1. ПОЈАМ И ПРЕДМЕТПОРОДИЧНОГ ПРАВА

• Породично право се уобичајено посматра усвоја два вида: породично право као грана(део) позитивног права и породично правокао део правне науке.

• Правни систем се састоји од безброј правнихнорми којима се уређују различитидруштвени односи.

• Породично право представља скуп правнихнорми којима се регулише породица и односиизмеђу чланова породице.

• Нормама породичног права регулишу сеодноси који настају поводом формирањапородице, њеног трајања и, евентуално,престанка постојања.

• Ови односи се заснивају на вези мушкарца ижене, с једне стране, и рађању и облицимасродства, с друге стране.

• Овим, првенствено природним везама, праводаје форму и одређује њихов обим исадржину.

• Породично право је и посебна научнадисциплина. Она се бави систематизовањемправних норми, њиховим уопштавањем игруписањем у правне институте, изналажењем заједничких начела икритичким разматрањем и промишљањемнових и бољих решења.

• Бави се и нормама породичног права изпрошлости и предлаже нова решења забудућност.

• Предмет интересовања је и упоредно право.

• Предмет породичног права су породичноправниодноси у којима се обезбеђују животне потребечланова једне породице.

• Субјекти породичних односа, имају различитположај и улогу (супружник, родитељ, дете, сродник, усвојитељ, усвојеник). Једно исто физичко лице можеимати током живота различите положаје. Оно можепостати субјект породичног односа самим рођењем(нпр. права детета у односу на родитеље), док се удругим случајевима захтева одређен узраст илиспособност (нпр. за закључење брака или усвојење).

• Породични односи су првенствено личнеприроде - тичу се права и дужности личнеприроде између супружника, родитеља идеце, сродника.

• У мањем обиму, предмет регулисања су иимовински односи (обавеза издржавања, одговорност за потребе брачне заједнице, итд).

• Само неки типични имовински односи спадајуу породично право.

2. ПОДЕЛА ПОРОДИЧНОГПРАВА

• Најчешћа подела, према начину заснивања породичногодноса, је на: брачно, родитељско и старатељско право.

1. Брачно право уређује питања склапања, дејства и престанкабрака. У последње време, овде спадају и питања везана заванбрачну заједницу.

2. Родитељско право уређује правне односе између родитељаи њихове деце, рођене у браку или ван брака, или усвојене. Ту су и питања која дотичу правила утврђивања порекладетета и права деце, као и односе између осталих сродника.

3. Старатељско право уређује питања заштите неких лица којанису у стању да се старају о себи и самостално штите својаправа и интересе – деца без родитељског старања ипунолетна лица која су неспособна за расуђивање.

• Друга подела породичног права је на лично и имовинско. • Лична права су она која за свог титулара не представљају

никакву материјалну вредност (обавеза вођења заједницеживота, обавезе родитеља према деци у вези васпитања иобразовања, право на поштовање приватног живота).

• Имовинска права имају новчану садржину и представљају засвога титулара економску вредност. Ова права су у промету, јерих титулар може пренети на друга лица.

• Према некима (Гамс), лични односи чине предмет породичногправа у ужем смислу речи.

• Имовински односи чине предмет породичног права али у ширемсмислу (породично имовинско право).

• Имовински породични односи представљају спону која још увекспаја породично и грађанско право.

• Друге поделе:• Породично право у ужем смислу речи –регулише само унутрашње односе члановапородице, док породично право у ширемсмислу регулише и односе породице идруштвеног окружења.

• У оквиру материјалног породичног праваналазе се одредбе које се баве садржиномпородичних односа, а процесно породичноправо чине одредбе о парничном, ванпарничном, извршном и управномпоступку у породичним односима.

3. МЕСТО ПОРОДИЧНОГ ПРАВАУ ПРАВНОМ СИСТЕМУ

• Аргументи за издвајање породичног права од грађанског• Породично право регулише претежно личне односе, а

грађанско право имовинске. Имовински односи између члановапородице су непрометљиви, за разлику од имовинских односаграђанског права.

• Когентни (принудни) карактер норми породичног права –односи у грађанском праву су уређени претежно диспозитивнимнормама, односно странке својом вољом регулишу међусобнеодносе. Само ако то не учине примениће се правило из правненорме. Ипак, у последње време све је више могућности да севољом, уговорно, уреди и садржина породичних односа, личнихи имовинских.

• Разлика је и у природи санкције. Извршавањепородичноправних обавеза не може се обезбедити непосредно, директном санкцијом, као у случају грађанског права. Санкцијаје посредна, примерена посебном карактеру ових односазаснованих на осећањима љубави, наклоности, пријатељства.

4. ОСНОВНА НАЧЕЛАПОРОДИЧНОГ ПРАВА

• 1. Начело једнакости и равноправности упородичним односима – односи се не само наравноправност мушкарца и жене већ и деце, безобзира на порекло и без обзира на то да лиродитељи врше или не врше родитељска права.

• Наше раније породично право се заснивало нанеравноправности и неједнакости. Еволуција обичајаи морала, промена друштвених вредности, одразилису се нарочито на породичне односе.

• Ово начело доприноси елиминацији свих остатакадискриминације по било ком основу, који супоследица задржаних патријархалних обичаја иморала.

• 2. Начело посебне заштите породице –произлази из Устава (чл. 66), Породичногзакона (чл. 2 ст. 1), и других извора. Посебнузаштиту ужива породица, а не брак, каонекада – заштиту ужива свака породица, безобзира на основ настанка.

• Посебна заштита породице остварује сенарочито у судском и управном поступку, алии кроз активност других органа: органстаратељства, брачна и породичнасаветовалишта итд.

• 3. Начело посебне заштите деце – Према Уставу, сви грађани су правно једнаки, али деца због свогузраста и упућености на помоћ других морајууживати посебну, додатну помоћ и заштиту.

• У ситуацији када заштита породице није довољнаили када сасвим изостане, држава је обавезна дапреко надлежних органа пружи деци посебну заштиту(дужност суда да се о интересима деце стара послужбеној дужности, на пример)

• Посебна заштита деце обезбеђује се и намеђународном плану преко докумената УН илирегионалних извора. Нарочит значај има Конвенцијао правима детета, чији је основни садржај уткан упородично законодавство Републике Србије.

5. НЕПОСРЕДНИ (ДИРЕКТНИ) ИЗВОРИ ПОРОДИЧНОГ ПРАВА

• Основни непосредни извори – регулишупревасходно породичне односе

• Допунски непосредни извори примарнорегулишу неке друге друштвене односе.

• Уставни принципи који се односе напородично право:

1.Принцип посебне заштите мајке, самохраногродитеља и детета (чл. 66. ст. 1 Устава)

2.Принцип равноправности деце рођене изванбрака са децом рођеном у браку (чл.64 ст. 4).

3.Принцип слободног родитељства (чл. 63). Према ставу 2 истог члана, држава треба даподстиче родитеље на рађање, пре свегамерама популационе политике, како би сеостварила политика рађања што већег бројажељене деце.

• Од 1. јула 2005. године примењује се новиПородични закон (ПЗС).

• Коренита реформа била је неопходна из следећихразлога:

1. Породични живот се променио појавом великог бројанових непотпуних породица, чиме је доведен упитање модел “нуклеарне породице”.

2. Еволуција биологије и медицине – на нов начин сепоставља питање утврђивања порекла детета.

3. Прихватањем Европске конвенције за заштитуљудских права и основиних слобода и Конвенције оправима детета наше право се морало прилагодитињиховим захтевима и стандардима.

• Допунски извори породичног права су онизакони који регулишу неке друге друштвенеодносе али и допуњују основни извор или сузначајни за остваривање и заштиту некихпосебних права чланова породице.

• Закони који регулишу материју личног имена, матичне књиге, основне својинскоправнеодносе, облигационе односе, наследнеодносе, социјалну заштиту, услове и поступакпрекида трудноће, ванпарнични поступак, парнични поступак, извршни поступак, управни поступак.

6. МЕЂУНАРОДНИ ИЗВОРИПОРОДИЧНОГ ПРАВА

• Акти међународног права постају извори права уколико их јератификовао законодавни орган, и након ступања на снагу.

• 1948. године УН су усвојиле Универзалну декларацију оправима човека у којој се штити и право пунолетнихмушкараца и жена да без икаквих ограничења у погледу pace, држављанства или вероисповести, закључују брак и заснивајупородицу (чл.16).

• Касније су усвојени и Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима и Међународни пакт ограђанским и политичким правима, који углавном понављајуодредбе о браку и породици које су већ постојале уДекларацији, али сада са обавезујућим дејством за државе којесу их ратификовале.

• Поред ових докумената, од стране Генералне скупштине УН, усвојени су и други документи значајни за породично право:

• Конвенција о заштити материнства, • Конвенција о остваривању алиментационих захтева у

иностранству, • Конвенција о држављанству удатих жена, • Конвенција о пристанку на брак, о минималној доби за брак и за

регистрацију брака, • Конвенција о елиминисању свих облика дискриминације жена. • Конвенција за заштиту људских права и основних слобода која

је усвојена 1950. године у Риму. За породично право нарочитозначајни су члан 8 (право на поштовање приватног и породичногживота) и у извесној мери чл. 12 (право на брак и заснивањепородице).

• Конвенција о правима детета из 1989. године, детету признаје правни статус који обухватапосебна права.

• Породични закон Србије многе одредбе изове Конвенције готово је дословно преузео, што и није било потребно, ако се зна да сеКонвенција може примењивати и непосредноод стране наших судова, без обзира да ли суодредбе међународног права унете у домаћезаконодавство.

9. ПОСРЕДНИ ИЗВОРИПОРОДИЧНОГ ПРАВА

• Судска пракса није формални извор права код нас. У Уставу је изричито речено да судови суде “наоснову Устава, закона и других општих аката”

• Ипак, тумачење закона од стране судова није самоправнотехнички посао, већ очигледно има и својустваралачку димензију – функција није самопопуњавање правних празнина, већ судска праксапостаје весник будућих промена закона.

• Динамика живота је таква да се многе ствари не могупредвидети, или одредба бива брзо превазиђена, тако да судска пракса мора бити коректив правнихправила.

• Врховни суд Републике Србије пратии уочава проблеме који се могу јавити упримени закона пред судовима уРепублици, настојећи да уједначипраксу.

• Уједначавање се врши путемутврђивања начелних правних ставоваи мишљења, који формално нисуобавезни за ниже судове.

• Виши судови – одлучују по редовним иванредним правним лековима о одлукаманижих судова. Они износе примедбе исхватања у погледу правне ствари која јебила предмет разматрања.

• Нижи судови, по правилу, следе ставове којесу заузели виши судови, избегавајући ризикда им одлука буде укинута или преиначена, тако да они фактички за њих постају извориправа.

• Судска пракса нарочити значај има код тумачењазаконских одредби које у себи садрже тзв. правнестандарде – правна правила, чија садржина није унапредодређена, већ је одређује судија, узимајући у обзир конкретнеоколности сваког случаја.

• Породично право обилује правним стандардима које судовиморају конкретизовати и прилагодити сваком случају приликомдоношења појединачне норме.

• Тако судови одлучују када постоји “озбиљан и трајанпоремећај” брачних односа код развода брака, када постоје“оправдани разлози” за склапање брака малолетника, или штаће се сматрати за “трајнију заједницу живота” код ванбрачнезаједнице, а шта “очигледна неправда” код одбијања захтеваза издржавање.

• Обичај – друштвена норма која настаједуготрајним понављањем једног истогпонашања, тако да се ствара свест кодприпадника заједнице о обавезности таквогпонашања.

• Обичајно правило код нас може бити самопосредан (супсидијаран) извор породичногправа, а никако формалан извор.

• У садашњем породичном законодавствуСрбије нема ни једне одредбе која биупућивала на примену обичаја.

• Правна наука проучава и анализира везе измеђупојединих правних норми, формулише правна начелаи закључке и даје предлоге de lege ferenda заусавршавање права и правног система.

• Она није извор породичног права, будући дамишљења изнета од стране појединих теоретичаранемају обавезујућу снагу (за разлику од римскогправа - ius publice respondendi).

• Међутим, правна наука има велики утицај назаконодавство и судску праксу. Теоријски ставовиизнети поводом неког правног питања често бивајупреточени у правно правило.

10. ПОЈАМ ПОРОДИЦЕ• Дефиниције породице – У законодавствукојим се регулишу породични односи ретке судефиниције породице.

• Породични закон Србије не садржидефиницију.

• Породични закон Ц.Горе наводи да јепородица “животна заједница родитеља, дјеце и других сродника који у смислу овогазакона имају међусобна права и обавезе, каои друга основна заједница живота у којој сењегују и подижу дјеца.”(чл. 2).

• Беговић породицу означава као “круг, групу сродникакоји имају међусобна права и обавезе”.

• Нешто шира дефиниција истиче брак и сродство, каооснове породице - “скуп (заједница) лица везанихбраком и сродством (крвним, тазбинским, поусвојењу), или животна заједница родитеља, деце иближих сродника" (Поповић).

• Још свеобухватнија дефиниција породице, поредоснова на којима почива, истиче и постојање права идужности између њених чланова - “круг лица везанихбраком (или ванбрачном заједницом) и сродством, између којих постоје законом утврђена права иобавезе, чије непоштовање повлачи за собомодређене правне санкције" (Младеновић).

• Међутим, породица може постојати и безбрака.

• Правним признањем ванбрачних заједница, ионе постају основи заснивања породице, папостоје брачна и ванбрачна породица.

• Данас, породица може постојати и без бракаи без ванбрачне заједнице. Све је вишеједнородитељских (монопаренталних) породица састављених од једног родитеља идеце, рођене или усвојене.

• С обзиром на речено прихватљива је следећадефиниција породице:

• “Породица је животна заједница лица везанихбраком или ванбрачном заједницом и сродством, илисамо сродством (крвним или грађанским), која имајумеђусобна права и обавезе” (Комар – Кораћ).

• Постојање животне заједнице и сродства су дваконститутивна елемента породице која сенаглашавају и у свим одлукама Суда у Стразбуру, који утврђује постојање или непостојање повреде“права на породични живот” из члана 8. Конвенцијеза заштиту људских права и основних слобода.

• Поред овога, између чланова породице постојеразличита, законом предвиђена права и обавезе.

11. ВРСТЕ И ФУНКЦИЈЕПОРОДИЦЕ

• Постоје различите типологије породицезависно од критеријума који се користи.

• Према природи односа мушкарца и жене, породица се дели на: брачну и ванбрачну. Собзиром на правну изједначеност брачне иванбрачне заједнице, ова подела немапрактичан значај.

• Друга подела се заснива на ширини сродникакоји живе у породици. Према овомкритеријуму она се дели на велику, нуклеарну и једнородитељску породицу.

1. Велика породица обухвата све сроднике, потомке једногзаједничког претка (и побочне сроднике).

• Некада је била преовлађујући тип (породична задруга). У њој јеживело неколико генерација, заједно привређујући на истомимању.

• Под утицајем промењених друштвених и економских односа, она се распала. Опстала је само у неким руралним крајевима, мада се може рећи да поново настаје и у градским срединамапод утицајем тешке економске ситуације (недостатак станова, запослења, итд), или као последица економског интересањених чланова.

• Наше породично законодавство води рачуна о овомерегулишући, пре свега, имовинске односе чланова породичнезаједнице (чл.195 ПЗС), али и неке личне односе измеђучланова породицe.

2.Нуклеарна породица обухвата самородитеље и њихову децу, најчешће самомалолетну или и пунолетну коју родитељииздржавају (искључени су побочни сродници)

• Ово је данас преовлађујући тип породице. • Иако Породични закон не дефинишепородицу, очигледно је да приликомрегулисања односа унутар породицезаконодавац има у виду, пре свега, овај типпородице.

3. Једнородитељска (монопарентална) породицасастављена је од једног родитеља и детета (деце).

• Ове породице су увек постојале – најчешће сунастајале смрћу једног партнера или разводом, алиих је данас све више.

• Повећава се број развода, као и број жена које живесаме са децом зато што тако хоће, користећи се, између осталог, и техником вештачке оплодње.

• У пракси постоје различити облици – неудата(неожењен) родитељ, родитељ фактички одвојен одсвог партнера, разведен(а), удовица (удовац), итд.

• Функције породице – Породица је, историјски посматрано, ималаразличите функције. Она их јеиспуњавала са мањим или већимуспехом, зависно од различитихоколности.

• Сталне и незаменљиве функцијепородице су:

1. Економска – Када је већинастановништва живела одпољопривреде, породица је билаосновна производна јединица. Иданас, са успоном приватногпредузетништва, ова функцијапородице поново добија на значају.

• Породица је и потрошачка јединица, премда је ова њена функција смањена.

2. Социјална функција се испољава крозсоцијализацију, учење и преношење правилапонашања и вредности са генерације на генерацију.

• Испољава се и као функција заштите – пре свега наекономском, али и на физичком плану.

• Изменила се будући да је породица добила двеконкурентске институције: школу и телевизију.

• Упркос томе, породица остаје миље у коме се вршиосновна социјализација, а када је у питању заштита, породица остаје оаза мира и спокоја њених чланова.

3.Репродуктивна функција – Породица јебила и остала незаменљив миље за рађањеи подизање деце. Иако савремени паровиимају све мање деце, и без обзира што сумнога од деца зачета ван брака, овафункција неоспорно постоји и данас.

• Остваривањем ове врло важне функцијеомогућава се обнављање становништва иопстанак људске врсте.

12. ПОЈАМ И ВРСТЕ СРОДСТВА

• Сродство је однос између два или више лицазаснован рађањем (природним) и правним путем.

• Врло сложена друштвена и правна појава, безобзира на начин настанка (разлике у погледу правноги фактичког, стварног и нормативног).

• Оно је увек друштвени однос. И крвно сродство, каоприродна веза, мора се друштвено потврдити, иначенема никакав правни значај. С друге стране, постојање правног односа сродства између сродникапо крви не значи увек и да су та лица природно, покрви везана.

• У праву се сродство дефинише као правомпризната веза између два или више лица измеђукојих постоје одређена права и обавезе.

• Врсте сродства – подела се врши с обзиром наоснов из којег потиче.

• Ако је тај основ природна чињеница – рађање, тадаје то крвно сродство.

• Ако је основ постојања правни акт, говоримо осродству по усвојењу.

• Закључењем брака настаје тазбинско сродство.• Православно црквено право познаје и духовносродство (кумство), које настаје чином крштења. Забрана закључења брака између кума и кумчетаналази се још код Јустинијана, а ово се сродствонекад сматрало за важнијим од крвног.

13. КРВНО СРОДСТВО(УТВРЂИВАЊЕ, РАЧУНАЊЕ И ЗНАЧАЈ)

• Крвно сродство је веза која постојиизмеђу лица за које је утврђено, премаважећим правним правилима, дапроистичу једно од другог, или дапроистичу од заједничког претка.

• Природна веза јер се заснива рађањем.• Има и правни значај, али само онда акоправо за њега везује одређене правнепоследице.

• Утврђивање – Низ сродника по крви којипроистичу један од другог чине једнузамишљену праву линију (linea recta).

• Права линија може бити усходна, ако сепосматра од једног лица ка његовим прецима(син, отац, деда, прадеда).

• Ова линија може бити и нисходна – низсродника од родоначелника ка потомцима(родитељи, деца, унуци, праунуци).

• Ако низ сродника не проистиче један од другог, већ одзаједничког претка (родоначелника), онда су то крвни сроднициу побочној линији (linеа colateralis) – браћа од стричева везанасу крвном везом преко бабе и деде, очевих родитеља, каонајближих заједничких предака.

• Побочно сродство може бити пунородно, ако побочни сродниципотичу од истог оца и мајке, или истог деде и бабе.

• Може бити и полуродно ако су им преци заједнички само саједне стране (имају истог оца а не и мајку, или исту баку, али неи деду итд) - полубраћа и полусестре.

• Крвно сродство се може и у правој и у побочној линијиутврђивати према мајчиној или очевој лози. Тако мајчину лозучине син, мајка, родитељи мајке итд., а очеву лозу чине син, отац, родитељи оца итд.

• Израчунавање – У оквиру линија, близина илиудаљеност сродства се мери (израчунава) степенима.

• Наше позитивно право усвојило је римски системизрачунавања крвног сродства, по принципу: Totgradus, quot generationes (колико рођења, толикостепени) – степен се рачуна према броју рођења којаделе два лица. Свако рођење означава један степен.

• Израчунавање крвног сродства у правој линији јеврло једноставно – броје се рођења. Нпр. отац и синсу сродници у првом степену јер их дели једнорођење – рођење сина; деда и унук у другом степену, дели их рођење дединог сина (оца) и унука.

• У побочној линији важи исти принципизрачунавања. Израчунава се број рођењакоји дели сваког сродника од заједничкогпретка.

• Најближи заједнички преци брата и сестре суродитељи. Од њих их деле њихова дварођења и они су у другом степену побочнелиније. Слична је ситуација са стрицем исиновцем (трећи степен) – један степенизмеђу стрица и заједничког претка (деде) идва степена између истог претка и синовца.

• Поред грађанског рачунања сродства постоји иканонско израчунавање, за које важи принцип: „Quogradu distant personae a stipite, eo distant inter se".

• Степен сродства једнак је броју рођења само саједне (дуже) стране од најближег заједничког претка.

• Ако су побочне линије једнаке, онда је свеједно укојој ће се рачунати близина сродства.

• Ако су линије неједнаке дужине, онда се рачуна бројрођења само са дуже стране – стриц и синовац су удругом степену побочне линије.

• Овакво рачунање не пружа реалну слику о близини иудаљености сродства – у истом степену сродстваналазе се стриц и синовац и деца рођене браће исестара (други степен побочне линије).

• Значај крвног сродства је велики – оно је најчешћа врстасродства на коме се заснива породица.

• Оно је извор многих права између сродника, а најважнија су:1. права родитеља према личности и имовини њихове деце;2. право најближих сродника да добију издржавање, у правој

линији и у побочној закључно са другим степеном пододређеним условима;

3. право да се тражи поништење брака најближих сродникау случају апсолутне ништавости;

4. право на настављање парнице за развод и поништај браканајближег сродника.

5. у наследном праву крвно сродство представља основ зазаконски наследни ред.

• Крвно сродство је и извор обавеза:1. обавеза издржавања најближих

сродника;2. обавезе родитеља које проистичу из

родитељског права (обавеза чувања, подизања, васпитања итд.);

3. обавезе деце према родитељима(помагања, издржавања);

• Крвно сродство изазива следеће сметње:1. сметња је за закључење брака;2. усвојеничка сметња између најближих сродника;3. полно општење најближих сродника је

санкционисано као кривично дело.4. Судија или судија поротник, јавни тужилац и вештак

не могу вршити своју дужност ако им је окривљени, његов бранилац, тужилац, оштећени, његов законскизаступник или пуномоћник сродник по крви у правојлинији.

5. Крвни сродници окривљеног у правој линији и упобочној закључно са трећим степеном ослобођенису дужности сведочења.

• Крвно сродство може створити иправа према трећем лицу:

1. Право да се тражи накнада штете услучају повреде од стране трећег лицана блиском сроднику, и

2. Право на пензију и друга права изсоцијалног осигурања везана за смртблиског сродника.

14. СРОДСТВО ПО УСВОЈЕЊУИ ТАЗБИНСКО СРОДСТВО

• Сродство по усвојењу (адоптивно, вештачко сродство) настаје правним актом.

• Однос врло сличан природном који постојиизмеђу родитеља и деце – усвојењеподражава (имитира) природу („adoptionaturam imitatur").

• У нашем праву су доскора постојале двеврсте усвојења: потпуно и непотпуно, па супостојале и две врсте сродства по усвојењу.

• Данас постоји само потпуно усвојење.

• Значај сродства по усвојењу – настајепородица по усвојењу – између адоптивнихсродника настају одређена права и обавезе.

• Брачна сметња у одређеним линијама истепенима.

• У наследном праву, као и у погледу права напензијско и инвалидско осигурање, праваздравствене заштите и сл, оно је употпуности изједначено са крвним сродством.

• Сродство по тазбини – настаје закључењем брака –правна, али и морална и друштвена веза.

• То је однос који постоји између једног супружника икрвних сродника другог супружника (не само крвних, већ и адоптивних).

• Наше право, за разлику од црквеног, не познајетазбинско сродство између сродника једногсупружника и сродника другог супружника(„пријатељство”).

• Основу тазбинског сродства представља брак(пуноважан или ништав), али не и ванбрачназаједница.

• Не престаје са престанком брака. Свој пуни правнизначај добија тек по његовом престанку.

• Израчунавање – принцип је исти као код крвног, пoлинијама и степенима.

• Квалитет и удаљеност крвног сродства у погледуједног супружника одређује квалитет и близинутазбинског сродства у погледу другог супружника.

• Један супружник се налази у истом степенутазбинског сродства са крвним сродницима свогсупружника у коме се тај супружник налази са њима укрвном сродству (мајка и кћи су у првом степенукрвног сродства, а ћеркин муж је са таштом такође упрвом степену, али тазбинског сродства).

• Значај – Данас, тазбинско сродство управој линији у првом степену имавелики правни значај.

• Оно има значај и када је у питањуоднос између сваког супружника и децедругог супружника из претходног брака.

• Између сродника по тазбиниуспостављају се права и обавезе, забране и ограничења.

• Брачна сметња.• Ствара алиментациону обавезу измеђуодређених тазбинских сродника.

• У кривичном поступку судија или судијапоротник не може вршити дужност ако му јеокривљени, његов бранилац, тужилац, оштећени, њихов законски заступник илипуномоћник, сродник по тазбини до другогстепена.

• Тазбински сродник је ослобођен дужностисведочења ако му је окривљени тазбинскисродник до другог степена.

• Према Закону о наслеђивању, брачни друговикрвних сродника до четвртог степена крвног сродстваса завештаоцем не могу бити завештајни сведоци, нити сачинити завештање по завештаочевомказивању у својству судије, односно овлашћеноглица, ако се завештање сачињава по правилимасудског завештања.

• Иако тазбинско сродство не престаје са престанкомбрака, нека његова дејства слабе, нарочито ако јебрак престао разводом – ово се нарочито односи наобавезу издржавања.