

kad zbog nepovoljnih klimatskih prilika proces razgradnje teče sporije od očekivanog.

Perzistentnost ostataka herbicida u zemljištu može se umanji primenom različih

agrotehničkih mera kao i svakim zahvatom koji podsče mikrobiološku akvnost u

zemljištu. Rezidue u zemljištu mogu se smanji na više načina a to su:

4. PERZISTENTNOST HERBICIDA

3.Selekvnostherbicida


9/29

16 17

- primenom minimalne doze herbicida u odnosu na željeni efekat

- treranjem površine znatno pre setve

- primenom herbicida u trake

- kulvacijom (aeracijom) zemljišta da bi se ubrzala mikrobiološka akvnost u zemljištu

- veštačkim kišenjem ubrza ispiranje i mikrobiološku akvnost u zemljištu i

- obradom zemljišta neposredno nakon žetve, mogu se ubrza svi oblici razgradnje herbicida.

Svakako da na pojavu umanjenja perzistentnos odnosno inakvacije mogu uca

pojave kao što su gubici herbicida i njihova razgradnja. Gubici herbicida su mogući na više

načina i to: adsorbcijom, ispiranjem, isparavanjem, adsorbcijom (usvajanje od strane biljke,

a razgradnja herbicida je moguća: fotohemijskim, hemijskim i mikrobiološkim putem.

Slika 1. Ispivanje rezistentnos Slika 2. Ispivanje rezistentnos

Amaranthus retroexus L. na nikosulfuron Chenopodium album L. na nikosulfuron

(Laboratorija za herbologiju Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu)

Slika 3. Rezistentne korovske vrste u R Srbiji objavljene na www.weedsciences.com

Smanjena osetljivost neke biljke na određeni herbicid može se ostvari zaslugom

rezistentnos ili tolerantnos. Rezistentnost se može formulisa kao smanjena urođena

osetljivost jedne populacije parazita, patogena ili korova na određeni hemijski agens, a

u poređenju sa populacijom koja je normalno osetljiva ili nasleđena sposobnost da se

preživi tretman sa pescidima (Slika 1.). U slučaju korova rezistentnost se razvija kao

posledica upotrebe više puta istog hemijskog proizvoda (herbicida), koji u normalnim

slučajevima ekasno deluju na tu vrstu.

Primena herbicida je mnogo jeinija od kulvacije jer se troši manje goriva i obično

se manje oštećuje koren useva i struktura zemljišta, a njihova ekasnost je omogućila

poljoprivrednoj proizvodnji da pra povećane potrebe narastajuće generacije. Ipak,

intenzivna primena herbicida, u razvijenim poljoprivrednim zemljama, dovela je

i do nekih negavnih efekata. Pre svega, redukovan je plodored, napuštene su

alternavne metode suzbijanja korova te je intenzivna primena herbicida dovela do

rezistentnos i do realnih mogućnos kontaminacije podzemnih voda i toksičnos. Iz

tog razloga najnovija istraživanja ukazuju na potrebu smanjenja količine herbicida u

poljoprivrednoj proizvodnji. Jer, razumna primena manjih količina mnogih herbicida,

zajedno sa odgovarajućom agrotehnikom, može spreči ili odloži rezistentnost.

4.Perzistentnostherbicida 4.Perzistentnostherbicida

5. REZIDENTNOST I TOLERANTNOST


10/29

18 19

Vizuelnim posmatranjem rezistentnost se ne može raspozna pre nego što se pojavi

1-10% rezistentnih individua jedne populacije u polju. Takođe, manje od 0,1% rezistent-

nos u populaciji se jednostavno ne može utvrdi u laboratorijskim eksperimenma.

Najbolji način je da se utvrdi da li je u delu polja, u kome ima nesuzbijenih korova,

posledica pojave rezistentnos ili promašaja u treranju, je na način da se taj deo

pažljivo posmatra. Ukoliko se nalazi nekoliko različih korovskih vrsta koje nisu

suzbijene, verovatno je reč o promašaju u treranju. Ukoliko je raširena samo jedna

korovska vrsta, može se smatra da je reč o pojavi rezistentnos.

Na Poljoprivrednom fakultetu na departmanu za Fitomedicinu i zaštu životne

sredine u Laboratoriji za herbologiju se od 1998. godine intenzivno rade ispivanja

rezistentnos korovskih vrsta na herbicide. Utvrđena je rezistentnost na pojedine

mehanizme delovanja kod sledećih korovskih vrsta: Abulon theophras Med.(Inhibitori Fotosistema II), Amaranthus retroexus L. (Inhibitori Fotosistema II i ALS

inhibitori), Chenopodium hybridum L. (Inhibitori Fotosistema II) (Slika 2.), Echinochloa

crus-galli L. (ALS inhibitori) i Setaria viridis L. (Inhibitori Fotosistema II) (Slika 3.).

5.1. Anrezistentna strategija Ako se osvrnemo unazad, istorija suzbijanja korova je bila relavno stačna više od

šest milenijuma, a korenito se promenila u poslednjih 30-40 godina upotrebom preko

200 akvnih supstanci za suzbijanje korova.

Po deniciji FAO “rezistentnost predstavlja pojavu opadanja reakcije živonjskih ili

biljnih vrsta na pescide ili druge agense koje nastaju kao posledica njihove upotrebe”.

U osnovi rezistentnos je prirodni fenomen koji se spontano javlja u populaciji korova,

ali je jače izražen kada se selekcioni prisak koji deluje na korove poveća aplikacijom

herbicida.

HRAC je zabeležio 415 rezistentnih korovskih biopova u 45 zemalja (u proseku

devet novih slučajeva godišnje širom sveta), od čega su 212 dikoledonih i 203

monokoledonih vrsta (Slika 5-10).

Prvi slučaj herbicidne rezistentnos je zabeležen 1970. godine u Vašingtonskom

šumskom rasadniku, gde je utvrđena rezistentnost Senecio vulgaris na herbicide

iz hemijske grupe triazina (Holt, 1992). Od tada je 61 biljna vrsta (42 dikole i 19

monokola) razvila otpornost na triazinske herbicide (Prather et al., 2001).

U Evropskim zemljama je kod najvećeg broja korova potvrđena rezistentnost

prema triazinskim herbicidima, i to na sledeće korovske vrste: Amaranthus retroexus

L., Chenopodium album L., Solanum nigrum L., Erigeron canadensis L., Poa annua L. i

Setaria viridis L.

Osim triazinske rezistentnos, 172 biopa korovskih vrsta su otporni na 16 drugih

herbicidnih grupa (grupa herbicida koji se često nalaze u upotrebi, npr. sulfonil uree i

imidazolinoni). Ova pojava dovodi do negavne posledice neekasnos herbicida, koji

su do tog trenutka bili uspešno korišćeni (Slika 4).

Od 1966. godine u našoj zemlji se najviše proizvode triazini na bazi ametrina,

simazina, atrazina i prometrina, a na bazi karbonskih kiselina 2,4-D, MCPA, MCPP i

dikamba. Često su primenjivani i prepara na bazi sulfoniluree.

Slika 4. Povećanje broja rezistentnih korovskih vrsta na svetu

Najvažniji faktor koji olakšava otkrivanje rezistentnos je stepen neosetljivos korova.

Neki od indikatora pojave rezistentnos u polju su:

- nivo suzbijanja drugih osetljivih korovskih vrsta

- prisustvo preživelih pored jedinki suzbijenih- korova iste vrste

- iskustva iz prošlos

- herbicidna istorija

- rezistentni slučajevi u okolini

- plodored

- biologija

- geneka

U prevenciji pojave otpornos neophodno je smanji svaki od faktora koji favorizuju

otpornost, stoga anrezistentna strategija podrazumeva integralni pristup suzbijanju korova

(zičke, hemijske i biološke mere), bez prekomernog oslonca na bilo koju od metoda.

5.Rezidentnostitolerantnost 5.Rezidentnostitolerantnost


11/29

20 21

Slika 5. Zastupljenost grupa mehanizama delovanja u odnosu na pojavu rezistentnos

Primenjujući kompjutersku simulaciju dugotrajnih ucaja na banku semena korova

u zemljištu, koristeći se lokalnim podacima u Kvinslendu (Australija) su potvrdili

ekasnost anrezistentne strategije kojom se kombinuju: plodored, rotacija herbicida

različitog načina delovanja i uzgajanje kompevnih useva (Walker, 2000).

Fizičke mere suzbijanja korova ne podsču hemijski selekcioni prisak a omogućavaju

značajno smanjenje količine semena u zemljištu. Najznačajnije nemehijske mere koje

se mogu preduze u suzbijanju su pre svega: kulvacija, rotacija useva, higijena polja,

korišćenje čistog stajnjaka, gajenje kompevnih useva, sprečavanje uvođenja i širenja

otpornih korova i njihovog semena.

Strategija uključuje i idenkaciju herbicida na koji je korovska vrsta otporna, što

kasnije olakšava odabir ekasnog preparata.

Međum, i veoma ekasni herbicidi mogu da prouzrokuju ekstremno visok selekcioni

prisak koji bi za posledicu imao pojavu herbicidno rezistentnih populacija samo u nekolikogeneracija. Naročito sklonim evoluciji rezistentnos smatraju se nove grupe herbicida ALS

i ACC inhibitori. Rezistentnost na inhibitor ACC-aze, fenoksaprop, kod vrste Echinochloa

colona utvrđena je na Kostariki za manje od čeri godine (Riches et al ., 1996).

Značajna hemijska mera, koja može uca na smanjenje pojave otpornih vrsta

korova, je herbicidna rotacija i upotreba mešavine herbicida. Mešavinu treba da

čine herbicidi koji suzbijaju iste korovske vrste, slične perzistentnos, ali različih

mehanizama delovanja i/ili puteva degradacije u biljci.

Većinu ovih uslova, ispunjava npr. pendimetalin, koji se smatra odličnim partnerom

za propanil i za sprečavanje evolucije propanil rezistentnos i alternava u slučaju

razvijene rezistentnos na propanil.

Pri planiranju programa hemijskog suzbijanja korova preporučuje se ograničenje broja

aplikacija jednog istog herbicida ili herbicida istog načina delovanja u jednoj sezoni,

po mogućstvu korišćenje kombinacije ili sekvencijalne tretmane herbicida različih

načina delovanja akvnih na iste ciljne korove, kao i korišćenje neselekvnih herbicida

za suzbijanje ranosazrevajućih korova (pre nicanja).

Slika 6. Distribucija rezistentnih korovskih vrsta na svetu u odnosu na inhibitore ACC-

aze (Dr. Jan Heap 01/12/2014)

Slika 7. Distribucija rezistentnih korovskih vrsta na svetu u odnosu na ALS inhibitore (Dr.

Jan Heap 01/12/2014)

5.Rezidentnostitolerantnost 5.Rezidentnostitolerantnost


12/29

22 23

Slika 8. Distribucija

rezistentnih korovskih

vrsta na svetu u

odnosu na inhibitore

foto-sistema II

(Dr. Jan Heap01/12/2014)



vrsta na svetu u

odnosu na glicine

(a.m.glifosat)

(Dr. Jan Heap

01/12/2014)



vrsta na svetu u

odnosu na sintečke

auksine (a.m.2,4 - D)

(Dr. Jan Heap

01/12/2014)

Molekuli herbicida dolaze u dodir sa zemljom kada se distribuiraju treranjem pre

setve, pre rasađivanja i pre nicanja, ili ako sgnu do zemljišta prilikom tretmana posle

setve ili posle rasađivanja. Ponašanje jednog herbicida u zemljištu je od bitne važnos

kada određuje biološku akvnost prema korovu, prema usevima trenutno prisutnim

i onim u plodoredu, toksičnost prema organizmima koji nisu bili predmet tretmana i

mogućnost da dopru do podzemnih voda.

Herbicid na i u zemljištu postaje biološki akvan prema osetljivim vrstama samo

ako ga one apsorbuju odnosno samo ako se nađe u uslovima translokacije. Ne dospe

sva količina herbicida sa zemljišta u uslove translokacije, odnosno, akvna materija imatendenciju da se raširi u čvrstoj fazi (adsorbovan herbicid), tečnoj (herbicid u transportu)

i u gasovitoj (herbicid u vazduhu). Takođe, dešavaju se i drugi procesi koji rezulraju

smanjenjem koncentracije herbicida u zemljištu i njihovu mobilizaciju i degradaciju

(razlaganje); prvi je zičke prirode i odnosi se na prenošenje akvne materije, dok je

drugi hemijski i dovodi do alteracije molekulske strukture.

Adsorbcija – je jedan od osnovnih procesa koji determinišu distribuciju herbicida u

raznim fazama na zemlji. Koloidi na tlu (glinas minerali, oksidi i hidroksidi, organske

materije i dr.) imaju sposobnost da apsorbuju molekule herbicida uključujući ga u cirkuli-

rajuće rastvore, gde se njegova koncentracija vidno razblažuje. Reakcija je povratna,

što znači da posebnim procesom neke molekule herbicida se izgubi u toku (desorbcija).

Ponekad je međum, adsorbcija toliko snažna da je gubitak herbicida ograničen.

6. HERBICIDI I ZEMLJIŠTE

5.Rezidentnostitolerantnost


13/29

24 25

6.Herbicidiizemljište

Katjonski herbicidi kao što su dikvat i parakvat su u stanju da formiraju sa eletronega-

vnim koloidima (posebno na ilovači) jonske veze koje su veoma jake. Usled toga je

adsorbcija vidljiva i adsorbovani molekuli teško napuštaju kompleks razmene, te

katjonski herbicidi polako gube svoju biološku akvnost kad sgnu do zemljišta.

Anjonski i neutralni herbicidi kao što su: dalapon, MCPA, sulfonil uree i neki drugi,

apsorbuju uglavnom organske supstance, zahvaljujući formaciji zičkih vezivanja kao

što je vezivanje hidrogena te je zato snaga i obim adsorbcije mnogo manja od onih koje

karakterišu katjonske herbicide.

Faktori koji pospešuju adsorbciju – Da bi se proučili faktori koji prouzrokuju

adsorbciju potrebno je izdvoji parametar koji karakteriše težnju molekula da bude

adsorbovan; što je veći “koecient distribucije zemljište-voda” (Kd) koji opisuje

adsorbciju nekih parova herbicid-zemljište, veća je i količina proizvoda zadržana

adsorbcionim kompleksom tla.

Ovaj parametar je veoma specičan za svaki p zemljišta naročito u funkciji sadržaja

organskih supstanci. Za to se koris koecient deobe organskih karbona/voda (Koc)

zemljišta, koji za svaki herbicid, ostaje relavno konstantan u širokoj gami zemljišta i

može bi korišćen ka omera tendencije herbicida da bude adsorbovan, u zavisnos

od pedo-klimatskih uslova. Oba ova koecijenta mogu se izves specičnim ogledom,

u nedostatku eksperimentalnih podataka tendencija adsorbcione snage jednog

proizvoda može da se meri preko rastvorljivos u masma izražene “kocijentom

deobe n-otanol/voda (Kow).

Ovaj koecijent, za jonske herbicide je direktno proporcionalan Koc. Preko ovog

indikatora koji se lako može izračuna u laboratoriji, možemo napravi poređenje

među herbicidima polazeći od činjenice da, uglavnom, što je viši Kow herbicida, veća

će bi adsorbvnost, zavisno od vrste zemljišta.

Matemačku formulu kojom se može izvrši eksperiment da bi se dobio proces

adsorbcije dao je Freundlich, ona važi pod konstantnom temperaturom i dovodi u vezu

adsorbvnost jednog herbicida sa njegovom koncentrisanošću u rastvoru:

x/m=Kcn

x = količina adsorbovanog proizvoda

m = količina adsorbcije

Kcn = konstanta adsorbcije zavisno od herbicida i zemljišta

c = koncentracija herbicida u rastvoru, pošto je dosgao uravnoteženost

Ako prethodnu jednačinu izrazimo u logaritamskoj formi dobićemo:

Logx/m=logK=nlogc

Log to je jednačina jednog pravca koji nam omogućava da uočimo kako je logaritam

količine adsorbovanog herbicida direktno proporcionalan koncentraciji rastvora koji

cirkulira, preko konstantne koju čini pična proporcionalnost svakog herbicida na

svakom zemljištu.

7. EKONOMSKI

NAJZNAČAJNIJI KOROVII NJIHOVO SUZBIJANJEKOD STRNIH ŽITA

Korovi strnih žita

Jednogodišnji širokolisni korovi (JŠK):

Amaranthus retroexus, Bifora radians, Capsella bursa-pastoris, Chenopodium

album, Consolida regalis, Erigeron canadensis, Fumaria ocinalis, Galium aparine,

Lamium amplexicaule, Lamium purpureum, Linaria vulgaris, Matricaria chamomilla,

Mercurialis

annua, Myosos arvensis, Papaver rhoeas, Polygonum aviculare , Polygonum

convolvulus, Ranunculus arvensis, Raphanus raphanistrum, Sinap is arvensis, Stachys

annua, Stellaria media, Veronica sp., Viola arvensis (Slika 11).

Višegodišnj i širokolisni korovi (VŠK):

Calystegia sepium, Cirsium arvense, Convolvulus arvensis, Lathyrus tuberosus, Mentha

arvensis, Sonchus arvensis, Taraxacum ocinale

Jednogodišnji uskolisni korovi (JUK):

Agross spica-ven, Alopecurus myosuroides, Avena fatua, Avena ludoviciana

Višegodišnji uskolisni korovi (VUK):

Sorghum halepense

Slika 11. Zakorovljen usev ječma


14/29

26 27

7.Ekonomskinajznačajnijikoroviinjihovosuzbijanjekodstrnihžita 3.Nitrauzemljištuivodama

Tabela 1 Mogućnos hemijskog suzbijanja korova u usevima pšenice, ječma i raži

Herbicid Preparat Grupa korovakoje suzbija pšenica ječam raž

izoproturon +diufenikan Cougar JŠK * *

amidosulfuron Grodyl JŠK * *

prosulfuron Peak 75-WG JŠK *

tritosulfuron Certo JŠK *

dikamba Rekord JŠK *

dikamba +tritosulfuron Arrat JŠK, VŠK *

aminopiralid +orasulam Lancelot 450-WG JŠK, VŠK * *

tribenuron-melGranstar 75-WG, Omega 75-WG,Cerealis, Nuance 75 WG, Mural,

Stockstar 75-WGJŠK, VŠK *

fensulfuron-mel+tribenuron-mel Granstar extra PX-WG JŠK *

bentazon Basagran, Galbenon,Bentazon SL-48, Bevezon JŠK, VŠK * *

bentazon+dikamba

Cambio, Avalon,Portal SL JŠK, VŠK * *

uroksipir-mepl Lodin JŠK, VŠK *

uroksipir-mepl-hepl

Starane-250,Tomigan 250-EC, BonacaEC, Bonaca EW, Fox 200-EC JŠK, VŠK * * *

2,4-D-DMADikamin-600, Monosan herbi 500,Monosan herbi, Agrosan, Poljosan,

Dikocid, HerbocidJŠK, VŠK * * *

2,4-D 2-EHE +orasulam Mustang JŠK, VŠK * *

2,4-D 2-EHMaton, Lentemul-D, Esteron, Esteron

extra 600 EC, Estrovet JŠK, VŠK *

mekopropDMA+2,4-D- DMA Deherban kombi-MD JŠK, VŠK * * *

metsulfuron-mel

Accurate 60-WG, Laren 60-WP, Laren60-PX, Tezis, Meteor, Metmark, Climax JŠK, VŠK * *

metsulfuron-mel+tribenuron-mel Laren max-PX JŠK, VŠK *

metsulfuron-mel Mezzo 60-WG JŠK, VŠK *

klopiralid Lontrel-100,Hemoklop 100-SL, Lontrel-300 JŠK, VŠK * *

pendimetalin Stomp 330-E,Vetpen 330-E, Zanat JUK, JŠK *

* her bicid je registrovan za primenu u označenom usevu

Korovi u usevu kukuruza


Abulon theophras, Ambrosia artemisiifolia, Amaranthus albus, Amaranthus

blitoides, Amaranthus retroexus, Anagallis arvensis, Capsella bursa-pastoris,

Chenopodium album, Chenopodoium hybridum, Datura stramonium, Erigeron

canadensis, Galinsoga parviora, Hibiscus trionum, Iva xanthifolia, Polygonum

aviculare, Polygonum lapathifolium, Polygonum persicaria, Polygonum convolvulus,

Portulaca oleracea, Reseda lutea, Sinapis arvensis, Solanum nigrum, Stachys annua,

Xanthium strumarium (Slika 12).

Višegodišnji širokolisni korovi (VŠK):

Cirsium arvense, Convolvulus arvensis, Calystegia sepium, Lathyrus tuberosus, Sonchus

arvensis, Sambucus ebulus, Rubus caesius, Aristolochia clemas


Digitaria sanguinalis, Echinochloa crus-galli, Setaria glauca, Setaria viridis, Eragross

megastachya


Agropyron repens, Sorghum halepense, Cynodon dactylon

8. EKONOMSKI

NAJZNAČAJNIJI KOROVII NJIHOVO SUZBIJANJEKOD KUKURUZA


15/29

izoksautol+ enkarbazon-mel+ciprosulfamid Adengo

JUK, VUK,JŠK, VŠK

foramsulfuron+ enkarbazon-mel+ciprosulfamid Monsoon acve

JUK, VUK,JŠK, VŠK

tembotrion+izoksadifen-el Laudis JUK, VUK,JŠK, VŠK

foramsulfuron+izoksadifen-el+jodosulfuron-mel-Na Maister OD

JUK, VUK,JŠK, VŠK

foramsulfuron+izoksadifen-el Equip JUK, JŠKdimetenamid-P Froner super JUK, JŠK

terbulazin+mezotrion Calaris pro JUK, JŠK

S-metolahlor+terbulazin+ mezotrion Lumax JUK, JŠK

S-metolahlor+mezotrion+benoksakor Camix 440 SE

JUK, VUK,JŠK, VŠK

S-metolahlor+terbulazin Gardoprim plus gold 500-SC JUK, JŠKizoksautol Merlin 750-WG JUK, JŠK

pendimetalinStomp 330-E, Dost 330 EC, Vetpen

330-E, Agrostomp 330-E, Bevetomp, Zanat,Stop 330, Pendisav 330-EC, Pendistop

JUK, JŠK

umioksazin Pledge 50-WP JUK, JŠK,VŠK

diufenzopir+dikamba Disnct 70WG JUK, JŠK,VŠK

nikosulfuron

Movell, Novovel, Provel 40-SC,Kelvin 40-SC, Samson, Kruz 40-SC, Nicostock,

Nicon 4-SC, Siran 40-SC, Nikar, Nikosav, Talisman,Gat moon 4-OD, Narval, Rincor, Nicogan 40-SC, Victus OD, Torpedo, Hemonik, Nikomark,

Movell Extra 6-OD, Innovate, Supermaize 75-WG, Provel 75-WG, Siran 750-WG

JUK, VUK,JŠK, VŠK

nikosulfuron+rimsulfuron Cordus 75-WG, Rinico, Victus duo JUK, VUK,JŠK, VŠK

nikosulfuron+rimsulfuron+mezotrion Arigo

JUK, VUK,JŠK, VŠK

sulkotrion Tangenta, Sulcogan JUK, VUK,JŠK, VŠK

sulkotrion+nikosulfuron Talisman ekstra

JUK, VUK,

JŠK, VŠK

tembotrion Laudis JUK, VUK,JŠK, VŠK

Slika 12. Zakorovljen i čist usev kukuruza

8.Ekonomskinajznačajnijikoroviinjihovosuzbijanjekodkukuruza

28 29

Tabela 2. Mogućnos hemijskog suzbijanja korova u usevu kukuruza

Herbicid Preparat Grupa korovakoje suzbija

S-metolahlor Dual Gold 960-EC JUK

cikloksidim (samo za hibridetolerantne prema cikloksidimu)

Focus ultra (samo za hibride tolerantneprema cikloksidimu) JUK, VUK

rimsulfuron+dikamba DMA Tarot plus-WG, Rimex extra, Nerot plus JUK, VUK,JŠK, VŠK

rimsulfuron+fensulfuron-mel Grid 75 WG, Nava 75WG, Claro JUK, VUK,JŠK

rimsulfuronTarot 25-WG, Trawell, Tiger 25 WG,

Rimex, Tiger 25-OD, Gentlemen,Amurg 25-WG, Rifonex, Sorgum

JUK, VUK,JŠK

dikamba

Banvel 480-S, Bevekamba, Palacid 480-SL,

Phantom 48-SL, Samba, Mokan, Plamen,Dikamba 480-SL, Dikosav 480-SL, Vikamba, Krit,Agrodimark, Colosseum, Inferno, Joker 70 SG

JŠK, VŠK

dikamba+tritosulfuron Arrat, Callam JŠK, VŠK

dikamba+ diufenzopir-Na+nikosulfuron Celebrity plus

JUK, VUK,JŠK, VŠK

bentazon Basagran, Galbenon, Bentazon SL-48,Bevezon, Pinazon 480-SL, Bentamark JŠK, VŠK

bentazon+dikamba Cambio, Avalon, Korzo, Bevekambio, Kastor,Portal SL JŠK, VŠK

2,4-D DMA Dikamin-600, Monosan herbi, Agrosan,Poljosan, Dikocid, Herbocid, Agrosan BN JŠK, VŠK

2,4-D 2-EH

Mustang, Maton, Herbiton, Lentemul-D,Monosan herbi ekstra, Esteron,

Moto ekstra 850, Estrovet, Velox,Hormonex, Esteron extra 600 EC

JŠK, VŠK

klopiralid Lontrel-100, Hemoklop 100-SL, Beveralid,Lontrel-300 JŠK, VŠK

uroksipir-mepl-hepl Starane-250, Bonaca EC, Stockplus,Fluromark, Tomigan 250-EC, Fox 200- EC JŠK, VŠK

linuron Afalon tečni, Galolin mono, Liron tečni,Feribot, Liron Župa SC JŠK

mezotrion Callisto, Mezatrion, Chief JŠK

prosulfuron Peak 75-WG JŠKdikamba+prosulfuron Casper 55-WG JŠK

terbulazin Hemazin SC-500, Terazor 50-SC, Terbis,Rezon, Lester, Zeazin, Radazin TZ-50 JŠK

fensulfuron-mel Harmony 75-WG, Simphony,Okvir, Habit 25- OD JŠK

diufenzopir-Na+dikamba Disnct 75-WG JUK, JŠKtopramezon Clio JUK, JŠK

topramezon+dikamba Stellar JUK, JŠKdimetenamid-P+terbulazin Akris JUK, JŠK

terbulazin+bromoksinil Bromoterb 500 SC, Zeagran 340-SE JŠK, VŠKterbulazin+pendimetalin Chaser-P JUK, JŠK

izoksautol+ciprosulfamid Merlin Flexx JUK, VUK,JŠK, VŠK

8.Ekonomskinajznačajnijikoroviinjihovosuzbijanjekodkukuruza


16/29

3130

Korovi u usevu suncokreta


Abulon theophras, Ambrosia artemisiifolia, Amaranthus retroexus, Capsella

bursa-pastoris, Chenopodium album, Chenopodoium hybridum, Datura stramonium,

Hibiscus trionum, Iva xanthifolia, Orobanche cumana, Polygonum aviculare, Polygonum

lapathifolium, Polygonum persicaria, Polygonum convolvulus, Portulaca oleracea,

Sinapis arvensis, Solanum nigrum, Xanthium strumarium (Slika 13).


Cirsium arvense, Convolvulus arvensis, Sonchus arvensis


Digitaria sanguinalis, Echinochloa crus-galli, Setaria glauca, Setaria viridis



Tabela 1. Mogućnos hemijskog suzbijanja korova u usevu suncokreta

Herbicid Preparat Grupakorova koje suzbija

S-metolahlor Dual Gold 960-EC, Mont JUK

S-metolahlor+terbulazin Gardoprim Plus Gold 500-SC JUK, JŠK

propakvizafop Agil 100-EC JUK, VUK

cikloksidim Focus ultra JUK, VUK

uazifop-p-bul Fusilade forte, Sunce, Viktolade, Neptune 15-EC, Bevelade extra, Flupisor JUK, VUK

fenoksaprop-p-el Furore super, Sedef JUK, VUK

haloksifop-r-mel Gallant super JUK, VUK

kviza lofop-p-tefuril Leopard 5-EC, Pantera 40-EC, Titanic, JUK, VUK

kvizalofop-p-el Targa Super, Quick 5% EC, Globus EC, GlobusEW, Miura EC JUK, VUK

kletodim Select super, Arrow, Fargo, Nikas, Rafal 120,Stratus, Kletox JUK, VUK

dimetenamid-P Froner Super JUK, JŠK

urohloridon Racer 25-EC, Sprinter 25-EC, Dakota 25-EC,Bevecer, Resent 25-EC, Ares, Girasolin JUK, JŠK

oksadiaržil Ra JUK, JŠK

propizohlor Proponit 720-EC JUK, JŠK

pendimetalin Stomp 330-E, Dost 330 EC, Vetpen 330-E,Agrostomp 330-E, Zanat, Pendisav 330-EC JUK, JŠK

oksiuorfen Goal, Beveal, Galigan 240-EC JUK, JŠK

imazamoks (samo zahibride tolerantne

prema imazamoksu)

Pulsar-40 (samo za hibride tolerantne premaimazamoksu)

JUK, JŠK,Orobanche sp.

umioksazin Pledge 50-WP JUK, JŠK, VŠK

linuron Afalon tečni, Liran,Galolin mono JŠK

diufenican Pelican JŠK

tribenuron-mel Express 50-SX, Express 75-PX JŠK, VŠK

terbulazin Rezon, Terbis, Radazin TZ 50 JŠK

glufosinat-amonijum Basta-15, Finale-15 desikant

dikvat-dibro mid Didikvat, Reglone forte, Dessicash 20% SL desikant

9. EKONOMSKI

NAJZNAČAJNIJI KOROVII NJIHOVO SUZBIJANJEKOD SUNCOKRETA

Slika 11. Treran usev suncokreta

9.Ekonomskinajznačajnijikoroviinjihovosuzbijanjekodsuncokreta


17/29

32 33

Korovi u usevu šećene repe


Abulon theophras, Amaranthus retroexus, Ambrosia artemisiifolia, Capsella

bursa-pastoris, Chenopodium album, Chenopodium hybridum, Cuscuta spp., Datura

stramonium, Fumaria ocinalis, Hibiscus trionum, Helianthus annuus, Iva xanthifolia,

Lamium amplexicaule, Polygonum aviculare, Polygonum lapathifolium, Polygonum

persicaria, Polygonum convolvulus, Portulaca oleracea, Sinapis arvensis, Solanumnigrum, Stellaria media, Veronica hederifolia, Viola arvensis, Xanthium strumarium.







Tabela 4. Mogućnos hemijskog suzbijanja korova u usevu šećerne repe





fenoksaprop-p-el Furore super, Sedef JUK, VUK

uazifop-p-bul Fusilade forte, Sunce, Viktolade, Flupisor JUK, VUK


kvizalofop-p-tefuril Leopard 5-EC, Pantera 40-EC, Titanic, Achiba 10-EC JUK, VUK

kvizalofop-p-el Targa Super, Globus EC, JUK, VUK

desmedifam+fenmedifam

Betasav AM-11, Fenmedifam super,Betalid super, Betha-CA, Bevepar-T,Betanal AM-11 new, Belvedere

JŠK

kletodim Select super, Arrow, Fargo, Nikas, Rafal 120, Kletox JUK, VUK

etofumesat Nortron super, Ethosat-500 JŠK

fenmedifam+etofumesat Powertwin JŠK

desmedifam+fenmedifam+etofumesat

Betanal expert, Betahem expert Beetup Pro-SC, Betasana trio, Belvedere forte JŠK

desmedifam+fenmedifam+

etofumesat+lenacilBetanal maxx pro JŠK

desmedifam+fenmedifam+etofumesat+metamitron

Betanal quatro JUK, JŠK

hloridazon Pyramin-DF, Pyramin Turbo JŠK

triusulfuron-mel Safari 50-WG, Apex 50-WG, Savana,Trimark, Gat zebra 25 OD, Bond, Contessa JŠK, VŠK


propizohlor Proponit 720-EC JUK, JŠK

Metamitron(Slika 14 i 15)

Korida, Gladiator 70-WG, Golx 70-EC,Golsav 70-WP, Tornado, Metafol 700- SC, Mex,Golx 70-WG, Metabeet 70-WG, Maymat 700-SC,

Betamet 90-WG, Target-SC, Hemomitron

JŠK, VŠK

klopiralidLontrel-100, Hemoklop 100-SL, Piralis 100,

Hemoklop 100-SL, Boss 300-SL,Pikogal plus, Lontrel-300, Loret

JŠK, VŠK

propizamid Kerb 50-WP Cuscuta spp.

10. EKONOMSKI

NAJZNAČAJNIJI KOROVII NJIHOVO SUZBIJANJEKOD ŠEĆERNE REPE

10.Ekonomskinajznačajnijikoroviinjihovosuzbijanjekodšećernerepe


18/29

34 35

Slika 14. Usev šećerne repe treran herbicidom metamitron

Slika 15. Kontrolna parcela u usev šećerne repe

Korovi u usevu soje


Abulon theophras, Ambrosia artemisiifolia, Amaranthus retroexus, Arcum

lappa, Capsella bursa-pastoris, Chenopodium album, Chenopodoium hybridum, Datura

stramonium, Galinsoga parviora, Hibiscus trionum, Iva xanthifolia, Polygonum


Portulaca oleracea, Sinapis arvensis, Solanum nigrum, Xanthium strumarium







10.Ekonomskinajznačajnijikoroviinjihovosuzbijanjekodšećernerepe 3.Nitrauzemljištuivodama

11. EKONOMSKI

NAJZNAČAJNIJI KOROVII NJIHOVO SUZBIJANJEKOD SOJE


19/29

36 37

Tabela 5. Mogućnos hemijskog suzbijanja korova u usevu soje





uazifop-p-bul Fusilade forte, Sunce, Viktolade, PinforSuper, Flupisor, Furore super, Sedef JUK, VUK



kvizalofop-p-el Targa Super, Quick 5% EC, Globus EC,Globus EW, Miura EC JUK, VUK

kletodim Select super, Arrow, Fargo, Nikas, Ronin,Point 12-EC, Rafal 120, Stratus JUK, VUK


klomazon Gamit 4-EC, Rampa EC, Rampa EW, Kalif 480-EC JUK, JŠK

terbulazin Radazin TZ 50 JŠK, VŠK

imazamoks Pulsar-40 JUK, JŠK

pendimetalin Stomp 330-E, Dost 330 EC, Vetpen 330-E,Agrostomp 330-E, Zanat JUK, JŠK

linuron Galolin mono, Afalon tečni JŠK

fensulfuron-mel

Harmony 75-WG, Promoni 75-WG, Habit 75-WG, Simphony, Nimony, Okvir JŠK

metribuzin Lord 700 WDG, Bevecor, Tribute 70-DF, Dancor 70-WG, Tor 70-WG, Mistral JŠK

bentazon Basagran, Galbenon, Bentazon SL-48, Bevezon,Pinazon 480-SL, Lider 48- SL, Agrozon 480-SL,Bentamark, Soko 480-SL, Savazon-480

JŠK, VŠK


oksasulfuron (Slika 16) Monam, Oxon 75-WG, Div 75-WG, Dynox, Proxy JUK, VŠK, JŠK


dikvat-dihlorid Reglone forte desikant

dikvat-dibromid Didikvat desikant



kvizalofop-p-el Targa Super, Quick 5% EC, Globus EC,Globus EW, Miura EC JUK, VUK

kletodim Select super, Arrow, Fargo, Nikas, Ronin,Point 12-EC, Rafal 120, Stratus JUK, VUK


klomazon Ga mit 4-EC, R ampa EC, Ra mpa EW, Kalif 480-EC JUK, JŠK

terbulazin Radazin TZ 50 JŠK, VŠK

imazamoks Pulsar-40 JUK, JŠK

pendimetalin Stomp 330-E, Dost 330 EC, Vetpen 330-E,Agrostomp 330-E, Zanat JUK, JŠK

linuron Galolin mono, Afalon tečni JŠK

fensulfuron-mel

Harmony 75-WG, Promoni 75-WG,Habit 75-WG, Simphony, Nimony, Okvir JŠK

metribuzin Lord 700 WDG, Bevecor, Tribute 70-DF, Dancor70-WG, Tor 70-WG, Mistral JŠK

bentazonBasagran, Galbenon, Bentazon SL-48, Bevezon,

Pinazon 480-SL, Lider 48- SL, Agrozon 480-SL,Bentamark, Soko 480-SL, Savazon-480

JŠK, VŠK


oksasulfuron Monam, Oxon 75-WG, Div 75-WG, Dynox, Proxy JUK, VŠK, JŠK




Slika 16. Treran usev soje (am oksasulfuron+okvašivač) i kontrolna parcela

11.Ekonomskinajznačajnijikoroviinjihovosuzbijanjekodsoje 11.Ekonomskinajznačajnijikoroviinjihovosuzbijanjekodsoje


20/29

38 39

Korovi u usevu uljane repice


Abulon theophras, Ambrosia artemisiifolia, Amaranthus retroexus, Arcum

lappa, Capsella bursa-pastoris, Chenopodium album, Chenopodoium hybridum, Datura

stramonium, Galinsoga parviora, Hibiscus trionum, Iva xanthifolia, Polygonum


Portulaca oleracea, Sinapis arvensis, Solanum nigrum, Xanthium strumarium.







Tabela 6. Mogućnos hemijskog suzbijanja korova u usevu uljane repice


uazifop-p-bul Fusilade forte, Fusilade Super JUK, VUK

kvizalofop-p-tefuril Leopard 5-EC JUK, VUK

kvizalofop-p-el Targa Super, Globus EC JUK, VUK

klopiralid Lontrel-100, Hemoklop 100-SL,Piralis 100, Pikogal plus JŠK, VŠK

kloma zon Gamit 4-EC, Rampa EC, Rampa EW, Ka lif 480- EC JUK, JŠK

metazahlor+imazamoks Cleranda JUK, JŠK

metazahlor Busan 400-SC, Sultan 50-SC JUK, JŠK, VŠK

glifosat IPARoundap, Glifogal, Glifosat Zorka, Glitotal,

Glifosav-480, Pirokor, Glifosat SL-480, Sirkosan,Agroglifosat ECO, Vulkan, Glifeksol SL-360

desikant




glifosat kalijum so Roundup ash desikant

12. EKONOMSKI

NAJZNAČAJNIJI KOROVII NJIHOVO SUZBIJANJEKOD ULJANE REPICE

12.Ekonomskinajznačajnijikoroviinjihovosuzbijanjekoduljanerepice


21/29


22/29

43

Slika 17. Treran zasad crnog luka herbicidom linuron

Slika 18. Kontrolna parcela

Korovi korenastog povrća (mrkva, celer, paštrnak)


Amaranthus blitoides, Ambrosia artemisiifolia, Chenopodium album, Datura

stramonium, Daucus carota, Fumaria ocinalis, Hibiscus trionum, Galinsoga

parviora, Iva xanthifolia, Lamium amplexicaule, Matricaria chamomilla, Polygonum

lapathifolium, Polygonum convolvulus, Portulaca oleracea, Reseda lutea, Sinapis

arvensis, Solanum nigrum, Stellaria media, Xanthium strumarium (slika 19).

Višegodišnji širokolisni korovi (VŠK): Cirsium arvense, Convolvulus arvensis,

Sonchus arvensis, Rumex crispus, Tussilago farfara


Digitaria sanguinalis, Echinochloa crus-galli, Setaria glauca, Setaria viridis, Poa annua



14. EKONOMSKI

NAJZNAČAJNIJI KOROVII NJIHOVO SUZBIJANJEKOD KORENASTOG POVRĆA

13.Ekonomskinajznačajnijikoroviinjihovosuzbijanjekodcrnogibelogluka


23/29

44 45

Tabela 8. Mogućnos hemijskog suzbijanja korova korenastog povrća

(mrkve, celera i paštrnaka)


linuron Afalon, Afalon tečni, Liron tečni,Linurex 50-WP JŠK

uazifop-p-bul Fusilade Super JUK, VUK

kletodim Select Super, Nikas, Rafal 120 JUK, VUK

Slika 19. Zakorovljen usev mrkve

Korovi u zasadu salate


Amaranthus blitoides, Ambrosia artemisiifolia, Chenopodium album, Datura

stramonium, Daucus carota, Fumaria ocinalis, Hibiscus trionum, Galinsoga

parviora, Iva xanthifolia, Lamium amplexicaule, Matricaria chamomilla, Polygonum

lapathifolium, Polygonum convolvulus, Portulaca oleracea, Reseda lutea, Sinapis

arvensis, Solanum nigrum, Stellaria media, Xanthium strumarium (slika 20).


Cirsium arvense, Convolvulus arvensis, Sonchus arvensis, Rumex crispus, Tussilago farfara


Digitaria sanguinalis, Echinochloa crus-galli, Setaria glauca, Setaria viridis, Poa annua



14.Ekonomskinajznačajnijikoroviinjihovosuzbijanjekodkorenastogpovrća

15. EKONOMSKI

NAJZNAČAJNIJI KOROVII NJIHOVO SUZBIJANJEKOD ZASADA SALATE


24/29

46 47

Tabela 9. Mogućnos hemijskog suzbijanja korova u sala


propizamid Kerb 50-WP JUK,VUK,JŠK, VŠK

Slika 20. Zasad salate

Literatura

Abbaspoor, M., Teicher, H.B. and Streibig, J.C. (2006): The eect of root-absorbed PSII inhibitors on Kautskycurve parameters in sugar beet. Weed Research, 46, 226-235.

Aldrich, D. T. A. (1974): The legume- a reappraisal of its place in today’s farming. Grass and Forage Science,29(4), 249-251.

Alister, C., Kogan, M. and Pino, I. (2005): Dierenal phytotoxicity of glypho sate in maize seedlings followingapplicaons to roots or shoot.. Weed Research, 45 (1), 27.

Alizadeh, Preston, C. and Powles, S.B. (1998): Paraquat-resistant biotypes of Hordeum glaucum from zero-llage wheat. Weed Research, 38 (2), 139.

Azari, M.F., Profyris, C., Le grande, M.R., Lopes, E.C., Hirst, J., Petratos, S., Cheema, S.S. (2005): Eects ofintraperitoneal injecon of Rofecoxib in a mouse model of ALS. Europen Journal Of Neurology, 12 (5), 357-364.

Basde, J., Badon, R. (1987): Sélecvité du carbétamide. Weed Research, 27 (5), 361-265.

Baylis, J.M., Watkinson, A.R., Lintell-Smith, G., Firbank, L. (1992): Reduced nitrogen inpits in wheat: theeects on weed-crop compeon and weed populaon dynamics. Proc. Of the First Internaonal WeedControl Congress, Melbourne, II, 76-80.

Beltran, E., Fenet, H., Cooper, J.F., Coste, C.M. (2002): Inuence of the physical and chemical properes ofsoil on the retenon process of isoxautole and its two main derivaves. Weed Research, 42 (5), 385-393.

Beuret, E. (1980): Inuence de la Pendiméthaline sur les méristèmes radiculaires de Allium cepa L. WeedResearch, 20 (2), 83-86.

Bouvier, L., Fillon, F. R., Lespinasse, Y. (1994): Oryzalin as an Ecient Agent for Chromosome Doubling ofHaploid Apple Shoots in vitro. Plant Breeding, 113 (4), 343-346.

Bil, T., Vrba, J., Nedoma, J., Kopáček, J. (2001): Impact of ionic aluminium on extracellular phosphatasesin acidied lakes. Environmental Microbiology, 3 (9), 578-587.

Boutsalis, P., Powles, S.B. (1995): Resistance of dicot weeds to acetolactate synthase (ALS)-inhibingherbicides in Australia. Weed Research, 35 (3), 149-155.

Boutsalis, P., Powles, S.B. (1998): Seedbank characteriscs of herbicide-resistant and suscepbleSisymbrium orientale. Weed Research, 38 (5), 389.

Bovey, R.W., Miller, F.R. (1968): Phytotoxicity of paraquat on white and green hibiscus, sorghum and alpinialeaves. Weed Research, 8 (2), 128-135.

Bravin, F., Zanin, G., Preston, C. (2001): Diclofop-methyl resistance in populaons of Lolium spp. Fromcentral Italy. Weed Research, 41 (1), 49.

Bravin, F., Zanin, G., Preston, C. (2001): Resistance to diclofop-methyl in two Lolium spp. populaons fromItaly: studies on the mechanism of resistance. Weed Research, 41 (5), 461.

Brian, R.C. (1964): The metabolism of herbicides. Weed Research, 4 (2), 105-117.

Brock, J.L. (1972): Grass control in newly-sown legumes with triuralin and carbetamide. Weed Research,

12 (2), 144-149.Brock, J.L.(1972): Eects of the herbicides triuralin and carbetamide on nodulaon and growth of legume

seedlings. Weed Research, 12 (2),150-154.

Brock, J. L. (1972): The control of broad-leaved dock ( Rumex obtusifolius L.) in newly-sown red clover(Trifolium pratense L.) with triuralin, carbetamide and asulam. Weed Research, 12 (4), 310-315.

Camper, N. D., Ellers, K. L. (1978): Degradaon of Nitralin by Rhizoctonia solani. Weed Research, 18 (2), 99-103.

Cavan, Biss and Moss (1998): Localized origins of herbicide resistance in Alopecurus myosuroides. WeedResearch, 38 (3), 239.

Chang, F. Z., Bandeen, J. D., Stephenson, G. R. (1973): NN-diallyl-αα-dichloroacetamide as an andote forEPTC and other herbicides in corn. Weed Research, 13 (4), 399-406.

Chuan, T.S., Maziah, B.M., Nuraziah, B.m.Y., Cha, T.S. (2006): Reduced rates of tank mixtures for redspranletop (Leptochloa chinensis [L.]f.) control in rice. Weed biology and management, 6 (4), 245-249.

Cocker, Coleman, Blair, Clarke and Moss (2000): Biochemical mechanisms of cross-resistance to aryloxyphenoxy-propinate and cyclohexanedione herbicides in populaons of Avena spp. Weed Research, 40 (4), 323.

Cornish, P.S., Burgin, S. (2005): Residual Eects of Glyphosate Herbicide in Ecological Restoraon.Restoraon Ecolgy, 13 (4), 695.

15.Ekonomskinajznačajnijikoroviinjihovosuzbijanjekodzasadasalate Literatura


25/29

48 49

Cummins, I., Cole, D. J., Edwards, R. (1999): A role for glutathione transferases funconing as glutathioneperoxidases in resistance to mulple herbicides in black-grass. The Plant Journal, 18 (3), 285-292.

Dastgheib, F., Held, R.J., Namjou, S. (1994): The mechanism of dierenal response of wheat culvars tochlorsulfuron. Weed Research, 34 (4), 299-308.

Davis, D. G., Hodgson, R. H., Dusbabek, K. E., Hoer, B. L. (1978): The Metabolisl of the Herbicide Diphenamid(N-N-dimethyl-2,2- dimethyl-acetamide) in Cell Suspensions of Soybean ( Glycine max ). Physiologia Plantarum,44 (2), 87-91.

Debeake, P. (1987): Eects des systemes de culture sur la ore advence dicotyledone annuelle. These deDocteur-Ingenieur, Instut Naonal Agronomique, Paris-Grignon.

De Lourdes Bellinaso, M., Greer, C. W., do Carno Peralba, M., Henriques, J. A. P., Gaylarde, C. C. (2003): Biodegradaonof the herbicide triuralin by bacteria isolated from soil. FEMS Microbiology Ecology 43 (2), 191-194.

Délye, C. and Michel, S. (2005): 'Universal' primers for PCR-sequencing of grass chloroplasc acetyl-CoAcarboxylase domains involved in resistance to herbicides. Weed Research, 45, 323-330.

Délye, C., Menchari, Y., Michel, S. (2005): A single polymerase chain reacon-based assay for simultaneousdetecon of two mutaons conferring resistance to tubulin-binding herbicides in Setaria viridis. Weed Research,45 (3), 228-235.

De Prado, R., Romera, E., Jorrin, J. (1993): Eects of chloroacetamides and phytosynthesis-inhibingherbicides on growth and photosynthesis in sunower (Helianthus animus L.) and Amaranthus hybridus L.Weed Research, 33 (5), 369-374.

De Villiers, O.T., Vandenplas, M.L., Koch, H.M. (1980): The Eect of DPX-4189 on biochemical processes inisolated leaf cells and chloroplasts. Weeds, 1, 237-241.

Díaz-Cacho, P., Moral, R., Encina, A., Acebes, J.L. and Alvarez, J. (1999): Cell wall modicaons in bean(Phaseolus vulgaris) callus cultures tolerant to isoxaben. Physiologia Plantarum, 107 (1), 54.

Dinelli, G., Bone, A., Lucchese, C., Cazone, P., Bravin, F. and Zanin, G. (2002): Taxonomic evaluaon ofItalian populaons of Lolium spp. resistant and suscepble to diclofop-methyl. Weed Research, 42 (2), 156.

Doohan, D. J., Monaco, T. J., Sheets, T. J., Leidy, R. R (1986): Residues and ecacy of uazifop-butyl instrawberries. Weed Research, 26 (2), 89-98.

Dornai, D., Gerstl, Z., Chen, Y., Mingelgrin, U. (1991): Triuralin eect on the development of coon in aridzone soils. Weed Research, 31 (6), 375-384.

Dražić, D., Konstannović, B. (1996): Divlji sirak i njegovo suzbijanj e. Naučni instut za ratarstvo i povrtarstvoNovi Sad. Monograja.

Duy, S. L., Audia, W. V. (1971): The response of tobacco to seedbed applicaon of diphenamid. WeedResearch, 11 (1), 37-40.

Dufourmantel, N., Dubald, M., Matringe, M., Canard, H., Garcon, F., Job, C., Kay, E., Wisniewski, J-P., Ferullo,J-M., Pelissier, B., Sailland, A., Tissot, G. (2007): Generaon and characterizaon of soybean and marker-freetobacco plasd tranformants over-expressing a bacterial 4-hydroxyphenylpyruvate dioxygenase which providesstrong herbicide tolerance. Plant Biotechnology Journal, 5 (1), 118-133.

Dunleavy, P.J. and Cobb, A.H. (1984): Benzatone-induced stomatal movement in epidermal peels fromChenopodium album L. New Phytol ., 97, 121-128.

Ekler, Z., Dutka, F., Stephenson, G.R. (1993): Safener eects on acetochlor toxicity, uptake, metabolism andglutathione S-transferase acvity in maize. Weed Research, 33 (4), 311-318.

Elmore, C.L., Bayer, D.E. (1992): Mitoc and structural eects of nitralin and butralin on ryegrass ( Lolium perenne L.) root meristems. Weed Research, 32 (2), 77-86.

EPPO/OEPP Bullen (2004): Good plant protecon praccide. 34 (1), 79.

EPPO Bullen (2004): Good plant protecon praccide. 34 (3), 427.

Eshel, Y., Katan, J., Palevitch, D. (1973): Selecve acon of diphenamid and napropamide in pepper(Gapsicum annuum L.) and weeds. Weed Research, 13 (4), 379-384.

Feierabend, J., Kemmerich, P. (1983): Mode of interference of chlorosis-inducing herbicides withperoxisomal enzyme acvies. Physiologia Plantarum, 57, 3, 9. 346-351.

Follak, S. and Hurle, K. (2004.): Recovery of non-target plants aected by airborne bromoxynil-octanoateand metribuzin. Weed Research, 44 (2), 142.

Fraga, M.I., Tasende, M.G. (2003): Mechanism of resistance to simazine in Sonchus oleraceus. WeedResearch, 43 (5), 333-340.

Fraser, P.D., Pinto, M.E.S., Hollowaz, D.E. Bramlez, P.M. (2000): Applicaon of high-performance liquidchromatography with photodiode array detecon to the metabolic proling of plant isoprenoides. The PlantJournal, 24 (4), 551-558.

Fryer, J.D. (1979): Key factors aecng important weed problems and their control. Proc. E.W.R.S. Symp.Mainz, Germ.: 13-23.

García-Torres, L., López-Granados, F., Castejón-Muñoz, M. (1994): Pre-emergence herbicides for the controlof broomrape (Orobanche cernua Loe.) in sunower (Helianthus annus L.). Weed Research, 34 (6), 303-308.

Gauvrit, C., Gaurdy, J-C., Lucoe, T., Cabbane, F. (2001): Biological evidence for a 1:1 Ca2+: glyphosateassociaon in deposit residuals on the leaf surface of barley. Weed Research, 41 (5), 433.

Genter, M. B., Burman, D. M., Bolon, B. (2002): Progression of alachlor-induced olfactory mucosal tumours.Internaonal Journal of Experimental Pathology, 83 (6), 303-308.

Glaze, N. C., Gaines, T. P. (1972): Eect of Herbicides on Direct-seeded Tomatoes. I. Nitrogen andCarbohydrate Determinaons. Weed Research, 12 (4), 395-399.

Glenn, S., Peregoy, R. S., Hook, B. J., Heimer, J. B., Wiepke, T. (1986): Sorghum halepense (L.) Pers. controlwith foliar- applied herbicides in convenonal and no-llage soyabeans. Weed Research, 26 (4), 245-250.

Gómez de Barreda, D., Lorenzo, E., Gamón, E., Monteagudo, E., Saez, A., Cuadra, J. D., Busto, A., Ramos, C.,

Carbonell, E. A. (1991): Survey of herbicide residues in soil and wells in three citrus orchards in Valencia, Spain.Weed Research, 31 (3), 143-151.

Grover, R., Banng, J. D., Morse, P. M. (1979): Adsorpon and bioacvity of di-allate, tri-allate and triuralin.Weed Research, 19 (6), 363-369.

Haggar, R. J., Basan, C. J. (1980): Regulang the content of white clover in mixed swards using grass-suppressing herbicides. Grass and Forage Science, 35 (2), 129-137.

Haggar, R. J., Oswald, A. K. (1975): The selecve control of grasses in red clover (Trifolium pratense) andlucerne (Medicago sava)crops by carbetamide and propyzamide. Weed Research, 15 (6), 381-385.

Hall, M.G., Wilks, M.F., McLean Provan, W., Eksborg, S., Lumholtz, B. (2001): Pharmacokinecs andpharmacodynamics of NTBC (2-(2-nitro-4-uoromethylbenzoyl)-1, 3-cyclohexanedione) and mesotrione,inhibitors of 4-hydroxyphenylpyruvate dioxygenase (HPPD) following a single dose to healthy male volunteers.Brish Journal of Clinical Pharmacology, 52 (2), 169-177.

Han, J., Liu, H., Guo, P., Hao, C. (2002): Weed control in summer-sown soybeans with umioxazin plusacetochlor and umiclorac-pentyl plus clethodim. Weed Biology and Management, 2 (2), 120-122.

Hanson, B. D., Park, K. W., Mallory-Smith, C. A., Thill, D. C. (2004): Resistance of Camelina microcarpa toacetolactate synthase inhibing herbicides. Weed Research, 44 (3), 187-194.

Harlan J.R., e De Wet J.M.J. (1965): Some thoughts about weeds. Economic Bot. 19: 10-24.

Harper, P. (2005): Protein Z-dependent protease inhibitor W303W mutaon in venous thrombosis:response to Gonzales-Conejero et.al . Brish Journal of Haematology, 129 (4), 562-562.

Harris, Doohan, Gordon, Jensen (1998): The eect of thermal me and soil water on emergence ofRanunculus repens. Weed Research, 38 (6), 405-412.

Hartwell, J., Jenkins, G.I., Wilkins, M.B., Nimmo, H.G. (1999): The light inducon of maizephosphoenolpyruvate carboxylase kinase translatable mRNA requires transcripon but not translaon. Plant,Cell and Environment, 22 (7), 883-889.

Hatzioas, K.K., Howe, C.M. (1982): Inuence of Herbicides Hexazinone and Chlorsulfuron on the Metabolismof Izolated Soybean Leaf Cells. Pesc. Biochem. And Physiol., 17, 207-214.

Hauser, E.W., Miles, J.D. (1975): Flue-cured tobacco yieldand quality as aected by weed control methods.Weed Research, 15 (4), 211-215.

Hayashi, Y., Tanoi, K., Nishiyama, H., Nakanishi, T.M. (2005): Rhizosphere pH Prole of Rice Plant Inuencedby Al treatment. Soil Science and Plant Nutrion, 51 (5), 729-731.

Headford, D. W. R., Douglas, G. (1967): Tuber necrosis following the desiccaon of potato foliage withdiquat. Weed Research, 7 (2), 131-144.

Heap, I. (2014): Global status and implicaons of herbicide resistance, Rothamsted, UK.

Hess, F.D., Holmsen, J. D., Fedtke, C. (1990): The inuence of the herbicide mefenacet on cell division andcell enlargement in plants. Weed Research, 30 (1), 21-27.

Hirase, K., Molin, W. T. (2002): Measuring cysteine biosythesis acvity from serine in extracts from sorghum,corn and grass weeds, and their metolachlor suscepbility. Weed Biology and Management, 2 (1), 52-59.

LiteraturaLiteratura


26/29

50 51

Hole, S.J.W., Mc Clure, N.C., Powles, S.B. (2001): Persistence and management of enhanced degradaon ofcarbetamide aer repeated applicaon in Australia. Weed Research, 37 (3), 165-170.

Holm, R. E., Szabo, S. S. (1974): Increased metabolism of a pyrrolidine urea herbicide in corn by a herbicideandote. Weed Research, 14 (2), 119-122.

Holm, L.G., Pluckne, D.L., Pancho, J.V., Herberger, J.P. (1977): The word´s worst weeds: distribuon andbiology. University Press, Honolulu Hawaii.

Horowitz, M., Hulin, N. (1971): A rapid bioassay for diphenamid and its applicaon in soil studies. WeedResearch, 11 (2-3), 143-149.

Hulsen, K., Top, E.M. and Höe, M. (2002): Biodegradaon of linuron in a Phaseolus bioasssay detected bychlorophyll uoroscence. New Pnytologist, 154 (3), 821.

Hurle, K. (1977): Ein Vergleich von Biotests mit chemisch-analyschen Methoden zum Nachweis vonAtrazin, 2,4-D, DNOC und Napropamid im Boden. Weed Research, 17 (1), 25-32.

Ikuenobe, C.E. and Ayeni, A.O. (1998): Herbicidal control of Chromolaena odorata in oil palm. WeedResearch, 38 (6), 397.

Ismail, A.M.A., Obeid, M. (1976): A study of assimilaon and translocaon in Cuscuta hyalina heyne ex

Roth., Orobanche ramosa L. and

Striga hermonthica Benth. Weed Research, 16, 87-92.

Janjić, V. (2002): Sulfoniluree, Instut za istraživanja u poljoprivredi SRBIJA,Beograd; Akademija nauka iumjetnos Republike Srpeske, Republika Srpska.

Janjić, V. (2005): Fitofarmacija, Društvo za zaštu bilja Srbije, Beograd.

Jennings, E.A., Drennan, D.S.H. (1979): Pre-sowing herbicides in irrigated coon ( Gosypium barbadense L.)and ground nut ( Arachis hypogaea L.) in the Sudan. I. Weed control and crop yields achieved with triuralin andbenurali. Weed Research, 19 (2), 75-80.

Ji, W., Hatzios, K.K., Cramer, C.L. (1992): Expression of 3-hydroxy-3-methylglutaryl coenzyme A reductaseacvity in maize ssues. Physiologia Plantarum, 84 (2), 185-192.

Kaundun, S.S., Windass, J.D. (2006): Derived cleaved amplied polymorphic sequence, a simple methodto detect a key point mutaon conferring acetyl CoA carboxylase inhibitor herbicide resistance in grass weeds.Weed Research, 46 (1), 34.

Ketel, D. H., Lotz, L. A. P. (1998): Inuence of allocaon and detoxicaon of metribuzin in Chenopodiumalbum on the reliability of predicon of the minimum lethal herbicide dose rate. Weed Research, 38 (4), 267.

Kim, J.S., Oh, J.I., Kim T.J., Pyon, J.Y. and Cho, K.Y. (2005): Physiological basis for antagonism induced bymixtures of quizalofop-ethyl and bromoxynil in maize ( Zea may ). Weed Research, 46 (3), 236.

Kintzios, S., Mardikis, M., Passadeos, K., Economou, G. (1999): In vitro expression of variaon of glyphosatetolerance in Sorghum halepense. Weed Research, 39 (1), 49.

Klivenyi, P., Kiaei, M., Gardian, G., Calingasan, N.Y., Flint Beal, M. (2004): Addive neuroprotecve eects ofcreane and cyclooxygenase 2 inhibitors in a transgenic mouse model of amyotrophic lateral sclerosis. Journalof Neurochemistry, 88 (3), 576-582.

Konstannović, B., Milošević, M. (1995): Weed species resistant to herbicides applied in soybean.Internaonal Symposium on weed and crop resistance to herbicides, Cordoba, Spain, 64-66.

Konstannović, B. (1997): Istorijski razvoj, sadašnje stanje i budućnost herbicida. Savremeni problemiherbologije, Herboločko društvo Jugoslavije, Beograd, str. 1100-106.

Konstantinović, B. (1998): Korovi i herbicidi (skripta)

Documents

03_Herbicidi_u_zastiti_ratarsko_povrtarskih_useva.pdf