UNIVERZITET SINGIDUNUM, BEOGRAD

FAKULTET ZA FINANSIJSKI MENADMENT I OSIGURANJE

prof dr Miroljub Hadi

BANKARSTVO

B e o g r a d 2007.

2

S A D R A J

OPTI DEO 7 1. UVOD U BANKARSTVO 8 1.1. Istorijat banke i bankarskih poslova 8 1.2. Predmet nauke o bankarstvu 10 1.3. Bankarski poslovi i organizacija banke 12 1.4. Banka kao novano preduzee 14 1.5. Finansijski sistem i institucije 15 1.6. Klasisfikacija banaka 18 1.7. Bankarstvo u savremenoj privredi 21 1.8. Istorijat i struktura domaeg bankarstva 24 PRVI DEO MAKROASPEKT 28 2.SAVREMENE TENDENCIJE U BANKARSTVU 29 2.1.Transformacija bankarskog sistema 29 2.2.Savremene tendencije u bankarskom menadmentu 34 2.3 Globalizacija i medjunarodno bankarstvo 38 2.4. Transnacionalna banka 44 2.5. Deregulacija bankarskog poslovanja 47 2.6. Medjunarodna standardizacija 49 2.6. Elektronsko bankarstvo 53 3. KOMPARATIVNI BANKARSKI SISTEMI 53 3.1.Modeli savremenog organizovanja banaka 53 3.2.Praksa i komparacija bankarskih sistema 56 3.3.Bankarstvo razvijenih zemalja 58 3.4. Bankarstvo zemalja u tranziciji 63 3.5.Islamsko bankarstvo 66 4. TRANZICIJA BANKARSKOG SEKTORA SRBIJE 69 4.1. Iskustva zemalja u tranziciji 69 4.2. Dijagnoza stanja i pristup tranziciji 72 4.3. Mere za konsolidaciju bankarskog sistema 74 4.4. Re -privatizacija banaka 78 4.5. Rezultati tranzicije i dalji koraci 80 5. MEDJUNARODNE BANKE i FINANSIJSKE INSTITUCIJE 88 5.1.Medjunarodni monetarni fond - MMF 88 5.2. Svetska banka SB 92 5.3.Evropska monetarna unija i organizacija Evropske centralne banke ECB 93 5.4. Evropska investiciona banka - EIB 98 5.5.Evropska banka za obnovu i razvoj - EBRD 101 6. CENTRALNA BANKA 104 6.1.Karakter i uloga centralne banke 104 6.2.Osnovne funkcije centralne banke 105 6.3.Organizacija centralne banke 107 6.4.Centralne banke razvijenih zemalja 109 6.5.Centralne banke zemalja u tranziciji 110 6.6.Koncept, status i delokrug Narodne banke Srbije 111 6.7.Organi i organizacija Narodne banke Srbije 113 6.8.Monetarna fukcija i intervencija Narodne banke 116 6.9.Vrste poslova Narodne banke 119 6.10.Kontrola Narodne banke 120

3

DRUGI DEO - BANKA MIKRORASPEKT 121 7. OSNIVANJE BANKE I STATUSNA PITANJA 122 7.1.Propisi o bankama 122 7.2.Osnivanje banke i gubitak dozvole za rad 125 7.3. Spajanje i pripajanje banaka 128 7.4.Akcionarski kapital banke 130 7.5.Vrste i obim bankarskih poslova 131 7.6. Organizacija banke 133 7.7.Osiguranje depozita i revizija banke 135 7.7.Utvrdjivanje prihoda, dobiti banke i likvidnost 135 7.8.Harmonizacija sa zakonodavstvom EU 135 8. ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE BANKOM 138 8.1.Korporativno upravljanje bankom 138 8.2. Upravljaka struktura banke 141 8.3. Organizovanje banke po funkcionalnom principu 148 8.6. Organizaovanje banke po teritorijalnom i hijerarhijskom principu 152 8.7. Organizacija i poslovanje banke u skladu sa ISO standardima 157 TREI DEO - FINANSIJSKI I INVESTICIONI POTENCIJAL BANKE 163 9.KAPITAL BANKE 163 9.1.Akcionarski kapital banke 163 9.2. Struktura kapitala banke 167 9.3.Funkcije kapitala banke 169 9.4.Adekvatnost kapitala banke 170 9.5.Fondovi i rezerve 174 10. DEPOZITNI POTENCIJAL BANKE 176 10.1. Pojam i vrste depozita 176 10.2. Depoziti po vidjenju 178 10.3 Oroeni deopoziti 179 10.4.tedni i specijalni depoziti 179 10.5.Depoziti HOV 180 10.6.Kreiranje depozitnog potencijala banaka 181 10.7. Poslovi tednje i namenske tednje 183 10.8. Zatita depozita 184 11. FINANSIJSKI POTENCIJAL BANKE 188 11.1. Formiranje finansijkog potencijala 188 11.2. Struktura finansijskog potencijala 189 11.3. Investicioni potencijal 191 11.4. Nedepozitni izvori sredstava 193 11.5. Trasformacija rone strukture 198 ETVRTI DEO - POSLOVI NA UNUTRANJEM TRITU 200 12. UNUTRANJI PLATNI PROMET 201 121. Pravna regulativa unutranjeg platnog prometa 201 12.2.Organizacija poslova unutranjeg platnog prometa 205 12.3. Rauni za obavljanje platnog prometa i transakcija plaanja 208 12.4. Agent i izvravanje plaanja 210 12.5. Jedinstveni instrumenti platnog prometa 212 12.6. Sistem velikih plaanja 218 13. KREDITI I KAMATA 220 13.1. Bankarski kreditni posao, znaaj i funkcije 220 13.2. Vrste bankarskih kredita 221 13.3. Principi kredite politike 227 13.4. Uslovi odobravanja kredita 228

4

13.5. Procedure u postupku kreditiranja 229 13.6. Organizacija kreditnih poslova 234 13.7. Pojam, poreklo i opravdanost kamate 235 13.8. Faktori i vrste kamatnih stopa 237 13.9. Funkcije kamate i njen uticaj na privrednu aktivnost 238 13.10.Politika kamatnih stopa banke 240 14.SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI PROIZVODI 244 14.1. Plasmani u hartije od vrednosti 244 14.2. Poslovi forfetinga 249 14.3. Poslovi faktoringa 250 14.4. Poslovi lizinga 251 14.5. Poslovi akceptiranja i avaliranja 253 14.6. Konsalting poslovi 253 14.7. Franizing poslovi 254 14.8. Heding i inovativni bankarski poslovi 255 15. SREDSTVA OBEZBEDJENJA 260 15.1. Bankarske garancije 260 15.2. Jemstvo 268 15.3. Stvarno pravna obezbedjenja 270 15.4.Zaloga 271 15.5.Hipoteka 276 PETI DEO MEDJUNARODNI BANKARSKI POSLOVI 277 16. DEVIZNO POSLOVANJE 278 16.1. Tekue devizno poslovanje 278 16.2. Kapitalni poslovi i poslovi sa HOV 281 16.3. Plaanje, naplate i prenos 282 16.4. Kurs dinara, valutna klauzula 283 16.5. Fiziki prenos sredstava plaanja i spreavanj pranja novca 284 16.6. Obavetavanje i kontrola deviznog poslovanja 285 16.7. Obavljanje menjakih poslova 286 17. PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM 291 17.1. Elektronsko plaanje SWIFT 291 17.2. Medjunarodni dokumentarni akreditiv 294 17.3. Medjunarodni dokumentarni inkaso 297 17.4. Instrumenti bezgotovinskog plaanja 299 17.5. Transportne klauzule 301 18. KAPITALNE TRANSAKCIJE SA INOSTRATSVOM 303 18.1. reditni poslovi sa inostranstvom 303 18.2. Subjekti kreditnih poslova 304 18.3. Registrovanje i otplate kredita 305 18.4. Izraunavanje kamate i diskonta 306 18.5. Strana ulaganja 307 18.6.Obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu 310 ESTI DEO - UPRAVLJANJE POSLOVANJEM I KAPITALOM BANKE 312 19. PRINCIPI BANKARSKOG POSLOVANJA 313 19.1. Principi bankarskog poslovanja i upravljanje finansijskim potencijalom 313 19.2. Princip likvidnosti 314 19.3 Princip poslovnosti i efikasnosti 316 19.4.Princip sigurnosti 318 19.5. Pirncip rentabilnosti 318 19.6. Princip solventnosti 319 19.7. Princip aurnosti 320 20. UPRAVLJANJE RIZICIMA 322

5

20.1. Pojam rizika 322 20.2. Vrste rizika 324 20.3. Upravljanje rizicima 328 20.4. Operacionalizacija upravljanja rizicima 330 21. ANALIZA USPENOSTI POSLOVANJA 334 21.1. Pristup merenju prinosa banke 334 21.2. Kljuni pokazatelji prinosa 334 21.3. Opcioni odnos izmedju prinosa i rizika 338 21.4. Unutranja kontrola i uskladjenost poslovanja 339 21.5. Unutranja i spoljna revizija 340 22. UPRAVLJANJE KAPITALOM BANKE 343 22.1. Merenje veliine kapitala 343 22.2. Regulatorni pristup potrebi za kapitalom 345 22.3. Planiranje kapitala u bankama 347 22.3.1. Interno poveanje kapitala 350 22.3.2. Eksterno poveanje kapitala 352 LITERATURA 355 Spisak korienih skraenica 358

6

SADRAJ TABELA 2.3.1 Vodeih 10 bankarskih grupacija mereno kapitalom 41 2.3.2.Vodeih 10 bankarskih grupacija mereno aktivom 41 2.4.1.Usluge koje prua medjunarodna banka 43 2.4.2.Organizaciona ema multinacionalne banke 45 3.4.1. Aktiva banaka/GDP zemalja u tranziciji 64 3.4.2. Ukupni depoziti /GDP zemalja u tranziciji 65 4.4.1. Banke sa dravnim vlasnitvom 78 4.4.2. Preuzimanje domaih banaka u 2005. godini 80 4.5.1. Struktura bankarskog sektor Srbije 82 4.5.2. Mrea bankarskih organizacionih jedinica 84 4.5.3. Indikatori profitabilnosti bankarskog sektora Srbije 86 6.8.1. Instrumenti monetarne politike NBS 116 9.2.1. Kapital banke funkcionalno 166 9.4.1. Pokazatelji adekvatnosti kapitala banaka u Srbiji 171 9.4.2. Kvalitet aktive bankarskog sektora 172 11.1.1.Stope obavezne rezerve 189 12.6.1. Dnevni termin plan RTGS 217 12.6.2. Dnevni termin plan Kliringa 218 13.5.1. Odnos traenih i odobrenih kredita i stepen naplativosti 229 14.4.1. Aktiva i trino uee lizing kompanija u Srbiji 251 21.3.1. Opcioni odnos prinosa i rizika 338 22.2.1. Ponderi rizika i faktori konverzije kod utvrdjivanja rizine aktive 344 22.2.2. Izvetaj o visini kapitala i ostvarenim pokazateljima poslovanja banke 346 22.3.2.1. Glavne forme eksternog poveanja kapitala banke 351 22.3.2.2. Primer izvora forme eksternog poveanja kapitala banke 353

SADRAJ GRAFIKONA 3.4.1. Krediti / GDP zemalja u tranziciji 65 3.4.2. Stopa povraaja na aktivu - ROA zemalja u tranziciji 66 4.4.1.Vlasnika struktura banaka 79 4.5.1.ROA i ROE 87 6.8.1. Kretanje primarnog novca i novane mase 118 9.1.1. Kapital i rezerve banaka 164 9.5.1. Rezervisanja za gubitke i kapital banaka 175 10.1.1. Depoziti banaka /GDP 176 10.1.2. Depoziti banaka mil EUR 177 10.6.1. Depoziti mil RSD 182 11.2.1. Struktura pasive banaka 190 11.4.1. Izvori plasmana banaka 195 11.4.3.1. Krediti NBS i uee u pasivi banaka 197 12.1.1 Platni promet broj naloga 203 12.1.2. Platni promet vrednost 205 13.1.1. Krediti (miliona EUR) 219 13.1.2. Krediti / GDP 220 13.2.1. Sektorski raspored kredita 222 13.2.2. Krediti preduzeima 223 13.2.3.1.Struktura kredita stanovnitvu 225 13.3.1. Krediti stanovnitvu (milioni RSD) 227 13.7.1. Inflacija i kamate 235 13.8.1. Kamatne stope 236 14..1.1. Promet na Beogradskoj berzi 244 16.1.1. Devizne rezerve 279

7

16.1.2. Struktura prometa medjubankarskog deviznog trita 280 16.4.1. Devizni kurs 282 17.2.1. Izvoz, uvoz i saldo tekueg bilansa 294 18.1.1. Drutveni proizvod i spoljni dug 303 18.5.1. Strane direktne investicije 306 19.2.1. Likvidnost banaka 316

SADRAJ SLIKA 1.1.1.Novac rimskog imperatora Gordijana iskovan u Viminaciumu (Kostolac) 9 1.1.2.Novac srpskog cara Stefana Duana iskovan 1346. godine 9 1.3.1.Usluge koje prua savremena banka 12 1.7.1. Nebankarski konkurenti savremene banke 22 1.8.1.Zgrada Narodne banke Srbije 25 2.1.1.Model finansijske holding kompanije 30 2.1.2.Model supsidijarne banke 30 2.2.1.Bankarski sistem, kompjuterske mree i Web bankarstvo 33 2.3.1. Vrste medjunarodnih bankarskih organizacija i institucija 38 3.3.1.Zgrada FED 60 3.3.2.Centralna banka Engleske 62 3.5.1.Muhamed Junus, tvorac banke za siromane 69 5.1.1.Sedite MMF u Vaingtonu 87 5.3.1.1.Podruje EMU 94 5.3.2.1.Sedite ECB u Franfurtu 97 5.3.4.1.Zemlje lanice EBRD 101 6.6.1.Zgrada NBS u Beogradu 110 6.7.1.Organi NBS 112 6.7.2.Organizaciona ema NBS 114 8.2.1. Primer upravljake strukture banke 142 8.3.1. Primer funkcionalne organizacije banke 150 8.4.1. Primer organizacije banke u teritorijalnom smislu 153 12.5.1. Nalog za uplatu 212 12.5.2. Nalog za isplatu 214 12.5.3. Nalog za prenos 215 12.5.4. Nalog za naplatu 216 17.1.1 ema kretanja robe i plaanja u medjunarodnom prometu 290

8

OPTI DEO

9

1.UVOD U BANKARSTVO 1.1. ISTORIJAT BANKE I BANKARSKIH POSLOVA

Lingvistika1 i etimologija2 ukazuju da je re banka (italijanski banco, francuski banque, nemaki i engleski bank) koriena tokom vie od 2000 godina postojanja u znaenju klupa ili pult za promenu novca, to samo potvrdjuje da je menjaki posao medju prvim poslovima karakteristinim za banku.

Istorija bankarstva usko je povezana sa istorijom novca. Geneza bankarstva proistekla je iz razvoja bankarskih poslova, pre svih depozitnog i kreditnog posla, koji odredjuju osnovnu instuticionalnu funkciju banke kao novanog preduzea3.

Kreditni, menjaki i zaloni poslovi postojali su ve u starom veku kod starih Sumera, Asiraca, u Vavilonu, na Kipru, kod Egipana i starih Grka. Ove aktivnosti su bile vezane za religiozne hramove antikog sveta, to je sa svoje strane doprinosilo razvoju trgovine i poljoprivrede. U periodu od VII V veka p.n.e.u Vavilonu su se pojavile prve privatne kue Igibi i Murau, koje su se bavile poslovima skladitenja i uvanja roba (ita, hrane, zlata i dragocenosti), kao i davanja u zajam robe drugim licima. Potvrde o deponovanim proizvodima sluile su kao sredstvo obrauna i plaanja, a pozajmice su vrene uz visoku (zelenaku) kamatu. Ove kue su nazivane tezauri, pa otuda i potie odomaeni naziv za povlaenje, skladitenje i uvanje robe i novca (tezaurisanje). U antikoj Grkoj dolo je do daljeg razvoja bankarskih poslova, u koje su bili ukljueni svetenici i gradjani. Karaketristino je bilo postojanje velikog broja gradova - dravica koje su kovale svoj sopstveni novac. Otuda su se razvili poslovi menjaa - sarafski poslovi, a ljudi koji su vrili zamenu novca trapezari(od trapeza sto za kojim je zamena vrena). Oni se istovremeno javljaju i kao zajmodavci. Kasnije su formirane velike menjanice, koje su davale zaloge na zalonice, primale novac na tednju i obavljale poslove prenosa novca. U starom Rimu je dolo do daljeg razvoja poslova koji predstavljaju preteu bankarskih, kao i do administrativnog regulisanja finansijskih institucija i prakse. Rimski bankari imali su naziv argentarius lice koje se bavi primanjem depozita i uloga, davanjem zajmova i posredovanjem u novanom prometu. Pri tom vei broj autora ukazuje na veliki stepen razvijenosti ovih poslova, kao i na povezivanje, odnosno uticaj argentariusa ne samo na privredne, ve i na dravnike poslove. U ranom srednjem veku, osim daljeg razvoja bankarskih poslova, karakteristian je razvoj menjakih poslova, jer je veliki broj lokalnih vladara kovao sopstveni novac, kao i pojava prvog kvarenja novca (odstupanjem bilo u teini, bilo u kvalitetu metala od

1 Nauka o jeziku.

2 Prouavanje porekla rei.

3 Bjelica V. Bankarstvo, teorija i praksa, Ekonomski fakultet Novi Sad, Novi Sad, 2001.

10

kojih je novac izradjen).4 Istovremeno, kreditni posao se javljao najee u formi naturalnog kredita, da bi se tek kasnije razvio i novani kreditni posao koji prati trgovake transakcije. U okviru ovih poslova iru primenu dobija menica, na osnovu koje se kao instrumenta plaanja uspenije odvija trgovaki i novani promet. Veliku ulogu u razvoju bankarskih poslova izmedju XI i XIII veka imali su Templari, koji su izmedju ostalog uveli praksu izdavanja menica u lokalnoj valuti, to je omoguavalo prenoenje novca bez rizika. Tada se ire javljaju, pored menjakih i kreditnih poslova i poslovi dravnih zajmova i medjunarodnih kredita. U ranom srednjem veku dolo je do pojave prvih banaka modernog tipa kao institucionalno organizovanih novanih ustanova u italijanskim gradovima, koje su bile komercijalne banke:

- Banca di Genova osnovana 1320. godine, - Casa di Sant Georgio 1407. godine.

U poznom srednjem veku dolo i do pojave prvih emisionih banaka: - Sverigen Riksbank - emisiona banka vedske - osnovana 1668. godine, - Bank of England, takodje emisiona banka osnovana 1694. godine, - Bank de France - osnovana 1800. godine,

1.1.1.Novac rimskog imperatora Gordijana 1.1.2Novac srpskog cara Stefana Duana iskovan iskovan u Viminaciumu (Kostolac) 243.g. 1346. godine povodom njegovog krunisanja

Nakon nacionalnog oslobodjenja u Srbiji, paralelno sa razvojem trgovine i industrije, u drugoj polovini XIX veka razvija se bankarstvo. U Srbiji se prvom bankom smatra Uprava fondova, pretea Dravne hipotekarne banke, kao dravna ustanova za izdavanje dugoronih hipotekarnih kredita, koja je osnovana 1862. godine. Centralna banka - Privilegovana Narodna banka Kraljevine Srbije - osnovana je 1883. godine.

Razvojem trgovine u XVI i XVII veku i snanim industrijskim razvojem, otkrivanjem i razvojem niza novih drava i razvojem medjunarodne trgovine stvaraju se valjane osnove za institucinalno organizovanje komercijalnog bankarstva u svetu. Osnove savremenog bankarstva poloene su u XIX veku kada su osnovane velike banke akcionarskog tipa.

4 Tako je napr. u Engleskoj srebrni peni 1300. godine teio 22 g, a 1364. godine samo 12 g., u Francuskoj su

od iste koliine srebra 1309. godine kovali 2 livre, a 1720. godine 98 livri.

11

Ove banke obezbedjene sopstvenim i pozajmljenim kapitalom postale su vaan faktor za razvoj privrede i prometa u svetu.

1.2. PREDMET NAUKE O BANKARSTVU

Banka se moe smatrati poslovnom jedinicom preduzeem koja obezbedjuje bankarske usluge u profitne svrhe. U zavisnosti od razliitih uslova u kojima se bankarstvo razvijalo u pojedinim zemljama, javile su se i razne definicije banaka. U Engleskoj se smatra da je osnovna karakteristika banaka novana emisija, u Francuskoj posredovanje u odobravanju kredita, dok je u Nemakoj njihovo uee na berzama i bavljenje novanim pekulacijama.

Banka je novano preduzee i kreditna ustanova ija je osnovna aktivnost depozitni posao, uzimanje i davanje kredita, posredovanje u oblasti kredita i obavljanje drugih novanih poslova za raun svojih klijenata.

Banka takodje moe da se definie u smislu: 1) Ekonomskih funkcija banke u privredi obavljaju transfer sredstava od tedia ka

zajmoprimaocima (finansijsko posredovanje) i plaanja za robe i usluge koje su prometovane;

2) Usluga koje prua klijentima od nastanka banke pruaju veliki broj usluga klijentima od odobravanja zajmova kompanijama, fizikim licima i dravama, trgovanja hartijama od vrednosti, organizovanja i garantovanja emisija hartija od vrednosti, zatite osiguranja, planiranja finansija, upravljanja penzionim sitemima, do savetodavnih usluga kompanijama;

3) Pravne osnove postojanja kako bi drava mogla sprovoditi kontrolu bankarskog poslovanja banka je krajem XIX veka u SAD definisana kao bilo koja kompanija koja prua usluge deponovanja sredstava koja podleu povlaenju na zahtev ( na osnovu eka ili elektronskog tranfera sredstava) i odobrava zajmove komercijalne ili poslovne prirode. Vek kasnije da bi se razgraniilo bankarstvo od drugih finansijskih institucija, koje su poslednjih decenija sve aktivnije Savezna Korporacija za osiguranje depozita SAD (FDIC) banku je definisala kao bilo koju instituciju koja moe da se prijavi za osiguranje depozita koje je u njenoj nadlenosti5. Nauka o bankarstvu se bavi bankama kao monetarnim ustanovama i novanim

preduzeima, ija je osnovna posrednika funkcija da snabdevaju potrebnom koliinom novca i kredita razliite ekonomske subjekte, odnosno bankarstvom kao podsistemom u okviru finansijskog sistema, monetarnog i kreditnog sistema.

5 Rose P., Hudgins S. Bankarski menadment i finansijske usluge, Data status, Beograd 2005., s.7,8

12

Nauka o bankarstvu spada u red primenjenih ekonomskih disciplina. Ona se sastoji od teorijskih osnova i primenjenog dela istraivanja. Cilj bankarstva kao naune discipline je da se naunim metodama opie, objasni i proui funkcija banaka, kako unutranjih problema banke, tako i opta ekonomska dejstva koja potiu iz njenog funkcionisanja.

Kao nauna disciplina bankarstvo se prvenstveno bavi: 1) Funkcijom, ulogom i oranizacijom banaka u bankarskom i kreditnom sistemu; 2) Bankarskim poslovima, kao to su depozitni, kreditni i ostali poslovi, kao i

naelima bankarskog poslovanja; 3) Monetarnom, deviznom i kamatnom politikom koje opredeljujue utiu na

poslovanje banaka; 4) Optim privrednim i monetarno - finansijskim delovanjem banaka i drugih

finansijskih institucija.

Bankarstvo se kao nauna disciplina o organizaciji i poslovanju banaka razvilo u drugoj polovini XIX veka. Njen se sadraj najpre sastojao u tome da (buduem) bankaru prui potrebna znanja kako da sa uspehom vodi bankarsko preduzee, polazei od osnovnih principa bankarskog poslovanja, kao to su kreditno pokrie, likvidnost, poverenje i sl. U novijem periodu dolo je do preokreta, pogotovo u anglosaksonskoj ekonomskoj teoriji sa jaanjem dravne intervencije tokom 1930-tih godina i nakon II svetskog rata. Bankarstvo u novijem periodu posmatra banke kao novarska preduzea i sa stanovita njihovog uticaja na privredne, finansijske i monetarne tokove u celini.

Bankarski sistem je vie determinisan konstantim iniocima, za razliku od monetarnog sistema. Pri tom, treba imati u vidu veliki znaaj kako mikroekonomskog aspekta istraivanja tj. interna pitanja funkcionisanja banaka, a tako i makroekonomski aspekt tj. funkcionisanje bankarskog sistema kao celine.

Opti pojam bankarstva najee podrazumeva ukljuivanje u prouavanje bankarskog sistema i bankarske prakse zajedno sa izuavanjem kreditnog sistema i prakse.

Veoma vano je pitanje ogranienja prouavanja bankarske prakse na nacionalnu ekonomiju. Naime, pored opte teorijskih zajednikih osnova, faktora i naina i principa funkcionisanja postoje znaajne razlike po zemljama, koje se tiu: organizacije, ciljne funkcije poslovanja, drutveno - ekonomskog i drutveno - politikog okruenja, uticaja na privredne tokove i povratnog uticaja privrede na banke. Veoma je znaajno imati u vidu specifinosti koje se tiu: stepena razvijenosti zemlje, sklonost ekonomskih subjekata ka tednji i investicijama, istorijske uslove razvoja, pravnu regulativu itd. Sa procesom globalizacije svetske privrede i pojave ekonomskih integracija ireg podruja dolazi i do procesa harmonizacije finansijskih i bankarskih sistema na nadnacionalnom, odnosno medjunarodnom nivou i stoga gubljenja specifinosti nacionalnih finansijskih i bankarskih sistema.

13

1.3. BANKARSKI POSLOVI I ORGANIZACIJA BANKE

Bankarstvo je opredeljeno vrstom i sadrinom bankarskih poslova i institucija, to zajedno ini sadraj bankarskog sistema. Pri tom, njihov znaaj i uloga su povezani sa novcem i kreditom kao bitnim iniocima kontinuiteta reprodukcije, jer je njihova uloga upravo da reprodukciju snabdevaju potrebnom koliinom novca i kredita. Razvoj banaka tokom istorije bio je opredeljen oblicima i specifinostima prozvodnje i reprodukcije, emu se funkcija i organizacija banaka prilagodjavala, pri emu je svo vreme zadran osnovni sadraj banke kao posrednika u novanim poslovima. Ono to je bila konstanta, a za ta se vezuje i sama definicija banke, to je da se banka kao ustanova bavi kreditnim i novanim poslovima. Osnovna posrednika funkcija banke je pribavljanje i usmeravanje sredstava sa svrhom uzimanja i davanja kredita. Otuda su osnovni bankarski poslovi sledei:

1) prikupljanje depozita i pribavljanje sredstava, 2) kreiranje novca i odobravanje kredita, 3) obavljanje platnog prometa

Slika 1.3.1.Usluge koje prua savremena banka

Izvor: Rose P., Hudgins.S.C. Bankarski menadment i finansijske usluge, Data status, Beograd, 2005, s. 12

1)Prikupljanje depozita je osnovni bankarski posao, jer na taj nain banka dolazi do prikupljenih i pribavljenih sredstava koja predstavljaju osnov za kreiranje novca i za odobravanje kredita. Kreditni potencijal banaka u obimu i strukturi je pri tom najvie odredjen upravo depozitima privrede i stanovnitva, emu treba pridodati i pribavljanje sredstava od drugih banaka. Zbog toga se u svakodnevnom poslovanju banaka ovim

Upravljanje gotovinom Trgovako bankarstvo

Kreditna funkcija

Osuguravajua funkcija

Brokerski poslovi

Investiciono bankarstvo

Funkcija platnog prometa

Investiciona funkcija

Funkcija tednje

Poslovanje nekretninama

14

poslovima mora posvetiti odgovarajua panja, iako se, bankarskim renikom govorei, ovi poslovi oznaavaju pasivnim, jer je u njima banka dunik.

2) Kreiranje novca i odobravanje kredita Kreiranje novca predstavlja osobenost bankarskog mehanizma kojim banka na osnovu finansijskog potencijala kojim raspolae umnoava svoj kreditni volumen pomou kreditno monetarne multiplikacije. Kreiranje novca u bankama predstavlja sekundarnu emisiju, iju osnovu ini primarni novac centralne banke. Centralna banka primarnom emisijom vri kreditiranje poslovnih banaka. Na razliite naine centralna banka moe upravljati sekundarnom emisijom banaka, izmedju ostalog, kontrolie je nivoom obavezne rezerve, sredstava koje su banke dune da dre imobilisane na raunima. U razvijenim zemljama sa razvijenim finansijskim tritem ta kontrola se ne obavlja direktno, ve indirektno - emisijom i povlaenjem hartija od vrednosti (HOV). Dakle, osnovni smisao postojanja banke jeste da prikuplja sredstva od onih kojima ona trenutno nisu potreba i da ih plasira onima kojima su ona preko potrebna. Posebno treba naglasiti mogunost da kroz mehanizam kreiranja sredstava i kredita banka vri promenu kvaliteta odredjenog dela sredstava postupkom rone transformacije sredstava. Ona moe deo sredstava iz kratkoronih izvora plasirati dugorono, pri emu mora voditi rauna o limitima likvidnosti banke tj. o moguim rizicima da pravovremeno odgovori na dospele i preuzete finansijske obaveze.

3) Poslovi platnog prometa poslovi platnog prometa u zemlji i inostranstvu se obino obavljaju u celosti preko bankarskogs sistema. Do 2003. godine u Srbiji je, medjutim, najvei deo platnog prometa obavljan kroz specijalizovanu ustanovu SDK (Sluba drutvenog knjigovodstva), SPP (Sluba platnog prometa), odnosno ZOP (Zavod za obraun i plaanja) , a od poetka 2003. godine platni promet je u celini prebaen u banke tj. omogueno je fizikim i pravnim licima da poslove platnog prometa obavljaju preko poslovnih banaka. Ovi poslovi imaju uticaj i na kreditni potencijal banaka i njihovo poslovanje, naravno zavisno od obima i relativnog odnosa prema obimu na drugi nain prikupljenih ukupnih sredstava kojima banka raspolae.

Savremena banka je znaajno poveala paletu proizvoda i usluga koje prua, kao to je prikazano na slici 1.3.1., u cilju osiguranja profitabilnog poslovanja kroz dopunske poslove i nastojei da izadje u susret klijentima i objedini najrazliitije finansijske usluge, istovremno parirajui sve veoj konkurenciji nebankarskih finansijskih institucija. Sa stanovita organizacije banaka treba razlikovati organizaciju poslovne banke u funkcionalnom i teritorijalnom, odnosno hijerarhijskom smislu.

1) U funkcionalnom smislu pojedini bankarski poslovi u pravilu se organizuju i odvijaju u posebnim organizacionim jedinicama banke sektorima, odeljenjima, direkcijama. Pri tom je tokom razvoja bankarskog sistema i bankarske organizacije dolazilo do pojave izmene naina organizovanja i upravljnja pojedinim organizacionim delovima zaduenim za pojedine bankarske poslove.

15

2) U teritorijalnom, odnosno hijerhijskom smislu poslovna banka raspolae razliitim poslovnim jedinicama: centralom banke, glavnim filijalama, filijalama, ekspoziturama, alterima. Smisao ovakve organizacije je, s jedne strane, specijalizacija pojedinih poslovnih jedinica za pojedine vrste delatnosti, a s druge strane, neposredni kontakt sa klijentima na teritoriji koju pokriva. U centrali banke, koja je po hijerarhiji na vrhu, najee su smeteni mandment tim, centralni raunar, sektori, odnosno odeljenja pravnih i upravnih poslova, interna kontrola i revizija banke. Filijale predstavljaju organizacione delove koji su teritorijalno odvojene od centrale, a poseduju odredjeni stepen samostalnosti u radu, pri emu filijala ne predstavlja peseban pravni entitet, niti poseduje sopstveni raun. Ekspoziture su poslovne jedinice banke koje se osnivaju u mestima za koje je banka zainteresovana zbog privrednog potencijala da razvija bankarske usluge, a nema ekonomske opravdanosti formiranje filijale.

1.4.BANKA KAO NOVANO PREDUZEE

Banke akcionarska drutva, kakve su uobiajene u trinoj privredi, imaju cilj umnoavanje novanog kapitala i maksimiranje dobiti. U domaim uslovima, kao i drugim zemljama sa praksom planske privrede, banke su za ciljnu funkciju decenijama imale redistribuciju bankarskih sredstava, a ne maksimiranje profita i uveanje kapitala. Nakon akcionisanja banaka po osnovu odredbi Zakona o bankama i drugim finasijskim organizacijama 1993. godine u Srbiji je u najveem broju banaka dolo samo do formalne promene u akcionarska drutva, jer su preovladjujui akcionari banaka postala drutvena i dravna preduzea, pa otuda nije ni dolo do promene u ponaanju banaka.

U razvijenim zemljama bankarski i ire finansijski sistem su veoma kontrolisani. Mere dravne intervencije se svode na:

- nacionalizaciju centralne banke, - stvaranje institucija za kontrolu bankarskih poslova, - podravljenje velikih poslovnih i komercijalnih banaka, - stvaranje krupnih dravnih finansijskih institucija, - formiranje posebnih finansijskh institucija fondova sa primarnim ciljem podrke

izvozu.

Navedene mere ograniavaju stihijnost privatne inicijative u ovoj oblasti. Medjutim, njih treba posmatrati u kontekstu trenda globalizacije, gde bankarski poslovi nisu izuzetak. To znai da banke u dananje vreme, naroito ukoliko su banke nastale pripajanjem vie banaka iz razliitih zemalja, nemaju ogranienja nacionalnih granica i kontrole u prikupljanju sredstava, kao ni u plasmanu. Time se stvaraju internacionalne, odnosno transnacionalne banke.

16

Kredit i dalje opstaje kao primarni bankarski posao i pored injenice da globalizacija, a pre svega pojava elektronskog bankarstva, izuzetno proiruju ponudu bankarskih usluga tj. bankarskih poslova. Kredit opstaje zbog prirode robno - novanih odnosa i nametnute potrebe za koncentracijom, centralizacijom i mobilizacijom raspoloivog finansijskog kapitala u cilju to breg privrednog razvoja.

Sem razlika u obelejima banaka zavisno od vlasnike strukture postoje zajednike karakteristike funkcionisanja koje su izraene u bankarskim naelima poslovanja, a odnose se prvenstveno na smanjivanje stepena rizika i maksimiranje racionalnosti poslovanja:

- Princip likvidnosti banke, - princip poslovnosti i efikasnosti - princip sigurnosti plasmana, - Princip rentabiliteta poslovanja. 1) Princip likvidnosti se izraava kao princip poslovanja banke kao posrednika,

poverioca i dunika da u svakom trenutku moe svoje dospele obaveze izmiriti likvidnom novanom imovinom. Ovaj problem se moe zaotriti ukoliko banka ne uskladjuje adekvatno svoje obaveze sa finansijskim potencijalom, a banka je duna da preduzme odgovarajui redosled koraka u cilju prevazilaenja problema koji treba da bude uskladjen sa stepenom nelikvidnosti banke.

2) Princip poslovnosti i efikasnosti se izraava potrebom da se maksimalni rezultati poslovanja postignu uz minimalno korienje sredstava.

3) Princip sigurnosti plasmana je princip koji izraava potrebu banke da svoja raspoloiva sredstva plasira sa najmanjim rizikom, za ta je neophodno da obezbedi odgovarajue lino ili realno jemstvo, kao i da se plasirana sredstva kod klijenta najbolje efektuiraju, to povratno pozitivno utie na veliinu depozita banke.

4) Princip rentabilnosti poslovanja banke izraava celinu interesa banke da maksimira profit u odnosu na uloeni kapital, kao ciljnu funkciju poslovanja. Ovo je vrhunsko naelo svakog privrednog subjekta koji posluje u trinim uslovima i nije specifino za banku.

5) Princip solventnosti se tumai tako da poslovna banka treba da ima stalnu sposobnost da odgovori svojim obavezama u celini.

6) Princip aurnosti je naelo po kojem je banka u obavezi da sve poslove obavlja u odredjenom roku i da tano i aurno evidentira svoje poslovne pormene. Pri svemu treba voditi rauna da postoji interaktivni odnos medju navedenim principima.

1.5. FINANSIJSKI SISTEM I INSTITUCIJE

Finansijski sistem ili finansijski sektor, iji su sastavni delovi monetarni i fiskalni sistem, je skup institucija i instrumenata preko kojih se vri prikupljanje,

17

koncentracija i transfer i alokacija finansijskih resursa6. Polazei od ovako definisanog finansijskog sektora treba imati u vidu da postoji visoka pozitivna koreliranost izmedju stepena razvijenosti finansijskog sistema i stepena razvijenosti realnog sektora privrede, kao i povratno delovanje privrede na finansijski sistem. U okviru monetarnog sistema relevantni su tokovi kreiranja i povlaenja novca, za ta je odgovorna centralna banka i tokovi koji se obavljaju u okviru ire posmatranog bankarskog sistema: 1) tekue finansiranje - finansijske transakcije po osnovu tekueg poslovanja privrednih subjekata i 2) razvojno finansiranje - finansijske transakcje kojima se vri transfer od sektora koji raspolau vikovima tednje onim transaktorima kojima ta sredstva nedostaju. Razvoj se moe finansirati na sledee naine: a) samofinasiranjem korienje sopstvenih izvora sredstava, b) direktnim finansiranjem snabdevanje sredstvima za razvoj od strane suficitarnih transaktora, c) indirektnim finansiranjem finansiranje deficitarnih transaktora preko posrednika (intermedijera) - finansijskih institucija. Kod direktnog finansiranja ne pojavljuju se poslovne banke, odnosno finansijske institucije kao posrednici transfera sredstava, ve u ulozi institucija koje realizuju emisiju hartija od vrednosti, vre distribuciju i promet finansijskih instrumenata. Finansiranje se vri preko dugovnih ili vlasnikih hartija od vrednosti (HOV). Kod dugovnih HOV re je o uzimanju kredita, emitovanju obveznica, komerijalnih zapisa, koja se vri uz obavezu da se pozajmljena sredstva vrate u odredjenom roku i da se uz to plati i odgovarajua kamata. Kod vlasnikih hartija od vrednosti prednost je u tome to se pomenuta sredstva ne moraju vratiti, ali transaktor koji vri plasman sredstava u kupovinu odgovarajuih HOV, u ovom sluaju akcija, postaje srazmerni vlasnik, to je manje primamljivo za postojeeg vlasnika. Kod indirektnog finansiranja pojavljuju se finansijske institucije kao posrednici u transferu sredstava i tu je, naravno, vana uloga poslovnih banaka. Indirektno finansiranje se pojavljuje, jer u pravilu teko dolazi do direktnog finansiranja iz raznih razloga, kao to su: nepoklapanje iznosa sredstava koji je neophodan, odnosno na raspolaganju transaktoru koji pozajmljuje, nepoklapanje rokova, rizik ulaganja za suficitarne transaktore. Zavisno od toga kome pripada vodea uloga u finansiranju kompanija razlikuju se dva osnovna modela finansijskog sistema: nemako japanski i anglosaksonski. Nemako japanski model je bankarsko - finansijski sistem kod kojeg dominantnu ulogu u finansiranju kompanija imaju banke. U ovom sistemu banke su istovremeno i veliki akcionari preduzea, a karakteristino je ponaanje japanskih banaka prvenstveno kao akcionara, a ne kao finansijskih institucija kojima je u prvom planu zarada od kamata. Dakle, japanske banke su sklone da prate kompanije na dugoronoj osnovi.

6 Duani J. Poslovno bankarstvo, Consecco institut, Srpsko Sarajevo Beograd, 2003. s.15

18

Anglosaksonski model finansijskog sistema karakterie veoma razvijeno finansijsko trite, kome i pripada primarna uloga pri finansiranju kompanija, najee na bazi plasmana akcija i obveznica. U ovom sistemu vizura koju finansijski posrednici imaju je kratkorona, vie vezana za pojedinani projekat, a manje za ivotni ciklus kompanije. Na drugoj strani same kompanije ovde tee poveanju vrednosti imovine kompanije. Finansijske institucije se definiu kao posrednici u transferu sredstava izmedju deficitarnih i suficitarnih transaktora7. Finansijski posrednici se svrstavaju u tri osnovna tipa:

1) kreditne institucije, 2) institucionalni investitori, 3) berzanski posrednici.

Pri tom se razlikuje situacija kod zemalja sa razvijenim finansijskim tritem, gde pri finansiranju kompanija primat imaju institucionalni investitori i berzansi posrednici, i kod zemalja sa nerazvijenim finansijskim tritem, gde kao posrednic dominiraju kreditne institucije. U zemljama sa razvijenim finansijskim tritem se takodje zapaa trend jaanja uoge institucionalnih investitora, s jedne strane, i slabljenja pozicije kreditnih institucija. Osnovna karakteristika kreditnih institucija je da one na osnovu formiranog potencijala plasiraju sredstva preteno u obliku kredita. Zavisno od toga kako formiraju finansijski potencijal na bazi depozita ili na neki drugi nain, razlikuju se depozitne kreditne institucije i nedepozitne kreditne institucije. U depozitne kreditne instucije spadaju banke i tedionice, koje svoj potencijal preteno formiraju na osnovu depozita prikupljenih od svojih klijenta, a preovladjujue ga plasiraju u obliku kredita. Finansijske kompanije spadaju u nedepozitne finansijske institucije, jer svoj potencijal formiraju na bazi plasmana sopstvenih HOV na finansijskom tritu i uzimanjem pozajmica od banaka, a ne na prikupljanju depozita. Kao finansijske institucije one plasiraju ovako formirana sredstva gradjanima (za potroake kredite) i proizvodnim i trgovinskim kompanijama (za finansiranje proizvodnje i prodaje robe na kredit). Institucinalni investitori su finansijske institucije koje plasman sredstava ne vre u obliku kredita nego ulaganjem u HOV. Oni svoj finansijski potencijal formiraju na bazi dugoronih izvora sredstava, a ovako formirana sredstva plasiraju preteno, takodje, u dugorone HOV. Raspolaui velikim finansijskim potencijalom insitucionalni investitori predstavljaju danas najvanije igrae na finansijskim tritima, jer obimom svojih kupoprodaja dominatno utiu na kretanja na finansijskom tritu u celini. Oni pri tom mogu poslovati u svoje ime i za svoj raun, kao i za raun klijenata. U ovu grupu finansijskih posrednika spadaju :

- penzioni fondovi, - osiguravajua drutva i - investicioni fondovi.

7 isto, s. 18

19

Penzioni fondovi su vrsta institucionalnih investitora koji obezbedjuju penziono osiguranje gradjanima kako bi u starosti, nakon zavretka radnog veka, dobijali naknadu penziju. Na bazi ugovornog osiguranja osiguranik uplauje meseni iznos doprinosa za penziono osiguranje, da bi nakon penzionisanja primao penziju od fonda. Penzioni fondovi na bazi ugovorenog osiguranja imaju mesene prilive sredstava, koje koriste za isplatu penzija, a ostatak sredstava plasiraju prvenstveno u kvalitetne HOV. Pri tom treba imati u vidu da penzioni fondovi raspolau znaajnim vikovima sredstava. Penzioni fondovi se prema vrsti osnivaa dele na privatne i javne penzione fondove.

Osiguravajua drutva su vrsta institucionanih investitora koji za odrednjeni iznos sredstava premiju osiguranja preuzimaju obavezu da osiguraniku, fizikom ili pravnom licu koje je nosilac premije osiguranja, prue uslugu osiguranja od eventualnog deavanja odredjenog dogadjaja. Na bazi ugovorenog osiguranja ova drutva prikupljaju kontiunuirano mesene prilive sredstava. Viak sredstava u odnosu na isplaene premije osiguravajua drutva plasiraju na finansijskom tritu. Ove kompanije obavljaju u pravilu dve vrste osiguranja: osiguranje ivota i osiguranje imovine, iako se u najnovijem periodu veoma razvila paleta usluga ovih kompanija.

Investicioni fondovi predstavljaju vrstu institucionalnih investitora koji svoj finansijski potencijal formiraju prikupljajui sredstva manjih individualnih investitora kojima emituju vlasnike HOV ili redje opredeljuju udele u finansijskoj aktivi fonda. Poslednjih decenija ovi fondovi su imali izuzetno dinamian razvoj. Iz tako formiranog potencijala vri se kupovina razliitih HOV na finansijskom tritu i time diversifikuje investicioni potrfelj. Na taj nain smanjuje se rizik za ulaganje malih individualnih investitora. Ovi investitori su motivisani da ulau u ovakve fondove zbog ekonomije obima koja se na taj nain ostvaruje, zbog korienja menaderskih znanja onih koji rukovode fondom, nemogunosti diversifikacije sopstvenog portfelja i mogunosti ostvarivanja velike stope prinosa na dugi rok.

1.6.KLASIFIKACIJA BANAKA

Banke se mogu klasifikovati na osnovu pretenog sadraja poslova kojim se bave, prema ronosti odobrenih kredita(kratkorone, srednjorone i dugorone), prema karakteru vlasnitva(javno - pravne, zadrune i privatne), prema pravnoj formi (inokosne, drutva sa deliminom dogovornou, akcionarska drutva, zadruge), prema regionalnom rasporedu (lokalne, oblasne i savezne).

Osnovna klasifikacija banaka polazi od sadrine poslova kojima se banka preteno bavi, pa je mogua sledea klasifikacija banaka:

- centralna ili emisiona banka, - depozitne banke, - unverzalne banke, - specijalizovane i granske banke,

20

- poslovne banke, - tedno kreditne organizacije, - ostale bankarske i finansijske institucije i - medjunarodne i regionalne banke i medjunarodne finansijske organizacije.

Centralna ili emisiona banka prema poslovnom obeleju to je emisiona banka ili banka banaka. Drava na nju kao monetarnu instituciju prenosi prava i ovlaenja u domenu vodjenja emisione, kreditno monetarne, devizne politike i regulisanja novane mase. Pored niza zajednikih obeleja, ovlaenja i nain fukcionisanja mogu se razlikovati od zemlje do zemlje, a prvenstveni zavisi od stepena razvijenosti finansijskog sistema i infrastrukture. Centralne banke se takodje razlikuju sa stanovita odnosa i uticaja drave na vodjenje monetrane, kreditne, kamatne i devizne politike.

Depozitne banke primarni posao ovih banaka je pribavljanje sredstava iz depozita i uloga na tednju. Obzirom na kratkorni kvalitet ovih sredstava, pa otuda i karakter plasmana ove banke se nazivaju komercijalnim bankama. Zbog irine poslova i razvijenosti interesa one se organizuju u ire bankarske organizacije. U ranijoj domaoj bankarskoj praksi depozitne banke su bile samostalne ili manje banke u sistemu veih holding banaka.

Univerzalne banke ovakve banke se bave najveim brojem poslova iz bankarske nomenklature, a obim i irina bavljenja odredjeni su velinom i njenim potencijalom. Osnovna potreba za formiranjem ovakvih banaka potie od interesa klijenata - privrednih subjekata da sve bankarske usluge obavljaju kod jedne banke. Obzirom na univerzalan karakter kod ovih banaka su u prvom planu pitanja strunosti u obavljanju svih vrsta poslova i racionalnosti organizacije i funkcionisanja. Savremeni trend u svetu je upravo univerzalizacija banaka.

Poslovne banke - One se bitno razlikuju od komercijalnih banaka, mada se u domaoj bankarskoj praksi pod ovim nazivom najee podrazumeva banka opte poslovnog tipa. U razvijenim zemljama se ove banke preteno bave finansiranjem razvoja kompanija na osnovu depozita ili hartija od vrednosti (HOV) sa dugim rokom.

Specijalizovane i granske banke - Ove banke se bave pojedinim vrstama bankarskih poslova, pa se sa stanovita strune usmerenosti govori o uskoj specijalizaciji i o podeli rada medju bankama. Najee je re o investicionim bankama, izvozno uvoznim bankama, bankama koje se bave deviznim poslovima, eskontnim poslovima, poslovima sa hartijama od vrednosti ili grupi poslova. Posebnom vrstom banaka se smatraju lombardne i hipotekarne banke. Granske banke se mogu smatrati specifinim specijalizovanim bankama koje se bave pojedinim bankarskim poslovim, a za potrebe grane, grupacije ili vee asocijacije. U domaoj praksi poslovale su Jugoslovenska izvozna i kreditna banka (JIK), Jugoslovenska banka za medjunarodnu ekonomsku saradnju (JUBMES), Jugoslovenska poljoprivrdna banka (Agrobanka), dok su u dananje vreme one

21

prevashodno zadrale gransko odredjenje samo u nazivu, a po karakteru su univerzalne banke.

tedno - kreditne organizacije U odnosu na kriterijume kojima se definiu banke ove ustanove ne ispunjavaju primarni uslov da kreiraju novana sredstva. Njihova primarna uloga je prikupljanje i usmeravanje sredstava stanovnitva U zavisnosti od strukture poslova i ciljeva postoje posebni organizacioni oblici, kao to su tedionice, tedno - kreditne zadruge i tedno - kreditne slube. Osnovni sadraj poslova ovih institucija je, s jedne strane, prikupljanje tednih uloga, depozita po tekuim i iro raunima i, s druge strane, plasiranje kredita stanovnitvu, ali kako se samo deo prikupljenih sredstava plasira, to su one znaajan izvor sredstava koja se usmeravaju u privredu. tedionice mogu osnovati gradjani, tedie na odredjenoj teritoriji, kao i institucije ili jedinice teritorijalne samouprave. Primer takve ustanove je Potanska tedionica., koja je osnovana 1921. godine. Osim ovih postoji mogunost organizovanja tedno - kreditnih zadruga i slubi pri zanatskim i zemljoradnikim zadrugama, koje slue unapredjenju ovih delatnosti. Novi zakon o bankama8 je obuhvat suzio samo na banke, tako da njime nisu obuhvaene nebankarske finansijske institucije, a tedionice, tedno kreditne zadruge i slube su obavezne da svoje poslovanje usklade sa Zakonom o bankama.

Bankarski konzorcijum Konzorcijum se moe zasnivati na trajnoj ili projektnoj osnovi i moe obuhvatiti domae banke i/ili inostrane banke. Na trajnoj osnovi formiraju se konzorcijumi za realizaciju kreditnih aranmana u cilju plasmana pojedinih vrsta roba, radi proizvodne kooperacije, zajednikih ulaganja u inostranstvo, zajednikih nastupa na treim tritima. Prava i obaveze lanica reguliu se posebnim ugovorom. Poto konzorcijum nema svojstvo pravnog lica njegovo delovanje usmerava upravni odbor, sekretarijat i izabrana banka - gestor banka. U domaoj bankarskoj praksi trajni oblici konzorcujuma najee su sklapani sa istonoevropskim, a projektni najee radi povlaenja, odnosno realizacije kreditnih linija sa bankam iz razvijenih zemalja.

Ustanove za kreditnu podrku izvoza U gotovo svim zemljama, u cilju unapredjenja ekonomskih odnosa sa inostranstvom formirane su posebne kreditne ustanove koje obezbedjuju finansijsku podrku refinansiranjem i osiguranjem izvoznih kredita. Pri tom treba imati u vidu ogranienja koja postoje od strane Svetske trgovinske organizacije (STO), da se neposredno kreditira izvoz roba i usluga. Ovakva podrka obezbedjuje subvencije, izvozne kredite, carinske i poreske olakice i to zbog barijera i drugih neekonomskih, kao i ekonomskih ogranienja u zemljama koje uvoze.

Medju ostale nebankarske i druge finansijske institucije, koje poslednjih decenija naroito u razvijenim zemljama zauzimaju sve znaajnije mesto u finansijskom sistemu izlaui banke sve jaoj konkurenciji, spadaju:

- Ustanove osiguranja i reosiguranja, - Fondovi socijalnog i penzionog osiguranja i drugi fondovi,

8 Slubeni glasnik RS br.107/05.

22

- Poslovne korporacije za plasiranje novca i kredita, - Trgovinske i druge organizacije za finansiranje potroakih kredita, - Novane i robne berze, - Stambene i druge zadruge, - Institucije koje se bave forfeting i faktoring poslovima, - Ustanove koje se bave poslovima kliringa, - Institucije koje se bave poslovima lizinga, - Finansijski posrednici brokerske i dilerske kompanije i dr. - Heding kompanije, - Fondovi trita novca, - Finansijske holding kompanije i konglomerati, - Ostali agencije, komisionari, menjai, posrednici, biroi.

1.7. BANKARSTVO U SAVREMENOJ PRIVREDI

Mada se banka definie kao novano preduzee, ona je prvenstveno odredjena posrednikom, monetarnom (depozitnom) funkcijom, kreditnom funkcijom i funkcijom platnog prometa. Vekovima su banke bile ispred drugih finansijskih institucija u pruanju usluga tednje i investiranja, plaanaj i zatite od rizika, likvidnosti, odobravanja zajmova. One su dominirale u nacionalnim finansijskim sistemima do pre nekoliko decenija. Medjutim, poslednjih deceniija dolo je do snanog razvoja nebankarskih finansijskih institucija koje ne samo da konkuriu bankama, ve zauzimaju sve vee uee u ukupnim finansijskim poslovima.

U SAD do pre jednog veka banke su drale vie od 2/3 sredstva i prihoda u poredjenju sa svim drugim finansijskim institucijama. U poslednje dve dencije to uee je opalo na samo 1/5 sredstava finansijskog trita. Medjutim, istovremeno u Japanu banke jo uvek dre 2/3 svih sredstava koja cirkulipu u okviru domaeg finansijskog sistema.

U pogledu poslova finansijske institucije su poele da konkuriu bankama sa ukljuivanjem u istovetne poslove kao i banke i disperzijom usluga na nove oblasti. Takve su kompanije koje trguju hartijama od vrednosti (HOV), brokerke i dilerske kompanije, kreditna udruenja, tedionice, investiconi fondovi i osiguravajue kompanije, kakve su na pr. Merrill Lynch, Dreyfus Corporatuon i Prudential Insurance. I ne samo to, poslednjih decenija su ak poslovne kompanije zapoele sa odobravanjem zajmova, izdavanjem kreditnih kartica, projektovanjem sistema planiranja tednje i pruanjem ostalih tradicionalnih bankarskih usluga. Primeri takvih kompanija su General Motors, Acceptance Corporation (GMAC), General Electric Capital, Ford Motor Credit. Banka se u odnosu na druge (nebankarske) finansijske institucije razlikuje u pogledu sledeih karakteristika:

23

- bavi se uzimanjem i odobravanjem kredita, kao primarnim poslom; - korienjem primarne emisije centralne banke i na osnovu sopstvenog potencijala

vri sekundarnu emisiju; - pribavljajui i prikupljajui sredstva utie na usmeravanje i raspored akumulacije i

tednje; - zavisno od obima i strukture kreditnog potencijala ona vri ronu trasformaciju

sredstava; - osim ostvarivanja svoje ciljne funkcije, utie i na ostvarivanje ciljeva razvojne i

ekonomske politike; - funkcijom platnog prometa utie na brzinu novane cirkulacije.

Slika 1.7.1. Nebankarski konkurenti savremene banke

Izvor: Rose P., Hudgins.S.C. Bankarski menadment i finansijske usluge, Data status, Beograd, 2005, s. 11

Ima autora koji banku definiu samo sa stanovita kreditne funkcije, kao to su Golijanin ili Somary (preduzee koje se profesionalno bavi uzimanjem i davanjem kredita).9 Ove definicije ukazuju prvenstveno na funkcionalno odredjenje banke, a ne na organizovanost ili pravnu formu. Bankarstvoi i kredit u savremenim uslovima imaju veoma snano povratno delovanje na privrednu i finansijsku sferu u celini.

Koje su mogunosti banke da kreira novac? Za poslovnu banku ovo opredeljuje kreditni potencijal banke, stopa obavezne rezerve i kreditna multiplikacija. Centralna banka nema ova ogranienja, jer poseduje monopol na novanu emisiju teorijski, to je

9 Somary F. Bankopolitik, Tubingen, 1934., na osnovu ivkovi A., Komazec. S., Risti . Berzanski i

bankarski menadment, Beogradska poslovna kola, Beograd, 2003. s. 250

Osiguravajua drutva i penzioni fondovi - Dugoroni planovi tednje

Finansijske kompanije -Pristup gotovini, kratkor. i srednjer. kreditima.

Kreditna udruenja -Ponuda kreditnih usluga, plaanja, tednih uloga

Brokersko dilerske kompanije - Usluge investicionog planiranja i tednje

Finansijski konglomerati -raznovrsne usluge, -kontrola finansijskih kompanija

Investicioni fondovi -Usluge upravljanja gotovinom i usluge za dugorone tedie

24

empirijski definisano neophodnom koliinom novca u opticaju, to opet opredeljuje drutveni proizvod (GDP), stopa inflacije, brzina novanih transakcija.

Kreditnom funkcijom banka ne samo da kreira novac, ve vri posredniku ulogu izmedju sektora privrede i stanovnitva preusmeravajui vikove finansijske tednje. Funkcijom posredovanja banka obavlja sledee aktivnosti: - mobilie i koncentrie raspoloiva novana sredstva, - na bazi kreditnog potencijala vri ronu transformaciju sredstava, - doprinosi intergrisanosti novanih tokova i prevazilaenju vremenskih, teritorijalnih i drugih ogranienja.

Paralelno sa procesom sve snanije konkurencije nebankarskih finansijskih institucija i preuzimanjem dobrog dela trita karakteristian je proces brze integracije malog broja solidnih, velikih banaka i drugih finansijskih kompanija. Na primer broj amerikih komercijalnih banaka opao je sa oko 14.000 na manje od 8.000 u periodu izmedju 1980. i 2002. godine. Efikasnost u korienju automatizacije i drugih tehnolokih inovacija podrazumeva veliki obim poslovanja(ekonomija obima). Zato banke nude svoje usluge na sve vie trita nastojei da proire krug svojih klijenata.

Ovaj proces geografske ekspanzije i konsolidacije bankarskih i drugih finansijskih institucija je ve zahvatio i prekogranine integracije poprimajui razmere globalizacije bankarskog i ire posmatrano finansijskog sektora. Na taj nain se stvaraju internacionalne i transacionalne banke za ije poslovanje nema granica, to je naravno omoguila deregulacija finansijskog sektora poslednjih decenija.

Treba imati u vidu da je liberalizacija finansijskog sektora i ulazak najrazliitijih kompanija na ovo podruje, koje sve vie pribliavaju ponudu svojih proizvoda i usluga bankarskim, imala ne samo negativne, ve i znaajne pozitivne strane, prvenstveno za korisnike tih usluga. Sve vea konkurencija i irenje sprektra usluga posledica je slabljenja dravne kontrole deregulacije u sektoru finansija. Ovaj proces zapoet je u SAD uklanjanjem maksimiranja kamatnih stopa i proirenjem prostora za delovanje nebankarskih institucija. Medjutim, to je dovelo i do znaajnog poveanja rizika poslovanja i poveanja opasnosti od bankrota, zbog ega je u cilju spreavanja velikih finansijskih kriza i lomova reagovala medjunarodna zajednica uvodjenjem medjunarodnih standarda i jaanjem kontrole centralnih banaka i odgovarajuih regulatornih institucija.

Banke i njihovi finansijski konkurenti prolaze i kroz proces informatike revolucije, koja snano utie na obogaivanje palete proizvoda i usluga koje se pruaju klijentima. Suoene sa porastom trokova poslovanja banke sve vie pribegavaju procesu automatizacije i korienja savremenih elektronskih sistema. Najoigledniji primer ovakvih promena je masovna upotreba bankomata(automated teller machine ATM-s) i prodajnih mesta koja su povezana sa bankarskim kompjuterskim sistemima (point of sale terminals - POS). Postavljanje automata omoguava klijentima 24-asovni pristup raunima za povlaenje gotovine ili deponovanih sredstava, kao i brojne druge usluge. Slina je situacija sa razvojem kunog bankarstva (home banking), koje omoguava

25

obavljanje najrazliitijih bankarskih usluga korienjem internet veze u toku 24 asa direktno iz kancelarije ili kue i to na globalnom nivou, sa bilo kog mesta zemaljske kugle. Ovakve tendencije dale su za pravo ekonomistima da ustvrde da e klasian lini kontakt bankara sa klijentima ustupiti mesto elektronskom komuniciranju. Medjutim, jo uvek znaajan broj klijenata je sklon direktnom kontaktu i linim konsultacijama, pogotovo kod osetljivih i savetodavnih bankarskih usluga.

1.8. ISTORIJAT I STRUKTURA DOMAEG BANKARSKOG SISTEMA

Nastanak i razvoj bankarstva u Srbiji umnogome je zavisio od drutvenih promena tokom XIX veka do danas, od osnivanja veeg broja bankarskih i finansijskih ustanova u to vreme i osnivanja Privilegovane banke Kraljevine Srbije, kao emisione banke.

Periodizacija razvoja i prakse domaeg bankarstva mogla bi se izvriti na sledei nain:

Prvo, period od osnivanja prve emisione banke do 1945. godine; Drugo, period komunistike vladavine i izgradnje specifine plansko - trine privrede i Tree, period tranzicije. Navedena periodizacija razdvaja bankarsku praksu kako sutinski, tako i po

teritorijalnom obuhvatu, tj. po njegovom ukupnom potencijalu. Ovi periodi razlikuju se kako po geografskoj veliini, odnosno lanovima dravne zajednice, tako i po uredjenju ekonomski i posebno svojinskih odnosa, kao i po znaaju trinih elemenata sistema. Analiza funkcionisanja bankarskog i ire finansijskog sistema pokazuje da je ovaj sistem bio dominantno uslovljen promenama drutveno politikog i ekonomskog ambijenta, a manje faktorima internog karaktera i zahtevima samog bankarskog sistema. Ono to je jedinstveno za itav posmatrani period je potvrda da su banke i kredit opstale i ostale kao nezamenjivi subjekat finansijskog i privrednog sistema.

26

1.8.1.Zgrada Narodne banke Srbije

Prvi period Prvi novani zavod u Srbiji bila je Uprava fondova (pretea Dravne hipotekarne banke), osnovana 1862. godine, koja je poprimila karakter banke 1898. godine. Institucija koja se smatra preteom Narodne banke nastala je objedinjenjem novca svih tadanjih fondova, a pored toga ulagan je dravni i privatni kapital. Prva srpska banka osnovana je 1869. godine sa privatnim kapitalom i ueem Francusko ugarske banke iz Pete, ali je nekoliko godina nakon toga likvidirana. Istovremeno se u Srbiji osniva jo pet kreditnih zavoda sa isto domaim kapitalom, a nakon toga poinju da se osnivaju okrune tedionice. Do 1908. godine funkcionisalo je 154 novana zavoda 52 banke, 49 tedionica i 5 kreditnih zavoda, a neposredno pred balkanske ratove 187 novanih zavoda sa 51 milion dinara uplanog kapitala, 65 miliona uloga i 96 miliona izdatih zajmova. Izmedju dva svetska rata domae bankarstvo karakterie heterogenost sa velikim brojem sitnih, akcionarskih banaka univerzalnog tipa, s jedne strane, i krupnih banaka koje su bile osnovane stranim kapitalom, s druge strane. Godine 1938. postojale su u Jugoslaviji 2 dravne banke (Dravna hipotekarna banka i Potanska tedionica), 3 poludravne (Narodna banka, Privilegovana agrarna banka i Zanatska banka), 61 samoupravna tedionica, preko 600 privatnih banaka i 766 gradskih kreditih zadruga.

Narodna banka u vidu zavoda za emitovanje novca - Privilegovane banke Kraljevine Srbije - je osnovana 1883. godine, sa iskljuivo domaim kapitalom u vidu privilegovane privatne instutucije akcionarskog tipa. Banka je organizovana po ugledu na Belgijsku narodnu banku, koja je u to vreme vaila kao obrazac savremenog organizovanja i funkcionisanja centralne bankarske institucije. Kao organi Banke formirani su Zbor akcionara, Glavni odbor, Upravni odbor, Nadzorni odbor, Eskontni odbor i ustanovljene su funkcije guvernera i viceguvernera. Narodna banka Kraljevine Srbije transformisana je 1920. godine u Narodnu banku SHS, a 1931. godine dobila je naziv Narodne banke Kraljevine Jugoslavije.

Drugi period Nakon 1945. godine osnovna karakteritsika bankarskog sistema je nacionalizacija svih bankarskih institucija. Pored dravnih u poetnom periodu postojale su

27

republike banke, mesne i lokalne banke, zadruna i privatna bankarska preduzea, koja su ubrzo konfiskovana ili likvidirana. Nakon toga sa periodom administrativnog upravljanja dolo je do koncentracije bankarstva, koje je kulminiralo postojanjem sistema jedinstvene banke (1952-54.). Nakon toga dolo je do postupne decentralizacije, tako da su bankarsku strukturu sainjavale osim Narodne banke, specijalizovane banke, lokalne banke, kao to su komunalne, zadrune tedionice, gradske i mesne tedionice. Sa tzv. privrednom reformom (od 1965. godine) stvorene su poslovne banke koje su kao i domaa preduzea relativno samostalno funkcionisale. U organizaciji Narodne banke nakon 1972. godine dolo je organzacione promene, koja je umesto jedinstvene centralne banke podrazumevala organizovanje sistema centralne banke koju su sainjavali Narodna banka Jugoslavije i centralne banke republika i pokrajina.

Trei period Razvoj, izgled i struktura finansijskih organizacija u direktnoj je vezi sa promenama privrednog sistema. Period tranzicije se vezuje za politike promene nastale krajem 2000. godine i trasformaciju privrede iz plansko trine u trinu, koja je, izmedju ostalog, obuhvatila i tranziciju finansijskog i ue posmatrano bankarskog sistema. Strukturu bankarskog sistema u Srbiji na poetku novog milenijuma sainjavaju:

- Narodna banka Srbije (NBS) kao centralna monetarna ustanova, koja je nakon 2003. godine preuzela u potpunosti ulogu i funkcije Narodne banke Jugoslavije;

- Banke opteg tipa ili univerzalne poslovne banke, specijalizovane i meovite banke,

- Banke i posebni oblici sa posebnim delokrugom rada, ovlaenjima i odgovornostima kao to su JUBMES i bankarski konzorcijumi;

- Ostale finansijske organizacije. Centralna banka ima za cilj ouvanje stabilnost i vrednosti valute. Funkcije NBS su

emisija, izdavanje novanica i kovanog novca, obezbedjenje likvidnosti u domaem platnom prometu, obavljanje platnog prometa sa inostranstvom, rukovanjem dela deviznih rezervi, donoenje mera monetarnog regulisanja, monetarna kontrola banaka, uestvovanje u radu medjunarodnih finansijskih organizacija. Pitanje nezavisnosti rada NBS je kljuno za njeno racionalno ponaanje.

Organizovanje i funkcionisanje banaka veoma je vano za racionalno i efikasno funkcionisanje finansijskog sistema. Postoje problemi nedoreenosti domaih zakonskih propisa, ali i realna injenica nepovoljnih uslova poslovanja banaka u proteklom periodu, to ograniavajue deluje na racionalnost i efikasnost njihovog poslovanja. Treba takodje imati u vidu da na poslovanje banaka utiu i mere monetarno - kreditne politike NBS. Jasnoa i adekvatno regulisanje uredjivanja i funkcionisanja ostalih finansijskih institucija je takodje bitno za celinu finansijskog mehanizma.

Kontrolna pitanja:

28

1.Istorijat banke i bankarskih poslova 2. Predmet nauke o bankarstvu i organizacija bankarstva 3. Bankarski poslovi i organizacija banke 4.Banka kao novarsko preduzee 5. Finansijski sistem i institucije 6.Klasifikacija banaka 7. Bankarstvo u savremenoj privredi 8.Istorijat i struktura domaeg bankarskog sistema