BiH 4 KM; Hrvatska 19 KN; Makedon a 150 DEN; Crna Gora 2.00 EUR; Sloven a 2.80 EUR; Austria, Greece 3.00 EUR; Germany 3.50 EUR; Switzerland 6.00 CHF cena 200 din

25. jun 2015.broj 1277

ISTRAIVANJE: SEKSUALNO ZLOSTAVLJANJE DECE U SRB I

OGRAIVANJE SRB E

ZID ZA OAJNIKE

AKCIJA NEDELJNIKA I IZDAVAKE KUE Laguna

Knjige zaKnjige za 29299 dinara!

U SVIM KNJIARAMA DELFI U SRBIJIPonesite ovaj primerak Vremena u neku od knjiara Delfi i kupite jedan od deset naslova sa ovog spiska po specijalnoj ceni od 299 dinara.Akcija traje od 19. juna do 17. jula 2015.

Spisak knjiara u kojima ovaj popust vai:Delfi knjiare d.o.o. Kod Vuka (Bulevar kralja Aleksandra 92, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. SKC (Kralja Milana 48, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Terazije (Terazije 38, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Zemun (Glavna br. 20, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Makedonska 12, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Laguna Kragujevac (Kralja Petra I 12, Kragujevac)Delfi knjiare d.o.o. Laguna Ni (Vodova 4, Ni)Delfi knjiare d.o.o. Super Vero (Milutina Milankovia 86a, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Kala (TC Kala, lamela E, lokal 11, Ni)Delfi knjiare d.o.o. Kod sata (Kneza Miloa 33, Valjevo)Delfi knjiare d.o.o. Laguna aak (Gradsko etalite bb, aak)Delfi knjiare d.o.o. Laguna Novi Sad (Kralja Aleksandra 3, Novi Sad)Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Omladinska 16/1, Kraljevo)Delfi knjiare d.o.o. Panevo (Miloa Obrenovia 12, Panevo)

Delfi knjiare d.o.o. Rodi (TC Rodi, Sremska Mitrovica)Delfi knjiare d.o.o. Zira (Ruzveltova 33, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. KNEZ (Knez Mihailova 40, Beograd)MNV Vemex d.o.o. Bulevar (Bulevar kralja Aleksandra 146, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Immo (Gandijeva 21, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Subotica (Korzo 8, Subotica)Laguna Klub italaca (Resavska 33, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Miljakovac (Vareka 4, Miljakovac)Delfi knjiare d.o.o. Banovo Brdo (Poeka 118 a, Banovo Brdo)Delfi knjare d.o.o. 27. mart (Stanoja Glavaa 1, Beograd) Knjiara Delfi NS (Big Shopping Center, Sentandrejski put 11, Novi Sad)Knjiara Delfi Poarevac (Stari korzo 2, Poarevac)Delfi knjiare d.o.o. BIG (Sentandrejski put 11, Novi Sad)Delfi knjare d.o.o. Jagodina (Vivo shopping park, Jagodina)

Aleksandar Garos,Aleksej Jevdokimov:GLAVOLOMKA

Nova ruska proza, postsajberpankovski triler, zlobna satira svega postojeeg. Najbolje to se desilo u omladinskoj liniji ruske knjievnosti posle Peljevina

Kamila amsi:SPALJENE SENKE

Uzbudljiva i potresna pria o sudbini jedne Japanke koja je preivela udar atomske bombe u Hiroimi i njenom ivotnom putu koji je odveo od rodnog Japana preko Indije, Pakistana i Avganistana do Amerike

Metju Gudman:OSAMDESET DANA

Istorijski roman o trci dve mlade amerike novinarke koje se takmie koja od njih e prva obii svet za manje od osamdeset dana i potui rekord Fileasa Foga. Avanturistiki roman nastao prema istinitom dogaaju iz 1889. godine

Jan-Filip Zendker: APAT SENKI

Njegov sin je umro, njen sin nestao u Kini. Kroz

intimnu dramu dvoje ljudi Zendker daje impresivnu

fresku o neverovatnom ekonomskom

razvoju savremene Kine i posledicama

takvog uspona

Dr Rozmari Leonard: SEDAM DOBA ENE

Vodi za ene sa praktinim i umirujuim

savetima potrebnim u svakom od ivotnih

razdoblja, od detinjstva do starosti, koji se oslanjaju

na tradicionalnu medicinu, ali i i na dokazane

alternativne vidove leenja

Danijel Hel: DEPRESIJA

Da li depresija nastaje iznenada? Kakva je uloga naslea? Da li je mogue potpuno izleenje? Depresija ima mnogo lica, informacije o njoj esto su protivrene. Poznati psihijatar govori o uzrocima, toku, terapiji i preventivi ove bolesti

Eduardo Mendosa: UDESNO PUTOVANJE POMPONIJA FLATA

Detektivski roman s radnjom smetenom u I vek nove ere u grad Nazaret, s izvesnom Marijom i njenim suprugom Josifom. Istorijska pripovest sa detetom po imenu Isus u glavnoj ulozi

Kristofer Mur: SVETA PLAVA

U julu 1890. Vinsent van Gog je otiao u kukuruzno polje i ubio se. Ili nije? Van Gogovi prijatelji Lisjen Lesar i Anri Tuluz Lotrek sumnjaju u to. Sledi nadrealna jurnjava po bordelima do samog dna umetnikog sveta Pariza s kraja XIX veka

Dulija Gregson:NOI JASMINA

Istorijski roman i ljubavna pria iz Drugog svetskog

rata o britanskoj pevaici koja nastupa pred

saveznikim vojnicima, putuje od Velsa do

Kaira i Istanbula i biva uvuena u svet pijuna

i dvostrukih agenata

Deni Volas: ULICA ARLOT

Roman jednog od najboljih savremenih

britanskih pisaca komedije. Pria o

obinom mladiu u neobinoj potrazi za devojkom. Duhovito

poput Hornbija, neodoljivo kao Parsons

izdavaNP VREME d.o.o.

Trg Republike 5, Beograd

direktorStevan Risti

pomonik direktoraVojislav Miloevi

nansijski direktor Daniela Vesi

glavni urednik Dragoljub arkovi

odgovorni urednikFilip varm

pomonici glavnog urednika Jovana Gligorijevi, Momir Turudi

sekretarijatAna Aleksi

redakcijaMuharem Bazdulj, Dimitrije Boarov,

Slobodan Bubnjevi, Sonja iri, Zora Dreli, Slobodan Georgijev,

Neboja Grujii (kultura), Andrej Ivanji (svet),

Jelena Jorgaevi, Tatjana Jovanovi, Jasmina Lazi, Zoran Majdin,

Radmilo Markovi, Saa Markovi, Ivana Milanovi Hraovec, Milovan Milenkovi (foto),

Milan Miloevi, Teo l Pani, Saa Rakezi, Mirko Rudi,

Tamara Skrozza, Zoran Stanojevi, Tatjana Tagirov, Dragan Todorovi,

Tanja Topi, Biljana Vasi, Milo Vasi, Marija Vidi, Ljubomir ivkov

dokumentacijaDragoslav Gruji (arhiva)

Jelena Mra (foto)

tehnika redakcijaIvan Hraovec (ur.), Tanja Stankovi,

Vladimir Stankovski, Slobodan Tasi; lektori: Katarina Panti,

ivana Rakovi, Ivana Smolovi; korektori: Nikola Dragomirovi,

Marko Tasi, Stanica Miloevi

internet izdanjewww.vreme.com

Marjana Hraovec

prodaja i pretplata Nikola ula , Milan Radovi

raunovodstvoSlavica Spasojevi

marketing Aleksandar Aleksi (direktor)

e-mail: redakcija@vreme.comtelefon redakcije: 011/3234-774

telefaks: 011/3238-662

tampa Rotogra ka, Subotica

ISSN 0353-8028COBISS.SR-ID 16907266

Fotogra ja na naslovnoj strani: Reuters/Yannis Behrakis

BROJ 1277

25. jun 2015.

04 Zoom: Nai i njihovi, zar mora ponovo

06 Ograivanje Srbije: Zid za oajnika

10 Obraanje javnosti:

Prenemaganja na volej pitanja

13 Nuspojave: Genocid kao solidarni porez

14 Seksualno zlostavljanje dece u Srbiji:

rtve nepoverenja i lanog morala

18 Deca na udaru bede:

Sluaj od kog se gri vilica

20 Zumiranje 22: Levica, desnica, centralno

23 Agenda UN posle 2015:

Dobro upravljanje i ljudska prava

31 Vreme dece: U vrtiu raste napredak

35 Lisica i dral: Umetnost mogueg

KULTURA

36 Spomeniko naslee:

Tesla po Tesla, tri Tesle

38 Intervju: Jasmina Mitrovi Mari

39 Foto-komentar: Diskretni heroji

40 Intervju: Hanif Kureji

41 Re o delu: Poslednja re Hanifa Kurejija

43 Beki pozorini festival: Sluaj vejk

45 TV manijak: Nevidljivi

SVET

46 Nemaka u srpskim medijima:

Slika zasnovana na stereotipima

MOZAIK

54 Svetsko prvenstvo za fudbalere do 20

godina: Srbi iz Tree zemlje

56 Finale plej-ofa u koarci: Smena na tronu

59 Navigator: Analogni digitalci

60 Strip: Viva Cavandoli!

62 Vreme uivanja: Brojanica

Danas u Evropi nemamo vie pluralitet politikih ideja, odnosno ono to je multikulturalizam u prolosti nudio sistem alternativa. Svet je postao mnogo faistikijipie: marina lalovi

Na vanrednim konferencijama za medije, pitanja su uglavnom kao tek izala iz Vuievog kabineta, teme fokusirane uglavnom na njega i njegove muke, a njegovo ponaanje najvie nalik osobi koja ima nereiv sukob sa svojim neposrednim okruenjempie: tamara skrozza

P R I N T

SRBIJA

ABCOvo izdanje je oditovano od strane ABC Srbija

Predkolsko obrazovanje ima dve funkcije: podstie rani razvoj dece sa dobrobitima koje se prelivaju na celu naciju i omoguava roditeljima da rade ili nastave obrazovanje dok su deca zbrinuta u vrtiupie: sonja iri

ZOOM

DRAGOLJUB ARKOVI

Nai i njihovi, zar mora ponovo: Ko se istetovira irilicom dobija vauer za letovanje u Srbiji

taktika: i dogodine u politiciOpasno je kad neko uobrazi da je na braniku srpstva i duhov-nosti, a to se dogodilo Ljiljani Smajlovi, glavnoj urednici Po-litike, koja je u svom tekstu u nedelju s naslovom I dogodine na irilici zapoela novi krug podela na nae i njihove to je, inae, stara disciplina u novijoj istoriji najstarijeg lista na Balkanu.

Dugo sam razmiljao da li uopte da piem o tome u Vre-menu, ali mislim da taj plaljivi poziv na rodoljubno utrkiva-nje zasluuje javnu panju. Tim pre to je pribegla jednom vu-iizmu i proglasila je Vreme Mikovievim novinama, to je omiljeni premijerov argument kad god je ljut na nas, kao da je ta kvali kacija dovoljna da bi se osporila bilo koja argumenta-cija. No, o tome vie u nastavku teksta.

Bilo bi mi razumljivo, mada ne i prihvatljivo da je ta takti-ka Smajlovike proizala iz strategije i dogodine u Politici i iskreno se nadam da to nije neki projektni zadatak koji se iz-vrava po nalogu s vinjeg mesta.

Povod je relativno banalan: Politika i Veernje novosti pokrenuli su inicijativu da novine koje se tampaju irilicom budu osloboene pdv-a. Smajlovika u pomenutom tekstu pie: ...Cele prole sedmice tukli su novinski topovi po naoj inicijativi, jarou koja mi se ne ini odglumljenom ve iskre-nom. Prvi je nerve izgubio predvidljivi Svetislav Basara (iri-lini pdv, Danas, 12. juni), zatim se u Blicu oglasio Dragoljub arkovi (irilina profesija, 15. juni), da bi se 18. juna, opet u Danasu, javili Basara i Draa Petrovi (irilini pdv 2 i iri-lini vazduplohov). U petak, 19. juna, opet je bio red na Basaru (Slovo ubija), naravno opet u Danasu...

italac e lako primetiti da su tri autora u dva lista progla-eni maltene artiljerijom, ali to preterivanje ima oiglednu svr-hu; ako se ne pretera, emu onda ovo to sledi u tekstu glav-ne urednice:

Ovi to ih je iznervirala inicijativa Politike i Veernjih no-vosti labavo pripadaju jednom krugu koji se neumorno ruga primitivnim i koristoljubivim patrijotama, dok istovremeno trae da njihovo rodoljublje niko ne preispituje. Neretko trae

i da se zabrani politika upotreba rei izdaja. U ovom sluaju se grade kao da strahuju da kakvi nacionalisti ne pro tiraju na nedunoj irilici. Njihovoj je skupini jo davno prelo u naviku da ljude olako optuuju za ratno ili drugo pro terstvo, traei u tome osnove svoje tobonje moralne nadmoi koja se, ako je ikada i postojala, davno istopila. I dok je Politika kao ratni pro ter pod udnim okolnostima i za ivog Miloevia izgubi-la neboder u centru Beograda, dotle su osnivai njihovih an-tiratnih medija, valjda pametnim ulaganjem novca koji su do-bijali od donatora dok su se borili protiv mrskog diktatorskog reima, stekli kvadratne metre poslovnog prostora na Vraaru.

Iz tog smo kruga dobili i mudrosti tipa da treba priznati realnost, da je zapadna lopta uvek u naem dvoritu, da nam umesto emocije treba cost/bene t analiza, da smo primitivni i zaostali. Oni su valjda ta elita ijoj se podrci nadaju nai li-deri. Njihovi urednici tvrde da nato nije bombardovao nijed-nu normalnu dravu. Nekad se i meusobno tuku, pa oni koje nansira Cane pljuju po onima koje nansira Mikovi, ali za-jedniko im je to da u njihovim medijima nema kritike vlada-ra sveta, najmonijih drava i najmonijih vojnih saveza. Rekla bih da u Politici ima vie kritike drave i vlasti koja je vlasnik polovine lista, nego to u drugosrbijanskoj konkurenciji ima kritike bilo koga od njihovih nansijera, sponzora ili dalekih politikih patrona. Ma njima je i Asan sumnjiv.

i glupo i smeno: irilica, profesija i tabloidiJa, kao pripadnik topnitva, napisao sam u Blicu od 15. juna samo ovo:

Meni su, kako se to kae, upale u oko tri zanimljive formu-lacije iz obrazloenja inicijative.

Prvo, da e zatitom naeg pisma biti zatien ugled pro-fesije; drugo, da ovi listovi nisu poklekli pred talasom tablo-idnog novinarstva i, tree, sledstveno tome, zbog toga su se odrekli dela tiraa.

Teko je odluiti se da li je ovakvo obrazloenje vie glupo ili smeno. Profesionalnost novinara meri se onim to je napi-sano i objavljeno, a ne vrstom pisma. Dva pomenuta lista stide

Nikad nisam bio blii da se sloim s jednom bombastinomocenom Svetislava Basare: Kad kaem Smajlovika mislim na cizelirano orijentalno pokvarenjatvo

25. jun 2015. VREMEREME

se, valjda, nekih svojih bljuvotina i napisa iz nekih tako davnih dana kada su profesiju doveli do najniih grana dokazujui da pamet i potenje ne ide podruku s vrstom pisma.

Mogao bih ta nepoinstva da nabrajam i bez uvida u do-kumentaciju, ali je injenica da su bili bruka za profesiju, sve na irilici.

Otkriva se, meutim, da irilica ima i lekovito svojstvo spreava da se poklekne pred tabloidnim novinarstvom. Ma hajde! ta e biti sutra ako se izglasa to ukidanje poreza pa ta-bloidi odlue da Sorajine sise opisuju drugim slovnim znacima.

I tree, kako predlagai kau, zbog toga su se sledstveno tome odrekli dela tiraa. Nije ba najjasnije da li se to dogaa zbog prisustva irilice ili odsustva sisa.

A kako mi je Smajlovika odgovorila? irilino, naravno. Ni rei o sutini mog teksta nego o neemu to sam svojevre-meno rekao i napisao o Miroslavu Mikoviu a nema ama ba nikakve veze s temom. To ne slui Politici na ast, a dokazu-je moju osnovnu tezu da se profesionalnost, u ovom sluaju glavne urednice, meri onim to je napisano i objavljeno, a ne vrstom pisma.

Smajlovika, naime, pie: Ne udim se, dabome, Basari, u i-jim se tekstovima Politika po-minje ee nego genocid u bri-tanskoj rezoluciji... No, nepri-jatno me iznenadio Dragoljub arkovi, urednik lista Vreme, u kom sam poetkom devede-setih nala sigurnu kuu. Ne-kadanji novinar Politike Ek-spres kae da ne zna je li mu obrazloenje irilinih izda-vaa vie glupo ili smeno.

Zanimljiv izbor rei. Meni se ini da ima smenijih i glu-pljih stvari od tog obrazloenja o irilici. Mislim da je smeni-je kad se arkovi upinje da objasni kako je Miroslav Miko-vi u Vremenu prepoznao javno dobro kom se ne sme dozvo-liti da propadne, to jest kako je tajkun postao kreditni garant Vremena.

Kandidujem i arkoviev tekst pod naslovom Kako je vuk pojeo ovce i obane, iz kog smo saznali da je Mikovi imao poziv iz administracije Bele kue da frutukuje s Obamom, a spreila ga sudija koja mu nije vratila paso, pa kad Barak bude pitao gde je Miko, neko e da mu apne ne da mu Vu-i paso.

ak i da administracija Bele kue alje pozive za kongresni molitveni doruak, kao to ne alje, tekst opet ne bi bio taan. Miroslav Mikovi nije bio pozvan na molitveni doruak, on je samo imao ansu da se dokopa pozivnice za lobistu kog sku-po plaa. Na tu je foru i Milo ukanovi pre nekoliko godina otiao u Vaington: ni njegovo ime nije bilo na spisku meu-narodnih zvanica, ali lobistika rma Boba Dola ustupila mu je Dolovu pozivnicu.

Teko mi je da verujem u toliku lakovernost prekaljenog profesionalca prema vlastitom kreditnom garantu. Moda ni glupo ni smeno nije dobar izraz pre je tuno.

Svetislav Basara u Danasu od 23. juna u reakciji na tekst I dogodine na irilici napisao je: Ni arkovi nije proao mno-go bolje. Moda je proao i gore jer mu je Smajlovika ponovo nabila na nos poslovinog Mikovia, proputajui da cenje-nom publikumu razjasni kakve veze imaju Mikovi, njegovi poslovi (i odnosi) sa Vremenom i arkoviem i oslobaanje i-riline tampe od pdv-a. Sad, pretpostavljam, oekujete viso-kopalamudno naravouenije u stilu Srbija propada zbog us-pona Smajlovike i Smajloviki slinih. Nita od toga. Srbija je najpre propala. Smajlovika je dola tek posle.

neto sasvim lino: kad smo se rastali? U Blicu od 22. juna u tekstu irilino podmetanje odgovo-rio sam Smajloviki na tekst I dogodine na irilici i na kraju teksta napisao: Moda bi bilo bolje da sam ovaj odgovor upu-tio Politici, ali jo onomad, kad su Smajloviku pre pet godina sramno najurili s pozicije glavnog urednika, rekao sam javno

u tekstu u Politici da neu, zbog solidarnosti, da piem za Politiku.

Sutradan, Smajlo-vika mi je vrlo cizeli-

rano odgovorila (nita o temi irilica i pdv) i obja-snila da sam poslednji

tekst u redovnoj kolumni Od petka do petka napi-sao pola godine posle nje-

nog smenjivanja i to zato to sam odbio smanjenje

honorara. Ne oseam se prijatno zbog ove optube o gramzivosti u

njenom tekstu Latinino podmetanje. Prava istina je da sam odbio da piem kad mi je urednik saoptio da kolumna nee biti redovna, nego onako, kad ima neto. Honorar nisam spo-minjao. Grean sam to sam promenu koncepcije povezao ne-posredno sa smenjivanjem Lj.S. Meni se sa ove distance ui-nilo da je promena koncepcije usledila odmah posle njenog smenjivanja.

U tom poslednjem tekstu od 27. marta 2009. u fusnosti ko-mentara napisao sam: Sasvim je u redu da se sa promenom koncepta menjaju i izvoai radova. Dan pre toga Slobodan Antoni je napisao: Zbog promene koncepcije ove rubrike vie nee biti moje kolumne... Antoni i ja odrali smo re do danas i nakon povratka Smajlovike na poziciju glavnog urednika.

Nikad nisam bio blii da se sloim s jednom Basarinom bombastinom ocenom iz ve pomenutog teksta u Danasu: Kad kaem Smajlovika mislim na cizelirano orijentalno po-kvarenjatvo.

Nei-o-i-i-b

e ini da ima smenijih i glu-a o irilici. Mislim da je smeni-

sramno najurili s pozicije glavnog ureu tekstu

vr

tesn

teOsao

nogto

honNe oseam se prijatno zbog ove obb

5

VREMEREME 25. jun 2015.

Za posljednje dvije godi-ne, vukovi su mi zaklali 63 ovce i kozlina, 19 kobi-la i drebadi, sedam krava i 16 teladi, od kojih jedno u tali, priao je prole godine za Slobodnu Dalmaciju Ivo Vidak, stoar iz Grude u Dalmaciji. Nisu mi pomogle ni ograda sa strujom, ni eline mree visoke 2,20 metara, ni tri pastira. Ako se ubrzo neto ne uini, nee-mo smjeti van. Kao da se naao u Vida-kovoj neprilici, sredinom jula ove godine govorio je maarski premijer Viktor Or-ban najavivi izgradnju visoke ograde na granici sa Srbijom. Nije u redu da nam alju izbeglice. One moraju biti zaustav-ljene na teritoriji Srbije, rekao je Orban za maarski radio Kout. Nadlene slu-be su dobile zadatak da pripreme izgrad-nju ograde visoke etiri metra i duge 175 kilometara, kolika je i sama granice izme-u Maarske i Srbije.

Razlog podizanja ove prepreke jeste sve vei broj izbeglica koje preko Turske, Grke i balkanskih zemalja ulaze na teri-toriju Evropske unije, najee preko Ma-arske. Izbeglice iz Sirije, Irana, Avgani-stana, Somalije i drugih za ivot nesigur-nih zemalja Azije i Afrike bee od siro-matva, gladi, bolesti i fanatizma religij-skih grupa poput Islamske drave. Sve vie leeva migranata koji su se utopi-li biva izbaeno na obale Sredozemnog mora, a razvijene drave kojima migranti streme, jo uvek nemaju strategiju kako da reaguju.

Te drave nisu eksplicitno podrale maarski predlog: lanice eu same odlu-uju kako e obezbeivati granice. Brisel nema ovlaenje da zabrani postavljanje zida, ve moe samo da izrazi neslaganje.

Tek nedavno smo se oslobodili zidova u Evropi i ne treba ponovo da ih podie-mo, kae portparolka Evropske komisi-je Nataa Bero. Govorei o iskustvu svo-je zemlje, ambasador sad u Beogradu Majkl Kirbi je rekao: Podizanje ograde ne moe reiti kompleksan problem ile-galnog prelaska granice. sad su probale taj princip, ali to nije zadralo one koji su odluni da preu granicu. Ima i onih koji podravaju Orbanov plan, poput ba-varskog konzervativca Manfreda Vebera: Spoljne granice Evrope moraju biti bo-lje zatiene. Granica je tu da bi se, kao na ulaznim vratima, reklo: ti sme ili ne sme da ue. Radi se o spreavanju ile-galnih ulazaka, smatra Veber.

ograivanje kroz istorijuZidovi se esto diu da od gladnih sa-

uvaju site i one sa dukatima i privile-gijama. Moglo bi se rei da se ljudi dele na one koji zidove podiu i one koji ih preskau, zaobilaze i rue. Ko u toj bor-bi pobeuje govori spisak od 48 pozna-tih i bitnih zidova predmodernog doba. Jedanaest njih je pod zatitom unesco-a kao svetska kulturna batina, a ostali postoje samo u seanjima ili ruevinama. Osnovni nauk istorije zidova jeste da ni-jedan nije sauvao ono to je trebalo da brani. Neke od njih i danas opsedaju oni koje je trebalo da zaustave Veliki kine-ski zid svake godine poseti oko 11 milio-na stranaca, dodue turista.

Iako istorija ne govori u korist odri-vosti ideje da se kamenom, metalom i ciglom ljudi razdvajaju jedni od drugih, takvih zidova i danas ima vie nego to bi se oekivalo. Evropa je u vrhu liste, ima Zid mira u Severnoj Irskoj, Zelenu

Zato Maarska na granici sa Srbijom podie ogradu

dugaku 175 kilometara i visoku etiri metra? Ko

podrava akciju Viktora Orbana, a ko je protiv nje?

Kako su se kroz istoriju siti titili zidovima od gladnih

i zato nikad ni na jednom mestu u tome nisu uspeli

Ograivanje Srbije

ZID ZA OAJNI K6

25. jun 2015. VREMEREME

liniju na Kipru, antiimigrantske zido-ve na granici Grke i Turske i Bugar-ske i Turske; u Aziji funkcioniu izrael-ski zidovi prema Gazi, Zapadnoj obali i Egiptu, demilitarizovana zona izme-u dve Koreje, zid oko Sadr sitija u Bag-dadu, zid izmeu Indije i Pakistana; u Africi su ograde oko panskih gradova Melilje i Seuta i zid u Zapadnoj Sahari; u Severnoj Americi onaj na granici sad i Meksika. Osim toga, razmatra se i iz-gradnja zida na granici Ukrajine i Ru-sije to je ideja ukrajinskog premijera Arsenija Jacenjuka, Kenijski zid koji bi spreio upade teroristikog El ababa iz Somalije, kao i novog Indijskog zida, ovaj put, na granici sa Bangladeom.

Ne raunajui zidove rata koji su podignuti za potrebe aktuelnih suko-ba (vidi okvir), u svetu je najvie bede-ma i ograda koji su podignuti da zau-stave migracije, uglavnom onih koji su kretali ka bogatijem svetu. Dva najdu-a zida na svetu Veliki gorganski u se-voroistonom Iranu (poznat i kao Cr-vena zmija) i Veliki kineski podignuti su da bi zatitili plodna polja Golestana u drevnom Iranu, odnosno ujedinjenu Kinu, od najezde nomada sa severa. O Gorganskom zidu se danas malo zna, a Kineski je jula 2007. proglaen za jedno od Novih sedam svetskih uda i najve-a je turistika atrakcija Kine.

Zidove su, kao zatitu od upada stra-nih plemena koja su traila plodnu ze-mlju za nastanjivanje, podizali i Rimlja-ni. Meu najpoznatijima je Hadrijanov koji je branio rimsku Britaniju od na-pada varvara iz Albe, odnosno kotske. Dug je 117 kilometara i podignut je po-etkom ii veka nove ere. Kroz dana-nju Srbiju se nekada protezao jo jedan rimski zid Dunavski limes. To je bio sistem utvrenja, vojnih logora, bede-ma, osmatranica i puteva izgraenih na Dunavu koji su titili severoisto-ne granice Rimskog carstva. Od Dunav-skog limesa ostala su mnoga arheolo-ka nalazita i turistiki lokaliteti koje titi unesco.

I KE

ZABRANJEN PROLAZ: Granini prelazi izmeu SAD i Meksika, Grke i Turske, Egipta i Pojasa GazeFoto: Reuters,

Reuters, Reuters

7

VREMEREME 25. jun 2015.

novo doba sa starim preprekamaIdeju o zatiti svojih teritorija od no-

vih naseljenika obnovila je administra-cija Dorda Bua Mlaeg 2006. godine. Tada je zapoeta izgradnja Graninog zida izmeu sad i Meksika. Zid od oko 1260 kilometara nalazi se na treini ame-riko-meksike granice i izgraen je da bi se spreili krijumarenje narkotika i mi-gracija ljudi iz Meksika. U San Dijegu, zid deli grad na pola. Iako je izgradnja ogra-de od siromatva, kako kritiari ovakve

migracione politike sad nazivaju zid, ko-tala nekoliko milijardi dolara, krijuma-renje nije u potpunosti zaustavljeno. Ko-riste se razliite metode za verc droge i ljudi, od katapulta za prebacivanje pake-tia, kopanja tunela, do pravljenja rampi preko kojih se i automobilima moe prei preko zida. Pored toga, na zidu svake go-dine pogine oko 500 migranata beei od uvara. Nastavak izgradnje zida obusta-vio je Barak Obama 2010. godine.

etiri metra visoku ogradu na svojoj

istonoj kopnenoj granici podigla je Gr-ka 2012. godine. Duga je 10,5 kilometara i trebalo je da zaustavi ulazak migrana-ta iz Turske. Radovi su trajali tri godine, kotali su tri miliona evra i deo su akcije Posejdon kojom je trebalo da se smanji pritisak migranata na Grku. Jedini efe-kat prepreke opasane bodljikavom icom bilo je preusmeravanje migranata na vo-dene puteve gde se veliki broj njih davi u pokuaju da se domogne grkih obala. Broj novopridolih izbeglica u ovoj zemlji

Zidovi rata i hladnog mira

Poetkom Drugog svetskog rata nacistika Nemaka je iz-gradila Atlantski bedem du zapadne obale Evrope od se-vera Skandinavije do Pirineja. Cilj je bio zatita od napada sa Atlantika, a bedem se sastojao od niza tvrava, bunkera, zidova, ogromnih protivbrodskih topova... Danas su ostaci tog nacistikog odbrambenog sistema popularni turistiki lokaliteti.

Berlinski zid je izgraen 1961. godine, a sruen 1989. Bio je deo Istononemakog pograninog sistema i najopipljiviji deo Gvozdene zavese koja je delila svet tokom Hladnog rata. Dug 45 kilometara, odvajao je Istoni Berlin od Zapadnog, a svoju svrhu je ispunjavao, bar dok nije sruen broj migranata se sa 2,5 miliona od kraja rata do 1952. godine smanjio na samo 5000 u periodu od 1962. do 1989. Pad Berlinskog zida je pro-menio savremenu istoriju sveta.

Kao posledica verskih sukoba iz 17. veka, ali i politikih ne-slaganja irskih nacionalista i unionista, u nekoliko gradova Severne Irske postoji 48 tzv. Linija mira ili Zidova mira. Zido-vi slue da odvoje katolike Irce od unionista protestanata. U nekim delovima zidovi su visoki i po vie od sedam metara. Postoje kapije koje su preko dana otvorene, a nou ne. Prva Linija mira je izgraena 1969. i nije trebalo da postoji due od pola godine, meutim, s vremenom su Linije mira proi-rivane. Kada bi se spojili, svi Zidovi mira bili bi dugi 34 kilo-metra. Tokom 2011. uraena je studija o uklanjanju ovih zi-dova, ali je istraivanje pokazalo da 69 odsto ispitanika i da-lje misli da zidovi treba da ostanu.

Od jula 1953. na snazi je primirje izmeu Severne i June Kore-je. Tim sporazumom iz Panmundoma, uspostavljena je demi-litarizovana zona na 38. paraleli koja razdvaja dve drave. Ta

zona je 250 kilometara duga-ko i 4,5 kilometara iroko pod-ruje krcato minskim i eksplo-zivnim poljima, zidovima, bun-kerima, optikim sigurnosnim zatitama, tunelima...

Slina zona je postojala i u Vi-jetnamu tokom rata, ali je na-kon ujedinjenje 1977. uklonje-na. I dalje postoji na Kipru i na-ziva se Zelena linija ili un tam-pon zona. Linija danas razdva-ja Republiku Kipar od Turske

Republike Severni Kipar koju priznaje samo Turska. Naziv je dobila po zelenom omasteru kojim su granicu po ostrvu ucrtali mirovni pregovarai un-a. Zona je demilitarizovana i kontrolie je un. Tampon zona je u nekim delovima ostrva iroka i do 10 kilometara, a stanovnitvo koje je tu ivelo je raseljeno. Jedino mesto koje nije raseljeno i u kome Turci i Grci i dalje ive zajedno jeste selo Pila. Zelena linija ima eti-ri prolazna punkta koja takoe kontrolie un.

Od 2002. palestinska Zapadna obala odvojena je od Izraela metalnim i betonskim zidom dugim oko 700 kilometara. Iz-gradnju je zapoeo izraelski premijer Arijel aron radi za-tite Izraelaca od bombakih napada iz Palestine. Izgradnja zida, koji jo nije zavren, kotala je vie od 1,6 milijardi do-lara. Palestinci zid nazivaju Zidom aparthejda i tvrde da je nezakonit, to je potvrdio i Meunarodni sud pravde u Hagu 2004. godine. Pored toga, Izrael je nastavio opasavanje svo-jih granica, odnosno ograivanje Zapadne obale. Zid ne pra-ti ranije utvrenu granicu Izraela i Zapadne obale ve na ne-kim mestima prodire u palestinsku teritoriju. Njegove posle-dice jesu smanjen broj teroristikih napada, ali i getoizacija Zapadne obale, kopanje vercerskih tunela koji su stvorili novu grupu palestinskih monika unutar zidina. Osim ovog zida, Izrael ima i 395 kilometara eline ograde na granici sa Egiptom. Prvi zid koji je Izrael izgradio na svojim granicama bio je onaj oko pojasa Gaze koji je izgraen jo 1994. godine.

Ameriki marinci 2007. godine izgradili su visoke zidine oko dela Bagdada koji se zove Sadr siti. Zid je visok 3,5 metara i dug oko pet kilometara. Cilj podizanja ovog utvrenja jeste da se zatiti iitsko stanovnitvo Sadr sitija od sunitskih ko-mija iz okolnih delova Bagdada.

ODBRANA OD RAZLIITOSTI: Radovi na Berlinskom zidu, 1961.Foto: AP Photo

8

25. jun 2015. VREMEREME

i dalje nezaustavljivo raste. Od 2013. godine elinu ogradu na svo-

jim granicama ima i Bugarska. Prethodna vlast, sa premijerom Plamenom Orear-skim na elu, zapoela je izgradnju eti-ri metra visoke ograde na granici sa Tur-skom. I Bugarskoj jer glavno opravdanje bilo spreavanje migracija sa Bliskog isto-ka i iz Severne Afrike. Izgradnju ove ogra-de su kritikovali i eu i un, ali to nije uti-calo na odvijanje radova. Izgradnju prvih delova ograde pratile su i nansijske kon-troverze oko cene radova, a efekat je, to se tie broja novopridolih, bio mizeran. Vei broj onih koji ka Evropi idu preko Grke, Makedonije i Srbije, umesto preko Bugarske i Rumunije, pre se moe obja-sniti surovim postupanjem bugarske po-licije prema izbeglicama, dokumentova-nom u izvetajima mnogih meunarod-nih organizacija

Melilja, panski grad-enklava nalazi se na severu Afrike, u Maroku. Sa jed-ne strane izlazi na Alboransko more, a sa druge ga od Maroka odvaja trodupla ograda. Isto je i sa Seutom, gradom-en-klavom koji se nalazi naspram Gibralta-ra. Svake godine po nekoliko desetina hi-ljada migranata iz Afrike pokua da pre-skoi ograde oko ova dva grada i tako se domogne teritorije panije i eu. Zidovi su visoki i po est metara, uvaju ih vojnici i helikopteri, mnogi ljudi ostanu povre-eni na ogradi, a oko hiljadu njih svake godine ipak uspe da je preskoi.

Ne tako daleko od zidova oko Seute i Melilje nalazi se jo jedan. Oko 2700 ki-lometara peanog bedema razdvaja Za-padnu Saharu, odnosno njen zapadni deo koji kontrolie Maroko, od one gde

kao izbeglice ive pripadnici Sahvari na-roda. Na bedemu se nalaze vojni bunke-ri, ograde, a oko njega je najdue minsko polje na svetu.

virtuelni zidoviUmetnost je dala moda najbolji pri-

mer za razumevanje filozofije ograi-vanja. Dvostruki album engleske gru-pe Pink Flojd Zid (The Wall) objavljen je 1979. godine, a pratio ga je istoimeni lm Alana Parkera iz 1982. Kroz svih 26 pesa-ma govori se o Pinku, mladiu koji se ne snalazi u drutvu u kome odrasta i ivi, ograenom i ispresecanom nevidljivim preprekama. Da bi se zatitio, Pink oko sebe gradi metaforiki zid, povlai se u sebe, poinje da ludi... Kraj Pink Flojdo-vog Zida je suenje koje sam protiv sebe sprovodi Pink, a savest mu presuuje da zid srui (Otkrio si ega se najvie boji,/ I, drue, zato ba/ Osuen si da izloen stoji/ Pred svima koje zna/ Porui zid; prevod: M.B.).

Drugi legendarni virtuelni zid je onaj iz Igre prestola (Game of Thrones), najpo-pularnije hbo televizijske serije svih vre-mena. To je najdua graevina Znanog sveta, mesta deavanja ove serije nastale prema knjigama amerikog pisca Dor-da R. R. Martina. Nalazi se na severnoj granici Sedam kraljevstava (drutveno

sreenog dela Znanog sveta) i titi ih od napada onih koji ive izvan njega. Njih nazivaju Divljaci ili Slobodni narodi. To su plemena koja ive u politiki relativ-no neureenom drutvu i veruju u Sta-re bogove. Osim njih, van Zida ive i Beli hodai, mitoloka bia koja ubijaju ive i zbog kojih je Zid i podignut pre 8000 godina. U poslednjoj emitovanoj (petoj) sezoni Igre prestola, zima samo to nije, a Beli hodai se pribliavaju jugu. Meu uticajnim porodicima na sigurnoj strani zida retki su oni koji razmiljaju o sudbi-ni Slobodnih naroda zaokupljeni su me-usobnim borbama za presto.

Mogue je i razumeti da vlasti drava u davnoj prolosti, poput onih koje su gra-dile zidove kao to su Kineski i Hadrija-nov, nisu mogle da prihvate da su istorij-ski pokreti koji rue njihova carstva neza-ustavljivi, ali teko je shvatiti savremeni-ke. Moda nisu gledali i sluali Zid, niti ih dotie nebriga bogatih i sigurnih za Div-ljake u Igri prestola. Ipak, skoranji prime-ri, poput amerikog, bugarskog i grkog zida, trebalo bi da ih neemu naue. Taj nauk kae da reku ljudi koje najdublji oaj tera da krenu ka nekom drugom, moda sigurnijem, moda bogatijem svetu, nika-kve ograde ni zidovi nee zaustaviti.

MIRKO RUDI

NADOMAK CILJA: Odmor pre nastavka putaFoto: Reuters

9

VREMEREME 25. jun 2015.

Obraanje javnosti

Prenemaganja na volej pitanjaNa vanrednim konferencijama za medije teme fokusirane uglavnom na Vuia i njegove muke, a njegovo ponaanje najvie nalik osobi koja ima nereiv sukob sa svojim neposrednim okruenjem. Ono to ostaje upameno posle ovih hepeninga nisu saoptene informacije, ve premijerovi kon ikti s prisutnima i njegove verbalne odmazde odsutnih

Iako voditelji jutarnjeg programa vie nego esto najavljuju kako e se tog dana u toliko-i-toliko asova graani-ma obratiti premijer Aleksandar Vui, teko se post festum prisetiti makar jed-nog dogaaja koji je bio toliko vaan da bi zahtevao tako pompezno obraanje. Sve to je tokom poslednjih godinu dana iz-govorio na tim vanrednim, navodno va-nim i urgentnim obraanjima, premijer je zapravo mogao da saopti na mnogo drugih, svakako manje teatralnih naina.

Njegovi prethodnici, koji su u mnogim stvarima bili isto toliko dramatini, sklo-ni glumi i velianju svog lika, za svog su vakta recimo organizovali svega ne-koliko konferencija za novinare, obino izuzetno vanim povodima. A i te je, za razliku od Vuievih, prenosio rts i even-tualno jo jedna ili dve tv stanice.

Ipak, premijer ne odustaje. Prethodne sedmice graani i graanke Srbije opet su imali priliku da uju kako e se ba on rtvovati u njihovo ime, kako e ba on pognuti glavu pred srebrenikim r-tvama (opet ne zbog rtava, nego zbog Srbije) i sl. Zato, dakle, Vui mora da se uslika ba u Vladi, ba pred novinari-ma svih redakcija, ba u direktnom pre-nosu? Kome se u tim prilikama obraa? I, konano, ko su ti ljudi koji veruju u ono to tada vide i uju?

samo kada ima smisla

Ova pitanja mogu da se posmatraju na razliite naine, gde je onaj marketinki jasniji i jednostavniji, a onaj politiko-psi-holoki i dalje teko razumljiv svakom ko je imao priliku da vidi makar jedan Vui-ev vanredni nastup. to se marketinga tie, pre svega se postavlja pitanje o razlo-zima za toliki broj konferencija za medije

tim pre to je svetli Vuiev primer po-elo da prati jo nekoliko njegovih mini-stara, te se i oni vanredno obraaju ee nego bilo koji od njihovih prethodnika.

Mi uvek savetujemo klijentima da organizuju konferencije samo kada ima smisla, odnosno kada imaju da saopte neto od interesa za optu javnost. Inae kaemo da to niko nee da proprati, od-nosno da na takav nain nee moi da ostvare svoje komunikacione i poslov-ne ciljeve. Isti princip vai i za politi-ke stranke, objanjava za Vreme Alek-sandra Hristov, direktorka Hristov Con-sultinga, a i meunarodno serti kovana konsultantkinja u oblasti stratekih ko-munikacija. Pored konferencija posto-je i drugi alati komunikacije, kao to su susreti sa medijima, saoptenja za medi-je i slino. Pritom, svako prema unapred pripremljenoj komunikacionoj strategiji, ako je ima, odluuje ta i kada organizuje, odnosno na koji nain e to to saopti biti zapaeno, ili uvaeno kod ciljne gru-pe kojoj se obraa. Vidim da to mnogima ne polazi od ruke.

Naravno, ako itavu tu stvar pogleda-mo iz drugog ugla, ini se da marketing ili pr u klasinom smislu tu i nije tema onih koji organizuju ili premijeru savetuju or-ganizovanje vanrednih konferencija za novinare. Te konferencije za medije ne odgovaraju na pitanja o stvarnosti, one impostiraju neto to nije stvarnost. To su predstave. Sam njihov tok da se ne odgovara na pitanja, ve se govori ono to hoe, kao i njihova dramatika i ne-prekidna lina pria pokazuje stav Dr-ava to sam ja, kae za Vreme Borka Pavievi, pozorina rediteljka i direktor-ka Centra za kulturnu dekontaminaci-ju. Po njenim reima, ove konferencije za

medije zapravo su jedina institucija dra-ve. Nemate sudstvo, nemate parlament, imate zatitnika graana u kon iktu, ali zato imate konferencije i preko njih sa-optavate to to imate. Paradoks je da su danas injenice ivota, iz bilo koje sfere, potpuno razoruane, i da nijedna inje-nica iz realnosti ne moe glasaa da opo-mene na ono to se radi s njegovim ivo-tom. To se sve instalira preko tih obra-anja. Toliko medijsko prisustvo stvo-rilo je psihozu kod ljudi, kao kad u kui imate nekoga ko je stalno pijan. Uprav-ljanje konferencijama za medije stvorilo tremolo u odnosu na ono to e se javno rei. Jer, to nisu izvetaji, to nisu odgovo-ri na pitanja, razjanjenja. To je vladanje

DRAVA TO SAM JA: Aleksandar Vui

1010

25. jun 2015. VREMEREME

uz pomo vlastitog teksta i onoga ta ti u odreenom trenutku hoe. Zato vlast nema konferencije za novinare. Vlast je-ste konferencija za novinare.

Na ovakve teze mnogi e odgovoriti i-njenicom da su konferencije za novinare odlino sredstvo komunikacije u kriznim situacijama, a da je Srbija zemlja koja je vazda u nekom vanrednom stanju. Ipak, ta argumentacija pada u vodu im se pri-setimo svih onih bombi, ubistava, hape-nja, skandala, demonstracija, prebijanja, svih onih gladi i beznanaa, svih onih go-

dina ponienja i propasti u kojima nad-lenima nije na pamet padalo da se obra-aju plebsu i neto mu objanjavaju. Ni to, naravno, nije normalno i poeljno, ali Aleksandar Vui kao da je otiao u pot-puno drugu krajnost, u kojoj stvara kri-zu ak i tamo gde je nema. esto se sti-e utisak da oni na taj nain pokuavaju da, iako nemaju ta znaajno da saopte, zapravo podiu tenziju. To ipak ne znai da e time postii rezultate. tavie, ta-kav stav moe biti kontraproduktivan, kae Aleksandra Hristov, naglaavajui da je organizacija hitne konferencije za-ista neophodna kada su u pitanju prave krize, kao to su nesreni sluajevi, pad helikoptera, otmice itd. Tada se svima

na jedinstven nain upuuju jednozna-ne poruke o onome ta se zapravo desilo. Tako se izbegavaju spekulacije i nagaa-nja. Osnovno pravilo je reci sve i reci od-mah, a ja bih dodala i svima, tako da se to najbolje upravo postie organizacijom konferencije za novinare.

uvek drugaiji od drugih

Jedan od elemenata vanih za odgo-vor na pitanje da li su ova pompezno na-javljivana pojavljivanja Aleksandra Vui-a (lo) politiki marketing ili neto dru-

go, svakako je scenario ovih skupova. Jer, ak i ako prihvatimo tezu da su toli-ke konferencije neophodne (a nisu), one svakako ne lie na dogaaje koji se isto nazivaju, a koje organizuju bilo kompani-je, bilo razliite organizacije, bilo Vuie-ve inostrane kolege. Na tim dogaajima, oni koji se obraaju medijima obino se smekaju i kada im nije do osmeha, trude se da budu ak i kulturniji nego inae, ali pre i iznad svega odgovaraju na postav-ljena pitanja ili makar priaju o onome zbog ega su konferenciju organizovali.

Na konferencijama o kojima je ovde re pitanja su uglavnom kao tek izala iz Vu-ievog kabineta, teme fokusirane uglav-nom na njega i njegove muke, a njegovo

ponaanje najvie nalik osobi koja haj-de da upotrebimo upeglanu formula-ciju ima nereiv sukob sa svojim nepo-srednim okruenjem.

Dosadanja praksa pokazuje da ono to ostaje upameno posle ovih hepenin-ga nisu saoptene informacije, ve pre-mijerovi kon ikti s prisutnima i njegove verbalne odmazde odsutnih. U tom smi-slu, istie se odgovor na pitanje o medij-skim slobodama (kada je koleginicu Ta-maru Spai obavestio da ona nee biti srena tagod joj odgovorio), kao i uve-

ni performans u kojem je Vreme ozna-io kao Mikoviev medij. Nakon to je Vreme objavilo sporne elemente ugo-vora koji je potpisala njegova vlada, to je sasvim legitimna tema i za izvetava-nje, ali i za reakciju premijera, Vui je to-kom svog vanrednog pojavljivanja uz uobiajene bolne uzdisaje tokom itave konferencije govorio o jednom mediju, Mikovievom mediju itd. Tek na kraju, uz takorei poroajne muke i posle vo-lej pitanja iz jedne od podobnih redakci-ja, nekako je bolno promumlao da je, eto, re ba o Vremenu.

U briljantnoj analizi konferencije koju je Vui odrao u aprilu, nakon objavljiva-nja izvetaja o padu vojnog helikoptera,

Foto: Aleksandar Andjic

1111

VREMEREME 25. jun 2015.

kolega Zoran B. Nikoli na sajtu Cenzo-lovka njegov nastup opisuje ovako: Vu-i se u odgovorima vrsto drao ve na-brojanih teza, veto je koristio i najma-nju nepreciznost u pitanjima novinara da skrene sa teme. Naglaenom agresiv-nou je jednim novinarima razbio kon-centraciju, a druge zaplaio tako da su izbegli da pitaju neto to bi premijera moglo jako da razljuti. Kada je ipak na kraju sateran u oak, prvo se napravio nevet, a onda je sve kojima takve stva-ri padaju na pamet nazvao nenormalni-ma i zlima. Uopte, njegovim nastupom su dominirali pokuaji moralne diskva-li kacije i moralne ucene kritiara i po-tencijalnih kritiara. Ta konferencija je i inae dobar primer onoga to Vui obi-no radi, poto se ba tom prilikom u vie nego ogoljenoj formi videla sva rasko premijerovih verbalnih mahinacija, spi-nova i zamena teza. Bio je to jedan mu-an dogaaj tokom kojeg su novinari op-tueni za sve, izuzev za sam pad helikop-tera. Mada, imajui u vidu atmosferu, ni to nikog ne bi iznenadilo.

trpljenje radnje

Osim scenarija, bitan momenat Vui-evih medijskih predstava svakako je i emocija svojevrsni patos koji se te-ko moe opisati, a postao je sastavni deo politikog ivota u Srbiji. Jedna od njego-vih pojavnih formi jeste patetika izgo-varanje poetskih verbalnih konstrukcija,

uz pripadajui facijalni izraz. Podseanja radi, to su oni trenuci u kojima Aleksan-dar Vui gleda u daljinu i skoro suznih oiju pripoveda o vojnicima koji su izgi-nuli istei bombe, kako bi deca mogla da beru borovnice; ili kada ponosito die glavu i kae kako je ovo otvorena zemlja, zemlja radnika i seljaka, onih koji mar-ljivo i poteno rade, a ne tajkunsko-po-litika prija.

Poto je Vui sve, samo ne glup i neo-brazovan ovek, nije jasno zato je u svoje nastupe ukljuio neto to bi dobar rei-ser izbacio i iz gimnazijskog prazninog recitala. Iz marketinke pozicije, re bi moda mogla da bude o vrlo konkret-nom cilju. Kada je u pitanju upravljanje promenama, to ova vlada, bar se tako izjanjava, eli da postigne, neophodno je da lideri trgnu ljude iz uljuljkanosti i fo-kusiraju se na reavanje problema. Diza-nje tenzije neophodnosti promena kroz emotivni nastup, jeste jedan od mehani-zama za njihovo pokretanje. Emocije su potrebne, ali kao i sve u ivotu, izbalan-sirano i sa merom. Premijer Vui jeste dosta na tome radio. Meutim, da bi se promena zaista ostvarila, nije dovoljno biti dramatian i emocionalan, objanja-va Aleksandra Hristov.

Na pitanje ta bi savetovala Vuiu da je kojim sluajem njen klijent, ona kae da bi mu sigurno savetovala redovne konfe-rencije za novinare Vlade Srbije, poto vla-de u veini zemalja u svetu imaju redovne

konferencije gde saoptavaju svoje prio-ritete i ono to je bitno sa stanovita jav-nosti. Druga je pria ko bi bio glasnogo-vornik za koju temu. Sigurno mu ne bih savetovala da se on sam izjanjava o sve-mu. Takoe bih mu savetovala da, kada od novinara dobije pitanje, na njega od-govara odmah, bre i konkretnije, bez ve-like uvodne prie i udaljavanja od teme.

Pitanje na koje bi mogli da odgovore samo Vui i njegovi savetnici jeste kome se oni zapravo obraaju i ta oni zapravo ele vanrednim konferencijama za novi-nare. To, naime, nije ba najjasnije iz nje-govih nastupa: niti ovek tada odgova-ra na pitanja, niti saoptava bilo ta od dugoronijeg znaaja. Govorei o mimici koja prati Vuievo, ali i patetisanje nje-govih saboraca, Borka Pavievi naglaa-va emociju kao bitan element itave ove prie: To je trpei stav. Oni kao da snaa-ju, da trpe radnju. To je kod njih uplitanje emocije u neto to je samo posao, zahtev da budu voljeni. Nije dovoljno to si po-sluan i zastraen. Ne. Mora jo i da me voli, moram da ti budem drag. Ti jedno-stavno hoe da ima ono to imaju dru-gi, ne samo u smislu cipela Borka Stefa-novia, ve i u smislu asti, ugleda, ljuba-vi i svega. To je istorijski i socijalni animi-zam, pie sve kod Balzaka. Kad je moje to je sada moje. A to se osea i u nepre-kidnom osvrtanju na prethodnu vlast.

Ako je to sve tako, logino je zapitati se ko je ovek koji moe da proguta to-liku dozu izmetenih emocija, toliko pa-tetike, toliko praznih rei i toliko svega onoga to se nudi na vanrednim premije-rovim pojavljivanjima. Sagovornica Vre-mena ponavlja da je to sve jedan teatar i da je stvarnost u odnosu na taj teatar postala alternativna: Ljudi onda prene-bregavaju sopstveni realizam i sopstve-ni ivot i preneseni su u taj virtuelni. Sve to im prua neku nadu. Ljudi kupuju tu priu zato to druge prie nema, ili zato to im ona deluje uteno, ili njihov ivot ini nevanim u odnosu na obeanu bu-dunost. ivot uopte ima malu vrednost ovde, kod nas stalno izostaje stvarnost. Mi imamo samo prolost i obeanu bu-dunost. A stvarnost stalno izmie, stalno postoji razlika izmeu dogovorenog jav-nog mnjenja i onoga to javnost zapravo jeste. Mi imamo paralelne ivote.

TAMARA SKROZZA

1212

25. jun 2015. VREMEREME

NUSPOJAVE

TEOFIL PANI

VREMEREME 25. jun 2015.

1313

Genocid kao solidarni porezDok ovih dana teku novi nedostojni melodramatski zapleti oko dvadesete godinjice sistematskog ubijanja vie hiljada ljudi u okolini Srebrenice, te toga kako e se prema svemu tome postaviti drava Srbija i njene institucije, moda nije loe zaviriti u jedan aspekt stvari o kojem se, koliko vidim, ne govori i koji se ne promilja, bar ne javno. Ne tako davno, nije se moglo dihat od parapatriotskog licitiranja brojem srebrenikih rtava: kako revizionistima-entuzijastima ni-kako nije odgovaralo da ih bude oko osam hiljada, taj se broj stalno raznim vrstama faktualnog inenjeringa smanjivao, na kraju ih je dolo do nekoliko stotina, valjda s tendenci-jom otklizavanja prema nuli. Meutim, ta? Em to tu priu niko ozbiljan nije kupio jer je bila uplja na razne naine, em to se jasno pokazalo da licitiranje s brojem rtava nita bit-no ne menja u prirodi tog zloina. A zato ne menja? Dau vam lako razumljiv primer. Svojevremeno je vailo da je u Jasenovcu stradalo oko sedam-osam stotina hiljada rtava,

najvie Srba. Po svoj prilici, taj je broj bio viestruko uve-an, i sada je manje-vie prihvaeno da ih nije bilo vie od stotinak hiljada. I, da li je to ita izmenilo u percepciji istori-je? Naravno da nije. Jasenovac i slini logori i dalje su mesta genocida, a ndh je genocidna tvorevina, s razlogom skona-la u nitavilu. Sutina je u genocidnoj nameri i praksi, a ne u tano utvrenom nivou produktivnosti, morbidno reeno.

Da se razumemo, ovo nije tekst o Srebrenici: em jerbo sam o tome rekao vaktile to sam mislio da treba rei, em to je o aktuelnom aspektu (zlo)upotrebe srebrenikog zlo-ina sva prava pitanja pametno i poteno u prethodnom broju Vremena postavio Filip varm. Ovo je, dakle, tekst o neemu drugome, mada sa Srebrenicom neizbeno kob-no i tesno povezanom: o rei genocid, i naem paninom strahu od nje.

Promena teita je, dakle, u tome: vie se uglavnom ne ratuje oko broja rtava, nego oko de nicije zloina: neka ih bude koliko god treba, samo da to ne bude genocid! ini se da bi na politiki, intelektualni i medijski patriotsko-dra-votvorni mejnstrim danas s oduevljenjem prihvatio ova-kvu trgovinu: mnogo je, bre, osam hiljada sa genocidom, evo, dajte neka ih bude i duplo vie, dakle, esnaest hiljada ali bez genocida! Zvui vam neukusno, morbidno, nihilistiki? Naravno, kako bi drugaije moglo biti kad je u pitanju po-igravanje brojem rtava i prirodom zloina? Megjutoa, ja samo izvlaim logine konsekvence iz onoga to se radi.

ta je, dakle, u korenu ovolikog straha od rei genocid? Naravno, daleko od toga da bilo ko voli da ga s njom povezu-ju. Ali, kao da u naem sluaju oseam prizvuk nekog indi-

kativnog vika koji me na neto jako, jako podsea... Na ta tano? Hajde da se vratimo tridesetak godina unazad. U vre-me zakuvavanja nacionalistikih strasti kao uvoda u raspad Jugoslavije, krenula je i pria u osnovi kafanska, ali inici-rana i podrana i od nekih vajnih istoriara i drugog nacio-nalistikog krema o nekakvoj genocidnosti hrvatskog na-roda, zbog Jasenovca i ndh uopte. I daba je svako iole ra-zuman govorio da je sama ideja o uroenoj faistoidnosti i genocidnosti bilo kojeg naroda sama po sebi upravo faisto-idna, neto je od toga ipak ostalo, neto kao da se uvuklo u na centar za fobije... Kao da se u svesti statistikog srpskog everymana otvorio pomalo izofren odnos prema toj rei, koja da je sa nama i tesno povezana i sasvim nam je strana istovremeno: kao da mi jesmo nekakvi sudbinski primao-ci genocida, dakle njegove rtve, ali samim tim nikako i ni-kada ne moemo biti davaoci genocida, to jest poinitelji... I sada, najednom, neko presuuje da je neto to smo mi po-

inili genocid?! Pa ne moe, bre, to se protivi samoj naoj jednom zauvek zadatoj autode niciji, te je otuda naprosto s onu stranu mogueg... Okej, jesmo ih pobili, moda i vie nego to kau, ali daj da se to nazove bilo kako drugaije!

Sutina te fobije je u duboko, gotovo nesvesno usvoje-nom verovanju u mit o kolektivnoj krivici, s tim da je ona, krivica, trebala da bude namenjena drugima, ne nama. U stvarnosti, meutim, ni Nemci posle Holokausta ni Hrvati posle Jasenovca ni Srbi posle Srebrenice nisu genoci-dan narod jer takvi narodi naprosto ne postoje. U redu, u Srebrenici je, po relevantnoj presudi, poinjen genocid, ali sorry, ekipa, ja nisam poinio nikakav genocid, mada sam Srbin. Niste ga, sva je prilika, poinili ni vi koji ovo itate. Kada izaem na ulicu, u autobus, u prodavnicu, u bioskop, susreem se s velikim brojem ljudi od kojih ogrooooomna veina nije poinila nikakav genocid. Mi kao graani, daka-ko, snosimo politiku i moralnu odgovornost za loe stva-ri, ali to je neto drugo, o tome je odavno sve napisao Karl Jaspers u Pitanju krivice.

Ne bojte se, dakle, rei genocid, jer ona vas ne optuuje ni za ta osim za ono od ega vas ionako niko i nita ne moe osloboditi. Od nje treba da strahuju samo oni koji su geno-cid inili, ili ga politiki pokrivali. Neki od njih su, da, u vrhu ove drave. To to su (opet) tamo, to ve jeste naa odgovor-nost, ali to je sad drugi par rukava. Za ostalo e morati sami da se pobrinu. Nismo mi bili na istoj strani kada su ubijali ili pravdali ubistvo, nismo ni sada kada treba da se plati, pa bi banda rado da nam svima uvali svoj genocid kao nekakav solidarni porez.

Kako na politiki, intelektualni i medijski dravotvorni mejnstrim pokuava da nam svima uvali svoje nepoinstvo kao zajedniku krivicu

Seksualno zlostavljanje dece u Srbiji

Koliko dece u Srbiji tokom ivota preivi seksualno nasilje i koliko je dece u Srbiji bilo izloeno sek-sualnom zlostavljanju u poslednjih godi-nu dana, pokazalo je istraivanje Incest trauma centra iz Beograda u okviru prve Nacionalne studije o drutvenom proble-mu seksualnog zlostavljanja dece u Re-publici Srbiji, a u saradnji sa Ministar-stvom prosvete i Centrom za promociju zdravlja ena iz Beograda.

Prvi put u Srbiji je uraena Nacional-na studija o drutvenom problemu sek-sualnog zlostavljanja dece i niko ne moe da kae da li ga sada ima manje ili vie, kae za Vreme Duica Popadi, direktor-ka Incest Trauma Centra Beograd. Jedini zvanini reprezentativni podaci na osno-vu prijavljenih sluajeva Incest trauma

centru Beograd, od poetka naeg rada 1994. godine, predstavljaju sasvim drugu vrstu podataka koju smo do sada objav-ljivali na godinjoj osnovi i oni su uvrte-ni u vie nacionalnih dokumenata. esto smo tokom protekle dve decenije govorili u javnosti da se siva brojka u Srbiji nee znaajno razlikovati od npr. podatka Sa-veta Evrope da je jedno od petoro dece u Evropi preivelo odreeni vid seksualnog nasilja do navrene 18. godine.

deca-rtve ne lau

Niko se seksualnim nasiljem nad de-com kod nas nije bavio jer nam se ini-lo da to nije mogue i nismo verovali u to, poricali smo da tako neto posto-ji. Ono, opet naalost, postoji svuda u svetu i to kod nas nije izraenije nego u

Evropi, kae za Vreme Biljana Lajovi, koordinatorka grupe/jedinice za zati-tu od nasilja i diskriminacije Ministar-stva prosvete. Prema njenim reima, ima najmanje 16 oblika seksualnog zlostav-ljanja dece: od prikazivanja pornograf-skog sadraja, dodirivanja, skidanja do onog najeksplicitnijeg, i naglaava da je to krivino delo. Oko deset odsto dece proseno troje u kolskom odeljenju je izloeno nekoj vrsti seksualnog nasi-lja, a jedan deo dece kae da zna neko-ga kome se to dogodilo, to je indirek-tno priznanje, fenomen poznat u istra-ivanjima. Deca treba da znaju da nisu kriva, da ne misle da su kriva i da ne tre-ba da oseaju stid i sramotu ako su bila rtve seksualnog zlostavljanja. Na cilj je da dete osnaimo da kae Ne! i da se

Na uzrastu od 10 do 18 godina, u svakom kolskom odeljenju u Srbiji postoji

etvoro dece koja su preivela odreeni vid seksualnog nasilja i jo etvoro koja

poznaju nekoga kome se to dogodilo. U ovom trenutku, dvoje dece iz svakog

kolskog odeljenja izloeno je seksualnom nasilju. U osnovnoj koli, deca obelodanjuju

najpre porodici, koja im po pravilu ne poveruje. Mladi u srednjim kolama

najee kau drugarici ili drugu, koji su skloniji da im poveruju. Od dve treine

dece koja ispriaju ta im se dogodilo, vie od polovine osoba kojima su se poverili ne preduzima nita. Samo sedam odsto njih prijavi sluaj nadlenim slubama

rtve nepoverenja i

lanog morala

1414

25. jun 2015. VREMEREME

skloni iz te situacije tako to emo, izme-u ostalog, ojaati poluge sistema (Cen-tar za socijalni rad, Tuilatvo, policiju, lekare) da e kasno i dosledno reaguju. Deca ne lau kad je o tome re, uvek im treba verovati, kae Lajovi.

Neverica i odbijanje roditelja dodatno oteava spreavanje seksualnog zlostav-ljanja dece.

Decu moramo da nauimo da se obra-te nekoj odrasloj osobi od poverenja koja e znati ta dalje treba da radi. To mogu da budu roditelji, neka bliska starija oso-ba ili neko iz kole, nastavlja Lajovi. Svaka kola u Srbiji po zakonu je oba-vezna da ima tim za zatitu od zikog, socijalnog, emocionalnog, elektronskog i rodno zasnovanog nasilja.

ko su poinioci seksualnog nasilja

Nalazi iz studije itc-a ukazuju da je, od svih pitanja, deci najtee bilo da sa-opte ko je poinilac seksualnog nasilja 62,1 odsto dece koja su preivela nasilje odluilo je da ne identi kuje poinioca. Ovo nije neobino s obzirom da iskustva itc-a pokazuju snano prisutna oseanja stida, straha, krivice i niskog samopoto-vanja. tavie, deca su ovde lake saop-tavala koje nasilne seksualne radnje su preivela. U polovini sluajeva, nasilje se ponavljalo.

Najee mesto gde se nasilje dogaa je

kua, u 32 odsto sluajeva, a svakako stva-raju zabrinutost i drutvene mree sa 22 odsto na kojima je dete primilo i bilo izlo-eno eksplicitnom seksualnom sadraju. Podaci pokazuju da je akutno seksualno nasilje ee kod dece u osnovnim ko-lama. Takoe, skree panju podatak da je u srednjim kolama u 7,4 odsto slua-jeva kola oznaena kao mesto dogaaja, ime mladi upozoravaju na silovanja na ljubavnom sastanku i druge vidove sek-sualnog nasilja.

Izuzetno vaan podatak iz Nacional-ne studije predstavlja injenica da je 48 odsto dece i mladih prvi put u ivotu

Merilin Hoz, organizacija za spreavanje seksualnog zlostavljanja Enough Abuse iz Velike Britanije

Predatori na koje ne sumnjamortve su uglavnom agresivna deca sa loim uspehom u koli, koja konstantno sanjare u budnom stanju. Moramo da se zapitamo ta je s tom decom

Da li moemo da spreimo seksualno zlostavlja-nje dece? Da li imamo svest o tome da se to deava na globalnom nivou bez obzira na klasne i kultur-ne razlike? Verujemo li da se to deava nekom dru-gom, van mog/tvog porodinog kruga i okruenja naih prijatelja? Da li stvarno ujemo prie rtava seksualnog zlostavljanja i da li smo spremni da se suoimo sa spreavanjem seksualnog nasilja nad decom? Jedino oruje koje moemo da upotrebi-mo protiv seksualnog zlostavljanja (akronim able engl. Acknowledge, Believe, Listen, Educate) jeste edukacija o tome ta je sek-sualno zlostavljanje i kako da ga spreimo i zaustavimo.

Nijedno dete nije roeno da bi bilo rtva seksualnog zlostavljanja. Oiljci iz de-tinjstva kod neke dece ostavljaju trajne posledice i iskrivljene modele ponaanja. Jedini nain identi kovanja uesnika u seksualnom zlostavljanju dece poini-oca i rtve jeste njihovo ponaanje, neverbalna komunikacija.

Poinioci seksualnog zlostavljanja su veti i verzirani manipulanti, uglavnom osobe na koje nikad ne biste posumnjali. Oni su predatori. rtve su uglavnom agresivna deca sa loim uspehom u koli, koja konstantno sanjare u budnom stanju. Moramo da se zapitamo ta je s tom decom.

Jedno od petoro dece u Velikoj Britaniji prijavilo je neki oblik zlostavljanja, dok se 80 odsto od ukupno 12 miliona dece nikad nije usudilo na taj in. Britansko Nacionalno udruenje za zatitu od surovosti nad decom (nspcc) objavilo je po-datak da je 60 odsto dece rtva seksualnog zlostavljanja u okviru porodice (in-ter familiar), dok je 30 odsto dece zlostavljano od bliskih porodinih prijatelja ili saradnika.

Ove podatke je veoma teko predstaviti javnosti. U uzrastu od dve do osam go-dina, na primer, dete ne ume adekvatno da izrazi svoje miljenje i emocije, i zbu-njeno je ukoliko mu neko odrastao ukae specijalnu panju, pogotovo ukoli-ko dobije odgovor da je to njegova krivica i da ne pravi probleme. Deci koja su bila rtve potrebna je svaka vrsta mentalne medicinske pomoi. Nije redak slu-aj da se deca koja su progovorila o seksualnom zlostavljanju kasnije kaju zbog toga i poele da nisu izgovorila ni re.

Foto: M. Milenkovi

1515

VREMEREME 25. jun 2015.

Intervju: Vesna Brzev-uri, psiholog-psihoanalitiar

Kua kao stratiteDeca i mladi su dostupni poiniocima tamo gde se poinilac osea najbezbednije

VREME: Na ta ukazuju podaci iz studije i da li su oni alarmantni? Da li je seksualno zlostavljanje dece u po-rastu ili se samo o tome vie pie u medijima?

VESNA BRZEV-URI: Studija pokazuje gotovo realnu sli-ku o zlostavljanju u Srbiji. Kaem gotovo realnu zbog toga to uvek postoji onaj deo populacije mladih koji ak ni u anonimnim anketama ne eli da d podatak o zlostavljanju. S druge strane, postoje zlostavljanja koja su se deavala u vreme kada je osoba koja je intervjuisana bila suvie mala, nije imala razvijen govor i o tome nema pamenje koje je mogue verbalno izraziti. Postoje neki drugi znaci na osno-vu kojih to moe da se prepozna. Svaki podatak o zlostav-ljanju je alarmantan, posebno kada je u pitanju tako oset-ljiva grupa kao to su deca i mladi. Tano je da je zlostavlja-nja bilo i ranije, ali je tano i da je preutkivano, uglavnom iz razloga koji su socijalne prirode. Danas se o tome govori otvorenije, ohrabruju se i deca i mladi da o svojim bolnim iskustvima govore otvoreno, da se povere, potrae pomo. Ohrabruje se i porodica da trazi pomo ako otkrije da je njen najmlai lan ugroen.

Zakon kanjava, ali su i psiholoka podrka i rad sa ovim mladima neto to je od presudnog znaaja kako u smanji-vanju tekih posledica tako i u prevenciji ovakvih deavanja.

U istraivanju je naznaeno da je u 32 odsto sluajeva mesto seksualnog nasilja kua. Da li to znai da su poi-nioci bioloki roditelji i njihovi prijatelji?

Deca i mladi su dostupni poiniocima tamo gde se poini-lac osea najbezbednije. Koliko god to zvualo paradoksal-no, deca i mladi su najdostupniji upravo u svojim kuama. Kua, koja bi trebalo da bude utoite ne samo za telo nego i duu, postaje stratite. Dostupnost deteta ili mlade osobe, pretnje da e se neto strano desiti onima koje dete najvie voli ako se za samo nau tajnu sazna, mogunost ponav-ljanja zlostavljanja i pre svega poverenje koje dete ili mlada osoba ima u poinioca, ine kuu mestom koje je za njih ne-bezbedno. Posebno skreem panju na poverenje koje mla-da osoba ima, ljubav prema ocu, bratu, ujaku, stricu, dedi, kumu, kunom prijatelju, najbliem komiji. Nasilje poiva i na zloupotrebi upravo tog poverenja, ljubavi, ali i autoriteta svih tih osoba. Upravo u tome i jeste najvea opasnost jer se na pomenute osobe ne sumnja. Podjednako se ne sumnja ni na trenere, instruktore, profesore i onda, kada se to otkrije, oglasi se na sva zvona. Nije problem u zvonima koliko u tome da je takvo dete ili mlad ovek time obeleen. Pomene se kola, grad, direktor, zgroeni nastavnici, razred i odeljenje. Nedostaje samo slika onoga kome se desilo neto strano.

Da li je mogue da je i u Srbiji taj broj vei, s obzirom na to da 62,1 odsto dece nije otkrilo poinioca, odno-sno da li je ovde re o seksualnom zlostavljanju u okvi-ru porodice?

Kako god to zvualo neverovatno, deca na sebe uzimaju odgovornost za nasilje, imaju oseanje krivice, ideju da su sama doprinela tome da se neto tako deava. Uz to se jav-lja i stid, strah od izolacije, jo tee kazne. Nekada tite po-inioca i zbog toga to im to jeste roditelj, jedini koga ima-ju, koga i vole jer je ponekad prema njima dobar, kupuje im ono to ele, vodi ih na letovanje. To ne znai da su deca ili mladi potkupljivi, ve da imaju podeljena oseanja prema poiniocu. On je i zlostavlja i neko ija je funkcija da voli i titi. Da, re je o zlostavljanju u porodici.

Da li je u Srbiji sajber zlostavljanje izraeno?Sve je uestalije, naroito vrnjako. Radoznali, a neveti u proceni posledica koje mogu da se dogode, distribuiraju fo-togra je napravljene bez dozvole osobe koja je na fotogra -ji, ili sami alju, kae fotogra je koje potom mogu da budu zloupotrebljene. Pored sveg dobrog to donose savremene tehnologije, jedna od opasnosti je upravo zloupotreba. Line i porodine drame koje su posledica objavljivanja fotogra -ja koje moda i nisu toliko lascivne koliko su mladi spremni da ih protumae, dovode do tekih psihikih problema kod osobe koja je meta vrnjakog zlostavljanja. Da sada ne po-minjemo rairenu mreu pedo la koji putem interneta raz-menjuju fotogra je dece.

1616

25. jun 2015. VREMEREME

razgovaralo o temi seksualnog nasilja tokom naeg intervjua u okviru Studi-je. Samo 10 odsto kola je otvaralo ovu temu, naglaava Duica Popadi. Pod-seam da je Ministarstvo prosvete rs jo 2007. donelo nacionalni dokument Pro-tokol o zatiti dece od zlostavljanja i za-nemarivanja, u ijem Priruniku stoji zakonska obaveza da u minimum 11 re-dovnih predmeta koji su jasno imenova-ni treba uneti nastavne sadraje koji se tiu teme nasilja nad decom. Naalost, do danas je to samo sporadian sluaj, jer neinjenje ne podlee sankciji. Ne po-stoji e kasnija prevencija od uenja kako prepoznati i suprotstaviti se seksualnom nasilju. Samo primena ve donesenih za-konski obavezujuih dokumenata done-e mogunost da se seksualno zlostavlja-nje deteta sprei. Zamislite da smo svi mi koji smo sada odrasli, uili u vrtiu, na re-dovnim asovima u osnovnoj i srednjoj koli da seksualno nasilje postoji i koje su karakteristike te pojave. I podatak iz Nacionalne studije da samo sedam odsto sluajeva biva prijavljeno policiji i drugim nadlenim slubama bio bi drugaiji jer bi se tokom kolovanja nauilo da se radi o krivinom delu i podigla bi se svest o zakonskoj obavezi prijavljivanja svih koji, Zakon kae, imaju sumnju ili saznanje.

Podseam i na to da je, na inicijativu Incest trauma centra Beograd, Skuptina Srbije 2013. godine izglasala da seksual-ni delikt nad decom ne zastareva u Srbiji, ime smo jedina zemlja u Evropi, pored Velike Britanije, sa ovom vanom mogu-nou za procesuiranje poinioca i opo-ravak deteta. Zato, prijavite ovo krivino delo im saznate da je dete zlostavljano, kae direktorka itc-a.

Prosean uzrast kada se seksualno na-silje dogodilo je 14 godina i deca su se od-vaila da u prosenom periodu do dve godine nakon zlostavljanja saopte itc-u da su preiveli traumu. Nacionalna stu-dija snano potvruje da deca i te kako govore o preivljenom seksualnom na-silju i uporno tragaju za osobom od po-verenja. S tim u vezi, visoka je zabrinu-tost u vezi s tim da najee osoba ko-joj se dete poveri ne preduzme nita da je zatiti. Jednako upozorenje je u tome da lanovi porodice nisu prva adresa od poverenja za dete koje uvek ima najbo-lju procenu kome moe da kae. Vaan

podatak je i da deci nije lako da govore o efektima seksualnog nasilja, odnosno na koji nain je nasilje ostavilo traga na njih. Jedna treina se izjasnila da o tome ne bi nita rekla. Od onih koji su pruili odgovore, najee, mladi navode ljutnju i bes kao efekte (74,1 odsto), a zatim i kod dece i mladih slede oseanja straha (69,3 odsto), stida i krivice (55,8 odsto).

same su krive

Pored slabe informisanosti o ovoj temi u kolskom sistemu, studija je po-kazala da su uvari tabua u velikom pro-centu roditelji 51,1 odsto. Za decu koja su o seksualnom nasilju razgovarala sa roditeljima, u skladu sa patrijarhalnim obrascem, majka se pojavljuje kao glav-na osoba koja informie dete (48,6 odsto) i dalje nosi glavno breme odgovornosti o dobrobiti deteta. Nakon majki, eduka-torke su i bake i sestre dakle, proiren je stari obrazac odgovornosti ena. Dete sa kojim su razgovarale, podaci pokazu-ju, nauilo je punu informaciju o tome da seksualno nasilje mogu vriti i la-novi porodice i porodini prijatelji i da, ako se nasilje dogodi, treba da obavezno obavesti osobu u koju ima najvie pove-renja. Van porodice, najei sagovorni-ci su drugovi i drugarice (30,2 odsto), to

iznova potvruje znaaj edukovanosti aka i vrnjake podrke.

Meutim, studija je pokazala da i mla-di i roditelji upadaju u zamku okrivljava-nja deteta-rtve, stigmatizuju devojice i ve ranjive drutvene grupe dece koja ive u domu i na ulici, kao i decu sa smet-njama u razvoju. Postoje odgovori i jed-nih i drugih da seks izmeu odrasle oso-be i deteta nema posledica po dete, kao i ako je dete seksualno zrelo, u redu je da odrasla osoba ima seks sa njom/njim. Mladi jasnije od roditelja prepoznaju da su poinioci seksualnog nasilja najee osobe mukog pola. Roditelji u znaajnoj meri ne prepoznaju devojice kao glav-ne mete poinilaca. Uoava se da posto-ji spremnost za prijavljivanje nadlenim slubama u stavovima kad sumnjate ili znate da je dete seksualno zlostavljano, uvek treba prijaviti policiji i osobe koje seksualno zlostavljaju decu treba da idu u zatvor, ali je ta spremnost deklarativ-na. Podaci pokazuju da roditelji manje veruju od mladih da je oporavak deteta koje je preivelo seksualno nasilje mogu.

Sajber zlostavljanje raste na globalnom nivou. Mnogi roditelji kupuju ajpede, aj-fone, tablete svojoj deci ne shvatajui mo-gunosti ureaja. Zlostavljai koji su se do sada pribojavali da javno istupe, sada imaju paravan iza kojeg se kriju. Direk-torka itc-a navodi podatak da se seksu-alno nasilje putem drutvenih mrea po-javljuje u 22 odsto sluajeva. Neophodan je nadzor roditelja, esti razgovori kol-skog osoblja, roditelja i dece o riziku i bez-bednoj komunikaciji putem interneta, smatra Duica Popadi. Slinog je milje-nja i Biljana Lajovi, koja istie da deca nisu zatiena ako sede u sobi za kom-pjuterom, pogotovo devojice koje vreba-ju sajber seksualni predatori. Kako po-stupati u tim situacijama, pogledajte na sajtovima www.kliknibezbedno.rs i www.netpatrola.rs.

BILJANA VASI

Studija je pokazala da i mladi i roditelji upadaju u zamku okrivljavanja deteta-rtve, stigmatizuju devojice i ve ranjive drutvene grupe dece koja ive u domu i na ulici, kao i decu sa smetnjama u razvoju

U KOLAMA SE NEDOVOLJNO PRIA O SEKSUALNOM NASILJU: Duica Popovi

1717

VREMEREME 25. jun 2015.

Deca na udaru bede

Sluaj od kog se gri vilicaZa troje dece Jasmine i ora Joksimovia koja su im oduzeta i smetena u hraniteljske porodice drava meseno odvaja 31.929 dinara po detetu. Jasmina je inae primila socijalnu pomo u iznosu od 14.200 dinara

Ko nema friider, kupatilo i bojler, a ima decu neka se potrudi da za to ne sazna Centar za socijalni rad, jer ako sazna oduzee mu decu i predati na dalje staranje jednoj od mnogobroj-nih hraniteljskih porodica. To bi, otprili-ke, bila sublimacija sluaja ore Joksi-movi, prie za plakanje i nemoni bes o vrednom i dobrom oveku, kv limaru, koji je posle 22 godine staa otputen kao tehnoloki viak i koji se, ne libei se bilo kakvog nadniarskog posla, trudi da po-teno zaradi hleb nasuni za svoju poro-dicu; o oveku kome povrh svega na svu muku staje i Centar za socijalni rad koji mu otima decu i smeta ih u hranitelj-sku porodicu, a njemu stalno postavlja nove uslove koje treba da ispuni da bi mu deca bila vraena da uvede vodu u kuu, da je okrei, da nabavi bojler, fri-ider... Pria je tmurna, povremeno i op-skurna: od nje se re eksno gri vilica, sti-ska pesnica, ui zaglunu...

Tek kad se odluio na oajniki korak trajk glau dok mu decu ne vrate me-diji su primetili Joksimovia. Kako to nije dalo eljeni rezultat, peke je doao u Be-ograd sa zahtevom da ga primi premijer ne bi li mu ovaj pomogao. Nije ga primio premijer ve ministar Aleksandar Vulin. Joksimovi je, kau, dobio uz sendvi i sok, obeanje da e sve biti dobro.

mejnstrimPo pisanju dnevne tampe, ore je 22

godine radio kao limar u Remontno-teh-nikom zavodu da bi pre neto vie od tri godine bio proglaen tehnoloklim vi-kom. Od tad radi sve poslove u umi, na graevini... Ima tri erke: od pet, tri i bebu od godinu i po dana.

Sve se dogodilo 11. marta ove godine kada sam otiao na posao. Kad sam se

vratio kui, naao sam papir koji je osta-vio Centar za socijalni rad da se odmah ja-vim. Tamo sam saznao da je moja neven-ana ena Jasmina, koja ima 32 godine, otila pred kapiju moje bive rme, da je napravila incident, da je dola Hitna po-mo i policija. Decu su smestili u hrani-teljsku porodicu, a ona je smetena na psi-hijatriju, ispriao je ore novinarima.

Kae da su mu u Centru za socijalni rad rekli da treba da sredi sobu za decu i uve-de vodu u kuu da bi mu deca bila vrae-na. To je, kae, uradio, ali su u Centru od-luili da to nije dovoljno, da su kao uslov za povratak dece postavili kupovinu boj-lera, pa friidera, pa onda opet neto tre-e, pa etvrto...

Revoltiran time, zapoinje trajk glau u prostorijama kragujevakog Centra za socijalni rad, a posle etiri dana su pozva-li policiju da ga skloni jer ometa njihov rad; policija je to i uinila, ali nikakva pri-java nije podneta.

Hou da me primi Vui, da mu ka-em kako mi je. Da pomogne, da me shva-ti, izjadao se potom novinarima ore. Nema, veli, drugog reenja nego da se kod premijera izbori za decu, Mariju, Laru i Bebu, koje voli najvie na svetu.

Na Fejsbuku Anonimus Srbija pokree akciju Svi smo mi ore, pria se munje-vito iri, ukljuuju se tabloidi i (neke) tv stanice: otimanje dece sirotinji postala je top-tema. Sve u svemu: Anonimus neto objavi tabloidi instant prenesu, objave neto tabloidi Anonimus instant prene-se. Dalje to reemituju razni portali: pred-njae oni sa krstom na baneru najmanje jedan u okviru podue mejnstrim prie objavljuje Joksimoviev broj telefona, uz-gred i broj iro-rauna na koji dobri ljudi mogu da uplate prilog...

Jedna takorei sitnica budi posebnu

panju: Jasmina, majka otete dece, po-sle poetnog konstatovanja onog inciden-ta ispred muevljeve bive rme i smeta-nja na psihijatriju tiho je nestala iz kruga panje medija, time i publike.

andergraundU parku ispod Uprave eleznica, onom

odmah iznad autobuske stanice, kako je ore opisao mesto gde je zastao da se izuje i odmori stopala, prilazi mu mladi i prua mu ruku: Samo da vas pozdravim, kae. Ja sam samo sluajni prolaznik, do-daje na novinarski klimoglav i odstupa nekoliko koraka.

Proli put mi nisu dozvolili da trajku-jem glau ispred Vlade jer, kao, skup nije bio prijavljen. Sad jeste prijavljen i od su-tra poinjem, objanjava Joksimovi i po-kretom ruke doziva sluajnog prolaznika. Doi, sedi sa nama, govori mu, ovaj od-bija i jo vie se udaljava.

Kae da je reen da ide do kraja. Po-kazuje fotogra je kue: Ovo je dnevna soba, ovo je deja, ovo kupatilo, kujna skroz opremljena, evo igraaka za decu, kompjuter, dva televizora... Osim igraa-ka koje su donirale komije, sve novo, ute-gnuto kao tamburica... Meu fotogra ja-ma je i ona pretampavana po novinama na kojoj dri prvu erku u naruju dok je jo beba bila, na drugoj supruga sa istim detetom u naruju, obe od pre etiri i vie godina. Uradio sam i vie nego to su mi traili, ali mi decu ne vraaju, nego me tue sudu za oduzimanje roditeljstva.

Tubu kojom se osporava roditeljsko pravo, oru za dvoje, Jasmini za troje

1818

25. jun 2015. VREMEREME

dece, podneo je nadlenom sudu Centar za socijalni rad. U obrazloenju pie da je Centar prvi kontakt sa njima ostvario pre tri godine na Jasminin zahtev da joj se kao samohranoj majci dodeli materi-jalno obezbeenje, jer posle otkaza koji je ore dobio ne kao tehnoloki viak ve zbog neopravdanog odsustvovanja sa po-sla, brak je razveden. oru je sud odre-dio alimentaciju od 3000 dinara po dete-tu, Centar socijalnu pomo od 14.200 di-nara za Jasminu i dvoje dece. Tree dete se rodilo u meuvremenu, a oinstvo koje ore osporava utvruje se u sudskom postupku. Zbog toga dete jo nije upisa-no u matine knjige: Beba joj nije ime, ve status.

Jasmina je posle saniranja akutnog ner-vnog rastrojstva otputena sa Psihijatrij-ske klinike, a Centar joj je dodelio privre-men smetaj u prihvatilitu za odrasle i stare osobe. Prema onome to u tubi pie, Jasmina se uspeno oporavlja, rad-no je sposobna, moe dakle validno da se izjasni po svakom aspektu situacije u kojoj su se nali ona i njena deca. Istina, zapisniki se utvruje da u izjavama nije ba dosledna, ali i da je zajedniki imeni-telj svih njenih izjava da je ore neure-dan u uestvovanju u izdravanju dece, da je sklon alkoholu, da ne tedi na uvre-dama upuenim njoj. Negira bilo kakvo ziko nasilje, ali odluna je da ora ne eli vie da vidi.

Prema zapisniku sainjenom onog 11. marta, deca su bila higijenski i zdravstve-no zaputena: prljava, neprijatnog miri-sa, sa skorelom koom izmeu prstiju,

uebane kose, valjiva, to je i bio razlog za hitno zbrinjavanje dece u hraniteljskoj porodici. To za vake nije istina izmi-slili su, kategorian je ore. Izvetaji o opservacijama socijalnih radnika tokom sledea dva meseca u hraniteljskoj poro-dici svedoe i o znaajnoj emocionalnoj i socijalnoj zaputenosti, od kojih grud-na kost neizdrivo boli. Ni to nije istina, tvrdi ore. Kae da kad im ode u posetu deca su srena, kad odlazi zajedno plau.

Na dan kad ovaj broj Vremena odlazi u tampu, ore je u drugom danu traj-ka glau ispred zgrade resornog ministar-stva iz kog su mu poruili da to nije na-in i da to nee uticati na konanu od-luku, jer oni veruju zakljucima socijal-nih radnika. Kae i da nije sam, da mu pri-laze ljudi i iskazuju podrku, sede malo sa njim, fotogra u se i odu, a dou neki drugi...

Od danas smo se dogovorili da svi koji ne mogu da dou pre podne, dou svakog dana posle 19 sati da damo zajedniku po-drku oru. Noas e ovde spavati jo je-dan momak sa orem. Jednu vreu za spavanje i ebe imamo. Ako neko moe, neka donese jo jednu. U etvrtak je pla-niran jutarnji performans. Svi koji su za-interesovani da uestvuju neka dou su-tra uvee da se dogovorimo oko koreogra- je, poruuje Anonimus Srbija.

beda u glaviNa ime izdravanja svakog prigrljenog

deteta drava hranitelju isplauje 23.105 dinara, neto malo vie od propisane mi-nimalne zarade, i kao nadoknadu za hra-niteljski trud 14.339 dinara za jedno dete, a ako je vie njih onda 8824 dinara po de-tetu. Na taj hraniteljski honorar drava uplauje zdravstveno i treinu penzio-nog osiguranja. Sa troje prigrljene dece zaraunava se puno radno vreme, a neto nadoknada za trud iznosi 26.472, a za po-sao koji roditelji po prirodi stvari inae rade. Po tom tarifniku, za ovo troje dece o kojima je re drava meseno odvaja 95.787 dinara neto, ili 31.929 dinara po de-tetu. A od mene zahtevaju da doplatim jo 1500 dinara po detetu, ukupno 3000, ali se ore.

Trenutno je neto vie od 6000 dece u hraniteljskim porodicama, jo oko hilja-du je smeteno kod rodbine, za koje se iz budeta izdvaja ukupno isto toliko plata

meseno, to je za svaku pohvalu.Meutim, ako je minimum potreba de-

teta negde izmeu dve treine minimal-nog i prosenog linog dohotka, za troje dece i onog koji o njima vodi rauna mi-nimum ivotnih potreba je predstavljen sa tri referentne plate. Kako je obiaj da roditeljstvo ide u paru, suma minimal-nih potreba mora da se uvea za jo jed-nu, onu (opet) referentnu platu.

Dakle, za porodicu otac, majka i troje dece samo da bi opstala potrebno je eti-ri one plate. Sve to, razume se, samo ako je kolovanje zaista besplatno, a letovanje univerzalno deje pravo iji je garant Dr-ava lino. Za deparce i roditeljska leto-vanja nema veze, snai e se nekako.

Prema rezultatima popisa i odgovara-juih anketa, treina stanovnitva Srbije ivi na ivici, odnosno ispod crte siroma-tva. U demografskoj slici Srbije povrina polja koje oznaava udeo dece u popula-ciji zaprema tek 12 odsto ukupnog broja stanovnika cirka 800.000 njih, od kojih je polovina obuhvaena dravnim dava-njima poznatim kao deiji dodatak. Bu-dui da je cenzus siromatva za sticanje te privilegije jako nizak, bez imalo uste-zanja moe da se zakljui da je toliko dece ugroene siromatvom, bilo samo u osme-hu, bilo u zagrljaju. Da bi se ta deca iz tog zagrljaja otrgla, neka svako sam izrauna koliko je plata potrebno.

Sa druge strane, za materijalno zbrinja-vanje socijalno ugroenih, ista ona Dra-va koja je izraunala prilino realan tro-kovnik podizanja dece opredeljuje znat-no manje novca: Jasmina sa sve troje dece je materijalno obezbeivana sa ukupno 14.200 dinara, bezmalo upola manje nego to je procena minimalnih potreba jednog deteta. Na svu tu bedu kao lag na tortu unuo je Vulinov zakon, po kome soci-jalna pomo, odnosno materijalno zbri-njavanje, mora da se odradi.

U Srbiji se polemika o tradicionalno bed-noj pomoi za siromane pokree otprilike jednom u pet godina i svaki put se zaglavi u opteprihvaenoj reenici mi ih hranimo, a oni se kote: pre dve i po decenije oni su bili iptari, kasnije cigani, sad e (moda) da budu siromani uopte uzev, bez obzira na pol, rasu, naciju, politiku opredeljenost i sline trice i kuine, kako to ve Ustav i po-litika korektnost nalau.

ZORAN MAJDIN

TRAJK GLAU ISPRED MINISTARSTVA: ore Joksimovi

1919

VREMEREME 25. jun 2015.

Zumiranje 22

Levica, desnica, centralnoU balkanskom regionu postoji grupa malih diktatora koji mogu da naprave veliku tetu, od Orbana u Maarskoj, preko Vuia ovde, Gruevskog u Makedoniji, pa do Erdogana u Turskoj, a i situacija u Hrvatskoj ide u tom pravcu; sa takvom ekipom i nekompetentnom administracijom nema mnogo razloga za optimizam, zakljuak je dvadeset druge emisije Zumiranja, poslednje u prolenoj sezoni, u kojoj je novinar nedeljnika Vreme Teo l Pani ugostio Zlatka Pakovia, reditelja, pisca, kolumnistu i pozorinog kritiara lista Danas, i Ivana Milenkovia, lozofa, teoretiara i urednika na Treem programu Radio Beograda

Emisija je otvorena aktuelnim za-pletom oko urne Nikole Tesle i pi-tanjem ta se krije iza itave pri-e. Pakovi smatra da pitanje premeta-nja urne, iako na prvi pogled izgleda kao sukob sekularizma i klerikalizma, ima u biti drugaije uzroke: Taj sukob u ita-voj Evropi uvek postoji i javlja se u razli-itim formama i temama, ali nisam sigu-ran da premetanje urne ovde ima sna-gu vorita preko kog bi se lomila pita-nja sekularizma i klerikalizma. To jeste simptom, ali mi se ini da je Srpska pra-voslavna crkva (spc) izgubila neke teme na kojima je temeljno radila i proizvodi-la poraze poslednjih 25 godina. Pitanje je zato spc sa velikih pitanja na braniku vere i nacije, pravoslavlja i srpstva, pada na nivo premetanja urne i ulazi u kolo-teinu svih moguih premetanja pre-metanja spomenika i zemnih ostataka Dimitrija Tucovia, menjanje naziva uli-ca... Crkva time ulazi u drugi nivo sukoba i otvara neto to do sada nije bilo toliko vidljivo, sukoba unutar sebe same. Otkri-va se kolika je nemo poglavara spc i da on na nekim od tih zatvorenih rasprava slui za podsmeh mnogim episkopima koji, oigledno, imaju veu mo.

Milenkovi je saglasan sa Pakoviem i dodaje da ukoliko se pitanje postavlja u terminima sekularizamklerikalizam, deluje kao da zaista ima neeg ozbiljnog, jer u tom sukobu postoji neto zanimlji-vo, istorijski obojeno: Ovde je re o po-kuaju da crkva zadri zamah koji je do-bila sa Miloevievim periodom. Ona taj zamah elje za vladanjem nikada nije gu-bila, ali sada se javljaju unutranji proble-mi. Crkva je uprkos tim problemima ose-tila ni trenutak da krene u akciju u bor-bi za vlast. itava pria sa preimenova-njem ulica primer je pokuaja da se pro-lost reinterpretira. Najzanimljivije mi je to se pokazuje da prolost uvek ivi na taj nain to je mi iz sadanjosti iznova stvaramo. Na delu je uvek, a naroito u nestabilnim drutvima kakvo je nae, borba za prolost. Ono to se dogodilo, dogodilo se na nepovratan nain, ali je nae tumaenje uvek podlono ponov-noj interpretaciji. To je dokaz da prolost nije mrtva, da neprestano ivi.

Re je o regrutovanju prolosti za po-trebe dananjice, koje moe da ima i po-zitivno usmerenje, kae Pakovi. Oi-gledno toga ovde nema. Mi se vrtimo u krugu permanentne repatrijarhalizacije

drutva, tihe ljubavi prema monarhiji. Uvek sam razmiljao o ljudima koji ive u tim ulicama, ta se njima deava kada se naziv promeni. Na prvi pogled, nita. Nita se ne menja ni u socijalnom, a ni u politikom smislu. Meutim, u dubljem sloju nije svejedno da li neko ivi u Ulici Ive Lole Ribara ili Svetogorskoj. Mi de-cenijama ivimo u semantikoj konfu-ziji. Ona se pojavljuje i na drugim polji-ma, a ostala se ne raiavaju. Lovi se u mutnom, kao i kod Miloevia. Ne vidi se mnogo, nema perspektive, niko ne pra-vi dugorone planove, ve gleda ta sada moe da uzme. Neko se sada setio urne, ostali su bili zaludni, nisu imali ta dru-go da rade i to su prihvatili. Bavljenjem nevanim stvarima, prikrivaju se ozbilj-ne teme.

Jedno od pitanja koje je trenutno ak-tuelno jeste i polemika o irilici i latinici, izazvana inicijativom listova ija se izda-nja tampaju na irilici da bi bila oslobo-ena plaanja pdv-a jer, kako se navodi, uvaju nacionalni identitet. Milenkovi smatra da je ova inicijativa bezobrazna i nekorektna: Pod najdubljim sam uti-skom teksta Ljiljanje Smajlovi u Poli-tici kroz koji moemo da zakljuimo da

Foto: Marko Rupena

2020

25. jun 2015. VREMEREME

je re o generikom momentu naciona-lizma. Kada se javilo nekoliko glasova koji su skrenuli panju na neloginosti u ovoj inicijativi Politike, Veernjih no-vosti i Peata, sledila je jednaina od koje se kosa die na glavi: pobuniti se protiv inicijative, znai da smo se pobunili pro-tiv irilice; ko se buni protiv irilice, buni se protiv Srbije, a onaj ko se buni protiv Politike, Veernjih novosti, Ratka Dmi-trovia, Srbije i srpstva, taj je logino iz-dajnik. Ljiljana Smajlovi je eksplicitno odbranila to da ako se neko pobuni da nije izdajnik, ne bi mu se moglo verovati na re. Da li je kretenski to to je ona na-pisala? Da li je opasno? Da li je jasno to to je ona iz svoje nacionalistikodesni-arske prie rekla? Odgovor na sva pita-nja je potvrdan i jednaina je potpuno ja-sna. Budui da je jasna, ona je i opasna.

Ono to je dobro jeste da se u itavoj prii pojavilo i neto racionalno, a to je da ljudi trae ukidanje pdv-a, kae Pekovi: To je ve mnogo novca, zvei, a sasvim je jasno ta je iza itave ideologije. Otkri-va se velikosrpska ideologija i ta je njen konani cilj. To je uvek materijalna dobit nekih ljudi koja poiva na velikom gubit-ku veine. Ja bih predloio da im se sma-nji pdv za 25 odsto jer se pokazalo da pi-sanje irilicom zauzima vie prostora, pa je manje sadraja na istom broju strana.

Milenkovi misli da je karakteristika domae politike scene na kojoj se odnos levicadesnicacentar izgubio je i izosta-nak reakcije: Svaka akcija zahteva reak-ciju i to nije problem. Meutim, problem poinje kada reakcija odbije da aktivira svoju reakciju. Resantiman nije puka po-beda reakcije nad akcijom. Re je o su-sretu dve reakcije, u aktuelnoj situaciji mislim na Vuievu administraciju koja proizvodi privid akcije, sa jedne strane, i intelektualni krem sa druge. One jedne drugima ne dozvoljavaju da reaguju. To uzajamno nedozvoljavanje da se reagu-je, neproizvoenje nikakve akcije, je sta-nje resantimana.

Pakovi smatra da mi danas ivimo u prividu realnosti, na neostvarivim obe-anjima. Ne samo da je tragino-sme-no to je sps danas stranka levice, nego je tragino-smeno ili smeno-tragino to to Aleksandar Vui pokuava da na-stavi spoljnu politiku Zorana inia. Mi smo u uasno konfuznom stanju i kako

emo se iz njega izvui, ne znam. Intelek-tualci su ti koji bi trebalo da raiste poj-move. Sada se kapitalizam okrivljuje za sve. U osnovi to jeste tako, ali treba vide-ti kakvi su odnosi to proizveli. To je du-goroni projekat levice i traje najmanje dve hiljade godine, a moda borbu protiv kapitalizma ostvari za dve hiljade godi-na. Osnovni problem levice je to ne po-tuje osnove humanizma. Dobrica osi je to dobro de nisao rekavi da e ljud-ska prava doi Srbiji glave. Mi smo, bo-rei se protiv tiranije Slobodana Miloe-via, borei se za odreena prava, neza-visnost medija, osnovna ljudska prava, borbom za parlamentarizam i viestra-naki sistem, instalirali kapitalizam. Mi, leviari, radili smo to u najboljoj nameri.

Govorei o budunosti, Pakovi smatra da nema mnogo razloga za optimizam: ovek koji misli jeste optimista. Ako smo optimisti, moda i mislimo, odnosno ako mislimo, moda smo i optimisti. Meu-tim, stvari uopte ne stoje dobro. U re-gionu postoji grupa malih diktatora koji

mogu da naprave veliku tetu od Or-bana u Maarskoj, preko Vuia ovde i Gruevskog u Makedoniji, do Erdogana u Turskoj, a i situacija u Hrvatskoj ide u tom pravcu. Svi oni sarauju sa Putinom na neki nain i ta saradnja je retko gde oigledna kao kod Orbana. Kod ostalih se vodi dvostruka diplomatija i prema eu i prema Putinu. Istovremeno, u svim tim dravama postoje neki pokreti, pa emo videti ta e se desiti. Ako i budemo ugle-dali neko svetlo, to se mora izboriti i ta sloboda ne moe doi olako. Za nju se mo-raju podneti vrlo teke rtve.

Sa nabrojanom ekipom nemamo an-se, saglasan je Milenkovi: Sa ovom, ne-kompetentnom administracijom vie ne moemo da izaberemo drugu ekipu i ne-mamo nikakve anse. Sa nekom drugom, moda. To nee ii bez stranih problema. Ako postoji neto to se nepostojeoj le-vici mora zameriti, to je to smo prepu-teni ovakvim ljudima na vlasti kod nas, ali i u okruenju.

PRIREDILA: KATARINA STEVANOVI

Osnovni problem levice jeste to ne po-tuje osnove humanizma. Dobrica osi je to dobro de nisao rekavi da e ljudska prava doi Srbiji glave. Mi smo, borei se protiv tiranije Slobodana Miloevia, borei se za odreena prava, nezavisnost medija, osnovna ljudska prava, borbom za parlamentarizam i viestranaki sistem, instalirali kapitalizam. Mi, leviari, radili smo to u najboljoj nameri Zlatko Pakovi

Sa ovom, nekompetentnom administraci-jom vie ne moemo da izaberemo drugu ekipu i nemamo nikakve anse. Sa nekom drugom, moda. To nee ii bez stranih problema. Ako postoji neto to se nepo-stojeoj levici mora zameriti, to je to smo preputeni ovakvim ljudima na vlasti kod nas, ali i u okruenju Ivan Milenkovi

2121

VREMEREME 25. jun 2015.

Kada su usvajani Milenijumski ciljevi Ujedinjenih nacija do 2015. dobro upravljanje

se zamalo nalo meu njima. Naalost, ovaj princip tada nije uao u agendu

UN za narednu deceniju i po. Meutim, Milenijumski ciljevi istiu ove godine,

a Ujedinjene nacije e u septembru odluivati o novim, razvojnim ciljevima. Za

sada, dobro upravljanje je jedan od moguih, pod rednim brojem 16, zajedno

sa jednakim pristupom pravdi za sve. ta je tano dobro upravljanje, zato je

vano i koliko razvijeno u Srbiji, tema je konferencije Dobro upravljanje kao

garancija potovanja ljudskih prava svih graana, koju je nedeljnik Vreme

organizovao 22. juna, uz podrku Fondacije za otvoreno drutvo Srbije

Agenda UN posle 2015.

Dobro upravljanje i ljudska prava

2323

VREMEREME 25. jun 2015.

Dobro upravljanje u Srbiji

Zaglavljeni izmeu potreba i mogunostiOvo je vreme u kojem se snaga nacionalnih i meunarodnih institucija nalazi na ozbiljnom testu. Ako globalna zajednica ne ostvaruje nacionalno i meunarodno vostvo u slubi ljudi u svetu, rizikujemo dalju fragmentaciju, nekanjavanje i razdor, ime ugroavamo i samu planetu i budunost mira, odrivog razvoja i potovanja ljudskih prava. Jednostavno reeno, pred ovom generacijom stoji obaveza transformisanja naih drutava, Ban-Ki Mun, generalni sekretar Ujedinjenih nacija

Da bi se graanima pribliio pojam dobrog upravljanja, samim tim i znaaj za njih lino, potrebno je mnogo prostora. Upravo zato, nedeljnik

Vreme organizovao je 22. maja tribinu Dobro upravljanje kao garancija ljud-skih prava za sve graane. Na njoj su uestvovali Irena Vojakova Solorano iz

Kancelarije un u Beogradu, eljko Oe-govi, dravni sekretar u Ministarstvu za dra