1272064767

5/12/2018 1272064767 - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/1272064767 1/15

SADRŽAJ:

UVOD

1. Pojam globalizacije

2. Definicija globalizacije

3. Proces globalizacije

3.1. Osnovni ciljevi procesa globalizacije3.2. Aspekti procesa globalizacije

3.3. Osobine procesa globalizacije

4. Uzrovi globalizacije

5. Efekti i posledice globalizacije

6. Ekonomska globalizacija

7. Proces globalizacije tržišta i efekti na poslovanje preduzeća

8. Rezultati istraživanja o globalizaciji

ZAKLJUČAK

Literatura

SADRŽAJ: ..............................................................................................................1

UVOD .....................................................................................................................2

Pojam globalizacije .................................................................................................3

3. Proces globalizacije .............................................................................................5ZAKLJUČAK ....................................................................................................... 14

Literatura ............................................................................................................... 15

5/12/2018 1272064767 - slidepdf.com


GLOBALIZACIJA

UVOD

U ovom radu govori se o razvoju globalizacije, samom značenju pojma kao i uticajima

globalizacije na svetsko gospodarstvo, politiku isvetsku zajednicu. Istaknuto je da

globalizacija ima i negativne i pozitivne aspekte, ali da svakako donosi značajne promene.

Razvijeni svet nosilac je procesa globalizacije i upravo je on najbolje iskoristio aktuelne

globalne okolnosti. Razvojem informatičke i komunikacijske tehnologije svet je postao

jedinstveni sastav, a veza između dva subjekta u različitim delovima sveta neretko se

ostvaruje u roku od nekoliko minuta. Stvaranje gospodarskih i političkih integracija uuzročno-posledičnoj je vezi sa procesom globalizacije.

Svedoci smo rastuće međuzavisnosti između država širom sveta i odvajanja niza

nezavisnih procesa koji se događaju i obuhvataju države, region, pa i čitav svet. Mnogi autori

globalizaciju svode na procese koji se odvijaju u svetskoj privredi, a vremenski je smeštaju u

razdoblje od sredine sedamdesetih ili čak od sredine osamdesetih godina. Međutim,

globalizacija se odvija u mnoštvo oblasti, a prva globalizacija desila se vrlo davno i odvija se

vrlo dugo, što znači da globalizacija nije nastala, odnosno nije progukt ovog vremena..Čini se da je gobalizacija svuda oko nas – ona je tu kada upalimo TV, kada otvorimo

novine, tema razgovora kada čekamo u redu.

Šta je globalizacija? Dati odgovor na ovo pitanje veoma je težak zadatak, s’obzirom

da ni u stručnim krugovima ne postoji usklađenost između definicije globalizacije. Sigurno je

da problem leži u prirodi samog fenomena glogalizacije koje je izuzetno kompleksan u

višedimenzionalan. To omogućuje da se sam fenomen sagleda iz velikom broja različitih

uglova, te u tom smislu, autori različitih teorijskih pravaca često naglašavaju neke aspekteglobalizacije, zanemarujući druge, da bi dokazali svoje unapred određeno mišljenje. Deo

takvih teorija svakako ima ideološku osnovu sa ciljem da istakne samo dobrobit globalizacije

ili da predstavi globalizaciju kao prirodan proces, nezavisan od struktura moći.

Slađana Milosavljević 2

5/12/2018 1272064767 - slidepdf.com


GLOBALIZACIJA

Pojam globalizacije

Pojam Globalizacija (eng. Globalization of worls economy) potiče od reči globus

odnosno globalan, što podrazumeva celokupan, ukupan Globalizacija je jedan relativno noviizradz za neke stare procese koji su se ranije samo drugačije nazivali. Tako na primer kao

sinonime za globalizaciju mogli bismo pomenuti „univerzalizaciju“, „internacionalizaciju“...

Globalizacija po drugima potiče od francuske reči „global“ što znači celovitost, sveukupnost.

Pojam globalizacije može se shvatiti i definisati na različite načine. Globalizacija se definiše

kao pozitivan i optimističan proces koji donosi razvitak tehnologije, proširenje tržišta, veći

profit, lagodniji život, znanstveni napredak, raspad diktatorskih režima i užitak potrošnje

(dakle nužnost povezivanja sveta bez nacionalnih granica). Zatim, globalizacija se definiše ikao nužno zlo, prevlast SAD-a i EU-e u svim aspektima života: ekonomiji, politici, kulturi

(dakle kao oblik kolonijalizma i imperijalizma nad malim narodima). Klaić o globalizaciji

kaže: „Osnovno obeležje sadašnjeg društvenog života i stanja zemalja je prisustvo

međuzavisnosti. Međuzavisnost i globalna rasprostranjenost na širokom prostoru poznata je

kao globalizacija.“1

„Globalizacija je naziv za pretvaranje sveta u jedinstven prostor.“2 Pod globalizacijom

u ekonomiji se podrazumeva relativizacija nacionalnih tržišnoh granica i svih barijera. Na taj

način sva tržišta postaju raspoloživa i otvorena za sve one koji se bave privredom ili nekom

drugom aktivnošću. Globalizacija predstavlja međuzavisnost i dostupnost pojedinih ili svih

delova svetskog tržišta. Delovaje multinacionalnih kompanija na svetskom tržištu, koje se u

poslednjih tridesetak godina razvilo do neslućenih razmera, mnogi autori su jedinstveno

nazvali globalizacija.

Procesu globalizacije, odnosno povećanju međunarodne razmene, doprinela je i

Svetska trgovinska organizacija smanjenjem stopa carina i uklanjanjem drugih ograničenja

koja su onemogućavala dinamičan razvoj, Međunarodno udruženje za razvoj i druge

međunarodne i regionalne organizacije.

Proces globalizacije nosi sa sobom i određene negativne procese koji se odnose na

ispoljavanje nejednakosti i nestabilnosti, nizak stepen socijalne pravde, unificiranje ukusa i

običaja, lakše delovanje terorističkih i drugih kriminalnih grupa i drugih socijalnih grupa,

lakše prenošenje raznih bolesti i poroka, negativan uticaj na životnu okolinu... Nejednakost se

najćešće ispoljava u veoma velikim razlikama u zaradama izmežu zaposlenih sa i bez

1 S.Klaić – Rečnik stranih reči i izraza2 Lj.Berberović – „Globalizacija ili diktiranje budućnosti“


5/12/2018 1272064767 - slidepdf.com


GLOBALIZACIJA

kvalifikacija. „Globalizacija ne priznaje da se ljudi rađaju sa nejednakim sposobnostima, ali

priznaje da imaju iste želje za životom u državi blagostanja“.3

2. Definicija globalizacije

Pre svega, neophodno je dati nekoliko definicija globalizacije:

A. Gidens: “Globalizacija može biti definisana kao intenzifikacija društvenih odnosa

koji povezuju udaljena mesta na način da su lokalni doganaji oblikovani doganajima koji su

se odigrali kilometrima daleko i vice versa.”

M. Albrou: “ Globalizacija označava sve one procese pomoću kojih ljudi čitavog

sveta bivaju inkorporirani u jedno svetsko društvo, odnosno globalno društvo.”

R. Robertson: “Globalzacija upućuje na kristalizaciju celine sveta kao jednog mesta

koje vodi stvaranju globalnih humanih uslova i svesti o svetu kao takvom.”

K. Omahe: “Dinamika globalizacije: investicije, industrija, informatina tehnologija i

individualna potrošnja. Prvo, investicije nisu geografski ograničene, one teku gde god postoje

povoljni uslovi bez mnogo uplitanja države. Drugo, industrija je više globalno orijentisana

nego pre deset godina, strategije multinacionalnih kompanija se oblikuju prema potrebi novih

3 M.dr Beslać “Međunarodna ekonomija i finansije”


5/12/2018 1272064767 - slidepdf.com


GLOBALIZACIJA

tržišta i resursa gde god se oni nalazili. One nisu uslovljene interesima (reasons) države, i

imaju malo respekta (allegiance) prema vladama zemalja u kojima posluju. Treće,

informativne tehnologije omogućuju kompanijama da posluju u različitim delovima sveta bez

stvaranja celog poslovnog sistema u svakoj od zemalja u kojoj posluju i bez potrebe bilo za

ekspertima u transferu novca, bilo za obučavanjem mnoštva radne snage. Četvrto,

individualni potrošači su postali više globalno orijentisani time što gledaju iste TV stanice i

prihvataju sličan živitni stil i proizvode, nezavisno od zemlje iz koje potiču. Kombinujući

mobilnost ova četiri faktora proizvodne jedinice u svakom delu sveta obezbenuju (pull in) sve

što je potrebno za njihov razvoj bez oslanjanja na nacionalne vlade.”

A. Mek Gru: “Globalizacija je jednostavno rečeno intenzifikacija globalne

menupovezanosti.”

D. Bel: “Globalizacija je povezana sa krizom tertorijalne nacionalne države, zato što

je nacionalna država suviše mala da bi rešila velike životne probleme i suviše velika da bi

rešila male životne probleme.”

I. Volerstin: “Diskurs (globalizacije) je u stvari ogromno nerazumevanje savremene

realnosti - obmana koja nam je nametnuta od strane moćnih grupa.”

P. Burdije: “Globalizacija je jedan snažan mit u punom značenju reči, jedan moćan

diskurs, jedna snažna ideja, jedna ideja koja ima društvenu snagu koja postiže verovanje. To

je glavno oružje u borbama protiv tekovina države blagostanja.” (Bourdieu, P., Acts of

Resistance: Against the Tyranny of the Market, The New Press, New York, 1998).

3. Proces globalizacije

Proces globalizacije počinje industrijskom revolucijom i kapitalističkim načinom

proizvodnje, čiji je cilj sticanje i povećanje profita. Profit se može povećati uz brz rast

proizvodnje od troškova za isti nivo proizvonje. Industrijska revolucija i tehnološki napredak

smanjivali su troškove proizvodnje i omogućavali stvaranje novih proizvoda, pre potpuno

nepoznatih.

Proces globalizacije podstaknut je tehnološkim napretkom u telekomunikacijama i

transportu, a kraj je 20-tog veka done informatičku tehnologiju. Ekonomski gledano, može sereći da su uzroci i podsticaji globalizacije kapitalistički način proizvodnje, tehnološki


5/12/2018 1272064767 - slidepdf.com


BUSINESS

TECHNOLOGYCULTURE

GLOBALIZACIJA

napredak i međunarodna regulacija. U globalnoj privredi faktori proizvodnje, prirodni resursi,

kapital, tehnologija, rad informacija, kao i dobra i usluge kreću se slobodno svetom.

Špekulanti zarađuju prebacujući navedene faktore s mesta gde su jeftinija na mesta gde su

skupi, a poizvođači lociraju svoje pogone tamo gde je to najjeftinije – u nerazvijene zemlje.

Domaće tržište više ne postoji, ono je deo jedinstenog globalnog tržišta.

Globalizaciju karakteriše sve veća međuzavisnost nacionalnih ekonomija sa svetskom

privredom. Zemlje u svetu su povezane u multidimenzionalnu mrežu ekonomskih, socijalnih i

političkih veza.

3.1. Osnovni ciljevi procesa

globalizacije

Osnovni cilj

globalizacije je profit, zatim

osvajanje novih tržišta,

pronalazak novih i je

sirovina, smanjenje rizika

u poslovanju, uklanjanje ili

ograničavanje konkurencije i

dominacije svetskom

razmenom od strane

nerazvijenijih svetskih zemalja.

Pretpostavka svetske

povezanosti se zasnivaju na tezi koju su nametnule razvijene zamlje da se dalji racionalni

razvoj privrede može ostvariti na osnovu oštrijih kriterijuma poslovanja i gde su velike

multinacionalne kompanije osnova i nosioci povezivanja. Uslova za globalizaciju je

internacionalizacija svetske proizvodnje i trgovine.

Globalizacija uključuje potpunu ekonomsku liberalizaciju, tj. Otvaranje vrata krupnom

biznisu. Multinacionalne kompanije su na čelu. Vlade stvaraju maksimalno povoljne uslove

za porast njihovog biznisa. Regionalne grupacije poput APEC, GATT i WTO su u potpunosti

posvećene istom cilju.

Povezanost velikog biznisa, vlada, regionalnih i međusobnih institucija u stvaranju

povoljnih okolnosti za globalizaciju nije slučajnost. Ono ima istorijske korene u

kolonijalizaciji, otuda su dominantne snage bazirane na Zapadu.


5/12/2018 1272064767 - slidepdf.com


GLOBALIZACIJA

3.2. Aspekti proseca globalizacije

Globalizacija ima pozitivne i negativne uticaje, odnosno aspekte na društvene,

privredne, komunikacijske, nacionalne i druge faktore.

*Pozitivne uticaji globalizacije su:

- poduzimljivost i kreativnost glavnih nosilaca

- dobra organizacija rada

- razvoj novih tehnologija i tehnika proizvodnje

- racionalizacija i razvoj novih sirovina

- razvoj novih izvora energije

- prestruktuiranje proizvodnje

- međuzavisnost (prenos znanja, prenos tehnologije, edukovanje radnika...)

*Negativni uticaji globalizacije su:

- nametanje običaja i shvatanja od strane nerazvijenih zemalja

- potiskivanje domaćih tradicionalnih vrednosti

- nesolidarnost

- neravnomerna zaposlenost

- finansijske dominacije razvijenih zemalja (zbog kapitala koji poseduju)

- ograničavanje od razvijenih zemalja....

3.3.Osobine procesa globalizacije

Osobine procesa globalizacije su:

1. Razvijen sektor usluga (80%-90% ukupnog društvenog proizvoda;

2. Premeštanje vrednosnog sistema od fizčkog rada ka umnom radu i javljanje nove

tehnologije gde je znanje naviše zastupljeno;

3. Informacija (kao najvažniji izvozni proizvod);

4. Nove nauke ekonomije (menadžment, marketing i biotehnologija);

5. Veći značaj se daje obrazovanju, telekomunikacijama, osiguranju i turizmu;

6. Transformacija u informaciona društva i menjanje socijalne strukture;

7. Nastajanje novog ekonomskog poretka (zasnovanog na principu organskog

jedinstav nedeljivosti svetskog sistema, naroda, religije i kulture)

Svetska pojava i procesi globalizacije pretpostavljaju da se mnoštvo sfera ljudske delatnosti

(kulturne, civilizacijske, političke, socijalne i ekonomske sfere) u toku globalizacije menja od

lokalnog do svetskog nivoa. Globalizacija, praktično, ulazi u sve pore društva jedne zemlje,od sirovina, trgovine, finansija, tehnologije i društveno ekonomskog razvoja. U savremenim


5/12/2018 1272064767 - slidepdf.com


GLOBALIZACIJA

uslovima prestaju da važe sve dosadašnje teorije međunarodnih ekonomskih odnosa, s

obzirom da se globalizira politika, odbrana, bezbednost, privreda, finansije, tehnologija,

informacije, proizvod, usluge, ljudi, nacije i države.4

4. Uzroci globalizacije

Kompleksni fenomeni mogu da se objasne samo multikauzalno. To je jedina stvar oko

koje se slažu svi koji na ovaj ili onaj način sudeluju u raspravi o globalizaciji, sve ostalo je

veoma kontroverzno. U zavisnosti od toga kakvo se razumevanje globalizacije zastupa,

pominju se različiti uzroci nastanka globalizacije. Na sledećoj slici su imenovani najčešće

spominjani uzroci globalizacije, no to svakako nisu svi uzroci.

Tehnološke su novine, a posebno napredak u oblasti razmene informacija i u oblasti

komunikacija, bez sumnje igrale i igraju jednu od najznačajnihih uloga u nastanku i razvoju

globalizacije. Internet sa više aspekata predstavlja obeležje globalizacije. Globalizacija

finansijskog tržišta, prebacivanje ogromnih suma novca sa jedne strane zemaljske kugle na

drugu, što se odvija u delićima sekunde, organizacija transnacionalne proizvodnje i još mnogo

toga bilo bi nemoguće bez ove tehnologije.

Enormni porast trgovine kao važan element ekonomske globalizacije ima za posledicu

rapidno smanjenje troškova transporta i ubrzanje transporta. Ovo posebno važi za uslužni

sektor: proizvodi kao što su software i baze podataka se šalju u rekordnom vremenu merenom

sekundama s jednog na drugi kraj sveta.

Kraj Hladnog rata se često imenuje kao jedan od uzroka globalizacije. Tokom trajanja

konflikta Istok-Zapad svet je bio podeljen, što je značilo manje saradnje između država, ali

padom ove granice - padom tzv. čelične zavese 1989/90. kontakt i saradnja među državama su

se pojačali. Bivše države "istočnog bloka" otvorile su se i izašle na svetsko tržište. Sve više

država se odlučuje za demokratiju i tržišnu ekonomiju, što onda predstavlja vodeće principe

njihovog daljeg razvoja.

5. Efekti i posledice globalizacije

4 Nevenka Nićin; Miodrag Paspalj „EKONOMIJA“ 2009


5/12/2018 1272064767 - slidepdf.com


GLOBALIZACIJA

U proceni stvarni efekata globalizacije treba najpre imati u vidu činjenicu da ne

postoji saglasnost o tome da li je reč o novom fenomenu ili samo delu opšteg procesa

integracije.

Charls Oman, rukovodilac grupe za istraživanje globalizacije i regionalizacije OECD,

smatra da jedinstvo svetskog tržišta u smislu globalizacije prestavlja samo šlagvort koji su

izmislili novinari – „It’s a journalist’s catchwprd“.

Faze globalizacije pojavljuju se od sredine prošlog stoleća, i to po mišnjenju ovog

stručnjaka neka ničeg novog. Izvoz radnih mesta u zemlje sa nižom cenom rada i proizvodnja

na jednom mestu za čitav svet su preterivanje u oceni savremenih procesa integracije, smatra

Oman. Isto tako globalizacija ne može biti uzrok nezaposlenosti, a rešenje bi trebalo tražiti u

prelasku masovne industrijske proizvodnje sa velikim troškovima rada, na modernije i

fleksibilnije oblike koji pružaju mogućnost podizanja produktinosti.

6. Ekonomska globalizacija

Pod dejstvovanjem tržišnih zakona, međunarodnih ekonomskih organizacija i

ustanova, te međunarodnih multinacionalnih kompanija, sa snažnim podsticajima kroz razvoj

tehnologije u oblasti informatike i komunikacija, provodi se ekonomska globalizacija kao

jedan prirodan i nužan proces rasta međunarodnih tokova robe i kapitala.

Ako ekonomsku globalizaciju shvatimo u najužem smislu tj.kao „rastuću privrednu

međuzavisnost država širom sveta“ i tada moramo biti smesni da nije dovoljno da privredne

veze prelaze granice država ili regiona, već je potrebno da se uspostavljaju sa velikim brojem

zemalja i da imaju tendenciju da obuhvate ceo svet, tj. da postanu globalne i da su tek tada

sastavni deo procesa ekonomske globalizacije.

Značajan događaj koji je označio ne samo početak već i veliki skok u procesu

svestrane, a posebno ekonomske globalizacije je pad Berlinskog zida. Davno smo

poučeni da na potrebama i njihovom rastu, gledano na razlike domaće potrošnje i

proizvodnje, te investicija i štednje, a prema njihovim ekonomskim politikama, počivaju

glavni tokovi ekonomskih integracija: međunarodni tokovi roba, međunarodni tokovi kapitala

i njihov rast.


5/12/2018 1272064767 - slidepdf.com


GLOBALIZACIJA

Ekonomska globalizacija prirodan je, tj.nužan proces i proizvod je delovanja tržišnih

zakona, međunarodnih ekonomskih politika, država i međunarodnih ekonomskih ekonomskih

politika, država i međunarodnih kompanija. U tom prosec posebno potsticajnu ulogu igra

razvoj tehnologije u oblastima informatike i komunikacija. Oba glavna toka globalne

ekonomske integracije: međunarodni tokovi roba kreću se ciklično, ali imaju jasnu tendenciju

brzog rasta, znatno bržeg nego što je to rast ukupnog proizvoda. Na globalnom planu,

finansije sve više postaju digitalna delatnost, jer finansijska tržišta danas postaju unutar

kompjuterske mreže i više nema potrebe za fizičkim strukturama. U ukupnim novijim

tokovima kapitala odvijala su se dve značajne strukture promena: jedna je značajno

preusmeravanje sa bankarskih kredita na posredna i neposredna ulaganja i ulaganja u državne

obveznice, a druga, do azijske finansijske krize, preusmeravanje ulaganja sa

superindustrijalizovanih na novoindustrijalizovane, uključujuči tu i Kinu. Danas su praktično

sve zemlje sveta „i bogate i siromašne“ izvoznice i uvoznice kapitala.

7. Proces globalizacije tržišta i efekti na poslovanje preduzeća

U suštini sve što se dešava vani predstavlja globalizaciju tržišta i ekonomije.

Globalizacija svetske ekonomije stvara više prilika, ali i više pretnji kako za postojeće tako i

za potencijalne učesnike u grani.5

Globalizacija u suštini predstavlja proces koji donosi više prilika i pretnji u globalnom

okruženju na nivou planete i obuhvata sve promene u odnosima između država, privrednih

subjekata. Obuhvata sve odnose vezane za promene čak i promene za društva, određena

ponašanja...

Državne velike kompanije, razne nevladnine organizacije provede proces globalizacije

i integracije, nameću određene standarde, kodekse kroz razne prakse, politike, zahteve...

Posebno značajne promene desile su se 60-tih godina prošlog veka kao što su:

- tehnološke promene: brža i bolja komunikacija, brži i bolji transport, sve više

informacijonih mreža koje globalno povezuju ljude

- međunarodne ekonomske integracije: manje tarife (GATT), valute povezane

fluktuirajućim kursevima, globalni tokovi kapitala

5 Dževad Šeherić „STRATEŠKI MENADŽMENT“


5/12/2018 1272064767 - slidepdf.com


GLOBALIZACIJA

- sazrevanje tržišta u razvijenim zemljama: sporiji domaći rast, agresivniji izvoznici,

manje intervencije države

- pad komunističkog i socijalističkog režima: sve više zemalja povezanih sa

kapitalističkim sistemom, više privatizacije

Globalizacija tržišta i konkurencije na takav način dovodi do stvaranja više prilika što ima za

posledicu povećanu brzinu i veću konkurenciju, a sa druge strane stvaraju se i veće pretnje u

smisu vešćeg tržišta i stvaranja manje međudržavnih barijera.

Da bi se izbegle pretnje i iskoristile prilike, preduzeća moraju izabrati transformaciju

kojom će postati jači konkurenti.

Tipične metode transformacije su:

- reinženjering

- restruktuiranje programskog kvaliteta

- integradija i akvizicije

- promene kolture i ostale strateške promene

Menadžment svakog preduzeća mora biti svestan ovih promena. Čak i kompanije koje

prodaju proizvode na manjim geografskim regionima osetiće posledice globalizacije.

8. Rezultati istraživanja o globalizaciji

Ispitano je 30 pojedinaca, različitih starosti, pola i obrazovanja. Treba na početku

napomenuti da nisu nađene neke uverljive korelacije izmenu pola i obrazovanja sa jedne

strane, i datih odgovora sa druge. Čini se da većina ispitanika gradi mišljenje o globalizaciji

na osnovu informacija dostupnih preko masovnih medija, sem nekolicine visoko obrazovanih

u oblasti poltičkih i humanističkih nauka koji su na globalizaciju uglavnom gledali kao na

protivrečan proces. Sem toga, mnogi odgovori bili su kontradiktorni, što je verovatno u vezi

sa kontradiktornim informacijama koje mediji nude, u kojima razni stručnjaci i kvazi-

stručnjaci iznose razna i često suprotstavljena shvatanja na temu globalizacije, te ne treba da

čudi da je javnost zbunjena po pitanju globalizacije – za koju su svi čuli, ali ne znaju tačno šta

je. Generalno se moglo uočiti da su mladi, iz grupe do 24 godine, pa i deo mlanih iz grupe do

34 godine, imali nešto afirmativniji stav ka globalizaciji, i da su optimističniji po pitanju

pratećih posledica (čak i mladi koji su izrazili negativan stav ka globalizaciji, pre svega jer


5/12/2018 1272064767 - slidepdf.com


GLOBALIZACIJA

smatraju da je ona nametnuta i veštački izazvana, ipak smatraju da će rezultati biti manje više

dobri po njih i njihovu zajednicu). Pre upuštanja u neke specifičnije aspekte globalizacije,

ispitanici su pitani da li su ikada čuli za globalizaciju. Rezultati pokazuju da su govtovo svi,

tj. 97% svesni o postojanju procesa globalizacije.

0

10

20

30

40

50

60

Koliko znate

oglobalizaciji?

Pomalo

Premalo

Dosta

Ništa

Koliko znate o globalizaciji i šta je globalizacija?

Pozitivno je to da skoro svi ispitanici smatraju da znaju bar nešto o globalizaciji – samo 3%

smatra da ne zna baš ništa o tom fenomenu, dok 9% smatra da zna premalo, ali da ipak

poseduje neke ideje. 53% smatra da relativno upućeno, dok 13% smatra da zna dosta.Ispitanici koji su smatrali da znaju dosta su uglavnom oni koji se tom tematikom inače bave,

dok ostali znanje uglavnom crpe iz medija – novina, nedeljnika, stranih i domaćih tv stanica.

Neki povremeno čitaju i članke stručnjaka o tome.

Ipak, kada su priupitani da svojim rečima objasne šta je za njih globalizacija, uglavnom im je

trebalo vremena da artikulišu svoje misli, a mnogi su prosto izricali prvu asociju na reč

‘globalizaicja’ (na primer ‘to je nešto na nivou Evrope, ne znam tačno’). Tu se veoma često

dešavalo da asocijacije budu vezane za nešto loše, štetno, što nam je nametnuto od stranemoćnih koji žele da uspostave hegemoniju (odgovri kao što su ‘globalizacija je kao kad velika

riba jede malu’ i ‘to su oni koji žele da nas preuzmu’ i ‘proces stvaranja novog svedskog

poretka u obliku jedne piramidalne strukture sa veoma širokom bazom i veoma uskim

vrhom’) – dakle mnogo odgovora koji se sa sledećim pitanju o biranju tri od datih stavova o

globalizaciji ne poklapaju. Takone, bez obzira na tako negativno mišljenje o globalizaciji,

kasnije kada su ispitanici priupitani za svoj stav ka istom – ispostavilo se da veliki broj njih

podržava ovaj fenomen. Bilo je i neutralnijih odgovora kao što su: ‘stvaranje većemenupovezanosti država’, ‘mešanje različitih kultura’, i ‘stvaranje jednog svetskog tržišta i


5/12/2018 1272064767 - slidepdf.com


GLOBALIZACIJA

svetske vlade’, što ukazuje da su ispitanici u velikoj meri svesni različitih aspekata

globalizacije. Sem toga, bilo je nekoliko retkih optimističnih odgovora koji su se uglavnom

vrteli oko stava da globalizacija vodi svetu bez ratova, siromašta i totalitarizma.

Kakav je Vaš lični stav prema globalizaciji?

Opšti stav prema globalizaciji je takav da čak 67% ispitanika ima generalno pozitivan stav

prema globalizaciji, od kojih je doduše, 10% u potpunosti za, dok 53% ipak ima neke rezerve

ka globalizaciji. S druge strane, 33% ispitanika se izjašnjava protiv globalizacije, od kojih je

samo 3% u potpunosti protiv. U kasnijim pitanjima se pokazalo da kada je u pitanju struktura

moći kao i poverenje ka raznim akterima na društvenoj sceni, da su ispitanici mnogo

kritičniji.


5/12/2018 1272064767 - slidepdf.com


GLOBALIZACIJA

ZAKLJUČAK

Proces globalizacije se ne odnosi samo na ekonomsku globalizaciju, on menja naše

životne okolnosti. To je način na koji živimo danas. Opirati se ekonomskog globalizaciji bilo

bi jednako promašena taktika i za bogate i za siromašne nacije. Pesimistični pogled na

globalizaciju smatra da ona uništava lokalne kulture, širi svetske nejednakosti i uveliko

pogoršava živote siromašnih. Neki tvrde da globalizacija stvara svetske pobednika i gubitnikeod kojih nekolicina prosperira, a većina biva osuđena na bedan i očajnički život.

Globalizacija je kompleksni set procesa, a ne jedan jednini proces, a oni se odvajaju

kontradiktornim načinima. Većina ljudi misli o globalizaciji jednostavno kao o odvačenju

moći ili uticaja iz loklalnih zajednicfa i nacija prema globalnom tržištu. Ovo stvarno i jeste

jedna od njenih posledica. Nacije gube deo svoje ekonomske moći koji su nekada posedovale.

Nezavisno o svim negativnim aspektima globalizacije, njenu pojavu treba prihvatiti

kao izazor za mogućnosti koje ona nudi u ekonomskom razvoju, rastu i blagostanju.

Budućnost kako i svetskih tako i naših preduzeća zavisi od građenja konkurentnosti sa

sposobnošću ostvarivanja konkurentskih prednosti na našem tržištu, kao delu globalnog

tržišta, i na ukupnom globalnom tržištu. Vođene sposobnim i inovatornim menadžmentom,

naša preduzeća će moći ostvarivati rast na takvom tržištu. Neka od njih će se i povezivati sa

međunarodnim kompanijama, i na taj način se uspešnija uključivati u globalno tržište.


5/12/2018 1272064767 - slidepdf.com


GLOBALIZACIJA

Literatura

1. „Televizija viđenja očima istraživača (1975 – 1985)“ Odeljenja za istraživanje

programa i auditorijuma Radio Televizije Novi Sad, novembar 1985. Novi Sad

2. M.dr.Beslać „Međunarodna ekonomija i finansije“ 2008. Čačak

3. Nikola Tanhofer „Filmska fotografija“ – 1981. Zagreb4. Marko Babac „Film u vašim rukama“ 1972. Novi Sad

5. Branko Belan „Sintaksa i poetika filma 1979. Zagreb

6. Ernest Lindgren „Umetnost filma“ 1966. Novi Sad

7. Dževad Šehić „Strateški Menadžment“ 2001. Mostar

8. V.Vuletić „Globalizacija – „Mit ili stravnost“ 2003. Beograd

9. Rečnik stranih reči i izraza

10. Časopis „Danas“ Beograd

Internet:

1. www.ien.bg.ac.yu

2. www.diskrepancija.org

3. www.wikipedia.org

4. www.globalizacija.com5. www.oracle.com

6. www.covekitehnologija.com

7. www.agropress.org


http://www.ien.bg.ac.yu/

http://www.diskrepancija.org/

http://www.wikipedia.org/

http://www.globalizacija.com/

http://www.oracle.com/

http://www.covekitehnologija.com/

http://www.agropress.org/

http://www.ien.bg.ac.yu/

http://www.diskrepancija.org/

http://www.wikipedia.org/

http://www.globalizacija.com/

http://www.oracle.com/

http://www.covekitehnologija.com/

http://www.agropress.org/

Documents

1272064767