1-Opsti USLOVI VISOK

8/14/2019 1-Opsti USLOVI VISOK

1/27


2/27


3/27


4/27


5/27


6/27


7/27

Opti Opis Radova

9

Malterisanje vriti u dva sloja u ukupnoj debljini od 2 do 3 cm i to: prvi sloj od maltera sa grubim, otrimprosejanim peskom, a drugi, fini sloj sa finim peskom. Malter za drugi sloj mora biti prosejan kroz gusto sitoi nanosi se preko dobro osuenog prvog slojaRavna povrina podsloja dobija se upotrebom izravnavajue letve. Vlaan malter sa odgovarajuomgustinom prvo se nabacuje na zid, a nakon toga se ravna izravnavajuom letvom. Kada se prvi sloj malteradobro osui, zid se navlai i nabacuje se malter koji se izravnava velikom perdarskom glaalicom, uzkvaenje dok povrina ne postane ravna.

Sve betonske povrine koje se malteriu (livene ili zidane od blokova) bez obzira da li je to u dotinojpoziciji predrauna naglaeno ili ne, moraju se prethodno ohrapaviti po potrebi i obavezno isprskati retkimcementnim malterom, to je obuhvaeno jedininom cenom i ne plaa se posebno.

Povrine moraju biti nakvaene prema upotrebi da bi se ostvarila neophodna vlanost pre nanoenja prvogsloja maltera. Panju treba obratiti na beton visoke marke koji treba da bude posebno vlaan, pre nego tose vezni materijal nanese.

Na mestima gde je neophodan izravnavajui sloj, one biti izveden u malteru iste razmere kao i narednislojevi i nee prelaziti debljinu od 1,00cm u jednom nanosu.

Na mestima na kojima je to potrebno, rabic mrea bie uvrena galvaniziranimelinim spajalicama, sapoklopcima od 40mm i uvrena galvaniziranomelinom icom. Povrina mree treba da bude podpravim uglom prema draima. Sve mora biti postavljeno tako da omoguava nesmetano malterisanje.

Povrine posle malterisanja moraju da budu ravne i glatke bez talasa, udubljenja i ispupenja. Ivice morajubiti malo zaobljene - oborene i prave, a uglovi na spoju zidova i zidova i plafona otri i pravi.

Cement i kre treba da budu uskladiteni u suvom i da budu upotrebljavani naizmenino premaisporukama. Pesak treba da bude uskladiten posebno, u saglasnosti sa tipom, navrstoj i suvoj podlozi izatien od svakog zaga ivanja.

Zidarski radovi se ne smeju izvoditi na temperaturama ispod 3C, osim u sluaju da postoji odobrenjenadzornog organa da se rad nastavi uz odreene mere zatite, da bi se osigurala minimalna temperaturaod 4C dok ne doe do ovravanja maltera.

Za ostali na in izrade, obraun izvrenih radova i plaanje vae u svemu opti uslovi za izvoenjegraevinskih i graevinsko-zanatskih radova, opti opis za zidarske radove i vaee prosene norme ugraevinarstvu.

Obraun se vri po m2 stvarno omalterisanih povrina po odbitku otvora, a u skladu sa prosenimnormama u graevinarstvu. Cenom je obuhvaeno i postavljanje i skidanje potrebnih skela, zatim krpljenjeliceva instalacija,ienje prozora, vrata, pregrada i dr. poto se ovi radovi nee posebno platiti.

Otvori do 3,00m2 se ne odbijaju i njihove paletne se ne obraunavaju.Otvori veli ine od 3,00m2 do 5,00m2 odbijaju se, a njihove paletne se ne obraunavaju posebno. Ako supaletne vee od 20cm, viak preko 20cm obraunava se po m2, a otvori se odbijaju kao to je navedeno.

04-00 ARMIRAKI RADOVI (GN 400)

ELIK ZA ARMIRANJE

Za armiranje konstrukcija i elemenata od betona koristi se:

- glatka armatura (GA) od mekog betonskogelika- rebrasta armatura (RA) od visokovrednog prirodno tvrdogelika- mreasta armatura hladno vuene i orebrene ice (MAG i MAR) i- Bi armatura (BiA)

Osim ovihelika, mogu se koristiti i drugi oblici i vrsteelika ako se ispitivanjem prethodno dokae da oniispunjavaju uslove predviene propisima i da se njihovom upotrebom obezbeuje sigurnost i trajnostkonstrukcija i elemenata od betona.


8/27

Opti Opis Radova

10

Glatka armatura (GA) izrauje se od mekog betonskogelika kvaliteta 240/360, rebrasta armatura (RA) odvisokovrednog prirodno tvrdogelika kvaliteta 400/500, a zavarene armaturne mree od hladno vueneice izrauju se od glatkogelika (MAG 500/560).Zavarene armaturne mree sastoje se od pravih, meusobno upravno zavarenih ica. Oznaka mree,prenici i rastojanja ica, tolerancije i drugo, utvreni su jugoslovneskim standardom JUS U.M1.091.

Prijanjanje betona ielika odreuje se na gredicama izloenim savijanju na na in utvren propisom o

jugoslovenskom standardu JUS U.M1.090.ice ili ipke koje se nastavljaju zavarivanjem ne smeju na mestu vara imati loija mehanika svojstva odsvojstava propisanih za odgovarajuu vrstu elika. Podesnost elika utvrena je jugoslovenskimstandardom JUS C.K6.020. Zavarivanje nosive armature obavlja se u armirakom pogonu, radionici ili nagradilitu. Zavarivanje gorionikom i kovanjem je zabranjeno. Radi osiguranja projektovanog poloaja u tokuugra ivanja betona, armatura sebrsto vezuje potrebnim brojem graninika i podmetaa odgovarajuegtipa.Prilikom transporta i uskladitenjaelika ne sme do i do mehanikih oteenja, lomova na mestuzavarivanja i prljavtine koja moe smanjiti adheziju, kao i do gubitka oznaka i smanjenja preseka zbogkorozije.

Transport i uskladitenje prefabrikovanih armaturnih sklopova i mrea treba obaviti tako da se porednavedenog izbegnu deformacije i nedoputena razmicanja ipki i armatura.Armatura se savija u hladnom stanju i nastavlja na nain oderen projektom konstrukcije. Pre postavljanjaarmatura se mora o istiti od prljavtine, masnoe, ljuski korozije i sl.

Ako se armatura postavlja na tle, predvia se izravnavajui sloj betona, debljine najmanje 5cm.

Armatura ne sme doi u kontakt sa pocinkovanimelinim elementima.

Pre poetka betoniranja mora se zapisniki utvrditi da li montirana armatura zadovoljava u pogledu:- prenika, broja ipki i geometrijski ugraene armature predviene projektom konstrukcije- uvrenja armature u oplati- mehanikih karajteristika: granica razvlaenja i granica kidanja

Armatura se ispravlja, see i savija runo ili mainskim putem. Pod runim putem podrazumeva se seenjepokretnim ili stabilnim makazama i drugim alatom, savijanje na armirakom stolu runim alatom.Pod mainskim putem podrazumeva se ispravljanje granikom na elektrini pogon i runa montaa.

Armatura svakog elementa sa uzengijama mora biti potpuno vezana. Isto to je obavezno i za serklae.

Pod postavljanjem i vezivanjem podrazumeva se nametanje podmetaa i privremeno povezivanjearmature za oplatu, nametanje i vezivanje armature prema nacrtu.U cenu ulazi prenos armature od deponije do armirakog stola, kao i od armirakog stola do deponije zatransport (spakovana i obeleena armatura). Prenos armature uraunat je od deponije na gradilitu dodizalice za vertikalni transport kao i prenos do mesta ugra ivanja. Armatura spremna za ugraivanje morabiti ista, bez re i prljavtine.Svi ovi radovi ulaze u cenu ugraenog kilograma armature i nee se posebno napla ivati.

05-00 BETONSKI RADOVI (GN 400)

Svi betonski i armirano-betonski radovi moraju se izvesti u svemu prema "Pravilniku o tehnikimnormativima za beton i armirani beton" - "Sl. list SFRJ" br.11/87 od 23.02.1987. godine, kao i "Pravilniku otehnikim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmikim podru jima" "Sl. list SFRJ"Br.31/81.Svi radovi se moraju izvesti prema odobrenim crteima, konstrukcitvnim detaljima, statikom proraunu itehnikom opisu, solidno i struno sa odgovarajuom kvalifikovanom i strunom radnom snagom i podstrunim nadzorom.

MATERIJALI

Sav upotrebljeni materijal za izvoenje betonskih i armirano betonskih radova mora odgovarati tehnikimuslovima i jugoslovenskim standardima.


9/27

Opti Opis Radova

11

1. Agregat (granulat)

Za spravljanje betona upotrebiti agregat koji ispunjava uslove kvaliteta prema propisima o jugoslovenskimstandardima JUS B.B3.100 i JUS B.B2.010.ljunak za spravljanje betona mora biti reni, sasvimist od gline i mulja, a granuliran prema propisima zapredvienu marku betona.

2. CementZa spravljanje betona upotrebljava se cement koji ispunjava uslove kvaliteta utvrene propisima o jugoslovenskim standardima JUS BC1.009, JUS B.C1.011, JUS B.C1.013 i JUS B.C1.014.

Standardna konzistencija, poetak i kraj vezivanja i stalnost zapremine cementa ispituje se prema propisuo jugoslovenskom standardu JUS B. C8. 023.Uzorci cementa se ispituju prilikom svake dnevne isporuke cementa iste klase ili vrste ili ako je cement

odleao vie od tri meseca.

Jedno ispitivanje moe se obaviti na najvie 250 t dopremljenog, odnosno upotrebljenog cementa.Pri ispitivanju cementa proizvoa mora da odvoji poseban uzorak cementa i da ga prema propisu o jugoslovenskom standardu JUS B. C1. 012.,uva est meseci , s tim da se u projektu konstrukcije moepredvidetiuvanje uzorka cementa do primopredaje objekta.

Cement upotrebljen za ove radove na zgradi mora biti potpuno sve i doneen na gradilite u originalnimvreama. Cement na gradilitu trebauvati na na in i pod uslovima koji ne utiu nepovoljno na njegovkvalitet - u prostorijama dobro zatienim od vode i vlage, prema uputstvima i propisima za beton i armiranibetonCement se uva posebno, po vrstama i upotrebljava se za spravljanje betona prema redosledu prijema nagradilitu. Ne sme se upotrebiti cement koji je na gradilitu uskladiten due od tri meseca, ako prethodnimispitivanjem nije utvreno da u pogledu kvalitetaodgovara propisanim uslovima.

3. Voda

Za spravljanje betona upotrebljava se voda koja ispunjava uslove utvrene propisom o jugoslovenskomstandardu JUS U.M1.058.Koliina upotrebljene vode mora biti u saglasnosti sa propisanim odnosom voda cement u samojmeavini, dovoljna, ali ne vea nego to je potrebno da se proizvede gust beton , odgovaraju i za rad, kojimoe biti liven i sabijen bez tekoa oko armature i u uglovima, bez segregacije ili gubitka vode po povrini.

4. Dodaci betonu

Za spravljanje betona upotrebljavaju se dodaci betonu koji ispunjavaju uslove kvaliteta prema propisima o jugoslovenskom standardu JUS U.M1.035.

Pre spravljanja betona sa upotrebom dodatka betonu mora se proveriti da li dodatak betonu odgovaraprojektovanoj betonskoj meavini, prema propisu o jugoslovenskom standardu JUS U.M1.037.

5. Beton

Kvalitet betona odreen je projektom konstrukcije, na osnovu tehnikih uslova za izvoenje betonskihradova, kao i uslova za tu konstrukciju i elemente u toku eksploatacije.

U projektnoj dokumentaciji mora biti naznaena klasa betona (za datu konstrukciju ili element) kojaobuhvata ili samo marku betona (MB) ili marku betona (MB) i druga svojstva betona prema propisima.

vrstoa betona pri pritisku ispituje se prema propisima o jugoslovenskim standardima JUS U.M1.005 iJUS U.M1.020, na kockama ivice 20 cm koje suuvane u vodi ili u najmanje 95%-noj relativnoj vlazi, pritemperaturi 20 +/- 3 oC. Knjige ovih testovauvaju se na gradilitu i u njima se identifikuju svi testovi saodgovaraju im delovima radova.

Za konstrukcije i elemente od betona upotrebljavaju se marke betona (MB) 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40, 45,50, 55, 60.

Za armirani beton ne sme se upotrebiti marka betona nia od MB 15.


10/27

Opti Opis Radova

12

Svojstva koja mora imati beton u posebnim uslovima sredine ispituje se i ocenjuje prema slede impropisima o jugoslovenskim standardima:

- vodonepropustljivost - prema JUS U.M1.015.- otpornost na habanje - prema JUS B.B8.015.- otpornost na mraz - prema JUS U.M1.016.

- otpornost na mraz i soli - prema JUS U.M1.055.vrstoa betona pri pritisku moe se ispitati i na probnim telima drugih dimenzija i oblika koja se razlikujuod kocke ivica 20 cm, i ona se preraunava prema propisima.

Betoni se svrstavaju u dve kategorije:

- betoni prve kategorije (B.1) mogu se spravljati bez prethodnih ispitivanja, s tim to se mora upotrebitikoliina cementa prema propisima. Betoni prve kategorije (B.1) smeju biti MB 10,15,20 i 25 i mogu seugra ivati samo na gradilitu na kome se spravljaju,

- betoni druge kategorije (B.2) su MB 30 i vie, kao i betoni sa posebnim svojstvima i transportovani betonisvih marki. Betoni druge kategorije (B.2) spravljaju se na osnovu prethodnih ispitivanja a u skladu sapropisima.

Konzistencija betona moe se meriti pomou:

- Vebe-aparata, prema standardu JUSU.M8.054;- sleganja, prema standardu JUSU.M8.050;- rasprostiranja, prema standardu JUSU.M8.052;- sleganja vibriranjem, prema standarduJUSU.M8.056.

Konzistencija betona odabira se tako da se raspoloivim sredstvima za ugra ivanje omoguava dobrozbijanje betona, to lake ugraivanje bez pojave segregacije i dobra zavrna obrada povrine.

Usvojeni sastav betona moe se menjati samo na osnovu statistiki obraenih podataka kontrolnihispitivanja betona.

Proizvoa mora kontrolisati svaku vrstu betona kategorije B.2 proizvedenog u fabrici betonaijaproizvodnja zadovoljava uslove utvrene u propisima o jugoslovenskim standardima JUS U.M1.050,JUSU.M1.051 i JUS U.M1.052.

Sastojke betona ispituje proizvoa . Granulometrijski sastav agregata betona ispituje se najmanje jedanputnedeljno prema propisu o jugoslovenskom standardu JUS B.B8.029.

Sadraj prainastih i glinovitihestica agregata betona ispituje se najmanje jedanput nedeljno, premapropisu o jugoslovenskom standardu JUS B.B8.036.

Vlanost agregata betona ispituje se najmanje jedanput nedeljno i prilikom svake uo ljive promene, premapropisu o jugoslovenskom standardu JUS B.B8.035.

Dodaci betonu ispituju se prema propisu o jugoslovenskom standardu JUS U.M1.037 za svaku saruprilikom dopremanja dodataka betonu na gradilite ili ako je vreme odleavanja dodataka betonu nagradilitu due od est meseci.

U proizvodnji betona kategorije B.2 proizvoa ispitujevrstou pri pritisku na uzorku koji se uzima zasvaku vrstu betona, i to svaki dan kad se beton proizvodi ili na svakih 50 m3 proizvedenog betona, odnosnona svakih 75 meavina, s tim da se uzima sluaj koji daje vei broj uzoraka.

Rezultati ispitivanjavrstoe pri pritisku betona ocenjuju se prema propisu o jugoslovenskom standarduJUS U.M1.051.

Ispitivanje vodonepropustljivosti, otpornosti na dejstvo mraza, habanje i otpornosti na tetne uticaje sredineproizvoa obavlja na na in odreen projektom betona i prema odgovaraju im propisima o jugoslovenskimstandardima.


11/27

Opti Opis Radova

13

Ocena postignute marke betona (MB) vri se po partijama a u skladu sa programom kontrole i propisima.

IZVO ENJE BETONSKIH RADOVA

Izvoa konstrukcija i elemenata od betona i armiranog betona mora voditi propisanu dokumentaciju kojomdokazuje kvalitet materijala i izvoenja radova, kao i drugu dokumentaciju predvienu projektom.

Betonski radovi se izvode prema projektu konstrukcije i projektu betona.Projekat betona se izrauje pre poetka izvoenja betonskih radova i mora sadrati sve priloge koji supredvieni u propisima:- sastav betonskih meavina, koli ine i tehnike uslove za projektovane klase betona- plan betoniranja, organizaciju i opremu- nain transporta i ugraivanje betonske meavine- nain negovanja ugraenog betona- program kontrolnih ispitivanja sastojaka betona- program kontrole betona, uzimanja uzoraka i ispitivanja betonske meavine i betona po partijama- plan montae elemenata, projekat skele, za sloene konstrukcije i elemente od betona i armiranog

betona, ako nije dat u projektu konstrukcije, kao i projekat oplate za specijalne vrste oplate

Projekat betona ne izrauje se za individualnu izgradnju prizemnih zgrada, baraka, upa i slinih objekata.

1. Betonski pogoni

Za proizvodnju betona kategorije B.2 koriste se ureaji koji ispunjavaju uslove utvrene propisom o jugoslovenskom standardu JUS U.M1.050.

Transport agregata, deponovanje,uvanje i upotreba vrie se u svemu prema propisima.

Svaka poiljka cementa mora imati sve potrebne podatke o cementu koji se trae prema propisima.

Cement se na gradilituuva kako je to propisano. Dodaci betonu moraju biti uskladiteni prema uputstvuproizvoaa.

2. Organizacija, oprema i projekti za izvoenje betonskih radova na gradilitu moraju biti usklaeni saprojektom konstrukcije i projektom betona.

Betoniranje moe poeti po pregledu podloge, skela, oplate i armature.

3. Skele i oplate

Skele i oplate moraju biti tako konstruisane i izvedene da mogu preuzeti optereenja i uticaje koji nastaju utoku izvoenja radova, bez tetnih sleganja i deformacija i osigurati tanost predvienu projektomkonstrukcije.

Nadvienja skela i oplate, izrada oplate, demontaa oplate, kvalitet i sve ostalo vezano za oplatu mora bitiizvedeno u skladu sa propisima.

Oplata i podupira i za sve betonske i armirano betonske radove ne plaaju se posebno, ve suobuhvaeni cenom betona. Sva oplata za betonske radove mora biti tano i precizno izraena premanacrtima i detaljima. Ispravnost horizontalnog i vertikalnog poloaja oplate, kao i osovine stubova morajubiti proverene i instrumentima od strane izvoaa.

Podupirae treba dati u dovoljnom broju, tako da je izraena oplata sposobna da podnese teret od betonabez sleganja, ili izvijanja u ma kom pravcu. Ukruenje podupiraa treba izvriti u oba pravca. Unutranjastrana oplate mora biti ravno izraena. Ne smeju se za jednu povrinu upotrebiti daske razliite debljine.Oplata mora biti tako postavljena da se moe lako i bez potresa skidati. Podupira i se ne smeju postavljatidirektno na teren, ili meuspratnu konstrukciju, ve se ispod njih moraju postaviti talpe od 5 cm debljine.Oplata za delove armirano betonskih konstrukcija koji ostaju vidni, mora biti orendisana, a povrine betonakoje su oteene moraju biti zakrpljene i paokirane.Drvena graa upotrebljena za oplatu mora odgovaratipostoje im tehnikim propisima za drvene konstrukcije, a dimenzije statikom proraunu. Potrebna skelaza betonske grede ne plaa se posebno, ve je uraunata u cenu betona. Krojenje oplate i podupiraa kao iizradu skela mora vriti struno i iskusno lice.


12/27

Opti Opis Radova

14

Pre poetka ugra ivanja betona treba proveriti dimenzije skele i oplate i kvalitet njihove izrade.

4. Armatura

Prilikom transporta i uskladitenjaelika ne sme do i do mehanikih oteenja, lomova na mestuzavarivanja i prljavstine koja moe smanjiti adheziju, kao i do gubitka oznaka i smanjenja preseka zbog

korozije.Armatura se savija u hladnom stanju i nastavlja na nain odreen projektom konstrukcije.

Pre postavljanja, armatura se mora o istiti od prljavtine, masnoa, ljuski korozije i slinog.

Pre poetka betoniranja armataura se mora pregledati i zapisniki konstatovati da zadovoljava sve usloveprema propisima.

Armaturu koja je uprljana betonom, cementnim malterom i slino, potrebno je pre betoniranja oistiti.

5. Ugraivanje betona

Beton se ugrauje prema projektu betona. Ako se betoniranje prekida zbog nepredvienih prilika, moraju sepreduzeti mere da takav prekid ugra ivanja betona ne utie tetno na nosivost i ostala svojstvakonstrukcije, odnosno elementa.

Beton se mora transportovati i ubacivati u oplatu na na in i pod uslovima koji spreavaju segregacijubetona, promene u sastavu i svojstvima betona.

6. Negovanje ugraenog betona

Naro itu panju treba posvetiti nezi izbetoniranih elemenata da bi se postigao odgovaraju i kvalitet ismanjili negativni uticaji skupljanja betona.

Neposredno posle betoniranja, beton se mora zatititi od:- prebrzog isuivanja- brze izmene toplote izmeu betona i vazduha- padavina i tekue vode- visokih i niskih temperatura- vibracija koje mogu promeniti unutranju strukturu i prionljivost betona i armature, kao i drugih

mehanikih oteenja u vreme vezivanja i poetnog ovravanjaBeton se posle ugraivanja mora zatititit da bi se osigurala zadovoljavajua hidratacija na njegovojpovrini i izbegla oteenja zbog ranog i brzog skupljanja. Ako projektom betona nije druga ije odreeno,negovanje betona mora trajati najmanje sedam dana ili ne manje od vremena koje je potrebno da betonpostigne 60% od predviene marke betona.

Ako se beton greje u zimskim uslovima, elektrinom energijom ili toplim vazduhom treba ga obezbediti odnaglog gubljenja vlage.

Skidanje oplate moe se izvriti samo po odobrenju odgovornog lica.

ZAVRNA OCENA KVALITETA BETONA U KONSTRUKCIJI

Za beton kategorije B.2 mora se dati zavrna ocena kvaliteta betona a u skladu sa propisima.

Na osnovu zavrne ocene kvaliteta betona u konstrukciji dokazuje se sigurnost i trajnost konstrukcije ili setrai naknadni dokaz kvaliteta betona.

OBRAUN RADOVA

Obraun izvrenih radova vri se prema jedinicama mera kako je to naznaeno u svakoj poziciji predmera ipredrauna radova.

Izrada, montaa i demontaa oplate, podupiranje i sve potrebne skele (osim fasadne) nee se posebnoobraunavati i plaati jer su obuhvaeni cenom gotovog betonskog elementa.


13/27

Opti Opis Radova

15

U sluaju izmene statikog rauna radi jaeg ili slabijeg terena no to je predvieno, izvoa je duanizvesti fundiranje u svemu po naknadnom statikom proraunu, ali obraunae se stvarno izvrenakubatura po pogodbenim cenama u datim pozicijama bez ikakvih prava na reklamacije. U sluajukonstruktivnih promena ili izmena, izvoa je duan takoe sve izvesti prema naknadnom statikom raunui detaljima, a bez prava na promenu cena, ve se plaa prema izvrenim koli inama i pogodbenim cenama,izuzev ako za takav rad ne postoji taka u predraunu.

06-00 TESARSKI RADOVI (GN 601)

OPTI OPIS

Sve tesarske radove treba da izvode kvalifikovani i struni radnici, jer i neznatne greke na izradi skele,oplate i krovne konstrukcije mogu dovesti do neeljenih posledica.

Upotrebljena rezana graa mora odgovarati jugoslovenskim standardima, i to jelova po JUS D.C1.040. Zatesanu etinarsku grau obavezan je JUS D.B7.020.

Kvalitet grae moe se podvrgnuti ispitivanju kako to propisuju standardi JUS D.A1.048 i JUSD.A1.052.Trokove ispitivanja i proba plaa izvoa ako su rezultati negativni, pod uslovom da se to neodredi drugaije u opisu radova.

Grau na gradilitu treba obezbediti od vlage. Graa mora biti rezana u svemu prema dimenzijama izprojekta.

Svi tesarski radovi moraju biti izvedeni struno i kvalitetno a u svemu prema statikom proraunu i detaljnimcrteima.

Krovna konstrukcija mora biti izvedena tano prema projektovanom paduije povrine moraju biti potpunoravne u svim pravcima tako da se obezbedi pravilno naleganje krovnog pokrivaa.

07-00 MONTANI GIPSARSKI RADOVI

Radovi na izradi sputenih plafona i lakih pregrada moraju se izvesti struno i kvalitetno.

MATERIJAL

Materijali koji se upotrebljavaju za ove radove moraju odgovarati zahtevima jugoslovenskih standarda.

Materijali koji nisu obuhvaeni jugoslovenskim standardima moraju posedovati ateste o kvalitetu.

IZVO ENJE

Radovi se moraju izvesti u skladu sa standardima i tehnikim uslovima, a u svemu prema projektu, upustvimaprojektanta i opisima iz predrauna radova.

OBRAUN I MERENJE KOLIINA

Obraun se vri prema jedinicama mera iz predrauna radova sa merenjem stvarno izvrenih radova.

08-00 KROVOPOKRIVAKI RADOVI (GN 361)

OPTI OPIS

Kod izvoenja radova strogo se pridravati postoje ih propisa za ovu vrstu radova, kao i uputstvaproizvoaa materijala.

Sav materijal za pokrivanje krovova mora biti prvoklasnog kvaliteta i mora ispunjavati uslove propisane jugoslovenskim standardima za ovu vrstu radova.

Podloga za pokrivanje mora biti propisno i kvalitetno izraena, tako da krovni pokriva nalee celom svojompovrinom bez gibanja.


14/27

Opti Opis Radova

16

Naro itu panju posvetiti raznim prodorima kroz krovni pokriva (dimnjaci, ventilacije i dr.), kao i napolaganje pokrivaa pored uvala, grbina, prolaza i drugih mesta na kojima bi moglo doi do pogrenogpostavljanja pokrivaa.

Krovopokrivaki radovi se moraju bezuslovno izvesti struno i kvalitetno.

U cenu za jedinicu mere pokrivakih radova ulazi sav materijal, rad, alat, spoljni i unutranji transport, skele,

zarade, dabine i svi ostali trokovi.Obraun se vri po m2 stvarno pokrivene povrine.

09-00 FASADERSKI RADOVI (GN 421)

Fasaderski radovi se moraju izvesti struno i kvalitetno a u svemu prema tehnikom opisu, predmeru ipredraunu radova i dogovoru sa projektantom a u skladu sa optim opisom za zidarske radove i tehnikimuslovima za izvoenje fasaderskih radova (JUS U.F2.010).

Materijali za obradu fasada moraju odgovarati odredbama odnosnih jugoslovenskih standarda i tehnikihuslova.Materijali za koje ne postoje jugoslovenski standardi moraju imati atest o kvalitetu za namenu za koju sekoriste.

Materijali se mogu ugra ivati i primenjivati samo na onim povrinama za koje su prema svojim fiziko-hemijskim i mehanikim osobinama i namenjeni.

10-00 KERAMI ARSKI RADOVI (GN 501)

Keramiarski radovi se moraju izvesti struno, kvalitetno i precizno a u svemu prema tehnikim uslovima zaizvoenje keramiarskih radova (JUS U.F2.011).

Materijal

Keramike ploice koje se dopremaju i ugrauju na objekat moraju biti nove (neupotrebljavane), i morajuodgovarati postoje im jugoslovenskim standardima, ako u opisu radova nije druga ije predvieno.

U koliko za odreene ploice ne postoji jugoslovenski standard, one moraju ispunjavati sledee uslove:

- ivice moraju biti otre, paralelne, prave i neoteene,- plo ice ne smeju sadrati rastvorljive soli i ostale tetne sastojke,- povrina mora biti bez zareza i mehuria,- donja povrina mora biti tako obraena da je pogodna za ugradnju,- boja mora biti ujednaena,- plo ice ne smeju prekora iti granicu upijanja vode po povrini koja je predviena jugoslovenskim

standardom za odgovarajuu vrstu,- prilikom izbora ploica nuno je pre svega voditi rauna, pored estetskih zahteva da ploice po svojim

fizikim, hemijskim i mehanikim osobinama odgovaraju namenjenim povrinama (da se ne bidogodilo da se zbog iskljuivo estetskih razloga zidne ploice ugrade na pod, unutarnje na spoljnepovrine ili obine podne plo ice na pod sa visokomfrekvencijom saobraaja itd.)

1. Plo ice za oblaganje podova

1.1. Neglaziranepodne plo ice - moraju zadovoljavati uslove propisane u standardima: JUS B.D1.310,JUSB.D1.320, JUS B.D1.335, JUS B.D1.332.

1.2. Glazirane podne ploice moraju zadovoljavati uslove slede ih standarda:JUS B.D1.305, JUS B.D1.306, JUS B.D1.405, JUS B. D8.052.

2. Plo ice za oblaganje zidova

Mogu biti glazirane i neglazirane i moraju zadovoljavati uslove slede ih standarda: JUS B.D1.300, JUSB.D1.301, JUS B.D8.450, JUS B.D8.052 kao i JUS B.D1.335, JUS B.D1.334, JUS B.D8.332, JUSB.D8.050.


15/27

Opti Opis Radova

17

3. Keramike plo ice - za vanjsku upotrebu moraju posedovati ateste o postojanosti na atmosferske uticajei postojanost na temperaturne promene.

Za Oblaganje fasada upotrebljava se i neglazirani iglazirani reljefni mozaik.

4. Vezivni materijal

4.1. Cementni malterCementni malter mora biti spravljen od meavine cementa, peska i vode a po potrebi i sa dodatkomnekog sredstva za ubrzavanje vezivanja ili za plastificiranje.

Zapreminski odnos cementa i peska je u zavisnosti od namene i kree se od 1:3 za enterijere ieksterijere do 1:2 za mozaik.

4.1.1. Cement mora odgovarati odredbama standarda JUS.B.C1.010 do 015.

4.1.2. Sredstva za ubrzavanje vezivanja maltera ili betona, plastifikatori i sl. ne smeju izazvati nikakvetetne posledice.

4.1.3. Pesak mora biti pran, granulometrijskog sastava prema nameni.

4.1.4. Voda ne sme da sadri sastojke koji bi tetno delovali na podlogu, keramike plo ice i masu zazaptivanje.

4.2. Lepkovi (lepila)

Za lepljenje keramikih ploica mogu se upotrebiti samo oni lepkovi koji su od strane proizvoaadeklarisani za odreenu vrstu radova

5. Zaptivni materijal

Zaptivni materijali su materijali koji se upotrebljavaju za zatvaranje spojnica izmeukeramikihplo ica, za zatvaranje dilatacionih razdelnica izmeu ogranienih veliina poploavanja,kao i spojeva poploavanja zida sa podom ili tavanicom.

Mogu se upotrebiti samo zaptivni materijali koji ispunjavaju traene uslove sa ugraivanjem premauputstvu proizvoaa.

6. Izvoenje

Pre nego se pristupi oblaganju keramikim ploicama mora se proveriti ispravnost i kvalitet podlogapreko kojih se vri oblaganje.

Pri oblaganju u unutranjosti objekta, keramiarski radovi se izvode tek poto su prostorijeomalterisane, postavljeni ramovi za stolariju i sprovedena i ispitana instalacija, ako to nije drugaijepredvieno u opisu radova. Oblaganje zidnih povrina treba izvesti potpuno ravno i vertikalno, beztalasa, ispupenja i udubljenja, sa jednolinim i dovoljno irokim spojnicama.

Zavrni radovi, kao i prelomi, ispadi i istureni uglovi oblau se zaobljenim (jednorubnim, dvorubnimploicama ili ploicama sa "oborenim" ivicama.

Oblaganje podnih povrina izvodi se horizontalno, bez talasa, izbo ina, sa ravnim povrinama ili podpotrebnim nagibom, sa jednolinim i dovoljno irokim spojnicama.

Po zavrenom oblaganju, spojnice treba obraditi odgovarajuim zaptivnim materijalom. Na mestimaprodora instalacionih cevi i dna reetki, ploice moraju biti precizno ukrojene i postavljene.

U cilju zatite izvedenih radova, nuno je spreiti svaki saobraaj i kretanje ljudi u roku od 3 dana pozavretku oblaganja. Do momenta korienja, radi zatite povrina, pod treba posuti strugotinom.

7. Merenje i obraun koli ina


16/27

Opti Opis Radova

18

Obraun se vri po m2 ili m1 izvrenog oblaganja sa merenjem prema stvarno izvrenim radovima.

Opti opis:Ovi opti uslovi su sastavni deo opisa po pojedinim pozicijama radova i odnose se na oblaganje zidova ipodova svim vrstama keramikih ploica u unutranjosti objekta i izvan njega. Keramiarski radovi morajubiti izvedeni kvalitetno, sa odgovarajuom kvalifikovanom radnom snagom, a u skladu sa vae imstandardima i tehnikim propisima za izvoenje ove vrste radova.

Sav materijal koji se ugrauje u objekat mora biti nov - neupotrebljavan, osim ako pojedina

nim opisomradova nije predvieno druga ije, i mora da odgovara postoje im JU standardima za kvalitet i dimenzije.

Ukoliko odreene ploice nisu po standardu, za iste se mora pribaviti atest nadlene ustanove, kojim semoraju potvrditi sledee karakteristike:

- da su ivice otre, prave, paralelne i neoteene- da plo ice ne sadre nikakve rastvorljive soli ili druge tetne sastojke- da im je vidna povrina bez zareza i mehuria- da im je boja ujednaena- da im je upijanje vode u granicama predvienim standardom za odgovarajuu vrstu plo ica

VEZIVNI MATERIJALIVezivni materijal - cementni malteri i lepak moraju po kvalitetu da odgovaraju propisanim standardima i daposeduju ateste.Cementni malter i lepak moraju biti naneti u normativima propisanoj ili prospektom deklarisanoj debljini takda obezbeuju potpuno i trajno prijanjanje keramike za podlogu, i ne smeju promeniti niti otetiti podlogu.Lepak za lepljenje keramikih ploica mora biti deklarisan za odreenu vrstu radova i atestiran u ovlaenojustanovi. vrstoa na smicanje za zidove mora biti min. 3 kp/cm2. Proizvoa mora dati detaljna uputstvaza primenu lepila, kao i za potrebne predradnje kojih se izvoa mora striktno pridravati.Voda mora biti ista, ne sme da sadri nikakve sastojke koji bi tetno delovali na podlogu, keramikeplo ice ili masu za zaptivanje.Za odreivanje irine spojnica izmeu keramikih plo ica upotrebiti PVC krstie koji se pre fugovanjamoraju obavezno izvaditi.

PRIPREMA PODLOGEPre poetka radova obezbediti da podloga bude pripremljena za prihvatanje vezivnog sredstva i obloge odkeramikih plo ica.Kod oblaganja zidova plo icama u cementnom malteru betonske zidove prethodno orapaviti pikovanjem i

isprskati cementnim mlekom, a kod zidova od opeke zidne spojnice izdubiti i povrine isprskati retkimcementnim malterom od prosejanog ljunka granulacije do 4 mm, razmere 1:1.Kod oblaganja zidova plo icama na lepku obezbediti da podloga od cementnog maltera bude neoteena,dovoljno ravna za prihvatanje vezivnog materijala, ista, oribana blagim rastvorom deterdenta da bi seuklonile sve ne istoe, dobro isprana istom vodom i suva.Oblaganje zidova i podova u unutranjosti objekta zapoeti nakon to su prostorije omalterisane,postavljeni ramovi za stolarijui bravariju, a sve vrste instalacija sprovedene i ispitane.Oblaganje zidnih povrina izvesti potpuno ravno i vertikalno, bez talasa, sa spojnicama min. 2mm irine.Horizontalne spojnice pratiti po celom obimu prostorije, a vertikalne izvesti pod visak. Sve ivice takoemoraju biti vertikalne.Oblaganje zidova u sanitarnimvorovima vrie se u cementnom malteru, ukoliko pojedinanom pozicijomnije predvieno druga ije.Oblaganje zidova u kuhinji vrie se odgovaraju im lepkom preko omalterisane ili betonske podloge.Poploavanje podnih povrina izvesti ravno, bez talasa i grabina, sa potpuno ravnim povrinama, ili u

nagibu na mestima gde je to projektom predvieno. U cilju zatite podova zabranjen je svaki saobra

aj ikretanje ljudi u trajanju od najmanje tri dana od momenta zavretka poploavanja.

Zidove i podove, nakon zavrenog polaganja ploica, fugovati belim cementom ako predraunom nijeodreeno drugaije. Izvoa je duan da izvedene radoveuva od oteenja do predaje investitoru, kao ida sva eventualno nastala oteenja otkloni o svom troku. Pod oteenjem smatrae se svaka naprsla,izgrebana ili okrznuta ploica.Pre poetka radova izvoa je obavezan da projektantu i nadzornom organu dostavi uzorke materijala kojise ugrauju, i njihove ateste na saglasnost.

OBRAUN RADOVAObraun se vri po m2 za ivedene povrine zida ili poda, odnosno po m1 za sokle. Stepenita seobraunavaju po m2 obloene povrine ili po m1, priemu se mora nazna iti razvijena irinaela i gazita.


17/27

Opti Opis Radova

19

Prozorski otvori veliine do 0,5 m2 se ne odbijaju, a oblaganje paletni i banaka se ne obraunavaposebno. Takoe, obrada i ukrajanje plo ica oko prodora ili otvora u zidovima ili podovima se neobraunava posebno, ve ulaze u jedininu cenu oblaganja zidova, odnosno podova.Jedininom cenom obuhvaen je sav rad, spoljanji i unutranji transport, i isporuka potrebnog veznog,ugradbenog i pomonog materijala, davanje uzoraka i atesta, manje popravke podloge, potrebna pokretnaskela, alati, zatita izvedenih radova od oteenja do predaje naru iocu, ienje, i sve ostale zakonskedabine.

11-00 KAMENOREZAKI RADOVI

Oblaganje podova i zidova kamenim ploama se radi u svemu prema JUS-u F.7.010. Kamen mora bitiotporan na mehanike udare, habanje itd. Svojstva kamena u odnosu na razne uticaje dokazuje se atestomkoji je propisan u JUS-u B.B3.200 taka 6. Dimenzije i oblik kamenih ploa moraju biti u skladu saodredbama JUS.B.B3.200.

Malter koji se koristi za postavaljanje mermernih ploa se pravi od meavine cementa i peska. U sluajupotrebe dodaje se hidratisani kre .

Granit je u klasi Bianco Cristal, a mermer u klasi Carrare ili Beli venac.

Cement mora da odgovara odredbama JUS B.C1.010, 011 i 015. Hidratisan kre mora odgovaratiodredbama JUS.B.C1.020.

Pesak mora biti pran priemu granulacija mora biti takva da najvee zrno ne bude vee od 6 mm. Voda,kojom se spravlja malter ne sme da ima sastojke koji bi tetno delovali na mermer.

Metalne kotve moraju nositi celu teinu mermerne ploe, bez obzira da li se zaliva malterom ili ne.

Kotve moraju biti izraene od materijala koji ne korodira.

Opti opis:Kamen upotrebljen za izradu mora biti potpuno zdrav, bez pukotina i riseva. Boja i vrsta kamena

mora biti po izboru projektanta.Obraene ploe moraju biti potpuno ravne i prave i po ivicama neiskrzane i sa neobijenim

uglovima. Sve kamene povrine predviene za politiranje moraju biti politirane do visokog sjaja i zatienegipsom do predaje zgrade kadae izvoa skinuti gips, dobro o istiti sve povrine i namazati magnezijumfluatom, pa ponovo uglaati i obrisati jelenskom koom.

Svi kamenorezaki radovi moraju biti izraeno struno i tano prema detaljnim crte ima, aobraunavae se prema stvarno izvedenim povrinama po m2 ili m1.

12-00 PODOPOLAGAKI RADOVI (GN 691)

Podopolagaki radovi se moraju izvesti struno i kvalitetno a u svemu prema tehnikim uslovima zaizvoenje radova pri polaganju podnih obloga (JUS U.F2.017) i tehnikim uslovima za izvoenjeparketarskih radova (JUS U.F2.016).

MATERIJAL

Svi materijali za izvoenje podopolagakih radova moraju biti kvalitetni i moraju ispunjavati uslove iz jugoslovenskih standarda.

1. Parket

1.1. Klasini parket mora biti u skladu sa JUS D.D5.020.

2. Podne obloge od PVC-a

2.1. Podne obloge od PVC-a bez obloge moraju biti u skladu sa JUS G.E5.022

2.2. Podne obloge od PVC-a sa podlogom - moraju biti u skladu sa JUS G.E5.021.

Ukoliko za neke od materijala za podopolagake radove ne postoje standardi, proizvoa je duan dauverenjem o kvalitetu potvrdi sledee karakteristike:


18/27

Opti Opis Radova

20

- dimenzije- dimenzionalnu stabilnost- postojanost prema svetlosti- nezapaljivost- klizavost- elektrinu provodljivost

- ujednaenost povrine

IZVO ENJE

Podloga za podne obloge mora biti kvalitetna i prilagoena za odgovarajuu vrstu podne obloge. Podlogamora biti tako izvedena da ispunjava sve uslove kvaliteta prema propisima. Temperatura vazduha uprostorijama u kojima se izvode podopolagaki radovi ne sme biti manja od +10 C, izuzev za vinil-azbestneploe gde vai JUS U.F3.060.

Sve podne obloge moraju se izvesti kvalitetno a u skladu sa standardima i tehnikim uslovima.

OBRAUN KOLIINA I MERENJE

Obraun koli ina se vri prema jedinicama mera naznaenim u predraunu radova sa merenjem stvarnoizvedenih radova.

Opti opis:Ovim optim opisom obuhvaeni su radovi na izradi podne obloge od klasinog parketa. Podne oblogemoraju biti kvalitetno i struno izvedene u svemu prema tehnikim propisima, normativima i standardima uprostorijama gde je to projektom predvieno.Ovi radovi se imaju izvesti sa odgovaraju im alatom i materijalima koji takoe odgovaraju tehnikimpropisima, normativima i standardima. U protivnom, izvoa je duan da ih ukloni sa gradilita.Izvoa je obavezan da pre poetka radova dostavi naruiocu uzorke parketa i ateste za sve materijalekoje ugrauje.Ugovaranje se vri po m2, a obraun se vri prema stvarno izvrenim koli inama, prema merama izprojekta.Pre poetka radova izvoa je duan da ispita kvalitet podloge i njenu podobnost za oblaganje parketom.Podloga mora bitivrsta,potuno horizontalna, bez pukotina i oteenja, suva, sa max. 3% vlage u momentuugra ivanja parketa, iista, bez mehanikih neistoa i masnoa.Oblaganje podova se vri lepljenjem obloge na pripremljenu podlogu odgovarajuim lepkom. Na podlogunaneti sloj lepila po celoj povrini ozubljenom lopaticom i parket da ice ili lamelne ploe dobro utisnuti ulepilo i postaviti jednu do druge. Pera moraju da uu u ljebove celom duinom i da se dobro veu.Pokrivne lajsne uvrstiti na svakih 300 mm razmaka, a na mestima sastava i na uglovima zasei ih poduglom od 45 stepeni.Hoblovanje parketa moe se izvesti posle potpunog vezivanja lepila, a kod lamel parketa tek nakon 24sata. Za hoblovanje upotrebiti brusni papir br. 120 - 150.Lakiranje parketa izvriti odmah nakon hoblovanja, uz prethodno pedantno uklanjanje praine sa poda.Lakiranje izvriti tako da se dobije potpuno glatka i ravnomerna povrina bez tragovaetki i povlaenja.Lakiranje izvriti u tri sloja nanoenjemetkom ili prskanjem, sa suenjem od min. 12asova izmeu dvalakiranja. Parket se moe koristiti po isteku 48asova od nanoenja treeg - zavrnog sloja laka.Procenat vlanosti parketa prilikom isporuke mora da bude u granicama dozvoljenim JU standardima. Lakza lakiranje parketa mora da titi gornju povrinu parketa od prljavtine, prodora vlage i drugih tetnihuticaja. Po izvrenom lakiranju ne sme se izmeniti izgled povrine i strukture parketa.Izmeu parketa i zida prilikom ugradnje parketa, ostaviti spojnicu irine 18 - 20 mm. Oko prodora cevicentralnog grejanja izvoa je duan da parket isto i pedantno ukroji tako da se prodor u pootpunostipokrije pokrivnom rozetom.Izvoa je duan da izvedene radove drugih izvoaa uva od oteenja prilikom izvoenja svojih radova.U protivnom, bie u obavezi da sva oteenja dovede u ispravno stanje o svom troku. Izvoa je duan dasvoje izvedene radoveuva od oteenja do predaje naru iocu.

13-00 STAKLOREZAI RADOVI (GN 681)

14-00 MOLERSKO-FARBARSKI RADOVI (GN 531)


19/27

Opti Opis Radova

21

Molersko-farbarski radovi se moraju izvesti struno i kvalitetno a u svemu prema tehnikim uslovima zaizvoenje molarskih radova (JUS U.F2.013) i tehnikim uslovima za izvoenje farbarskih radova (JUSU.F2.012).

MATERIJAL

Materijali koji se upotrebljavaju za izvoenje molerskofarbarskih radova moraju odgovarati zahtevima

jugoslovenskih standarda, kojima se utvruje njihov kvalitet.

Materijali koji nisu obuhvaeni jugoslovenskim standardima moraju imati uverenje o kvalitetu. Za ovematerijale izvoa je duan da podnese naru iocu uverenje o kvalitetu.

Materijali se mogu upotrebljavati i primenjivati samo na onim povrinama za koje su prema svojim fiziko-hemijskim i mehanikim osobinama i namenjeni.

Ako se u garantnom roku pojave bilo kakve promene na radovima zbog loeg kvaliteta, izvoa osvom troku otklanja nedostatke, ukoliko se pokae da su posledica nepravilne ugradnje materijala, a ako je dokazano da je upotrebljeni materijal nekvalitetan, tada odgovornost snosi proizvoa.

IZVO ENJE

Radovi se moraju izvesti struno i tehniki ispravno, sa svim predvienim predradnjama i zavrnimradovima.

Radovi se moraju obaviti standardno ukoliko u tehnikom opisu nije nita drugo utvreno ili naknadnougovoreno.

Gotovi, fabriki proizvedeni materijali moraju se upotrebiti prema uputstvu proizvoaa.

Premazi morajuvrsto da prijanjaju, da odaju ujednaenu povrinu, bez tragovaetke ili valjka. Boja morabiti ujednaenog intenziteta (bez mrlja). Pokrivni premazi moraju potpuno da pokrivaju podlogu.

Sve ostalo u vezi izvoenja mora se obaviti u skladu sa standardima i tehnikim uslovima.


Obraun se vri po 1 m2 povrine ili po komadu, sa merenjem stvarno izvrenih radova.

Opti opis:Sve pozicije molersko-farbarskih radova moraju biti izvedene struno i kvalitetno, sa materijalima koji usvemu odgovaraju tehnikim propisima, normativima i vae im standardima, i to u onim prostorijama gde jeto predvieno izvoakim projektom.Materijali se mogu ugra ivati i primenjivati samo na onim povrinama za koje su prema svojim fiziko-hemijskim i mehanikim osobinama i namenjeni. Materijali koji nisu obuhvaeni standardima moraju bitinajboljeg kvaliteta i za ove materijale izvoa je duan da dostavi ateste o izvrenom ispitivanju.Izvoa je obavezan da pre poetka radova dostavi naru iocu ateste za sve materijale koje ugrauje. Atestimoraju biti izdati od organizacija ovlaenih za ovu vrstu poslova i ne smeju biti stariji od jedne godine,raunajui od dana izdavanja atesta do dana poetka izvoenja radova na objektu. Gotovi, fabrikiproizvedeni materijali moraju se upotrebiti u svemu prema uputstvu proizvoaa.Obojene povrine moraju bitiiste, bez tragovaetki i valjaka. Boja i ton moraju biti potpuno ujednaenogintenziteta, bez mrlja. Boja mora da prekrije podlogu u potpunosti, svi zavreci obojenih povrina moraju bitiravni i pravilni, kao i sastavi sa vratima, prozorima i sl.Izvoa je obavezan da pre poetka radova dobro o isti podlogu od mehanikih ne istoa, praine imasnoe.Posne i emulzivne, odnosno fasadne, poludisperzivne, kao i lakovi, boje i zatita drveta, nesmeju se ljutiti i moraju biti otporne na otiranje ukoliko prema uputstvu proizvoaa posle roka zavezivanje mogu da se briu lakim trljanjem krpom.Disperzivne boje, uljni i bezuljni lakovi, uljane boje i mat uljane boje moraju biti postojani na pranje ukolikprema uputstvu proizvoaa posle roka za vezivanje mogu da se peru mekim sunerom i vodom, sa malimdodatkom (oko 1%) neutralnog sredstva za pranje, a da se voda pritom ne oboji.Obojene povrine morajubiti otporne na svetlost, uticaj temperature, razne hemijske i mehanike uticaje, kao i na atmosferilije.Uljane boje ne smeju da se mrekaju i da pucaju. Za sve vrste premaza upotrebiti boje sa pigmentimaotpornim na svetlost.


20/27

Opti Opis Radova

22

Izbor boja vri projektant, naru ilac radova, ili odgovorni predstavnik naruioca, po dogovoru. Izvoa jeobavezan da podnese ton karte za odgovarajue materijale. Izvoa je obavezan da uradi probne uzorkeveliine 1,0 m2 za svaku vrstu bojenja i moe da pristupi finalnom bojenju tek po dobijanju pismenesaglasnosti lica odreenog da izvri izbor boja.Za vreme izvoenja radova izvoa ne sme da nepanjom svojih radnika uprlja ve izvedene druge vrsteradova drugih izvoaa. U protivnom, izvoa je duan da prizna naruiocu vrednost izvrenih popravki natim radovima.

Obraun izvedenih radova izvri

e se u skladu sa normama za izvo

enje zavrnih radova ugraevinarstvu.

15-00 IZOLATERSKI RADOVI (GN 561)

OPTI OPIS

Svi izolaterski radovi moraju se izvesti struno i kvalitetno u svemu prema projektu, tehnikim uslovima izelaborata za graevinsku fiziku, detaljima i ostaloj tehnikoj dokumentaciji u vezi sa njima, vae imtehnikim propisima i jugoslovenskim standardima i pravilnicima, a naroito prema:- Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za nagibe krovnih ravni - Tehniki uslovi za izvoenje izolacionih radova na ravnim krovovima JUS. U.F2.024/1980. godina- Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za zvunu zatitu zgrada - Sl. list SFRJ br. 14/82- Pravilnik o jugoslovenskim standardima za toplotnu tehniku u graevinarstvu - Sl. list SFRJ br. 69/87

Izolaterski radovi se moraju izvesti sa kvalifikovanom radnom snagom i odgovaraju im alatom, kao i samaterijalima koji odgovaraju tehnikim propisima, normativima i standardima. Izvoa je obavezan da prepoetka radova dostavi naru iocu ateste kao i dodatna objanjenja i uputstva o nainu ugra ivanja, za svematerijale kojee upotrebiti pri izvoenju svojih radova. Atesti moraju biti izdati od strane ustanovaovlaenih za ovu vrstu radova. Atesti ne smeju biti stariji od jedne godine poev od dana izdavanja atestado dana kada je izvoa otpoeo sa izvoenjem ovih radova na objektu.

Ukoliko za pojedine predviene materijale ne postoje JUS standardi, za njih se moraju pribaviti atesti samiljenjem odgovarajue ovlaene strune institucije da se mogu primeniti u predvienoj izolaciji.

Sve ugovorene pozicije izolaterskih radova izvodie se prema projektantskim detaljima, termikomproraunu i pojedinanim opisima radova uz svaku poziciju. Neke pozicije se mogu raditi i prema detaljimaizvoaa ukoliko ih projektant, ili naru ilac radova pismeno prihvate kao bolje reenje.Izvoa je duan u svakom sluaju da upozori projektanta i naru ioca na eventualne nedostatke u detaljimai u izvoakim planovima koji mogu uticati na kvalitet radova i sigurnost objekta, i u dogovoru sa njima daizvri potrebne izmene, i to pre poetka izvoenja izolaterskih radova.

Svi radoviije bi uporedno ili kasnije izvoenje stvaralo mogunost oteenja izolacija, moraju se izvesti prepostavljanja izolacija.

Pre poetka izvoenja izolaterskih radova mora se izvriti provera ispravnosti ve izvedenih graevinskih,zanatskih i drugih radova koji bi mogli uticati na kvalitet, trajnost i sigurnost izolacije. Ukoliko se konstatujneka nepravilnost, ona se mora popraviti pre izvoenja izolaterskih radova.

Pre nanoenja izolacija, povrine koje se izoluju moraju biti briljivo poravnate, o iene i potpuno suve.

Slojevi izolacije se ne smeju polagati na betonsku podlogu ako u betonu nije zavren proces vezivanja. Prepoetka izvoenja bilo koje od ugovorenih pozicija izolaterskih radova podloga se mora otpraiti i dobro ipaljivo oistiti od svih ne istoa. Kao osnovni premaz za hidroizolacije upotrebljavati hladne bitumenskepremaze na bazi organskih rastvaraa, ili na bazi emulzije.Pri izvoenju izolacionih slojeva postupiti na slede i nain:-prvi sloj punih neperforisanih, imregniranih, bitumeniziranih, bitumenom obloenih, ili drugih izolacionihtraka polagati sa preklopima od min. 10 cm i lepiti ih vruom bitumenskom masom po celoj duini;-drugi slojpolagati na 50 cm u odnosu na prvi sloj, a tre i sloj polagati tako da se njegovi preklopi pomiu za 10 cm odpreklopa prvog sloja;-polaganje traka se moe izvesti i tako da se svaki naredni sloj pomie za 1/3 uodnosu na prethodni sloj.Odstupanje od dimenzija preklopa moe da bude 4-10cm i to samo kod traka odsintetikih materijala kod kojih se preklopi obrauju po specijalnom postupku, tj. umetanjem zatvaraju ihtraka, ime se preklopi potpuno zavaruju, vulkaniziraju i sl. tako da su osigurani od odlepljivanja.Izvoa je obavezan da primeni postupak uvaljavanja traka odmotavanjem u naliveni vru i bitumen.Odmotavanjem traka potiskuje se stalno deblje naliveni bitumenski sloj u koji se trakavrsto utiskujevaljkom odreene teine, i to poev od sredine ka krajevima po celoj povrini, tako da ni najmanji deo ne


21/27

Opti Opis Radova

23

ostane nezalepljen. Duina trake pri polaganju ne sme biti dua od 5,0 m. Trake se prilikom nastavljanjapolau sa preklopima od min. 10 cm, i lepe se takoe vruim bitumenom.Perforisane i sline trake se ne moraju polagati sa preklopima, ve se mogu polagati na sueljavanje. Ovetrake se mogu polagati bilo sa koje strane, i bilo u kom pravcu.

Pune neperforirane i impregnirane, bitumenizirane, bitumenom obloene i druge izolacione trake, kada sepolau na povrinama u nagibu, poinju se polagati na nizvodnoj strani, priemu je pravac polaganja traka

upravan na pravac nagiba krova i oticanja vode, te svaka sledea traka ima da preklopi prethodno nizvodnopoloenu traku.

Bitumenizirani perforisani stakleni voal, ostale perforisane trake i ostale trake sa krupmnim posipomnamenjene za izradu slojeva za izjednaenje pritiska od difuzne pare, ili za odvajanje sloja od sloja,prethodno se ne iste od posipa, ve se posle polaganja o isti samo gornja strana radi boljeg prijanjanjabitumenskog namaza, ukoliko je predvieno da se isti nanosi preko perforisane trake.

U toku izvoenja radova ne smeju se na svoju ruku vriti nikakve izmene. Za svaku eventualnu izmenumora postojati prethodno dobijena saglasnost. Prilikom izrade hidroizolacije, moraju se efikasno izolovatisvi prodori kroz zidove, podove, krovove i terase i uspostaviti vodonepropusne veze sa drugim materijalimai drugim izvedenim graevinskim elementima sa kojima hidroizolacija dolazi u kontakt.

Kod izvoenja zvune i termike izolacije posebnu panju treba obratiti na termike odnosno zvunemostove i ne dozvoliti da doe do njihovog stvaranja. Strogo paziti da prilikom livenja betona, kouljice i sl.ne doe do prodiranja vode u toplotnu izolaciju (obavezno izvriti odgovarajuu zatitu).

U toku izvoenja izolaterskih radova ili posle njihovog zavretka, dok su izolacije jo nezatiene, ne smese preko njih hodati, vriti prevoz i lagerovati materijal.

Neposredno posle izvoenja izolacije mogu se izvoditi samo oni graevinski radovi koji su u vezi saizradom zatite izolacije.

Temperatura pri kojoj se smeju izvoditi namazi, nanosi vruim bitumenom i bitumenskim masama, ne smeda bude nia od 5C. Kod hladnih namaza i nanosa mi nimalna temperatura iznosi 10C.

Pored zidova i drugih vertikalnih povrina, hidroizolaciju uzdici min. 20 cm po visini zida mereno od osnove

Izvoa radova je duan da obezbedi potrebne mere i sredstva za higijensko-tehniku zatitu na radu, dasve radnike upozna sa tim merama i da ih primenjuje.

Obraun se vri prema jedinicama mere naznaenim u pozicijama predmera i predrauna radova (m ili m').Jedininim cenama obuhvaen je sav glavni i pomoni materijal, rad, alat, skele, sav transport iuskladitenje, ienje radnog mesta, odvoz uta i otpadaka, naknada tete na svojim i tu im radovima,ako je nastala nepanjom izvoaa izolacija.

Jedininim cenama takoe je obuhvaeno uzimanje mera za izvoenje i obraun radova, HTZmere,osiguranje radova od dnevne vode i zatita izvedenih radova do primopredaje.

16-00 BRAVARSKI RADOVI (GN 701)

OPTI OPIS

Pod bravarskim radovima podrazumevaju se aluminijumske ieline konstrukcije koje sadre izraduprozora, vrata, pregrada, aluzina, ograda,eline konstrukcije i ostale bravarije.

Bravarski radovi se moraju izvesti struno i kvalitetno, a u svemu prema Tehnikim uslovima za izvoenjebravarskih radova,elinih i aluminijumskih konstrukcija, tehnikom opisu, detaljnim crteima i uputstvuprojektanta. Sve pozicije bravarskih radova moraju biti izvedene i ugraene sa kvalifikovanom radnomsnagom, odgovaraju im alatom i materijalima koji odgovaraju u svemu tehnikim propisima, normativima iJU standardima za ovu vrstu radova.

Prozori, vrata i pregrade su delovi objekta koji se ugrauju u otvore zgrada u cilju obezbeenja higijensko-tehnikih uslova.


22/27

Opti Opis Radova

24

Ugraeni u objekat prozori, vrata i pregrade u daljem tekstugraevinski elementi moraju ispunjavatiminimalne higijenske uslove u pogledu: produvavanja, vodonepropustljivosti, osvetljavanja i isenenja,provetravanja, toplotne i zvune zatite.U pogledu produvavanja i nepropustljivosti u svemu se pridravati vrednosti koje su date u tabeli 1.2 uokviru dokumentaTehniki uslovi za izvoenje zavrnih radova u zgradarstvu II deo bravarski radovi.Graevinski elementi moraju biti ispitani i snabdeveni atestima od strane ovlaenih organizacija.U ugraenom i za eksploataciju spremnom stanju graevinski elementi moraju ispunjavati sledee

eksploatacione uslove, uslove bezbednosti i sigurnosti:- eksploatacioni uslovi: upotrebljivost i trajnost- uslovi sigurnosti: sigurnost na dejstvo vetra i mehanike uticaje pri zastakljivanju- uslovi bezbednosti: u eksploataciji u sluaju poara pri rukovanju i privr ivanju

Zazori izmeu okvira graevinskih elemenata i ispune moraju biti toliki da spreavaju njeno prskanje usledtemperaturnih promena, odnosno toliki da omogue upotrebu i ispunu takvih debljina i elastinih svojstavakoje obezbeuju otpornost i sigurnost propisanu ya svaku kategoriju graevinskih elelmenata.

U pogledu bezbednosti u eksploataciji graevinski elementi moraju biti tako izvedeni da se njihovi delovi nemogu nepredvieno odvojiti usled delovanja vetra ili skinuti pri rukovanju okovom. Pri rukovanjumehanizmom za otvaranje i drugim okovom, pritisci, udari i naprezanja ne smeju izazvati deformacije ioteenja koja bi umanjila kvalitet graevinskih elemenata u pogledu uvrenosti u otvoru, zaptivenosti ifunkcionisanja.

U sluaju poara graevinski elementi ne smeju pri gorenju stvarati toksine gasove u koli inama koje suvee od propisanih (Sl. List SFRJ 35/70).

Materijal i elementi koje izvoa isporuuje i ugrauje na objekat moraju biti novi (neupotrebljavani). Morajubiti u skladu sa propisima JUS-a, a oni za koje JUS ne postoji moraju posedovati ateste koji potvruju daodgovaraju predvienoj nameni.

Svi aluminijumski elementi su proizvoaa Alumil, kategorije 2.1, serije M11000, irina profila 62-70mm,irina termoprekida 20-24mm.Prosena duina Al profila je po m2 je 3,0-3,5m.

Vrata mogu imati otvaranje samo oko vertikalne ose, a prozori oko vertikalne i horizontalne ose.

Bravarske pozicije se imaju izvesti od standardnih gvozdenih profila, limova, vuenih kumanovskih kutijarazli itih preseka, upljih cevi, ispune odeline grifovane ice i ostalih materijala predvienih opisompozicije ili materijala koji nisu bili predvieni opisom pozicije, a potrebno ih je ugraditi.

Aluminijum za otvore na fasadnim zidovima je eloksiran, a zatim obraen, miniziran i lakiran u tonu poizboru projektanta. Dimenzije, obrada i oprema u svemu prema projektu, detaljima, specifikaciji iuputstvima projektanta.

Veze i spojeve elemenata izvriti u svemu prema detaljnim crteima, a prema odredbama JU standarda itehnologiji proizvoaa, uz saglasnost projektanta i nadzornog organa. Svi spojevi moraju biti besprekornoizvedeni sa pravilnim i preciznim seenjem.Izvoa mora pre poetka radova da proveri da li sve veze graevinskih elemenata i predviene bravarijeuskalene.Izvoa je duan da preda naru iocu na saglasnost detalje sa opisom na osnovu kojihe se bravarijaugra ivati.

Svi bravarski elementi za koje se zahteva specijalna izrada (vatrootpornost, dihtovanje i sl.) moraju sepoveriti specijalizovanim organizacijama za ovu vrstu elemenata.

Sve pozicije bravarskih radova antikorozivno zatititi i zavrno obojiti. Kod bravarskih povrina koje su pougra ivanju nedostupne mora se pre ugra ivanja izvesti trajan i kvalitetan antikorozivni premaz. Na in ienja podloge i vrste zatitnih sredstava odreuje se na osnovu posebnih tehnikih uslova zaantikorozivnu zatitu. Antikorozivna zatita predvia:

- ienje metalnih profila od re i odmaivanje sredstvom za pranje, i- premazivanje temeljnom bojom (antikorozivno sredstvo - minijum, radiolin ilislino) u dva sloja.

Montau svih elemenata na gradilitu izvriti struno, dok se montaa elemenata specijalne izrade vriprema uputstvu proizvoaa.


23/27

Opti Opis Radova

25

Kod uvr ivanja bravarije za kamen, zid od opeke ili beton, ne smeju se upotrebiti materijali koji mogutetno da utiu na metal. Prozorska krila moraju se uvrstiti da dobro zaptivaju i da se lako otvaraju izatvaraju jo pre zastakljivanja.

Prozorski okviri moraju se vezati dovoljnim brojem ankera za graevinske elemente. Kod prozora bezpokretnih krila, okviri se moraju ankerovati. Kod prozora sa pokretnim krilima, okviri se moraju ankerova

na mestima gde se prenosi optereenje.

Vrata i kapije se moraju lako otvarati i zatvarati i o tome se mora voditi rauna prilikom dalje obradepovrina. Zatvorena krila vrata moraju dobro da naleu. Krila ne smeju ni na jednom mestu da zapinju.

Izrada i zavarivanje moraju biti kvalitetno izvedeni. Kod savijanja i oblikovanja ne smeju se pojaviti zarezniti popreni nabori.Zglobovi moraju biti popreno obraeni , odgovarati obliku i omoguavati dobru vezu..Varene veze se moraju izvesti po priznatim pravilima tehnike varenja, moraju bitivrste i neraskidive i nesmeju imati greke. Delovi trake za varenje moraju se ukloniti sa povrina koje ostaju vidljive posleugradnje, ako statiki nisu potrebni, a u opisu radova nije drugaije propisano.

Osim osnovnih uslova za izvoenje i ugra ivanje bravarije, izvoa je duan da uradi i sledee to ulazi uponuenu cenu:

uzimanje mera za izvo

enje i obra

un radova, uklju

uju

i kori

enje mernih instrumenata izrada detaljnih crtea prema datim emama i izrada planova za ankerovanje vrata, kapija,

prozora i sl. davanje podataka naruiocu u vezi staklorezakih radova izrada potrebnih skela i platformi za nesmetano izvoenje posla izrada manjih probnih komada, ako se ovi kasnije mogu u izvoenju ugovorenih radova

promeniti sprovoenje svih mera zatite po HTZ i ostalim propisima dovoenje vode, gasa i struje od prikljuaka koje daje naru ilac do mesta izvoenja

radova isporuka sredstava za uvrivanje sklanjanje svih neistoa i uta koji potiu od ozvoaa

Pre poetka izrade bravarskih elemenata izvoa bravarskih radova se mora prethodno sporazumeti osvakoj poziciji rada pojedinano sa nadzornim organom i projektantom, kako bi se tano utvrdile dimenzije,na in konstrukcije, izrade i obrade, vrste i dimenzije upotrebljenog materijala i na in montae. Sve se tomora zapisniki konstatovati, kao i eventualne izmene koje za sobom povlae promene koli ina i vrstamaterijala, toe kasnije sluiti za obraun koli ina.

Cenom bravarskih radova obuhvaena je izrada, antikoroziona zatita, montaa, finalna obrada, opremanjeokovom, opremom i zastorima, zastakljivanje i ugradnja, kao i sve potrebne skele ukoliko u pozicijipredmera nije druga ije naznaeno.Jedininom cenom odgovarajue pozicije obuhvaena je isporuka i ugradnja ankera i ankernih proica,konzola, nosaa i sl. koje izvoa ugrauje prilikom betoniranja zidova i meuspratinih konstrukcija,pokrivne rozete, opivne lajsne, zaptivni materijal i drugo, i to se nee posebno plaati.Sve pozicije bravarskih radova, osim onih koje se nabavljaju od drugih isporu ilaca, se rade u radioniciizvoaa bravarskih radova, ukljuujui i antikorozivnu zatitu i bojenje. U svemu ostalom vae PTP za

izvoenje zavrnih radova u graevinarstvu.Obraun bravarije vrie se prema kilogramu, m2, m1 ili komadu, ve kako je narueno u pojedinimpozicijama radova. Ukoliko se utvrivanje koli ina vri na osnovu teoretskih teina iz tabela onda se naizraene teoretske teine dodaje 7% za vezivne elemente, varove i zatitni sloj.

17-00 LIMARSKI RADOVI (GN 771)

Podloga za pokrivanje limom mora biti propisno i kvalitetno izraena, tako da krovni pokriva nalee celomsvojom povrinom bez gibanja. Grbine i slemena moraju biti izraeni ravno i bez talasa.

Sav materijal za pokrivanje krovova mora biti kvalitetan i mora ispunjavati uslove propisane u jugoslovenskim standardima za ovu vrstu radova. Krovopokrivaki radovi se moraju bezuslovno izvritistruno i kvalitetno.


24/27

Opti Opis Radova

26

Svi pomoni radovi i prenos sveg potrebnog materijala do mesta ugraivanja nee se posebno plaati jersu obuhvaeni cenom po jedinici mere pokrivanja krova.

Obraun se vri za pokrivanje po m2 stvarno pokrivene povrine.

Svi limarski radovi moraju biti precizno i struno izvedeni a u svemu prema tehnikim uslovima za izvoenje

limarskih radova i prema tehnikom opisu.

Svi delovi limarije moraju se skrojiti u radionici i delimino sklopiti u vee delove koji se zatim na gradilitumontiraju meusobno povezuju u jednu celinu.

Sve sastavke izraditi struno i solidno sa duplim falcom i zakivanjem. Povezivanje pojedinih delova izvrititako da se limu da mogunost dilatiranja.

Svi gvozdeni delovi koji su u neposrednom dodiru sa limom moraju biti pocinkovani.

Kod podloge od betona ili maltera, ispod lima postaviti sloj ter-hartije.

Svi profili, okapnice i ostalo moraju biti u svemu prema detanjnim crteima i opisima pojedinih pozicija.

Opti opis:Ovim optim uslovima obuhvaeni su svi radovi koji se odnose na sve vrste pokrivanja i opivanja limom,kao i izradu i montau horizontalnih i vertikalnih oluka, ventilacionih cevi, obradu otvora i slino. Limarskiradovi obuhvaeni ovim uslovima moraju biti izvedeni kvalitetno, po svim vaeim propisima i u skladu saodredbama ovih uslova.Svi radovi koji prethode limarskim radovima moraju biti u potpunosti zavreni, a potreban materijaldopremljen po vrstama i koli inama na udaljenost do 50,0 m.Materijali koje izvoa ugrauje moraju biti novi - neupotrebljavani, osim ako to projektom nije drugaijepredvieno. Pomoni-vezivni materijali - kalaj, zakivci, zavrtnji i drugo, moraju takoe odgovaratirelevantnim odredbama JUS-a.Pre poetka radova izvoa je duan da usaglasi detalje sa projektom, da proveri sve graevinskeelemente na koje se, ili za koje se limarija privruje, kao i da pripremi limariju od zahtevanog materijalakojae da odgovara predvienom na inu vezivanja i svim ostalim zahtevima.Delovi razliitih metala ne smeju doi u dodir da ne bi dolo do korozije ili drugih tetinih uticaja. Svielementi za privrenje moraju odgovarati vrsti lima.Sastavi limova i uvrenja moraju biti tako izvedeni da elementi pri toplotnim promenama mogunesmetano dilatirati, a da pritom ostanu nepropusni. Na svim vencima i solbancima uraditi okapnicu,ukoliko detaljem nije predvieno drugaije.Oluni kanali se moraju postaviti u ravnomernom padu, s tim da ivica oluka uz krov bude najmanje 10 mmvia od spoljne ivice. Pad u oluku iznosi najmanje 0,5 %.Koliine obraunati na sledei nain:

- opivanje venaca, nazidaka, i atika po m1, mereno po spoljnoj najduoj ivici- solbanci po m1

Jedininom cenom obuhvaeni su nabavka materijala, izrada elemenata sa uobiajenim rasturom, svipomoni i vezni materijali, alat, spoljni i unutranji transport, ugradnja i radna skela. Kao i zatita izvedenihradova do predaje investitoru, plate i sve ostale dabine.

18-00 STOLARSKI RADOVI (GN 550)

OPTI OPIS

Ovim optim opisom obuhvaeni su svi uslovi izrade i ugradnje unutranje i fasadne stolarije.Fasadna stolarija podlee odredbama JUS-a iz glavne grupe D.E. i to:- za izradu detalja i dimenzija fasadne stolarije JUS D.E.1.100-192- za izradu detalja i dimenzija unutranje stolarije JUS D.E.1.020-192- za odre ivanje kategorije kvaliteta izraene fasadne i unutranje stolarije JUS D.E.1.011 i- JUS D.E.1.012- za kvalitet dihtovanja spoja izmeu krila i toka na vodonepropustljivost i produvavanje, klasifikacija 202

Ciz JUS D.E8.193 i D.E8.235, sl. list SFRJbr. 69/82

Svi stolarski radovi se moraju izvesti struno i kvalitetno, a u svemu prema tehnikim uslovima za izradugraevinske stolarije i JUS-u.


25/27

Opti Opis Radova

27

Sva stolarija mora biti izvedena prema tehnikom opisu, specifikacijama, emama i detaljima overenim odstrane projektanta.

Izvedena stolarija mora biti kvalitetna i u potpunosti mora odgovarati svojoj nameni kako u pogledufunkcionalnosti tako i u estetskom pogledu.

Sva fasadna i unutranja stolarija mora biti izraena od prvoklasne suve rezane zdrave gra

e, od tvrdogdrveta bez crvoto ina, naprslina ivorova, sa max. vlanou 12% i mora kvalitetom zadovoljiti sledee

uslove:- nepropustljivost na udar vazduha i vode,- termiku zatitu prema vaeim propisima i- zatitu od zvuka prema vaeim propisima, a u svemu prema tehnikim uslovima iz elaborata zagraevinsku fiziku.

Unutranja stolarija se ugrauje po sistemu suve montae, preko slepog toka u irini zida.Parapetnu dasku debljine d=30 mm uraditi od trvdog drveta, sa profilisanom unutranjom ivicom premadetalju, koja prelazi finalno obraen parapet za 20 mm. ili prema detalju projektanta.Materijal za izradu tokova je od tvrdog drveta profila standardnih dimenzija po JUS-u, u svemu premadetalju. tokovi se ugrauju suvim postupkom, preko slepih ramova, rafljenjem odgovaraju im holc-rafovima kroz dvostepene otvore na dovratniku. Krila unutranjih vrata u svemu prema specifikacijistolarije, detaljima arhitektonskog projekta i zahtevima projektanta.

Sva vrata i pregrade u masivu od tvrdog drveta bie bojene i lakirane, oblagani furnirom i slino, postupkomprema detaljima iz enterijera to ulazi u cenu komada pojedinanog elementa stolarije, a prema zahtevimaprojektanta enterijera zajedno sa svim pripremnim radovima za ove vrste radova.Povrinska obrada - bojenje stolarije - mora biti u svemu prema zahtevima iz projekta, a u zavisnosti odnamene prostorije u koju se ugrauje. Potrebno je atestom dokazati kvalitet boja.

Sva zastakljivanja izvriti termoizolovanim staklom 4+12+4mm., ili nekom drugom vrstom stakla po izborudetalju projektanta. Zastakljivanje ulazi u cenu stolarije tako da se posebno ne obrauje kroz pozicije, kao iposebni zahtevi projektanta u vezi zastakljivanja kao to su vitrai i slino.Sve pokrivne lajsne postaviti nakon zavretka molerskih i keramiarskih radova.

Izvoa radova duan je da na osnovu projektne dokumentacije uradi radioniku dokumentaciju kojuedostaviti naru iocu na odobrenje.Izvoa je duan da na gradilite donese prototip sa atestom kojie odobriti projektant.Stolarija koja nije atestirana ne sme se ugraivati.Ispitivanje valjanosti materijala mora se sprovesti po uslovima:JUS D.A1.060-068, JUS D.A1.080-087, JUS D.B0.021 i JUS D.A1.040-049, to se prilikom primopredajestolarije mora dokazati i potvrditi pravovaljanim dokumentom.Ispitivanje valjanosti unutranjih vrata vri se po uslovima:JUS D.B8.821-1, to se prilikom primopredaje mora dokazati i potvrditi pravovaljanim dokumentom.

Svi materijali moraju biti smeteni pod nadstrenicama, odvojeni od zemlje da bi se omogu io slobodanprotok vazduha i zatita od vlage. Svi elementi stolarskih radova moraju biti zatieni od vremena u tokuprenosa i uskladiteni u suvom,istom, ventiliranom i pokrivenom prostoru, pre i posle zatitnogpremazivanja. Vrata treba da budu lagerovana horizontalno.

Nezavisno od toga da li je to posebno naglaeno, izvoa stolarskih radova obavezan je ugraditi gumeneodbojnike u pod ili zid, bez posebnog plaanja.

O s n o v n i m a t e r i j a l

Prema JUS DE1.012. za spoljnu stolariju ne dozvoljavaju se sledee greke:- usukanost iznad 3mm na duini od 1m (3%)- pukotine srca zbog isuivanja i mraza- srednja miiavost i buotine- nikakvo truljenje u gra i- trule kvrge- velika modriavost- zaguenost kod bukve- beljika kod hrasta


26/27

Opti Opis Radova

28

Prema JUS DE1.011 za unutranju stolariju dozvoljene su sledee greke:- zdrave srasle i nesrasle kvrice- zdrave male srasle kvrge do 20mm, osim na prekama- polegue smeju da se proteu do 2/3 irine okvira i to jedna na m1- zdrave srednje srasle kvrge u dovratnicima po jedna na m1- male ili srednje nesrasle kvrge zapetljane po dve na m1, a meusobna udaljenost vea od 15

cm- zakrpljene srednje smolnjae po jedna na m1- uzdune pukotine koje ne smeju biti due od 50mm i ne smeju te i koso niti kroz deo elementa

drveta- modriavost do 4% povrine

Napomena:Od dozvoljenih greaka dozvoljeno je da se na jedno elementu nalazi

- do 4 kom na poetnom metru do 10cm irine na dovratnicima, srednjici, oblogama i okvirimavratnih krila

- do 5 kom na m2 na ispunama

D r v e n e p l o e

Pojedini delovi ploa koji se ugrauju u delove graevinske stolarije treba da se sastoje iz jednog komada ililamela od furnira. Upotrebljavaju se vezane ili vlaknaste ploe, iverice ili dva furnirska lista nalepljena jedanna drugi unakrsno u odnosu na smer vlakana.Kvalitet per ploa (I, II i merkantil klasa) mora da odgovara odredbama JUS DC5.020.Kvalitet ploa iverice (I klasa) mora da odgovara odredbama JUS DC5.030.Kvalitet vlaknastih ploa (tvrda i polutvrda I i II klasa) mora da odgovara odredbama JUS DC5.022

O k o v i z a k o m a n d o v a nj e s t o l a r i j o m

Sva vrata snabdeti potrebnim okovom, bravom sa kljuevima i ostvariti zatvaranje spojeva sa ostalimmaterijalima -dihtovanje.Okov mora u svemu odgovarati crteima ili opisu katalokog lista ili pozicije predrauna, odnosnoTehnikih odredaba za pojedinu vrstu stolarskih radova, uz uslov da sve bude prvoklasno i odgovara JUSstandardima, a ako ovim standardima pojedina vrsta okova nije obuhvaena, onda prema DIN standardima.Moraju omoguavati lako otvaranje i zatvaranje stolarije iz prostorije.Moraju onemoguavati otvaranje spolja tj moraju odolevati pritisku od 100kp/m2Funkcionalni i vidni delovi moraju biti zatieni od korozije.Vidni delovi moraju imati zadovoljavajui estetski izgled.

M a t e r i j a l z a z a t i t u

Kitovi za popunjavanje veih oteenja:- moraju biti brzovezuju i (moraju ovravati za 5-8 minuta posle nanoenja)- ne smeju menjati zapreminu po zavrenom suenju- bruenje brusnim papirom M01 i M02 mora biti mogue posle asa suenja

Sredstva za impregnaciju:- moraju dobro da prodiru u pore drveta i da se brzo sue- posle nanoenja sloja impregnacije drvo ne sme da bubri- treba da drvetu omogue regulisanje vlage- moraju imati fungicidno dejstvo- debljina sloja iznosi 25-30 mikrona i moe se brusiti brusnim papirom No.100

Sredstva za formiranje izravnavajueg sloja (za kitovanje):- treba da imaju sposobnost lakog nanoenja odnosno veliku tiksotropiju- moraju imati sposobnost dugog obra ivanja i lakog izravnavanja-peglanja- moraju imati sposobnost dobrog popunjavanja pora- debljina sloja je 40-50 mikrona koji se moe brusiti brusnim papirom No.150-180

Napomena: Spoljna krila prozora i balkonskih vrata, kao i stolarija koja se finalizira bezbojnim postupkomne sme se kitovati.

M a t e r i j a l z a u g r a i v a nj e

Za neposredno suvo ugra ivanje na zid:


27/27

Opti Opis Radova

- vijci za drvo izraeni prema JUS MB1.024, a oblika prema JUS MB1.510- plastini tiploviZa suvo ugraivanje preko ankera:- elini ankeri za beton- meci za upucavanje- metalni ankeriZa suvo ugraivanje preko slepog okvira:

-eli

ni ekseri- meci za upucavanje

- slepi okviri- vijci za drvoBroj komada, dimenzije i kvalitet odreuje se posebno prema uslovimakoji su odreeni visinom objekta iizloenou zgrade delovanju vetra, s tim to se za proraun mora uzeti sila pritiska od 100kp/m.

Z a p t i v n i m a t e r i j a l

Zaptivni materijal mora biti otporan na:- oksidaciju- sunevu svetlost- vodu- atmosferske uticaje- ne sme menjati oblik i elastinost pri promenama temperature- ne sme sadrati otrovne sastojke

Z a h t e v a n a s v o j s t v a u g r a e n e s t o l a r i j e

Stolarija mora biti elastino ivrsto ugraena. Spoj mora trajno zaptivati protiv vetra i vlage. Prikljuak moraosigurati zatitu od zvuka i toplote i odvoditi kinicu. Mora postojati mogunost tolerancije izmeuneobraenog zida i elementa stolarije, kao i odgovarajue izjednaavanje suprotnih kretanja zida ielementa stolarije. Mora postojati mogunost izmene stolarije bez razbijanja zidova.

Pre poetka izvoenja stolarskih radova izvoa e sve mere zapisniki utvrditi sa projektantom inadzorom, kao i dinamiku izrade pojedinih elemenata i termine prijema.

Obraun se vri po komadu ugraenog stolarskog elementa (prozor, vrata) finalno obraenog izastakljenog sa svim potrebnim okovom, spojnim i izolacionim materijalom. Jedinina cena obuhvata izraduradionikih crtea, izradu elemenata, pakovanje, transport, skladitenje, vertikalni i horizontalni transport nagradilitu, ugra ivanje-montaa sa svom potrebnom potkonstrukcijom, sa pomonim i osnovnimmaterijalima, okovom i finalnom obradom.

19-00 RAZNI RADOVI

Svi razni radovi se moraju izvesti struno, kvalitetno i precizno a u svemu prema standardima i tehnikimuslovima za ovu vrstu radova.

MATERIJAL

Materijali koji se upotrebljavaju za ove radove moraju odgovarati zahtevima jugoslovenskih standarda.

Materijali koji nisu obuhvaeni jugoslovenskim standardima moraju posedovati ateste o kvalitetu.

IZVO ENJE

Radovi se moraju izvesti u skladu sa standardima i tehnikim uslovima a u svemu prema projektu,upustvima projektanta i opisima iz predrauna radova.


Obraun se vri prema jedinicama mera iz predrauna radova sa merenjem stvarno izvrenih radova.

Documents

1-Opsti USLOVI VISOK