PRENOŠENJE PODATAKA KROZ MREŽE

Kada se neki faj šalje kroz mrežu, ne šalje se odjednom, odnosno kao jedna celina. U slučaju veoma velikih fajlova to bi primoralo ostale računare da dugo čekaju pre nego što oni budu mogli da pošalju podatke. A ako bi došlo do greške u prenosu podataka, to bi značilo da opet treba poslati kroz mrežu veliki fajl. Zato se prilikom slanja kroz mrežu, datoteke razbijaju na manje delove. Tako se izbegava prethodno opisana situacija kada ostali računari dugo čekaju na komunikaciju u mreži. Takođe je pogodnost što ako se utvrdi da je eventualno došlo do greške u prenosu podataka, ne mora se ponovo slati ceo fajl, već samo oni delovi kod kojih je došlo do greške Ovi delovi zovu se paketi (engl. packets) ili okviri (frames). Kada se neka datoteka razbija na pakete, svakom paketu se adrese računara pošiljaoca, računara primaoca i specijalne kontrolne informacije. Ove kontrolne informacije omogućavaju da se paketi, kada stignu do računara kojem su namenjeni, ponovo grupišu u prvobitnu celinu. Takođe omogućavaju i proveravanje grešaka do kojih može doći prilikom prenosa.

Paketi mogu da sadrže razne vrste podataka, kao što su: informacije, tj. datoteke komande i određene tipove podataka za kontrolu računara kodove za kontrolu prenosa (npr. kodove za korekciju greške)

Svi paketi imaju sledeće zajedničke komponente: adresa računara koji šalje podatke adresa računara kojem se šalju podatke sami podaci koji se šalju instrukcije kojima se mrežnim komponentama nalaže kako da proslede podatke informacije kojima se računar koji prima podatke upućuje kako da pakete spoji u prvobitnu

celinu informacije o proveri greške kojima se proverava da li su paketi stigli neoštećeni

Paketi se sastoje iz tri dela: zaglavlje podaci prateći zapis

U zaglavlju se nalaze: signal upozorenja da se paket trenutno prenosi adresa računara koji je poslao paket adresa računara koji prima paket informacija o taktu prenosa, kako bi se prijemni i predajni računar sinhronizovali na isti takt

U delu za podatke nalaze se sami podaci i ovaj deo može da bude različite veličine, što zavisi od tipa mreže i kreće se između 512B i 4KB.Sadržaj pratećeg zapisa zavisi od primenjene metode komunikacije. Uobičajeno je da se ovde nalazi komponenta za proveru grešaka koja se zove ciklična provera redundantnosti (engl. cyclical redundancy check) ili CRC broj. Ovaj kontrolni broj nastaje u računaru koji šalje podatke, određenom računskom operacijom nad paketom koji se šalje. Kada računar kojem su podaci poslati primi paket, on istu računsku operaciju ponavlja. Ako se rezultati obe operacije poklapaju, to znači da su primljeni podaci tačni. U suprotnom, podaci su oštećeni tokom prenosa i CRC rutina signalizira računaru pošiljaocu da se ceo postupak mora ponoviti.Različite mreže imaju različite veličine paketa. Od ograničenja veličine paketa zavisi koliko će paketa biti napravljeno od jedne velike datoteke.

Pitanja:1. Kako se podaci šalju kroz mrežu, i koje su dobre strane takvog slanja podataka?2. Koje vrste podataka mogu da sadrže paketi?3. Koje zajedničke komponente imaju svi paketi?4. Iz kojih delova se sastoji paket?5. Šta se nalazi u zaglavlju?6. Šta sadrži deo za podatke?7. Šta se obično nalazi u pratećem zapisu?8. Da li sve mreže imaju iste veličine paketa?