MENSTRUALNI CIKLUS

Menstrualni cikluspoinje prvog dana jednog menstrualnog perioda i zavrava se prvog dana sledeeg perioda. Oslobaanjejajne elije(jajaca), nastaje otprilike sredinom normalnog menstrualnog ciklusa.

Pre nego to se rodi, u jajnicima devojice nalaze se sve elije koje e tokom itavog njenog ivota sazreti i biti iz jajnika osloboene. Tri do etiri meseca pre roenja fetus enskoga pola ima oko 7 miliona jajaaca; u vreme raanja ostaje samo 1 milion, dok se ostale resorbuju. Kada devojica dobije prvu menstruaciju u ivotu (menarha) broj jajnih elija u njenim jajnicima iznosi oko 400.000. U odmaklom ivotnom dobu, u vreme menopauze, u jajnicima ene ostaje samo nekoliko jajnih elija. Normalno, svakoga meseca u jajniku sazreva po jednajajna elija.

ta se deava za vreme jednog menstrualnog ciklusa?

Tokom jednog ciklusa (meseca), dok traje menstrualnokrvarenje, u jajniku se razvija nekolikofolikula. Folikuli su kesice koje sadre po jednu nezrelu jajnu eliju. Za otprilike nedelju dana jedan folikul se ubrzano razvija i premauje rastom okolne koji se vremenom smanjuju. U ovoj fazi stvara se sve vea koliina estrogena, uglavnom u elijama koje okruuju ovaj dominantni, rastui folikul.

Estrogendeluje na sluznicu materice (endometrijum), dovodei do njenog rasta i zadebljavanja. Dan-dva preovulacije(oslobaanja jajne elije iz jajnika) nivo estrogena dostie maksimalne vrednosti. Koncentracije estrogena se zatim smanjuju, a dominantni folikul poinje da stvara drugi hormon,progesteron. Folikul zatim bubri, prska i jajna elija se oslobaa. Tada dolazi do poveanja telesne temperature i promene sekreta u lezdama grlia materice.

Poto se iz folikula oslobodi, jajna elija ulazi ujajovodi kree se ka materinoj upljini. Ovaj put jajne elije traje oko 6 dana. Ukoliko suspermatozoidiu jajovodu prisutni, dolazi dooplodnje. Fertilizacija (spajanje spermatozoida i jajne elije) deava se obino unutar 24 sata od ovulacije, i to u delu jajovoda koji je blii jajniku (distalna treina jajovoda).

Za vreme dok se jajna elija kree ka materici, folikul iz koga je izala se transformie. U ovoj fazi ciklusa folikul se ponovo veoma brzo uveava, pretvara u uto telo, i poinje da stvara velike koliine estrogena i progesterona. Pod uticajem ovih hormona sluznica materice nastavlja da raste.

ljezde sluznice materice stvaraju razliite materije koje pogoduju jajnoj eliji. U sluznici materice poveava se broj sitnih krvnih sudova, to omoguava njenu veoma dobru prokrvljenost. Na kraju menstrualnog ciklusa debljina sluznice materice skoro je dvostruko vea nego na poetku ciklusa, sa velikom koliinom hranljivih materija koje pogoduju oploenoj jajnoj eliji.

Posle spajanja sa spermatozoidom, jajna elija se implantira (ulazi) u ovako pripremljenu sluznicu materice.Hormonikojestvara uto telo pogoduju i podravaju ovaj proces. Ukoliko ne doe do oplodnje, jajna elija se dezintegrie ili eliminie iz organizma vaginalnim sekretom, obino pre zapoinjanja menstrualnog krvarenja. Dve nedelje posle ovulacije uto telo se smanjuje, a nivoi estrogena i progesterona opadaju. Materica tada zapoinje sa odvajanjem povrnog dela endometrijuma menstrualnim krvarenjem,menzesom.

Dakle, menstrualni sadraj ini ne samo menstrualna krv, ve i sekrecije iz grlia i vagine, kao i odvojeni sloj sluznice materice. etvrtog ili petog dana menstrualnog krvarenja sluznica materice je tanka, a proces njene ponovne izgradnje zapoinje. Menstrualno krvarenje se zavrava kada se spoljanji sloj endometrijuma u potpunosti restituie.

Normalno trajanje ciklusa

Kod najveeg broja ena ciklus traje 28 dana, mada se normalnim smatraju svi ciklusi u trajanju od 21-35 dana. Ako va ciklus nije u ovom opsegu, on takoe moe biti normalan, mada su izuzetno dugi ili kratki ciklusi obino povezani sa infertilitetom (nemogunou zaea). Menstrualno krvarenje traje 4 dana, mada se normalnim smatra menzes u trajanju 2-7 dana.

U nekom periodu ivota va ciklus moe postatinepravilan, iz vama sasvim nepoznatog razloga. Ciklus moe da izostane, bude suvie dug ili kratak, ponekada obilniji nego obino. Promene su uglavnom prouzrokovane ivotnim dobom ene: ciklusi su dui posle menarhe (prve menstruacije u ivotu) i u vreme pribliavanja menopauzi.

Meutim, u drugim periodima ivotastresje od presudnog uticaja. Meseni ciklus ene reguliu hormoni koje kontrolie hipotalamus, struktura na bazi mozga koja deluje kao neka vrsta termostata itavog sistema. Uzimajui u obzir veliku kompleksnost sistema, i injenicu da fiziki i mentalni stres utiu na hipotalamus, sasvim je jasno da brojni faktori utiu na menstrualni ciklus ene.

POREMECAJI MENSTRUALNOG CIKLUSA

Amenoreja

Normalan menstrualni ciklus traje od 21 do 35 dana. Amenoreja je definisana kao izostanak menstruacijetokom najmanje est meseci. Oligomenoreja predstavljaneredovan menstrualni ciklusu kome se menstruacija javlja u intervalu od 35 dana do est meseci.

Uzrok nastanka

Amenoreja nije bolest ve simptom koji mogu prouzrokovati razliiti etioloki faktori: hipotalamusni poremeaji (tumori i infiltrativne lezije, psihotropni lekovi, gubitak telesne teine, prekomerna fizika aktivnost, psihogeni poremeaji - emocionalni stres, anoreksija nervoza), hipofizni poremeaji (destruktivne lezije, hipopituitarizam, tumori, kongenitalni poremeaji), poremeaji jajnika (sindrom policistinih jajnika, prevremena ovarijalna insuficijencija, tumori, testikularna feminizacija, galaktozemija, hemioterapija, iradijacija), poremeaji genitalnog trakta (atrofija endometrijuma, stenoza cerviksa, hematokolpos, kongenitalno odsustvo materice i vagine), oboljenja titaste lezde (hipotireoidizam, hipertireoidizam), oboljenja nadbubrenih lezda (kongenitalna adrenalna hiperplazija, Cushingov sindrom, tumori, Adisonova bolest).

Klinika slika

Primarna amenoreja je odsustvo menarhe (prve menstruacije), a sekundarna amenoreja je odsustvo spontanog krvarenja due od est meseci kod ene koja je prethodno menstruirala. Fizioloka amenoreja je odsustvo menstruacije pre puberteta, tokom trudnoe i laktacije i nakon menopauze.

Komplikacije

Neljeena amenoreja predstavlja rizik za osteoporozu i prevremenu isheminu bolest srca, a kada je udruena sa sindromom policistinih jajnika, hiperplaziju i karcinom endometrijuma. ene esto kasnije u ivotu imaju hipertenziju (povien krvni pritisak), dijabetes i hiperlipidemiju (povien nivo masti u krvi).

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, klinikog pregleda, hormonalnih analiza.

Leenje

Leenje je usmereno na korekciju osnovnog poremeaja, potom na nadoknaduestrogenai ukoliko je neposredni cilj postizanje plodnosti, na indukciju ovulacije. Nadoknada estrogena je neophodna radi spreavanja dugoronih komplikacija. Kod hronine anovulacije sa normalnim nivoom estrogena neophodna je ciklina primena progesterona radi spreavanja hiperplazije endometrijuma.

Dismenoreja

Dismenoreja oznaavabolne menstruacije, najee normalnog trajanja. Bolna menstruacija ili dismenoreja je problem koji pogaa veinu enske populacije u bilo kom uzrastu. Smatra se da 50 - 90% ena u jednom periodu menstrualne aktivnosti ima dismenoreje Ove tegobe su najee u ranoj mladosti, da bi se kasnije, pogotovu nakon poroaja polako smanjivale.

Uzrok nastanka

U najveem broju sluajeva pregledom i dodatnim ispitivanjima ne nalazimo organski uzrok dismenoreji i tada govorimo o primarnoj dismenoreji. Dismenoreju onda objanjavamo funkcionalnim uzrocima - prirodnim procesima koji se odigravaju na kraju menstruacijskog ciklusa u materici, a iji intenzitet premauje uobiajeni.

Zbog pada nivoa hormona na zavretku ciklusa, dolazi do stezanja krvnih sudova i nedovoljne ishranjenosti endometrijuma. To je praeno oslobaanjem prekomernih koliina prostaglandina tipa F2 alfa, hemijskog medijatora, koji izaziva snane kontrakcije (greve) materice. Klinika slika

Najee ve nekoliko dana uoi same menstruacije, ili na samom poetku, mogu se javiti grevitibolovi,slini kolikama, udonjem delu stomaka; ponekad su povezani i samuninom, migrenom ili nesvesticom.Kod nekih ena su ovi bolovi toliko jaki da ih potpuno onesposobljavaju i primoravaju da ostanu u postelji.

Dismenoreja moe biti:

primarna- menstruacije su u poetku bezbolne, a zatim postaju bolne. Bol se javlja samo u ovulatornim ciklusima i u vidu greva je. Poinje nekoliko sati pre poetka krvarenja i nestaje u prvom danu menstruacije, mada nekada moe trajati i due.

sekundarna- menstruacije postaju bolne usled organskog oboljenja genitalnih organa (inflamacija, tumori, oporemeaji statike, endometrioza).

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, klinike slike, ginekolokog pregleda, ultrazvuka, laparoskopije, laboratorijskih analiza.

Leenje

Kako je uzrok bolova pri dismenoreji pojaano stvaranje prostaglandina lekovi koji koe sintezu ovih materija u organizmu su logian izbor u leenju dismenoreje. To su nesteroidni antiinflamatorni lekovi koji umiruju i bolove i upalu (NSAIL ). Meu njih spadaju ibuprofen, diklofenak, naproksen, nimesulid i piroksikam. Neeljeni efekti ovih lekova se pre svega odnose na oteenje sluznice organa za varenje.

Ukoliko su bolovi izrazito jaki i ne reavaju se nesteroidnim antiinflamatornim lekovima primenjuju se sredstva za oralnu kontracepciju ali obavezno uz prethodni pregled i saglasnost ginekologa. Nefarmakoloki postupci za ublaavanje dismenoreje su blaga masaa trbuha i topli termofor. U tom momentu prija mirovanje ali je redovna fizika aktivnost izmeu ciklusa korisna jer daje oseaj sigurnostii i dovodi do oslobaanja endorfina koji predstavljaju unutranje analgitike tela.

Pojedinim devojkama pomae akupunktura i neki od fizikalnih tretmana kao TENS (transkutana elektrina stimulacija). Preporuuje se dijeta sa malo masti i dosta ugljenih hidrata a od koristi su i tablete magnezijuma u dozi 300 mg dnevno, kao i vitamini B kompleksa. Hirurko leenje koje se sastoji u presecanju ivaca materice i/ili male karlice se primenjuje izuzetno retko.

Disfunkcionalno krvarenje iz materice

Disfunkcionalno krvarenjeiz materice je obino bezbolno. Najee se javlja kod devojica koje su tek poele da dobijaju mesene cikluse, kod ena koje se pribliavaju menopauzi, ili kao posledicastresaibolesti.

U najveem broju sluajevasluznica matericeje izuzetno zadebljala, s obzirom dajajnicine stvaraju hormone na uobiajeni nain.

Kada disfunkcionalno krvarenje nije povezano sa starosnim dobom niti stresom, tada njegov uzrok moe bitipolicistina bolest jajnika.Vrlo retko uzrok disfunkcionalnog krvarenja sutumor jajnikakoji stvara estrogene ili nenormalni metabolizam estrogena do koga je dovela bolest jetre.

Disfunkcionalno krvarenje je vaginalno krvarenje koje se javlja u nepravilnim intervalima i nepredvidivo je po intenzitetu i trajanju

Ako se krvarenje nastavlja, a nije povezano sa nedavnom menarhom (prvom menstruacijom) ili nastupajuom menopauzom (poslednjom menstruacijom u ivotu), mora se sprovesti tretman. Disfunkcionalno krvarenje se obino moe kontrolisatimedikamentima(oralni kontraceptivi ili u formi injekcije). Ako lekovi nemaju za rezultat prestanak krvarenja, tada se sprovodi eksplorativna kiretaa (ljutenje sluznice materice). ene sa hroninim krvarenjima su uglavnom infertilne.

Posle toga, obino se ordiniraju preparati gvoa zbog nastale sekundarneanemije, a oralni kontraceptivi se uzimaju narednih nekoliko meseci radi spreavanja ponovnog nastanka intenzivnog materinog krvarenja.

GINEKOLOSKI PREGLED

Ginekoloki pregled je specifian po tome to je vezan za pregled najintimnijeg dijela tijela, te je povezan sa nelagodnou, sramom, a vrlo esto i straht da imajuci u vidu sve to taj bi pregledtrebao da ne bude bolan i grub.

Ginekoloki pregled je dio opteg pregleda kojeg svaki ginekolog mora izvesti da bi dobio potpuni uvid u stanje bolesnice. Obavlja se na ginekolokom stolu, u leeem poloaju sa rairenim nogama.

Ginekoloki pregled se sastoji iz tri dijela: inspekcija, pregled pod ekaterima i bimanuelni pregled.

Inspekcijapredstavlja pregled vanjskih genitalija posmatranjem i uoavanjem odreenih promjena na njima. Taj dio pregleda obino brzo proe tako da vi i nemate osjeaj s kojom smo panjom obratili panju na izgled vanjskih genitalija.

Pregled pod ekarterimaznai pregled vagine i spoljne povrine grlia koji nam omoguava instrument koji se uobiajeno naziva spekulum. Taj dio pregleda je prilino neprijatan ali je veoma vaan jer na taj nain golim okom moemo imati odlian uvid u stanje grlia to je od velike vanosti i bez ega pregled nije kompletan. Osim toga, dobija se mogunost uvida u strukturu i izgled zidova vagine, te o vaginalom sekretu, njegovom izgledu, boji, koliini.

Bimanuelni pregledje u stvari pregled u pravom smislu te rijei koji se vri sa dvije ruke: unutranja i vanjska. Kod denjaka unutranja ruka je desna a vanjska lijeva. Uobiajeno u vaginu uvodimo dva prsta unutranje ruke (mada ima ginekologa koji pregledaju i samo jednim prstom) s kojima hvatamo prvo matericu a onda jajnike i tiskamo ih do vanjske ruke. Ovakva tehnika pregleda je zato to je materica smjetena u sredini male karlice a za nju je vezana elastinim vezama koji joj omoguuju pokretljivost u svim pravcima. Ako je dolo do upale ili nekih drugih patolokih procesa u predjelu grlia, jajnika ili jajovoda pomjeranje materice e prouzrokovati bol.

Da bi se obavio kvalitetan pregled, a koji pri tom nee biti bolan i neprijatan potrebno je da se za njega i pripremite. Prije ulaska u ordinaciju potrebno je da se pacijentica izmokri jer pun i nedovoljno prazan mokrani mjehur oteava pregled, ini ga neprijatnim pa ak i bolnim. Kad legne na ginekoloki sto i stavi noge u nogare, potrebno je da dobro rairi noge i da ruke stavite na grudi. Ako uspije da se dobro opusti, trbuni miii nee biti zategnuti to e znaajno olakati i ubrzati bimanuelni pregled.

Ginekoloki pregled moe biti dopunjen i rektovaginalnim odnosno digitorektalnim pregledom ako je nalaz u maloj karlici nejasan. Na osnovu ginekolokog pregleda dijagnostikuje se uredan nalaz i razliite promjene na genitalijama ene. Duina ginekolokog pregleda je razliita i zavisi od stanja genitalnih organa ene ali ne bi trebao da traje due od 10 minuta.

VAGINALNI BRIS I PAP-A TEST

Pregled vaginalnog sekretaje jednostavna i bezbolna metoda ispitivanjasekretau uzetog izvagine, sa prednje i zadnje usne i kanala grlia materice. Od uzetog uzorka se pravi citoloki razmaz koji se fiksira na mikroskopskoj ploici i boji specijalnim bojama. Posle bojenja vri se mikroskopska analiza morfolokimh osobina sekreta i elija u njemu u toku koje se mogu otkriti znaci zapaljenja vagine, grlia materice, uzronici infekcije, dobroudne i zloudne elije i druge patohistoloke promene.

Vaginaje miinosluzokoniorgankoji prekriva sloj sluzokoe koja je, zbog svoje grae, osjetljivija od koe i zato podlonija spoljnim uticajima i razvoju infekcije. Vagina je naseljena vaginalnomfloromili mnogobrojnim vrstamamikroorganizamakoji nisupatogeniza enu ako je ona imunokompetentna. Dakle, oni ive simbiotskim nainom ivota.

U odnosu na zadravanje mikroorganizama na sluzokoi genitalija ena,floravaginemoe biti;

stalna-rezidentna, fizioloka floraprolaznatranzitorna flora, koja u vaginu ene dospeva iz spoljanje sredine, vazduhom, seksualnim kontaktom, hranom, vodom, dodirom prljavim rukama, a zadrava se u njoj kratkotrajno i ne izaziva promene vaginalnog sekreta.

Medutim, neki lanovi normalne fizioloke flore vagine mogu dospeti u okolno tkivo i postati patogeni.

Unutranja povrina vagine je stalno vlana. Zdrava vagina proizvodi sekret koji je vlai i odrava istom. Sekret nastaje stalnim izluivanjem (transudacijom) tenosti iz njenihkrvnih sudovai cervikalnih lezda i lezda telamaterice. Vaginalni sekret (iscedak) normalna je pojava kod polno zrelih ena i najee je providan ili beliast, a osuen na donjem veu moe biti i ukast. Izgled sekreta menja se tokom razliitih fazamenstrualnog ciklusa,trudnoe,emocionalnog stresa, promene nainaishrane, upotrebe razliitihlekova(ukljuujuikontraceptive) ili tokomseksualne uzbuenosti.

Prisustvo mlene kiseline(oko 5) u vagini nastaje pretvaranjemglikogenaiz povrnihelijaepitelakoje se vremenom ljute i postaju hranamikrobimakoje su normalni stanovnici vagine. Pod dejstvomDoderleinovih bacilai drugih mikroorganizama, osloboena mlena kiselina uveava kiselost u vagini to pogoduje rastu laktobacila koji spreavaju razvoj uzronika bolesti jer oni ne mogu opstati u takvoj (kiseloj) sredini.pHvagine iznosi 4,05,0, a na promenu kiselosti utiemenstrualnakrv,spermai ispiranje vagine alkalnim sredstvima, antibiotici, promena hormonalnog statusa u trudnoi, dojenja, ili menopauzi, spermicidi, polni odnos infekcija, dovode do niske kiselost u vaginalni, i na taj nain stvaraju uslove za razvojzapaljenjevagine izazvano banalnim uzronicima (streptokoke,stafilokoke,eerihija koli).

Poremeena kiselost nepovoljno moe uticati navaginalnu floru, jer stvara uslove za razvoj gljivica -kandide albikansizazivaa gljivinog oboljenja kandidijaze. Razvoj ove gljivice je izraeniji u ena sa naruenom funkcijomimunskog sistema, u toku antibiotske terapije poremeaja vaginalne flore, neodravanja higijene genitalija i nekih sistemskih bolesti (diabetes mellitus, bolestiimunodeficijencije, maligne bolesti).

U reproduktivnom (plodnom) ivotnom dobu, svaka ene neposredno pre ili posle menstruacije ima normalni, jedva primetni vaginalni sekret. Nakonmenstruacije, sekret je oskudan i bistar, pre i za vreme ovulacije bistar i nesto pojaan, a nakon ovulacije malo zamuen. Izgled iscedka se menja zbog toga sto pre menstuacije preovladava luenjeestrogena, a nakon menstruacijeprogesterona. Veliki broj ena te promene u izgledu iscedka jedva primeuje, ali onim paljivijim i upuenijim vaginalni sekret moe pomoi da odredeplodne dane.

Normalno je da pre prvemenstruacijedevojcice nemaju iscedak izpolnog organa, a ako se ipak iscedak pojavi, najee je uzrokovan loom higijenom, vlanom prljavom odeom ili dodirivanjem genitalija prljavim rukama. Oskudan iscedak iz polnog organa javlja se kod ena starije ivotne dobi (zbog suvoe vagine izazvana promenom hormonalnog statusa umenopauzi), ali i kod mlaih ena kod kojih su odstranjenijajnicia nisu podvrgnutehormonskomleenju. Meutim, i jedne i druge mogu da imaju pojaan sekret neprijatnogmirisaako se u njihove polne organe, zbog hroninih bolesti ili loe higijene nastanebakterijeimikroorganizmi.

Bris vaginalnog sekreta moe se uzimati za sledee analize:

1,Stepen istoe vaginalnog sekreta je medicinski test za razvrstavanje pregledanog uzoraka vaginalnog sekreta u jednu od est konsenzusom odreenih grupa, na osnovu stepena njegove istoe. Prva i druga grupa znae da je nalaz sekreta uredan(prisustvo sluzi,leukocita,Doderlinovih bacila,poneki streptokok,stafilokok). Trea grupa oznacava trichomonas vaginallis, u zavisnosti od subjektivnih tegoba pacijentkinje, uz bakterioloki vaginalni bris, zahteva specifinu terapiju ili praenje. etvrta grupa sekreta oznaava gonoreju (triper). Peta grupa ukazuje na prisustvotrohomonas vaginalisa. esta grupa predstavlja gljivinu infekciju, najeekandidijazu. Promene sekreta od tree do este grupe zahtevaju specifino leenje uz obavezan kontrolni pregled, sve do noprmalizacije stepemna istoe (prva ili druga grupa).

2. Bakterioloki pregled vaginalnog sekreta je medicinski test kojim se utvruje stepen i vrsta bakterijskog zagaenja u sekretu vaginenajee kod bakterijskevaginoze.. U ovom sluaju uzimaju se bakterioloki cervikalni (sa grlica materice) i bakterioloki vaginalni bris. Brisevi se zasejavaju na mikrobioloke podloge, uz pomo kojih se odreuje vrsta bakterija i njihava osteljivost na odreene lekove. Na osnovu nalaza bakteriolokog pregleda odreuje se vrstaterapije. U grupi bakterija koje izazivaju upalu grlia materice mogu da budu uzronici steriliteta i pobaaja, kao to suhlamidije(.Chlamydia trachomatis ) mikroplazmaigonokoke.

3.Citoloki pregled grlia materice na prisustvo maligniteta (PAP testPapanikolau test) Papanikolau test je metoda dopunskog ispitivanja u okviru ginekolokog pregleda koja ima za cilj rano otkrivanje prekanceroznih i kanceroznih promena elija grlia materice, koje prethodekarcinomu...Od uvoenja Papanikolau testa, stopa javljanja raka grlia maternice je opala za oko 70 posto, a ivoti milioni ena su produeni

4. Citohormonalni pregled vaginalnog sekreta

5. Ispitivanje sastava vaginalne flore je medicinski test za odreivanje ukupnog sastava vaginalne flore, ili skupa svih mikroorganizama (mikroflora, flora mikroorganizama, bakterijska flora) vagine kao njihovog stanita. Danas se veliki broj ena podvrgava ispitivanjima u cilju otkrivanja ili prevencije oboljenja koja mogu uticati na plodnost. Pregled svih neinfektivnih i infektivnihagenasaje nemogu i zato se na osnovu ispitivanjem vaginalne flore mogu otkriti odreeni funkcionalni poremeaji koji dijagnostiku mogu usmeriti u odreenom pravcu.

KOLPOSKOPIJA

Kolposkopijaje dijagnostiki postupak umediciniu kojem se pomou optikog instrumenta,kolposkopa, pod razlinitim poveanjima i osvjetljenjima mogu pregledatistidnica ,rodnicai vratmaternice.

Najveu primjenu kolposkopija ima u otkrivanju premalignih i malignih promjena (tumora) u sluznici enskih spolnih organa. Pregled kolposkopom ispitivau omoguuje poveani pogled, kako bi mogao razlikovati novotvorinske promjene od ostalih i precizno uzeti uzorakbiopsijomza toniju analizu. Uz poveanja kolposkop sadri i razliite filtere svjetla koji mu omoguuju gledanje pod zelenim ili crvenim svjetlom. Pregled kolposkopom moe se nadopuniti bojanjem sluznice razliitim bojama. Razliito svjetlo omoguuje bolju izraenost odreenih struktura, a razliite stanice (nenormalne) razliito se boje odreenim bojama (npr. lugol-jod)

Tehnika radaPacijentica se postavlja u leei poloaj na ginekolokom stolu sa savijenim nogama u kukovima i koljenima. Kolposkopom se vri pregled spoljnih genitalija (genito-femoralne brazde, unutranje strane malih usana, predio otvora Bartolonijevih i Skeneovih lijezda, spoljni otvor uretre). Poslije pregleda spoljnih genitalija u vaginu se stavlja suh spekulum. Kolposkopom se vri pregled sluznice vagine i grlia materice, bez prethodne upotrebe reagenasa. Poslije ovog detaljnog pregleda radi se proirena koloposkopija. Vaginalni dio grlia materice i vaginalni svodovi se premazuju sa 3% rastvorom siretne kiseline. Rastvor siretne kiseline pusti se da odstoji 1 do 2 minute to dovodi do bubrenja odreene vrste epitela (atipija ploastog epitela). Potom se vri posmatranje kolposkopom.

Kao obavezni dio kolposkopskog pregleda vri se i jodni test (Schillerova proba). Poslije jodnog testa zdrav ploasti epitel dobija tamno smeu boju (jod pozitivna mjesta) i to nam nagovjetava da su ta podruja epitela zdrava. Ako se radi o promijenjenon ploastom epitelu ili cilindrinom epitelu, pri premazivanju jodom ne dolazi do tamno smeeg prebojavanja (jod negativna mjesta), to oznaava mjesta potencijalnih promjena epitela.

Normalni nalazi:ploasto-slojeviti epitel,

ektopia (cilindrini epitel),

tipina zona transformacije.

Patoloki nalazi:leukoplakia,

punktacije,

mozaik,

atipina zona transformacije,

atipini krvni sudovi,

jod negativna polja.

BIOPSIJA

Biopsija je mali uzorak tkiva, veliine iodine glave, koji se uzima sa izmjenjene povrine grlia. Veina ena osjeti malo tipkanje pri uzimanju biopsije. Biopsija se alje na patologiju gdje se obradjuje i posmatra pod mikroskopom. Nakon uzimanja biopsije, moe se javiti malo krvarenje tokom naredna 3-4 dana, kada moete koristiti tampne ili uloke

Rezultat biopsije

Ukoliko se bilo ta abnormalno nadje na biopsiji, gradira se prema teini abnormalnosti, a izvjetaj tj nalaz se salje vasem ljekaru. Abnormalnosti na cervikalnoj biopsiji se nazivaju Cervikalna Intraepitelna Neoplazija (CIN) i gradira se kao CIN 1 (blaga), CIN 2 (umjereno teka) I CIN 3 (teka).

UPALE GENITALNIH ORGANA

Vaginitis,Vulvitis I Vulvovaginitis

Vaginitis je upala sluznice vagine. Vulvitis je upala stidnice (vulve)(vanjskih enskih spolnih organa). Vulvovaginitis je upala vulve (stidnice) i vagine.

Tokom reproduktivnih godina ene hormonske promjene mogu izazvati vodenasti, sluzavi ili mlijeno bijeli iscjedak u razliitoj koliini, to je normalno i ovisi o razdoblju menstrualnog ciklusa. Nakon menopauze sluznica vagine i tkiva vulve (stidnice) stanjuju se, te se normalni iscjedak koliinski smanjuje uslijed manjka estrogena. Uslijed toga se vagina i vulva (stidnica) lake inficiraju i ozljeuju.

Novoroena djevojica moe imati iscjedak iz vagine uzrokovan estrogenom kojeg je dobila od majke prije roenja. Taj iscjedak obino prestaje za oko 2 sedmice.

Uzroci nenormalnog iscjetka iz vagine:

Infekcija

Bakterijska, poput infekcije uzrokovane klamidijom (Chlamidia) i gonokokima

Gljivina, poput infekcije uzrokovane Candida (kandidom) (osobito kod dijabetiarki, trudnica i

onih pod terapijom antibioticima)

Protozoama, jednostaninim praivotinjama, poput Trichomonas (trihomonas) vaginalis

Virusna, poput humanog papilomavirusa i herpes virusa

Iritacija

Spermicidna sredstva, podmaziva sredstva, prezervativi, dijafragme, cervikalne kape i spuvice

Deterdenti i omekivai za rublje

Dezodoransi i sapuni

Dodaci u vodu pri kupanju

esto ispiranje vagine

Strana tijela u vagini

Uske, nepropusne, neupijajue donji ves

Stolica

Tumori ili druga nenormalna tkiva

Rak stidnice, vagine, vrata maternice ili sluznice maternice

Lijeenje zraenjem (radioterapija)

Simptomi

Najei simptom upale vagine je nenormalni iscjedak iz vagine. Iscjedak se smatra nenormalnim ukoliko je vrlo obilan, neugodnog mirisa ili je praen svrbeom, osjetljivou ili bolnou vagine. Nenormalni iscjedak je esto gui od normalnog te drugaije boje, npr. takav iscjedak moe biti gustoe sira, ili biti ute ih zelenkaste boje ili sukrvav.

Prilikom bakterijske infekcije vagine obino se stvara bijeli, sivkasti ili ukasti mutni iscjedak iji je miris neugodan ili podsjea na miris ribe. Miris se moe pojaati nakon spolnog odnosa ili ispiranja sapunom, to u oba sluaja smanjuje kiselost vagine, olakavajui rast bakterija. Vulva (stidnica) moe biti nadraena ili se moe osjeati blagi svrbe.

Infekcija kandidom (gljivicom skupine krasnica) izaziva umjereno ili jako peenje vulve i vagine. Koa je crvena i moe biti osjetljiva. Gusti, sirasti iscjedak iz vagine obino se dri zida vagine. Simptomi se mogu pogoravati tokom sedam dana prije menstruacije. Ta se infekcija ponavlja u ena koje boluju od nelijeene eerne bolesti te u onih koje uzimaju antibiotike.

Infekcija sa Trichomonas vaginalis, jednostaninom praivotinjom, stvara bijeli, sivkasto-zeleni ili ukasti iscjedak koji moe biti pjenuav. Iscjedak se obino pojavljuje neposredno prije menstruacije i moe imati neugodan miris. Svrbe je jak.

Vodenasti iscjedak, osobito ukoliko sadri krv, moe biti uzrokovan rakom vagine, vrata maternice ili sluznice maternice (endometrija). Polipi vrata maternice mogu dovesti do krvarenja iz vagine nakon spolnog odnosa. Ukoliko je postojao svrbe vulve (stidnice) ili osjeaj neugodnosti u tom podruju, uzroci mogu obuhvaati infekciju humanim papilomavirusom ili karcinoma in situ, vrlo rani stadij raka koji se nije proirio na druga podruja i koji se hirurki lako moe odstraniti.

Bolni otok vulve (stidnice) moe uzroiti infekcija herpesom ili apsces. Bezbolni otok moe izazvati rak ili sifilis. Stidne ui (pediculus pubis) mogu izazvati svrbe u podruju vulve (stidnice).

Dijagnoza

Na onovu simptomatologije,detaljno uzete anamneze,ginekoloskog pregleda koji ukljucuje pregled pod spekulumima, uzimanje vaginalnog brisa te PAP-a testa.

Lijeenje

Uobiajeno lijeenje infekcija vagine i vulve (stidnice)

Vrsta infekcije Lijeenje

Kandidom (kvasnlcama) Mikonazol, klotrimazol, butokonazol ili terkonazol (u

obliku kreme, vaginalnih tableta ili vaginalnih supozitorija);

flukonazol ili ketokonazol (na usta)

Bakterijama Obino metronidazol ili klindamicin (u vidu vaginalne

kreme) ili metronidazol oralno; ako je uzrok gonokok

obino ceftriakson (intramuskularne injekcije) uz doksicilin oralo

Klamidijom Doksiciklin ili azitromicin oralno

Trihomonasom Metronidazom oralno

Humani papilomavirus Trikloroctena kiselina (neposredno nakondilom);

(genitalne bradavice) tekui duik ili fluorouracil (neposredno na kondilom) kod tekih

infekcija

Herpes virus Aciklovir oralno ili u obliku masti

Adnexitisi

Adnekse predstavljaju jajnike sa jajovodima. Zbog toga to se nalaze veoma blizu, a prilikom zapaljenskih procesa dolazi do zahvatanja oba pomenuta organa, esto ih je veoma teko odvojiti. Dakle, zapaljenski proces moe da postoji samo na jajniku, ili samo na jajovodu, ali je ea pojava zapaljenja obe pomenute strukture istovremeno (adneksitis).

esti uzronici adneksitisa mogu da budu infektivni agensi poput halmidije, gonokoka (izaziva gonoreje) i tuberkuloznog bacila. Adneksitis moe da se javi nakon kiretaa, biopsija, sondiranja materice, neleagalnih prekida trudnoe... Adneksitis moe da bude izazvan bakterijama kao to suStreptoccocus, Staphyloccocus, E. Coli, Enteroccocus, Proteus pyocarineus, anaerobi... esto se zapaljenje iri sa vagine, grlia materice i unutranjeg sloja materice (endometrijum).

Taan broj ena sa ovom dijagnozom nije u potpunosti poznat, ali se primeuje opadanje u obolevanju od ove bolesti, naroito u zemljama sa razvijenim sistemom zdravstvene zatite i dobrog zdravstvenog prosveivanja, a kod pravovremeno postavljene dijagnoze i broj kompikacija je manji. Takodje, bolest se ee javlja u reproduktivnom periodu ene.

Simptomi i znaci akutnog adneksitisa

simptomi su burni i javljaju se naglo, gotovo iznenada prisutni sa jaki bolovi u donjem delu trbuha i donjem delu ledja poto proces najee istovremeno zahvata oba jajnika, bolovi su obostrani mogue su smetnje prilikom hoda i nemogunost stajanja temperatura je poviena i moe biti praena groznicom javlja se opta slabost, malaksalost i gubitak apetita, a neretko munina i povraanje komplikacije adneksitisa najee sustvaranje apscesa u jajovodu i/ili jajniku, apsces u Douglasovom prostoru, pelvoperitonitis, difuzni peritonitis, ekstrauterini graviditet, sterilitet

Dijagnoza akutnog adneksitisa

Anamneza sa klinikom slikom i objektivnim ginekolokim pregledom je dovoljna da se posumnja na adneksitis.

Neophodno je uzeti vaginalni i cervikalni bris radi identifikacije uzronika zapaljenja.

Nalaz krvi pokazuje ubrzanu sedimentaciju i povean broj leukocita.

Ljeenje akutni adneksitis

U terapiji akutnog adneksitisa najvanije je da pacijentkinja lei, pa je opreporuljiva hospitalizacija.

Medikamentozna terapija se odreuje na osnovu izolacije uzronika. Od medikamenata se koriste antibiotici i sulfonamidi. Uz antibiotike, u nekim sluajevima je potrebno ukljuiti i kotikosteroide da bi se spreilo stvaranje zadebljanja u zidovima jajovoda i sraslina adneksa sa okolnim organima, a sterilitet je posledica svega navedenog.

Pod ovakvom terapijom, subjektivne tegobe i objektivni znaci bolesti se brzo smiruju. Spontani bolovi, kao i bol pri pregledu iezavaju, temperatura pada i popravlja se opte stanje.

Nedovoljno i nepravilno leenje akutnog adneksitisa moe dovesti do smirenja simptoma, ali ne i do unitavanja ognjita infekcije, tako da su mogui recidivi bolesti i ee su pomenute komplikacije.

TUMORI GENITALNIH ORGANA ZENE

Benigni tumori vulve

Cista Bartolinijeve lezdese najee pojavljuje u grupi cistinih tumora vulve. Nastaje kao posledica bartolinitisa koji je recidivirao vie puta i kod koga nije uklonjeno arite. Zbog recidivantnih zapaljenja izvodnog kanala lezde, dolazi do proirenja kanala i retencije sekreta koji se stvara u lezdi, pa se retenciona cista.

Ree se javljajuretencione ciste Nuckova kanalazbog greke u zatvaranju divertikuluma Nucki, zatim retencione ciste lojnih lezda, sluzave i inkluzione ciste.

Nastanak tumora vulve se vee za zapaljenske procese na vagini i vulvi, infekcije HPV (humani papiloma virus) virusom, intraepitelnom neoplazijom, hipertrofinim leukoplakijama i polnim bolestima.

Tumori se uglavno javljaju u vidu bradaviaste ili glatke prominencije crvene boje ili boje koe, najee ne izazivaju nikakve simptome, a nekada se moe javiti svrab. Moe godinama da perzistira. Predilekciono mesto za javljanje tumora je unutranja strana velikih i malih usana.

Dijagnozase postavlja se na osnovu anamneze, klinike slike, ginekolokog pregleda, biopsije i patohistolokog nalaza.

Terapijapravih i cistinih tumora je operativna.

Benigni tumori cerviksa

Najei benigni tumori cerviksa materice su cervikalni polipi (polypus cervicis) a neto rei su miomi i leomiomi.

Klinika slika

Polip cerviksa moe biti okruglastog oblika ili izduen (kad prominira u vaginu), sa glatkom ili renjastom povrinom, bledo ili tamno crvene boje, veliine zrna penice, pa ak i oraha i nalazi se u spoljanjem uu cerviksa. esto dolazi do sekundarne infekcije povrine polipa koja je u zapaljenju i ulcerisana. Pacijentkinje se obino ale na sukrviavo prljanje i krvav fluor koji nastaje zbog lediranja povrine polipa (trenje, koitus, vaginalni pregled). Postoji obilna sluzava sekrecija koja potie iz cerviksa (cervikalni fluor) usled ascedentne infekcije i cervikalnog endometritisa.

Neto rei benigni tumori su miomi koji nastaju iz glatkog miinog tkiva grlia. Miom je obino lokalizovan na prednjoj usni grlia i ree moe da dostigne veliinu pesnice, kada vri kompresiju na mokranu beiku i uretru i priinjava smetnje pri mokrenju.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, ginekolokog pregleda. Koristan je ultrazvuni pregled, histerosalpingografija (metoda kod koje se kontrast ubrizgava u matericu i jajovode i dobije se slika unutranjosti tih organa) i histeroskopija (posmatranje unutranjosti materice optikim instrumentom). Da bi se potvrdilo da se radi o cervikalnom polipu, potrebno je polip odstraniti (polipektomija) uvrtanjem zupastim kletima, potom je obavezna frakcionirana eksplorativna koretaa. Dobijeni materijal se alje na histopatoloki pregled.

Leenje

Veliki benigni tumori koji uzrokuju simptome i razvijaju komplikacije preporuljivo je hirurki leiti.

Miom

Miomi su najei dobroudni tumori materice, graeni uglavnom od glatkih miia. Osnovne karakteristike ovoga stanja su: tumor, krvarenje, bol i pritisak na okolne organe i strukture. Dobroudna narav ovog tumora iskljuuje mogunost nastanka metastaza i irenja u druge organe, ali uzrokuje probleme zbog svog lokalizacije u materici (neplodnost, tekoe u poroaju, pobaaji) i pritiska na okolne organe.Uzrok nastanka

Uzrok nastanka mioma nije poznat. Istraivanja pokazuju kako miom nastaje bujanjem promenjenih glatkih miinih elija. ee se javlja kod ena unutar jedne te iste porodice to potvruje ulogu naslednog genskog faktora. Postoje injenice koje govore da estrogena stimulacija igra bitnu ulogu u patogenezi mioma (javljaju se u generativnom periodu ene, uveavaju se za vreme trudnoe, a ima ih i kod ena koje uzimaju oralne kontraceptive, pokazuju tendenciju smanjenja u postmenopauzi). Ove injenice pokazuju da hormonski faktor igra odluujuu ulogu, ali se ne moe tvrditi da ih izaziva, ve samo da utie na njihov rast. Svaka trea ena iza 35. godine ivota ima miom.

Klinika slika

Miomi mogu imati simptome, ali nije pravilo. Simptome daje oko 35% mioma. Miomi bez simptoma otkrivaju se sluajno pri pregledu. Simptomatski miomi odlikuju se razliitim intenzitetom, zavisno od veliine mioma, njegove lokalizacije u materici, promenama mioma i o tome da li je ena trudna ili ne.

Simptomi su sledei: nepravilna i obilna krvarenja iz materice ija je posledica anemija koju je obino teko leiti, bol, napetost u donjem delu trbuha koja nastaje zbog pritiska mioma na okolne organe i strukture; ukoliko je tumor veliki, moe uzrokovati venski zastoj i trombozu i poremeaj pranjenja debelog creva, neplodnost (2-10% neplodnosti nastaje zbog mioma), spontani pobaaji - javljaju se dvaput ee u ena sa simptomima mioma.

Miomi i trudnoa-2-10% uzroka neplodnosti otpada na miome. Ukoliko je miom jedini uzrok neplodnosti, nakon njegova odstranjenja, 40% bolesnica zatrudni. Ukoliko miom postoji za vreme trudnoe, u drugom i treem trimestru moe dosta da poraste, i da izazove prevremeni poroaj ili spontani pobaaj. Mogue su i komplikacije nakon poroaja jer tada miom pojaano krvari i moe dovesti enu u ivotnu opasnost.

Komplikacije

Miomi deformiu matericu, pritiskaju jajnike i jajovode pa mogu doprineti nastanku neplodnosti. Maligna promena mioma je vrlo retka; javlja se u svega 0,1 - 0,5% sluajeva. Komplikacije koje miomi uzrokuju na drugim organima i organskim sistemima ukljuuju nastanak teke anemije zbog obilnih krvarenja. Manjak gvoa koji tako nastaje esto je vrlo otporan na leenje. Veliki miom vri pritisak na okolne strukture, to je neugodno i opasno kod pritiska na mokrani sistem i debelo crevo kada nastaje poremeaj oticanja mokrae i stolice.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, ginekolokog pregleda koji se moe dopuniti digitorektalnim pregledom (pregled zadnjeg dela debelog creva). Koristan je ultrazvuni pregled, histerosalpingografija (metoda kod koje se kontrast ubrizgava u matericu i jajovode i dobije se slika unutranjosti tih organa). histeroskopija (posmatranje unutranjosti materice optikim instrumentom).

Leenje

Miom nije isti kod svake ene, leenje zavisi od niza faktora - starosti ene, broja poroaja, je li trenutno trudna ili prieljkuje trudnou, od simptoma, lokalizacije tumora, opteg zdravlja i postojanja komplikacija u samom miomu ili u drugim organskim sistemima. Mali miom, bez komplikacija i simptoma, moe se leiti hormonski (anGnRH - analozi gonadotropin oslobaajueg hormona). Ovim leenjem postie se smanjenje mioma u oko polovine bolesnica, to je esto dovoljan terapijski uinak. Koristi se ukoliko ena eli jo dece, ukoliko iz bilo kojih razloga ne moe pristupiti hirurkom zahvatu odstranjenja mioma ili materice i kao priprema za operativno leenjeVeliki miom, koji uzrokuje simptome i razvija komplikacije preporuljivo je hirurki leiti. Moe se odstraniti samo miom (miomektomija) ili cela materica (histerektomija), to zavisi takoe od navedenih faktora i enine elje za trudnoom.

Rak grlia materice (Karcinom cerviksa uterusa)

Karcinom grlia matericeje jedan od najeih malignih tumora ena koji je na naim prostorima trei po uestalosti (iza karcinoma dojke i plua), dok je u razvijenim zemljama znatno rei: SAD 8-mi tumor po uestalosti, Velika Britanija 12-ti, itd.

Prema statistici SZO to je u svetu drugi tumor po uestalosti, a po smrtnosti peti. U proseku se dijagnostikuje kod 16 od 100 000 ena godinje, a umre 9 od 100 000 ena na godinu dana.Uzronik

Humani papiloma virus (HPV), jedan je od glavnih uzroka nastanka ovog karcinoma. To ne znai da ce svaka ena koja ima HPV oboleti od ovog oboljenja.

Puenje, rano zapoinjanje seksualnih odnosa, promiskuitet, ne korienje kondoma takoe su faktori za nastanak oboljenja. Postoji povean rizik meu enama koje uzimaju kontraceptivne pilule. Smatra se da je tako zato to su takve ene polno aktivnije, manje koriste kondome i ee se podvrgavaju Papa testovima kako bi im lekar propisao kontraceptivno sredstvo. ene sa HIV infekcijom ili ene kod kojih je izvrena transplantacija nekog organa mogu biti izloene veem riziku. Infekcije genitalnim herpesom ili hronine infekcije hlamidijom (kao polno prenosivim bolestima), mogu poveati rizik.

Polne bradavicekoje takoe izaziva HPV su forma benignog tumora epitelnih elija, ali ovi sojevi HPV uglavnom ne izazivaju karcinom. Narvno, mogua je istovremena infekcija sa vie serotipova HPV (humanog papiloma virusa). Infekcija HPV je polno prenosiva, a upotreba kondoma smanjuje, ali ne moe uvek da sprei infekciju.

Trenutno ne postoje komercijalni testovi za HPV kod mukaraca, ali kako se smatra da HPV prvenstveno raste u epitelijumu glansa penisa higijena ove regije moe biti preventiva.

Kofaktori: infekcija hlamidijom, herpes simplex virus (HSV), stres i poremeaji izazvani stresom, ishrana, hormonska kontracepcija, viestruke trudnoe, porodina istorija karcinoma grlia.Tipovi karcinoma

Dva su osnovna tipa ovog malignog tumora:

Skvamocelularni nastaje od elija ploastog epitela i ini 85-90% svih tumora

Adenokarcinom nastaje od lezdanog epitela i ini 10-15% tumora

Ree se javljaju drugi tipovi: adenoskvamozni karcinom, "small cell" karcinom, neuroendokrini tumor, viloglandularni adenokarcinom. Na grliu se mogu javiti i drugi maligni tumori - melanom i limfom, ali izuzetno retko.Klinika slika

U poetku razvijanja bolesti uglavnom nema specifinih simptoma. Ukoliko se ipak jave to su: vaginalni sekret koji moe biti svetle boje, ne mnogo gust, roze ili smee boje, pomean sa krvlju, ili tamne boje i neprijatnog mirisa. Simptomatologija se moe ispoljiti i nenormalnim vaginalnim krvarenjem, izmeu menstrualnih ciklusa, posle seksualnog odnosa ili nakon menopauze, zatim gubitak apetita i teine, umor, bol u karlici, leima ili nogama.

Stadijumi

Prema FIGO klasifikaciji , koja je zasnovana na klinikom nalazu postoji 5 stadijuma:

FIGO 0 Ca in situ

FIGO I (I,Ia, Ib,Ic) - lokalno uznapredovali tumor

FIGO II (IIa,IIB )

FIGO III (IIIa, IIIb, IIIc )

FIGO IV

Prognoza zavisi od stadijuma tumora. Uz leenje 5-godinje preivljavanje u najranijim stadijumima je 92%. Ukupno 5-godinje preivljavanje, kada se kombinuju podaci za sve stadijume je 72%.

CIN se deli na:-CIN I - odgovara lakoj displaziji, a atipine elije zauzimaju donju treinu ploastoslojevitog epitela grlia materice.-CIN II - odgovara umerenoj displaziji, pri emu atipine elije zauzimaju vie od jedne treine, a manje od donje dve treine debljine epitela.-CIN III - odgovara tekoj displaziji i karcinomu in situ, pri emu atipine elije zauzimaju vie od dve treine, a kod karcinoma in situ itavu debljinu ploastoslojevitog epitela grlia materice.Danas je dokazano da od CIN-e, kako od displazija tako i od karcinoma in situ, moe nastati invazivni planocelularni karcinom grlia materice. Sve tri vrste displazija su su reverzibilni oblici CIN-e, dok je karcinom in situ ireverzibilna lezija. Ukoliko je displazija tea, utoliko je vea verovatnoa da e progredirati u karcinom, a takoe je potreban i krai vremenski interval.Dijagnoza

Papa test, koji se izvodi korienjem komadia vate, etkice ili malog drvenog tapia da bi se sastrugao unutrasnji deo cerviksa, prednja i zadnja spoljanja strana kako bi se uzele elije za analizu je najpouzdaniji metod otkrivanja ove bolesti. Postupak uzimanja materijala obino nije bolan i uglavnom se osea kao pritisak. Papa testovi su vrlo efikasni kod otkrivanja prekanceroznih stanja cerviksa. Njegova efikasnost zavisi od toga koliko esto se test izvodi zato to ponekad jedan Papa test nee pokazati abnormalne elije ak i kada su displazija i tumor prisutni. Ukoliko cerviks izgleda abnormalno, normalan Papa test nije dovoljan. Ukoliko se pronau abnormalne elije uzima se uzorak tkiva (biopsija) iz cerviksa.

Leenje

Leenje zavisi od vrste, stadijuma, veliine i oblika tumora, starosnog doba i opteg zdravstvenog stanja ene. U najranijem stadijumu, bolest je izleiva uklanjanjem ili unitavanjem prekanceroznog i kanceroznog tkiva. Ovo se moe uiniti bez uklanjanja uterusa tako da je ena jo uvek sposobna za raanje. U teim sluajevima neophodno je uklanjanje uterusa (histerektomija) se vri sa ili bez uklanjanja jajnika. Kod bolesti koja je uznapredovala, moe se izvriti radikalna histerektomija, kod koje se uklanja uterus i dosta okolnog tkiva, ukljuujui i lokalne limfne vorove. Terapija zraenjem (visoke doze rendgenskih zraka ili drugih visoko energetskih zraka kako bi se unitile elije malignih tumora) ili hemoterapija (korienje lekova kako bi se unitile elije malignih tumora) se koriste za leenje malignih tumora koji se proire ili kada je dolo do recidiva.

MENOPAUZAMenopauza se uobiajeno dogaa izmeu 45. i 55. godine ivota i predstavljaposlednje menstrualno krvarenje.Indukovana ili arteficijelna menopauza je prestanak funkcije ovarijuma (jajnika) izazvan lekovima, zraenjem ili operacijom.

Prevremena menopauzaje ona koja nastupa pre 40. godine ivota, bilo da je nastala spontano ili je hirurki indukovana. Mada se pod menopauzom podrazumeva poslednja menstruacija, ovaj termin se esto koristi kao sinonim nazivaklimakterijumkoji, u stvari, oznaava period oko menopauze (obuhvatajui perimenopauzu i postmenopauzu). Perimenopauza podrazumeva period neposredno pred menopauzu (premenopauza) i prvih nekoliko godina nakon poslednje menstruacije.

Klinika slika

Uobiajeno je da prestanku menstrualnog krvarenja prethodi periodneregularnih ciklusa, oligomenoreje ili oskudnih menstruacija. Manifestacije klimakterijuma su brojne i razliite: vazomotorni simptomi (valunzi, nono znojenje, nesanica, lupanja srca, parestezije), fiziki simptomi (glavobolja, umor), psihiki simptomi (promene raspoloenja, anksioznost, gubitak memorije, gibitak koncentracije, iritabilnost, deresija), urogenitalni simptomi (disfunkcionalna krvarenja, atrofija genitalnog trakta, gubitak libida, uretralni sindrom), oboljenja kotano - zglobnog sistema (osteoporoza, artralgije - bolovi u zglobovima), kardiovaskularna oboljenja (ishemijska bolest srca, tromboze).

Najkarakteristiniji simptom je toplotni talas ili valung, odnosno iznenadno crvenilo koe lica, vrata i grudi koje je praeno oseajem intenzivne vruine, a zavrava se profuznim znojenjem.

Postmenopauzalnu osteoporozu karakterie ubrzana razgradnja i gubitak preteno trabekularne kosti.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, klinike slike, odreivanjem nivoa hormona.

Hormonska supstitucija menopauze

Znaaj nadoknaivanja estrogena u premenopauzalnom periodu je u kontroli povremenih klimakterinih simptoma i menstrualnog ciklusa. U perimenopauzalnom periodu estrogeni su pre svega znaajni za spreavanje klimakterinih tegoba, zatim za spreavanje osteoporoze i zatitu kardiovaskularnog sistema. U postmenopauzalnom periodu primarni znaaj estrogena je u prevenciji osteoporoze i zatiti kardiovaskularnog sistema.

PREDMENOPAUZA

Karakterizira niz fizikih i emotivno mentalnih promjena koje nastupaju puno prije nego ena konano stupi u menopauzu. Promjene nastupaju ve oko 40- te godine i mogu trajati do ulaska u 50-te. Kod veine ena nastupa oko 47 godine i traje 4- 5 godina.

Predmenopauza se obino povezuje s niz prepoznatljivih simptoma - nepravilno krvarenje, valunzi, vaginalna i suhoa koe i openito sluznica, smanjeni libido, nestabilno raspoloenje, depresija, poremeaj spavanja, oslabljeno pamenje, ispadanje kose i s druge strane dlakavost lica, debljanje, palpitacije, glavobolje, munine, osjetljivost urinarnog strakta, poetak osteoporoze i drugih oboljenja.

Svaka ena proivljava svoje individualne promjene i simptome i moe se rei da je svaka ena na svoj nain osjea. Kod nekih su izraeni samo blai simptomi ili samo promjene u menstrualnom krvarenju, kod drugih e se simptomi i njihov intenzitet izmjenjivati, neke opet proivljavaju iznimno teak period ivota.

Prepoznaje se po sljedeem: po skraivanju menstrualnog ciklusa od menstruacije do menstruacije, jer se skrauje prva folikularna faza; izostanak ovulacija i postepeno sniavanje razine progesterona; poveana razina folikul stimulirajueg hormona ( FSH ) u odnosu na razinu luteinskog je znak reproduktivnog starenja; FSH je navii 1 3 godine od zadnje menstruacije i to 10 20 x razine estradiola, progesterona i testosterona se naglo smanjuju; iako se razine hormona smanjuju, razine estrogene su obino sniene tek 6 mjeseci do 1 godinu prije poetka prave menoapuze; ipak ove razine ne omoguuju stvaranje dovoljno sloja da bi ena dobila menstruaciju; prije same menopauze razine estrogena se su vrlo visoke ( znaju biti i dvostruke u odnosu na vrijednosti dok ena imala redovitu menstruaciju ) - zatim naglo opadaju;

Nepravilno krvarenje se moe pokazati kao uestalije ili rjee, naglo i preobilno ili oskudnije, produeno ili skraeno, naglo prekidanje... Posebno su neugodna preobilna krvarenja kao posljedica zadebljanja maternice, i posebno ako se na kraju moraju provesti vrlo neugodne kiretae. U regulaciji krvarenja prepisuje niz lijekova calcium carbonicum, phosphorus, natrium muriaticum, lachesis, kreosotum i drugi ovisno o cijeloj slici simptoma i stanja pacijentice.

Navale vruine i znojenja - kod nekih ena nastupaju vrlo rano i prije pojave promjena u menstrualnom krvarenju, kod drugih nastupaju s tim promjenama, kod nekih ena se izmjenjuju faze sa i bez ovih simptoma. Neke doivljavaju topla znojenja i pate od nedostatka zraka; druge pak prolaze hladna preznojavanja i ak zimicu. Preporuuje se izbjegavanje slane i zainjene hrane, gaziranih pia, slatkia, alkohola, te neugodnih situacija i stresova. ene s vie tjelesne masnoe znaju imati manje izraene simptome od mravijih ena.

Pred i menopauzu obiljeava niz neugodnih promjena u funkcioniraju ene. Zbog manjka estrogena javlja se vaginalna suhoa i atrofija, osjetljivost i iritacija, zbog povienog pH izraenija je osjetljivost na vaginalne i urinarne infekcijame, zbog toga osjeaju fizike nelagode i zaziru od spolnih odnosa, pate od tegoba s uriniranjem i inkontinecijom. Zbog svih navedenih i esto vrlo nelagodnih promjena, te onih u fizikom izgledu kao suhoa koe, bore i starenje ( uz manjak estrogena vezuje se manjak kolagena ), dlakavost i pigmentacija lica ( pojava tamnih tokica i fleka ) ene obino pate od nesigurnosti u sebe i svoj fiziki izgled, depresije, tmurnih raspoloenja ili su s druge strane napete i nervoze ili vrlo nestabilnog raspoloena, mogu postati ljubomorne, osjeaju nedostatak seksualne elje i izbjegavaju odnose .

Homeopatsko lijeenje uinkovito ublauje ove vrlo neugodne fizike simptome. Prvenstveno pomae da se ena suoi s tim i to lagodnije prebrodi sva neugodna raspoloenja i mogue strahove. Poznati su mi sluajevi pojave opsesivnih strahova, ali i poetaka vrlo neugodnih neurolokih oboljenja kao Parkinsonove bolesti ba u ovom periodu, to sve zahtijeva da se razmotre svi simptomi i njihov intenzitet. Nekoliko je bitnih lijekova kao sepia, cimicifuga, lachesis, calcarea carbonica, pulsatilla, sulfur, fucus versicolosus, graphites, te niz drugih ovisno o individualnim simptomima.

Pored uzimanja lijekova preporuuje se i uzimanje prirodnih izvora hormona posebno fitoestrogena i progesterona. Mnoge biljke u naoj prehrani sadre sadre mikro nutriente koji oponaaju djelovanje naih hormona. Izoflavoni ( pinat, voe, grah, crvena djetelina, soja ), flavoni ( grah, zeleno povre, voe i orasi ), cumarini ( kupus, pinat, sladi, hmelj ), lignanti ( povre, voe, orasi, sjemenke, posebno sjemenke lana ). Izoflavoni su posebno bitni jer imaju slinu strukturu kao endogeni spolni hormon steriodal, vee se na receptore estrogena ( time se smanjuje razina estrogena tj. djeluje kao regulator estrogena ) i oponaa djelovanje estrogena u centralnom nervnom i krvoilnom sustavu, ali bez stimulacije maternice i dojki; u menopauzi s druge strane, izoflavoni ublauju simptome i smanjuju predispoziciju za pojavu osteoporoze, oboljenja krvnih ila, karcinoma dojki i maternice.

INKONTINENCIJA U GINEKOLOGIJI

Urinarna inkontinencija, takoer poznata kao nevoljno istjecanje mokrae, je neugodan zdravstveno-socijalni problem koji pogaa milijune ena. ea je u starijoj ivotnoj dobi, ali se moe pojaviti i kod mlaih enskih osoba. Uestalo mokrenje takoer je uporan problem koji moe ometati normalne socijalne aktivnosti kod ena.

Glavne vrste urinarne inkontinencije

Urgentna inkontinencijajedan je od najeih oblika inkontinencije u ena kod koje postoji iznenadni, neodgodivi nagon na mokrenje. U takvim epizodama dolazi esto do bjeanja mokrae na putu za WC. esti okidai neodgodivog nagona na mokrenje su izlazak na hladnou ili stajanje bosim nogama na hladnim ploicama, um vode ili pranje ruku u hladnoj vodi.

Bjeanje mokrae koje se javlja prilikom epizoda povienog tlaka u trbuhu za vrijeme kojeg dolazi do otvaranja mokrane cijevi naziva sestresna inkontinencija.Stanja povienog tlaka u trbuhu su kaalj, kihanje, smijeh, tranje ili dizanje tereta. Osnovna razlika u odnosu na urgentnu inkontinenciju jest ta to kod stresne inkontinencije nema nagona na mokrenje, a do istjecanja mokrae dolazi bez najave. Inae, stresna inkontinencija je ea u ena koje su raale vie puta.

Za ene koje imaju simptome i urgentne i stresne inkontinencije kaemo da imajumijeanu inkontinenciju.U praksi je najvei broj ena upravo s ovim oblikom inkontinencije, odnosno onih sa simptomima i jedne i druge vrste.

U nekih ena takoer postojiurgencija bez inkontinencije,tj. opisani neodgodivi nagon na mokrenje se javlja uestalo, ali ipak ne dolazi do nevoljnog bjeanja mokrae. One opisuju este odlaske na nunik tijekom dana, te redovito buenje zbog mokrenja tijekom sna nou. Smatra se da je normalna uestalost mokrenja tijekom 24 sata do osam puta.

Ostale vrste inkontinencije

Osim stresne i urgentne inkontinencije postoje i manje uobiajene vrste inkontinencije. Jedna od njih jeprelijevajua inkontinencija. Kod nje u sluajevima nepotpunog pranjenja mjehura, kad je mii odgovoran za pranjenje mjehura "lijen", do pranjenja mjehura dolazi kad je on prepunjen i kad zbog velike koliine urina dolazi do prelijevanja kroz mokranu cijev. Nadalje,inkontinencija se koji puta javlja vezana uz druge zdravstvene probleme, uzimanje lijekova ili pak posebna duevna stanja.Dijagnoza

Najvei je problem to veina ena s inkontinencijom rijetko sama zapoinje razgovor ili nevoljko trae medicinsku pomo zbog nelagode i srama koji se javljaju vezano za problem inkontinencije. Upravo je zbog toga vano istaknuti dainkontinencija nije normalno stanje bez obzira na dob ene, te da je iznimno vano potraiti pomo i o tome razgovarati.Ve kod samog razgovora s lijenikom (dakle, prilikom uzimanja anamneze) mogue je iz nekoliko glavnih podataka doi na pravi put prema ispravnoj dijagnozi. Vana pitanja su sljedea:

U kojim situacijama dolazi do bjeanja mokrae? (primjerice, uz iznenadni nagon, uz kihanje, kaljanje, smijanje, dizanje tereta, ili se navedeno dogodi i kod najmanjeg napora bez ikakvog upozorenja, kao to su ustajanje iz kreveta, uanj ili hod)

Od kada traje navedeni problem i je li dolo do pogoranja tijekom vremena?

Koliko esto mokrite po danu i ustajete li nou?

Koliko uestalo dolazi do bjeanja mokrae?

Kolika koliina mokrae pobjegne?

Dnevnik mokrenjapredstavlja zapisivanje dnevnih aktivnosti i podataka o koliini unesene tekuine te koliini izmokrene mokrae, uz evidenciju vremena. Kod ena s inkontinencijom vano je zabiljeiti i svaki incident bjeanja mokrae uz opis prisutnosti ili odsutnosti nagona na mokrenje ili aktivnosti tijekom koje je dolo do bjeanja mokrae. Ovaj dnevnik daje korisne informacije o moguem uzroku inkontinencije te lijenika moe usmjeriti prema ispravnoj dijagnozi i adekvatnoj terapiji.

Specifini testovi,kao to je test kaljanja uz napunjeni mjehur, esto se primjenjuju tijekom pregleda. Za vrijeme samog testa prati se dolazi li do istjecanja mokrae.

Laboratorijske pretragekoje ukljuuju pregled sedimenta urina i urinokulturu pokazatelji su infekcije u mokranom sustavu koja se moe lijeiti, te na taj nain umanjiti ili u potpunosti ukloniti simptome uestalog mokrenja. Krvni testovi obino slue kao pokazatelji funkcije bubrega.

Urodinamska obradaizvodi se uz nalaz sterilne urinokulture kod ena s inkontinencijom na nain da se kroz mokranu cijev u mjehur stavlja kateter putem kojeg se mjehur puni, nakon ega se obavljaju mjerenja koja ukazuju na poremeaj funkcije punjenja i pranjenja mjehura. Obino se izvodi tijekom plana operacijskog lijeenja inkontinencije ili ako uzrok bjeanja mokrae nije u potpunosti jasan.

Leenje

Medikamenti. Infekcija beike lei seantibioticima. Ponekada vaginalno aplikovanje kreme sa estrogenima pojaava funkciju miia karlinog dna, ime se smanjuje ili u potpunosti otklanja urinarna inkontinencija. Hirurko leenje. Kod stres inkontinencije miii karlinog dna mogu se hirurkim putem pojaati.Lekar e savetovati noenje pesara (uloak krunog oblika napravljen od specijalne plastike koji se nameta na sam svod vagine, oko grlia, i podupire organe male karlice). Jaanje miia karlinog dna moe se sprovesti i vebanjem.

KONTRACEPCIJA

Pod pojmom kontracepcija, podrazumevaju se sve tehnike i sredstva koje se koriste u svrhu spreavanja neeljene trudnoe. Postoji veliki broj metoda zatite koje se razlikuju prema nainu korienja, delovanju, stepenu sigurnosti, udobnosti tokom seksualnih odnosa. Kada je izbor odgovarajueg kontraceptivnog sredstva u pitanju, od izuzetnog je znaaja da se konsulujete sa vaim ginekologom. On e putem pregleda i razgovora preporuiti najefikasniju metodu koja e zadovoljiti oba partnera, a nee opteretiti niije zdravlje.

Metode kontracepcije:1. prirodne (tradicionalne)2. hormonalna (pilula)3. hemijske (spermicidi)4. intrauterusni uloak (spirala)5. mehanike (barijerne)

1.PRIRODNE (TRADICIONALNE) METODEPLODNI DANI- Predstavljaju period u menstrualnom ciklusu ene kada je verovatnoa zaea najvea. Da bi odredili plodne dane uslov je da znamo koliko nam traje ciklus. Za ene koje nemaju ustaljen ciklus teko je izraunati. Do kritinog dana dolazimo oduzimanjem 14 dana od perioda trajanja ciklusa. Sa uzdravanjem od odnosa treba poeti 3 dana pre kao i 3 dana posle. S obzirom da ovaj metod nije najprecizniji preporuujemo da predjete na neki drugi metod kontracepcije :)

MERENJE BAZALNE TEMPERATURE- bazalna temperatura je temperatura ene odmah nakon spavanja a pre ustajanja. Ovulacija ide sa skokom temperature od 0.2-0.5 stepeni do 1 stepen i sa njenim odravanjem sve do poetka krvarenja. Apstinenciju treba sprovoditi 3 dana posle skoka temperature.

METODA CERVIKALNE SLUZI- U danima ovulacije dolazi do promena na sluzi koja dolazi iz grlia materice. Njene promene su vidljive golim okom kao obilna rastegljiva traka sluzi kristalno providna, ali i pod mikroskopom gde daje izgled paprati."Maybe baby" je pravljena po ovom principu.

COITUS INTERRUPTUS (PREKINUT ODNOS)- Partner u ovom sluaju prekida odnos pre izbacivanja sperme(ejakulacije). Ovo zahteva odlinu samokontrolu i motivaciju.

2. HORMONALNA METODA (PILULE)

Hormonalna kontraceptivna sredstva popularno nazvana pilule predstavljaju tablete koje sadrze sintetike verzije enskih polnih hormona -estrogena i progesterona,koji delujui na menstrualni ciklus,spreavaju ovulaciju.Ovim putem se postie izuzetno visoki stepen sigurnosti.Kad su u pitanju pilule postoje predrasude koje bi trebalo otkloniti.U vreme kada su one ule u upotrebu u njima se nalazila vea koliina hormona koja je dovodila do neeljenih efekata kao to su gojaznost,pojaana maljavost,osetljivost dojki,glavobolje,pojava akni,smanjena seksualna elja.Danas je ta koliina hormona svedena na minimum,pa pojave ovih simptoma gotovo da nema,a ukoliko se jave izuzetno su blagi i esto se mogu otkloniti prelaskom na drugi tip pilule.One omoguavaju nesmetan seksualni odnos,menstruacije su uredne i manje bolne,smanjuju simptome PMS-a.Takodje,one tite od zapaljenskih procesa u maloj karlici,karcinoma materice,jajnika. Primeena je i smanjena uestalost benignih promena na dojci.Vano je napomenuti da ne utiu negativno na plodnost ene,po prestanku uzimanja pilula,ovulacija se ponovo uspostavlja

.Ipak,postoje stanja kada se ovaj vid kontacepcije ne sme primenjivati kao sto su puenje,povien pritisak,bolesti srca i krvnih sudova,cerebrovaskularne bolesti,tumori jetre..i td,pa je od velikog znaaja da kada se reite za ovaj vid zatite posetite svog ginekologa koji e se detaljno informisati o vaem zdravstvenom stanju i dati konanu odluku o tome da li moete koristiti pilule i koje su za vas najadekvatnije. "PILULA ZA DAN POSLE"- U situaciji da se desi seksualni odnos bez zatite ili ako kondom pri odnosu pukne ili spadne, postoji nain da se mogua trudnoa sprei, ali i u tom sluaju treba posetiti ginekologa. Ako se u roku od 72h nakon odnosa uzme jedna tableta "Postinor" (koje sadri Levonorgestrel) i druga nakon 12h od uzimanja prve u 95-98% sluajeva do trudnoe nee doi. Ovu metodu ne treba zloupotrebljavati.

3.HEMIJSKE METODE (SPERMICIDI)

Vaginalne kreme,paste,gelovi i tablete sadre supstancu nonoxynol koja ubija spermatozoide odmah po ejakulaciji. Stavljaju se u vaginu pre svakog odnosa . Dobro ih je koristiti uz neku drugu metodu jer nisu sasvim pouzdani.

4. INTRAUTERUSNI ULOAK (SPIRALA)Spirala je vrsta kontracepcije koja se postavlja unutar materice. Uvek je postavlja ginekolog. Mala je,oblika slova T,koja na svom donjem kraju ima konie koji po postavljanju slobodno vire po povrini grlia i omoguavaju lake vadjenje.

Savremene spirale sadre metale (bakar,srebro ili zlato) ili hormon progesteron(Mirena). Deluju mehaniki tako to ne dozvoljavaju ulazak sperme u grli, a uloak sa hormonom deluje spreavajui ovulaciju.

Ovaj vid zatite ima prednosti i mane. Sa jedne strane spirala je laka za aplikaciju, prua visok stepen zatite i moe trajati dosta dugo. Sa druge strane dugotrajno prisustvo stranog tela moe uticati na pojavu upalnih procesa materice, krvarenja, a nosi sa sobom i rizik od pojave maligniteta.

5.MEHANIKE (BARIJERNE) METODE

U ovom sluaju se koriste fizika sredstva koja spreavaju prodor spermatozoida do jajne elije.Medju njima nalaze se dijafragma,cervikalna kapa,sundjeri i kondomi.

Dijafragma-je prepreka koja se postavlja duboku u vaginu.Koristi se zajedno sa spermicidima,radi vee efikasnosti.Uz pravilnu upotrebu stepen sigurnosti je visok.

Cervikalna kapa-jemala dijafragma oblika naprstka.Ginekolog je postavlja po zavretku menstrualnog ciklusa preko grlia i skida se pre oekivane menstruacije.Kao i u sluaju dijafragme,poeljno je koristiti spermicide.

Sundjeri-takodje se postavljaju u vaginu.Oni su natopljeni spermicidima.Da bi obavili svoj zadatak,potrebno je drati sunjdere jo 6 sati posle odnosa.

I za krajKONDOMI (PREZERVATIVI)- Kondomi predstavljaju ubedjivo najee upotrebljivano kontraceptivno sredstvo Napravljeni su najee od lateksa ili poliuretana koji su izuzetno rastegljivi i spreavaju odlazak semene tenosti u vaginu. Oni se postavljaju na penis u erekciji,pre odnosa.Ako se koristi pravilno,pruaju zatitu u 98 % sluajeva.Najznaajnija pozitivna strana jeste to kondomi za razliku od svih ostalih sredstrava,pruaju zatitu od seksualno prenosivih bolesti !!!