1 Osnovni Pojmovi Iz Energetike Tabele

7/23/2019 1 Osnovni Pojmovi Iz Energetike Tabele

1/53

Energija i energenti Cilj predavanja je da se studenti blie

upoznaju sa: Osnovnim pojmovima vezanim za energiju Karakteristikama pojedinih energenata koji

su od znaaja za formiranje njihovih cena Tehnolokim procesima koji se koriste za

transformaciju primarne u sekundarnuenergiju


2/53


3/53


4/53


5/53

Definicija gorivaDefinicija goriva

!oriva su materije koje sagorevanjem!oriva su materije koje sagorevanjemosloba"aju veliku koliinu toplote#osloba"aju veliku koliinu toplote#

Podela gorivaPodela goriva$rema agregatnom stanju razlikujemo:$rema agregatnom stanju razlikujemo:

vrsta%vrsta%tena itena i

gasovita gorivagasovita goriva


6/53

Prema poreklu razlikujemo:

VetakaPrirodna

Drvo

Ugalj

Sirova nafta

Prirodni gas

Briketirani ugalj

Drveni ugalj

Koks, polukoks

Dest. proizvodi nafte

Generatorski gas

Vodeni gas

Gas iz koksne pei


7/53


8/53

Kako se mere koliine i toplotneKako se mere koliine i toplotnevrednosti gorivavrednosti goriva

&a bi se obavljala trgovina' goriva se mere&a bi se obavljala trgovina' goriva se mere Koliinske mere za vrsta goriva su kg ili tone a za tena goriva iKoliinske mere za vrsta goriva su kg ili tone a za tena goriva i

gas litre'bareli ili metri kubnigas litre'bareli ili metri kubni

(era za elektrinu energiju je kilovatas )k*h+ a za toplotu(era za elektrinu energiju je kilovatas )k*h+ a za toplotukiloduli )k,+kiloduli )k,+

Konverzija fizikih veliina u toplotne vrednosti se vri na osnovuKonverzija fizikih veliina u toplotne vrednosti se vri na osnovutoplotnih vrednosti svakog pojedinanog goriva#Toplotnatoplotnih vrednosti svakog pojedinanog goriva#Toplotnavrednost oznaava onu koliinu toplote )-+ koja se osloba"a privrednost oznaava onu koliinu toplote )-+ koja se osloba"a pri

potpunompotpunomsagorevanju .kg vrstog i tenog goriva ili . msagorevanju .kg vrstog i tenog goriva ili . m//

gasovitoggasovitoggoriva#goriva# Toplotna vrednost je merilo kvaliteta goriva i zavisi od hemijskogToplotna vrednost je merilo kvaliteta goriva i zavisi od hemijskog

sastava goriva#sastava goriva#


9/53

Razlika izmeu bruto i netotoplotne vrednosti

0e1ina goriva predstavlja smeu karbona i vodonika koji uprocesu sagorevanja zajedno sa kiseonikom daju toplotu

Tokom sagorevanja vodonik i kiseonik se spajaju i rezultat togaje voda

2ruto toplotna vrednost )!C0+ ukljuuje svu toplotu koja seoslobodila tokom sagorevanja ukljuuju1i i onaj deo koji sesadri u vodi kao nusproizvodu

3eto toplotna vrednost )3C0+ iskljuuje ovu toplotu sadranu uvodi

4azlika izme"u bruto i neto toplotne vrednosti za vrsta i tenagoriva naje1e iznosi 5678 dok za gas je oko .98

vrsta i tena goriva se uvek iskazuju sa neto toplotnomvredno1u' dok se prirodni gas uvek daje sa bruto toplotnomvrednosti


10/53

Faktori konverzije za jedinicemase


11/53

Faktori konverzije za energiju


12/53

Tipine toplotne vrednosti za pojedine

derivate nafte


13/53

Faktori konverzije za prirodni gas (bruto

toplotne vrednosti)


14/53

Toplotne vrednosti koje se koriste za

poreenje trokova grejanja u Srbiji


15/53

PrirodnaPrirodnavrsta gorivavrsta goriva

Od vrstih goriva najznaajni su:Od vrstih goriva najznaajni su: &rvo i&rvo i ;galj;galj

&rvo se u industriji ne koristi' izuzev&rvo se u industriji ne koristi' izuzev

za potpaluza potpaluu kotlovima za proizvodnjuu kotlovima za proizvodnjuvodene pare' koji se loe ugljem#vodene pare' koji se loe ugljem#


16/53


17/53

Drvo kao gorivo

Tradicionalno' drvo se koristi udoma1instvima i za proizvodnju toplotneenergije u pogonima drvne industrije#

Osnovna prednost drveta kao goriva je utome da se radi o obnovljivom izvoru#Tako"e' drvo ima veoma nizak procenatpepela )


18/53

&onja toplotna mo1 drveta u funkciji sadraja

vlage u drvetu

Vrednosti se odnose na li!are. Kod "etinara, z#og postojanja smolasti$ materija i veeg u"e!a lignina, toplotna

mo je ne!to vi!a.


19/53

Toplotne vrednosti

0rsta goriva Toplotna vrednost)k,=kg+

>juska suncokreta .7#599

!ranje vo1a'gro"a' ume .5#999Ostaci kukuruza .?#599

@ojina slama .5#599

@lama penice i jema .?#999

2iogas )k,=nm/+ A/#999

2iljna ulja /7#999


20/53

Cena drveta

3e postoji svetska cena Cena se utvr"uje na lokalnim

tritima Bavisi od raspoloivosti drvne mase iudaljenosti centara potronje

; A9..#god#cena bez prevoza sekretala u @rbiji od /9659Dm/


21/53

Klasifikacija uglja

$ostoje razne metode za klasifikaciju prema poreklu'nameni' starosti' toplotnoj mo1i i drugim osobinamauglja#

$rema klasifikaciji Ekonomske komisije O;3 za Evropupostoji samo podela na kameni i mrki ugalj# Kameni ugalj ima gornja toplotnu mo1' bez pepela' od

A/'F (,=kg i vie# Gspod te granice su vrste mrkoguglja' gde se lignit tako"e rauna u tu grupu# (e"utimu nekim prikazima se odvojeno prikazuje i lignit gde segranica toplotne mo1i uglja vrednuje da je .A'5 (,=kg#


22/53

Klasifikacija uglja

LignitToplotna vrednost iznosi od 7 do .A'5 (,=kg' uzizvestan sadraj sumpora#

Mrki ugalj8# Toplotna vrednost iznosi od .A'7 do A/'(,=kg# Od kamenog uglja se razlikuje' topored humusnih supstanci sadri i izvesnukoliinu humusnih kiselina#

Kameni ugaljse deli na vie podgrupa# Kriterijum zaklasifikaciju je koliina isparljivihsupstanci# Hntracit' poluantracit' mravi kameniugalj' masni kameni ugalj ' gasni kameni ugalji gasnoplameni kameni ugalj# @adre ugljenika 9 do I8'pepela 9'5 do ?98' kiseonika oko 58' vodonika oko 58' atoplotna mo1 se kre1e od A5 do /7 (,=kg#


23/53

Rezerve uglja

3ajve1e rezerve uglja su nasevernoj hemisferi prvenstveno izme"u /5 i59 stepeni severne geografske irine#

4ezerve uglja su dobro istraene' pogotovou razvijenim zemljama# @a trenutnomgodinjom potronjom od oko /'F milijarditona godinje )kamenog i mrkog uglja+ i9'I milijardi tona lignita ima dovoljno ugljaza nekoliko stotina godina eksploatacije#


24/53

Rezerve uglja !"

&okazane rezerve uglja

0rsta uglja (ilijardi tona

Kameni ugalj 5.9

(rki ugalj AFI

>ignit .I7

;kupno IF


25/53

Raspodela rezervi

4aspodela rezerviovog energenta jeneravnomerna# @vega 7zemalja raspolae sa

F58 svih svetskihrezervi# ; poslednjihnekoliko godina sudodatna istraivanja jouve1ala iznose rezervi#

#op lista zemalja sa najve$imrezervama uglja

Bemlja 8

@H& A5

4usija .7

Kina .A

Hustralija I

Gndija F#5

3emaka 7


26/53

%galj u &rbiji

Bnaajne rezerve uglja u @rbiji predstavljaju strateku energetsku sirovinu na kojoj sei u narednim decenijama zasniva energetski razvoj @rbije# Otkopavanje uglja u @rbijivri se povrinskom' podzemnom i podvodnom eksploatacijom#

$odzemna eksploatacija uglja vri se u okviru ,$ $E;' koje trenutno obuhvata osamaktivnih rudnika i jedan rudnik koji je zatvoren devedesetih godina prolog veka)Hleksinac+

;kupno se u rudnicima proizvodi 599#999 6 799#999 t godinje uglja razliitogkvaliteta' i to poluantracita' kamenog' mrkog' mla"eg mrkog i mrko6lignitskog uglja#

$odvodni rudnik uglja Kovin' specifian po nainu otkopavanja' bio je u sastavu ,$E$@ do A995# godine' kada je izdvojen u posebno preduze1e' a nedugo zatim iprivatizovan# 4udnik godinje proizvodi oko .59#999 t lignitskog uglja

$ovrinska eksploatacija vri se od strane ,$ E$@ u Kolubarskom i Kostolakombasenu lignitskog uglja' uglavnom za snabdevanje termoelektarana koje proizvode7.#8 elektrine energije u @rbiji# $roizvodnja uglja na povrinskim kopovima jestabilna i iznosi oko ?AJ.97 t uglja godinje' a u narednom periodu 1e se pove1avati uskladu sa izgradnjom novih termoenergetskih postrojenja#


27/53

%kupne geolo'ke rezerve uglja u &rbiji u ((( t"


28/53

Karakteristike uglja u @rbiji

Kameni ugljevi samo po nekim svojim osobinamaspadaju u vrstu kamenih ugljeva# Oni sadre visoksadraj sumpora )?68+ i visok sadraj pepela ).6AF8+' pa im je upotrebljivost ograniena natermike svrhe#

(rke ugljeve karakterie visok sadraj pepela ).A6/5+ i relativno visok sadraj sumpora )9#I6/#8+#

>ignite karakterie visok sadraj vlage )/?6578+'sadraj pepela od I6A.8 i sadraj sumpora od 9#56.8' a esto i iznad .8#


29/53

Rudnici podzemne eksploatacije

4udnik 0rsta uglja K,=kg

2ogovina (rki .F#999

4embas (rki A9#999

0rka uka Hntracit A#999

tavalj (rki6lignit .A#999

Gbar Kameni AA#999

@oko (rki .#999

,asenovac (rki .#999

>ubnica (rki ./#999Kolubara lignit F'?59

Kostolac lignit '.?9

Kosovo lignit F'999


30/53

Cene uglja Kameni ugalj je jedino predmet svetske trgovine Ostali ugljevi nemaju svetsku trinu cenu ve1 se ona

uglavnom formira prema ceni kotanja ili ceni kamenoguglja

Trokovi transporta i osiguranja igraju znaajnu ulogu uformiranju cena uglja @vetska cena kamenog uglja prati kretanje cene nafte i

trnutno je oko ?6?'5 L=!, 2onitet koji se nekad koristio za utvr"ivanje cena: za

mrki ugalj je 9' a lignita 9'7 u odnosu na cenu kamenog

uglja ;obiajeno je da povrinski kopovi lignita koji se koristi za

proizvodnju el#energije se nalaze uz TE Transport uglja do TE isplativ je do 9 km razdaljine


31/53

)afta

@irova nafta jedan od najvanijih stratekih svetkih proizvoda 3afta predstavlja sloenu meavinu tenih hidrokarbonata koji

se u prirodi javljaju u podzemnim rezervoarima u sedimentnimstenama

@irova nafta predstavlja sirovinsku osnovu za proizvodnjuraznih derivata i ona se koristi kako za energetske tako i zaneenergetske svrhe

,edinice koje se koriste za njeno izraavanje mogu da buduteinske )tona+ ili zapreminske )barel' litar' kubni metar+

&a bi mogla da se vri konverzija izme"u ovih jedinica

neophodno je da se poznaje specifina teina ili gustina svakogderivata !ustina moe da se koristi za klasifikaciju nafte i njenih

derivata od lakih ka tekim


32/53

3afta ).+


33/53

)afta !"

Kretanje cene nafte ima uticaj na irok spektar ekonomskihaktivnosti )ekonomska istraivanja pokazuju da se za svakiporast cene od .9 dolara po barelu nafte stvarni 2&$ )brutodrutveni proizvod+ u @jedinjenim &ravama Hmerike smanjujeza oko 9'? posto privrednog rasta +

Cena nafte se formira na berzi Tipovi nafte kojima se trguje na berzi su: slatka sirova nafta

)@Meet oil+' kisela sirova nafta )@our crude+' 2rent oil' *TG)*estern TeJas Gntermadiate+' Granska teka nafta i dr#

Kada se govori o sirovoj nafti' podrazumeva se da se govori obrent oilu#

Brent oilsirova nafta je prona"ena .I79# godine' a najvie seeksploatie od strane 0elike 2ritanije' 3orveke' &anske'Nolandije i 3emake


34/53

Trokovi proizvodnje nafte


35/53

)afta*"

3aftom se najvie trguje na robnimberzama

3ajve1a svetska robna berza na kojoj setrguje fjuersima na robu je 3jujorkarobna berza

@tandard nafte kojom se trguje na ovojberzi je *TG

!odine A99F# EuroneJt se spaja sa

3jujorkom )3@E+ i formira 3@EEuroneJt berzu# 3a ovoj berzi se najviekotira nafta 3ort @ea 2rent Crude tj# naftatipa 2rent Oil


36/53

)afta +"

2arel je mera koja se naje1e koristi kao jedinicazapremine sirove nafte# ,edan barel iznosi ?Aamerika galona to je jednako .5'IF/ litara#

Ba @rbiju je najvanija nafta tipa ;ral koja se uvozi iz4usije )F'/?bblP.t urala+

Cena na tritu za jedan barel sirove naftenijerezultat samo trinih odnosa ponude i potranje ve1

je posledica spleta netrinih razloga gde politika imanajvaniju ulogu


37/53


38/53

Kretanje cena nafte


39/53

Kretanje cena nafte i derivata


40/53

$rirodni gas $rirodni gas sadri nekoliko gasova' ali dominantan je metan

)oko 58+ ; zavisnosti da li se dobija kao nusprodukt va"enja nafte ili se

direktno iz gasnih leita' zavisi i njegov sastav# ; vezi togakako se dobija razlikujemo vlaan i suv gas#

&a bi dobio komercijalnu svrhu' tako dobijeni prirodni gasmora da se procesuira kako bi se odstranili nepotrebni sastojci#

&a bi se obezbedio transport na velike udaljenosti' prirodni gasmoe da se uteni smanjuju1i mu temperaturu na Q .79stepeni celzijusovih# Tada govorimo o tenom prirodnom gasu

ili na engleskom >3!#


41/53

$rirodni gas )A+ ,edinice mere koje se koriste za prirodni gas mogu da budu

zapreminske )m/+ ili energetske )toplotne Q K,' 2tu' k*h+# Kada se koriste zapreminske jedinice mere neophodno je da se

zna temperatura i pritisak u trenutku merenja#

$rilikom merenja razlikujemo normalne uslove )tP9 stepeni ipritisak F79mm Ng+ i standardne )tP.5 stepeni i pritisak F79mm Ng+

Kada se iskazuje u toplotnim jedinicama onda je to uvek brutotoplotna vrednost

; @rbiji se koristi standardna neto toplotna vrednost za

prirodni gas koja iznosi //'// kj=m/ odnosno /F'995k,=m/bruto toplotna vrednost


42/53

#ransportna mre,a prirodnog gasa


43/53

Karta gasne mree u @rbiji


44/53


45/53

% B &

'azut () 'azut *,+)Dizel ,-)


46/53

Elektrina energija Elektrina energija se proizvodi kao primarna i kao

sekundarna energija $rimarna je ona koja se dobija iz hidroenergije' energije

vetra' sunca' talasa' plime i sl#

@ekundarna se dobija iz toplote koja je rezultatnuklearne fuzije' sagorevanja uglja' nafte' prirodnoggasa i sl#

$roizvodnja i potronja el#energije se izraava ukilovatasovima )k*h+ ili u ve1im jedinicama

)(*h'!*h' T*h+ @naga )kapacitet+ elektrana se izraava u megavatima

)(*+


47/53

,edinice za umnoavanje


48/53

Tipovi elektrana ; zavisnosti koji izvor se koristi za proizvodnju elektrine

energije razlikujemo: Nidroelektrane Termoelektrane

3uklearne elektrane Elektrane u kombinovanom radu Elektrane koje koriste obnovljive izvore

0etar'

@unce' !eotermalnu energiju 2iomasu i sl#


49/53

$odela elektrana Nidroelektrane se dele na:

$rotone Hkumulacione 4everzibilne

Termoelektrane se dele u zavisnosti od tipa goriva kojekoriste

; zavisnosti od toga da li proizvode el#energiju prevashodnoza spoljnu upotrebu ili za sopstvene potreberazlikujemo: ,avne elektrane Gndustrijske elektrane )samoproizvo"ai+


50/53

Efikasnost termoelektrana Efikasnost termoelektrana se meri na osnovu

njihovog specifinog utroka goriva' odnosnotoplotne efikasnosti

@pecifini utroak goriva se meri kao k,=k*h' ion predstavlja pokazatelj koliko goriva treba dase utroi za proizvodnju . k*h

Toplotna efikasnost )Eta+ se izraava uprocentima i dobija se kao kolinik toplotnevrednosti k*h i specifinog utroka goriva)$rimer: /#799 k, : ..#999k,=k*h P //8+


51/53

Gnstalisani kapaciteti u @rbiji


52/53

Karta prenosne mree @EE


53/53

$renosna mree @rbije

Documents

1 Osnovni Pojmovi Iz Energetike Tabele