1. PREDUZETNIŠTVO DANAŠNJICE

Početkom 90. godina, kada smo se u Sloveniji odlučili za tržišno privredjivanje,

započele su velike promene u društvu i privredi - počela su da nastaju stotine,

hiljade novih preduzeća, koja su promenila kako privrednu strukturu Slovenije tako

i sam izgled slovenačkih predela.

Američki ekonomista Džefri Timons je promene koje su dovele do ponovnog

procvata preduzetništva i osnivanje malih preduzeća, označio kao »tihu revoluciju«.

To nije nešto što se dogodilo samo u Sloveniji, već je jedan globalni proces i bitan

razvojni pravac, kojim se stupa u 21. vek.

Preduzetništvo je povezano sa periodima velikih društvenih promena. Stručnjaci

obično govore o tri perioda industrijskog razvoja u savremenoj istoriji a u dva od tri

preduzetnici su se nesporno pokazali kao ključni faktor promena.

Prvi period obuhvata period tranzicije iz naturalne privrede u industrijsko

doba. U ovom periodu vodeća država je bila Velika Britanija, kao uostalom i

tokom prve industrijske revolucije u

kasnom 18. i početkom 19. veka v Pojedinci

koji su razvili sasvim nova tehnička sredstva

poput parne mašine (Džejm Vat), železnice

(Džordž Stivenson) i mašine za predenje (Arkvrajt), su bili pravi preduzetnici

koji su objedinili tehničke inovacije sa nastajanjem fabrika.

U drugom periodu, kada dolazi do

dominacije industrije, su se razvila velika

preduzeća, poznata pod pojmom

korporacije, ravnoteža u vodećim

delatnostima se sa rudarstva premestila na

fabričku proizvodnju, hemijsku, automobilsku i brodogradilišnu industriju, a

kasnije na eksplataciju i preradu nafte. U tom periodu, na kraju 19 i početku

20. veka pokazalo se da će prevladati gigantske korporacije, koje su na

osnovama masovne proizvodnje ostvarivale niske troškove po jedinici

proizvoda pa samim tim su i imale niske cene istih, sa kojima se manji

proizvodni pogoni nisu mogli utrkivati, što je uticalo da velika preduzeća

uglavnom pobedjuju veći deo svoje konkurencije.

U trećem periodu, koji počinje krajem 20. veka, usluge su postale najvažnije

aktivnosti u privredi, sve veći broj zaposlenih radi u

bankarstvu, osiguranju, u industriji zabave (slobodnog

vremena) i u prenosu i obradi informacija. Tehnološki

procesi automatizacije neposredne proizvodne,

korišćenjem brojnih vrsta robota koji preuzimaju teške,

po zdravlje škodljive i psihički zamorne poslove, su u velikoj meri smanjili udeo

zaposlenih u industriji.

1959. godine uslužni sektor SAD-a je po prvi put proizveo veću vrednost nego

industrija, i danas ostvaruje 70% vrednosti u SAD-u, Velikoj Britaniji i Francuskoj

i preko 60% u Nemačkoj i Japanu. U Sloveniji imamo sličnu situaciju.

Neki autori usluge svrstavaju u neposredne;

lične usluge, koje se pružaju potrošačima (na primer frizerske, kozmetičke

usluge) i

poslovne usluge, koje se pružaju drugim preduzećima (na primer osiguranje,

bankarske, računovodstvene, savetodavne

usluge),...

Ipak ova podela nije isključiva i jedina.

Odredjene usluge, na primer osiguranje ili

bankarske usluge, mogu koristiti kako pojedinci

tako i organizacije.

Razvoj novih tehnologija, posebno onih koje su povezane sa računarskim

upravljanjem i poslovnom informatikom, je omogućio malim preduzećima da u

trećem periodu uspešno konkurišu velikim, posebno u proizvodnji specijalizovanih

proizvoda, prilagodjenih željama i potrebama pojedinačnih ili manjih grupa kupaca,

koje ne žele uobičajeni proizvod.

U uslužnim delatnostima se javlja sve veći broj specijalizovanih preduzeća koji

posluju kao inokosna ali kao društva sa ograničenom odgovornošću. U slučaju

uslužnih delatnosti, pojedinac može da započne poslovanje sa skromnim

sredstvima, sa kancelarijom (koju može da organizuje u sklopu sopstvene kuće),

računarom i telefonom, ali je najbitniji faktor u stvari njegovo znanje i iskustvo.

Kod ovakvih aktivnosti nije potreban veliki kapital, kao što je to slučaj kod

proizvodnih preduzeća. Takav razvoj je doveo do perioda »novog preduzetništva«

tokom 80. godina, koji traje do dan danas.

1.1. Preduzetnička, tiha revolucija, u svetu

Kada slušate o nemačkoj privredi verovatno pomislite na preduzeća poput Simensa,

Daimler-a, Folksvagena, Krupa i sličnih. Razvijene privrede obično vezujemo za

predstave o velikim preduzećima, koja proizvode dobro znane proizvode.

Ipak, struktura nemačkih preduzeća je prilično drugačija od predstave o njima.

Veći deo nemačke privrede čine mala i srednja preduzeća, ili u nemačkoj

terminologiji poznata kao Mittelstand«, koja su većinom u porodičnom vlasništvu.

U celoj zapadnoj Evropi postoji oko 12.000 preduzeća, u kojima je zaposleno po

više od 500 radnika, i svakako znate bar neka od njih. U Italiji su to preduzeća

poput Fijata, Benetona, Olivetija, a u Francuskoj Reno, Pežo, itd.

U Evropi se 1994. godine na spisku 500 najuspešnijih

preduzeća po obimu prodaje nalazilo 168 (najviše ih je

bilo u SAD-u). Medju njima se nalaze i nemački

Simens, koji je imao 404 hiljade i Daimler-Benz sa 371

hiljade zaposlenih (nakon udruživanja sa američkim Krajslerom 1998 godine

nastalo je daleko veće preduzeće). Medju 7 miliona preduzeća koja su poslovala u

zapadnoj Evropi, nalazi se mnogo malih preduzeća koja imaju manje od 10

zaposlenih (ukoliko bi uzeli u obzir seljake, lekare koji imaju privatnu praksu,

knjigovodje i druga slobodna zanimanja, ovaj broj bi se povećao za nekoliko

miliona).

U SAD-u je slična situacija, jer je 14.000 preduzeća

imalo više od po 500 osoba. Medju njima je najveći bio

Dženeral Motors iz Detroita u koje je bilo 711 i trgovački

lanac Vol Mart sa 472 hiljade zaposlenih.

U Japanu je najveći poslodavac bio Hitači sa 331 hiljade

zaposlenih. Japanska privreda se zasniva na velikom

broju malih preduzeća.

Velika preduzeća imaju i pored razvoja sektora malih preduzeća veliki značaj, jer je

evidentno da je u njima zaposlen najveći broj radnika. U mikro preduzećima koja

broje do 10 zaposlenih, u SAD-u i zapadnoj Evropi je bilo 12 miliona zaposlenih,

Mnogo više od 35 miliona ih je radilo u malim i srednjim preduzećima (ovde su

obuhvaćena preduzeća,koja imaju do 500 zaposlenih). Odnosi izmedju ova dva

sektora se menjaju što se jasno može videti iz činjenice da se u SAD-u u periodu

1980-87 broj zaposlenih u 500 najvećih preduzeća smanjio za 3,1 miliona, dok se u

sektoru malih preduzeća, čije tržišno učešće raste, zaposlilo 17 miliona radno

sposobnih osoba.

Upravo u ovakvim promenama se vidi značaj razdoblja »novog preduzetništa« na

kraju 20. veka, koji je važan za savremene privrede:

preduzetništvo se nalazi u suštini aktivnosti jednostavnog tržišta,

pošto sa nastajanjem novih preduzeća tržišno orjentisana privreda dobija na

vitalnosti i stvara konkurentski pritisak,

nova i rastuća preduzeća stvaraju veliki broj novih i inovativnih

proizvoda, koji menjaju način rada i života ljudi.,

nastankom novih preduzeća otvara se veliki broj novih radnih mesta.

Preduzetništvo se prvo razvilo u Sjedinjenim Američkim Državama, i ono je opet

svoj vodeći privredni položaj krajem veka učvrstilo upravo kroz nastajanje brojnih

novih preduzeća. Amerika je daleko bolje nego druge države znala uneti

preduzetnički duh u brzo i tržišno problikovanje preduzeća, a u poslednje vreme taj

trend je povezan sa sve intenzivnijim korišćenjem interneta.

Upravo u SAD-u su nova mala preduzeća sa brzim rastom odigrala ključnu ulogu u

novim granama i na taj način su prisilila velika preduzeća da se kreću u smeru

izrazito razvojnih delatnosti: nova preduzeća u informatičkoj sferi su u slučaju

personalnih računara prisilila IBM, da tokom godina shvati njihovu važnost i da se

povežu u cilju ostvarivanja obostrane koristi; nova preduzeća su pobudila brzu

dostavu pošiljki, što je omogućilo nastajanje novih načina dostave robe i s tim u

vezi uspeh nove vrste preduzeća koja prodaju veliki deo svoje proizvodnje upravo

kroz neposrednu dostavu robe, u poredjenju sa neručivanjem putem interneta i

plaćanjem negotovinskim oblicima plaćanja, mini fabrike su oživele proizvodnu

delatnost, pojavili su se novi avionski prevoznici, koji su prisilili velike avio

kompanije na snižavanje cena, širenje usluga, itd.

Amerikanci su uspeli napraviti izuzetnu kombinaciju preduzetničkog duha i

obimnog rizičnog kapitala kao i povezati istraživačku, univerzitetsku i

preduzetničku sferu, bolje nego što je to bilo ko u Evropi do tog trenutka uspeo

ostvariti.

Američki pionirski duh je najlakše shvatiti kroz Šumpeterovu definiciju

preduzetnika kao osobe, koja ruši postojeće, ustaljeno ekonomsko uredjenje

uvodjenjem novih proizvoda i usluga, stvaranjem novih organizacionih oblika

i novih načina upotrebe raspoloživih resursa.

1.2. Individualno i unutrašnje preduzetništvo

Za američki uspeh je važna činjenica, da su uspešno razvili oba aspekta

preduzetničke »stvaralačke destrukcije« Preduzetništvo se u savremenim

privredama naime razvija u dva smera:

1. kao individualno preduzetništvo, odnosno unutrašnje (korporativno)

preduzetništvo, koje nastaje unutar preduzetničkih jedara samostalnih

preduzeća, i

2. kroz brz rast nekih preduzeća, pre svega onih iz sfere usluga kao i sa

njima povezanih organizacionih oblika.

Evropa je kasnila kada su u pitanju bile druge oblasti preduzetništva, pošto su

brojna velika preduzeća od nacionalnog značaja bila zaštićena od konkurencije i

nije bila fokusirana na pobudjivanje razvoja malih preduzeća.

Manje dinamično preduzetništvo u Evropi je delimično posledica njene

razdrobljenosti na veći broj nacionalnih privreda, koja svaka ima sopstvene državne

propise, manju mobilnost ljudi (različite sisteme školstva, svaka promena u grani

zahteva dosta formalnosti) i naročito u kulturi u kojoj se neuspesi neumoljivo

žigošu.

Na celokupnoj teritoriji SAD-a se koristi jedan jezik, ima jedinstveno

zakonodavstvo, efikasan sistem transporta.

Mala preduzeća Evrope nisu imala te prednosti, nisu raspolagala tržištem te

veličine, evro kao zajednička evropska valuta je još bila mlada valuta na tržištu (i to

ne na svim).

Evropska unija zato podstiče rad malih i srednjih preduzeća različitim merama:

smanjenjem birokratskih ograničenja i

pojednostavljenjem postupka osnivanja preduzeća

pre svega jednostavnijim računovodstvom,

davanje većeg uticaja preduzećima na formiranje

poslovnih propisa,

jednostavnijim pristupom finansijskim izvorima preduzećima koja otvaraju

nova radna mesta,

otklanjanjem različitih tržišnih ograničenja,

podstrekivanja istraživanja, inovacija, savetovanje i osposobljavanje

preduzetnika,

podstrekivanje poslovanja na inostranim tržištima - internacionalizacija i

evropeizacija poslovanja.

1.3. Mala, srednja i velika preduzeća

Svi navedeni podaci su pokazali, da postoji veliki broj malih preduzeća koja zbog

svoje veličine ostvaruju manji obim proizvodnje, jer su u većini slučajeva tehnički

slabije opremljena nego veća preduzeća.

Američki istraživač Birč je na zanimljiv način imenovao preduzeća različitih

veličina koristeći pojmove iz životinjskog sveta:

nova, manja preduzeća, koja nemaju pretenzije ka

rastu, je nazvao miševi,

preduzeća, koja brzo rastu gazele,

a velika preduzeća slonovi.

Upravo ta mala preduzeća stvaraju nova radna mesta pošto njihov rast zahteva

zapošljavanje novih kadrova. Za miševe je karakteristično da se rodjaju u velikom

broju ali i da ih veliki broj umire. Mnoga od njih ne prežive prvih pet godina

poslovanja tokom kojih tragaju za svojim mestom na tržištu.

Za preduzeća period tokom kog pronalaze svoju poziciju na tržištu, stiču ime u

okviru svoje delatnosti, razvijaju uspešan proizvod i stiču poslovno iskustvo traje u

proseku oko 8-10 godina. Ona u tom roku dostižu svoju zrelost i postaju sposobna

za rast.

Za preduzetnike je važno vode poreklo iz različitih okruženja i se bave različitim

poslovima. U njih ubrajamo nezaposlene, penzionere, studente, ...

Karakteristika preduzetničkog ponašanja je da pojedinci brzo menjaju svoje

aktivnosti, pošto su one pod velikim uticajem tržišnih potreba - sve je manje

zanimanja u kojima ljudi stvarno uživaju.

Privlačnost preduzetništva upravo leži u raznovrsnim aktivnosti kojima se mogu

baviti pojedinci.

Nije redak slučaj da preduzetnici u poslovanje uključuju celokupnu svoju porodicu

- porodično preduzetništvo. U ovakvom obliku preduzeća porodica u poslovanju

koristi sopstvene resurse tj. prostor, računar, telefon i sva ostala sredstva koja inače

koristi u svakodnevnom životu.

O porodičnom preduzetništvu biće reči kasnije.

Sa aspekta poslovanja mala preduzeća u svojoj evoluciji prolaze kroz faze:

brojnih malih ili proizvodnih preduzeća »životnog stila«, koje posluju najviše

zato da bi zadovoljila potrebe svojeg užeg okruženja, lokalnog tržišta,

preduzeća, koja funkcionišu kao kooperanti velikih preduzeća (prevoz, čišćenje,

računovodstvo),

malobrojna dinamična preduzeća, koja brzo izgradjuju svoj položaj na tržištu i

u kratkom roku prerastaju u srednja ili velika preduzeća.

U Evropskoj zajednici su razvijena merila razvrstavanja preduzeća po veličini, pri

čemu moraju biti zadovoljena barem dve od sledeće tri veličine:

odredjeni broj zaposlenih

odredjeni obim godišnje prodaje i

odredjena vrednost sredstava.

2. MALA PREDUZEĆA I NJIHOV

EKONOMSKI DOPRINOS

Mala podjetja su zanimljiva upravo zbog drugačijeg načina poslovanja u odnosu na

velika. Njihov ekonomski doprinos ukupnoj privredi se ogleda kroz sledeće

rezultate:

1.obezbedjivanje novih radnih mesta

2. mala preduzeća su važan izvor inovacija

3. povećanje dohotka

4. mala privreda predstavlja deo regionalne strukture

5. mala preduzeća su kolevka velikih preduzeća

1. Obezbedjivanje novih radnih mesta: jedan

od problema savremenih privreda je

nezaposlenost, i zato je pojedincima i državi

stalo do toga da preduzeća otvaraju nova radna mesta, da

zapošljavaju ljude koja si na taj način obezbedjuju opstanak i

stvaraju mogućnosti za nagradjivanje zaposlenih. Danas je situacija

takva da uglavnom nova preduzeća utiču na smanjenje nezaposlenosti dok

za razliku od njih velika preduzeća koja koriste savremenu tehnologiju

nemaju toliku potrebu za novim kadrovima. Istina je , da se kritički gleda na

rad u malim preduzećima, koji je u velikoj meri nesiguran. Uprkos činjenici

da medju malim preduzećima ima onih koja brzo rstu i zapošljavaju ljude,

ukoliko ne propadnu u bici za opstanak na tržištu o kojoj je prethodno bilo

reči, većina njih ostaje mala. U slučaju brojnim malih preduzeća uglavnom

se radi o slabo plaćenim poslovima, koji su sezonskog karaktera, kraćeg

radnog vremena, ...

2. Mala preduzeća su važan izvor inovacija – u mnogim granama privrede,

mala preduzeća su na tržište uvela brojne nove proizvode, kao i savremene

tehnologije. Svakako, postavlja se pitanje o tome šta je u stvari inovacija.

Ono što je karakteristično za mala preduzeća je da ona traže tržnu priliku

utome da ponude tržištu nešto novo, drugačije, posebno. Ograničenje

inovativnosti malih preduzeća leži u nedostatku novčanih sredstava

potrebnih za dublja istraživanja i sve se svodi na domišljatost vlasnika

ovakvih preduzeća u tome da razviju novi proizvod uz što manja sredstva.

Razvoj u malim preduzećima je pre svega povezan sa radom vlasnika

preduzeća. Mnoga preduzeća, koja su nastala kao rezultat razvojno

istraživačkih dostignuća na univerzitetima i institutima se zasnivaju na

visokim tehnologijama (raspršivač aerosola, avion, veštačka koža, pokretna

traka, bakelit, katalizatorska rafinacija nafte, mašina za branje pamuka,

aparat za gašenje požara pomoću pene, plinski hromatograf, kompas,

veštački srčani zalistak, toplotni senzori, helikopter, hidraulične kočnice,

personalni računar,..) Za mala preduzeća je važno da su brza u procesu od

stvaranja ideje do njene implementacije na tržištu, jer na taj način

pokušavaju da ostvare konkurentsku prednost u odnosu na druga preduzeća.

Veliki broj inovacija u malim preduzećima je sakriven kako ne bi odali

utisak većih razvojnih promena, ispunjavanja i prilagodjavanja proizvoda i

postupaka tržišnim potrebama.

3. Povećanje dohotka uz prodor na tržišta u drugim regionima i državama

je veoma značajno za mala preduzećap Pored povećanja dohotka i

prodora na tržišta drugih regija i država: za

mala podjetja je značajno, da zadovoljavaju

potrebe lokalnih tržišta (npr.: cvećare prodaju

na odredjenom području, frizerke nalaze svoje

mušterije u manjem krugu ljudi, fotokopirnica radi za stranke u susedstvu,

itd.), iako se dinamična preduzeća brzo šire na druga tržišta i prodajna

područja. Uspešan preduzetnik iz Ljubljane može da otvori podobno

jedinicu u Celju, treću u Kopru, da sve imaju istu organizaciju, zajedničku

nabavku,

72 % preduzeća uzroke rasta pronalazi u osvajanju novih tržišta,

53 % preduzeća rastom želi da učvrsti, tj. stabilizuje svoj položaj na

sadašnjem tržištu,

27 % sagledava širenje kroz niže troškove rada,

12 % preduzeća veruje da proširivanjem poslovanja na druge opštine

ostvaruju imaju manje poreske dažbine,

11 % preduzeća misli da razvojem mogu da dobiju odredjenu vrstu

državne pomoći odnosno subvencije

4. Mala privreda kao deo regionalne privredne, a koja obuhvata velika

preduzeća, koja su usmerena na velik obim proizvodnje i na

svetsko tržište kao i veliki broj malih i srednjih

preduzeća. Svaka od ovih organizacionih jedinica ima

svoju ulogu na tržištu koja je specifična za svakog od

njih.

neki od privrednih subjekata su se specijalizovali u nabavci delova i/ili u

vršenju proizvodnih usluga za velika preduzeća,

brojna mala preduzeća se povezuju u izradi odredjenih proizvoda ili

pružanju usluga , učestvuju u zajedničkom istraživanju, razvoju kao i

prodaji na svetskom tržištu,

najveći broj malih preduzeća nudi svoje proizvode i usluge na lokalnim

tržištima, čime se zadovoljava potrebe manjih grupa kupaca,

u mala preduzeća svrstavamo ona, koja u nekom mestu započinju sasvim

novu delatnost, koja je suviše rizična i neprivlačna za druge poslovne

subjekte - a ukoliko i kada se pokažu uspešnim - na scenu stupaju velika

preduzeća koja ih kupuju ili se mala preduzeća transformišu u velike

ponudjače.

5. Mala preduzeća su »kolevka« srednjih i velikih preduzeća: uspešna mala

preduzeća mogu vremenom da prerastu u srednja ili velika. Mnogi uspešni

preduzetnici su počeli sa radom u malim preduzećima, gde

su se ''ispekli'', sakupili iskustvo i kasnije postali menadžeri

većih preduzeća. Sasvim je jasno da su sadašnja preduzeća

nekada bila mala i trebalo im je manje ili više vremena i poslovne sreće

kako bi prerasla u danas velike korporacije.

Mala preduzeća su zanimljiva i važna za svako društvo zbog odredjenih

efekata vezanih za obim, odnosno karakteristike poslovanja, a to su:

1. mogućnost korišćenja manjeg dela prihoda za poslovne delatnosti ,

2. mala preduzeća mogu da razvijaju i održavaju odredjene vrste

tradicionalnih aktivnosti ii znanja, povezanih sa tipično zanatskim

načinom rada (izrada čipki, umetničko zanatstvo),

3. karakteristika manje razvijenih, udaljenih područja, npr. planinskih

gazdinstva, nema pravih poslovnih mogućnosti za velika preduzeća, koja

zahtevaju razvijenu infrastrukturu,

4. mala preduzeća usled svoje raspršenosti manje opterećuju prirodnu sredinu

- a opet je činjenica da je u slučaju malih preduzeća potrebno veće

ekološko tveganje, pošto ne poseduju dovoljna stručna znanja i sredstva

potrebna za efikasnu kontrolu, kao što je to slučaj kod velikih preduzeća.

1. PRIVREDNA DRUŠTVA

Zakon o privrednim društvima priznaje sledeće pravno organizacijske oblike:

- društva lica: društva sa neograničenom odgovornošću, komanditna društva i tiha

društva;

- društva kapitala: društva sa ograničenom odgovornošću, akcionarska društva,

komanditno deoničarska društva;

- samostalni preduzetnik..

1.1. Društva lica

Karakteristike društva lica:

- to su društva, kod kojih jedna osoba u pravnom prometu za obaveze preduzeća

odgovara svojom ličnom imovinom,

- zakon prepušta široko područje uredjivanja medjusobnih unutrašnjih odnosa

izmedju ortaka, što znači da u zakonu nema mnogo ograničavajućih odredbi,

- zakon ne predvidja posebne formalnosti u vezi sa statusnim dokumentima društva

(nije obavezno da akti društva budu u pisanom obliku),

- zakon ne zahteva obezbedjivanje minimalnog osnovnog kapitala pre osnivanja

društava lica,

- nisu primerena za rizične delatnosti; odnos izmedju partnera mora biti čvrst i

jasan, posebno su primereni oblik tzv. porodična preduzeća.

1.1.1. Društva sa neograničenom odgovornošću

Karakteristike društva sa neograničenom odgovornošću (d.n.o.):

– društvo dve ili više lica,

– za obaveze društva odgovaraju ortaci ukupnom svojom imovinom

neograničeno i solidarno,

– osnivaju se ugovorom izmedju ortaka, u kome se uredjuje odnos izmedju

njih; ugovor ne mora da bude u pisanom obliku,

– mogu da ga osnuju fizička i pravna lica (za upis u sudski registar prijava

mora sadržati ime, delatnost i sedište, odnosno firmu, kao i sedište svakog

ortaka),

– ako nije drugačije dogovoreno, uplaćuju se jednaki ulozi (u novcu,

stvarima, pravima ili uslugama), minimalni osnovni kapital nije odredjen,

– poslove su obavezni i dužni da vode svi ortaci ukoliko nije drugačije

dogovoreno,

– za obaveze društva odgovaraju svi ortaci substitarno (prvo odgovara

društo, a potom ortaci). Ako društvo poveriocu na njegov pismeni zahtev

ne ispuni obavezu, odgovaraju svi ortaci solidarno, poverilac ima pravo da

naplati dug od svih ortaka ili samo od jednog od njih),

– društvo prestaje sa radom smrću, odnosno prestankom rada nekog od

ortaka (pravna lica), ukoliko ugovorom nije drugačije odredjeno,

– za delatnosti u vezi sa društvom sa neograničenom odgovornošću nisu

potrebni posebni administrativni postupci,

– naziv firme sadrži prezime najmanje jednog od ortaka,

– je pravno lice.

1.1.2. Komanditno društvo

Karakteristike komanditnog društva (k.d.) su:

- da je to društvo dva ili više lica u kojem najmanje jedan ortak odgovara za

obaveze društva svojom ukupnom imovinom (KOMPLEMENTAR), a najmanje

jedan od ortaka ne odgovara za obaveze društva (KOMANDITOR),

- komplementar ima sličan status kakav ima ortak u društvu sa neograničenom

odgovornošću,

- komanditor je pretežno davalac novčanih sredstava ili osoba koja se obavezala da

će nešto finansirati, ne odgovara za poslovanje društva svojom ličnom imovinom,

Ukoliko ne uplati obećani iznos – tada odgovara do iznosa neuplaćenog iznosa iz

svog ‚’’džepa’’; nije obavezan da vodi poslovanje društva niti ga može zastupati,

iako mu može biti dodeljena prokura ili neko drugo lično ovlašćenje,

- dok komplementar lično učestvuje u vodjenju preduzeća, komanditor ima pravo

kontrole

- osniva se ugovorom i prijavom u sudski registar koja pored ostalih podataka mora

sadržati podatke o broju komanditora; ugovor nemora biti u pisanoj formi.

- zaradi komanditistove smrti družba ne preneha,

- minimalni osnovni kapital nije odredjen i ne zahtevaju se posebni administrativni

postupci,

- naziv firme sadrži prezime svakog od komplementara

- ovo društvo je pravno lice,

- dvojno drštvo = komanditno društvo, u kome je jedini komplementar društvo u

kome nema lično odgovornih ortaka odnosno svi su komplementari u takvom

društvu,

1.1.3. Tiho društvo

Karakteristike tihog društva su: osniva se ugovorom, na osnovu kog tihi ortak sa

većinskim ulogom u preduzeće u vlasništvu neke druge osobe (vlasnika tihog

društva) dobija pravo na udeo u dobiti tog preduzeća,

- ugovor ne mora biti u pismenom obliku,

- osniva ga jedan ili više tihih ortaka koji su ulagači i koji imaju ograničenu

odgovornost,

- tihi ortaci imaju pravo uvida u bilanse, knjige kao i zaključne račune,

- ime tihog ortaka nesme se uneti u naziv preduzeća. pošto bi u tom slučaju tihi

ortak koji je za to znao ili je trebalo da zna, odgovara poveriocima za obeveze

vlasnika tihog društva solidarno ukupnom svojom imovinom,

- vlasnik tihog društva je lično odgovoran i vodi društvo,

- ovakvo društvo nije pravno lice.

1.2 Društva kapitala

Karakteristike društava kapitala su:

- kapital je odvojen od vlasničke sfere ortaka (odgovara se imovinom društva),

- potrebno je napraviti odredjeni propisani ugovor o uredjenju medjusobnih pravnih

odnosa izmedju ortaka (većina dokumenata mora biti u pismenom obliku),

- odredjen je minimalni iznos osnovnog kapitala potrebno za osnivanje društva

- odredjen je minimalni iznos poslovnog udela, odnosno akcije,

- pregled pravnih karakteristika – ortaci u društvima kapitala odgovaraju za

obaveze društva:

o ukoliko su društvo kao pravno lice zloupotrebili kako bi ostvarili ciljeve,

koji su njima kao pojedincima nedozvoljeni,

o ukoliko su pravno lice zloupotrebili i da bi naneli bilo kakvu štetu

poveriocima,

o ukoliko su se prema imovini društva ponašali kao sa sopstvenom

imovinom što je u suprotnosti sa zakonom,

o ukoliko su zbog svoje ili bilo čije koristi umanjili imovinu dreuštva ili

ukoliko se ustanovi da su na taj način ispunili svoje obaveze ka trećim

licima.

1.2.1. Društvo sa ograničenom odgovornošću

Karakteristike društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) su:

- da je to društvo čiji se osnovni kapital formira iz uloga ortaka, pri čemu je

različita visina tih uloga,

- za obaveze ortaci ne odgovaraju. Za njih društvo odgovara svojom ukupnom

imovinom,

- mogu da ga osnuju jedna ili više fizičkih i pravnih lica koje tim činom postaju

ortaci (može da bude najviše 50 ortaka, a njihov broj može biti uvećan jedino uz

saglasnost ministra privrede),

- ugovor o osnivanju mora biti u pismenom obliku,

- odredjen je iznos osnovnog kapitala (osnovna) u iznosu od 2.100.000,00 SIT i

osnovni ulozi u iznosu od 14.000,00 SIT, a ovaj poslednji može biti u novčanom

obliku ili u obliku stvari,

- najmanje 1/3 osnovnog kapitala mora biti uneta u preduzeće u obliku novca, znači

ne manje od 75.000,00 SIT,

- ukoliko se radi o drugim oblicima kapitala (pokretnosti,, nepokretnostima, ili

pravima), neophodno je sastaviti i potpisati ugovor o kapitalnim ulozima, koje

društvo prima,

- organi društva upravni odbor i skupština a ukoliko se donese odluka unutar

društva može biti formiran i nadzorni odbor. Sve dok postoji samo jedan ortak on

sam upravlja društvom i nema potrebe za uspostavljanjem navedenih organa.

- postoji više važnih dokumenata društva (statut, dokumenti o ortačkim promenama

, promenama kapitala,…), a ukoliko je pojedinac sam u preduzeću, on sam vodi

knjigu zaključaka.

1.2.2. Akcionarska društva

Karakteristike akcionarskih društava (d.d. ili a.d.) su:

- to je društvo čiji je kapital podeljen u akcije,

- ono odgovara za svoje obaveze prema poveriocima ukupnom svojom imovinom,

deomžničari ne odgovaraju poveriocima za nastale obaveze,

- može biti osnovano od strane najmanje jednog fizičkog odnosno pravnog lica -

osnivača, koji izradjuje statut društva u pismenoj formi,

- odredjen je najniži iznos osnivačkog kapitala (6 mio SIT), koji mora biti izražen u

tolarima. Najniža nominalna vrednost akcije iznosi 1.000,00 SIT, viši nominalni

iznosi mogu biti 2.000,00 SIT,

- ulozi mogu biti novčani ili realni robni,

- akcija je vrednosni papir, koji može da glasi na donosioca ili na ime. Akcije koje

glase na ime se odnose na tačno ime i prezime osobe koja ih poseduje i mogu se

prenositi inosamentom, dok su akcije koje glase na donosioca prenosive

predajom. Razlikujemo obične (ili redovne – njihovom vlasniku daju pravo na

udeo u dobiti (dividenda) kao i pravo glasa u donošenju odluka vezanih za

upravljanjem preduzećem, kao i pravo na odgovarajući deo preostale imovine

nakon likvidacije ili stečaja društva) i preferencijalne akcije (njihovom vlasniku

pored gore navedenih prava i još neka prava kao na primer ostvarivanje prava

prednosti prilikom isplate unapred dogovorenih iznosa ili procenata od nominalne

vrednosti akcija ili dobiti, prednost prilikom isplate u slučaju likvidacije društva,

itd.). Postoje zbirne (kumulativne) i participativne preferencijalne akcije, kod

kojih su prava prednosti još preciznije definisana. Akcija može da ne pruža pravo

glasa i iako je takva akcija preferencijalnog karaktera ona ne sme imati d.d. veću

od ½. Akcije formiraju razrede u kojima se nalaze akcije koje svojim vlasnicima

donose jednaka prava. Akcije daju imovinska (dividenda, likvidacija, mogućnost

preferencijalne kupovine) i članska prava (pravo biranja, kontrole, informisanosti,

veta).

- osniva se simultan = istovremen način (svi osnivači pripremaju i potpisuju statut i

sami preuzimaju svoje akcije. Društvo se smatra osnovanim kada svi deoničari

preuzmu svoje akcije. Imenuje se upravni i nadzorni odbor i društvo se upisuje u

sudski registar ) ili sukcesivan = postupan način (akcije se upisuju na osnovu

oglasa u kome se oglašava poziv na javni upis akcija, kada se upišu akcije, dolazi

do potpisivanja ugovora, donošenja statuta, imenuju organi i drušvo se upisuje u

sudski registar).

- društvom upravljaju i vode ga upravni i opcioni nadzorni odbor.

1.2.3. Komanditno akcionarska društva

Karakteristike komanditno akcionarskih društava (k.a.d.) su:

- najmanje jedan ortak odgovara za obaveze društva ukupnom svojom imovinom -

komplementar, komanditni akcionari, koji imaju udeo u osnovnom kapitalu ne

odgovaraju za obaveze prema poveriocima. Odnosi izmedju komplementara i

komanditorom su uredjeni slično odnosima unutar komanditnih društava,

- postoji najmanje jedan osnivač,

- ostale odluke vezane sa k.a.d. i njegovim deonicama su jednaka odlukama u

akcionarskim društvima,

- ukoliko recimo, osnivači žele ubediti tržište u jačinu društva – tada svi osnivači

društva garantuju za obaveze ukupnim svojim kapitalom.

1.3. Samostalni preduzetnik

Karakteristike samostalnog preduzetnika (s.p.) su:

- on je fizičko lice koje na tržištu samostalno obavlja odredjenu privrednu kao svoju jedinu

delatnost,

- svoju poslovnu aktivnost počinje da obavlja nakog upisa u sudski registar kod ovlašćenog

opštinskog organa javnih prihoda,

- poslovne knjige može voditi po načelima jednostavnog knjigovodstva (ukoliko se dva od tri

postavljenih uslova menjaju a to su: vrednost aktive, broj zaposlenih i godišnji prihod tada je

obavezan voditi dvostruko knjigovodstvo),

- posao obavlja u svoje ime i za svoj račun,

- lično je odgovoran za poslovanje – za njega odgovara celokupnom svojom imovinom,

- naziv firmesamostalnog preduzetnika u svom sastavu sadrži oznaku delatnosti, najznačajnije

dodatne delatnosti, prezime preduzetnika kao i oznaku s.p.

- ovakvo preduzeće nije pravno lice.

1.4. Poredjenje samostalnog preduzetnika sa privrednim

subjektima

Prednosti samostalnog preduzetnika u odnosu na privredne subjekte leži u:

- postupku osnivanja (registracije) koji je u slučaju samostalnog preduzetnika

daleko jednostavniji i jednostavniji (nije upisano u sudski registar ali odlukama

upravnog organa koji je ovlašćen za javne prihode, propisan je minimalan iznos

osnivačkog kapitala),

- poslovanje je jednostavnije jer ne zahteva preterane formalnosti (npr. poslovanje

sa gotovinom),

- vodjenje poslovnih knjiga je jednostavnije (jednostavno knjigovodstvo koje je

jeftinije),

- jednostavniji je postupak zatvaranja.

Slabosti samostalnog preduzetništva u odnosu na privredne subjekte su:

- on ukupnom svojom imovinom jamči za obaveze preduzeća,

- ograničenost poslovanja (ograničenost prilikom kapitalizacije sredstava),

- za vršenje odredjenih delatnosti je prvo neophodno ispuniti odredjene uslove (npr.

u slučaju trgovine), ukoliko želimo da dobijemo dozvolu za obavljanje ove

aktivnosti,

- ukoliko samostalni preduzetnik umre, gasi se njegova delatnost (po zakonu),

- ovo nije odgovarajući oblik poslovanja u slučaju aktivnosti većeg obima

(dohodarina do 58%),

- on ne može poslovati u formi samostalnog preduzetnika u većem broju opština,

što znači da ne sme imati poslovnu jedinicu izvan svog naznačenog sedišta,

status s.p. je neodgovarajući u slučaju rizičnih delatnosti kao i u poslovima na čijem

startu je predvidjen brz razvoj i širi obim aktivnosti.