1 Jezik i Drustvo u Japanu

JEZIK I DRUTVO U JAPANU

Prof. dr Ljiljana Markovi

Uvodna razmatranja


Jezik i drutvo u Japanu

Jezik i drutvo u Japanu bavi se pitanjima koja su vana za razumevanje jezika u Japanu danas, a meu kojima su viejezinost, jezik i nacionalizam, tehnologija i jezik, diskriminatorni jezik, pismenost i navika itanja.


Jezik i drutvo u Japanu Knjiga je bazirana na temi jezika i identiteta, ue posmatrano na ulozi jezika u formiranju nacionalnog, internacionalnog i linog identiteta. Nasuprot popularnim stereotipima, japanski nije jedini jezik koji se koristi u Japanu, kao to i sam japanski jezik ne funkcionie u vakuumu ve ima svoju linu implikaciju za izvorne govornike. Jezik je imao veoma vanu ulogu u meunarodnoj i kulturnoj politici Japana, a pitanja vezana za jezik, bila su i ostala blisko povezana i sa odreenim globalnim tehnolokim napretkom kao i sa iskustvima manjinskih grupa u samom Japanu.


Jezik i drutvo u JapanuNanet Gotlib je vodei autoritet na ovom polju. Ovom knjigom ona dalje razvija prethodni rad na razliitim aspektima sociologije jezika u Japanu. Neophodna je za studente, naunike i sve one koji ele da razumeju ulogu jezika u japanskom drutvu.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuUvod Knjiga Jezik i drutvo u Japanu je studija najvanijih kulturnih, drutvenih i politikih aspekata jezika u Japanu. Fokusirana je na interakciju izmeu jezika i ljudi na sveobuhvatnoj drutvenomoj perspektivi pre nego na lingvistikoj, sa namerom da doprinese prouavanju sociologije jezika u Japanu.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u Japanu Termin jezik u Japanu povrno gledano nije problematian, kada ga blie analiziramo, meutim, dolazimo do dimenzija koje se ne mogu videti na prvi pogled. Japanski jezik sam po se bi nije monolitan, nepromenljivi entitet kako to na prvi pogled izgleda, mada su neka od ideolokih shvatanja tome sklona, (i pre i posle rata). Kao bilo koji drugi jezik, usvaja dijalekatske varijacije, razlike u upotrebi zasnovane na polu i drutevnom statusu, argonima kulturnih podgrupa i stranim uticajima.


Jezik i drutvo u Japanu Nijedan jezik ne funkcionie u vakumu, nosi svoj teret irih kulturnih implikacija za izvorne govornike. Jedan od ciljeva ove knjige je da se pronau te implikacije kao i njihova pojava u praksi u vezi sa japanskim jezikom (Poglavlje 1, 3 i 4). Sledea namera je da se pokau i drugi jezici koji se govore u Japanu kao i njihov drutveno kulturni kontekst (Poglavlje 2).


Jezik i drutvo u Japanu Osnovna tema knjige je interakcija izmeu jezika i identiteta. Identifikovaemo i razmatraemo neka od pitanja koja su u prolim i novim debatama isticana kao vana za razumevanje uloge jezika u formiranju nacionalnog, meunarodnog i linog identiteta u savremenom periodu (savremeni period poinje periodom Meii od 1868. godine) pa do dananjih dana. Jezik je imao veoma znaajnu ulogu u japanskoj kulturnoj i meunarodnoj politici, i pitanja vezana za jezik su bila i ostala blisko povezana sa globalnim tehnolokim napretkom kao i sa iskustvima manjinskih grupa.


Jezik i drutvo u Japanu Videemo kako je formiranje kola i medija igralo ulogu u irenju eljene forme standarda jezika. Takoe emo videti kako su tampa i vizuelni mediji spreili upotrebu jezika koji podstie protest marginalizovanih delova drutva (Poglavlje 6). Poglavlje 5 predstavlja sliku pismenosti u praksi, ta je sistem pisanja, kako ljudi ue da itaju i da piu, na kakve probleme mogu da naiu i ta rade sa steenim znanjem.


Jezik i drutvo u Japanu Pitanja vezana za jezik danas se proiruju i na internet, bilo da mu se pristupa putem raunara ili, jo ee, putem mobilnog telefona. Videemo kako je tehnologija, koja je omoguila elektronsku upotrebu pisanog japanskog, dovela do odreenih promena u nainu pisanja i u samo identifikaciji, ne samo u razvoju novih dimenzija pisanog japanskog jezika koji se koristi u et-rumovima i u subverzivnoj upotrebi pisanih slova kod mladih.


Jezik i drutvo u Japanu Anonimnost interneta za rezultat ima fenomen onlajn govora mrnje koji vie nije dozvoljen u elektronskim ili pisanim medijima, ako je obrada teksta ustanovila prihvatljivo lice tehnologije, onda ovaj aspekt interneta formira tamnu stranu, dozvoljavajui slobodnu upotrebu one vrste jezika koja je davno nestala iz drugih medija.


Jezik i drutvo u Japanu Nemamo elju da pokrijemo sve oblasti upotrebe jezika danas u Japanu, i nema sumnje da e neki itaoci poeleti da smo se vie fokusirali na neka pitanja, a manje na neka druga. Ono to smo uradili jeste da smo sproveli analizu znaajnih aspekta razliitosti japanskog jezikog predela i u govornom i u pisanom vidu, kao i objanjenje zato se predeo promenio (i kako je u nekim sluajevima bio izmanipulisan) u periodu od preko 140 godina.


Jezik i drutvo u Japanu Veza izmeu ideologije i jezike politike (Poglavlje 3 i 4) daje dobru indikaciju kako su formirane filozofije koje se bave japanskim jezikom a da bi sluile namerama drave, dok se politike vezane za ainu i engleski jezik predstavljaju u jednom sluaju kao pokuaj brisanja pljake veka u asimilaciji, a u drugom sluaju je to prihvatanje realnosti u svetu u kojem se nalazi i Japan. Pored toga, predmeti politike lee u visoko pismenoj populaciji italaca i pisaca koji podupiru svaku analizu jezika u Japanu. Prokomentarisali smo njihove prie i sa interesovanjem isekujemo da vidimo ta budunost donosi po pitanju daljeg razvoja lingvistikog identiteta.


Jezik i drutvo u Japanu Dozvolite mi da ponem sa pitanjem: Kako definiemo pojam japanski jezik? anse da su oni koji su dobro upoznati i oni koji su slabije upoznati odgovore jezik kojim govore ljudi u Japanu. Naravno, bili bi potpuno u pravu, ali do odreene granice. Ista definicija za engleski jezik zahtevala bi vie razmiljanja, poto engleski jezik nije samo jezik kojim se govori u Engleskoj od strane engleza, ve se kao i francuski i panski jezik, govori u razliitim lokalnim formama u velikom broju zemalja u svetu, kao zaostavtina bivih kraljevstva, trgovinska i kulturna mrea rasprostranjena izmeu zemalja u celom svetu. Arapski jezik je takoe zvanini jezik u preko dvadeset zemalja, a kineski jezik se, u jednom ili drugom obliku, govori na celom istoku i jugoistoku Azije, kao i u zemljama u kojima postoji kineska dijaspora.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u Japanu U sluaju japanskog jezika, geografija igra znaajnu ulogu u definisanju po pitanju drugih jezika, ali ovde je ograniena na japanski arhipelag. I Japan je nekada bio carstvo, i japanski jezik se koristio u njegovom kolonijama, i kao to emo videti, u odreenoj meri je i opstao u nekim bivim kolonijama kao to je Tajvan stariji ljudi koji su bili deca kada je japansko carstvo zahtevalo da se govori japanski kao prvi jezik i dalje govore japanski.


Jezik i drutvo u Japanu Ipak, za veinu ljudi gore navedena definicija je prvo to moe da im padne na pamet. Naravno, sasvim je tano da japanskim jezikom govore japanci u svojoj zemlji, ali ovakva definicija je suvie pojednostavljena.


Jezik i drutvo u Japanu Na osnovu nje moe se zakljuiti da je japanski jezik monolitni entitet kao i da svaka osoba u Japanu govori istu vrstu japanskog jezika, da niko izvan Japana ne govori ovaj jezik i da svaka osoba koja ivi u Japanu posmatra jezik na isti nain. Meutim, kao to emo videti, postoji mnogo vie jezika u Japanu kao i vie vrsta samog japanskog jezika.


Jezik i drutvo u Japanu Moemo zapoeti time to emo rei ta smatramo kada kaemo Japanac/ka. Kroz analizu relevantne statistike, Sugimoto (2003:1) je doao do zakljuka da bi tipian Japanac bio ena koja nije ulanjena u sindikat i nema stalno zaposlenje u maloj kompaniji, i bez univerzitetskog obrazovanja, to je jednako najreprezentativnijim trendovima u dananjem Japanu.


Jezik i drutvo u Japanu Ova analiza obraa posebnu panju na stereotip obrazovanog mukarca (belog okovratnika) koji radi u velikoj kompaniji to veina ljudi zaboravlja kada je suoena sa terminom tipini Japanac/ka. Kako da definiemo osobe kao japance na prvom mestu? Ni jedan pojednostavljen odgovor zasnovan na tobonjoj realnoj homogenosti etnike pripadnosti, jezika ili drutveno-kulturnog iskustva nije mogu.


Jezik i drutvo u Japanu Na odgovor mora uzeti u obzir svakodnevnu razliitost u Japanu. Sugimogoto (2003:185-188) bavei se ovim pitanjem primeuje da se odprilike 4% japanske populacije moe klasifikovati kao pripadnici manjinskih grupa, taj procenat je oko 10% u oblasti oko Osake. On analizira karakteristike primera14 posebnih grupa u Japanu u odnosu na sedam karakteristika Japanaca, dovodei u pitanje vrednost nekih i pokazujui da razliiti pogledi na to ta ini japanca/ku zavisi od toga kako su te dimenzije predstavljene i primenjene.


Jezik i drutvo u Japanu Fukuoka (2000:xxix-xxxiv) sprovodi slinu analizu zasnovanu na permutaciji etnike pripadnosti (podeljena izmeu krvnog srodstva i kulture) i nacionalnosti. Na taj nain dolazi do liste od osam karakteristika: ist Japanac (japansko poreklo, socijalizovan u japanskoj kulturi, japanske nacionalnosti),


Jezik i drutvo u Japanu prva generacija japanskih migranata u druge zemlje (japansko poreklo, socijalizovan u japanskoj kulturi, ali strane nacionalnosti), Japanac odgajen u inostranstvu (japansko poreklo, japanska nacionalnost, socijalizovan u stranoj kulturi), npr. kikokushijo (deca povratnika), naturalizovani Japanac (strano poreklo, socijalizovan u japanskoj kulturi, japanske nacionalnosti), npr. zainichi kankokujin/chgokujin (rezident kinez ili koreanac) koji je uzeo dravljanstvo, trea generacija japanskih emigranata i ratni siroii u inostranstvu (japansko poreklo, socijalizovan u stranoj kulturi, strana nacionalnost), npr. podmladak japanskih migranata koji su se vratili u Japan da rade,Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u Japanu zainnichi koreanci sa japanskim vaspitanjem, tj. koreanci koji nisu uzeli japansko dravljanstvo a ive u Japanu (strano poreklo, strana nacionalnost, socijalizovan u japanskoj kulturi), Ainu (japanske nacionalnosti, drugaijeg etnikog porekla, socijalizovan u drugaijoj kulturi). Veoma mali broj graana odgovara ovoj definiciji posle jednog veka nasilne asimilacije, isti ne-Japanac (strano poreklo, socijalizovan u drugaijoj kulturi, strane nacionalnosti), tj. gaijin (stranac).


Jezik i drutvo u Japanu Kako bi Sugimotova radnica bila tipina, morali bismo da pribegnemo brojevima i da je nedvosmisleno stavimo u prvu navedenu kategoriju. Svaka druga kategorija, meutim predstavlja veliki broj ljudi koji ili ive u Japanu ili polau pravo da se na ovaj ili onaj nain nazivaju japancima. Mnogi od njih govore japanski jezik kao maternji, za druge je to drugi ili strani jezik, a neki govore i druge jezike. ak i oni koji predstavljaju veinu populacije, japanski jezik piu i govore na drugaiji nain, u zavisnosti od godina, pola i obrazovanja.


Jezik i drutvo u Japanu Jezik je glavni aspekt formiranja identiteta, i linog i nacionalnog, a shvatanje japanskog jezika varirae u zavisnosti od prirode interakcije. Za japanca koji ivi u Japanu, japanski jezik je maternji jezik, koji govori svaki dan od detinjstva, ta tano japanski jezik znai u ovom kontekstu, meutim, otvoreno je za diskusiju i za potrebe koje treba posmatrati u kontekstu lokalnih varijacija i nacionalne politike za jezike standarde.


Jezik i drutvo u Japanu Za ljude izvan Japana, japanski moe biti jezik naslea, jezik njihovih predaka koji su govorile njihove majke i oevi emigranti koji su prenosili svojoj deci koja su roena van Japana. Japanski jezik je strani jezik koji nudi onima koji ga ue ansu da prihvati vie identiteta, jezik supersile koji se ui da bi se poboljale anse za zapoljavanje, sredstvo komuniciranja na narodnom i poslovnom nivou u brzorastuoj svetskoj globalizaciji.


Jezik i drutvo u Japanu Za osobu iz jedne od zemalja iz kojih dolaze radnici da rade u Japanu najloije plaene poslove da bi slali novac kui, na primer, japanski je paso kako da se preivi u novoj zemlji. Oni koji se bave biznisom i koji su dovoljno pametni da shvate prednosti tenog govora jednog jezika, japanski jezik moe biti posmatran kao jedan od naina da poboljaju svoje napredovanje u Japanu.


Jezik i drutvo u Japanu Za studente na meunarodnoj razmeni koji studiraju na japanskim univerzitetima, japanski je jezik uz pomo kojeg mogu uspostaviti veze koje im mogu koristiti celog ivota. Za mnoge u istonoj i jugoistonoj Aziji, japanski je jezik ekonomske super sile i biveg neprijatelja, u ovom sluaju Koreje, bive kolonije, gde prvo ima prednost nad drugim, Juna Koreja ima najvei broj onih koji ue japanski jezik van Japana u svetu (Japan Nihongo Kokusai Sentaa 2000). Lista ima puno varijacija koliko ima osoba koje su povezane sa ovim jezikom. Drugaije reeno, kao i sa bilo kojim drugim jezikom, termin japanski jezik se ne odnosi na neto monolitno, jedinstveno i nepromenljivo, ve na viestruko promenljivi entitet koji moe imati razliita znaenja za razliite korisnike.


Jezik i drutvo u Japanu Daleko je od toga da funkcionie u lingvistikom i drutvenom vakumu, jezik nosi svoj sopstveni teret irih kulturnih implikacija za izvorne govornike i za one koji odlue da naue da ga govore. ta to znai u sluaju japanskog jezika moramo da ispitamo osnovnu filozofiju koja je uticala na ljude u prvoj od ovih kategorija: Nihonjinron pogled na japanski jezik i kulturu.



Nihonjinron pogled na japanski jezik


Jezik i drutvo u Japanu Etnocentristika Nihonjinron knjievnost, dominantan trop za japansko drutvo u udbenicima i naunoj literaturi o japanskom drutvu za vei deo posleratnog perioda, predstavlja jezik kao statian i na neki nain jedinstveno razliit u vanim funkcijama u odnosu na druge jezike.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u Japanu U Nihonjinron okvirima Japan je prestavljan kao lingvistiki homogen (tj. japanski jezik se govori samo u Japanu), i japanski jezik je sam po sebi jedinstveno teak i nepremostiva barijera ak i za same japance, ne uzimajui u obzir ostale. Po ovom miljenju, rasa, jezik i kultura su povezane i ne mogu biti odvojene.


Jezik i drutvo u Japanu Teorije o tome ta je japansko. Nihonjinron je jedna od upadljivih karakteristika japanske intelektualne proizvodnje od 1960-tih godina, predstavljajui zvanino promovisanu i iroko usvojenu ideologiju harmoninog i uniformnog drutva, pogled koji japanski jezik sam po sebi podravao. Ovo miljenje istie jedinstvenost i odvojenost japanskog drutva i predstavlja Japan kao homogen, nezabrinut za neslaganja uprkos suprotnim dokazima. Poslednjih godina veliki je broj naunika koji osoparavaju ovo miljenje, a publikacije su tampane i u Japanu i u inostranstvu (npr. Moris-Suzuki 1998; Sugimoto 2003 i 1989; Vajner 1997; Hiks 1997).


Jezik i drutvo u Japanu U knjizi amerikog naunika Roy Adrew Millera, Moderni japanski mit, razmatra se period u kojem Nihonjinron knjievnost cveta, kako je on objasnio, kao masa teorija i pogrenog shvatanja koje su japanci izgradili oko svog jezika: Mit se sam po sebi sastoji od konstantnog ponavljanja relativno malog broja zahteva koji se odnose na japanski jezik. Svi ovi zahtevi u sutini imaju neto zajedniko neto to moemo nazvati tvrdrnjom o jedinstvenosti.


Jezik i drutvo u Japanu Svi ovi zahtevi imaju zajedniku tvrdnju da je japanski jezik jedinstven o odnosu na druge jezike u svetu Od ovog osnovnog zahteva o apsolutnoj jedinstvenosti, na primer, samo je jedan mali korak do simultanih zahteva koji tvrde da je japanski jezik izuzetno teak u poreenju sa drugim jezicima; ili da japanski jezik poseduje duh ili duu koja ga odvaja od drugih jezika koji nemaju takav duhovni entitet, ili da je japanski jezik na neki nain siromaniji i da je bio manje ukljuen u istorijski tok sa uobiajenom promenom jezika i meenjem sa drugim jezicima to je uobiajena sudbina svih ostalih jezika, ili da je japanski jezik obdaren sa posebnim karakterom posebne unutranje prirode koja omoguava japanskom drutvu da ga koristi za supralingvistiku ili neverbalnu komunikaciju koje ne moe ni jedno drugo drutvo razliitost u komunikaciji koja nije mogua u drutvima koja imaju druge obine jezike (10-11). Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u Japanu Miller predstavlja (dok u isto vreme i otkriva) kako takvi mitovi stvaraju vrstu vezu izmeu jezika i rase jedne nacije, kulture, ak i morala, kao i funkcije koje odravaju lingvistiku barijeru izmeu Japana i spoljanjeg sveta.


Jezik i drutvo u Japanu Mit je taj koji osporava potrebu stranaca da ue japanski jezik, ali u isto vreme tvrdi i da je japanski jezik neobino teak tako da nije mogue da ga naui bilo ko, bilo da je u pitanju Japanac ili stranac. (20) Dale (1985:60-61) se takoe bavi problemom na koji nain su u Nihnojinron tradiciji sasvim obine rei dobile ideoloku nijansu, to moe razumeti samo Japanac, tako da su pokuaji stranaca da ih prevedu osueni na propast. On govori o praksi kao akademskom metadiskursu, impliciranom sa intertekstualnim odjecima jedinstvenosti koja podie semantiku zavesu od bambusa izmeu Japana i spoljnjeg sveta.


Jezik i drutvo u Japanu Van akademskih krugova, shvatanje japanskog jezika kao barijere i u Japanu i u svetu ostalo je veoma snano kroz ceo XX vek, ak i poto je 1970-tih godina Japanska fondacija zapoela sa ulaganjem napora u promovisanje prouavanja Japana u inostranstvu.


Jezik i drutvo u Japanu Naveemo samo nekoliko nasumino izabranih izjava iz popularne knjievnosti u Japanu iz tog perioda: jezik je izuzetno teak, to je velika barijera kako bi se sprovela razmena misli sa strancem ova jezika barijera, verujte mi, doprinosi 9/10 misteriji (Clarke, 1918:3-4), japanski jezik se nazire kao nedoija koju se usudi tek nekolicina da istrai.


Jezik i drutvo u Japanu To naprosto nije turistiko jelo. tavie, ako je neko uspeo na osnovu jezive modane aktivnosti da naui japanski jezik shvata kako su bili uzaludni njegovi napori. Njegove potekoe u komunikaciji sa japancima se samo produbljuju. (Rudofsky 1974: 156-157), jezike potekoe su jedna do osnovnih izvora nerazumevanja izmeu Japanaca i drugih ljudi (Wilkinson 1991:224). Telo formirano 1972. godine od strane Ministarstva inostranih poslova kako bi se promovisala japanska kultura, ukljuujui i uenje japanskog jezika u svetu.


Jezik i drutvo u Japanu I jo, milioni ne-Japanaca mogu da potvrde da mogu da govore, itaju i piu japanski jezik, realnost koja negira Nihonjinron zahteve o nerazdvojivosti i nedeljivosti rase i jezika, kao i shvatanje da je japanski jezik previe teak i nedostupan za strance.


Jezik i drutvo u Japanu Govorni japanski nije mnogo tei od francuskog i mnogo je laki od nemakog jezika. Za uenje itanja i pisanja potrebno je vie, naravno u zavisnosti od prirode pisanih slova, ali veina ljudi uspeva i to, ak to i savreeno radi (Dhugal Lindsay je, na primer, mladi australijski pomorski naunik koji ivi u Japanu, uspeo da osvoji prestinu nagradu za haiku poeziju na japanskom jeziku, ili vajcarski autor David Zoppetti koji je dobio Subaru knjievnu nagradu za roman napisan na japanskom). U novijim studijama je i Nihonjinrin mit o lingvistikoj homogenosti u Japanu osporavan, posebno Maher i McDonalad (1995), Maher i Yashiro (1995) i Riang (1997), svi se bave jezikom raznovrsnou, kako emo videti u poglavlju 2.


Jezik i drutvo u Japanu ta je onda istinita pria o japanskom jeziku u Japanu? U ovom poglavlju razmatraemo razliite naine na koje moe biti objanjen termin japanski jezik. Poeemo sa posmatranjem onih koji danas govore i zato govore japanski jezik, a zatim emo se baviti nekim osnovnim karakteristikama japanskog jezika i njihovim promenama.



Ko danas govori japanski jezik u svetu?


Jezik i drutvo u Japanu Japanski jezik danas govori vie od 126.5 miliona ljudi u Japanu. Osnovne oblasti van Japana gde se govori japanski, sledei ranije periode ograniene japanske dijaspore, su Zapadna Amerika, Havaji i Juna Amerika, iako veliki broj ljudi japanskog porekla koji ive u ovim oblastima vie ne govore jezik naslea. U drugim zemljama, japanski se ui kao strani jezik, a za vreme japanskog privrednog buma 1980-tih godina postao je jedan od najpopularnijih jezika meu studentima koji su svoju karijeru videlu u poslovanju povezanom sa Japanom, ili u Japanu ili u matinoj zemlji.


Jezik i drutvo u JapanuWeber (1997, citiran kod Tarnera 2003) navodi da je broj sekundarnih govornika japanskog (tj. oni koji koriste jezik redovno ili kao primarni jezik iako im to nije maternji jezik) 8 miliona.


Jezik i drutvo u JapanuWeber (1997, citiran kod Tarnera 2003) navodi da je broj sekundarnih govornika japanskog (tj. oni koji koriste jezik redovno ili kao primarni jezik iako im to nije maternji jezik) 8 miliona. Ova cifra, prema njegovim reima, ukljuuje i dva miliona studenata jezika irom sveta, kako je objavila Japanska fondacija u svom istraivanju 2000 godine.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuBroj govornika se naglo poveao 1970tih godina, a udvostruio se u periodu izmeu 1988 i 1993. godine kao rezultat aktivnosti Japanske fondacije, kao i uloenih napora vlada, kao npr. australijske vlade od 1980-tih, to je dovelo do poveanog broja onih koji ue japanski jezik.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuVei deo ovog porasta, meutim, ukljuujui i istraivae cunamija krajem 1980-tih godina, zasnovan je na japanskom statusu privredne supersile, to znai da je primarni razlog za uenje japanskog jezika povezan sa poslom pre nego sa sutinskom radoznalou u veini sluajeva.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuDirektor Jezikog instituta Urawa koji je deo Japanske fondacije, Kat Hidetoshi, smatra da je ukupan broj onih koji ue japanski jezik u celom svetu oko 5 miliona, mada se poslednja istraivanja dre brojke oko 2 miliona, ali su to oni koji su uili japanski jezik prilikom istraivanja 1998. godine, a u obzir nisu uzeti brojevi iz ranijih istraivanja.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuKada se ukljui i broj onih koji neformalno ue ili ue da govore na eksperimentalnoj osnovi, moda bi ukupan broj bio deset miliona ljudi koji mogu da govore japanski jezik kao strani jezik (Kat 2000:3).



Koju vrstu japanskog jezika oni govore?


Jezik i drutvo u JapanuStandardni oblik japanskog jezika, kako ga je odredilo Nacionalno vee za jezika istraivanja 1916. godine, kako se govori i razume u celoj zemlji, zove se hyjungo i bazira se na govoru tokijskog dijalekta, posebno dijalekta Yamanote oblasti u gradu.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuStandardni japanski jezik koristi se u pisanju i u formalnim konverzacijama. U obinom govoru, meutim, ljudi obino govore varijantu koja se zove kytsgo (obian japanski jezik).


Jezik i drutvo u JapanuOvaj oblik je blizak standardnom japanskom u svim osnovnim oblicima ali nije toliko formalan, ukljuuje skraivanje, na primer, ljudi koji ive u regionalnim oblastima mogu u govor ukljuiti izraze iz njihovog lokalnog dijalekta (Neustupn 1987:158-160).Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuRegionalni dijalekti su opstali, a bili su istaknuti politikom segmentacijom u Japanu u toku feudalnog perioda, i neki od njih se primetno razlikuju od ostalih u toj oblasti.


Jezik i drutvo u JapanuMeutim, sveobuhvatna upotreba standardnog jezika u celom Japanu odoleva bilo kakvim potekoama u komunikaciji. U inostranstvu oni koji ue japanski ue standardni japanski jezik, nekoliko knjiga koje su objavljene na dijaletkima namenjene su linim potrebama, a ne formalnom uenju.Prof. dr Ljiljana Markovi


Standardni japanski jezik


Jezik i drutvo u JapanuDananji posetilac Japana zdravo za gotovo smatra da ako moe da govori japanski jezik da e ga razumeti bilo gde u zemlji, ali to nije uvek sluaj.


Jezik i drutvo u JapanuDa bi razumeli koliko je vaan razvoj standardnog jezika za ono to mi danas smatramo savremenim Japanom, moramo uzeti u obzir jeziku situaciju u predmodernom Japanu, tj. do Meii restauracje 1868. godine.


Jezik i drutvo u JapanuU toku perioda u kojem je Japan ujedinjen, za vreme ogunata Tokugava (1603-1867), podeljen je na 250 autonomnih poseda koji su se nazivali han i svakim je vladao feudalni gospodar ili daimy. Vojni vladari u Edu (dananji Tokio) odravali su strogu kontrolu feudalnih gospodara u svakoj oblasti kako bi spreili mogue pobune.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuOsim za nekoliko kategorija ljudi, kao to su sami daimy za vreme putovanja u Edo, religiozni hodoasnici i putujui zabavljai, putovanja van sopstvenog poseda bila su zabranjena.


Jezik i drutvo u JapanuLingvistiki posmatrano posledica tog stanja bilo je cvetanje dijalekata na koje nije bilo uticaja iz spoljnjeg sveta, osim malih kontakata sa putnicima na proputovanju koji su govorili drugim dijalektom.


Jezik i drutvo u JapanuSve do sredine Tokugava perioda, lingua franca za to vreme, najmanje meu onima koji su bili u poziciji da putuju i zbog toga je lingua franca bila potrebna, a to je dijalekt Kjotoa koji je bio njihova prestonica.


Jezik i drutvo u JapanuBio je smatran za najbolji oblik govornog japanskog jezika zbog visoke srednje klase njegovih govornika, iako je vlast poela da se prebacije na istok neko vreme pre toga, sa prethodnim ogunatom Kamakura, Kjoto je ostao grad gde su carevi iveli, a bio je i kulturni centar.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuSredinom 18. veka jezik Edoa, centar snage Tokugava vojnih vladara, postao je drugi kandidat za lingua franca. U prethodnih 150 godina, Edo je razvijao svoju jedinstvenu kulturu, a njegov jezik poeo je da prima uticaj iz drugih delova Japana (pogledati Twine 1991:210213).Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuMeutim, 1868. godine ruenjem Tokugava i dovoenjem na vlast cara koji pripada Meiiju, stvari su poele brzo da se menjaju.


Jezik i drutvo u JapanuKako bi se formirala ujedinjena moderna drava, umesto borbe sa rastuom pretnjom od kolonizacije od strane zapadnih sila po ponovnom otvaranju Japana 1854. godine, vlasti i intelektualci su u prvi plan poeli da stavljaju (poslednje tri decenije 19. veka) neophodnu infrastrukturu:Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u Japanumodernu tampu, obrazovni sistem, potanski sistem, vojsku, transport i komunikacione sisteme kao to su eleznica i telegraf, i jo mnogo mnogo toga.


Jezik i drutvo u JapanuDo sredine 1880-tih godina postalo je jasno da je potreban standard, i za govorni i za posani japanski jezik, ne samo da bi igrao znaajnu ulogu u komunikaciji izmeu graana sa jedne i druge strane arhipelaga, ve za formiranje osnove budueg razvoja savremenog pisanog stila baziranog na savremenom govornom jeziku.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuSavremeni romani koji su poeli da se pojavljuju 1880-tih godina koristili su dijalekat Tokija kao osnovu za realno predstavljanje savremenog ivota, i prema toma, njihovo usvajanje govora obrazovanog Tokija ojaalo je zahteve da ba taj dijalekat bude matrica za standardni jezik.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuZa standardizaciju sopstvenog jezika bila je potrebna saradnja meu intelektualnom elitom govorne zajednice (Garvin 1974:71). Od 1890-tih godina, osobe kao to je Ueda Kazutoshi (18671937), prihvatile su centralistiki pristup po pitanju standardizacije, formirajui interesne grupe i lobirajui za podrku od strane vlade.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuKada je konano 1902. godine formirano Nacionalno vee za jezika istraivanja, prvi japanski jeziki odbor, jedan od njegovih zadataka bio je sprovoenje istraivanja vezanog za dijalekte kako bi se odredio jeziki standard.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuDo tog trenutka ve je postojala znaajna podrka za izbor tokijskog dijalekta: Ministarstvo obrazovanja je propisalo 1901. godine da se u kolama ui govor stanovnika tokijske srednje i vie klase i obezbedilo je potrebne udbenike koje je slalo irom Japana.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuBilo je samo pitanje vremena pre nego to e se standard i formalno definisati 1916. godine kao govorni japanski jezik obrazovanih ljudi Tokija, navodei govor Yamanote obasti.


Jezik i drutvo u JapanuDok su udbenici irili pisani oblik ovog standarda, najuticajnija organizacija u irenju govornog oblika standarda bila je Nippon Hs Kykai (NHK, Japanska radiodifuzna korporacija) putem radija, a kasnije i putem televizije.


Jezik i drutvo u JapanuNHK je javna radiodifuzna korporacija, ali nije dravni organ, ona ima znaajnu ulogu u modeliranju ispravnog jezika, izdaje renike za izgovor kao i druge publikacije vezane za jezik, a sa vremena na vreme sprovodi istraivanja o aspektima jezika.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuPojava nacionalne radiodifuzije 1920-tih godina predstavljala je sluajnu mogunost za modeliranje skoro usvojenog standarda u govornoj formi za sluaoce u celom Japanu. Danas, navika gledanja televizije obezbeuje japanskom jeziku stalnu izloenost (Carroll 1997:10-11).Prof. dr Ljiljana Markovi


Dijalekti


Jezik i drutvo u JapanuPrisustvo standardnog jezika, naravno, neto je malo vie nego komunikativna pogodnost i to ne znai da nema slojeva lingvistike razliitosti, sasvim suprotno, injenica je da postoji potreba za standardnim priznanjem da postoje.


Jezik i drutvo u JapanuRegionalni dijalekti nastavljaju da cvetaju i dijalektologija je snano polje prouavanja u Japanu.


Jezik i drutvo u JapanuInteresantni Perceptivni dijalektoloki atlas nudi uvid u to kako japanci koji ive u razliitim oblastima opaaju upotrebu i standardnog jezika i karakteristike razliitih dijalekata, a to je prouavao i lingvistka Daniel Long sa tokijskog Metropolitan univerziteta.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuUesnici u istraivanju trebali su da odgovore u kojim oblastima po njihovom miljenju se govori standardni japanski jezik. Rezultati iz Kanto oblasti u okolini Tokija pokazali su da ispitanici veruju da se standardni japanski jezik govori samo u centralnom delu Japana, od centra Tokija preko zapadne obale gde se polako gubi kako i nastaje.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u Japanu Hokaido je ukljuen (ali ne i druga velika ostrva kao ikoku i Kjuu) kao oblast u kojoj se govori standardni jezik, ali u veoma malom obimu.


Jezik i drutvo u JapanuOvo istraivanje takoe daje odgovore na to koja oblast ima najprijatniji i najneprijatniji govor, a u kojim oblastima se koriste specifini dijalekti.


Jezik i drutvo u JapanuAko ponovo pogledamo odgovore ispitanika Kanto grupe, rezultati su najvii za oblast u, i oko Tokija smanjujui se za manje od 20% za ostali deo zemlje, dok je najvea proporcija Kansai ispitanika nominovala Kansai oblast (u zapadnom Japnanu, u okolini Osake) i njenu okolinu, preko zapadne obale.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuOstavljajui po strani Ryukyuan dijalekte iz prefekture Okinava, osnovna kategorizacija dijalekata je u istonom Japanu, zapadnom Japanu i Kjuu, iako Kjuu moe biti pripojen zapadnom Japanu (Shibutani 1990:196).


Jezik i drutvo u JapanuDijalekti variraju u leksikim pojmovima (ukljuujui, naravno, nazive specifinih predmeta za tu odreenu oblast, kao to su lokalna hrana i pia): primer ovakve upotrebe moe biti bikki umesto standardnog kaeru za abu u Miyagi dijalektu i ango za istu stvar u dijalektu Chikura iz prefekture Chiba.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuVerbalne fleksije e se takoe razlikovati: u dijalektu iz Osake, na primer, mahen se koristi umesto masen u negativnoj fleksiji, dok se u Nagoji janyaa zamenjuje se de wa arimasen za nije a u Fukuoki n se koristi umesto nai za negativne glagole, npr. taben za nemoj da jede, to bi u standardnom japanskom jeziku bilo tabenai.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuPartikule takoe variraju: u Miyagi dijalektu, -ccha se dodaje za isticanje (yo u standardnom jeziku) dok je u dijalektu Nagoya produeno y ispunjava istu namenu.


Jezik i drutvo u JapanuDijalekti su pretrpeli period represije u toku prve polovine XX veka dok je za to vreme novonastali standardni jezik irio u tampi i na dravnoj televiziji.


Jezik i drutvo u JapanuDeca koja su govorila dijalektom u koli esto su bila kanjavana i ismejavana kako bi se smanjila upotreba dijalekta (mada su se uenici posle nastave po podne vraali kuama gde se govorio dijalekat).


Jezik i drutvo u JapanuKako je vreme prolazilo, i kako je sve vie dece bilo obrazovano na standardnom jeziku, oni sami su postajali roditelji koji su mogli da govore standard, tako je polako nestajao jaz izmeu dijalekta i standardnog jezika ali nikada nije potpuno nestao.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuU Smernicama Ministarstva prosvete za uenje kokugo, iz 1947 i 1951. godine, jasno stoji da treba izbegavati izraze na dijalektu u korist tanih oblika, tj. standardnog japanskog jezika.


Jezik i drutvo u JapanuNaroit pritisak bio je na ruralne oblasti gde su ljudi morali da idu van svojih oblasti da bi nali posao ali nisu mogli da ga dobiju ako ne govore standardni jezik (Carroll 2001:183-184). Ova re se koristi da oznai japanski jezik koji koriste japanci.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuKako emo videti u Poglavlju 5, postojei nacionalni nastavni plan i program smernica za kokugo, koji je izdat 1998. godine, predvia da aci u poslednjim godinama osnovne kole razlikuju dijalekat i standard, to se verovatno primenjuje u smislu lokalnog dijalekta u oblasti u kojoj se nalazi kola.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuZa uenike u srednjim kolama podrazumeva se da imaju razvijeno razumevanje razliitih uloga standarda i dijalekata u sociolingvistikim uslovima.


Jezik i drutvo u JapanuTo predstavlja kompletnu promenu od prethodne zabrane dijalekata, iako uprkos sve pozitivnijim komentarima za dijalekte u smernicama nastavnih planova, akcenat je na veinom na toleranciji pre nego na aktivnoj promociji dijalekata (Carroll 2001:186).Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuIzjave o smernicama Nacionalnog jezikog vea 1990-tih godina zahtevale su nov pristup loklanim dijalektima, verovatno kao odgovor na politiku regionalizma koje je objavljivano od kraja 1980-tih godina.


Jezik i drutvo u JapanuU izvetaju iz 1995. godine, na primer, gde je preformulisana centralnost kytsgo za potrebe komunikacije u celom Japanu, naglaava se da dijalekti treba da budu vrednovani kao vaan element u globalnoj slici bogatog i lepog nacionalnog jezika, uvajui ivost ljudi i kultura u lokalnim oblastima (Kokugo Shingikai 1995:432).Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuDok ovo moe da izgleda kao odobravanje u smeru kulturne i lingvistike razliitosti, moramo da zapamtimo da je kulturna razliitost ovde vrsto locirana u granicama samog japanskog jezika.


Jezik i drutvo u JapanuKako emo videti u Poglavlju 2, manjinski jezici u Japanu nailaze na sasvim drugaiju situaciju.



Uticaji iz drugih jezika


Jezik i drutvo u JapanuNi jedan jezik ne postoji u vakumu. Svi jezici su pod uticajem razliitog stepena od strane drugih jezika sa kojima su u kontaktu. Treba samo da pomislimo na broj iroko rasprostranjenih amerikanizama ili rei i izraza iz neengleskih jezika u dananjoj Australiji da bismo ovo videli na delu.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u Japanu. Bilo ko, ko je izovrni govornik engleskog jezika (ili u tom smislu, francuski, nemaki, panski i drugi jezici) ak i bez prethodnog predznanja i kontaka sa Japanom znae ta znai sushi, ili zahvaljujui hit filmu Toma Kruza ta znai samuraj.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuDva osnovna lingvistika uticaja na japanski dolaze iz kineskog i engleskog jezika (pogledati Loveday 1996.). Oko 60% dananjeg vokabulara japanskog jezika, ili makar onaj deo koji se moe nai u renicima, nastao je od pozajmljenih rei iz drugih jezika.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuOko 6% vokabulara je iz zapadnih jezika, ali ogromna veina dolazi iz kineskog (Backhouse 1993:74,76). Kango, kinesko-japanske rei, reflektuju dugu istoriju jezika i kulturnih kontakata izmeu Kine i Japana od V veka (pogledati Twine 1991). Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuVeina Japanaca te rei ne vidi kao pozajmljenice jer su se kroz vekove toliko utopile u japanski jezik da ne izgledaju kao strane.


Jezik i drutvo u Japanuak i one rei koje su posebno kreirane u periodu Meii (1868-1912) korienjem kineskih karaktera (shinkango, ili nove kinesko-japanske rei) kako bi se predstavili novi pojmovi kao kenri (prava) ili da bi se opisali novi predmeti (denwa, telefon) odavno su usvojene kao japanske.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuCentar diskusije o pozajmljenicama oslanja se na drugu kategoriju, gairaigo (strane pozajmljenice) koje dolaze iz zapadnih jezika, prevashodno iz engleskog jezika.


Jezik i drutvo u JapanuDok se u Backhouse-ovom japanskom leksikonu nalazi oko 6% gairaigo, Honna (1995:45) smatra da je taj procenat 10% standardnog renika. Moe nam biti oproteno ako smatramo da je taj procenat ak i vei, dok posmatramo asopise, oglase/reklame, robne kue, prodavnice sa fabrikim cenama koje koriste pozajmljenice.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuSavremeni japanski jezik bukvalno je preplavljen prekomernim brojem pozajmljenica koje uglavnom dolaze iz engleskog u razliitim formama (Suzuki 1991:99).


Jezik i drutvo u Japanuirenje kompjuterske tehnike dovelo je do poplave novih termina iz engleskog, npr. mausu (mi), fuairu (fajl) i kurikku (klik). Obavezno uenje engleskog jezika u kolama takoe doprinosi faktoru nadmoi engleskih pozajmljenica.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuNa isti nain kao to se i australijska tampa ponaa prema povremenim miljenjima o uticaju amerikanizama na australijski engleski, tako i japanske novine sa vremena na vreme objavljuju pisma italaca u kojima se oplakuje populanrost gairaigo u japanskom jeziku, naroito meu mladim ljudima.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuProblem je ispitivan i na naunom nivou takoe: Nacionalno jeziko vee je upozorilo na praksu korienja stranih rei tamo gde postoje japanske rei, naroito u zvaninim dravnim dokumentima gde italac takvog dokumenta nije upoznat sa pozajmljenicama i mogu dovesti do zabune (Kokugo Shingiaki 1995:437).Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuMinistarstvo zdravlja i socijalne pomoi pokualo je da ovaj problem rei zamenom pozajmljenica japanskim ekvivalentima u programima medicinske nege za starije ljude, koji su verovatno najslabije upoznati sa pozajmljenicama, problem je bio nai odgovarajue japanske ekvivalente i zbog toga je inicijativa odloena (Honna 1995:46).Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuAgencija za kulturnu zatitu je 1995. godine, zajedno sa Ministarstvom obrazovanja, sprovela istraivanje koje je pokazalo da veina ispitanika nije primetila preteranu upotrebu pozajmljenica, to se moe objasniti poveanom internacionalizacijom japanskog drutva od 1980-tih godina.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuU istraivanju ipak nalazimo nekoliko onih koji se plae da upotreba pozajmljenica umesto japanskih rei moe dovesti do gubitka potovanja nacionalnog jezika, a moe dovesti i do zaboravljanja tradicije.


Jezik i drutvo u JapanuMeugeneracijska komunikacija moe postati problem jer veina pripadnika mlade generacije voli da koristi strane rei u svojoj komunikaciji.


Jezik i drutvo u JapanuNacionalni jeziki savet je objavio da je upotreba pozajmljenica u odreenom obliku nezamenljiva, zahvaljujui napretku internacionalizacije i razvoju novih tehnologija, ali da treba zauzeti oprezan pristup u optoj komunikaciji gde nerazumevanje moe dovesti do prekida komunikacije (Kokugo Shingikai 1995:449-450).Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuPreimenovano u Ministarstvo za obrazovanje, kulturu, sport, nauku i tehnologiju 2001. godine.


Jezik i drutvo u JapanuPremijer Koizumi je zauzeo jo pouzdaniji pristup, u Nacionalnom institutu za japanski jezik 2002. godine formirana je komisija, na njegov zahtev, kako bi se pronali predlozi za usporavanje korienja pozajmljenica.


Jezik i drutvo u JapanuNa osnovu opsenih istraivanja, komisija je sastavila tri liste gairaigo koji se ne mogu razumeti u potpunosti sa predloenim japanskim ekvivalentima koji se mogu koristiti umesto pozajmljenica.


Jezik i drutvo u JapanuAnarisuto (analitiar), moe, na primer, biti zamenjen sa bunsekika, konsensasu (konsenzus) sa gi, i shinkutanku (istraivaki centar) sa seisaku kenky kikan. Japan nije jedina nacija koja je usvojila ovaj stav, po tom pitanju najvie se istiu Francuska i Rusija.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuDravna Duma je u Rusiji odobrila nacrt zakona 2003. godine kojim se brani ruski jezik od stranih uticaja i predlau se kazne za upotrebu izvedenica iz stranog jezika ako postoji adekvatna re na ruskom jeziku.


Jezik i drutvo u JapanuMeutim, kako oni koji su pripremili nacrt zakona nisu mogli da se uzdre od upotrebe rei koje su hteli da izbace, to je dovelo do ivopisnih komentara u tampi. Gornji dom je odloio diskusiju o predlozima na neodreeno vreme, a predsednik Putin, za razliku od Koizumija, ne pokuava da rei taj problem ni na jedan nain.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuTrend za preteranom upotrebom, meutim, nastavlja se u mlaoj populaciji koja na taj nain formira sliku o sebi i svom linom idnetitetu.


Jezik i drutvo u JapanuVeoma esto, pozajmljenica se koristi iako postoji savreno odgovarajua re na japanskom jeziku, iz raznih razloga od eufemizma pa do kreiranja linog statusa - i u uverenju da korienje stranih pozajmljenica daje sofisticiranu sliku, na primer, biggu-na umesto kii za veliki.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuVeza izmeu postranjivanja (ili bolje reeno, poznavanja neeg stranog) i konstrukcije kosmopolitskog linog identiteta dokumentovana je u svim kulturama, a Japan nije izuzetak.


Jezik i drutvo u Japanuiva konverzacija ili tekst sa gairaigo moe se smatrati da odreuje korisnika kao nekog u znanju, sofisticiranog i kosmopolitskog, kao i to da se fraze iz francuskog (i latinskog pre toga) pojavljuju u konverzaciji na engleskom u odreenim krugovima iz istog razloga: pokazati obrazovanje i istai sofisticiranost govornika.Prof. dr Ljiljana Markovi

Jezik i drutvo u JapanuU Japanu, uz ove ozbiljne razloge, pozajmljenice se koriste iz iste zabave, u jezikoj igri.


Documents

1 Jezik i Drustvo u Japanu