20.11.2012.

T e r i t o r i j a l n o i s t r a ž i v a nj e d a lj i n a i e g z o t i č n o s t i

Svaki stil u sebi nosi određenu tenziju, a to je naročito ispoljeno u romantizmu, između fantazije i iskustva. U romantizmu postoji određena čežnja za daljinom, za egzotičnom, nedodirnutim civilizacjama, što dalje podrazumeva putovanje i istraživanje. Sa druge strane postoji i unutrašnje putovanje i spoznavanje samog sebe, sopstvenog bića, vlastitog integriteta. Javlja se eskapistička nostalgija za boljim vremenima, ali tu postoji i još jedan bitan segment, a to je politika. U romantizmu postoji ravnoteža između romantičarskog eskapizma i nostalgije iz kog se rađa slobodno biće, bez društvenih stega, ali u svemu tome ima i političke note.

Jedan od Davidovih učenika Žirode, postavio je jedno od suštinskih pitanja ove epohe. „Kako umetnik vođen radoznalošću prema dalekim mestima, umetnik koji vidi lepotu dalekih svetova, može ostati sledbenik doktrine apsolutne lepote?“

Žan Žak Ruso je vrlo značajna ličnost za romantičare jer je smatrao da ljudi treba da se vrate prirodi, slobodi i jednakosti, priči da su pustinje Afrike prostori autentične slobode bez ikakvog prisustva civilizacije.

Drugo veliko ime ovog perioda bio je Herder koji je naglašavao naciju kao organsku grupu čija su obeležja poseban jezik, kultura i duh, on je uticao na nastanak istorije kulture, ali i na nacionalizam.

Fransoa Buše Kineski ribolov

Evropa je sanjala o Istoku i predstavljala ga je kao utkanog u sopstvenu kulturu. Taj duh je poznat

još iz rokokoa, ali sada dolazi do određene promene. Sada se javlja naročito interesovanje za

Indiju.

Fridrih fon Šlegel je u Parizu učio sanskrit, klasični indijski jezik i govorio je da je indijska

kultura suština romantizma.

Sezincote House and Garden

Dolazi do jedne vrste hindu obnove, uticaja indijske umetnosti u Engleskoj, Gločesteru. To je

teren najozbiljnije ekonomske indijske kompanije. Saobraćajna umreženost, moć, različiti uticaji, sve to dovodi do podizanja

ovakvih zgrada u Engleskoj.

Crtež za studente Royal Academy in London

Paralelno sa arhitektonskim ostvarenjima razvija se i literatura, pa tako Semjuel Tejlor Kolridž 1816. godine izdaje poemu Kubla Khan ( A Vision in a Dream, A Fragment). On je to delo napisao pod uticajem opijuma, nakon što je čitao opis Xanadua, Marka Pola. Xanadu je bila letnja prestonica mongolskih kanova. U Kolridžvom delu Xanadu postaje metafora za obilje, blagostanje i imućnost i grad se danas najviše pamti zahvaljujući ovoj pesmi. Kubla Khan je unuk Džingis-kana koji je u istoriju ušao pre svega zahvaljujući ovoj palati.

Ovde se više ne radi o interesovanju za antikvarno, već o putovanju u sopstveno osećanje, senzualnost i fantaziju istog.

Umetnik je prikazao kao vrstu poziva svojim studentima da se oslobode od isključivo

klasičnih formi. To je vreme kada dolazi do mešovitosti, preplitanja indijskog i

saracenskog stila.

Džon Neš Kraljevski paviljon u Brajtonu

i soba banketa

Neš je arhitekta koji zastupa indijsko-saracenski stil prilikom izgradnje ovog

paviljona.Taj stil je prenet i u unutrašnju dekoraciju i ima vlastitu imagitativnost.

Džejms Kuk, engleski istraživač i moreplovac posetio je 1774. godine Tahite i opisao ih je, kao i Luj Antoan de Bugenvil, čiji su spisi u Evropi stvorili sliku o Tahitiju kao rajskom ostrvu, neiskvarenoj civilizaciji koja je u tom trenutku postala kao snoviđenje. Raj na zemlji o kome je bilo govora još u antici potpuno je bio viđen u okviru ovog ostrva. Džejm Kuk je bio vrlo značajan istraživač, jer je sa sobom vodio i umetnike koji su imali priliku da zabeleže određene slike sa ostrva.

William Hodges Tahiti

Jedan od umetnika koji je putovao sa Džejms Kukom i koji je na licu mesta imao priliku da

stvara ovakva dela.

Zapadu su bile nejasne tolike slobode, naročito seksualne, koje su postojale na tom

ostrvu. Veliki broj nagih žena, nuđenja i uzimanja

ljubavi.. sve je to čudilo Evropu.

Anne-Louis Girodet Sahrana Atale, 1808

Amerika u tom periodu takođe pokazuje interesovanje za svoje urođenike i posebno mesto

pripada Šatobrijanu, koji piše novelu o tom narodu, nakon njegovog putovanja u Ameriku. On

piše priču o jednoj devojci, Atali i Žirode stvara sliku na tu temu. Ona je bila izložena na Salonu, i iako je rađena u konvencijama neoklasicizma sa

naglašenom horizontalom, ipak pripada romantizmu zbog svetlosti i emocionalnog naboja

koji je prisutan.

Džošua Rejnolds Omaj, 1776

Putnici koji su dolazili na ovo ostrvo su neke od Polinežana dovodili sa sobom u Evropu i oni su se u

susretu sa takvom vrstom civilizacije trajno promenili. Ovo je kultura klasičnog portreta sa senatorskim gestom i odelom svedenim poput

antičke toge, ali on je smešten u sopstveno okruženje.

Orijentalizam

Orijentalizam je značajna tema i termin koji se odnosi pre svega na teme koje se tiču Bliskog istoka. Iako je taj fenomen poznat od ranije, on u romantizmu dobija najveći zamah. On se tiče kulture koja se dešava u Egiptu, Maroku, Alžiru, Tunisu, Arabiji, Iranu, Iraku, Siriji, pa i na Balkanskom poluostrvu, u Epiru, Albaniji i Turskoj. Najveća orijentalna sila 19. veka bila je Engleska u smislu kolonijalizma. Ona je ta koja pod svojm vlašću drži najveći deo Severne Afrike i Bliskog istoka. Iako nije orijenalna sila kao Otomansko carstvo, ona usled svog velikog uticaja to postaje. Pored Engleske, Francuska je takođe imala veliku ulogu na Istoku.

Ežen Delakroa Načez, 1835

Delakroa je umetnik koji se najviše uklapa u ovaj kontekst.

Šatobrijan je jasno upozoravao na genocid i istrebljenje koje se vrši nad indijanskim plemenima i pripoveda o

mladom poglavici koji je uspeo da preživi. Mračno nebo iza njega

ukazuje na dalje stradanje i nemogućnost izbegavanja sudbine i

pored nade koja postoji.

Naslovna strana dela Opis Egipta

Egipatska obnova utiče na arhitekturu i unutrašnji dizajn. To je vreme kada Napoleon vodi veliki broj naučnika pored 40.000

vojnika i kada se pažljivo sakuplja i kopira sve što se tamo nalazi.

Denon kao rezultat tih istraživanja stvara ovo delo, koje je izdato u 26 tomova.

Oni su počastvovani nagošću koja prati heroje, velike ljude u velikim akcijama. Početkom 18. veka javlja se veliko interesovanje za Orijent i tome je velikim delom doprineo i prevod zbirke priča Hiljadu i jedna noć. Antoine Galland, francuski orijentalista i arheolog postao je poznat upravo po tome što je prvi preveo ovo delo i moguće da je neke delove i izmislio. Priča o Simbadu sasvim izvesno nije bila deo ove zbirke, već je dodata u nju prilikom prevođenja. Orijentalizam je bio i literarni pokret i kao i u gotičkim novelama ovde takođe postoje fikcije sa fantastičnom atmosferom, zapletom i ubistvima.. To su takođe gothic priče, samo se njihova radnja odvija na arapskom tlu.

Jedna od značajnijih gotik novela je Vathek, delo Vilijam Bekforda. Delo je bilo inspirisano Galland-ovim prevodom Hiljadu i jedne noći i Bekford ga je napisao 1782. godine, kada je imao 21 godinu. Naziv knjige inspirisan je istorijskom ličnošću, abasidskim kalifom koji je vladao od 842. godine.

Antoine-Jean Gros Bitka kod Albukira, 1806

Gros nije pratio Napoleona u Severnu Afriku, ali je već imao

izgrađene modele i način na koji treba predstavljati ovakvu vrstu

scena.

Mrtva tela su u prednjem planu, Napoleon je herojski predstavljen, dok je određeno dostojanstvo dato i prvobitnim stanovnicima Egipta.

Antoine-Jean Gros Napoleon posećuje kužne u Jafi

Vrlo značajna slika koja na neki način izjednačava Francuze i

Egipćane koji pomažu obolelima.

Napoleon ima ulogu heroja, on dolazi u zemlju koja je potonula u dekadenciju i varvarizam nakon

slavnog peroda i vladavine faraona.

Stvara se osećanje prava da se tu dođe, dominira, pokori i otme, jer to

mesto propada. Egipćani nemaju više veze sa slavnim vremenom

faraona, kao što ni Italija nema više Cezara.

Anne-Louis Girodet Pobuna u Kairu, 1810

Vizuelna kultura kreira tu percepciju. Tka se nit o heroju i to je

vešta propagandna mašina koja je prisutna i danas.

Politički kontekst se nadovezuje na priču o Orijentu kao prostoru iz kog se donose lepi predmeti i Orijentu

koji je pun erotske fantazije.

Geren Napoleon oprašta pobunjenicima

iz Kaira

Slika je pažljivo tkana, stvara se prirodno spokojno osećanje Egipćana koji nisu poniženi i

Napoleona koji je tek malo izdignut.

Turistički vodič Lament, dao je legitimizaciju francuske

intervencije, on je rekao da je Napoleon poslednji krstaš.

Jean Auguste Dominique Ingres Velika Odaliska, 1814

Kada Englezi preuzimaju Egipat od Napoleona dolazi do nove vrste

orijentalizma u francuskoj umetnosti. Dolazi do drugačijeg poimanja Egipta koji nije samo

muževan, već i erotizovan kroz žene iz harema. Slika deluje hladno i

sterilizovano, ali je prisutna takva materijalizacija kože i slonovače da ona mora biti deo romantičarskog

stvaralaštva.

Jean Auguste Dominique Ingres Tursko kupatilo

Engr svojim delima Francuskoj daje novi pogled na ovaj svet, luksuz, putenost,

miris lule, šuštanje svile, kože, senzualnosti na osnovu dostupne žene iz harema. Engr nije imao priliku da uđe u harem, ali je na osnovu opisa žene kojoj je harem bio dostupan, on sam stvarao svoja dela. Čitava Engleska bila je pod njenim uticajem u vreme kada je Engr

stvarao svoja dela.

The Luxor Obelisk on the Place de la Concorde, Paris

Paša u igri sa francuskim i engleskim političarima daruje ovaj obelisk.

Veliku pažnju umetnika zaokupila je tema grčkog rata, koji se posmatra kao deo fenomena

orijentalizma, ali i herojstva i potrage za dušom.

Odaver, Bajron na odru

Vidljiva je fascinacija muškim telom.

Delakroa, Masakr na Hiosu

Delo koje je izvršilo revoluciju u svome vremenu zbog kolorita, figura, lica, antiklimaksa. Prikazan je masakr nad grčkim stanovništvom, a pasivnost iščekivanja žrtava bila je različito percipirana. Delakroa smatra da je pripadao romantizmu i sa 15 godina, ako se pod tim podrazumeva sloboda predstavljanja. Đaur – hrišćanski narod; prikazan je napad turskog paše na đaur. Vidljiv je uticaj Bajrona. Fascinacija Orijentom uključivala je i fascinaciju Turcima, iako je Evropa bila na strani Grčke u njihovom okršaju. Ipak, Grčka i Turska su posmatrane kao istost, kao pripadnice Orijenta.

Filips, Bajronov portret

Bajron je bio jedan od najuticajnijih ljudi romantizma; putovao je od Portugalije, preko

Španije, do Epira; umire u Misolongiju. Na ovoj slici prikazan je u epirskoj nošnji.

Delakroa, Grčka umire na ruševinama Misolongija

Mesto gde umire Bajron od malarije, groznice. Žena predstavlja

amblematsku figuru žrtve. Delakroa je majstor da naslika figuru koja je u isto vreme i alegorijska i realna. Predstava

žene slična je predstavi u slici “Sloboda predvodi narod”. U pozadini

je naslikan Turčin nešto manjeg formata. Grčka umire nad grobom

neznanog junaka, a moguća je aluzija i na Bajrona.

Delakroa, Sultan Maroka sa svojom pratnjom

Delakroa je otišao u Afriku u pratnji jednog diplomate i tokom tog boravka pisao je dnevnik.

Delakroa, Alžirske žene

Sliku odlikuje melanholična pasivnost. Bodler je alžirske žene poredio sa

Parižankama.