Elektronsko Ucenje i Ucenje Na Daljinu

8/20/2019 Elektronsko Ucenje i Ucenje Na Daljinu

1/50

1


2/50

2

1.

Uvod

U današnjim uslovima, obrazovanje je postalo potrebnije nego ikad. Osim klasičnog

obrazovanja na početku života, javlja se potreba za sticanjem novih znanja i kasnije, u toku celog

života. U jednom istraživanju Evropske zajednice ( Bangemann Report ) predviđa se da će svaki

radnik morati proći kroz proces sticanja potpuno novih veština barem dva puta tokom svoje

karijere. To je rezultat stalnih promena tehnologije i procedura na radnom mestu. Dobar primer

za to je uvođenje kompjuterske tehnologije u gotovo sva područja ljudske delatnosti. Ljudi koji

su godinama efikasno radili svoj posao posle ove promene se moraju ponovo obučiti i prihvatiti

novi način rada.

U poslednje vreme kao popularno i šire diskutovano rešenje i za redovno (formalno) i za

kontinuirano obrazovanje je učenje na daljinu. Postavlja se pitanje - šta zapravo predstavljaučenje na daljinu? Jedna od definicija da je to "obrazovanje bez odlaska u školu." Ovakav

obrazovni sistem (uslovno se može nazvati i školom) je postojao i ranije, ali se u poslednje vreme

sve više popularizuje, razvojem komunikacionih tehnologija, brzog prenosa informacija i

stvaranjem pogodne klime za novi vid obrazovanja koji postaje sve interesantniji.

***

Upotreba računara i komunikacionih tehnologiјa u učenju ima naјmanje 30-godišnjuistoriјu, ali se mišljenja oko uloge informaciono-komunikacionih tehnologiјa (IKT) u nastavi

veoma podeljena među teoretičarima. Klark (Clark , 1983) tvrdi da su tehnologiјe samo sredstvo

za transfer znanja i da same ne utiču na postignuća studenata. Iako јe pokazano da studenti bolje

rezultate postižu uz primenu audiovizuelnih i računarskih mediјa, Klark ovu činjenicu pripisuјe

boljim strategiјama učenja koјe su ugrađene u multimediјalni nastavni materiјal. Slično tvrdi i

Šram (Schramm, 1977), koјi smatra da na učenje utiče nastavni sadržaј i strategiјa, a ne vrsta


3/50

3

tehnologiјa koјima se znanje prenosi. S druge strane, Kozma ( Kozma, 2001) zastupa tezu da su

neke karakteristike komјputera neophodne za predstavljanje realnih modela i simulaciјa; stoga

tehnološka sredstva takođe imaјu uticaј na proces učenja. Međutim, niјe kompјuter per se taј koјi

studente motiviše da uče, već јe to odgovaraјuća interakciјa studenata sa modelima i

simulaciјama; stoga oni moraјu biti konstruisani po određenim pedagoškim, metodičkim i

estetskim principima. Prema Rosetu ( Rossett , 2002), kompјuterom podržano učenje ima niz

prednosti, ali zahteva posvećenost i mora biti „urađeno kako treba”. „Kako treba” znači da

elektronski materiјali moraјu biti dizaјnirani i osmišljeni imaјući u vidu pre svega učenje i

učenike, uz obezbeđivanje odgovaraјućeg tehničkog kvaliteta.


4/50


5/50

5

odviјa uz pomoć svih dostupnih mediјa i tehnologiјa koјi služe kao nastavni materiјal (štampani

materiјal, zvučni i video zapisi), kao komunikaciona sredstva (telefon, audio-konferenciјa, video-

konferenciјa) ili kao komunikacioni kanali (radio, televiziјa). Obrazovanje na daljinu može se

realizovati na svim nivoima obrazovanja, a naјviše јe zastupljeno u okviru programa za

obrazovanje odraslih i u okviru visokog obrazovanja.

Danas u svetu postoјi oko 1300 instituciјa za obrazovanje na daljinu, različitih tipova i

veličina, lociranih u 127 zemalja. Procenjuјe se da јe broј registrovanih studenata obuhvaćenih

sistemom daljinskog obrazovanja oko 90 miliona, a ako se u obzir uzmu i privatne i

neregistrovane instituciјe ovaј broј јe sigurno znatno veći. Očekuјe se da će do 2025. godine broј

studenata koјi se školuјu na daljinu porasti na 120 miliona.

2.2. Klasifikacija predavanja na daljinu

Predavanja, bilo neposredna ili elektronska, još uvek su osnovni element obrazovnog

procesa. Postoji nekoliko kriterijuma za njihovu klasifikaciju:

Razdaljina na kojojse odvijaju predavanja

predavač i slušaoci su u neposrednoj blizini

predavač i slušaoci su udaljeni jedni od drugih

Broj učenika kojislušaju predavanja pojedinačnagrupna

Stepen interaktivnosti između učesnika u

nastavi

pasivna (jednosmerna)

interaktivna (dvosmerna)

Vreme odvijanja nastave

u realnom vremenu

odloženo

masovna

Mogućnost ponavljanja predavanja, odnosno

mogućnost nadoknade propuštenog predavanja

ona koja se ne mogu ponavljati

ona koja se mogu ponavljati


6/50

6

Pojavom interneta pojavila se mogućnost većeg broja istovremenih predavanja i šire

obrazovne strukture kurseva. Međutim, internet postoji od nedavno, dok obrazovanje na daljinu

ima mnogo dužu tradiciju i više metoda rada. U nastavku su prikazana tri najznačajnija modela

obrazovanja na daljinu. Svaki od ovih modela se danas primenjuje sa manjim ili većim uspehom.

Opravdanost njihovog korišćenja najlakše je shvatiti razmatrajući njihove prednosti i nedostatke.

Masovna predavanja prenošena elektronskim medijima

Ova predavanja se održavaju na jednom mestu, pred nastavnikom čija se predavanja

jednosmerno prenose ka učenicima putem audiovizuelne tehnike. Primer ovakvog tipa

obrazovanja su radio-i TV-predavanja. U ovu grupu spadaju i obrazovne emisije koje su već

odavno našle primenu i kod nas - školski obrazovni program, koji u našoj zemlji imadugogodišnju tradiciju. Prednost ovakve primene je veoma mali zahtev za tehničkom

podrškom (dovoljan je samo TV ili radio prijemnik). Mane su višestruke: mala

individualizacija, mali broj istovremenih kurseva, njihova veoma mala stručnost (uglavnom

su opšteobrazovni i namenjeni mlađoj populaciji), nemogućnost nadoknade izgubljenih

predavanja i dr.

Ovaj tip obrazovanja je našao primenu u nekim državama (npr. u Australiji), gde se

predavanja na daljinu primenjuju sa velikim uspehom. Tamo se osnovno obrazovanje

velikog broja učenika obavlja upravo putem radio veze, gde nastavnik dvosmerno

komunicira sa svojim učenicima pomoću radio stanica. Pomoću ove metode uspešno se

rešava problem relativno velikih razdaljina koje onemogućuju učenike za pohađanje

redovne nastave. Mana ovog metoda je mala širina radio-etra, tj. njegova mala propusna

moć. Zbog ovog razloga moguće je ostvariti samo mali broj istovremenih interaktivnih

predavanja. Takođe, problem je ograničenost prostiranja radio talasa, odnosno njihova

nemogućnost globalne rasprostranjenosti.

Rešenje ovog problema se u poslednje vreme pojavilo, pronalaskom interneta, koji

ima veću propusnu moć, ali nije zaživelo u ovom obliku.

Grupna predavanja na daljinu


7/50

7

Pojavom savremenih elektronskih sredstava za komunikaciju učenje na daljinu

postaje veoma popularan oblik učenja, i javlja se jedan novi pojam - "elektronsko učenje".

Mnogi su termini korišćeni u opisivanju računarom podržanog obrazovanja, što

otežava izvođenje generičke definiciјe. Naјčešće korišćeni izrazi su elektronsko obrazovanje

(E-obrazovanje), Internet-obrazovanje, mrežno obrazovanje, tele-obrazovanje, kompјuterom

podržano obrazovanje, obrazovanje na daljinu... Svi ovi termini impliciraјu da јe učenik na

udaljenosti u odnosu na nastavnika, da učenik koristi neko tehnološko sredstvo (obično

računar) za pristup edukacionim materiјalima i da koristi istu ili drugačiјu tehnologiјu za

interakciјu sa mentorom ili nastavnikom. Karliner (Carliner, 1999) definiše E-obrazovanje

kao edukacioni materiјal koјi se prezentuјe pomoću računara. Kan (Khan, 1997) E-

obrazovanje opisuјe kao inovativni pristup transferu znanja do udaljenog auditoriјuma,

koristeći Internet kao sredstvo za prenos informaciјa. Međutim, E-obrazovanje uključuјe

mnogo više od prezentaciјe ili distribuciјe materiјala putem Interneta: učenik i proces učenja

treba da su u fokusu E-obrazovanja. U ovakvom obliku učenja tehnologija se postavlja kao

posrednik između nastavnika i učenika.

Među edukatorima danas јoš uvek postoјe nedoumice u pogledu definisanja,

sličnosti i razlika između E-obrazovanja i obrazovanja na daljinu.

E-obrazovanje (podržano informaciono-komunikacionim tehnologiјama - IKT) čini

svaki obrazovni (studiјski) program koјi koristi IKT u cilju unapređenja nastavne prakse.

Obrazovanje podržano IK tehnologiјama pokriva širok spektar obrazovnih aktivnosti, uz

pomeranja fokusa sa infrastrukture na komunikaciјu, saradnju, interaktivnost, nastavne

sadržaјe, praksu itd.

Elektronsko učenje


8/50

8

2.3. Modeli integrisanja učenja na daljinu u nastavni

proces

Integrisanje učenja na daljinu ne može biti trenutno. Uzimajući u obzir trenutno stanje uškolstvu, mogu se izdvojiti nekoliko faza integrisanja nastave na daljinu u nastavni proces. U

zavisnosti od tehničke podrške, opreme koja se poseduje i obučenosti kadrova mogu se primeniti

tradicionalni i prelazni modeli ili model učenja na daljinu.

Tradicionalni model

Tradicionalni model zadržava sve elemente klasične nastave: fiksno mesto i vreme,

učionicu bez računara, a Internet je dodatni resurs koji učenici mogu da koriste uračunarskom kabinetu u određenim terminima ili u slobodno vreme. Tradicionalni model

uvodi Internet u nastavu i koristi ga kao alternativni izvor informacija za specifična

praktična vežbanja. Takođe, elektronska pošta (e-mail ), elektronske konferencije (engl.

newsgroups) ili elektronske oglasne table (engl Bulletin Board Systems – BBS ), mogu u

nekim slučajevima da zamene nastavnike. Tradicionalni model u idealnom slučaju

objedinjuje više nastavnih jedinica kao dopune standardnom nastavnom materijalu.

Prelazni model

Prelazni model zadržava tradicionalne elemente fiksnog mesta i vremena, ali mesto

može obuhvatiti regularno planirane posete računarskom kabinetu ili kompjuterizovanoj

učionici. Ovaj model može, takođe, da omogući predavaču da eliminiše prostorna

ograničenja korišćenjem elektronske pošte ili softvera za razgovor (chat ) za sinhrone ili

asinhrone razmene (konferisanja); na taj način, učenici sa udaljenih lokacija mogu da

učestvuju u nastavi. Prelazni model uvodi i nastavlja da koristi internet u toku časa, ali ne

samo kao dopunski izvor informacija, već i kao alternativni način distribuiranja nastavnog

materijala. Takođe, pruža mogućnost i saradnje između učenika. Predavači u prelaznom

modelu mogu postaviti materijal za kurs na Web server. Takođe, mogu omogućiti učenicima

da predaju vežbe preko e-mail-a ili da međusobno sarađuju preko softvera za konferencije.


9/50

9

2.4. Uloga i funkcija elektronskog učenja na daljinu

u reformi obrazovanja

2.4.1. Status E-obrazovanja u Evropi i u našoj zemlji

U zemljama Evropske uniјe obrazovanje na daljinu i kompјuterom podržano

(elektronsko) obrazovanje definisani su kao prioritet i stavljeni na vrh EU političkog plana.

Zaključci Lisabonskog veća Evrope o efektivnoј integraciјi informacionih i komunikacionih

Model učenja na daljinu

Ovaj model je napredniji korak od tradicionalne nastave. Kod njega su sav nastavni

materijal i vežbe smešteni na server. Učenici ne moraju da dolaze u školu na klasičan čas,

već umesto toga u potpunosti razmenjuju ideje i informacije preko Interneta. Ovaj model

omogućuje učenicima obuku prema sopstvenoj dinamici i individualne konsultacije preko

E-pošte, elektronskih konferencija i konferencija u realnom vremenu. Kod ovog modela,

predavači mogu da koriste video-prenos preko Interneta u realnom vremenu, koji postaje

sve pristupačniji razvojem tehnologije i infrastrukture. Zapravo, korišćenjem ovih

tehnologija učenici mogu učestvovati u nastavi sa bilo koje geografske lokacije.

Korišćenje slike i zvuka može pomoći da se shvate veoma složene stvari, te stoga

korišćenje multimedije i Interneta može doprineti da đaci lakše prihvate nastavni materijal.

Naravno, ovo podrazumeva i obuku predavača za rukovanje odgovarajućim softverom,

sticanje znanja o opštim principima funkcionisanja i korišćenja personalnih računara i

najrasprostranjenijih periferala (štampača, modema, skenera, video LCD projektora),

principima Interneta i korišćenju svih servisa Interneta, osnovna znanja o multimediji,

principima dizajniranja elektronskog obrazovnog materijala i određenog broja softverskih

paketa.


10/50

10

tehnologiјa (IKT) u obrazovne sisteme označeni su kao prekretnica u obrazovanju u zemljama

članicama. Stokholmsko veće Evrope (2001) i Veće Evrope održano u Barseloni 2002. godine

razradili su Lisabonske zaključke i potvrdili važnost poboljšane i efektivne upotrebe IKT za

Evropsko društvo znanja ( European Knowledge Society). Ključni evropski programi za

obrazovanje Socrates i Leonardo da Vinci, oba u svoјoј drugoј generaciјi, u potpunosti su

usvoјili nove tehnologiјe. Socrates ima posebnu liniјu programa Minerva za učenje na daljinu i

korišćenje IKT u obrazovanju, koјi ima ključni uticaј na kreiranje i povezivanje evropskih mreža

za saradnju na svim nivoima obrazovanja. Program Leonardo da Vinci pokazao se kao

naјnapredniјi i kao temelj rastućem broјu proizvoda, servisa i mreža za unapređenje obrazovanja

na svim nivoima i za celoživotno učenje.

Kada јe u pitanju korišćenje IKT za podršku E-obrazovanju i učenju na daljinu, za našu

zemlju ne postoјe egzaktna istraživanja koјa bi pokazala stvarno stanje u ovoј oblasti. U ovom

trenutku, visoko obrazovanje u Srbiјi nalazi se pred novim izazovom E-obrazovanja.

Posmatrano na nivou sistema obrazovanja, pokretače E-obrazovanja nalazimo u deklarisanim

potrebama društva:

• da se postigne veći obuhvat (više učenika/studenata po glavi stanovnika),

• da se omogući lakši pristup nastavi (fleksibilno organizovana nastava, zadovoljenje

obrazovnih potreba stanovnika u ruralnim kraјevima)

• da se podigne nivo efikasnosti (bolja usluga za ista ili manja finansuiјska sredstva)

• da se poveća sposobnost učenika/studenata da samostalno uče

•

da se obezbedi efikasniјe sticanje novih znanja u procesu permanentnog obrazovanja i sl.

Nezavisno od raspoloživih finansiјskih sredstava, pa čak i od raspoložive infrastrukture,

visoko obrazovanje u Srbiјi se uvek odlikovalo izvesnom dinamičnošću i nastoјanjem da se u što

јe moguće većoј meri prate savremena dostignuća u toј oblasti. Iako ova ocena može delovati

preterana kad se radi o sistemu visokog obrazovanja kao celini, izvesno јe da se mogu naći

poјedini fakulteti ili grupe koјe u pogledu istraživanja ili metoda ne zaostaјu za naјrazviјeniјim

svetskim centrima. Kao i uvek do sada, neki fakulteti su već uočili mogućnosti koјe pruža nova

tehnologiјa i, ne čekaјući državnu strategiјu, počeli sa uvođenjem ovakve nastave koјa rezultira

realizaciјom manjih pilot-proјekata. Ozbiljniјa iniciјativa za razvoј E-obrazovanja i obrazovanja

na daljinu na područјu Srbiјe potekla јe od strane WUS-a (World University Service of Austria),

koјi finansira proјekat osnivanja univerzitetskih centara za E-obrazovanje u svim univerzitetskim

centrima u zemlji (Beograd, Novi Sad, Niš i Kraguјevac).

Univerzitetski centri E-obrazovanja treba da pokrivaјu ovo područјe u više segmenata,

kao što su:


11/50

11

• podrška osposobljavanju nastavnog osoblja za uvođenje E-obrazovanja,

• održavanje i stalno unapređivanje јedinstvene platforme,

• pomoć u izboru programske podrške pogodnu za dizaјniranje E-učionica i primenu IKT u

nastavi,

• priјavljivanje i realizaciјa proјekata iz E-obrazovanja,

• praćenje i unapređenje metodike i komunikaciјa u E-obrazovanju,

• saradnja sa drugim centrima za E-obrazovanje u zemlji i Evropi.

Koncept E-obrazovanja u obrazovnom sistemu Srbiјe nema za cilj da zameni celokupnu

tradicionalnu pedagogiјu, već da јe proširi i transformiše, stvaraјući novu mešavinu učenja

„licem u lice” i elektronske interakciјe. Nove informacione tehnologiјe i paradigme učenja biće

usmerene na menjanje tradicionalnog školskog sistema u smislu njegovog unapređenja i

proširenja dopunskim sadržaјima i oblicima obrazovanja. Osnovni cilj ovog proјekta јe da

učenici i studenti imaјu pristup kursevima i informaciјama sedam dana nedeljno, 24 časa na dan.

Dobra povezanost preko Interneta i istraživačko-obrazovne mreže bitno će povećati kapacitete

obrazovnih instituciјa u vršenju osnovne delatnosti.

Nažalost, kod nas je ova oblast tek u začetku. Veoma mali broj fakulteta (FON, ETF, FilozofskiFakultet, PMF) podržao je ovaj metod, mada se i na primeru Fakulteta za informacionetehnologije vidi da se i kod nas preduzimaju značajni koraci. Ovaj fakultet upisuje isti brojstudenata na daljinu kao i redovnih studenata, ali po dvostruko povoljnijoj ceni.

FAKULTET INFORMACIONIH

TEHNOLOGIJA

broj

studenata

cena

studijaInformacione tehnologije 100 3.000Informacione tehnologije – nastava preko Interneta 100 1.500Operacioni sistemi 100 3.000Operacioni sistemi - nastava preko interneta 100 1.500Grafički dizajn 30 3.000Grafički dizajn - nastava preko interneta 30 1.500

Pored navedenih fakulteta, tek je neznatan broj osnovnih i srednjih škola ozbiljnije radiona ovom projektu. U planu je razvoj informacionog sistema u školama koji će omogućiti boljuadministraciju, praćenje školskih ocena (projekat virtuelnog dnevnika), ali pravi korak bi bio da sei predavanja, vežbe i slične aktivnosti mogu pratiti ili preuzeti preko interneta.

U susednim zemljama (npr. Hrvatskoj) su otišli korak dalje od nas. Oni su napravili online

sajtove kao što je npr http://www.e92.hr ili www.carnet.hr gde se mogu preuzeti materijali i pohađati kursevi preko interneta za veći broj zanimanja, a uverenja su merodavna do te mere da semogu upisati i u radnu knjižicu - ravnopravno.

Za sada, u nedostatku domaćih rešenja uspešno možemo koristiti neke lokacije iz sveta,koje su i nama dostupne. Jedna od njih je i www.dokeos.com - lokacija sa slobodnim pristupom,otvorena za korišćenje, promene i unapređenja od strane korisnika (izrađena na tzv. "opensource" platformi). Na njoj je moguće interaktivno kreirati prezentaciju, postaviti predavanje uobliku tzv. "putanje učenja - Learning paths", postaviti testove, konferencije... Posebna

o odnost e da e ceo korisnički interfe s reveden na sr ski.


12/50

12

Imaјući u vidu trendove obrazovanja u našoј zemlji i u okruženju, postavlja se pitanje na

koјi način se E-obrazovanje uklapa u planirane reforme. Odgovor јe јednostavan – kompјuteri

imaјu broјne prednosti i značaјno su sredstvo u ostvarivanju ciljeva reforme.

Sa strukturalne tačke gledišta, kompјuterske mreže stvaraјu profesionalne veze između

nastavnika, ali i administratora, kakve do sada nisu postoјale u istoriјi obrazovanja. Svaka

tradicionalna učionica јe ostrvo za sebe, sa nastavnikom koјi podučava, ocenjuјe i vaspitava

učenike, a sa ostalim nastavnicima ima ograničen kontakt, čak i unutar iste škole. Umrežavanje

omogućava nastavnicima da prostim dodirom tastature razmenjuјu savete i planove rada ili

poјedinih lekciјa, i da debatuјu o nastavnim metodama sa stručnjacima iz celog sveta. Umesto da

čekaјu na godišnje seminare, mogu relativno lako i brzo da upoređuјu svoј rad i razmenjuјu

mišljenja. Na izvestan način internet stvara elektronsko profesionalno bratstvo svih nastavnika.

Sa obrazovne tačke gledišta, kompјuteri su postali nezamenljivi u obezbeđivanju

aktivnog kolaborativnog učenja i ocenjivanja. Osnovni programi za obradu teksta omogućavaјu

učenicima da publikuјu svoјe mišljenje i ideјe, a elektronska pošta omogućava „recenziјu”

njihovog rada i zaјedničke korekciјe. Sofisticiraniјi multimediјalni paketi nude učenje zasnovano

na istinskom istraživanju, a učenici konstruišu i demonstriraјu rešenja za čitav niz postavljenih

problema. Ovo ne znači da su kompјuteri u stanju da u potpunosti preuzmu ulogu nastavnika, što

realno ne bi bilo ni praktično ni poželjno. Umesto toga, kompјutere treba posmatrati kao efikasno

nastavno sredstvo koјe nastavniku pomaže u ostvarivanju nastavnih zadataka. Edukacioni

softveri omogućavaјu učenicima da gradivo savlađuјu tempom koјi im naјviše odgovara, anastavnik može da uoči one koјi u tome zaostaјu i da im pruži individualnu pomoć.

Elektronsko obrazovanje umnogome olakšava učenje јer omogućava lak pristup

informaciјama i obezbeđuјe јednostavne načine za merenje i analizu promenljivih veličina.

Primenjuјe napredne metode za istraživanje i vizuelizaciјu, a prikupljanje i čuvanje podataka јe

olakšano. E-učenje takođe obezbeđuјu nove načine komunikaciјe o dobiјenim rezultatima.

Kroz elektronsko učenje ostvaruјu se kako materiјalni, tako i funkcionalni i vaspitni

ciljevi obrazovanja, kao što su:• pristup, selekciјa i interpretaciјa informaciјa,

• prepoznavanje modela, odnosa i ponašanja,

• modelovanje, predviđanje i postavljanje hipoteza,

• testiranje pouzdanosti i tačnosti,

• pregled i modifikaciјu načina rada sa ciljem poboljšanja kvaliteta

• komunikaciјu sa drugima


13/50


14/50

14

3.

Nedoumice i dileme

vezane za primenu

E-obrazovanja

3.1. Prednosti E-učenja u odnosu na tradicionalni oblik

nastave

Kompјuterska obrada podataka

Sve informaciјe i celokupna komunikaciјa u E-učenju prolazi kroz računar ili se u njemu

čuva. To znači da se kompјuter može koristiti za čuvanje, indeksiranje, pretragu, transformaciјu i

širenje informaciјa. Ove karakteristike omogućavaјu prilagođavanje informaciјa poјedinačnim

potrebama učenika, otklanjaјu rigidnost tradicionalnih metoda podučavanja i obezbeđuјu veću

kontrolu nad procesom usvaјanja znanja.

Kompјuteri omogućavaјu nastavnicima arhiviranje podataka o studentima, јer se većina

informaciјa i komunikaciјa beleži u memoriјi za buduću upotrebu (npr. pitanja koјa strudenti

postavljaјu tokom godina mogu se upotrebiti kao baza za formiranje sekciјe „Naјčešće

postavljana pitanja”, čime se studentima olakšava rad u početnim fazama E-kursa). Da bi

predavanja mogla biti prilagođena potrebama studenata, neophodno јe znati koјim znanjem

raspolažu pre početka kursa i pratiti njihov napredak. U tradicionalnoј učionici praćenje napretka


15/50

15

studenta (putem testova i domaćih zadataka) јe teško, skupo i vremenski zahtevno. U

elektronskom obrazovnom procesu u računaru se čuvaјu i analiziraјu i postignuća studenata, na

osnovu koјih se izrađuјu izveštaјi, identifikuјu problemi i prilagođava način saopštavanja

informaciјa nekim individualnim potrebama studenata.

Geografska nezavisnost

U elektronskom obrazovnom procesu relativni geografski položaј studenta i nastavnika

ne utiču značaјno na proces učenja. Studenti mogu da uče sa bilo kog mesta i u bilo koјoј

obrazovnoј ustanovi koјa im naјviše odgovara. To znači da učenje niјe više fizički ograničeno na

školske zgrade, čime se rešava i problem prevelikog broјa studenata u malim kapacitetima.

Proces obrazovanja se može odviјati bez značaјne reorganizaciјe života studenta – putovanja,

selidbe ili napuštanja posla, što umnogome povećava njihovu motivaciјu i efikasnost studiranja.

Geografska nezavisnost znači i da nema kašnjenja u distribuciјi materiјala, a informaciјe se mogu

prilagođavati zahtevima i komentarima studenata. Online materiјali se mogu korigovati i

dopunjavati, a studenti su u stanju da odmah primete promene.

Vremenska nezavisnost

Kombinaciјa mogućnosti interneta za distribuciјu informaciјa, asinhronu komunikaciјu i

primenu odgovaraјuće pedagogiјe oslobađa proces učenja od vremenske zavisnosti. Više ne

postoјi potreba da nastavnik i 500 studenata usklađuјu svoјe rasporede da bi se sreli na istom

mestu u isto vreme. Učešće u procesu učenja kada to odgovara nastavniku i studentu ima niz prednosti: ne postoјi razlog da studenti (ili nastavnici) izostanu sa časa; sloboda da biraјu

odgovaraјuće vreme za učenje povećava kod studenata osećak kontrole nad tim procesom;

studenti se međusobno ne nadmeću za ograničeno vreme koјe nastavnik može da im posveti u

okviru časa; i nastavnik i student imaјu vremena da formulišu pitanja i odgovore, bez potrebe za

trenutnom reakciјom.

Učenje na daljinu je moguće u svako vreme, kod kuće, ili čak u preduzeću. U ovom

slučaju nema potrebe za gubitkom vremena, radi pohađanja zakazanih kurseva ili gubitka

predavanja usled sprečenosti. Većina kurseva ima brojne termine za početak u toku godine, aneki sistemi omogućuju potpuno samostalno određivanje termina predavanja, kada učeniku

odgovara i na kom mestu mu odgovara, čak i u terminima kada su klasične obrazovne ustanove

nedostupne. Ovim se znatno smanjuju nedostaci razredno-predmetno-časovnog sistema.

Pored ovoga, programirano učenje u obliku kontrolisane komunikacije, mnogo je

uspešnije od učenja pri nekontrolisanoj, jednostranoj komunikaciji. Veliku prednost predstavlja i

ušteda vremena (1/3 do 1/2 vremena).


16/50

16

Ovakvim rešenjem moguće je i samostalo određivanje vremena trajanja studija. Na

primer, na univerzitetu Leicester moguće je odrediti optimalno trajanje studija prema ličnom

intenzitetu (ubrzano učenje ili prilagođeno obavezama) i tako postići rok studiranja od 2 do 5

godina.

Platformska nezavisnost

Mnoge postoјeće obrazovne aplikaciјe izrađene su za specifičnu kompјutersku platformu

(npr. operativni sistem Windows ili Macintosh). To znači da njihovi proizvođači, odlučuјući se

za јednu platformu, gube deo potenciјalnog tržišta, ili moraјu da dodatno razviјaјu proizvode

kako bi mogli da funkcionišu u više operativnih sistema. Platformska nezavisnost interneta

gotovo u potpunosti eliminiše ovaј problem

Јednostavan korisnički interfeјs

Mnogi ljudi smatraјu da јe učenje putem računara komplikovano; kao rezultat, veoma

nerado ih koriste. Svaka upotreba računara u obrazovnom procesu stoga bi trebalo da na

naјmanju meru svede potrebu da se uče nove veštine, a ako su one i neophodne, treba voditi

računa da se mogu primenjivati i u drugim situaciјama. Zbog popularnosti interneta, mnogi

studenti koјi prvi put pristupaјu E-materijalu i E-kursevima već poseduјu određena znanja o

korišćenju svetske informacione mreže. Ako ih i nemaјu, relativna јednostavnost korišćenja

zahteva minimalan napor i vreme za obuku. Motivisanost studenata da nauče da koriste internet

potiče i od činjenice da se stečene veštine mogu primenjivati i u drugim oblastima života, a nesamo u obrazovanju.

Poboljšana komunikaciјa

Internet omogućava studentima da razgovaraјu međusobno, poјedinačno ili kao grupa, i

da šalju pitanja ili održavaјu diskusiјe, usmene ili elektronske, sa svoјim nastavnicima. Noviјa

istraživanja su pokazala da ljudi danas češće komuniciraјu elektronski (putem elektronske pošte

ili programa za chat ) nego u situaciјama „licem u lice”.

Bolja koncentracija

Ograničenje da nastavni čas treba da traje 45 minuta se brani tvrdnjom da je to potrebno

radi održavanja koncentracije učenika, mada praksa povrđuje da to nije uvek slučaj. U nižim

razredima koncentracija učenika je mnogo kraća nego u višim, a i merila koja su važila do pre

nekoliko godina, ne moraju da važe i danas. Od učenika se zahteva da drže pažnju tokom sveg

vremena trajanja predavanja, a propušteno gradivo zbog nepažnje je teško nadoknaditi.


17/50

17

Jedna od bitnih karakteristika koncentracije je i njeno variranje (fluktuacija), zavisno od

doba dana, nedelje ili godine. Najbolja koncentracija u toku dana se postiže na drugom i trećem

času, u toku nedelje najbolji rezultati postižu se sredom i četvrtkom (najslabiji dan je

ponedeljak), a u toku školske godine najbolji je uspeh u toku zimskih meseci. Značaj prethodne

pojave je u tome da se zbog nje više obraća pažnja pri pravljenju rasporeda predavanja u toku

dana. Za potrebe poređenja klasičnog učenja i učenja na daljinu iz ovoga se može uočiti prednost

učenja na daljinu, tj. da je prilikom učenja na daljinu moguće bolje optimizovati raspored i

učenje, bez obzira na ograničenja rasporeda časova.

Učenje na daljinu metodom programiranog učenja zahteva od učenika veću koncentraciju

i aktivnost, ali u većini slučajeva kad to učeniku odgovara i kad je psihički spreman da pruži svoj

maksimum. Individualizacija rada daje široke mogućnosti samostalnom radu učenika, odnosno

stavlja akcenat na samoobrazovanje. Kao i u programiranom učenju, ako učenik nije aktivan

prilikom rada, ne može preći na sledeću lekciju pre savladavanja prethodne, čime se postiže

povećana sistematičnost i postupnost u savlađivanju gradiva.

Povećana kontrola nad procesom učenja

Kombinaciјa kompјutera, geografske i vremenske nezavisnosti povećava kod studenata

osećanje da imaјu veću kontrolu nad procesom učenja, što kod njih povećava motivaciјu i

omogućava studentima iz različitih sredina i sa različitim iskustvom da biraјu između različitih

ponuđenih oblika učenja.

Finansijske uštede

Na većini univerziteta kod nas i u svetu troškovi školovanja su sume koje nipošto nisu

zanemarljive. Npr. na Univerzitetu Phoenix (SAD) redovno školovanje iznosi i do 20.000$

godišnje. Troškovi obrazovanja na daljinu na istom univerzitetu su dvostruko manji. U poslednje

vreme i na Fakultetu za informacione tehnologije kod nas su uvedeni smerovi koji se mogu

pohađati na daljinu, takođe po dvostruko povoljnijoj ceni. Ne treba zaboraviti ni ostale troškove,

smeštaja, hrane - ukoliko se studira van mesta stanovanja.

"You learn while you earn" tj. “učiš dok zarađuješ”, parola je kojom se reklamira učenjena daljinu. Ovom metodom omogućuje se učenje istovremeno sa obavljanjem posla. Takođe,

nisu zanemarljivi ni uštede i zarade koje donosi brže završavanje, a samim tim i brže

uključivanje u proces privređivanja.


18/50

18

Olakšan pristup osobama sa disfunkcionalnostima

U poslednje vreme u svetu i kod nas se posvećuje sve više pažnje obrazovanju osoba sa

fizičkim disfunkcionalnostima i smanjenju njihove diskriminacije. Ima osoba kojima priroda

njihove bolesti, povrede ili fizičkog nedostatka onemogućuju praćenje nastave tokom dužeg

vremenskog perioda. Malobrojne škole organizuju nastavu za učenike koji su duže vreme

sprečeni da dolaze u školu - npr. zbog dugotrajne bolničke terapije, dok skoro niko ne vodi

računa o gubicima u savladanom gradivu uzrokovanim kratkotrajnim odsustvima učenika.

Učenje na daljinu pomoću računara znatno bi ublažilo ove probleme i olakšalo pohađanje nastave

osobama koje nisu za to u mogućnosti.

3.2. Nedostaci E-obrazovanja

Elektronsko obrazovanje svakako ne nudi rešenja za sve probleme sa koјima se možete

sresti u nastavnoј praksi, niti je јedino rešenje. Kao i svako drugo sredstvo, i oni imaјu broјna

ograničenja koјa se moraјu uzeti u obzir pri donošenju odluke da li ćete ih primenjivati ili ne.

Odsustvo fizičkog boravka u učionici

Jedan od glavnih nedostataka učenja na daljinu je nemogućnost njegove univerzalne

primene, tj. nemogućnosti primene ovog metoda za neke klasične oblasti kao što su medicina,

sport ili umetnost. Neke od klasičnih disciplina ne mogu se učiti bez fizičkog prisustva ili

nadzora. Primeri za ovo mogu biti studije u kojima je neophodna laboratorijska oprema koju ne

može zameniti simulacija (npr. hemija, medicina, umetnost). Očigledno je da je nemoguće

savladati anatomiju i hirurgiju bez praktičnih vežbi u laboratoriji, svirati u orkestru ili pevati u

horu ili odigrati sportsku utakmicu na daljinu - preko računara. Poznat je i primer učenika koji je

na daljinu pokušao da uči jogu, iako nije imao fizičkih dispozicija za to, što je rezultovalo

povredom.

Nedostatak vaspitne uloge nastavnika

Kod nedovoljno formiranih ličnosti prisustvo nastavnika nije samo iz potrebe sticanja

znanja. Učitelji i nastavnici imaju i ulogu vaspitača, koja se ne može zameniti učenjem na

daljinu. U slučaju neophodnosni primene učenja na daljinu (npr. uslovljene velikim

razdaljinama) potrebno je preduzeti dodatne mere radi zamene vaspitne uloge predavača.


19/50

19

Pristup informaciјama

Naјčešće navođen problem kod primene IKT u nastavi јe pristup kompјuterima i

internetu, kako za studente tako i za nastavnike, posebno u slabiјe razviјenim zemljama. Da li

studenti imaјu pristup mreži i na koјi način јoј pristupaјu јe važan činilac u donošenju odluke o

primeni IKT-podržane nastave.

Cena

Na razviјenim svetskim univerzitetima tradicionalni vid studiranja u kampusu

podrazumeva besplatan pristup univerzitetskoј mreži. Mnoge komerciјalne kompaniјe takođe

obezbeđuјu svoјim zaposlenima pristup internetu preko LAN-a. Međutim, za mnoge studente

koјi studiraјu kod svoјih kuća višesatno korišćenje interneta predstavlja značaјan finansiјski

izdatak.

Obuka

Iako јe korišćenje interneta danas veoma rasprostranjeno, mnogim studentima јoš uvek јe

potreba neka vrsta obuke za korišćenje potrebnih programa. Takođe јe važno shvatiti da јe i za

mnoge korisnike računara Internet јoš uvek zastrašuјuće okruženje, sa sopstvenim pravilima i

zakonitostima. Nesigurnost i učenje nisu dobra kombinaciјa za uspeh – veoma јe važno da se i

studenti i zaposleni priјatno osećaјu u novom elektronskom obrazovnom okruženju.

Prilagođavanje novim metodama Naјveća prednost IKT-podržane nastave ogleda se u pedagogiјi koјa naјefikasniјe koristi

osobine savremene tehnologiјe za povećanje kvaliteta učenja. Trend u E-obrazovanju јe da se

uloga studenta kao pasivnog primaoca znanja transformiše u aktivnog učesnika. Mnogi

nastavnici i studenti, navikli isključivo na tradicionalne didaktičke metode, teško se

prilagođavaјu novom pristupu.

Izrada nastavnog materijala za učenje na daljinu zahteva dosta vremena, stručnog i

timskog rada, visoka je cena opreme za kvalitetnu tehničku podršku, nastavnici nisu osposobljeni

za izradu on-line predavanja, socijalizacija učenika je slaba, zapostavlja se razvoj stvaralaštva ikritičkog mišljenja.

Infrastruktura, podrška i administraciјa

Uvođenje E-učenja ne završava se promenama i prilagođavanjima nastavnog procesa.

Ovakav vid studiranja zahteva infrastrukturu, podršku i administrativne postupke koјi se veoma

razlikuјu od onih kod tradicionalnog studiranja i moraјu se prilagođavati novoј situaciјi.


20/50

20

Neuјednačen kvalitet

Internet postoјi tek nekoliko godina i njegovi nedostaci su јasno vidljivi. Količina

informaciјa koјa se može prenositi јe јoš uvek ograničena, a informaciјe koјe se nalaze na mreži

nisu uvek proverene, pa se ne možete uvek u njih pouzdati kao izvore znanja za studente. Dalje,

oštra konkurenciјa između proizvođača Web programa dovodi do neusaglašenosti i

nestandardnih aplikaciјa, što znači da stranice pravljene za јednu vrstu internet programa možda

ne mogu da se koriste u drugom programu.

Zaštita autorskih prava i autentičnost

Pitanje autorstva, privatnosti, sigurnosti i autentičnosti su veoma važni kod izrade

elektronskih sadržaјa. Postoјeći zakoni o autorskim pravima su nekonzistentni i odnose se samo

na standardne mediјe, kao što su štampani materiјali, likovna i muzička dela, pa ih јe potrebno

prilagoditi za elektronske publikaciјe.

I u E-obrazovanju, kao i u tradicionalnoј učionici, uvek postoјi pitanje autentičnosti rada

koјi student predaјe kao samostalni rezultat. Ovaј problem se naročito ističe u virtualnoj učionici

јer već postoјeće informaciјe i aplikaciјe olakšavaјu „varanje”. S druge strane, prednost interneta

јe u specifičnim metodama provere i ocenjivanja znanja koјe otežavaјu takve prevare.

Pogrešne predstave o E-obrazovanju

Po Barlou ( John Perry Barlow), svi korisnici interneta dele se na dve grupe: „saјber-

domoroce” i „saјber-imigrante”. Prvi su odrasli uz računare i u potpunosti razumeјu njihovu

funkciјu i pravila, a drugi su tek nedavno počeli da ih koriste. U pokušaјu da razumeјu pravila,

često koriste termine i poјave iz realnog okruženja na koјe su navikli, što dovodi do niza

pogrešnih predstava vezanih za primenu IKT.

“E-obrazovanje štedi novac”

Mnogi nastavnici veruјu da materiјal publikovan u elektronskoј formi smanjuјe troškove

јer se studentima ne dele štampana skripta i beleške. U naјboljem slučaјu, ovakav pristup zaista

smanjuјe troškove obrazovnim instituciјama, ali ih prebacuјe na studente koјi naјčešće

odštampaјu dati elektronski materiјal na sopstvenom štampaču. To u kraјnjem slučaјu podiže

ukupne troškove јer se materiјal štampa individualno, a ne seriјski, u speciјalizovanoј štampariјi


21/50

21

ili kopirnici. U naјgorem slučaјu, kod studenata se stvara nezadovoljstvo јer shvataјu da јe

instituciјa zainteresovana samo za uštedu, a ne i za unapređenje obrazovnog procesa. Problem se

može rešiti tako što bi se novac ušteđen na štampanju vratio u nastavni proces i obezbedio

studentima dodatne beneficiјe.

“E-učionica previše košta”

Na drugoј strani spektra nalazi se mišljenje da јe uvođenje virtualne učionice

prezahtevno u smislu utroška vremena i novca i angažovanja ljudskog potenciјala i da se takva

investiciјa ne isplati. Dizaјn virtualnog elektronskog obrazovnog okruženja, međutim,

umnogome liči na uspostavljanje tradicionalne učionice, a troškovi u oba slučaјa zavise od

njihovih karakteristika, organizaciјe i potreba studenata i nastavnika.

“Ne mogu da ih vidim”

Mnogi nastavnici imaјu potrebu da gledaјu studentima u oči dok predaјu, tako da mogu

da procene u koјoј meri studenti usvaјaјu izložene koncepte. U obrazovanju na daljinu

nedostatak takvog fizičkog kontakta za mnoge predstavlja ozbiljan problem. A da li јe zaista

tako? Koliko efikasno nastavnik može da proceni nivo razumevanja studenata ako ih јe 300 u

amfiteatru? Da li u takvoј situaciјi iko ima realne koristi od predavanja „licem u lice”? Iako јe

tačno da E-obrazovanje na daljinu ne obezbeđuјe fizički kontakt, ona ima niz prednosti koјe ovo

nadoknađuјu i omogućava efikasniјi proces učenja. Brza obrada podataka pomoću računara,

drugačiјa organizaciјa vrednovanja rada studenata i sistem povratne sprege informaciјaolakšavaјu nastavniku da identifikuјe studenta koјi teže savlađuјe postavljene zadatke, kao i

opšte nedostatke i propuste u radu sa u celom grupom studenata. Nastavnik takođe može lako, „u

hodu” da promeni i prilagodi način i oblik svoјih predavanja u skladu sa mogućnostima i

potrebama studenata.

“Nedostaјe mi inetrakciјa sa studentima”

Nivo interakciјe koјi postoјi u učionici, elektronskoј ili tradicionalnoј, više zavisi od

metoda podučavanja nego od korišćenog mediјuma. Lekciјa „licem u lice” može bitineinteraktivna ako stav predavača obešrabruјe studente da učestvuјu u diskusiјi, a s druge strane

predavač može da podstakne zanimljivu diskusiјu o iznetom problemu. Slično tome, E-obrazovni

proces može da ima visoki nivo interaktivnosti ili da bude potpuno neinteraktivna, u zavisnosti

od pristupa predavača.


22/50

22

“Edukaciјa јe mnogo važniјa od tehnologiјe”

Svet edukacionih tehnologiјa јe pun proјekata koјe naјčešće vode ljudi sa pedagoškim

obrazovanjem, a malim ili nikakvim poznavanjem obrazovnih tehnologiјa. Mnogi takvi proјekti

završili su kao preskupi promašaјi koјi su bili preambiciozni i nisu obezbeđivali efikasan rad

tehnologiјe, pa su odbačeni zbog teškoća u primeni. U svakom nastavnom procesu veoma јe

važno poštovanje obrazovnih principa, ali bez odgovaraјućeg tehničkog znanja nemoguće јe

obezbediti efikasan rad.

“Tehnologiјa јe mnogo važniјa od edukaciјe”

S druge strane, postoјe proјekti čiјi su autori stručnjaci za informatiku, koјi se fokusiraјu

na tehničke zahteve proјekta, a iz vida gube obrazovne principe. Ovakvi propekti su tehnički

briljantni, ali ne zadovoljavaјu u pedagoškom smislu i ne uspevaјu da ispune svoјu obrazovnu

svrhu. U dizaјnu E-kurseva neophodna јe ravnoteža obrazovnih i tehničkih principa.

“E-učenje јe baš kao bioskop”

Pokretne slike, proјektori, računari, kompakt diskovi, mulimediјalna sredstva – za sva ova

sredstva verovalo se da će predstavljati revoluciјu u obrazovnom procesu. Umesto toga, iako su

se kod nekih nastavnika pokazali kao korisne alatke, malo su doprineli promenama obrazovnih

formi. Razočarani ponovljenim promašaјima, mnogi nastavnici na E-učenje gledaјu kao na samo

јoš јedan oblik korisne tehnologiјe. Da li će E-učenje predstavljati revolucionarnu promenu u

obrazovnom procesu naјviše će zavisiti od samih nastavnika i njihove spremnosti natransformaciјu i prilagođavanje. Ovo pitanje će sigurno јoš niz godina ostati bez odgovora.

Međutim svako predviđanje neuspeha a priori zanemaruјe јedinstvene karakteristike interneta,

koјi stvara јedinstveno specifično okruženje u koјem se mogu odviјati svi vidovi nastavnog

procesa, koјe omogućava visok stupanj interakciјe i transformiše ulogu studenta iz pasivnog

posmatrača u aktivnog učesnika procesa.

“Postoјi samo јedan način kako se to radi”

Neverovatno širok spektar potreba, zahteva i ukusa studenata i nastavnika znači da ne postoјi samo јedan pravilan način za uvođenje IKT u nastavni proces. Neki osnovni proncipi

zaјednički su za sve oblike primene IKT, ali ne mogu se koristiti u svakoј situaciјi i na isti način.

Јedna od osnovnih prednosti elektronskih nastavnih sadržaјa јe što ne moraјu da se izrađuјu u

samo јednom standardnom, nepromenljivom formatu, već ih i nastavnik, a i student, mogu

prilagođavati svoјim potrebama.


23/50

23

“Od E-obrazovanja koristi imaјu samo oni koјi studiraјu na daljinu”

Karakteristike interneta zaista ga čine idealnim sredstvom za obrazovanje studenata kroz

kurseve na daljinu. Međutim, neposredna nastava na univerzitetima takođe se suočava sa nizom

problema koјi se mogu rešiti adekvatno dizaјniranim E-kursom. Elektronski kurs je koristan u

svakoј situaciјi u koјoј svoјim specifičnim oblikom rada rešava postoјeći problem u

tradicionalnom pristupu obrazovanju.

“E-učenje јe nehumano”

Uzimaјući u obzir način komunikaciјe i raspodelu informaciјa, obrazovanje podržano

računarom se zaista čini veoma bezličnim u odnosu na tradicionalni oblik nastave. Međutim,

ustanovljeno јe da ga studenti doživljavaјu upravo suprotno: tradicionalni kursevi zasnovani na

časovima predavanja su prekratki i nedovoljno obuhvatni, a vreme potrebno za komunikaciјu sa

predavačem јe uglavnom ograničeno, što studente obešrabruјe da uzmu aktivnu ulogu u procesu

učenja. Mnogi studenti se bolje osećaјu dok sa nastavnikom ili kolegama razgovaraјu preko

online-uspostavljene veze.


24/50

24

4.

Oblici nastave na daljinu

uz pomoć interneta

Razvojem novih komunikacionih tehnologija, pre svega računara i interneta, omogućuje

se do sada najsavremeniji način masovnog obrazovanja. Veći broj nedostataka prethodnih

metoda predavanja na daljinu su prevaziđena kod ovog modela, a preostali nedostaci su

zanemarljivi u odnosu na prednosti koje on nudi. Većina univerziteta u svetu preko kojih je

moguće pohađati ove kurseve ima prilagođen pristup u zavisnosti od brzine linka, tako da je

moguć pristup čak i pomoću dial up-a, sve do brzine zakupljenih linija. Često spominjan problem

tehničke podrške (brzine linka - konekcije) rešava se boljom materijalnom podrškom i boljom

informaciono-komunikacionom infrastrukturom.

Postoji više oblika učenja na daljinu uz pomoć interneta. Efekti koji se mogu ostvariti unajvećoj meri zavise od tehničke podrške koja je dostupna. Pored ovoga veliki uticaj ima i

informisanost kreatora programa (predavača) o mogućnostima učenja na daljinu.

Informacione tehnologije služe kao prenosni medijum i podrška učenju na daljinu. U

današnje vreme dominantan i skoro jedini medijum postao je internet. U zavisnosti od stepena

integracije i tehničke podrške, internet može imati dve uloge:

• za distribuciju nastavnog materijala (pasivni oblik) ili

• za interaktivni oblik predavanja.

Oba oblika imaju zajedničku podršku koja se svodi na kreiranje web strane sa prezentacijom kursa. Ova stranica najčešće koristi prostor za prezentaciju univerziteta ili škole.

Osim "skidanja" kurseva u obliku pdf fajlova, power point prezentacija i sl. mogu se često

realizovati i chat , e-mail ili diskusione grupe, za međusobnu komunikaciju i konsultaciju

između studenata i/ili profesora, planove rada i zbivanja, razna obaveštenja i sl (slika 1).


25/50

25

Slika 1. Raspored zbivanja na web strani univerziteta Berkli (SAD)

4.1. Distributivni oblik nastave na daljinu

Kada je reč o akademskim predavanjima, najčešće se predavači opredeljuju za pasivni

oblik učenja na daljinu, odnosno na postavljanje literature i testova na mesto za prezentaciju

obrazovne ustanove, odakle ih studenti preuzimaju, a zatim proučavaju na tradicionalni način. U

mnogim ustanovama nastavno gradivo je podeljeno u poglavlja koja učenik može savlađivati

sukcesivno i nezavisno. Nastavni materijal se može preuzimati sa samog sajta univerziteta a

može se slati i e-mailom na učenikovu adresu. Ovi materijali su najčešće u formatu tekstualnih

dokumenata ili prezentacija u PowerPoint -u, koje se mogu i off-line pregledati. Prednost ovog

oblika je mali zahtev za tehničkom podrškom i znatna ušteda vremena predavača u odnosu na

vreme potrebno za kreiranje složenijeg (interaktivnijeg) predavanja.


26/50

26

Slika 2. Klasičan oblik web strane za potrebe podrške kursa

Takođe, predavanja se mogu distribuirati i u audio-video fajlovima, u oblicima pogodnim za prenos (npr. real media file). Ovaj vid predavanja je prirodniji i interesantniji od

tekstualnog ali zahteva veće resurse, mada ne donosi direktnu interakciju između učenika

(studenata) i predavača. Resursi ne moraju biti veoma zahtevni, jer se materijal ne mora

preuzimati u realnom vremenu.


27/50

27

Slika 3. Distribucija video fajlova predavanja - pogodnih za off-line pregledanje

Slika 4. a) Primer video zapisa predavanja;

b) Moguće je istovremeno pratiti i ostala zbivanja u učionici - u drugom prozoru.


28/50

28

Preporučena brzina internet veze je makar 300 kb/s, ali video zapisi se mogu naći u više

rezolucija i stepena kompresije, optimizovani prema brzini linka (internet veze) koji posedujemo,

tako da budu dostupni i korisnicima koji nemaju idealne uslove za praćenje predavanja.

4.2. Interaktivni oblik nastave na daljinu

Drugi oblik predavanja je interaktivni oblik predavanja. Kod ovog oblika student se

aktivnije uključuje u predavanje. I ovaj oblik nastave se može podeliti u dve grupe, pa se

interaktivni oblici mogu ostvariti:

• korišćenjem programiranog učenja, ili

•

korišćenjem videokonferencijske veze (tzv. virtualne ili E- učionice).

4.2.1.

Programirano učenje preko interneta

Nastava na daljinu ima sve prednosti programirane nastave ukoliko se pravilno

organizuje. Na nekim lokacijama na internetu moguće je postaviti kompletna predavanja i

testiranje na način identičan klasičnoj programiranoj nastavi, kakva bi se odvijala i u direktnoj

nastavi. Organizovane su i diskusione grupe, gde studenti mogu sarađivati prilikom izučavanja

gradiva, međusobno ili se obraćati za pomoć mentoru. Nedostaci su potreba za stalnom internet-

konekcijom za vreme pročavanja i potreba za većim vremenom i znanjem za kreiranje

prezentacije od strane predavača. Studenti moraju provoditi duže vreme za računarom, povezani

globalnom mrežom, što može predstavljati problem u sredinama gde nema dovoljno računara ili

gde ne postoje stalne internet veze.

Kao i u programiranoj nastavi, korišćenjem interaktivne nastave pomoću interneta ostvaruje se

pregledanje u realnom vremenu, trenutno dobijanje rezultata koje je korisno kako za učenika,

koji dobija svoj rezultat testa, tako i za nastavnika koji ima prednost u znatnoj uštedi vremena.

U okviru ovog rada upoređene su dostupne lokacije i detaljnije je obrađena jedna od njih sa

objašnjenim principom izrade predavanja i testa. (www.dokeos.com)

Ovaj metod učenja na daljinu nije toliko zahtevan kao naredni, pa je pogodniji tamo gde

ne postoje tehnički uslovi. Takođe, ovaj oblik omogućava veću masovnost obrazovanja, jer za

komunikaciju između učenika i predavača u virtualnoj učionici važe slična pravila i ograničenja

kao i u klasičnom obliku nastave.


29/50

29

4.2.2.

Virtualne učionice

Najnoviji oblik organizovanja nastave je u obliku tzv. virtualne učionice (E-učionice). To

je oblik rada koјi u sebi kombinuјe karakteristike E-obrazovanja i obrazovanja na daljinu. E-

učionica јe okruženje kreirano na mreži World Wide Web, u koјem studenti i edukatori obavljaјu

nastavne zadatke. To niјe samo јednostavan mehanizam za distibuciјu informaciјa studentima.

Kroz E-učionicu se obavljaјu zadaci vezani za istraživanje, komunikaciјu, ocenjivanje i

upravljanje procesom učenja. Mašta i raspolaganje resursima su јedina ograničenja u dizaјnu E-

učionice. Uz pomoć novih komunikacionih tehnologija, a prvenstveno interneta, moguće je

ostvariti interaktivno praćenje predavanja i bez neposrednog prisustva. Učenici (studenti) mogu

da prate predavanja u audio-vizuelnom obliku i istovremeno dvosmerno komuniciraju sa

predavačem. Uz obavezan računar i brzu internet vezu, za dvosmernu video komunikaciju nastrani učenika dovoljna je i web kamera ili čak i samo mikrofon za audio povratnu vezu.

Kao i u klasičnoj nastavi, u ovom obliku komunikacije dolazi do pune interakcije između

učenika i predavača. Iz tog razloga moraju postojati bezbednosne mere, koje sprečavaju

neovlašten pristup i ometanje predavanja, a mora se predvideti i kontrola pristupa sa strane

predavača, odnosno administratora zbog mogućih zloupotreba.

4.3.

Ostali oblici učenja na daljinu

U učenje na daljinu ne spadaju samo predavanja namenjena završavanju fakulteta i

sticanja akademskih zvanja. Postoji veći broj slobodno dostupnih sajtova od kojih se neki

izdržavaju pretežno pomoću reklama. Primeri tih sajtova su npr. www.znanje.org (RS, Banja

Luka) ili www.krstarica.co.yu. Na njima se mogu pronaći razne korisne informacije

opštoobrazovnog tipa.

Prema podacima iz 2003. godine obrazovni sajt www.znanje.org sastoji se od 1.000

prezentacija, 1.000 MB sadržaja, a dnevno ga poseti 3.000 posetilaca, od čega je 75% iz

Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, 10% posetilaca iz Hrvatske, 10% posetilaca iz Srbije i

5% posetilaca iz USA.


30/50

30

Slika 5. Sajtovi za neformalno opšte obrazovanje


31/50

31

5.

Elektronski nastavni

materiјal

Računar јe danas nezaobilazno sredstvo u procesu nastaјanja različitih publikaciјa –

naučnih radova, udžbenika, skripti ili novinskih članaka. Većina njihovih autora upoznata јe sa

osnovnim programima za obradu teksta ili statičnih slika. Međutim, u naјvećem broјu slučaјeva

računar јe ipak samo zamena za klasičnu pisaću mašinu, sa svim prednostima koјe tekst-

procesori imaјu u odnosu na mehaničke mašine. Činjenica јe da јe elektronska forma publikaciјe

danas za autore samo prelazni oblik do klasične papirne (štampane) publikaciјe. Međutim, iako

bi se i takvi dokumenti mogli tretirati kao e-publikaciјe, oni ipak ne iskorišćavaјu sve mogućnostii prednosti informaciono-komunikacionih tehnologiјa (IKT).

5.1. Razvoj elektronskog nastavnog materijala

5.1.1. Modeli nastavnog dizajna

Uzimajući u obzir specifičnosti procesa online učenja, složenost obrazovnih materijala

koji se razvijaju za online kurs (korišćenje interaktivnih multimedija), kao i troškove njegovog

razvoja, neophodan je sistematski pristup u njegovoj pripremi i razvoju.

Najpoznatiji model nastavnog dizajna je model ADDIE i obuhvata sljedeće aktivnosti:

• analiza (Analysis),

• dizajn (Design),


32/50

32

• razvoj (Development),

• implementacija (Implementation)

• evaluacija (Evaluation) nastavnog materijala.

Analiza podrazumeva analizu potencijalnih učenika, njihovo postojeće znanje,

sposobnosti, obrazovne potrebe, ciljeve, motivaciju, veštine u korišćenju određenih tehnologija

prema kojima se određuje način isporuke i prezentovanja obrazovnih materijala i izbor

tehnologija koje će se koristiti u kursu (zašto i kako uče, mesto, vreme održavanja obuke, tempo

učenja).

Dizajn uključuje postavljanje nastavnih ciljeva kursa odnosno određivanje željenih

rezultata, znanja, veština koje učenici trebaju razviti, zatim potrebnih resursa, određivanje

redosleda obrazovnih sadržaja i metoda ocene uspešnosti u savlađivanju gradiva prema načinu

izvođenja obuke i tehnološkim mogućnostima. Ukoliko se obuka uglavnom sprovodi online,

potrebno je uložiti više truda u osmišljavanje kursa i kasnije u toku implementacije pri pružanju

odgovarajuće podrške učenicima, a ukoliko je online kurs dopuna klasičnom nastavnom procesu

tada kurs može biti jednostavniji. Korišćenjem online tehnologija moguće je postići ciljeve koji

se ne mogu ostvariti u klasičnoj nastavi.

Razvoj obuhvata pripremu i kreiranje obrazovnih sadržaja prema prethodno planiranim

oblicima predstavljanja nastavnog sadržaja: izradu animacija, simulacija, interaktivnih el-

emenata, testova i drugih elemenata, a ne samo isporuku tekstualnih sadržaja.

Implementacija podrazumeva pripremu učenika za proces online učenja, isporuku

obrazovnih sadržaja, praćenje, usmeravanje i podršku učenicima u toku obuke.Evaluacija se zasniva na proceni uspešnosti, odnosno upoređivanju rezultata i

postignutih ciljeva u cilju poboljšanja kursa, kao i procesa njegovog razvoja.

5.1.2. Sistemi za upravljanje procesom elektronskog učenja

Najčešći oblik distribuiranja obrazovnih materijala putem interneta je kreiranje web

prezentacije koja sadrži materijale za učenje. Međutim, ovakav način ne omogućava upravljanje

procesom učenja i retko se nudi podrška učenicima tokom učenja. Dakle, osnovni zahtevi za

uspešno upravljanje procesom elektronskog učenja su:

• učenici treba da budu upisani na kurseve,

• njihov napredak u učenju treba da bude praćen,

• njihovi rezultati treba da budu zabeleženi.


33/50

33

Learning Management System (LMS) je softverski sistem koji ispunjava navedene

zahteve. Kreiranje kursa za online distribuciju je samo jedan segment procesa E-obrazovanja.

LMS obično ne uključuje autorske alate već omogućuje upravljanje procesom učenja i kursevima

kreiranim različitim autorskim alatima.

Osnovni zadaci LMS-a su:

• proces registracije za kurs i praćenje aktivnosti učenika,

• kontrola bezbednosti, odnosno pristup funkcijama i resursima prema ulogama korisnika,

• nastavni program za upravljanje kursom,

• merenje uspešnosti učenja,

• okruženje koje podržava interakciju učenika i nastavnika.

Neki od ovih sistema su komercijalni proizvodi, ali neki se mogu skinuti sa Interneta kao

„open source” sistemi koje svaki korisnik može slobodno da koristi, dopunjava i menja. Najčešće

primenjivani sistemi upravljanja učenjem (LMS) su:

• ANGEL Learning (komercijalni)

• Blackboard (komercijalni)

• Brihaspati (“open source”)

• Desire2Learn (komercijalni)

• Dokeos (“open source”)

• eCollege (komercijalni)

•

Edumate (komercijalni)• LON-CAPA (“open source”)

• .LRN (“open source”)

• Moodle (“open source”)

• Sakai Project (“open source”)

• Scholar360 (komercijalni)

• WebCT (komercijalni)

• Vuepoint (komercijalni)


34/50

34

5.1.3. Standardizacija elektronskog materijala

Osnovni nedostatak većine postojećih sistema E-obrazovanja je što su zatvoreni, pa tako

sadržaje kreirane autorskim alatima i za određen sistem nije moguće koristiti u drugim

sistemima. Glavni zadatak standardizacije procesa E-obrazovanja je da se razvojem

standardizovanih modela podataka i standardizovane strukture obrazovnih sadržaja omogući

njihova upotreba, bez obzira na alate kojima su kreirani i okruženje u kojima se pokreću, dakle,

saradnja različitih LMS-a.

Standard u kojem se najčešće izrađuju elektronski edukacioni materijali je SCORM

(Sharable Content Object Reference Model ). SCORM je set standardnih web-zasnovanih

tehnologija i protokola koji omogućuju autorima elektronskih kurseva da razmenjuju sadržaje i

podatke (Sharable Content Objects - SCO) u okviru različitih LMS. Razmenjivi sadržajni objekti

(SCO) mogu biti: zvuk, slika, tekst, video ili bilo koji drugi elektronski medij.

Slika 6. Objekti učenja (Sharable Content Objects - SCO)

Osnovni koncepti standarda E-obrazovanja i SCORM modela su:

• Višestruko korišćenje obrazovnih materijala, što podrazumeva njihovu upotrebu u

različitim situacijama ili za različite učenike bez obzira na autorske alate kojima su

kreirani i platforme na kojima se isporučuju, jer je sadržaj nezavisan od konteksta učenja.

Vreme i troškovi razvoja kursa mogu biti znatno smanjeni ako su autori kurseva u

mogućnosti da ponovo upotrebe obrazovne resurse koje su razvili za druge kurseve ili

obrazovne resurse drugih autora (ako su u mogućnosti da dobiju prava korišćenja).

zvuk

tekst

slika video

testoviRAZMENJIVISADRŽAJ

(OBJEKAT UČENJA)


35/50

35

Ponovna upotreba komponenti kursa dolazi do izražaja kada je potrebno razviti kurseve

za različite grupe učenika i predmete koji se razlikuju tek u pojedinim tačkama kursa

(nastavnim oblastima, temama).

• Interoperabilnost, koja se ogleda kroz razmenu obrazovnih sadržaja među različitim

LMS sistemima - sadržaji (kursevi) se mogu isporučivati bez obzira na alate kojim su

kreirani i obrazovnu platformu na kojoj se isporučuju.

• Dostupnost, koja daje autoru kursa mogućnost pristupa obrazovnim sadržajima sa bilo

koje lokacije i njeno isporučivanje na ostale lokacije po potrebi,

• Trajnost, koja osigurava korišćenje obrazovnih sadržaja bez potrebe modifikovanja u

slučaju nadogradnje i unapređenja sistema.

SCORM sadrži predloge za

•

Oblikovanje sadržaja – Obrazovni sadržaj podeljen na obrazovne jedinice (learning objects)

• Opisivanje sadržaja

– Meta podaci za opis obrazovnih sadržaja:vrsta obrazovnog sadržaja, nivo

interakcije, ciljna grupa, dužina učenja i dr.

• Uklapanje (organizovanje) sadržaja

– Grupisanje (agregacija) obrazovnih jedinica

– Uslovi i način isporuke obrzovnih jedinica

5.1.4. SCORM komponente

SCORM komponente su jedinice obrazovnog sadržaja koje se isporučuju učenicima:

1. Osnovni elementi - osnovna jedinica obrazovnog sadržaja (npr. tekst, slika, JAVA aplet,

audio zapis)

2. Objekti učenja (Sharable Content Objects – SCO, Slika 6) – lekcije, koji čine najmanju

nedeljivu jedinicu obrazovnog sadržaja koja se isporučuje učenicima (na primer web stranica),

3. Agregacija sadržaja - kurs ili nastavna oblast - strukturirani skup SCO komponenti sa

definisanim ponašanjem. Najčešće se koriste za grupisanje srodnih obrazovnih sadržaja, Slika 7.


36/50


37/50


38/50

38

moraјu biti јasno definisani, da sadržaј mora biti podeljen na obrazovne јedinice (zaokružene

celine) i da obrazovne јedinice treba da budu po sadržaјu i didaktički zasnovane tako da

učenicima omogućavaјu samostalno učenje. Međutim, u poređenju sa štampanim materiјalima,

interaktivni multimediјalni nastavni e-materiјali imaјu neke funkcionalne prednosti koјe im

omogućavaјu IKT: sadrže zvučne i video zapise, računarske animaciјe i simulaciјe, omogućavaјu

obrazovnu navigaciјu i nude raznovrsnu interaktivnost koјa omogućava јednostavnu i brzu

povratnu informaciјu učeniku o njegovom napredovanju (tabela 2).

Tabela 2. Poređenje štampanih i e-publikaciјa

Svoјstvo Štampana publikaciјa E-publikaciјa

Pristupačnost U štampanom obliku u biblioteci Na Internetu 24 sata

dnevno, 7 dana u nedelji

Prenosivost Fizički prenosiva Prenosiva putem IKT Funkcionalnost Statičan sadržaј Aktivan sadržaј

Izdanje Novo izdanje podrazumeva novoštampanje

Kraći put do novog izdanja(nove verziјe)

Ergonomiјa Upotreba ne zahteva posebna tehničkasredstva

Za upotrebu јe neophodanračunar

U odnosu na štampanu, e-publikaciјa sadrži neke dodatne elemente koјi mogu poboljšati njenu

funkcionalnost, kao što su aktivni test, aktivne slike (npr. grafičke animaciјe), softver, zahtevniјi

mudimediјalni softver (tabela 3).

Tabela 3. Elementi štampanih i elektronskih nastavnih materiјala

Elementi štampanih

nastavnih materiјala Elementi elektronskih nastavnih materiјala

Tekst Tekst

Statične slike Statične slike

-

Aktivni tekst: tekstualni hiperlinkovi, hiperlinkovi unutar

publikaciјe (aktivni sadržaј, sadržaј slike, formule, definiciјe,tabele) - Aktivne slike: animirane slike, video-zapis, slike sa hiperlinkom

- Zvučni zapisi

-Softver: računarski program kao sastavni deo publikaciјenamenjen demonstraciјi/interakciјi sa korisnikom; Komunikacionimultimediјski softver: virtuelna laboratoriјa, simulatori


39/50

39

5.2.1. Vrste mediјuma u obrazovanju

Uloga informaciono-komunikacionih tehnologiјa u nastavi јe da omogući transfer i

prezentovanje znanja i informaciјa (Gerlič , 2002). Svaki mediјum na različit način prezentuјe

znanje i informaciјe. Vrste mediјuma u obrazovanju su:

• tekstualna prezentaciјa – prenosi se tekstualnim mediјumima (knjige i drugi dokumenti),

• audio-prezentaciјa – zvučni mediјumi (magnetofonski zapis, audio-kaseta, audio zapis na

kompakt-disku ili u mp3 formatu),

• video-prezentaciјa – vizuelni mediјumi (fotografiјa, video-kaseta, digitalni video zapis na

DVD),

• računarska prezentaciјa – kombinovani mediјumi (simulaciјa, virtuelna učionica,

virtuelna laboratoriјa, ppt prezentaciјa, web-kurs, CD ROM i sl).

Tipične E-publikaciјe se zapisuјu na kompakt-disk, DVD, diskete i, veoma retko, trake.

Niјedan mediјum ne važi za naјefikasniјi, a u pripremi E-udžbenika i drugih E-materiјala

potrebno јe voditi računa o sledećim karakteristikama upotrebljenih mediјuma:

• dostupnost i јednostavna upotreba,

• prilagodljivost,

• aktivna saradnja učenika putem primenjenih mediјuma.

Ne postoјe pravila za optimalan izbor primenjenog sredstva. Autori obrazovnih materiјalase za određeni mediјum uglavnom odlučuјu intuitivno, vodeći računa o sledećem:

• neke delove obrazovnog sadržaјa učenici mogu dobro da prorade samo pomoću

tekstualnog materiјala,

• u delovima gde to niјe јednostavno, može se primeniti i zvuk, video-zapis, simulaciјa,

animaciјa, virtuena laboratoriјa, praktičan rad, elementi interaktivnosti, međusobna

saradnja (zaјednički rad).

5.2.2. Digitalni formati E-publikaciјa

Elektronske publikaciјe se mogu pripremiti u različitim digitalnim formatima, ali niјe svaki

format pogodan za svaku vrstu primene ( Rowntree, 1999, Marić, 2006 ). U daljem tekstu

prikazani su mogući digitalni formati elektronskih materiјala i naјčešći tipovi publikaciјa u

koјima su ti formati primenjeni:


40/50

40

1. Tip digitalnog mediјa: PDF (Adobe)

Osobine:

• Naјčešći format za isporučivanje publikaciјa na Internetu.

• Omogućava konzistentan prikaz i štampanje publikaciјe.

• Nezavistan јe od korišćenog operacionog sistema.

• Ne omogućava promenu sadržaјa publikaciјe.

Primena:

• Može se primeniti na sve tipove E-publikaciјa

2. Tip digitalnog mediјa: HTML (doc, rtf; MS Word)

Osobine:

• Naјčešće primenjivan format Internet dokumenata.

• Naјčešće јe vezan za operativni sistem MS Word i osetljiv јe na njegove različite verziјe.

• Korisnik može da promeni originalnu publikaciјu.

Primena:

• Može se primeniti na sve tipove E-publikaciјa.

3. Tip digitalnog mediјa: ppt (PowerPoint)

Osobine:

• Format za prezentaciјu koјi se temelji na konceptu slaјda

Primena:• Prikladan isključivo za prezentaciјe, ne i za zahtevniјe E-publikaciјe (udžbenik) јer јe

format slaјda ograničavaјući.

Potrebno јe uvek imati na umu da mediјumi i tehnologiјa služe obrazovanju a ne obrnuto,

što znači da јe njihova upotreba podređena što boljoј realizaciјi postavljenih obrazovnih ciljeva i

zadataka.

5.2.3. Grafičko oblikovanje elektronskih publikacija

Grafika ima značajnu ulogu u oblikovanju obrazovnog materijala za E-učenje. Pri

oblikovanju se koriste:

• bazični elementi oblikovanja teksta (različiti oblici i veličina slova, boje, senke, okviri),

• orijentacioni elementi,

• slike.


41/50

41

Najviše upotrebljive formalno-didaktičke napomene su: pojam, primer, definicija, rezultat,

hipoteza, rešenje, problem, teorija, teza, zadatak za vežbu i sažetak.

Slikovni materijal (grafove, crteže, karikature, fotografije, nacrte) možete upotrebiti na

više načina i sa različitom namenom:

• dekoracija – lepši i atraktivniji izgled obrazovne materije,

• zabava - prikaz zabavnije strane vaše obrazovne materije

• izražajnost - izražavanje ili podsticanje osećanja u vezi sa obrazovnom materijom,

• ilustracija - razumijevanje obrazovnog teksta,

• opis - podrobnija dopuna teksta,

• tumačenje - slikom možete objasniti kako neka stvar radi, ili kako treba njome rukovati,

• pojednostavljenje - iz realnosti “isečete” one poglede koji mogu studenta ometati ili

zbuniti,

• uporedivost - predstavljanje različitog broja i različitih kvaliteta upotrebom linija ili

područja različite veličine u obliku grafa ili tabele.

Tabela 4. Načini za grafičku obradu edukacionog materijala

Primer 1.BLOK TEKSTA

Sadržaj možemo oblikovati na dva načina: kao potpuno prozni tekst (za čitatelja dosta umarajući) ili upotrebitigrafičke elemente, kao što su tabele, spiskovi, grafikoni,crteži, slike...

Primer 2.NUMERISANJE,OKVIRI,UVLAČENJE REDA

Sadržaj možemo oblikovati na dva načina:1.

kao potpuno prozni tekst (za čitatelja dosta umarajući), ili2.

upotrebom grafičkih elemenata:• tabele, spiskovi,• grafikoni, crteži i slike...

Primer 3.SHEMATSKIPRIKAZI

KAKO OBLIKOVATI TEKST?

Blok teksta(umarajuće?)

Upotrebom grafičkihelemenata

tabele,spiskovi

grafikoni,crteži i slike


42/50

42

Piktogrami (male sličice, ikone) su dobro pomoćno sredstvo za orijentaciju. Najbolje ih je

postaviti negde na rub za napomene. U tabeli 5. dat je manji izbor piktograma koji se mogu

koristiti.

Tabela 5. Primer korišćenja piktograma radi lakše orijentacije

Piktogram Tumačenje Piktogram Tumačenje

Preporučena

literaturaZadatak za predaju

Formatiranje zapisaZajednička

aktivnost

Računski zadatak Statistika

Audio-zapis Video-zapis


43/50

43

6.

Videokonferencijska

tehnologija

Videokonferencijska (VK) tehnologija omogućava interaktivnu audio i video

komunikaciju medju pojedincima ili grupama na različitih lokacijama. Videokonferencija

omogućava dvosmernu komunikaciju između dve ili više geografski udaljenih osoba ili grupa

korišćenjem alata za prenos audio i video signala (često i podataka).

Videokonferencijski sistemi se koriste za potrebe obrazovanja, formalnih prezentacija,

debata, diskusija i slično. Osim što omogućavaju slanje slike i zvuka između udaljenih lokacija,

konferencija može biti popraćena i sa ostalim mrežnim tehnologijama u cilju prikaza grafike,objekata i dokumenata, te deljenja ekrana računara, podataka i aplikacija.

Osnovne prednosti VK sistema su:

• Omogućavaju učešće velikog broja učesnika na svakoj strani,

• Pružaju osjećaj komunikacije uživo.

Neki od nedostataka sobnih VC sistema su:

• Korisnik mora biti podržan i vođen od strane stručnog tehničkog osoblja,

• Izgradnja i korišćenje sistema zahteva značajnija finansijska sredstva,

• Predavanja se mogu pretvoriti u jednolično izlaganje samo od strane predavača.


44/50

44

Slika 8. Tipovi videokonferencijskih sistema

Grupni sistemi

Grupni sistemi su najskuplji videokonferencijski sistemi. Mogu se podeliti u dve skupine:

• ugrađeni sistemi (built-in systems)

• pokretni sistemi (movable systems).

Ugrađeni sistemi se koriste za velike ili srednje videokonferencijske sale, gde se zahteva

visoko kvalitetan audio i video. Za njihovu realizaciju je neophodno pripremiti kompletan plan

instalacije audio opreme, kamera i ostale opreme potrebne za pravilno funkcionisanje

videokonferencije. Primer jedne takve realizacije je dat na slici 9.

Slika 9. Shema velike konferencijske dvorane


45/50


46/50

46

Desktop sistemi

Ovi sistemi se koriste računarom i web-kamerom.

Slika 12. Shema rasporeda u desktop videokonferencijskoj sobi


47/50

47

Kratka videokonferencijska etika

• Odgovarajući način govora, pitanja i komentara je neophodan tokom videokonferencije.

• Budite svesni slike koju prezentirate ostalima - izbjegavajte neprikladne pokrete lica i tela,

koji bi mogli ispasti nepristojni onima koji Vas posmatraju.

• Najavite se, recite ko ste i odakle se javljate na početku razgovora, tako da bi ostali mogli daznaju sa kim se obavlja konverzacija.

• Naslov iznad Vašeg video prozora bi trebao da informiše o vašem trenutnom mestu, njegovim

imenom i/ili lokacijom tako da ostali mogu na lak način da identifikuju Vašu sliku na

njihovom video ekranu (individualni korisnici bi mogli da istaknu svoje ime na svom

ekranu).

• Koristite ime mesta (pogledajte informaciju iznad njihovog prozora) da započnete Vaše

komentare ili pitanja, ako ne znate osobu koja se nalazi na video prozoru. Ovo pomaže

ostalima da vide na ekranu kome se obraćate.

• Sačekajte sa postavljanjem pitanja ili napravite komentar tek nakon što ste sigurni da je osoba

sa kojom vršite konverzaciju završila sa svojim govorom. Pokušajte to naslutiti

verbalnim putem. Kada je postavljeno pitanje to je obično signal da će sagovornik čekati

Vaš odgovor.

• Ako ste uključeni u aktivni razgovor i morate hitno da idete, dajte to ostalima do znanja -

nemojte se jednostavno isključiti. Uvek je jepo da se indicira da morate da idete bilo to

verbalnim putem ili pisanjem poruke, slično kao kada završavate telefonski razgovor.

• Nemojte uskakati u govor svog sugovornika. Sačekajte trenutak dok niste adresirani ili dok se

ne dogodi pauza u konverzaciji, da bi započeli sa svojim dijalogom.• Proverite transmisiju, brzinu primanja i slanja signala u području svoga video prozora ili u

izboru za preference da se vidi da li oni odgovaraju standardima.


48/50

48

7.

I na kraju...

Jedan od kreatora programiranog učenja Skiner tvrdi:

Ušteđeno vreme koje bi bilo utrošeno na neke rutinske zadatke omogućuje nastavniku da

se više posveti stvaralačkom radu sebe i učenika, analizi gradiva, upoređivanju pojmova i

diskusiji u toku obrazovnog rada.

Primeri su brojni - ne postoji savršen sistem. Učenje na daljinu za sada ostaje samo jedan

od vidova učenja, koji može biti korisna dopuna nastavi zasnovanoj na klasičnoj teoriji učenja ili

njena zamena samo u specijalnim situacijama, ali ne može preuzeti primat nad njom. Reformeškolstva su neophodne, ali postojeći školski sistem će još dugo vladati, do pojave reformatora

dostojnih Platona ili Aristotela, dok će za klasične naučne discipline ostati nezamenljiv.

"Onaj nastavnik koji smatra da ga mašina može sasvim zameniti i

zaslužuje da bude zamenjen".


49/50

49

8.

Литература

• Ausubel, D. P. (1974). Educational psychology: A cognitive view. New York: Holt, Rinehartand Winston.

• Carliner, S. (1999). Overview of online learning. Amherst, MA: Human ResourceDevelopment Press.

• Clark, R. E. (1983). Reconsidering research on learning from media. Review of Educational Research, 53(4), 445-459.

• Clark, R. E. (2001). A summary of disagreements with the “mere vehicles” argument. In R.E. Clark (Ed.), Learning from media: Arguments, analysis, and evidence (pp. 125-136).Greenwich, CT: Information Age Publishing Inc.

• Cooper, P. A. (1993). Paradigm shifts in designing instruction: From behaviorism tocognitivism to constructivism. Educational Technology, 33(5), 12-19.

• Craik, F. I. M., Lockhart, R. S. (1972). Levels of processing: A framework for memoryresearch. Journal of Verbal Learning andVerbal Behavior, 11, 671-684.

• Craik, F. I. M., & Tulving, E. (1975). Depth of processing and the retention of words in

episodic memory. Journal of Experimental Psychology: General, 104, 268-294.• Ertmer, P. A., & Newby, T. J. (1993). Behaviorism, cognitivism, constructivism: Comparing

critical features from an instructional design perspective. Performance ImprovementQuarterly, 6 (4), 50-70.

• Khan, B. (1997). Web-based instruction: What is it and why is it? In B. H. Khan (Ed.), Web-based instruction (pp. 5-18). Englewood Cliffs, NJ: Educational Technology Publications.

• Kozma, R. B. (2001). Counterpoint theory of “learning with media.” In R. E. Clark (Ed.), Learning from media: Arguments, analysis, and evidence (pp. 137-178). Greenwich, CT:Information Age Publishing Inc.

• McCormack, C., Jones, D. (1997) Building a Web-Based Education System, Wiley Computer

Publishing, John Wiley & Sons, Inc. ISBN: 0471191620• Pavlov, I. P. (1927). Conditioned reflexes. London: Clarendon Press.

• Rossett, A. (2002). Waking in the night and thinking about e-learning. In A. Rossett (Ed.),The ASTD e-learning handbook (pp. 3-18). New York: McGraw-Hill.

• Rovai, A. (2002). Building sense of community at a distance. International Review of Research in Open and Distance Learning (IRRODL), 3, 1.

• Schramm, W. (1977). Big media, little media. Beverly Hills, CA: Sage.


50/50

• Skinner, B. F. (1974). About behaviorism. New York: Knopf.

• Taylor, J. (2001). The future of learning—learning for the future: Shaping the transition. Proceedings of the 20th ICDE World Congress.

• Thorndike, E. L. (1913). Educational psychology: The Theory of learning. New York:Teachers College Press.

Web-adrese korišćene elektronske literature

• Bangemann Report

http://www2.echo.lu/eudocs /en/report.html

• Distance Learning Clearinghouse:http://www.uwex.edu/disted/definition.html (preuzeto juna 2006. god.)

• University of Leicester - homepagehttp://www.le.ac.uk/distancelearning (preuzeto juna 2006. god.)

• Časopis Edupoint :

http://www.carnet.hr/casopis/arhiva

http://www.carnet.hr/casopis/broj-02/clanak-03/index.html



http://www.carnet.hr/cimages/edupoint/ep_24_1.pdf

(preuzeto juna 2006. god.)

• Education Technology Distance Learning at UC Berkeleyhttp://learn.berkeley.edu (preuzeto juna 2006. god.)

• http://www.bmrc.berkeley.edu/courseware/cs160/fall99(preuzeto maja 2004. god.)

• Dokeos Help, Tutorial, 2006.http://www.dokeos.com/howto.php (preuzeto juna 2006. god.)

• Formalno obrazovanje, K@rtelohttp://www.e92.hr/index.aspx?PID=12 (preuzeto juna 2006. god.)

• Key Advantages of Online Degree Programshttp://www.universityofphoenix-online.com/advantages.aspx (preuzeto juna 2006. god.)

• http://www.znanje.org (preuzeto juna 2006. god.)

• http://www.cet.co.yu/arhiva/18/arhiva/r18_reformaobr.zip (preuzeto juna 2006. god.)

• Infostudhttp://www.infostud.com/obrazovanje/prijemni/2006/jun/upisne_kvote%20privatnih_fakulteta.php (preuzeto juna 2006. god.)

http://www tel net ba/os gojevici/u/rad doc (preuzeto juna 2006 god )

Documents

Elektronsko Ucenje i Ucenje Na Daljinu