PREDŠKOLSKA PEDAGOGIJA

1. Predškolska pedagogija kao naučna disciplina Šta pručava, koji su joj zadaci? Kada i zašto je konstuisana?Odnos predškolske pedagogije sa drugim disciplinama? Odnos predškolske pedagogije sa drugim naukama? Specifični metodi istraživanja vaspitanja u ranom detinjstvu Koje istraživačke metode i postupci se primenjuju? Kako se odnositi prema deci prilikom ispitivanja?

2. Osnovni pojmovi predškolske pedagogijeStaje socijalizacija? (u odnosu va vaspitanje i obrazovanje)Staje vaspitanje? (koje su mu funkcije)Staje obrazovanje? (formativna i informativna strana)Staje iskustvo? (vrste iskustava)Staje znanje? (osnovni tipovi saznanja)Staje učenje? (tri procesa prema Bruner-u, prilagođavanje karakteristika onoga ko uči i uzrastu)

3. Vaspitanje i činioci razvojaŠta čovek nasleđuje?Staje potrebno detetu da bi se razvilo u zrelu osobu?Koju ulogu u razvoju ima kultura (sociokulturni sistem)Staje akceleracija, a šta amplifikacija razvoja?Aktivnost deteta kao činioc razvoja (nasuprot verbalističkom obraz.)

4. Vaspitanje i uzrastKoje su osobine dečijeg razvoja?Koje su opšte zakonitosti psihofizičkog razvoja?Šta su to kritični periodi?Koje su osobine predškolskog uzrasta?Osnovni mehanizmi razvoja i vaspitanjaStaje to interiorizacija postupaka ?Unutrašnja neravnoteža kao pokretač razvoja učenja?Staje to i koje su vrste učenja po modelu?

5. Istorijska i društvena uslovljenost vaspitanja?Kako se nekada gledalo na detinjstvo?Položaj deteta u nekadašnjoj porodici?Šta se promenilo u položaju deteta u savremenoj rfroAlici i zašto?

6. Razvoj ideja o vaspitanju i obrazovanju predškolske dece.

Jan Amos Komenski (dela, kako gleda na prirodu čoveka, „zlatno pravilo didaktike, o značaju predškolskog vaspitanja, Materinska škola);

Fridrih Frebel ( doprinos predš klskoj pedagogiji, darovi, uloga igre);- Marija Montesori (svrha vaspitanja, principi koji čine suštinu njenog sitema vaspitanja, sredina, karakter.za Montesori metod, doprinos)

7. Vanporodično vaspitanje kod nas?

Kada su otvorene prve predškolske ustanove kod nas?Kako je predškolsko vaspitanje uključeno u sistem vaspitanja kod nas i kakva je danas situacija?Staje osnovna delatnost predškolske ustanove, a šta su prateće? Oblici vanporodičnog vaspitanja predškolske dece?

- Predškolske ustanove danasUstanove za društvenu zaštitu dece (kompenzatorska funkcija)Predškolske ustanove kao vaspitno-obrazovne ustanove (nova saznanja o detetu,mesto u sitemu vaspitanja i obrazovanja)

8. Fizičko vaspitanje predškolske deceKako teče razvoj sposobnosti za kretanje?Koji su faktori razvoja motorike?Zadaci fizičkog vaspitanja ?Metode i sredstva fizičkog vaspitanja?Uloga fizičkog vaspitanja u opštem razvoju deteta?

9. Moralni razvoj kao aspekt celovitog razvoja ličnosti?Šta su : moral, moralne norme, moralna svest ?Kako se stiče moralnost (heteronomna, autonomna) ?Staje disciplina i kakav je njen odnos sa slobodom ?Staje cilj disciplinovanja deteta (samokontrola) ?

Načini uticanja na dečije ponašanje (podržavanje i kočenje, recipročne sankcije, kazne i nagrade)

10. Emocionalni razvoj deteta- Šta su emocije i kakva im je funkcija?- Kako teče razvoj emocija (karakteristike dečjih emocija, staje empatija, integrativne i dezintegrativne emocije)?- Koje elemente obuhvata negovanje emocionalne kulture?- Adaptacija deteta- Staje to privrženost; emocionalna vezanost?- Kako dete doživljava odvajanje od porodice (materinska uskraćenost)?- Kako pomoći adaptaciji deteta u vrtiću?

1. Razvijanje društvenosti?- Kako teče uključivanje deteta u grupu vršnjaka i kako mu pomoći?- Razvijanje identiteta i samopoštovanja- Od čega se sastoji predstava koju pojedinac ima o sebi?- Kako teče razvoj detetovog; ja; (pozitivna i negativna slika o sebi)?- Kako kod dece razvijati pozitivnu sliku o sebi?- Razvijanje samostalnosti- Vrste samostalnosti, (odnos samostalnosti-zavisnost)?- Razvoj samostalnosti i krize u ponašanju (negativizan)- Uslovi za razvoj samostalnosti?

12. Razvijanje dečijeg stvaralaštva?- Staje kreativnost i koje su njene osobine?- Koje su funkcije stvaračaštva u dečjem razvoju?- Kako se definiše dečje stvaralačko izražavanje (veza sa igrom)?

- U čemu se ogleda pravo dečje stvaralaštvo?- Koji su vaspitno-obrazovni zadaci povezani sa stvaralaštvom?- Koji postupci se primenjuju za razvoj dečjeg stvaralaštva?

13. Učenje- Pojam konceptualnog učenja po, Bruner-u?- Kako deca usvajaju znanja po Pijažeu?- Zadaci obrazovanja u predškolskom dobu?- Staje deperceptualizacija) K. Kami-perceptivne aktivnosti)?- Staje interiorizacija praktičnih radnji (doprinos predškolskog doba formiranju unutrašnjeg plana)?- Šta znači distanciranje u odnosu na neposredno dato (tri vrste reprezentacije po Bruner-u, značaj formiranja pojmova)?- Uslovi za izgrađivanje bogate slike sveta?- Komunikacija?- Izvori sadržaja i metode obrazovanja?- Šta deca treba da znaju iz oblasti nauke, tehnike i ljudskog rada (kako birati i prenositi naučne sadržaje deci)?- Razlike između nauke i umetnosti (specifičnosti značaj umetnosti, vaspitanje putem umetnosti, razvoj kreativnosti, mašte i intuitivnog mišljenja)?- Valonova definicija simboličke funkcije (značaj jezika)?

14. Uslovi uspešnog obrazovanja?Kako izgleda i čemu služi strukturirana obrazovna sredina?Staje to: autontična dečja aktivnost; (prednost nad klasičnim učenjem)Motivacija za učenje i razvoj?Pojam unutrašnje i spoljašnje motivacije?Kako se podstiče unutrašnja motivacija za postignućem (motiv uspešnosti)? Prednost ličenja koje se oslanja na radoznalost, kako se budi dečje interesovanje? Vaspitno-obrazovni metodi u radu sa predškolskom decom Šta su vaspitni, a šta obrazovni metodi?

- Otkrivačka metoda (problemska situacija, vrste problema, etape rešenja problema)?- Problemska metoda15. Vaspitanje igrom- Pojam igre, karakteristike igre?- Vrste dečjih igara? Teorija dečjih igara? Igra u

dečjim jaslicama, vrtiću, školi?- Određenje igre, suština dečje igre, savremena shvatanja o dečjoj igri, igra u vaspitanju,

igra i intelektualni procesi, ogrešanja o igri, zahtevi za sistem didaktičkih igara)?

16. Igračka?- zahtevi za dečje igračke? Klasifikacija igračaka?- izbor igračaka za vaspitnu grupu- Igroteka, ludoteka?- Kultivisanje dečje igre? E.Kamenov: Intelektualno vaspitanje kroz igru, ZUNS, Beograd, 1986.

17. Uloga organizacije i zahtevi za njeno uspešno ostvarivanje- Staje organizacija, svrha i funkcija vrtića koja određuje organizaciju?- Kako glasi osnovno načelo predškolskog vaspitanja?

- Koji su zahtevi za organizaciju imajući u vidu dečje potrebe?- Zahtevi za velika gradska i seoska naselja?- Zahtevi za opremanje eksterijera? (prostor i aktivnosti)?- Dnevni raspored aktivnosti (zahtevi)?- Aktivnost dece u vrtiću?- Pojam i vrste aktivnosti? Vrste igara?- Perceptivno motorne aktivnosti, otkrivačke, posmatračke i receptivne aktivnosti, zdravstveno- higijenske aktivnosti, praktične, životne i radne aktivnosti, društvene aktivnosti, aktivnosti rezonovanja, uviđanja i razumevanja, aktivnosti predstavljanja, izražavanja i stvaranja?

18. Uloga vaspitača u organizaciji vaspitno-obrazovnog procesa?- Šta su osobine dobrog vaspitača?- Kako vaspitač uspostavlja emocionalni odnos sa decom?- Tri vrste autoriteta?- Kako vaspitač pomaže deci u aktivnostima?- Kako vaspitač interveniše u igri?- Način rada vaspitača sa decom?- Delovanje specijalno pripremljenom sredinom, odlasci u prirodu i novu društvenu sredinu, pokazivanje i prikazivanje, pričanje,- Kako se biraju i kombinuju vaspitno-obrazovni postupci, oblici rada njihove prednosti i ograničenja?- Kako motivisati decu za aktivnost, najvažniji način delovanja na dečije ponašanje, kako delovati bez nagrada i kazni,- Zašto deca najčešće krše disciplinu, kako se postavljaju granice dečjem ponašanju, nagrade i kazne, zašto i kako posmatramo dečje ponašanje i pratiti dečji razvoj?

19. Programiranje, planiranje i evidencija vaspitno-obrazovnog procesa?Prednosti tematskog planiranja nad klasičnim, školskim?Od čega se polazi pri tematskom planiranju? Kako se bira osnovna tema i struktura sadržaja? Vrste planiranja?Kako se tema struktuira na podteme?Kako se podteme struktuiraju na dnevne teme?Vrste projekata kojima se bave deca?Kako zainteresovati decu za temske sadržaje? Kako se evidentira realizacij tematskog

sadržaja? Modeli programa ?- Čemu služi pedagoška dokumentacija i šta sadrži knjiga rada vaspitača?- Stručno usavršavanje vaspitača- Stručna tela u ustanovi i njihova funkcija?

20. Saradnja sa porodicom- Oblici saradnje. sadržaj saradnje?- Vrtić kao otvoreni sistem?- Roditelji kao partneri

21. Saradnja sa školom- Oblici saradnje, sadržaji?- Zrelost deteta za polazak u školu?- Pripremni predšklski program

OSNOVNA LITERATURA:- Kamenov E: Predškolska pedagogija (1 .i 2.). ZUNS, Beograd, 1987. Metodika vaspitno-obrazovnog rada sa decom (1, 2 i 3), Intelektualno vaspitanje kroz igru.- Osnove programa ( A i B model )- Grupa autora : Korak po korak 1 i 2. Kreativni centar. Beograd.

METODIKA NEGE I VASPITANJA DECE RANOG UZRASTA

Cilj i zadaci vaspitanja i nege dece od rođenja do tri godine

Uloga dečjih jaslica u ostvarivanju opšteg i jedinstvenog cilja vaspitanja i obrazovanja u savremenom društvu - slobodne i svestrano razvijene ličnosti. Specifičnosti ostvarivanja nevedenog cilja u ranim uzrastima. Zadaci koji proističu iz cilja u pogledu fiziČko-senzornog, emocionalnog socijalnog i saznajnog razvoja. Usklađivanje sistema sadržaja, metoda i sredstava vaspitanja i nege sa ciljem i zadacima i njihovo povezivanje u odgovarajuću celinu dečjeg življenja i razvoja.

Opšta načela vaspitanja i nege dece do tri godine.

Povezanost nege i vaspitanja i njihovo ostvarivanje kroz neposredno življenje dece u povoljnoj sredini. Neophodnost da dete bude aktivan činilac sopstvenog razvoja. Prilagođavanje vaspitanja i nege potrebama konkretne dece. Vaspitanje i nega kao podrška i podsticaj optimalnog razvoja. Interakcija vaspitača sa decom i stvaranje odgovarajuće emocionalne klime u grupi dece. Uvažavanje interesa dece i individualizacija vaspitanja i nege. Obezbeđivanje bogatih i raznovrsnih uslova za razne igre dostupne deci ranih uzrasta. Organizacija rasporeda življenja dece prema zdravstveno-fizičkim i vaspitnim kriterijumima. Doslednost i fleksibilnost u primeni rasporeda življenja.Usklađivanje vaspitanja i nege dece u ustanovi i roditeljskom domu.

IV. Prilagođavanje deteta uslovima života u ustanovama

Problem odvajanja deteta ranog uzrasta od fizičke i socijalne sredine na koju je navikao. Unutrašnji i spoljašnji faktori koji utiču na prilagođavanje novoj sredini. Problemi koji potiču usled neprilagođenog ponašanja deteta i načina njihovog razrešavanja. Saradnja sa porodicom deteta kao uslov njegovog uspešnog prilagođavanja ustanovi. Prostorni i personalni uslovi u dečjim jaslicama kao uslov uspešnog prilagođavanja deteta. Prvi kontakti deteta sa novom sredinom i postupci koji olakšavaju njegovu adaptaciju ustanovi.

ORGANIZACIJA ŽIVOTA U JASLICAMA I OBEZBEĐIVANJE POVOLJNIJIH USLOVA ZA BORAVAK U JASLICAMA

Uloga organizacije i zahtevi za njeno uspešno ostvarivanje. Pojam organizacije, uloga i značaj, faktori koji utiču na organizaciju života u jaslicama.

OPŠTA NAČELA ZA USPOSTAVLJANJE RITMA ŽIVLJENJADECE RANOG UZRASTA

Značaj pravilnog rasporeda življenja dece ranog uzrasta u porodici, u jaslicama.Načela za postavljanje pravilnog rasporeda življenja, u porodici, u jaslicama.Organizacija i raspored života dece u jaslicama.Uslovi za doslednuprimenu opštih načela za uspostavljanje pravilnog ritma življenja.Fiziološki zahtevi koji se odnose na pravilno smenjivanje budućnosti, sna, ishranu,

boravak na vazduhu, i aktivnosti dece i pravilna organizacija vremena u odnosu na zadovoljavanje potreba dečjeg razvoja u odgovarajućim intervalima, nezapostavljajući ni jednu od nabrojanih aktivnosti.

Funkcionalno uređenje prostora kao uslov uspešnog vaspitanja i nege u jaslicama.

Značaj pravilnog rasporeda prostorija, normativ prostora i opreme.

NEGA DETETA OD ROĐENJA DO TRI GODINE

Osnovne potrebe deteta (da bude u toplom i suvom, da je sito i da mu se obraća na prijatan način) i njihovo zadovoljavanje u jaslicama. Nega kože i drugih respiratornih organa. Zadovoljavanje dečje potrebe za tečnošću i pravilno izabranom i pripremljenom hranom. Zaštita dece od parazita i infekcija. Kontrola zdravlja i preventiva. Higijena dece ranih uzrasta. Neke opasnosti kojima su izložena deca i način zaštite od njih. Odevanje dece jaslenog uzrasta.

Režim dana u ustanovi i individualne karakteristike dece. Načini vaspitnog uticaja na decu kroz postupke kojima se ona neguju: kako se obraćati deci, držati ih, hraniti, previjati, uspavljivati i dr. Nega dece koja imaju teškoće u adaptaciji. Celičenje dečjeg organizma putem prirodnih faktora. Praćenje dečjeg razvoja i upoznavanje specifičnih potreba pojedine dece radi njihovog zadovoljavanja, osobenosti nege u raznim uzrastima perioda.

Planiranje ishrane dece u pogledu kvaliteta i kvantiteta. Vrste ishrane i dečje potrebe za belančevinama, ugljenim hidratima, mastima, mineralima i vitaminima. Pravilno spravljanje hrane i higijena ishrane. Postupci prilikom poremećaja varenja. Pravilno serviranje hrane. Individulane razlike među decom i ishrana. Praćenje dečjeg rasta i razvoja.

EMOCIONALNO-SOCIJALNI RAZVOJ KAO USLOV ZA RAZVITAK LIČNOSTI DETETA

Karakteristike socioemocionalnog razvoja dece pojedinih uzrasta i mogućnosti uticaja na razvoj, obezbeđivanje optimalnih uslova.

- Način zadovoljavanja, osnovnih potreba deteta, posebno potreba za sigurnošću iz kojih se razvija čitav niz potreba.

- Problem ranog odvajanja deteta od majke i smeštaj u vaspitnu instituciju.- Pojam analitičke depresije, uzroci koji do nje dovode, uloga vaspitača u sprečavanju

ove pojave.

- Uspostavljanje socioemocionalne veze i uloga vaspitača u procesu adaptacije deteta na jaslice.

- Mogućnosti i teškoće malog deteta za uspostavljanje afektivnih odnosa sa odraslom osobom, sa jednom i više osoba, sa drugom decom.

- Vaspitač u jaslicama kao zamena za majku.Uslovi ua uspostavljanje zdravih afektivnih odnosa u jaslicama.

- Razvijanje samostalnosti: značaj zavisnosti o odraslog kao etape u razvoju samostalnosti, uslovi i postupci za razvijanje samostalnosti.

- Određeni ritam življenja i njegov značaj za kasnije prihvatanje određenih normi ponašanja.

- Razvoj želje za saradnjóm i saradnja sa drugom decom.- Sukobi među decom i njihov značaj za vaspitanje društvenosti, načini rešavanja

sukoba među decom i uloga vaspitača.- Uslovi za uspostavljanje socioemocionalnih odnosa među decom i uloga igračaka.- Igra u funkciji komunikacije dete - odrasli i dece međusobno.

AKTIVNOSTI DECE KAO USLOV PRAVILNOG RASTA I RAZVOJA

Pojam i vrste dečjih aktivnosti: motoričke, senzorno-perceptivne, muzičko-ritmičke aktivnosti, grafičko-likovne, intelektualne aktivnosti, govorne, dramatizacija. Funkcija aktivnosti u dečjem razvoju, osamostaljivanju, razvijanju pozitivne slike o sebi.

Uslovi za organizaciju aktivnosti, način podsticanja dece, organizacija prostora i izbor adekvatnih sredstava.

Sistem igara koje se organiziraju sa decom ranog uzrasta: funkcionalne igre, eksploatativne (istraživačke), simboličke igre, didaktičke igre. Zahtevi za izbor igara,

organizacija igre, načini uticaja na sadržaj i tok igre, podsticanje i razvijanje smisla da u igri sa decom bude partner.

RAZVIJANJE MOTORIČKIH AKTIVNOSTI

Anatomsko-fiziološke karakteristike dece ranih uzrasta. Rast i razvoj deteta (faze, karakteristike); faktori koji na njih utiču, nervni sistem, mišićni sistem, koštani sistem, organi za izlučivanje, varenje, koža, krvotok, žezde sa unutrašnjim lučenjem.

Motoričke aktivnosti i njihov značaj za celokupni razvoj deteta. Razvoj pokreta na pojedinim uzrastima. Podsticanje razvoja pokreta i obezbeđivanje povoljnih uslova za kretanje dece. Primena različitih postupaka masaže i gimnastičkih vežbi u zavisnosti od uzrasta i stepena razvoja deteta. Igre koje doprinose razvoju motorike.

Organizacija motoričkih aktivnosti u okviru celokupnog režima dana, zavisno od raspoloživog prostora, opreme i sredstava. Izbor motoričkih aktivnosti za decu jaslenog uzrasta prilagođavanje njihovim potrebama i mogućnostima.

RAZVIJANJE SENZÖRNO PERCEPTIVNIH I LIKOVNIH AKTIVNOSTI

- Kriterijumi za izbor igračaka (posebno didaktičkih za sklapanje, građenje i dr.), pribora sredstava i materijala za senzorno perceptivne i grafičko-likovne aktivnosti i posebni uslovi (u enterijeru i eksterijeru ustanove) za bavljenje njima. Izbor strukturiranje sistema igara kojima se mogu sticati raznovrsna čulna iskustva, posebno -igre likovnim materijalima i specifičnostima - rukovanje svakim od njih. Korišćenje slikovnica, dijafilmova, filmova i drugih AV sredstava.

Raspoređivanje igračaka i materijala, uređivanje prostora u kojima borave deca s obzirom na:

a) potrebu oplemenjivanja njihovih čulnih utisaka (estetsko dekoriranje prostora i izbor predmeta iz oblasti narodne i primenjene umetnosti, likovnih ostvarenja i dečjih radova),

b) potrebu podsticanja dece na aktivnosti i sugeriranje određenog reda (materijala klasifikovan po nekim bitnim svojstvima -nameni , materiji, boji, veličini i si.) i

) potrebu da se za senzorno-perceptivne i likovne aktivnosti odvoje posebni prostori u kojima će moći da se bave njima bez straha da će nešto pokvariti ili uprljati.

Prirodna okolina i objekti iz prirode kao podsticaj za aktivnost. Organizovanje šetnji i izleta radi upoznavanja prirodnih pojava u neposrednom dodiru sa njima i sticanje raznovrsnih

čulnih iskustava povodom senzornih promena. pribori za igre i istraživačke aktivnosti u prirodi, upoznavanje sa biljkama, životinjama i raznim prirodnim materijalima.

Postupci za sistematsko vežbanje pojedinih čula (ukusa, mirisa, vida, sluha, čula opipa i dr.)'u procesu sticanja svakodnevnih iskustava u specijalno pripremljenim situacijama (kada se neka čula koriste izolovano). Isticanje čulnih i estetskih aspekata raznih situacija, kvaliteta predmeta i pojava uz njihovo postepeno povezivanje i imenovanje perceptivnih osobina predmeta i pojava.

Načini upoznavanja dece sa prostorom i sticanje opštih sredstava gde se šta nalazi radi njihovog podsticanja na istraživanje i doživljavanje svoje okoline. Sticanja znanja o nameštaju i sredstvima sa kojima dolaze u dodir preko akcija koje mogu izvesti na njima ili pomoću njih; osposobljavanje dece da razlikuju predmete kojima se mogu povrediti. Osamostaljivanje dece zahvaljujući prepoznavanju ličnih predmeta, znakova u garderobi i si.

Podsticanje senzorno-perceptivnih i likovnih aktivnosti dece, izborom rasporeda materijala, ponašanja odraslih (ohrabrivanjem davanjem modela za ppodražavanje i si), preko drugih aktivnosti motoričkih, muzičko-ritmičkih i dr. Posmatranje odraslih u praktičnim životnim delatnostima i povremeno uključivanje u njih prema mogućnostima dece, izražavanje u igri onoga što je zapaženo i doživljeno tom prilikom.

Upoznavanje dece sa osnovnim priborom za grafičko-likovne aktivnosti, načinima za rukovanje njima i pravilima položaja tela u toku ovih aktivnosti. Igre „piijanja" razmazivanja boja, slikanje prstima, mešanje raznih materijala, otiskivanje oblika itd.

Pokazivanje deci različitih operacija materijalom (sastavljanje jednog predmeta u drugi, građenje, sastavljanje, namotavanje itd.) i podsticanje da ih primenjuju uviđajući pogodnosti pojedinih materijala za njih. Oblikovanje i preoblikovanje predmeta, njihovo kombinovanje, menjanje stanja, spoljašnjeg izgleda, boje itd. Konstruisanje novih celina od specijalno pripremljenih, prirodnih i otpadnih materijala, izrada predmeta koji se mogu koristiti u igri, kao ukrasi i si.

RAZVIJANJE MUZIČKO-RITMIČKIH AKTIVNOSTI

Zadaci koji se ostvaruju putem muzičko-ritmičkih aktivnosti: razvoj sluha, osećaja za sklad i ritam, razvoj sposobnosti reprodukovanja muzike pevanjem, igrom i si. Bogaćenje socijalnog i estetskog iskustva deteta i zadovoljavanje njegovih emocionalnih potreba. Podsticanje dece na ostale vrste aktivnosti, posebno jezičke, motoričke i intelektualne.Kriterijumi za izbor muzike i pesama različitih žanrova koje odgovaraju (za slušanje i pevanje) deci ranog uzrasta; odmeravanje muzike dečjim uzrastima i individualnim mogućnostima. Korišćenje muzike za ostvarivanje zahteva za stvaranje stimulativne sredine. Izbor i korišćenje raznih sredstava (zvučnih igračaka, slikovnica, lutaka, jednostavnih

muzičkih instrumenata i dr.) za rad sa decom ranog uzrasta. Mogućnosti za pravljenje takvih sredstava od priručnog materijala.Korišćenje raznih tehničkih sredstava (radija, magnetofona, gramofona, AV sredstava i dr.) za bogaćenje muzičko- ritmičkih aktivnosti.Izazivanje muzičkog doživljaja kod dece korišćenje boje i tona glas, pesme, jednostavne muzike, kao i raznim ilustrovanim sredstvima -ritmičkim pokretima, gestovima, izrazima lica i si. Uticanje na dečje raspoloženje i ponašanje (uspostavljanje, podsticanje živahnog skladnog kretanja itd.). Ilustrovanje muzikom u lutkarskom pozorištu, prilikom čitanja priča, itd.).Postupci za stimulisanje dečjeg čula sluha raznovrsnim zanimljivim i prijatnim zvucima, posebno ljudskim glasom. Razvijanje slušne percepcije i diskriminacije (boje, jačine, visine, tempa, dinamike, trajanja i dr., uz pomoć različitih sredstava i korišćenjem igara. Organizacija igara zvučnim predmetima i korišćenjem raznih zvukova za komunikaciju sa detetom, povezano sa ljudskim glasom i pokretima. Unošenje muzičkih i ritmičkih elemenata u motoričke, simboličke i dr. igre dece. Plesovi i igre u kolu uz muziku, sa pljeskanjem, mahanjem, hodanjem u ritmu i razvoj ritma pomoću cupkalica, gegalica, ritmičkih brojalica i dr.Podsticanje dece da podražavaju glasove vaspitača i tonove koje je izveo na instrumentima (u tonskoj visini i dužini trajanja). Igre onomatopejama, pevanje na jedan glas ili slog, variranja glasovaimitiranjem i spontano, na inicijativu i po izboru dece.Postupci za spontano privlačenje decu u muzičku aktivnost (naročitopovučene i pasivne dece) i motivisanje za samoinicijativno bavljenjenjome, posebno, korišćenje lutaka kao podsticaj.Ohrabrivanje i učenje deca da svoje doživljaje izražavaju muzičkimsredstvima, da proizvode zvuke eksperimentišući ili prateći ritmičkekretnje i muziku koju čuju, da izmišljaju melodije i tekstove (sasmislom ili bez njega). Osvežavanje ovih postupaka kod dece,praćenje magnetofonske snimke, posmatranjem pokreta u ogledalu, isi.

RAZVIJANJE'INTELEKTUALNIH AKTIVNOSTI

Organizacija sredine koja će da bude podsticaj za izvođenje raznovrsnih perceptivnih aktivnosti i sticanja iskustava o različitim svojstvima predmeta i pojava. Izazivanje i usmeravanje ovih aktivnosti rasporedom predmeta i postupcima vaspitača koje dete imitira, posebno, putem postavljanja malih praktičnih problema koji bude njegovu radoznalost i motivišu da ih rašava. Sistem perceptivno-motornih radnji korisnih za vršenje elementarnih intelektualnih operacija i unošenje u njih igrovnih elemenata. Istraživačke aktivnosti dece na predmetima i igračkama i sistem njihovog organizovanog i postepenog usložnjavanja uz postupke kojima se iniciraju, razvijaju i prenose u domen dečje inicijative. Postepeno proširivanje radijusa kretanja u okolini i podsticanje dece da je upoznaju na razne načine,

dodirivanjem, razgledanjem, upoznavanjem, postavljanjem pitanja odraslom itd. Proširivanje receptora dečjih aktivnosti i postupci za podsticanje istraživanja okoline unošenjem novina, pokazivanjem radnji koje deca mogu podražavati, ohrabrivanjem dece u susretu sa nepoznatim i komplikovanim. Imitiranje postupaka odraslih koje postepeno prelazi u elementarne a zatim složenije prestavljanje, odnosno simboličke igre. .Kvalitativno usavršavanje aktivnosti dece, povezivanje operacija u osmišljene i celishodne radnje, unošenje u njih predmeta i igračaka koje sugeriraju određene operacije i predstavljaju kulturna dobra (kompleti didaktičkih igračaka, slikovnica, olovka i papir i si.). Organizacija igara «skrivalica» i praktičnih problema koji zahtevaju od deteta da koristi predmete na razne načine, otkriva veze između uzroka i posledica, kao i to da kombinuju elemente perceptivnih iskustava.

Uvođenje dece u složenije rukovanje oruđima i stvarima iz svakodnevne upotrebe za zadovoljavanje svojih potreba i postizanje odreženih ciljeva, zajedno sa odraslima i uz postepeno osamostaljivanje u tom pogledu.Verbalizacija radnji koje se obavljaju u komunikaciji sa odraslima, poređenje predmeta među sobom (realnih i nacrtanih, uz uočavanje osnovnih sličnosti i razlika), imenovanje predmeta u kontekstu životnih situacija, imenovanje istovrsnih predmeta jednim nazivom iako se oni međusobno bitnije razlikuju. Podsticanje deca da uviđaju elementarne kvantitativne i prostorne odnose.

RAZVIJANJE KOMUNIKACIJE I GOVORNIH AKTIVNOSTI

Fiziološke, psihološke i socijalne pretpostavke za uspostavljanje i razvoj komunikacije.Savremena istraživanja i razmatranja usvajanja i razvoja dečjeg govoraProces komunikacije i interakcijeUspostavljanje i razvoj komunikacije između deteta i doraslog Formiranje socio-emocionalne vezanostiMakro interakcija, mikro interakcija između odraslog i deteta zajedničke akcije - komunikacije Prva govorna ostvarenja detetaUspostavljanje i razvoj verbalne komunikacije i uloga vaspitača u tom procesu

Razumevanje verbalnog govora vaspitača i razvoj verbalnog izraza detetaMogućnosti za razvoj verbalne komunikacije u jaslicama

VASPITAČ I NJEGOVA ULOGA U PROCESU NEGE I VASPITANJA

Osobine ličnosti i kvaliteti neophodni za rad sa decom ranog uzrasta. Odnos prema deci i pravilno shvatanje osobina dečje ličnosti kao i značaj adekvatnih vaspitnih uticaja u razvoju dece ranog uzrasta. Sistem potreba dece ranog uzrasta i način zadovoljavanja (upoznavanje sa vrstama potreba i načinom određivanja prioriteta među njima, razvijanje osetljivosti za dečje potrebe kod dece ranog uzrasta).

Pravilno tumačenje i dosledno usvajanje osnovnih načela u procesu nege i vaspitanja dece ranog uzrasta, posebno zahteva o jedinstvu nege i vaspitanja.

- Uloga vaspitača u organizovanju rasporeda života i pravilnog smenjivanja- Uloga vaspitača u organizovanju rasporeda života u jaslicama i pravilno smenjivanje

budnosti, sna, ishrane, boravka na vazduhu i drugih aktivnosti dece i vaspitača- Uloga vaspitača u procesu postepenog osamostaljivanja dece, razvijanja identiteta i

pozitivne slike o sebi- Način rada: sistem kontinuiranog namirenja uz dosledno poštovanje zahteva o

individualnom pristupu svakom pojedinom detetu, metodu vaspitnog rada kao podržavanje, podsticanje, usmeravanje, bogaćenje i pokretanje ka višim razvojnim nivoima aktivnosti dece.

- Uloga vaspitača u socijalno-emocionalnom razvoju i organizaciji aktivnosti- Uloga vaspitača u organizaciji prostora, oplemenjivanju sredine i stvaranju prijatne

atmosfere u zgradi u kojoj borave deca ranog uzrasta.

PROGRAMIRANJE, PLANIRANJE I EVIDENCIJA VASPITNOGRADA I NEGE

Osnove programa vaspitnog rada sa decom ranog uzrasta. Specifičnosti planiranja rada sa decom uzrasta do 3 godine, koje se ogledaju u jedinstvu preventivne zdravstvene zaštite, nege i vaspitnog rada. Planiranje u odnosu na sadržaj, oblike i uslove vaspitnog rada i nege.

Zapažanja o razvojnim karakteristikama dece u vaspitnoj ustanovi, izrada mesečnog i dnevnog plana rada, sagledavanje realizacije. Vođenje pedagoške dokumentacije.

RAD SESTRE - VASPITAČA U STRUČNIM VEĆIMA

Stručna tela u predškolskoj ustanovi, njihova funkcija i sadržaj rada (stručno veće, pedagoško veće, veće uzrasnih grupa).

Stručna služba (predškolski pedagog, psiholog, socijalni radnik, lekar, patronažna sestra i dr.) i saradnja sa njima.

SARADNJA SA PORODICOM

Značaj saradnje sa roditeljima, oblici saradnje.Sistem jedinstvenog vaspitanja i nege u porodici i predškolskoj ustanovi. Sistem uticanja

na roditelje, podizanje predškolske i zdravstvene kulture.

SARADNJA SA DEČJIM VRTIĆEM

Kontinuitet vaspitnih uticaja, vidovi i sadržaji saradnje.

ПОРОДИЧНА ПЕДАГОГИЈА

1. ПОЈАМ, ПРЕДМЕТ И ЗАДАЦИ ПОРОДИЧНЕ ПЕДАГОГИЈЕ2. ИСТОРИЈА РАЗВОЈА СХВАТАЊА О ПОРОДИЦИ И ЊЕНОЈ

УЛОЗИ У РАЗВОЈУ ЛИЧНОСТИ3. ТЕОРИЈЕ И ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУПИ О ПОРОДИЦИ4. ТИПОВИ ПОРОДИЦЕ5. ПОРОДИЦА, ДРУШТВЕНИ СИСТЕМ И ДРУШТВЕНЕ ПРОМЕНЕ6. САВРЕМЕНА ПОРОДИЦА7. ПРОМЕНЕ У САВРЕМЕНОЈ ПОРОДИЦИ8. МОРАЛНО ВАСПИТАНЈЕ ДЕЦЕ У ПОРОДИЦИ9. ПОРОДИЦА И СРЕДСТВА МАСОВНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ10. РОДИТЕЉИ И ДРУГИ ЧЛАНОВИ ПОРОДИЦЕ КАО ВАСПИТАЧИ11. ТИПОВИ РОДИТЕЉА12. САМОСТАЛНОСТ КОД ДЕЦЕ13. МЕТОДЕ И СРЕДСТВА14. ПОЈАВНИ ОБЛИЦИ НЕПРИЛАГОЂЕНОГ ПОНАШАЊА15. САРАДЊА ПОРОДИЦЕ, ШКОЛЕ И ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ16. ЗРЕЛОСТ ДЕТЕТА ЗА ШКОЛУ17. КОНВЕНЦИЈА О ПРАВИМА ДЕТЕТА18. ПРАВА ЖЕНА19. ЗАКОН О БРАКУ И ПОРОДИЧНИМ ОДНОСИМА

Ispitna pitanja iz predmeta»METODIKA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA«

1. Položaj Metodike V.O.R. u sistemu pedagoških nauka2. Zadaci Metodike V.OR. u obrazovanju vaspitača3. Razvoj predškolskih institucija u Srbiji4. Oblici institucionalnog i vaninstitucionalnog vaspitanja i obrazovanja u predškolskim ustanovama5. Vaspitanje u predškolskim ustanovama kao otvoren sistem6. Osnovne karakteristike novih programskih osnova za predškolske ustanove7. Definicija i suština predškolskog vaspitanja i obrazovanja8. Funkcije predškolskog vaspitanja i obrazovanja9. Shvatanje deteta i njegovog razvoja lO.Šta karakteriše rano detinjstvo11 .Načela predškolskog vaspitanja i obrazovanja 12.Načelo celovitosti i integriteta 13.Načelo dominacije igara i igrovnih postupaka 14.Načelo orijentacije ka opštijim ciljevima 15.Načelo socijalne integracije i kontinuiteta16.Predškolska ustanova kao specifična vaspitno-obrazovna ustanova17.Delatnosti dečjeg vrtića18.Saradnja dečjeg vrtića i porodice19.Saradnja dečjeg vrtića i škole20.Saradnja dečjeg vrtića s faktorima društvene sredine21 .Organizacija rada u dečjem vrtiću22. Organizacija prostora23.Funkcija i uređenje enterijera u dečjem vrtiću24.Kutak za igre mašte25.Stvaralački kutak26.Graditeljski kutak27. Istraživački kutak28.Funkcija i uređenje eksterijera29.Aktivnosti dece prema vrstama saznanja30.Dečje igre i njihova podela31. Funkcionalne igre32.Igre mašte ili igre uloga33.Igre s gotovim pravilima34.Konstruktivne igre35.Igrolike aktivnosti36.Perceptivno-motorne aktivnosti3 7. Otkrivačke aktivno sti38.Posmatračke i receptivne aktivnosti3 9. Zdravstveno-higijenske aktivnosti40.Praktične životne i radne aktivnosti41 .Društvene aktivnosti42. Aktivnost? rezonovanja. uviđanja i izuraevanja 43.Aktivnosti predstavljanja, izražavanja i stvaranja

44. Vaspitač u dečjem vrtiću - tipovi vaspitača 45.Kvalitet emocionalne veze vaspitač - dete 46.Učešće vaspitača u aktivnostima dece 47.Spoljašnja kontrola - nagrade i kazne 48.Disciplinovanje dece49.Metode i metodski postupci V.O.R. sa predšk. decom50.Delovanje specijalno pripremljenom sredinom51 .Oblici vaspitno-obrazovnog rada u dečjem vrtiću52.Režim dana u dečjem vrtiću53.Adaptacija dece u dečjem vrtiću54.Specifičnost rada u mešovitim vaspitnim grupama55.Dečje igračke - vrste i funkcija igračaka56.Zahtevi za dobre igračke57.Zrelost dece za polazak u školu58.0pšta i posebna priprema dece za školu59.Vaspitni stilovi i njihov uticaj na formiranje ličnosti dece60.Tematsko programiranje V.O.R.61 .Evaluacija rada vaspitača

Literatura:

a) Obavezna:

1. Kamenov, E., (1997.): METODIKA I, II, HI, Odsek za pedagogiju Filozofskog fakultet u Novom Sadu, Republička zajednica viših škola za obrazovanje vaspitača, Novi Sad,2. Kamenov, R, (1985.): METODIKA VASPITNO - OBRAZOVNOG RADA SA PREDŠKOLSKOM DECOM, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Novi Sad,3. Kamenov, E., (1997.): MODEL OSNOVA PROGRAMA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA SA PREDŠKOLSKOM DECOM, Odsek za pedagogiju Filozofskog fakultet u Novom Sadu, Republička zajednica viših škola za obrazovanje vaspitača, Novi Sad,

b) Proširena:

1. Grupa autora, (1997.): KORAK PO KORAK 2, »Kreativni centar, Beograd2. Kamenov, E. i sar.,(1986.): IGRAMO SE, OTKRIVAMO, STVARAMO..., »Dnevnik«, Novi Sad3. Kamenov, E. i sar.,(1987.): IGRAMO SE, DRUŽIMO, RADIMO..., »Dnevnik«, Novi Sad4. Grupa autora, (1987.): GOVOR U PREDŠKOLSKOJ USTANOVI, Zavod za udžbenike i

nastavna sredstva, Beograd,5. Časopisi: »PREDŠKOLSKO DETE«, Beograd i »PEDAGOŠKA STVARNOST«, Novi Sad

Predispitne obaveze studenata:

Svaki student je dužan da:1. napiše i odbrani seminarski rad iz ovog predmeta2. uradi praktičnu vežbu snimanja svih elemenata organizacije vrtića