UENJE

Definicija Borislava Stevanovia:Uenje je progresivno i relativno trajno menjanje individude nastalo pod uticajem sredine i izazvano potrebama individue koja se menja.

ta je sve rezultat uenja uopte?Opaaji, pojmovi, znanja, umenja, vetine...Socijalizacija socijalno ponaanje, stavovi, vrednosti, kulturne navike...Line osobine, sposobnosti

Podruja uenja od znaaja za obrazovanjeSaznajno (kognitivno) podruje (pojedinac saznaje pojedinosti koje ranije nije znao, ui reavanje problema, oblikuje kriterijume prema kojima procenjuje da li je reenje dobro ili loe, itd.)Motorno podruje ( ui nove sklopove pokreta kojima moe obaviti neto to ranije nije mogao, oblikuje odreene kriterijume i merila da bi procenio da li je ono to je uradio dobro)Afektivno podruje (stie i menja stavove, interese, sklonosti, vrednosti, estetske preferencije i kriterijume tj. razvija se odnos privlaenja ili odbijanja ideja, predmeta, dogaaja, ljudi)

Znaaj uenjaPrilagoavanje srediniMenjanje sredine

Civilizacijski napredak

Uzduno socijalno uenje (sa generacije na generaciju)Popreno socijalno uenje (sa jedne grupe na drugu grupu)

Osnovni oblici ili naini po kojima se uenje odvija: Klasino uslovljavanje (Pavlov, Ivan Petrovi) uslovni refleks

Instrumentalno ili operantno uslovljavanje (Skiner, Berhus Frederik) nagrada i kazna; Skiner razvio programirano uenje

Uenje putem uvianja (Keler, Volfgang) najvei deo uenja zasniva se na uvianju odnosa izmeu elemenata problem situacije

Napredovanje u toku uenja

Analiza procesa uenjaNije dovoljno poznavati samo konane rezultate uenjaNeophodno je poznavati i sam tok uenja, promene koje se u toku uenja deavaju

Faktori uenja:Koji izazivaju napredovanjeKoji izazivaju zastoj

Faktori uenjaSposobnostiMotivacija Line osobineStepen aspiracijePotrebe osobeZadaci koje je sebi postavilaZadaci koje je drutvo postaviloNagrada za uenjeVreme posveeno uenju tj. broj ponavljanjaMetoda uenja

3 naina merenja napredovanja u uenjuPomou koliine savladanog gradivaKoliko reprodukovanog materijala tj. koliko izvedenih pokretaPonovljeno merenje koliine na razliitim stupnjevima uenjimaS vremenom koliina nauenog materijala je sve veaPomou vremena potrebnog da se izvri aktivnostZa praenje uenja motornih vetinaMeri se brzina izvoenja radnjeS vremenom, brzina vrenja radnje raste tj. vreme vrenja radnje opadaPomou tanosti vrenja radnje tj. reprodukovanja materijalaOdreivanje broja greakaS vremenom, broj greeka opada, tj. poveava se tanost

Krivulje uenjaGrafiko predstavljanje napredovanja u uenju:Koliina: krivulja postepeno rasteVreme: krivulja postepeno opadaTanost tj. broj greaka: krivulja postepeno opada

Krivulje mogu da se prave za:Jednog uenikaJednu grupu uenika (Vinsentova metoda)Vie grupa uenika

Pravljenje krivulje za jednog uenikaApscisa: broj pokuaja tj. ponavljanjaOrdinata: jedinica merenja napredovanja (koliina, vreme ili broj greaka)Krivulja obino ima skokove i padoveOpta tendencija: porastUzroci kolebanja:Fluktuacija panjePad/porast interesovanjaUmor/odmorPad/porast motivacije....

Pravljenje krivulje za grupuPRAVILNIJEG OBLIKA: nepravilnosti u krivuljama uenja pojedinaca se uzajamno potiruZavisno od cilja praenja toka uenja, dva naina izrade:

Cilj: koliko subjekti naue posle izvesnog broja ponavljanja Svi subjekti ue gradivo tj. vebaju aktivnost do odreenog broja ponavljanjaPosle svakog ponavljanja: merenje uspehaZa svaki pokuaj: srednja vrednost rezultata svih subjekata - ORDINATABroj ponavljanja: APSCISA

2. Cilj: koliko je subjektima potrebno da naue do odreenog kriterijumaBroj ponavljanja nije isti kod svih subjekataAko bismo traili prosene vrednosti za svako ponavljanje: broj subjekata bi postepeno opadao i na kraju bi ostao samo jedan subjekt kome je bio potreban najvei broj ponavljanjaKRIVULJA NE BI DOBRO PREDSTAVLJALA UENJE SVIH SUBJEKATAReenje: VINSENTOVA METODA

Vinsentova metodaTeorijska postavka:Svaki subjekt prilikom uenja prolazi kroz iste etapeRazlika: neki iz jedne u drugu prelaze bre, neki sporijeUenje svih subjekata (bez obzira na broj ponavljanja!) moemo svesti na jednak broj etapa i na taj naina posmatrati napredovanje tih subjekata kao grupeDva principa pri odreivanju broja etapa:Ne sme da bude manji od broja pokuaja subjekta koji je imao najmanji broj pokuaja, niti vei od broja pokuaja subjekta koji je imao najvei broj pokuaja u grupiUnutar tog opsega nai broj na koji je najpogodnije svesti brojeve pokuaja svih subjekata iz grupe PRIMER: broj pokuaja u grupi od 5 subjekta: 5, 8, 10, 13 i 14, najpogodnije je svesti uenje na 10 etapa

3 tipine krivulje uenjaISPUPENA KRIVULJA koliinaNapredovanje: naunogNa poetku brzo gradivaKasnije sve sporije i sporijeNa kraju PLATONEGATIVNO UBRZANA KRIVULJALako gradivo ili lake vetine broj ponavljanjaTeko gradivo sa dosta predznanjaPRIMER 1: uenje tekog stranog jezike uz prethodno poznavanje srodnog jezikaPRIMER 2: osoba koja svira klavir ui daktilografijuJaka motivacija i interesovanje na poetku uenja

2. IZDUBLJENA KRIVULJANapredovanje: koliina Na poetku sporo nauenogKasnije sve bre i bre gradivaPOZITIVNO UBRZANA KRIVULJATeko i sloeno gradivo ili radnja (bez ikakvog predznanja)PRIMER 1: uenje tekog stranog jezika za koji broj ponavljanja ne postoji nikakvo predznanjePRIMER 2: uenje maternjeg jezika male dece

Moe se rei da po ovoj krivulji ide ovekovo sticanje znanja uopte!!!

KRIVULJA U OBLIKU SLOVA SNapredovanje koliinaKombinacija izdubljene i nauenog ispupene krivulje gradiva

Svaka izdubljena krivulja se vremenom pretvara u ovu krivulju! broj ponavljanjaNapredovanje u uenju ne moe bitibeskonano!

Svako uenje ima svoj plato koji je nemogueprevazii!

Plato ili visoravan krivulje uenjaPlato ili visoravan: privremen ili trajan zastoj u napredovanju u uenjuDve vrste:U toku uenja (privremen)Na kraju uenja (trajan) koliina nauenog gradiva

broj ponavljanja

Objanjenje platoa u toku u enjaHijerarhija navika: Postoje navike razliitog stepena sloenostiJednostanije (navike nieg reda)Komplikovanije (navike vieg reda)esto postoji vie nivoa takvih navika PRIMER: telegrafisanje ili kucanje na maini (prvo slova, pa rei, pa delovi reenica, pa cela reenica)Prvo se ue navike nieg, pa onda vieg redaPlato: prilikom prelaska sa navike nieg, na naviku vieg redaNavika nieg reda jo nije potpuno savladana, automatizivana, a subjekt je ve poeo da uvebava naviku vieg reda2. Umor Kad se subjekt odmori, doi e do ponovnog napredovanja

3. Smanjenje motivacije, interesovanja ili pojava dosadeNaroito kod uenja rutinskih, motornih radnji ili neinteresantnog gradiva

Objanjenje platoa na kraju uenjaFizioloka granica (kod motornih aktivnosti)Organizam postavlja granicu u brzini izvoenja pokretaU praksi se ta granica gotovo nikada ne postie (npr. obaranje sportskih rekorda)Teorijska granica (apstraktni materijal)ini nam se da moemo beskonano da stiemo znanja (npr. istorija, geografija, biologija i sl.)Meitim, postoji granica ravnotee izmeu onog to se ui i onog to se zaboravljaPraktina granicaesto nauimo neto do izvesnog stepena koji nam izgleda kao na maksimumZadovoljavamo se tim stepenom i ne pokuavamo da ga prevaziemo4. Optimalna granicaSistematskom obukom ili samo pojaavanjem motivacije moemo prevazii praktinu granicuTek tada stvarno dolazimo do OPTIMALNE GRANICE koju ne moemo da prevaziemo PRIMER: Studije vremena i pokreta: sistematskim vebanjem i nalaenjem boljeg metoda rada otklanjaju se nepotrebni pokreti i veba bolja koordinacija pokreta