Embed Size (px)
Citation preview
OSNOVI ODR�AVANJA -skripta-
autori: Prof. dr Branislav Jeremić, dipl. ma�. in�. Doc. dr Petar Todorović, dipl. ma�. in�.
mr Ivan Maču�ić, dipl. ma�. in�.
Ma�inski fakultet u Kragujevcu Mart 2008.
1
OSNOVI PROBLEMATIKE ODR�AVANJA I ISTORIJSKI RAZVOJ
Razvoj pristupa odr�avanju od početka do sada�njeg vremena
Rast očekivanja od odr�avanja
2
Uticaj vrste odr�avanja na nivo raspolo�ivosti tehničkih sistema Raspolo�ivost se odnosi na vremenski stepen iskori�ćenja opreme i defini�e se kao:
Or = 100To
TgTo100ToTr ×−=× (%)
Pri tome su: Or - raspolo�ivost To - raspolo�ivo vreme Tr - vreme na radu i Tg - vremenski gubici .
SVAKO IMA SVOJU STRATEGIJU ODR�AVANJA
3
ODR�AVANJE U SAVREMENOJ INDUSTRIJI Odr�avanje se danas defini�e kao proces u kome se sve aktivnosti sprovode prema unapred definisanim kriterijumima cilja (tro�kovi, raspolo�ivost, efektivnost, pouzdanost itd.). �ire posmatrano, sistem odr�avanja predstavlja deo poslovnog sistema i kroz njegovo dizajniranje/redizajniranje treba da se integri�u: optimalna organizacija, relevantne tehnologije, informacioni sistem kao osnov objedinjavanja raspolo�ivih resursa (materijalni, ljudski, finansije, tehnologije itd.) i in�enjerska ekonomija.
Razvoj proizvodne opreme u oblasti obrade metala
OD ODR�AVANJA U SADA�NJEM I BUDUĆEM
VREMENU NAJVI�E ĆE ZAVISTI: ! KVALITET PROIZVODA I USLUGA, ! PRODUKTIVNOST, ! PROFITABILNOST, ! ZA�TITA �IVOTNE OKOLINE, ! BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU I ! POBOLJ�ANJE PERFORMANSI POSTOJEĆIH TEHNIČKIH
SISTEMA A.KVALITET Nivo i konstantnost kvaliteta proizvoda su apsolutno zavisni od nivoa odr�avanja proizvodne opreme.
godina
tehn
olo�
ki n
ivo
4
B.PRODUKTIVNOST Vreme ispravnog stanja tehničkih sistema odnosno proizvodne opreme je bitan faktor u ostvarivanju �eljene produktivnosti. Maksimalno vreme ispravnog stanja (kroz optimalno ulaganje) postiče se planiranim aktivnostima odr�avanja. C.PROFITABILNOST Ulo�ena sredstva u proces proizvodnje se u najvećem obimu revalorizuju kroz efikasnije kori�ćenje energije i du�i rad opreme. KOD NAS U RAZVIJENIM ZAMLJAMA
BDP-Bruto domaći proizvod
PPE -Primarna potro�na energije PPE/BDP-Energetski odnos
D.ZA�TITA �IVOTNE OKOLINE Stro�iji uslovi u pogledu za�tite �ivotne okoline nameću i značajniju pa�nju koju ovome pitanju treba posvetiti. Ovo se prvom planu odnosi na sve tehničke sisteme, koji zbog promene nivoa sposobnosti za rad dovode do proizvodnje ili ispu�tanja materija �tetnih po okolinu. Pravilnom tehnologijom odr�avanja se u značajnoj meri mo�e pobolj�ati za�tita �ivotne okoline.
Zračenje je u dozvoljenim granicama!!!!!
5
E. BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU Postoje takvi proseci i tehnički sistemi u industriji gde se pri nastanku otkaza mogu dogoditi havarije i tragedije većih razmera. Ovo se odnosi na eksplozije i po�are, paralelno i na kobne posledice za one koji rukuju ovim sistemima. Sve se ovo mo�e sprečiti primenom pravilne tehnologije odr�avanja.
Lepo je znati da imaju sigurnu obuću i za�titne �lemove, ali to nije i dovoljno
Ovako je obično u praksi
F. POBOLJ�ANJE PERFORMANSI POSTOJEĆIH TEHNIČKIH SISTEMA Dana�nji nivo razvoja tehnike i tehnologije ukazuje na brzo zastarevanje tehničkih sistema u smislu njihove sposobnosti da zadovlje savremene trendove pri eksploataciji (proizvodnost, bezbednost itd.). Izvođenjem određenih aktivnosti odr�avanja kroz modifikaciju i rekostrukciju mogu se zastarelim sistemima pobolj�ati eksploatacijsko tehničke karakteristike.
ODR�AVANJE U NA�OJ ZEMLJI ! nedovoljno se koristi raspolo�ivo radno vreme svih učesnika na
poslovima odr�avanja, ! u malom broju slučajeva se planiraju aktivnosti na poslovima
odr�avanja,
6
! oni koji planiraju i sprovode aktivnosti odr�avanja preko radnih naloga, ne prate izvr�avanje,
! u veoma malom broju slučajeva se prati uspe�nost odr�avanja i na osnovu toga donose korektivne mere,
! zbog nedovoljnog planiranja aktivnosti uvodi se prekovremeni rad na odr�avanju,
! u najvećem broju slučajeva ne postoji preventivno odr�avanje pa čak ni u elementarnom obliku (či�ćenje i podmazivanje)
! skoro uop�te se ne prate tro�kovi odr�avanja, ! veoma visoki gubitci (energija, vreme, itd) pri eksploataciji
tehničkih sistema zbog lo�eg odr�avanja.
II.TEHNOEKONOMSKI ASPEKT KARAKTERISTIKE TEHNIČKIH SISTEMA Tehnički sistem je ve�tački sistem koji je nastao posrednim ili neposrednimm delovanjem čoveka.Većina svojstava tehničkih sistema ima karakteristike prirodnih sistema. U ove karakteristike spadaju :
- celovitost - adaptivnost - stabilnost - zatvorenost (otvorenost), - povratna veza itd.
Ukoliko je vi�e prisutna celovitost i adaptivnost, utoliko su tehnički sistemi savr�eniji jer poseduju neke bitne karakteristike prirodnih sistema. Tehničkim sistemima po svojoj prirodi pripadaju obični alati i pribor (ručna stega, dizalica itd.) kao i savremene kosmičke letelice, roboti, automobili, alatne ma�ine itd.
Svaki tehnički sistem (TS) je sastavljen od podsistema, odnosno od elementarnih ili osnovnih podsistema (OSi). Navedeni osnovni sistemi su međusobno povezani relacijama(Reij), koje su prisutne i kod odnosa sistema i okoline.
7
Op�ta struktura tehničkog sistema
Univerzalna glodalica MAHO MH 300C
1-Kabina, 2- Vertikalna glava glodalice, 3-Kući�te vretena, 4- Glavni motor, 5- Pogonski motor kući�ta vretena za Z-osu, 6-Stub ma�ine, 7- Upravljačka jedinica, 8- Razvodni elektro ormar, 9- Pogonski motor za X-osu, 10-Pogonski motor za Y-osu, 11- Postolje ma�ine i 12- Rezervoar za SHP. Tehnički sistemi su dinamički i deterministički. Dinamičnost određuju upravljačke akcije koje dovode do promene stanja sistema u vremenu. Ove promene se odvijaju zbog prenosa i transformacije energije, materije i informacija. Deterministika je prisutna zbog mogućnosti definisanja stanja sistema u svakom vremenskom trenutku i prognoziranja budućih stanja u zavisnosti od dejstva upravljaćkih akcija. Sa aspekta karakteristika mo�e se pojaviti �irok spektar različitih tehničkih sistema. To navodi i na specifične i različite pristupe kod definisanja strategije i metoda njihovog odr�avanja.
8
STANJE SISTEMA U toku eksploatacije tehnički sistem je izlo�en dejstvu okoline (vlaga , prljav�tina, toplota, vibracije). Osim navedenog postoji i unutra�nje dejstvo, čiji je izvor sam sistem.Ovo dejstvo je vezano za : ! parametre procese eksploatacije (sila , temperatura, brzina kretanja,
oscilacije) i ! nasleđe ( eksploatacijsko i tehnolo�ko).
Sve rečeno se mo�e najbolje sagledati na primeru alatne ma�ine
Alatna ma�ina sa karakterističnim dejstvima Potpuna identifikacija karakterističnih unutra�njih dejstava je ote�ana zbog njihove međusobne povezanosti. Tako na primer kod alatne ma�ine (kao najprisutnijeg tehničkog sistema u industriji) mehanizam unutra�njeg dejstva je veoma slo�en . Ulazne veličine vezane za strukturu sistema i procese koje se u njima odvijaju su obele�ene sa Ui i Ui(t).
Unutra�nja dejstva kod alatne ma�ine za obradu rezanjem
9
U toku eksploatacije dolazi do promena karakteristika strukturnih elemenata (habanje, srtarenje, ,curenje, deformisanje itd.) , a samim tim i do promena stanja tehničkog sistema kao celine . Ako se izvr�i generalizacija, bilo koji tehnički sistem sa karakterističnim veličinama mo�e se prikazati kao na sledećoj slici.
Osnovni prikaz tehničkog sistema Sa tehničkog aspekta , stanje sistema se defini�e skupom fizičkih parametara. Praćenjem i upoređivanjem njihovih promena u vremenu donosi se zaključak o stanju sistema.
Karakteristične veličine sa slike, mogu se predstaviti kao vi�edimenzionalni vektori tj.:
! ulaz U(u1,u2, ............un), ! unutra�nje veličine ili karakteristike re�ima rada sistema S(s1,s2,......,sm) i ! izlaz I( i1,i2,............ ,ir).
Na osnovu izlaza defini�u se i pokazatelji pouzdanosti tehničkog sistema. Tako se u su�tini stanje sistema uvek identifikuje prema vrednosti izlaza (vektor stanja), a za tačno definisani ulaz (vektor kontrolisanog upravljanja). U istom vremenskom trenutku stanje (sistem ) mo�e biti :
1. U radu : I = φ (U,S,t) 2. U otkazu: I*= φ*(U,S*,t)
Očigledno je da izlaz pri kontrolisanom ulazu zavisi samo od karakteristika re�ima rada tj. unutra�njih veličina sistema.
ODR�AVANJE I EFEKTIVNOST PROIZVODNE OPREME Unapređenje procesa proizvodnje se ostvaruje kroz porast produktivnosti, odnosno minimiziranje ulaza i maksimiziranje izlaza.
10
Međusobna zavisnost ulaza i izlaza u procesu proizvodnje
Količina proizvoda i kvalitet, tro�kovi i vreme isporuke, bezbednost i moralno stanje zapo�ljenih u najvećoj meri zavise od stanja proizvodne opreme. Sistem odr�avanja treba da omogući maksimiziranje izlaza zadr�avanjem idealnih radnih uslova i povećanjem efikasnosti opreme. Sistemski pristup definisanja uticaja odra�avanja na efektivnost tehničkih sistema Visoka efektivnost proizvodne opreme se posti�e minimizacijom uticaja �est dominantnih faktora. Ovi faktori se odnose na :
A. ZASTOJ: 1. Otkaz opreme (habanje, lom itd.) i 2. Pu�tanje u rad i pode�avanje (promena alata , pribora itd.)
B. PROMENU BRZINE RADA 3. Prazni hodovi i manja zaustavljanja ( izazvana pogre�nim radom senzora,
blokadom spojnica itd.) i 4. Smanjenje brzine rada ( u slučajevima kada se ne mo�e postići zadata brzina)
C .GRE�KE: 5. Gre�ke u tehnolo�kom procesu (pojava odstupanja u pogledu kvaliteta i tačnost i obrade) i
6. Stabilnost procesa (zbog neophodnog vremenskog perioda od početka rada ma�ine pa do obezbeđenja stabilne produkcije).
11
Efektivnost opreme
Primer: Automatska linija za punjenje mineralne vode u PET boce nominalnog kapaciteta Q=5000 (boca/čas), gde se toku jedne smene napuni 28000 boca pri čemu je 900 lo�ih boca (nezatvorene, nedovoljno napunjene, bez etiketa itd.) RASPOLO�IVOST OPREME (Or) Radno vreme u toku jedne smene je 7.5h (450 min.) odnosno To=450 min. Planske aktivnosti odr�avanja su 25 min, Ukupno vreme u otkazu je 20 min i Pode�avanje 15 min. i pu�tanje u rad linije 15 min. Ukupni vremenski gubici su: Tg = 75 min. U navedenom primeru vreme u radu je: Tr = To � Tg = 450 min.- 75 min.=375 min.
Or = 3.83100450375100
ToTr100
ToTgTo =×=×=×− %
ISKORI�ĆENJE PERFORMANSI (Ip) Teorijsko vreme ciklusa za jednu bocu je: t0 = 60/Q=60/5000=0.012 min/boc. U toku jedne smene se napuni 28000 boca tj. No =28000
%6.89100375
28000012.0100T
NtIr
00p =××=××=
12
STEPEN KVALITETA PROIZVODA (Kp) Broj lo�ih boca (nezatvorene, nedovoljno napunjene, bez etiketa itd.) je 900 tj. N�= 900
%8,9610028000
90028000100No
N�NoKp =×−=×−=
Ukupna efektivnost navedene automatske linije za punjenje mineralne vode je :
E=Or x Ip x Kp = 83.3 x 89.6 x 96.8 =72.2 (%) Svetska globalizacija i konkurencija su postavili kriterijume:
! raspolo�ivost → 100% ! iskori�ćenje performansi → 100% ! stepen kvaliteta proizvoda → 100%
III.POGODNOST TEHNIČKIH SISTEMA ZA ODR�AVANJE A.DEFINISANJE POGODNOSTI ODR�AVANJA Pogodnost odr�avanja se defini�e kao: ! karakteristika dizajna i same instalacije (tehnički sistem i sva prateća oprema) i
izra�ava se kao verovatnoća da će neki deo (funkcionalna celina tehn.sistem ili prateće opreme) zadr�ati ili se vratiti u specificirane uslove u datom vremenskom periodu, kada je odr�avanje sprovedeno saglasno sa propisanim uslovima i resursima. (MIL-STD-721C Department of Defense,Washington, DC, 1980) NAPOMENA: Specificirani uslovi se odnose na kriterijume cilja obavljanja
funkcije u definisanim radnim uslovima ! karakteristika dizajna i same instalacije i izra�ava se kao verovatnoća da za
sprovođenje svih aktivnosti odr�avanja nije potrebno vi�e od x časova u datom vremenskom periodu kada sistem obavlja svoju funkciju saglasno propisanoj proceduri i sa personalom koji je adekvatno edukovan.
! karakteristika dizajna i same instalacije i izra�ava se kao verovatnoća da tro�kovi odr�avanja neće biti veći od y novčanih jedinica u datom vremenskom periodu kada sistem obavlja svoju funkciju i odr�ava se saglasno propisanoj proceduri.
Primer 1. Verovatnoća je 0.98 da će se kod automatske ma�ine za pakovanje kapaciteta 3000 kom/h (proizvođač A) na kompletno odr�avanje utro�iti ne vi�e od 22 sata u toku jednog meseca pri radu u jednoj smeni. 2. Verovatnoća je 0.98 da će se kod automatske ma�ine za pakovanje kapaciteta
13
3000 kom/h (proizvođač B) na kompletno odr�avanje utro�iti ne vi�e od 34 sata u toku jednog meseca pri radu u jednoj smeni. Kog proizvođača (A ili B) je automatska ma�ina za pakovanje pogodnija za odr�avanje? Kvantificiranje pogodnosti odr�avanja je zasnovano na uzimanju u obzir pokazatelja ko �to su: ! Srednje vreme između aktivnosti odr�avanja, �to uključuje korektivno i
preventivno odr�avanje, ! Srednje vreme između zamene nekog elementa (rezerevnog dela), ! Vreme zastoje zbog odr�avanja, ili ukupno vreme dok tehnički sistem nije u
funkciji. Ovo vreme uključuje direktne poslove rada na tehničkom sistemu, vreme ka�njenja logistike i vreme ka�njenja administracije,
! Vreme rada osoblja na poslovima odr�avanja na jednom tehničkom sistemu po smeni, radnom danu , nedelji itd. i
! Tro�kovi odr�avanja jednog tehničkog sistema po smeni, radnom danu , nedelji itd. i
B. POGODNOST ODR�AVANJA U FAZI DIZAJNIRANJA Pogodnost odr�avanja je specifična karakteristika koja mora biti kvantificirana u fazi dizajniranja svakog tehničkog sistema. Defini�u je atributi koji se odnose na: lakoću, preciznost, bezbednost i ekonomičnost u izvođenju aktivnosti odr�avanja. Svaki tehnički sistem treba da bude dizajniran tako da: ! vreme za sprovođenje aktivnosti odr�avanja bude minimalno, ! minimalno ugro�ava čovekovu okolinu i ! ulaganje u resurse u procesu odr�avanja (radna snaga, potro�ni
materijal,rezervni delovi itd.) bude minimalno. C. KVANTIFICIRANJE POGODNOSTI ODR�AVANJA Ovo se ostvaruje preko:
! FAKTORA POUZDANOSTI, ! FAKTORA POGODNOSTI ODR�AVANJA, ! LJUDSKOG FAKTORA, ! FAKTORA LOGISTIČKE PODR�KE, ! FAKTORA RASPOLO�IVOSTI, ! EKONOMSKIH FAKTORA I ! FAKTORA EFEKTIVNOSTI
14
C.1 FAKTORI POUZDANOSTI Pouzdanost je verovatnoća da će tehnički sistem uspe�no obavljati funkciju u datom vremenskom periodu uz zadovoljenje postavljenih kriterijuma cilja u definisanim radnim uslovima. Osnovni pokazatelji pouzdanosti su zakon raspodele, intenzitet otkaza λ i srednje vreme između otkaza T ot ! Intenzitet otkaza λ=broj otkaza/ukupno vreme u radu ! srednje vreme između otkaza T ot = 1/ λ (za eksponencijalnu raspodelu) Primer Deset istih tehničkih sistema (TS) se testira u jednakim uslovima u toku 600 sati rada, pri čemu je pet uspe�no pro�lo test a za ostalih pet otkazi se pojavljuju na sledeći način: TS No6 otkaz posle 75 sati TS No7 otkaz posle 125 sati TS No8 otkaz posle 130 sati TS No9 otkaz posle 325 sati TS No10 otkaz posle 525 sati Po definiciji intenzitet otkaza je: λ=broj otkaza/ukupno vreme u radu
λ=5/(75+125+130+325+525+5 x 600)=0.001196 (otkaza/sat) Primer Za tehnički sistem vremenska slika stanja zbog odr�avanja je: Vremena u radu Vreme u zastoju tur1=24.2 sata tuo1=2.1 sat tur2=7.1 sata tuo2=7.1 sat tur3=27.4 sata tuo3=4.2 sata tur4=35.3 sata tuo4=1.8 sati tur5=6.3 sata tuo5=3.5 sati tur6=46.7 sata tuo6=8.3 sati tur7=5.0 sati Ukupno vreme u radu je 152 sata Broj otkaza je 6 Po definiciji intenzitet otkaza je: λ=broj otkaza/ukupno vreme u radu
λ=6/152=0.03947 (otkaza/sat) Po definiciji srednje vreme između otkaza T ot = 1/ λ (za eksponencijalnu raspodelu)
T ot = 1/0.03947= 25.336 (sati)
15
C.2 FAKTORI POGODNOSTI ODR�AVANJA ! Vremenski parametri, ! Parametri učestanosti aktivnosti i ! Parametri tro�kova
C.2.1 Vremenski parametri
! Srednje vreme korektivnog odr�avanja T ko ! Srednje vreme preventivnog odr�avanja T po
Vremenski odnosi u procesu odr�avanja
16
Ciklus korektivnih aktivnosti C.2.2 Parametar učestanosti aktivnosti Mera učestanosi koja uzima u obzir neplanirane i planirane aktivnosti odr�avanja, mo�e da se defini�e pomoću izraza:
p.odT/1n.odT/11odT+
=
T od.n - srednje vreme između neplaniranih (korektivnih) aktivnosti T od.p - srednje vreme između planiranih (preventivnih) aktivnosti
17
Rezultat korektivnih (neplaniranih) aktivnosti najbolje se ilustruje preko sledeće slike. Od ukupno 200 aktivnosti (100%) samo kod 108 (54%) gre�ka je verifikovana i popravka zavr�ena.
Neplanirane aktivnosti odr�avanja
C.2.3 Parametri tro�kova ! Tro�kovi odr�avanja po radnom satu tehničkog sistema ! Tro�kovi po aktivnosti odr�avanja ! Mesečni tro�kovi odr�avanja ! Odnos tro�kova odr�avanja i ukupnih tro�kova u �ivotnom ciklusu tehničkog
sistema
C.3 LJUDSKI FAKTORI Ljudski ili ergonomski faktor je bitan element u poku�aju maksimiziranja pogodnosti odr�avanja. Ergonomskom aspektu pripada sve �to se odnosi na: ! antropometriju (ljudske dimenzije u interakciji sa tehničkim sistemom) ! psihologiju i ljudske senzore (tj. efekti od visokih vibracija, visoke temperature,
visoke buke, moguće radijacije, toksičnih materija itd.). Navedeno dovodi do slabe motorike, smanjenog kapaciteta ljudskih senzora i porasta rizika gre�ke u obavljanju aktivnosti odr�avanja.
C.4 FAKTORI LOGISTIČKE PODR�KE Faktori logističke podr�ke se uglavnom odnose na: ! snabdevanje (rezervni ili popravljeni delovi-količina i upravljane zalihama) ! opremu za dijagnostiku i pomoćnu opremu (elektronski merni uređaji, pomoćni
pribori, pomoćne platforme itd.) ! personal i organizaciju ! lokaciju izvođenja aktivnosti ! dokumentaciju ! kompjuterske resurse i softver
18
C.5 FAKTOR RASPOLO�IVOSTI Radna raspolo�ivost predstavlja verovatnoću da će tehnički sistem obavljati funkciju na zadovoljavajući naćin u trenutku kada je to potrebno u datim radnim uslovima uz aktuelnu logističku podr�ku. Or=
ToTgTo −
To � raspolo�ivo vreme Tg � vremenski gubici C.6 EKONOMSKI FAKTORI Odluke done�ene u najranijoj fazi dizajna i razvoja obično imaju značajan uticaj na sve kasnije faze u toku �ivotnog ciklusa nekog tehničkog sistema. C.7 FAKTORI EFEKTIVNOSTI Osnovni faktori efektivnosti se odnose na raspolo�ivost, iskori�ćenje performansi opreme i kvalitet proizvoda koji se na toj opremi stvara. Tako se ukupna efektivnost mo�e izraziti pomoću sledeće jednačine. E= Or x Ip x Kp Or -Raspolo�ivost opreme Ip - Iskori�ćenje performansi opreme Kp -Kvalitet proizvoda
IV. METODE ODR�AVANJA
Postoji dosta podela sa aspekta strategije, koncepta, politike, tipa i oblika odr�avanja. �ire posmatrano, odr�avanje mo�e biti planirano ili neplanirano a �to u su�tini čini i osnovnu njegovu podelu.
Podela odr�avanja
19
KOREKTIVNO ODR�AVANJE Kod korektivnog odr�avanja se dopu�ta eksploatacija tehničkog sistema do pojave otkaza, a bez predhodnih pregleda i praćenja stanja tog sistema. Zadatak korektivnog odr�avanja je da element i/ili sistem iz stanja �u otkazu� dovede u stanje �u radu�. Element koji je pri tome otkazao popravlja se ili zamenjuje novim. Ako se ne poznaje zakonitost promene stanja elemenata tehničkog asistema (a �to je najče�će slučaj kod nas u praksi), otkazi tada pripadaju stohastičkom procesu. Tada će i vek trajanja elemenata ili funkcionisajna celina (koje čine strukturu tehničkog sisteme) imati stohastičku prirodu. Polazeći od činjenice o uvek prisutnoj neodređeniosti promene stanja elemenata, pojavu dugih zastoja, tj. prekida u eksploataciji pri korektivnom odr�avanju, treba prihvatiti kao neminovnost . Kod većeg broja tehničkih sistema koji su istovremeno u eksploataciji, mo�e doći do preklapanja vremenskih intervala (tuo) kada su oni u otkazu.Ovo je ilustrovano na sledećoj slici.
Vremenska slika stanja grupe tehničkih sistema
Najprikladniji način interpretacije korektivnog odr�avajna je pomoću funkcije pouzdanosti R(t) za slučaj kada se vr�i zamena dotrajalog elementa tehničkog sistema, kao �to je prikazano na sledećoj slici.
Funkcija pouzdanosti sa karakteristim veličinama
20
Ukupan raspolo�ivi resurs se defini�e kao : UR=IR+NR Pri tome je : Ir- iskori�ćeni resurs i Nr- neiskori�ćeni resus.
Ekvivalent iskori�ćenom resursu je srednje vreme u radu do pojave otkaza- rT . Kod korektivnog odr�avanja se ide na skoro potpuno iskori�ćenje raspolo�ivog resursa, odnosno : Ir>>Nr → Ur ≈ Ir PREDNOST ! Racionalno kori�ćenja raspolo�ivog resursa, �to na neki način predstavlja skoru
jedinu prednost. NEDOSTATCI ! Nemogućnost predviđanja ukupnog broja otkaza, trenutka njihovog nastanka i
vremena trajanja. U takvim uslovima nemoguće je planirati bilo kakve detaljne aktivnosti u cilju racionalizacije poslova na odr�avanju.
! Pojava međusobno povezanih vi�e otkaza. Ovo dovodi do dugotrajnih zastoja opreme kao i visokih tro�kova odr�avanja.
KOREKTIVNO ODR�AVANJE-ZAKLJUČAK
Iz svega napred navedenog, generalno se mo�e reći da korektivno odr�avanje nije preporučljivo kod slo�enih i skupih tehničkih sistema gde otkazi mogu prouzrokovati duge zastoje, visoke tro�kove odr�avanja i ugro�avanje tehnolo�kog procesa, ljudi i okoline. PREVENTIVNO ODR�AVANJE Uloga i značaj preventivnog odr�avanja se najbolje shvataju ako se zna da su Marfijevi zakoni na�li naj�iru primenu kod eksploataciije tehničkih sistema. To znači da se otkaz pojavljuje u najgore moguće vreme, odnosno kada nam je oprema najpotrebnija (otkaz na sistemu hlađenja leti, otkaz na sistemu grejanja zimi, kada se najvi�e �uri dobra cena proizvoda na tr�i�tu -velika mogućnos prodaje itd.)
21
Vreme otkaza u ovakvim slučajevima traje od nekoliko časova do nekoliko dana. Najbolje je ako slu�ba odr�avanja kroz preventivne aktivnosti, tj.prvenstveno preko pregleda stanja- tehničke dijagnostike, registruje potencijalni problem i u pogodno vreme interveni�e i spreči pojavu otkaza.
Praveći paralelu između prednosti i nedostataka preventivnog odr�avanja mo�e se reći da su prednosti znatno izra�ajnije. U većini slučajeva odnos između prednosti i nedostataka varira u zavisnosti od vrste preventivnog odr�avanja. Tako na primer kod veoma skupih i slo�enih tehničkih sistema preventivno odr�avanje prema stanju je bolje u poređenju sa preventivno planskim odr�avanjem. PREDNOST PREVENTIVNOG ODR�AVANJA 1.Kvalitetnije upravljanje proizvodnim procesom Preventivno odr�avanje se planira unapred i njegovim aktivnostima se sprečava pojava otkaza i pojava zastoja u procesu proizvodnje. 2.Veće iskori�ćenje raspolo�ivih resursa Na osnovu plana za izvođenje preventivnog odr�avajna, unapred se vr�i preraspodela radnih zadataka na raspolo�ive resurse ili se anga�uju dodatna oprema i radna snaga. 3.Obezbeđenje �eljenog kvaliteta proizvoda Dobro preventivno odr�avanje obezbeđuje kvalitetan izlaz iz tehničkog sistema. Ako je u pitanju proizvodna oprema to znači da će se na njoj postizati �eljeni kvalitet i tačnost obrade. 4.Povećanje efikasnosti opreme Za preventivno odr�avanje tro�i se samo manji procenat vremena od onoga koje bi bilo potrebno za korektivno odr�avanje. Veoma je retka pojava otkaza na opremi u toku njene eksploatacije.
22
5.Povećanje produktivnosti proizvodnog sistema Preventivnim odr�avanjen se minimiziraju problemi vezani za : trenutak pojave otkaza, vreme trajanja zastoja, pojavu �karta,itd. 6.Normiranje poslova Zbog prirode ponavljanja, aktivnosti na preventivnom odr�avanju se mogu tako normirati da budu izvedene na najbolji način. To znači da svaka procedura mora biti pobolj�ana do nivoa savr�enstva. Za ovo je neophodno obezbediti obuku i �kolovanje kadrova za odr�avanje. 7.Smanjenje prekovremenog rada Prekovremni rad na odr�avanju mo�e biti smanjen ili potpuno elimisan jer se smanjuje učestanost pojave iznenadnih otkaza. 8.Racionalno planiranje rezervnih delova Kod preventivnog odr�avanja unapred se planiraju rezervni delovi i potro�ni materijal. Pri tome se tačno zna koji deo i kada će biti upotrebljen. Neophodno je napomenuti da je uvek potrebna i manja zaliha rezervnih delova kod preventivnog nego kod korektivnog odr�avanja. To znači i racionalnije poslovanje sa aspekta izdvajanja za kamate i skladi�ni prostor. 9.Povećanje bezbednosti i bolja kontrola zagađenja okoline Ako ne postoji preventivni i kontrolni pregled ili ugrađeni senzori , kod opreme se mo�e pogor�avati stanje do tačke gde ona vi�e nije bezbedna za kori�ćenju ili previ�e zagađuje okolinu.Promena stanja opreme u eksploataciji se odvija kao �to je to prikazano na sledećoj slici
Eksploatacija nekog tehničkog sistema bez preventivnog (a)
i sa dobrim preventivni odr�avanjem (b) Pri eksploataciji dolazi do pogor�anja stanja i aktivnostima odr�avanja ono se vraća na početni nivo. Dobra tehnička dijagnostika treba da upozori, pre nego �to performanse dostignu nivo kada eksploatacija tehničkog sistema nije vi�e bezbedna.
23
NEDOSTATCI PREVENTIVNOG ODR�AVANJA Uprkos svim prednostima koje upućuju na uvođenje preventivnog odr�avanja , postoje i neki problemi koji moraju biti identifikovani i minimizirani.Ovo se odnosi na : 1. Mogućnost pojave o�tećenja U toku preventivnih intervencija dodiruju se pokreću i koriste prekidači, poluge za upravljanje ili neki drugi elementi tehničkog sistema. Pri tome postoje mogućnosti pojave o�tećenja. Ono se pojavljuje zbog propusta ili ignorisana određenih komandi pri testu, nasilnog rada ili pogre�ne procedure. Na �alost, opremu najvi�e pouzdanosti obično odr�avaju nepouzdani ljudi. 2. Visok nivo ranih otkaza Novi rezervni elementi (ugrađeni kroz preventivno odr�avanje) imaju veću verovatnoću pojave otkaza u početnoj nego u kasnijoj fazi eksploatacije. Kod rezervnih delova je često prisutna i pojava da kvalitrt i test njihove pouzdanosti nisu isti kao za delove koji se koriste za prvu ugradnju. Iz navedenog je očigledno da postoji rizik pojave visokog nivoa ranih otkaza. 3. Neiskori�ćeni raspolo�ivi resurs Zameniti neki element pri preventivnom odr�avanju (pre pojave otkaza) je daleko bolje nego sačekati da se otkaz pojavi. Pri tome je očigledno da se u potpunosti ne koristi raspolo�ivi resurs zamenjenog elementa. Zbog toga se povećava njegova potro�nja u eksploatacijskom veku tehičkog sistema. Interesantno je analizirati odnos cene rezervnog dela, vrednost rada na njegovoj zameni i vremena zastoja. Cena rezervnog dela je obično znatno manja od rada na njegovoj zameni i tro�kova zastoja. 4. Visoke početne tro�kove Vezujući vrednost novca za vreme tj. za inflaciju, mo�e se zaključiti da je veoma bitno kada se ovaj novac investira u preventivno odr�avanje. Rezervni delovi kupljeni znatno ranije nego �to će biti iskori�ćeni i preuranjeni preventivni zahvati na opremi mogu biti izvor visokih početnih tro�kova. 5. Često prekidanje procesa eksploatacije opreme Za opremu koja radi u velikoserijskoj ili masovnoj proizvodnji glavno pitanje se odnosi na mogućnost prekidanja procesa u cilju izvođenja aktivnosti preventivnog odr�avanja . Proizvodnja i odr�avanje moraju uvek usasiti termine za izvođenje pregleda stanja i sprovođenje ostalih neophodnih preventivnih aktivnosti na opremi.
24
PREVENTIVNO ODR�AVANJE -ZAKLJUČAK Preventivno odr�avanje je uvek bolje nego korektivno, a mo�e biti po obimu nedovoljno ili preobimno. Samo na prvi pogled je najbolje i najlak�e preventivno ne raditi ni�ta, jer to prividno i najmanje ko�ta. Kod optimalno kreiranog preventivnog odr�avanja, postignut profit vi�estruko prevazilazi ulo�ena sredstva u odr�avanje.
PLANIRANJE PROGRAMA PREVENTIVNOG ODR�AVANJA Polazni osnov za planiranje programa preventivnog odr�avanja je sistematizacija podataka o otkazima a �to se pre svega odnosi na: ! formiranje baze podataka o otkazima i ! istra�ivanje uzroka nastanka otkaz i njihova klasifikacija Baza podataka o otkazima sadr�i: a. Tipične probleme koji se sreću u eksploataciji tehničkih sistema i njihove
kodove (V-vibracije, B � buka, T- pregrevanje, Z � curi ili propu�ta itd.), b. Uzroke nastanka otkaza i njihove kodove (10 � spolja�nji ulaz energije, 11 �
glavno napajanje, 20 � habanje, 30 � uticaj okolina, 40 � operator, P � preventivno odr�avanje itd.) i
c. Aktivnosti koje treba preduzeti i njihove kodove ( C � centriranje, A � pode�avanje potro�nje,R � izgradnja elemenata i zamena, K �či�ćenje, L � podmazivanje, P � preventivno odr�avanje itd.).
U slučaju primene informacionog sistema i praćenja odr�avanja pomoću računara, mora se koristiti skraćeno obele�avanje pomoću navedenih kodova. Pri tome kod treba vezati za određenu baznu veličinu koja ukazuje na prethodnu eksploataciju tehničkog sistema (radni sati, potro�ena energije itd.). Kodovi zavise od specifičnosti tehničkih sistema na koje se odnose. Kodovi će se sigurno razlikovati za tehničke sisteme kod kojih dominira optika i pneumatika u odnosu na sisteme gde dominira elektronika. Istra�ivanje uzroka nastanka otkaza i njihova klasifikacija Na osnovu praćenja tipa otkaza, njegovog delovanja i kritičke analize, razrađene su savremene metode povećanja eksploatacijske pouzdanosti tehničkih sistema. Neophodne informacije koje se pri tom koriste su učestanost pojave svakog problema sa uzrokom i zaključkom o tome �ta se događa ako se pojavi otkaz. Pri sistemskom pristupu kod analize, za svaki element nekog tehničkog sistema uvek se postavlja pitanje -Da li će otkazati? Ako otka�e kako i za�to?.
25
PRIMER:Uzroci otkaza mehaničkih sistema i komponenti ! prisustvo abraziva, ! korozija, ! prljav�tina, ! slabljenje i razdvajanje veza, ! povećano trenje, ! povećano habanje, ! ekstremne temperature, ! visoko opterećenje, ! dinamičko opterećenje, ! zamor, ! vibracije, ! nepravilna upotreba i ! nemarnost otpora
26
OSNOVNE AKTIVNOSTI U PREVENTIVNOM ODR�AVANJU Generalno se mo�e reći, da su osnovne aktivnosti u preventivnom odr�avanju. aktivnosti :
! či�ćenje i podmazivanje tehničkog sistema ! pregled ( praćenje stanja) ! popravke.
Kod preventivno � planskog odr�avanja je zastupljen pregled stanja, dok kod preventivnog odr�avajna prema stanju to su dijagnostika i monitoring (praćenje). Kod pregleda stanja se koriste relativno jednostavne metode i instrumentizacija za detekciju stanja tehničkih sistema. Skoro u najvećem broju slučajeva u na�im uslovima to su čula onog ko izvodi pregled. OSOBLJE NA SPROVOĐENJU PROGRAMA PREVENTIVNOG ODR�AVANJA Savremeni pristup podrazumeva da svi koji učestvuje na tehničkim poslovima (operator na tehničkom sistemu, osoblje na poslovima odr�avanja itd.) moraju biti uključeni u proces odr�avanja. Sve ovo podrazumeva i kontinualnu edukaciju. �to se tiče broja anga�ovanog osoblja samo na poslovima odr�avanja, neophono je napomenuti da postoji optimum i vezuje se za minimalne tro�kove odr�avanja.
Zavisnost tro�kova odr�avanja od
broja anga�ovanog osoblja
27
OSNOVNI PREDUSLOVI ZA USPE�NO UVOĐENJE PREVENTIVNOG ODR�AVANJA Za uspe�no uvođenje programa preventivnog odr�avanja neophodno je obezbediti: ! jednoznačno identifikovanje tehničkih sistema preko vidno prikazanog
inventarskog i serijkog broja, kao i oznake tipa, ! tačnu predistoriju tehničkih sistema, ! informacije vezane za otkaze (problem, uzrok, preduzete aktivnosti) ! iskustvene podatke o sličnoj opremi, ! preporuke proizvođač opreme, ! uputstvo za odr�avanje, ! podatke o elementima koji otkazuju i zamenjuju se, ! iskusno i edukovano ljudstvo na poslovima odr�avanja, ! alate i odgovarajuću opremu za pregled stanja, dijagnostiku ili monitoring, ! jasne instrukcije za pregled sa dokumentacijom za evidentiranje stanja, ! dobru saradnju sa operatorom na opremi i ! pomoć od strane menad�menta. PROCENA USPE�NOSTI PREVENTIVNOG ODR�AVANJA Razvijen je veliki broj metoda za ocenu uspe�nosti preventivnog odr�avanja. Tako se na primer pomoću sledećeg testa veoma pouzdano mo�e oceniti uspe�nost ili nivo primene preventivnog odr�avanja. Navedeni test ima 17 pitanja. Zbir poena manji od 55 ukazuje da treba ulo�iti određene napore u cilju unapređenja programa preventivnog odr�avanja. Ako je zbir poena manji od 20 to znači da realno ne postoji program preventivnog odr�avanja. Test pitanja su sledeca: 1. Da li je propisan i organizovan program preventivnog odr�avanja i da li
se isti sprovodi? Da 5 ( ) Samo neformalno 1-4 ( ) Ne 0 ( )
2. Da li odgovornost za preventivnog odr�avanja snosi samo jedna osoba? Da 5 ( ) Ne 0 ( )
3. Da li je osoblje za pregled stanja predvidjeno za obavljanje samo ovih poslova?
Da 5 ( ) Ponekad 1-4( ) Nikad 0 ( )
28
4. Da li je tačno definisan i normiran redosled izvodjenja aktivnosti kod pregleda stanja opreme?
Da 5 ( ) Ponekad 1-4( ) Nikada 0 ( )
5. Da li se pregled obavlja po propisanoj proceduri sa evidentiranjem stanja?
Da 5 ( ) Delimičn provera 1-4( ) Bez provere 0 ( )
6. Da li se izve�taj o pregledu mo�e prihvatiti kao pouzdan? Da 5 ( ) Ponekad 1-4( )
7. Da li se periodično izvodi pregled stanja kompletne opreme? Da 5 ( ) Delimično 1-4( )
8. Da li se potencijalni problemi (koji brzo dovode do o�teđenja i otkaza) odamah prikazuju u obliku izve�taja o pregledu? Da i otkaz je izbegnut 5( ) Ponekad 1-4( ) Ne 0( )
9. Da li se podmazivanje obavlja prema unapred definisanom programu? Da 5 ( ) Ponekad 1-4( ) Ne 0 ( )
10. Da li se povremeno vr�i kontrola zahteva u pogledu podmazivanja i na osnovu toga smanjuje broj različitih maziva u primeni?
Da 5 ( ) Ne 0 ( )
11. Da li hodogram kod podmazivanja uveden i planiran na bazi studije vremena?
Da 5 ( ) Ponekad 1-4( ) Ne 0 ( )
12. Da li izve�taj o zastojima podnosi na uvid rukovodiocu sistema odr�avanja ? Da 5 ( ) Ponekad 1-4( ) Ne 0 ( )
13. Da li se trend zastoja registruje i o njemu podnosi izve�taj? Da 5 ( ) Ponekad 1-4( )
29
Ne 0 ( ) 14. Koliki je procenat zastoja?
8% ili manji 5( ) Vi�e od 8% 1-4 ( ) Nije poznato ili se ovaj podatak ne koristi 0 ( )
15. Da li se analiziraju izve�tajui o otkazima i utvrdjuju uzroci koji do ovoga dovode i da li se na osnovu toga vr�i korekcija programa preventivnog odr�avanja?
Da 5 ( ) Ponekad 1-4( ) Ne 0 ( )
16. Da li se obrađeni podaci o pregledima koriste za izradu programa preventivnog odr�avanja?
Da 5 () Delimično koriste 1-4( ) Ne 0 ( )
17. Da li se posebno vode pojedine aktivnosti preventivnog odr�avanja i njihovi tro�kovi?
Da 5 ( ) Delimično 1-4( ) Ne 0 ( )
Rezultati navedenog testa su utoliko pouzdaniji ukoliko treba u njemu da učestvuje stručnije osoblje, koje veoma dobro treba da proceni svaki odgovor i dodeli mu odgovarajući broj poena.Ovo treba da poslu�i za realno sagledavanje statusa preventivnog odr�avanja i uka�e na moguđe pravce koje treba preuzeti u cilju njegovog pobolj�anja.
USPE�NO I KOREKTIVNO I PREVENTIVNO ODR�AVANJE !!!!
30
PREVENTIVNO �PLANSKO ODR�AVANJE
Najveći broj onih koji rade u oblasti odr�avanja, pod pojmom preventivno � plansko odr�avanje podrazumevaju fiksne intervale u kojima se izvode određene aktivnosti. Ove aktivnosti se izvode sedmično, mesečno, kvartalno, sezonski ili po nekim drugim unapred određenim intervalima. Izvođenje aktivnosti odr�avanja po planiranim intervalima je samo po sebi korak napred prema sistemu odr�avanja zasnovanim na stvranim potrebama. Dva glavna elementa preventivnog odr�avanja sa fiksnim intervalima su tehnolo�ki postupak i disciplina.
Uspe�na primena određenog tehnolo�kog postupka je zasnovana na: ! Detaljnom spisku opreme koja se odr�ava, ! Glavnom godi�njem planu preventivnog odr�avanja iz koga proizilaze
mesečni, nedeljni i dnevni zadaci, ! Određivanju odgovornog osoblja za sprovođenje predviđenih zadataka, ! Kontroli obavljenih zadataka, ! Izve�taju koji ukazuje na to kada je preventivna aktivnost sprovedena i kada
je treba ponovo uraditi i ! Izvođenju korektivnih mera kod pojave bilo koje protivurečnosti.
PODMAZIVANJE I RAZVOJ PROGRAMA PODMAZIVANJA Pri relativnom kretanju kontaktnih elemenata nekog tribomehaničkog sistema u njemu dolazi do rasipanja energije i mase (habanja). Intenzitet rasipanja u najvećoj meri zavisi od vrste i prisutne količine maziva u zoni kontakta. Mazivo (najče�će ulje ili mast) smanjuje trenje i habanje u zoni kontakta. Pored toga mazivo jo� obezbeđuje i : ! smanjenje zagrevanja kontaktnih elemenata, ! sprečavanje kontaminanata da uđu u zonu kontakta, ! za�titu od korozije i ! izno�enje produkata habanja iz zone kontakta. Postoje četiri glavna izvora informacija za razvoj dobrog programa podmazivanja. Ovi izvori su: ! Proizvođač opreme, ! Proizvođač (prodavac) maziva, ! Ostali korisnici sličnih ili istih tehničkih sistema i ! Sopstvena iskustva.
31
Treba uvek znati: ! Kvalitet i kvantitet maziva su dva najva�nija faktora kod bilo kog programa
podmazivanja, ! Karakteristike maziva moraju biti pa�ljivo odabrane tako da zadovolje
postavljene zahteve sa aspekta uslova ekslpoatacije, ! Viskozitet i aditivi su veoma va�ni kod svih vrsta maziva i ! Postoji optimalna količina maziva - nedovoljna količina maziva je nepovoljnija
u poređenju sa vi�kom maziva. ! PRIMER:Dijagram podmazivanja za obradni centar MAHO MC 50
Kod uvođenja programa podmazivanja treba po fazama sprovesti sledeće aktivnosti: ! Identifikovati svaki tehnički sistem koji zahteva podmazivanje, ! Obezbediti da se svaki tehnički sistem jednoznačno identifikuje, prvenstveno
preko uočljivo prikazanog broja (�ifre), ! Obezbediti evidenciju sa tačnom fizičkom lokacijom tehničkih sistema ! Definisati tačan plo�aj svakog TMS koji treba da bude podmazan, ! Odrediti mazivo koje treba da bude kori�ćeno, ! Definisati najbolji metod primene, ! Utvrditi frekventnost ili interval podmazivanja, ! Definisati da li oprema bezbedno mo�e biti podmazana dok radi ili je treba
isključiti iz eksploatacije, ! Odrediti ko će biti odgovoran za bilo kakav međusobni nesporazum, ! Standardizovati metod podmazivanja, ! Uvesti proceduru za čuvanje i rukovanje mazivima, ! Obezbediti procedure inoviranja programa podmazivanja sa aspekta razvoja
novih maziva, ! Uvesti metodologiju za brzu intervenciju ako dođe do problema kod primene
nekog maziva ! Povezati sve napred navedeno u okviru modula informacionog sistema
odr�avanja.
32
PREGLED STANJA TEHNIČKIH SISTEMA Za navedenu vrstu aktivnosti često se kod nas sreću i pojmovi: inspekcija (�ire prihvaćeno u praksi zapadnih zemalja i literaturi na engleskom jeziku), tehnički pregled, periodični pregled itd. Prvo pitanje koje se uvek postavlja je: �ta podvrgnuti pregledu? Kriterijumi za odlučivanje su dati na sledećoj slici.
Način odlučivanja i kriterijumi za izvođenje
pregleda stanja tehničkih sitema Faktor stanja tehničkog sistema Ks je:
NpaCpa)CpoCgpCp(NotKs
⋅++⋅=
Not - godi�nji broj otkaza na tehničkom sistemu, Npa - godi�nji broj ciklusa preventivnih aktivnosti na tehničkom sistemu, Cp - srednji tro�kovi popravke, Cgp - tro�kovi zbog gubitka u proizvodnji, Cpo - tro�kovi popravke ostale opreme, koja je otkazala zbog pojave otakza na posmatranom tehničkom sistemu i Cpa - srednji tro�kovi preventivne aktivnosti. Značajnija je oprema sa većom vredno�ću faktora stanja. Kod nje treba intenzivirati preglede i ostale aktivnosti oz oblasti preventivnog odr�avanja.
33
PRIMER Za pregled je odabran kai� na prenosniku. Predviđeno je da se pregled izvodi jedanput mesečno. Kroz du�i period eksploatacije utvrđeno je da navedeni kai� otkazuje posle pribli�no 12 meseci. Ako se uporede tro�kovi pregleda i zamene kai�a dolazi se do sledećeg zaključka. Najbolje je da se bez pregleda kai� menja posle 8 meseci (jer će toliko sigurno trajati). �ire posmatrano pregled stanja tehničkog sistema obuhvata dve osnovne grupe aktivnosti i to: ! preventivni pregled i ! kontrolni pregled Preventivni pregled Preventivni pregled se vr�i po unapred utvrđenom programu. Cilj mu je da se uz �to manje ulaganje utvrdi stanje tehničkog sistema. Na ovaj način se dobijaju dragocene informacije koje slu�e za sprovođenje aktivnosti na tehničkom sistemu u cilju sprečava pojava otkaza i zadr�ava eksploatacione pouzdanosti na zahtevanom nivou. Kontrolni pregled Kontrolni pregledi su slični preventivnim, a na njihovo sprovođenje obavezuje zakon. U većini slučajeva oni se izvode na tehničkom sistemu u cilju unapređenja bezbednosti i zdravlja na radu, sprečavanja zagađenja okoline, za�tite od po�ara i eksplozije itd. Krajnji cilj im je da se utvrdi nivo sigurnosti i za�tite radnog osoblja i okoline pri eksploataciji tehničkih sistema. Planiranje pregleda Da li će pregled biti dnevni, nedeljni, mesečni, polugodi�nji ili godi�nji ne mo�e se odlučiti bez ozbiljnije analize tehničkog sistema. Neki od izvora informacija neophodnih za dono�enje pravilne odluke su: ! Uputstvo za odr�avanje i rukovanje, ! Iskustvo osoblja na odr�avanju i ! Isporučioci rezervnih delova.
34
PRIMER Preporuke jedne japanske fabrike iz metaloprerađivačke industrije za intenzitet pregleda savremenih tehničkih sistema.
Intenzitet pregleda stanja
Na početku i pri kraju eksploatacije tehničkih sistema dolazi do čestih pojava otkaza. To znači da u navedenim periodima treba intenzivirati preglede, odnosno, sve preventivne aktivnosti na odr�avanju treba prilagoditi obliku krive prikazane na sledećoj slici.
Karakteristične faze i aktivnosti pri eksploataciji tehničkih sistema
35
Tro�kovi odr�avanja su najrelevantniji kod ocene intenziteta pregleda stanja (vremenskog perioda tp između dva uzastopna pregleda). Sa aspekta učestanosti izvođenja, pregledi stanja (kao �ti je prikazano na sledećoj slici) se mogu grupisati u tri kategorije i to: ! preobimni (a) ! optimalni (b) i ! nedovoljni (c).
Uticaj vremenskog intervala između pregleda
na tro�kove odr�avanja Metode za identifikaciju stanja pri pregledu Uobičajeno kori�ćenje metoda za identifikaciju stanja zasnovane su na:
1. Ljudskim čulima • vid, • miris, • sluh, • ukus i • dodir
2. Registrovanju temperature • termometar, • termopar, • termistor, • termoosetljiva boja, • infracrveno zračenje i
3. Registrovanju vibracija i habanja • merač ubrzanja brzine i pomeranja, • udarni impuls, • stetoskop, • merači du�ina (mehanički, električni, laserski itd.),
4. Registrovanju defekata u materijalu • magnetizam,
36
• penetrirajuće boje, • vrtlo�ne struje, • radiografija, • ultrazvuk, • tvrdoća • zvučna rezonanca, • emitovanje korone i • optičko vlakno
5. Registrovanju talo�enja, korozije i erozije • ultrazvuk, • radiografija, • katodni potencijal, • te�ina,
6. Registrovanju protoka i pritiska • neonsko-freonski detektor, • manometar i • mikroturbinski mera
7. Registrovanju električnih parametara • merač neispravnosti kablova, • merač frekvencije, • merač faznog ugla, • univerzalni instrument za proveru električnih kola i • merač napona u prelaznim procesima
8. Registrovanju optrećenja • dinamometri (mehanički, hidraulični i električni)
9. Registrovanju fizičko-hemijskih veličina • spektrograf, • merač vla�nosti, • merač gasova O2 i CO2, • merač pH vrednosti, • merač viskoziteta i • merač prisustva metalnih čestica u sredstvu za podmazivanje
Preventivni pregleda i izve�taj Izve�taj o pregledu treba bude :
• Jednoznačan • Koncizan • Pregledan i • Lak za čitanje
37
PRIMER Ventilator dimnog gasa u termoenergetskom postrojenju
L1-L4 ule�i�tenja,1-elektromotor, 2-spojnica, 3-nosači le�aja, 4-radno kolo sa
vratilom IZVE�TAJ O PREVENTIVNOM PREGLEDU
Tehnički sistem Oznaka Datum Vreme Ventilator dimnog gasa VDG K3 1.12.2005. 8.30
IDENTIFIKACIJA STANJE I ZAHTEV
NAZIV
POZI
CIJ
A
BR
OJ
NO
RM
ALN
O
POD
MA
ZATI
POD
ESIT
I
ZAM
ENIT
I
OČ
ISTI
TI
VIB
RA
CIJ
E
ZAG
REV
AN
JEO
TPU
�TE
NO
PRIM
EDB
A
ELEKTROMOTOR √ √ L1 √ L2 √ fundament
1
√ SPOJNICA 2 √ saosnost
PREVENTIVNO ODR�AVANJE PREMA STANJU Ovakvo odr�avanje je zasnovano na periodičnom ili neprekidnom praćenju (monitoringu) tehničkih sistema i registrovanju problema koji dovode do pojave otkaza. To omogućava da se blagovremeno pripreme i obezbede odgovarajući rezervni delovi i osoblje i otklone problemi pre nego �to dovedu do otkaza sa veoma ozbiljnim posledicama. Kod tehničkih sistema se odabiraju najuticajniji parametri sa aspekta kvaliteta obavljanja funkcije i preko njih vr�i monitoring i dijagnostika stanja. Navedeni parametri predstavljaju fizičke veličine koje se relativno lako registruju pomoću davača, pojačavaju analogni signali iz davača, diskretizuju u A/D konvertoru, grupi�u u određene baze podataka, obrađuju i analiziraju pomoću adekvatnih softvera.
38
Dobar monitoring, ali samo jo� doktor da zna �ta mu treba
Podobnost tehničkih sistema za odr�avanje prema stanju Promena intenziteta otkaza u vremenu je najrelevantniji pokazatelj podobnosti tehničkog sistema za odr�avanje prema stanju PRIMER Promena intenziteta otkaza komponenata vazduhoplova Kriva inteziteta otkaza u obliku �kade� dugo je smatrana za standardni oblik. Međutim, samo 4% svih komponenata aviona ima ovakvu prirodu promene inteziteta otkaza.
Kriva intenziteta otkaza u obliku �kade�
Elektromehaničke komponente koje su tipične za navedenu vrstu tehničkog sistema u 68% slučajeva imaju zakonitost inteziteta otkaza kao na sledećoj slici.
Otkaz elektromehaničkih komponenata Konstantan intenzitet otkaza
39
Priroda promene intenziteta otkaza zbog nestručnog rukovanja i nestručnog rada osoblja na poslovima odr�avanja je kao na sledećoj slici. Ovo je karakteristično kada osoblje prvo pritegne dugme za start pa tek onda čita uputstvo za rukovanje.
Otkazi kao posledica nestručnog rukovanja i odr�avanja
Za 5% komponenata uočen je stalni trend povećanja inteziteta otkaza u toku celog eksploatacijskog veka.
Povećanja intenziteta otkaza u toku eksploatacije
Preostalih 2% komponenata imaju neznatne rane otkaze, rade stabilno u dugom vremenskom periodu i počinju na kraju da otkazuju mahom zbog pohabanosti. Ovo je prikazano na sledećoj slici.
Otkazi posle du�eg stabilnog perioda eksploatacije
40
Za 89 % komponenata iz navedenog primera je najbolje uvesti monitoring za praćenje i tehničku dijagnostiku za utvrđivanje stanja. Ovo se odnosi na slučajeve gde se ustali intenzitet otkaza u du�em vremenskom periodu.
Promena intenziteta otkaza kada se uvodi odr�avanje prema stanju
�ta i kako obezbeđuje preventivno odr�avanje prema stanju ? Ovim odr�avanjem se ne mo�e u potpunosti eliminisati korektivno i preventivno-plansko odr�avanje, ali se pri tome značajno smanjuje broj nepredviđenih otkaza. Na osnovu iskustva industrijski razvijenih zemalja, procenjuje se da se program odr�avanja prema stanju mo�e uvesto za najmanje tri godine uz anga�ovanje većeg tima stručnjaka iz ove oblasti. Pri tome se mogu očekivati sledeći rezultati:
• Smanjenje tro�kova odr�avanja 50-80% • Smanjenje broja zastoja 50-60% • Smanjenje količine rezervnih delova 20-30% • Smanjenje ukupnog vremena zastoja 50-80% • Smanjenje prekovremenog rada 20-50% • Povećanje eksploatacijskog veka opreme 20-40% • Povećanje produktivnosti 20-30% • Povećanje profita 25-60%
Analizirajući savremene tehničke sisteme, mo�e se reći da danas u svetu :
• vibracije, • temperatura i • produkti habanja u ulju,
41
predstavljaju najče�će fizičke veličine koje se kontinualno registruju i pratiti intenzitet njihove promene. Ovo slu�i za dono�enje relevantnih odluka o aktivnostima odr�avanja koje treba sprovesti.
Osnovne aktivnosti u sprovođenju programa odr�avanja prema stanju
Osnovne aktivnosti kod odr�avanja prema stanju
Identifikacija tehničkog sistema
42
Aktivnosti iz oblasti monitoringa i dijagnostike
Prognoziranje stanja
43
PROAKTIVNO ODR�AVANJE
Koncept proaktivnog odr�avanja se relativno skoro pojavio u industrijskoj praksi. Prvi rezultati su ukazali na potpunu opravdanost kod ovakvog pristupa. Proaktivni pristup problemu odr�avanja tehničkih sistema baziran je na stalnom praćenju i kontroli osnovnih uzročnika otkaza i aktivnostima na njihovom eliminisanju ili značajnom smanjenju negativnog dejstva. Proaktivni koncept ne prihvata otkaz kao normalno i moguće stanje, već se sprovodi niz adekvatnih mera da do otkaza uop�te ne dođe. Jednostavno rečeno te�i se da svaki tehnički sistem "vodi zdrav �ivot" i da mu se na taj način maksimalno produ�i vek eksploatacije. Postoje su�tinske razlike između preventivnog i proaktivnog odr�avanja, kao �to je navedeno u sledećoj tabeli.
STRATEGIJA ODR�AVANJA
PROAKTIVNO PREVENTIVNO
PREDMET AKTIVNOSTI uzročnici otkaza simptomi i rani pokazatelji
otkaza
TEHNOLOGIJE KOJE SE KORISTE
kontrola kontaminacije, dinamičko uravnote�avanje-
balansiranje, pode�avanje saosnosti
vibrodijagnostika, termovizija,
analiza produkata habanja
REZULTATI I CILJEVI
rad bez otkaza, produ�enje eksploatacionog veka,
rano otkrivanje gre�aka i otkaza
Osnovni princip u proaktivnom odr�avanju je identifikacija i eliminacija uzročnika otkaza. Iskustvo je pokazalo da i pored velikog broja mogućih uzročnika samo je nekoliko njih odgovorno za najveći deo problema (prihvaćeno je da je samo 10% svih mogućih uzročnika otkaza odgovorno za vi�e od 90% problema). Primena proaktivnog odr�avanja je pokazala najbolje rezultate kod hidrauličkih sistema, prvenstveno zbog jasne i nesumnjive identifikacije glavnog "krivca" - kontaminacije radnog fluida. Kontaminacija nastaje zbog prisustva čvrstih čestica (produkti habanja), vlage, vazduha, mikroorganizama, hemikalija i promene fizičko-hemijskih osobina radnog fluida (viskoznost, sadr�aj kiselih i baznih materija, nivo oksidacije itd.).
44
KARAKTERISTIČNI PRIMERI ! Nippon Steel uvođenjem programa kontrole kontaminacije hidrauličkih
sistema i značajnim pobolj�anjem u sistemima za filtriranje, smanjio je učestanost otkaza hidrauličkih pumpi 5 puta, dok je ukupna učestanost svih tribolo�kih otkaza smanjena 10 puta u odnosu na stanje bez proaktivnog odr�avanja. Ovo je pratilo i smanjenje potro�nje radnih fluida od 83%.
! U čeličani Kawasaki Steel uvođenjem programa kontrole kontaminacije hidrauličkih sistema smanjen je broja otkaza hidrauličkih sistema za 96%. Potro�nja radnih fluida je smanjena za 80%.
! Studija Britanske asocijacije (BHRA - British Hidraulics Research Association) ukazuje da se povi�enjem čistoće hidrauličkih sistema , u zavisnosti od dostignutog nivoa, mo�e produ�iti vreme između dva otkaza od 10 do 50 puta.
! Istra�ivanja SAD na avionskim hidrauličkim pumpama ukazuju da se sa pobolj�anjem filtracije radnog fluida od 66% posti�e četvorostruko povećanje eksploatacionog veka pumpi, dok se sa pobolj�anjem filtracije od 93% "�ivot" pumpama produ�uje za 13 puta.
! Izve�taji sa istra�ivanja sprovedenog na Univerzitetu u Oklahomi govore da desetostruko povećanje nivoa čistoće radnog fluida, mo�e produ�iti eksploatacioni vek hidrauličkim pumpama i do 50 puta.
PROAKTIVNO ODR�AVANJE -ZAKLJUČAK Primena proaktivnog odr�avanja je pokazala najbolje rezultate kod hidrauličkih sistema. Ovaj pristup iako nov u budućnosti će sigurno biti �iroko prihvaćen zahvaljujući razvoju senzora za identifikaciju uzročnika otkaza.
SAVREMENI PRISTUP-ODR�AVNJE NIJE TRO�AK VEĆ PROFITNA AKTIVNOST
PROFITNO ORIJENTISANO ODR�AVANJE OSNOVE KONCEPTA PROFITNO ORIJENTISANOG ODR�AVANJA SU:
! Profitno orijentisano odr�avanje je program u kome je odr�avanje profitna aktivnost a ne tro�ak
! Osnovni zadatak od�avanja je da ostvari maksimalnu korist od investicija u resurse uz minimalne tro�kove.
OSNOVNI KRITERIJUMI ZA SPROVOĐENJE PROGRAMA PROFITNO ORIJENTISNOG ODR�AVNAJA SU:
! Stalno nastojanje za maksimiziranjem finansijskih efekata preko minimiziranja tro�kova,
45
! Optimizacija tehničkih aktivnosti funkcije odr�avanja tj. definisanje odnosa odr�avanja prema stanju, preventivno planskog i korektivnog odr�avanja u cilju dobijanja maksimalne profitabilnosti,
! Smanjenje potrebe za odr�avanjem a samim tim i permanentno smanjenje tro�kova odr�avanja,
! Rein�enjering poslovnih procesa odr�avanja i ! Maksimalno kori�ćenje podataka iz baza informacionog sistema odr�avanja.
Rein�enjering poslovnih procesa odr�avanja Rein�injering odr�avanja zahteva fundamentalnu promenu shvatanja i radikalni redizajn u cilju ostvarenja značajnih unapređenja i osavremenjavanja poslovnih procesa. Drugim rečima, treba izvr�iti snimanje i analizu postojećeg stanja poslovnih procesa u sistemu odr�avanja, odbaciti sva lo�a stara re�enja i uvesti radikalno nova. PRIMER Tro�kovi odr�avanja elektrane
020406080
100120
Tro
�kov
i odr
�ava
nja
%
K O PPO O PS PO OVrsta odr�avanja
Relativni odnos tro�kova odr�avanja elektrane u zavisnosti od vrste odr�avanja
KO - korektivno odr�avanje
PPO - preventivno plansko odr�avanje OPS � odr�avanje prema stanju
POO � profitno orijentisano odr�avanje TOTALNO PRODUKTIVNO ODR�AVANJE - TPO Totalno produktivno odr�avanje se najče�će defini�e kao '' odr�avanje koje totalno uključuje sve činioce procesa'', t.j TPO podrazumeva potpunu podr�ku radnika i uključivanje kompletnog menad�menta. U definiciju TPO uključeno je sledećih pet elemenata 1. TPO ima za cilj maksimiziranje efektivnosti opreme ( sveobuhvatna efektivnost)
46
2. TPO se bazira na preventivnom odr�avanju opreme u toku njenog �ivotnog ciklusa
3. TPO se implementira pomoću različitih funkcija preduzeća (proizvodnja, ekonomika, odr�avanje itd)
4. TPO uključuje sve zapo�ljene, od glavnog menad�era do radnika u proizvodnji 5. TPO je bazirano na promovisanju preventivnog odr�avanja kroz motivaciju
menad�menta : samostalne aktivnosti timova Reč TOTALNO u TOTALNO PRODUKTIVNOM ODR�AVANJU ima tri značenja koja opisuju osnovne karakteristike: ! Totalna efektivnost ukazuje na te�nju kod TPO ka ekonomskoj efikasnosti ili
profitabilnosti (prethodno - tačka 1.) ! Sistem totalno poduktivnog odr�avanja obuvata prevenciju odr�avanja ( dizajn
sa konceptom bez odr�avnja: maintenance- free design), pobolj�anje pogodnosti odr�avanja (popravke ili modifikacije opreme u cilju sprečavanja otkaza ili obezbeđenja lakoće odr�avanja) kao i unapređenje preventivnog odr�avanja (prethodno - tačka 2.)
! Totalno uče�će svih zapo�ljenih (prethodno - tačka 3, 4 i 5 ) uključuje radnike odr�avanje i operatore na opremi kroz timske aktivnosti.
Očigledno je da u konceptu TPM postoji: o Totalna efektivnost koja ukazuje na te�nju ka profitabilnosti , o Totalni sistem odr�avanja koji uključuje Prevenciju odr�avanja, Pobolj�anje
pogodnosti za odr�avanje kao i Preventivno odr�avanje i o Totalno uče�će svih zapo�ljenih
Sa aspekta dana�njeg nivoa tehnolo�kog razvoja i globalnog svetskog tr�i�ta implementacija koncepta TPM je potpuno opravdana jer nameće: o Organizovanost, o Poznavanje opreme ( njeno funkcionisanje, specifičnosti, mane i slabosti), o Praćenje dnevnih rezultata na osnovu definisanih ciljeva, o Uključivanje svih zapo�ljenih u aktivnosti: prikupljanja podataka, nadzora rada,
evidentiranja i implementiranja novih inovativnih ideja, unapređivanje znanja, odr�avanje motivisanosti, itd.,
o Kompariranje sa preduzećem sličnog ili istog karaktera (proces implementacije TPM, metode, tehnike, uspe�nost itd. ) tj. sprovođenje benčmarkinga.
Svaka uspe�na kompanija te�i savr�enstvu svog funkcionisanja. Da bi se u ovome uspelo treba ostvariti sledeće: o nula otkaza , o nula zaustoja i o nula akcidenata.
Na dana�njem nivou razvoja, koncept TPM karakteri�e : o Inovativni pristup usmeren na stalno unapređenje procesa proizvodnje kroz
optimizaciju funkcionisanja proizvodne opreme i minimizaciju tehničkog rizika,
47
o Inkorporiranje savremenih tehnologija i metoda odr�avanja na kompletnu proizvodnu opremu tokom njenog �ivotnog ciklusa,
o Obavezna saradnju na svim upravljačkim nivoima preduzeća. Od glavnog menad�era pa do srednjeg menad�menta , rukovaoca opremom i radnika na poslovima odr�avanja stvaraju se timovi koji zajedno rade i sarađuju.
o Usklađivanje funkcionisanja svih sektora preduzeća i stalna saradnja visoko edukovanog kadra, rukovaoca opremom i osoblja odr�avanja, i
o Promovisanje i implementacija timskih aktivnosti u cilju pojave �to manjeg broja otkaza i zastoja na opremi, �to manje defekata gotovih prozvoda i �to ni�ih tro�kova.
o CILJEVI I KARAKTERISTIKE TPM KONCEPTA
Ciljevi TPM koncepta grupisani u 6 kategorija (PQCDSM) su: P - proizvodnja
o Ukupna efektivnost fabrike treba da bude minimalno 80%, o Ukupna efektivnost proizvodne opreme treba da bude minimalno 90% i o Obezbediti besprekidni rad proizvodne opreme ( čak i tokom pauza)
Q - kvalitet o Raditi na takav način da nema reklamacija.
C - tro�kovi
o Smanjiti tro�kove proizvodnje za 30%. D - isporuka
o Postići 100% uspeh u isporuci dobara prema zahtevu kupca. S - bezbednost
o Odr�ati radno okru�enje bez akcidenata. M - motivacija
o Povećati broj predloga za unapređenje 3 puta. Razvijati univerzalne, svestrane i fleksibilne radnike.
Postoji 8 osnovnih nosioca koncepta TPM i to:
1. 5s, 2. Autonomno odr�avanje, 3. Kaizen, 4. Planirano odr�avanje, 5. Odr�avanje kvaliteta, 6. Obuka, 7. Administrativna oblast 8. Bezbednost, zdravlje i za�tita okoline
48
Nosioci koncepta TPM
NOSILAC 1 � 5S Fundament koncepta za uspstavljane reda počinje sa 5S Japanski
izraz Engleski
izraz Domaći
izraz �ire značenje
Seiri Clearing up Sortirati Ukloniti �to netreba a dr�ati �to treba
Seiton Organizing Sistematizovati Staviti stvari tako da uvek budu na dohvat ruke kada zatrebaju
Seiso Cleaning Spremiti Odr�avati čistoću na radnom mestu bez prljav�tine i otpadaka
Seiketsu Standardizing Standardizovati Standardizovati aktivnosti u cilju lak�eg sprovođenja i eliminisanja gre�aka
Shitsuke Self-Discipline Samo-disciplinovati
Kroz samodisciplinu biti posvećen sprovođenju prihvaćenog koncepta 5S
Identifikacija problema je prvi korak ka unapređenju odr�avanja.
49
Sortirati (Seiri) Pod ovim pojmom podrazumeva se organizovanje stvari u grupe po kriterijumima prioriteta i frekvenciji upotrebe .Operacionalizacija aktivnosti koje se odnose na sortiranje dovodi do skraćenja vremena pretra�ivanja. Prioritet Frekvencija upotrebe �ta uraditi, gde odlo�iti
Nizak Jednom godi�nje ili ređe Baciti ili uskladi�titi dalje od radnog mesta
Srednji Jednom nedeljno, jednom mesečno , najmanje 2-6 puta mesečno.
Skladi�titi zajedno, blizu radnog mesta
Visok Jednom dnevno Čuvati na radnom mestu
Sistematizovati (Seiton) Ovo podrazumeva da �svaka stvar ima svoje jedno i samo jedno mesto�. Stvar traba da bude vraćena na svoje mesto posle upotrebe. Identifikacija u pretra�ivanja treba da bude jednoznačna , laka i brza. Spremiti (Seiso) Ovo obuhvata odr�avanje čistoće na radnom mestu bez prljav�tine (pra�ina, tragovi ulja i masti..,) i otpadaka iz procesa proizvodnje. Standardizovati (Seiketsu) Zaposleni treba da u međusobnoj diskusiji odluče o standardima za odr�avanje čistoće i urednosti radnog mesta, opreme, transportnih puteva i ostalog prostora u okviru preduzeća. Utvrđeni standardi se primenjuju u celom preduzeću uz povremeno proveravanje. Samo-disciplinovati (Shitsuke) Prihvatanje i sprovođenje koncepta 5S od strane svih zaposlenih u preduzeću treba da bude njihov način �ivota i rada.
50
NOSILAC 2 � AUTONOMNO ODR�AVANJE (JISHU HOZEN) Ovaj nosioc usmerava rukovaoce na obavljanje jednostavnijih zahvata na odr�avanju, oslobađajući obučene odr�avaoce za slo�enije i kompleksnije poslove. Rukovaoci su zadu�eni da odr�avaju svoju opremu kako bi je za�titili od pojave stanja u otkazu. NOSILAC 3 � KAIZEN Kaizen je slo�enica od dve japanske reči i to �Kai� �to znači promena i �Zen� �to znači dobro (na bolje). U osnovi Kaizen obuhvata male promene koje se izvode kontinualno i uključuju sve ljudske resurse u jednom preduzeću. Kaizen je suprotnost velikim spektakularnim promenama i ne zahteva ili su mu potrebne jako male investicije. Osnovni princip na kome se zasniva Kaizen je taj da su u sistemu odr�avanja mnogobrojna mala pobolj�anja u kontinuitetu mnogo efektivnija nego nekoliko velikih promena.
NOSILAC 4 � PLANIRANO ODR�AVANJE Ovo odr�avanje je usmereno na rad opreme bez otkaza odnosno opremu koja treba da stvori proizvod koji će potpuno da zadovolji potrebe kupca. Planiranim odr�avanjem se menja pristup i od reaktivnih postepeno prelazi na proaktivne metode uz kori�ćenje obučenog osoblja iz odr�avanja da pomogne u obuci rukovaocima u boljem odr�avnju svoje opreme. Planirano odr�avanje integri�e određene segmente do sada poznatih pristupa koji se odnosi na:
1. Korektivno odr�avanje, 2. Preventivno odr�avanje, 3. Prevenciju odr�avanja i 4. Pogodnost za odr�avanje
NOSILAC 5 � ODR�AVANJE KVALITETA Ovaj nosilac je usmeren na proizvodnju bez �karta i postizanje potpunog zadovoljstva kupca najvi�im kvalitetom proizvoda. Uočavanjem bitnih elemenata opreme vr�i se eliminisanje uzroka (reaktivno) a onda i potencijalnih uzroka pojave nekvalitetnog proizvoda (proaktivno). Na ovaj način se sa reaktivnog koncepta (Kontrola kvaliteta) prelazi na proaktivni koncept (Obezbeđenje kvaliteta). Aktivnosti iz okvira nosioca odr�avanja kvaliteta treba da obezbede stanje opreme koje će da isključi defekte na proizvodu (�kart) a sve zasnovano na činjenici da savr�eno odr�avanje opreme odr�ava savr�en kvalitet proizvoda. NOSILAC 6 � OBUKA Cilj je obezbediti visokomotivisane rukovaoce sa �to �irim opsegom ve�tina, �eljne da svoje poslove obavljaju efikasno i samostalno. Edukacija rukovaoca se vr�i
51
u cilju unapređenja njihovih znanja i ve�tina. Vi�e nije dovoljan samo pristup �Know - how�, već treba takođe učiti i �Know - why�. U pristupu �Know-how� se na osnovu iskustva preduzimaju aktivnosti za prevazila�enje problema. U ovom slučaju se radi bez upu�tanja u sr� problema i razloge zbog čega se ne�to radi. Potrebno je obučiti zaposlene za savremeni pristup �Know-why�. Kroz dole navedene 4 faze sticanja novih ve�tina mo�e se stvoriti fabrika puna eksperata.
Faza 1: Ne znam Faza 2: Poznajem teoriju ali ne umem da uradim Faza 3: Mogu da uradim ali ne umem da obučim Faza 4: Mogu da uradim i da obučim
NOSILAC 7 �ADMINISTRATIVNA OBLAST Proces implementacije nosioca Administrativna oblast treba da započne kada se aktiviraju četiri nosioca koncepta TPM i to: Autonomno odr�avanje, Kaizen, Planirano odr�avanje i Odr�avanje kvaliteta. Nosilac Administrativna oblast mora biti usmeren na povećanje produktivnosti, efikasnosti i identifikaciju i eliminisanje gubitaka administrativne prirode. Ovo uključuje analizu procesa i procedura ka povećanju automatizacije administracije. NOSILAC 8 � BEZBEDNOST, ZDRAVLJE I ZA�TITA OKOLINE Ciljevi koje treba ostvariti prilikom izgradnje ovog nosioca su: 1. Nula akcidenata koji ugro�avaju radnu sredinu i okolinu, 2. Nula smrtnih slučajeva i povreda na radu kao i o�tećenja zdravlja usled uslova
rada, 3. Nula po�ara.
Hejnričijeva raspodela ishoda akcidenata U ovoj oblasti fokus je usmeren ka stvaranju sigurnog radnog okru�enja i okoline koji nesmeju biti ugro�eni procesima i procedurama koji se odvijaju u preduzeću. U okviru ovog nosioca TPM koristi Why-Why analizu za istra�ivanje korena uzročnika u Hejnričijevoj raspodeli akcidenata.
52
DVANAEST AKTIVNOSTI RAZVOJA TPO
FAZA AKTIVNOST DETALJI
1.Najava odluke top menad�menta o uvođenju TPO
Izjava o politici uvođenja TPO u kompaniju, pisane bro�ure,itd.
2.Pokretanje edukacije i kampanje za uvođenjeTPO
Menad�eri:seminari Generalno: video prezentacije
3.Kreiranje organizacije za promociju TPO Oformiti specijalne odbore na svakom nivou za promociju TPO, postaviti glavni odbor sa osobljem.
4.Utvrđivanje osnovne politike i ciljeva TPO Analizirati postojeće stanje, postaviti ciljeve, predvideti rezultate
Prip
rem
a
5.Formulisanje osnovnog plana za razvoj TPO
Pripremiti detaljni plan implementacije za pet osnovnih aktivnosti.
Prel
imin
arna
im
plem
enta
cija
6.Zadr�avanje implementacije TPO na početku
Pozvati klijente, partnere i koperante i upoznati sa preduzetim aktivnostima na uvođenju TPO
7.Pobolj�anje efektivnosti kompletne opreme Odabrati opremu i formirati projektni tim
8. Razvoj autonomnog programa odr�avanja za operatore (prestaje ja radim-ti popravlja�)
Promovisati koncept sedam koraka,stvoriti rutinu za dijagnozu i utvrditi procedure za proveru i ocenu radnika
9.Razvoj sistema odr�avanja za sektor odr�avanja (koordinirano sa tačkom 8)
Metode odr�avanja i upravljanje resursima(materijalni, finansijski i radna snaga)
10.Uvođenje obuke za pobolj�anje rutine kod rukovanja i odr�avanja opreme
Uve�bati lidere zajedno; lideri prenose informacije na članove timova.
TPO
im
plem
enta
cija
11.Razvoj rane faze programa menad�menta opremom (nova oprema)
Dizajn za prevenciju odr�avanja, komisioni prijem i analiza tro�kova u toku �ivotnog ciklusa opreme.
Stta
bili-
za
cijja
12.Usavr�avanje implementacije i podizanje nivoa TPO
Procena koristi od TPO i postavljanje vi�ih ciljeva
53
PRIMER Sedam koraka kod razvoja autonomnog programa odr�avanja za operatore
KORAK AKTIVNOST
1. Či�ćenje Čistiti do eliminisanja pra�ine i prljav�tine na spolja�njim povr�inama opreme, podmazati i pritegnuti,otkriti problem i korigovati ga.
2.Protivmere na izvoru problema
Sprečiti uzrok pojave pra�ine, prljav�tine i njihovo rasturanje; unaprediti elemente te�ke za či�ćenje i podmazivanje; smanjiti vreme či�ćenja i podmazivanja.
3.Norme za či�ćenje i podmazivanje
Postaviti norme koji smanjuju vreme potrebno za či�ćenje, podmazivanje i pritezanje (specificirati dnevne i periodične zadatke).
4.Generalni pregled Sprovođenje aktivnosti je po uputstvu za pregled, članovi grupe otkrivaju i koriguju minorne nedostatke opreme.
5.Autonoman pregled Razviti i koristiti autonomnu listu za proveru
6.Organizacija i urednost
Normirati kategorije kontrole pojedinih radnih mesta ; potpuno sistematizovati kontrolu odr�avanja: o norme pregleda či�ćenje i podmazivanja o norme či�ćenja i podma zivanja na radnom
mestu o norme za registrovanje podataka o norme za alat koro�ćen u odr�avanju
7. Potpuno autonomno odr�avanje
Razviti politiku kompanije i unaprediti ciljeve; povećati regularnost primene pobolj�anih aktivnosti. Usaglasiti analizu zastoja i preduzetog redizajna opreme.
POPRAVKE Nezavisno od tipa odr�avanja, aktivnost koja se sprovodi u cilju otklanjanja utvrđenih neispravnosti pri pregledu (preventivno � plansko) odnosno monitoringu (odr�avanje prema stanju) naziva se popravka. Ove popravke po svom obimu mogu biti:
! male, ! srednje, ! velike.
Male popravke Male popravke (MP) obuhvataju zamenu ili regeneraciju elemenata sa najkraćim vekom trajanja. To znači da se navedena aktivnost odnosi na elemente TMS sa visokim intenzitetom habanja i funkcionalne celine koje zahtevaju če�ću kontrolu i pode�avanje radnih parametara. Kod ove vrsti popravki, demonta�a se vr�i do nivoa funkcionalnih celina (agregata), a izuzetno do nivoa sastavnih elemenata. Pri tome se, na primer, alatna ma�ina isključuje iz eksploatacije, ali se ne transportuje sa lokacije gde obavlja svoju funkciju.
54
Srednje popravke Srednje popravke (SP) se odnose na zamenu ili regeneraciju elemenata sa du�im vekom trajanja. Po obimu aktivnosti su značajnije od onih koje se izvode kod male popravke. Pri tome se lak�i tehnički sistemi transportuju sa lokacije gde obavljaju svoju funkciju. Ovo se ne odnosi na te�ku i po gabaritima neprikladnu opremu za transport. U ovakvim slučajevima, popravka se izvodi na licu mesta. Pri srednjoj popravci sprovode se sledeće aktivnosti:
! demonta�a do nivoa sastavnih elemenata ! pranje i či�ćenje demontiranih elemenata ! utvrđivanje stanja elemenata (defekta�a) ! regeneracija ! obezbeđenje novih elemenata (koji treba da zamene dotrajale, t.j. one koji
se ne mogu regenerisati) ! monta�a funkcionalnih celina i provera osnovnih funkcija ! zavr�na monta�a i pode�avanje radnih parametara ! instaliranje ! probni rad i utvrđivanje nivoa radne sposobnosti ! primopredaja, odnosno uvođenje u proces eksploatacije ! dostavljanje prateće dokumentacije (koja često sadr�i uvedena nova
tehnolo�ka re�enja) i davanje garancije. Srednje popravke obuhvataju i sve aktvnosti iz oblasti malih popravki. Velike popravke i remontni ciklus Velike popravke (VP) koje se često zovu i generalne, predstavljaju najobimnije aktivnosti koje se mogu izvoditi na nekom tehničkom sistemu. Pri tome se radna sposobnost tehničkom sistemu vraća na početni nivo t.j. onaj na kome se on nalazio kod prvog uključenja u proces eksploatacije. Uobičajeno je da se za velike popravke planira vreme u toku godi�njeg odmora ili praznika. Vremenski period između dve velike popravke u praksi se najče�će naziva remontni ciklus.Tako je, na primer, za alatne ma�ine u obradi rezanjem (lake i srednje te�ke) struktura remontnog ciklusa je sledeća:
VP-MP-MP-SP-MP-MP-SP-MP-MP-VP Kao �to se vidi, struktura remontnog ciklusa sadr�i �est malih i dve velike popravke. POBOLJ�ANJE KARAKTERISTIKA TEHNIČKIH SISTEMA Ako se analizira razvoj i proizvodnja tehničkih sistema i garantni period proizvođača za snabdevanje rezervnim delovima, dolazi se do toga da je ovaj period relativno kratak. Po isteku obaveze za snabdevanjem rezervnim delovima, korisniku stoje na raspolaganju samo dve osnovne mogućnosti i to:
- Isključiti tehnički sistem iz dalje eksploatacije
55
- Izvr�iti modifikaciju postojećih kritičnih re�enja ili izvesti kompletnu rekonstrukciju tehničkog sistema
Isključivanje nekog tehničkog sistema iz eksploatacije je ekonomski potpuno neopravdano, jer vi�e od 70 % njegovih sastavnih elemenata ima vek trajanja koji je vi�estruko veći od garantovanog perioda za snabdevanje rezervnim delovima. U okviru rekonstrukcije izvodi se zamena čitavih podsklopova, agregata i sistema sa re�enjima koja predstavljaju aktuelni nivo razvoja tehnike. Pobolj�anje karakteristika tehničkih sistema pripada stručnjacima odr�avanja, koji navedene sisteme najbolje i poznaju. Mo�e se reći da će u budućnosti sve vi�e dobijati na značaju anga�ovanje odr�avanja na poslovima modifikacije i rekonstrukcije. ZAKLJUČAK U budućnosti će sve intenzivnije biti izra�eni zahtevi za pobolj�anjem karakteristika tehničkih sistema zbog: ! konačnih rezervi pojedinih materijalnih resursa, ! stalnog porasta zahteva za kvalitetom proizvoda i usluga i ! razvoja komponenata visokih performansi (elektronika, hidraulika, pneumatika
itd.) V.TRO�KOVI ODR�AVANJA Osnovni cilj u poslovanju svakog sistema je da se ostvari maksimalna produktivnost uz minimizaciju tro�kova koji se pri tome pojavljuju. Kod proizvodnih sistema sa optimalnom strategijom upravljanja, koja obezbeđuje minimalne tro�kove odr�avanja, moraju se uspostaviti međusobne veze kao �to je to prikazano na sledećoj slici:
Blok dijagram sistema odr�avanja
56
Stanje tehničkog sistema u toku eksploatacije se menja a dopu�teni nivo pogor�anja je prvenstveno definisan poslovnom strategijom odnosno strategijom odr�avanja. Sa sledeće slike se vidi da je uvek na početku eksploatacije novog tehničkog sistema stanje vrlo dobro. U toku vremena eksploatacije se uvek mo�e registrovati potencijalni otkaz P i ako se ne preduzimaju aktivnosti odr�avanja nastaje potpuni odnosno totalni otkaz T kada prestaje obavljane funkcije tehničkog sistema. P-T interval se odnosi na period između idetifikacije potencijalnog otkaza pa do nastanka totalnog otkaza. Ovo je ujedno i raspolo�ivo vreme da se preduzmu određene aktivnosti kako nebi nastao taotalni otkaz koji za posledicu ima veoma visoke tro�kove odr�avanja u koje se uključuje i visoka kolateralna �teta koja mo�e nastati (povreda radnika, po�ar, indukovani otkazi i značajno o�tećenje opreme itd.).
Promena stanja tehničkog sistema u toku vremena
Stanje tehničkog sistema u toku vremena se menja a posledično i tro�kovi odr�avanja. U ranoj fazi pri identifikovanju potencijalnog otkaza P (tro�kovi sprečavanja otkaza su značajno manji u odnosu na tro�kove kasne faze T, odnosno tro�kove otklanjanja otkaza.
Uticaj stanja tehničkog sistema na tro�kove odr�avanja
57
Mo�e se zaključiti da dopu�teno stanje tehničkog sistema u eksploataciji isključivo zavisi od strategije odr�avanja. Sa druge strane ukupni tro�kovi odr�avanja kao i priroda interakcije ovih tro�kova i profita preduzeća zavise od primenjene strategije odr�avanja. Preko politike i koncepta odr�avanja se upravlja tro�kovima odr�avanja ali unapređuje i ukupno poslovanje proizvodnog sistema. Ukupni tro�kovi odr�avanja daju samo op�tu sliku uspe�nosti sistema odr�avanja a njihova struktura omogućava da se ovim tro�kovima i upravlja. Ako se analiziraju ukupni tro�kovi odr�avanja isti se mogu svesti na dve grupe i to:
• direktne (tro�kovi neposrednog odr�avanja) • indirektne (tro�kovi posrednog odr�avanja)
Direktnim tro�kovima (zavisno od metode odr�avanja) pripada: • pronala�enje neispravnih elemenata na tehničkom sistemu (pregled
stanja, monitoring i dijagnostika), • zamena neispravnih elemenata i • popravka ili regeneracija neispravnih elemenata.
To znači da u strukturu tro�kova neposrednog odr�avanja ulaze tro�kovi �ivog rada kao i tro�kovi minulog rada (rezervni delovi, potro�ni materijali kao �to su ulja i masti itd). U prvom pribli�enu tro�kovima posrednog odr�avanja pripadaju:
• neplanirani vremenski gubitci u proizvodnji (zastoji), • o�tećenje opreme nastalo zbog otkaza i • pad kvaliteta proizvoda, odnosno �kart.
Struktura tro�kova odr�avanja
Ako se prihvati prethodna podela tro�kova odr�avanja i ne pristupi na sistematski način analizi strukture ovih tro�kova, često se mogu doneti sasvim pogre�ni zaključci. Ovo je tim pre tačno ako se zna da su direktni tro�kovi vidljivi i lako se kvantificiraju.
58
Postoji i onaj deo nevidljivih ili indirektnih tro�kova odr�avanja koji mo�e biti vi�estruko veći od direktnih tro�kova. Ovo se najbolje mo�e prikazati pomoću efekta ledenog brega.
Direktni tro�kovi odr�avanja kao vrh ledenog brega
Indirektni ili nevidljivi tro�kovi su svi oni koji mogu rasti zbog nesprovođenja kao planiranih tako i neplaniranih aktivnosti odr�avanja. Ako se analiziraju samo tro�kovi radne snage i različiti pristupi odr�avanju proizvodne opreme (reaktivni i napredni) dolazi se do seledećeg zaljučka. Kod korektivnog odr�avanja vreme se tro�i na:
o Čekanje rezervnih delova, o Čekanje na informacije, crte�e, instrukcije itd, o Čekanje na isključenje opreme da se pristupi poslu, o Čekanje na uređaje i pribore koji se anga�uju po ugovoru, o Čekanje na radnike u odr�avanju koji zavr�avaju prethodni posao i o Rad od hitnog do hitnog slučaja
Kod naprednog koncepta odr�avanja: o Sve aktivnosti se planiraju unapred, o Organizacija posla se usklađuje sa proizvodnjom, o Svi rezervni delovi su blagovremeno nabavljeni i postoje u magacinu, o Svi uređaji i pribori su spremni za anga�ovanje i o Skoro potpuno eliminisane hitne intervencije.
Analizirajući samo prethodno navedeno jasno je kakvi se ukupni efekti poslovanja mogu ostvariti kod primene jednog ili drugog koncepta odr�avanja.
59
Na dana�njem nivou tehničko tehnolo�kog razvoja sasvim je evidentno da se odr�avanje mora posmatrati kao potencijalno generi�uća funkcija profita . Ovo je prvenstveno zbog uticaja na fleksibilnost proizvodnje, kvalitet proizvoda, ukupne tro�kove poslovanja, radnu sredinu, čovekovu okolinu itd. U praksi i kroz istra�ivanja je potvrđeno da se preko naprednijeg i efektivnijeg odr�avanje stvara profit. Va�nost uticaja tro�kova odr�avanja na poslovnu strategiju mo�e biti paradoksalan. Sa jedne strane naprednije odr�avanje pozitivno doprinosi ostvarenju svih strate�kih ciljeva nekog proizvodnog sistema i treba za top mena�ment da bude samo beznačajno povećanje finansijskih izdataka zbog povećanja obima aktivnosti. Umesto ovakvog pristupa implementacija savremenog koncepta odr�avanja od strane top menad�menta mo�e biti akceptirana kao povećan tro�ak a �to je veoma opasno. Ako se ulaganje u odr�avanje smanjuje i smatra tro�kom onda proces odr�avanja sigurno dovodi do ru�enja poslovne strategije. Generalno, unapređenje odr�avanja u cilju pobolj�anja kvaliteta proizvoda i smanjenja indirektnih tro�kova odr�avanja treba kvantifikovati preko relevantnih finasijskih pokazatelja. Ovo se mora uraditi pre i posle određenih unapređenja sistema odr�avanja. Sledeći primer ilustruje međusobne zavisnosti količine dobrih proizvoda Q i ukupnih tro�kova po jedinici proizvoda T u zavisnosti od unapređenja odr�avanja. U analizi se polazi od pretpostavke da proizvod ima konstantnu cenu C i da se ne menjaju inputi u procesu prizvodnje (cena rada, materijala, energije itd.). Ukupni tro�kovi su sastavljeni od promenljivih i fiksnih tro�kova. Promenljivi tro�kovi po jedinici kvalitetnog proizvoda su konstantni dok se fiksni tro�kovi smanuju sa povećanjem količine proizvoda. Ako se količina kvalitetnih proizvoda Q1 proizvede primenom nekog koncepta odr�avanja, to rezultira ukupnim tro�kovima po jedinici proizvoda T1 . Ako preduzeće unapredi postojeći koncept odr�avanja ili implementira nov a �to zahteva novu investiciju I , ovo treba da rezultira povećanjem količine kvalitetnih proizvoda Q2. Ako se pretpostavi da druge aktivnosti nisu sprovođene, ukupni tro�kovi po jedinici proizvoda su T2. Konsekventno, uticaj na profitabilnost preduzeća se mo�e kvantifikovati na sledeći način: Profit posle unapređenja sistema odr�avanja je: P2 = Q2 (C- T2 )
Profit pre unapređenja sistema odr�avanja je: P1 = Q1 (C- T1 )
Neto profit je : NP = P2 - P1
60
Odnos količine kvalitetnih proizvoda i ukupnih tro�kova po jedinici proizvoda
Ako je ostvareni neto profit veći od tro�kova unapređenja sistama odr�avanja odnosno nove investicije I, predviđa se porast ukupne uspe�nosti poslovanja. Mora se priznati da je jako slo�eno sagledati relacije između investiranja u novi koncept odr�avanja i efekata koji će se postići.Ali u svakom slučaju uvek treba imati na umu da nivo unapređenja odr�avanja ima granicu posle koje ulaganje ne doprinosi pobolj�anu poslovanja odnosno ukupnoj profitabilnosti preduzeća. Ako se na primer intenzivira odr�avanje Io proizvodne opreme, dolazi do smanjenja indirektnih tro�kova zbog zastoja Cz a povećanja direktnih tro�kova odr�avanja Cd. To ukazuje na postojanje optimalnog intenziteta Iopt. sa aspekta minimalnih tro�kova odr�avanja.
Uticaj intenziteta odr�avanja na tro�kove
Kroz prethodno razmatranje je ukazano na to kako se kroz povećanje direktnih tro�kova odr�avanja mogu značajno smanjiti indirektni tro�kovi i povećati profitabilnosti. Osnovne zakonitosti promene tro�kova se mogu sagledavaju i iz analize uticaja intenziteta odr�avanja i postavljanja kriterijuma vezanih za gotovost i pouzdanost tehničkog sistema. Gotovost predstavlja verovatnoću da će tehnički sistem stupiti u dejstvo (rad) uz obezbeđenje izlaznih parametara u okviru zadatih granica u predviđenom vremenu i u datim uslovima.
61
Uticaj gotovosti na tro�kove odr�avanja
Za određene tehničke sisteme posebnu pa�nju treba posvetiti njihovoj pouzdanosti u toku eksploatacije. Zahtevana eksploatacijska pouzdanost mora da bude realno određena jer ista ima bitan uticaj ny izbor metoda odr�avanja, a samim tim i tro�kove koji se pri tome stvaraju, �to je prikazano na sledećoj slici.
Uticaj zahtevane eksploatacijske pouzdanosti na tro�kove odr�avanja
Oznake na datoj slici su: R � pouzdanost, Ropt- optimalna pouzdanost, Ci- indirektni tro�kovi odr�avanja, Cr- tro�kovi rada, Cm- tro�kovi monitoringa i dijagnostike i Ce- tro�kovi rezervnih elemenata(delova) i materijala.
Definisanje komponenatnih tro�kova odr�avanja vr�i se na osnovu podataka koji egzistiraju u okviru postojećih baza podataka informacionog sistema, a pre svega : • podataka iz radnih naloga, • podataka iz zahteva za odr�avanje, • podataka iz trebovanja, • podataka iz tehnolo�kih postupaka odr�avanja i radnih lista odr�avanja,
knjigovodstvenih podataka i podataka za proces proizvodnje.
62
Ukupni tro�kovi odr�avanja se mogu iskazati na vi�e načina: • za određeni period (mesec, kvaratal, godina), • po vrsti odr�avanja (korektivno, preventivno, proaktivno itd.), • za tehnički sistem, tehnolo�ku liniju, pogon; itd.
Datum < logo > Radni nalog br.
Zahtev broj: Naručilac (korisnik) �ifra naručioca
Odgovorno lice odr�avanja: Datum početka Rok zavr�etka Datum zavr�etka
�ifra: OPREMA SKLOP REZERVNI DEO Inv.broj: �ifra: �ifra:
PRILOZI (uzorak, crte�, trebovanje, radna lista, predajnica, zahtev za doradu) Oznaka Naziv priloga Napomena
SPECIFIKACIJA AKTIVNOSTI �ifra Naziv aktivnosti Instrukcija odr�avanju J-mere Vreme
SPECIFIKACIJA REZERVNIH DELOVA Pozicija �ifra Naziv rezervnog dela Naziv proizvođača J-mere Količina
SPECIFIKACIJA MATERIJALA �ifra Naziv materijala Naziv proizvođača J-mere Količina
SPECIFIKACIJA RADNIKA IZVR�ILACA
�ifra Prezime i ime Uputstvo izvr�iocu Ukupno časova
Nalog izdao Nalog primio
Obrazac br.x.xx.xxx. Struktura radnog naloga
63
ZAKLJUČAK �to je koncept odr�avanja napredniji, indirektni tro�kovi odr�avanja se vi�e smanjuju a diretni povećavaju. Efekat povećanja direktnih tro�kovi je često beznačajan u odnosu na smanjenje indirektnih tro�kova i ukupni profit koji se pri tome ostvaruje. Za određene uslove i postavljene zahteve tro�kovi odr�avanja se mogu minimizirati.
VI.TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA OP�TE RAZMATRANJE Tehnička dijagnostika je naučno - tehnička disciplina kojoj pripadaju teorija, metode i sredstva za prepoznavanje stanja tehničkih sistema u uslovima ograničenih informacija. U procesu dijagnostike postavlja se dijagnoza i ona se odnosi na zaključivanje, odnosno definisanje stanja tehničkog sistema. Dijagnoza slu�i za preduzimanje pravovremenih aktivnosti odr�avanja .
U eksploataciji tehničkih sistema, visoka pouzdanost, raspolo�ivost i gotovost se
u najvećoj meri obezbeđuju pravilnom strategijom odr�avanja zasnovanoj na tehničkoj dijagnostici.
Upravljane odr�avanjem na bazi tehničke dijagnostike
Osnovni zadatak dijagnostike je da otkrije i spreči potencijalni otkaz Merenjem karakterističnih parametara, koji se nazivaju i dijagnostički, utvrđuje se stanje tehničkog sistema. Kod slo�enih tehničkih sistema postoje definisane relacije podsistema (elemenata), upravljanja i procesa. Pri tome dijagnostika je usmerena na identifikaciju kvaliteta funkcije i procesa. Analogno tome, dijagnostički parametri su vezani za funkciju tehničkog sistema (direktni) ili kvalitet obavljanja procesa (indirektni).
64
Na primeru alatne ma�ine, mera kvaliteta obavljanja procesa se odnosi na tačnost i kvalitet obrađene povr�ine.
Dijagnostički pristup kod alatne ma�ine
Izvori gre�aka u procesu obrade
65
Postoje određeni dijagnostički parametri koji moraju biti praćeni kontinualno (monitoring), za sve vreme rada tehničkog sistema, ili u toku pojedinih radnih ciklusa. PRIMER: ! Temperatursko pona�anje brzohodnih radnih vretena (za sve vreme rada alatne
ma�ine) ! Otpori rezanja (samo u toku obrade) i stanje alata ( pre početka obrade)
Učestanost dijagnostike
Dijagnoza nastalog otkaza
66
Savreni pristup dijagnostici tehničkih sistema preko elektronskih veza Za dono�enje pouzdane dijagnoze mora se raspolagati sa dovoljnim brojem relevantnih podataka. Osnovni izvori podataka kod savremenih tehničkih sistema su informacije: ! iz dijagnostičke jedinice, ! dobijene dopunskom dijagnostikom i ! zapa�anja operatora i osoblja na poslovima odr�avanja
Tok procesa dijagnoze
67
DIJAGNISTIČKI PARAMETARI I METODE Tehnički sistemi nam �govore� na svoj način u kakvom su stanju. Da li �razumemo� njihov govor ? U tome nam poma�u dijagnostički parametri i zato je bitno izabrati one prave.
Dijagnostički parametar je meriva fizička veličina (vibracije, buka, temperatura, produkti habanja u ulju za podmazivane itd.) prisutna u procesu obavljanja funkcije tehničkog sitema.
Da bi se neki parametar primenio kao dijagnostički, mora da zadovolji neke osnovne zahteve koji se uglavnom odnose na:
! Jednoznačnost promene, ! Dovoljnu osetljivost promene i ! Pristupačnost i lakoću merenja.
Kod tehničkih sistema, koji su danas u upotrebi, najče�će se primenjuju dijagnostičke metode zasnovane na praćenju:
! vibracija, ! termičkog stanja i ! produkata habanja u ulju.
48 %29% 23%
0
10
20
30
40
50
VIBRODIJAGNOSTIKA TERMOVIZIJA DIJAGNOSTKA ULJA
(%
)
Dijagnostičke metode u tehnički razvijenim zemljama
68
Najče�ći problemi i dijagnostičke metode
DIJAGNOSTIKA ZASNOVANA NA PRAĆENJU VIBRACIJA Svi tehnički sistemi čiju strukturu čine pokretni elementi , u normalnim uslovima eksploatacije, generi�u dinamičke sile. One su posledica procesa koji se odvijaju u le�i�tima, prenosnicima, spojnicama, vođicama, pogonskim sistemima itd. Ove sile dovode do oscilatornog kretanja (vibracija) u odnosu na referentnu - najče�će ravnote�nu poziciju.
Vibracije u svakodnevnom �ivotu
69
Korisne vibracije
Vibracioni sistem i osnovne karakteristike
U procesu oscilovanje dolazi do transformacija energije iz kinetičke u potencijalnu i obratno.
Slobodne neprigu�ene oscilacije
70
Osnovi parametri vibracija
Karakteristične veličine oscilatornog pona�anja kao �to su pomeraj, brzina i ubrzanje su međusobno povezane. Merenjem jedne od navedenih, ostale dve mogu se dobiti diferenciranjem ili integraljenjem.
Pomeraj, brzina i ubrzanje
71
Uzrok pobudnih sila:
• debalans, • nesaosnost, • udar, • pohabanost,• trenje, ...
Parametri strukture sistema:
• masa, • krutost, • prigu�enje.
Parametri vibracija:
• ubrzanje, • brzina, • pomeranje.
Interakcija sila i vibracija
• Da bi utvrdili da li nivoi vibracija prelaze
standardima propisane nivoe (sprečavanje otkaza) • Da bi sprečili rezonancu pojedinih delova
tehničkog sistema
• Da bi prigu�ili ili izolovali izvore vibracija • Da bi sproveli odr�avanje prema stanju
• Da bi razvili ili verifikovali dinamički model (analiza tehničkog sistema)
Osnovni razlozi za merenje vibracija
72
Kada se neki proces oscilovanja analizira u vremenskom domenu, iz njega se ne mogu dobiti karakteristične veličine (učestanosti i amplitude), koje su vezani za pona�anje pojedinih elemenata tehničkog sistema.
Prikaz procesa oscilovanja u vremenskom domenu
Zbog navedenog, proces oscilovanja (signal) treba transformisati u frekventni domen. Teorijska podloga za ovo le�i u činjenici da se bilo koja slo�ena periodična funkcija mo�e razlo�iti na skup sinusnih funkcija, tj.:
x(t) = A1 sin(ω1t + φ1) + A2 sin(ω2t + φ2) +.................+ An sin(ωnt + φn). Na taj način se vr�i dekompozicija slo�enog signala na prosto periodične signale u vremenskom domenu. Ovi signali su me�đusobno fazno pomereni za (φ1, φ2,........φn). Svaki od prosto periodičnih signala definisan je svojom amplitudom i učestano�ću. Su�tina svega le�i u Furijevoj transformaciji koja se izvodi pomoću analizatora ili softvera na računaru. Pri tome se pomoću integrala:
( ) ( )∫+∞
∞−
−⋅= dtetxjF tjωω
razla�e vremenska funkcija x(t) u kontinualni spektar u domenu učestalosti. U izrazu je │F(jω)│spektralna gustina amplituda. Za njeno određivanje se obično koristi brza furijeva transformacija. Inverzana furijeva transformacija je:
( ) ( )∫+∞
∞−
⋅= dwejF21tx tjωωπ
Najče�će se u tehničkoj dijagnostici (zasnovanoj na praćenju vibracija) koristi spektralna gustina energije ili spektar snage t.j.
S(ω) = │F(jω)│2= F*(jω)· F(jω). Spektar snage se defini�e kao kvadrat spektralne gustine amplituda ili proizvod kompleksne F(jω) i konjugavno kompleksne vrednosti F*(jω). Fizičke veličine koje se u spektru snage pojavljuju, su kvadrat amplitude i učestanost.
73
Veza između vremenskog i frekventnog domena
Za primer prostog harmonijskog kretanja (konzola), postoji samo jedna karakteristična učestanost. Kada je u pitanju oscilovanje kući�ta prenosnika, na osnovu analize signala u vremenskom domenu ne mo�e se doneti neki pouzdan zaključak. Kada se isti signal analizira u frekvetnom domenu dolazi se do zaključka da postoje tri karakteristične učestanosti (maksimalne amplituda) vezane za neke od elemenata koji pripadaju analiziranom tehničkom sistemu.
Karakteristični primeri oscilovanja i njihov prikaz
u vremenskom i frekventnom domenu
74
Kod analize karakterističnih učestalosti polazi se od poznatih veličina. Obično je to pogonski broj obrta. Između broja obrta i učestalosti postoji relacija:
n = 60 f Na osnovu broja obrtaja defini�u se karakteristične učestanosti koje se mogu pojaviti u spektru. Za neke tipične slučajeve ove učestanosti su date u sledećoj tabeli.
IZVOR VIBRACIJA
ODREĐIVANJE KARAKTERISTIČNIH UČESTANOSTI
ULJANI VRTLOG U KLIZNOM LE�I�TU (30-50)% OD BROJA OBRTA VRATILA
ZUPČANICI UČESTANOST SPREZANJA ZUBA ZAKO�ENJE
VRATILA DVOSTRUKA VREDNOST BROJA OBRTA
VRATILA DEBALANS BROJ OBRTA VRATILA
Primer za povezanost elemenata i njihovog vibracionog pona�anja dat je na sledećoj slici.
Vibraciono pona�anje tehničkog sistema predstavljen
o u frekventnom domenu Sa slike je očigledno da neuravnote�enosti i zako�enje pogonskog vratila i spojnice pripadaju nisko frekventnom području. Procesi koji se odvijaju pri sprezanju zupčanika pripadaju srednje frekventnom a pona�anje le�i�ta visoko frekventnom području.
75
Kod dono�enja dijagnoze moraju se primeniti dva osnovna pravila i to:
a. svakoj karakterističnoj učestanosti u spektru mora se pridru�iti određeni deo tehničkog sistema ili fizička veličina vezana za izvođenje procesa i
b. bilo koja amplituda ili učestanost ne mo�e se promeniti bez razloga. Svaka promena navedenih veličina ukazuje na promenu stanja tehničkog sistema.
MERENJE VIBRACIJA Usled nedostatka mernih istrumenata, nekada su kori�ćene različite metode za ocenu stanja ma�ina. U svakom od ovih slučajeva stanje je ocenjivano na osnovu ličnog iskustva bez mogućnosti kvantitativnog (numeričkog) opisivanja u cilju poređenja.
Prve metode�merenja� vibracija koje se kod nas i danas �uspe�no�koriste
Danas se za kvantificiranje vibracija najče�će koriste piezoelektrični davači ubrzanja (PDU). PDU se sastoji od kristala kvarca (ili barijum-titanata, ve�tačkog kvarca) koji je pričvr�ćen telom mase m i lisnatom prednapregnutom oprugom.
Piezoelektrični davač ubrzanja
76
Komercijalni davači ubrzanja
Ručni merači vibracija
77
Data Collector je prenosni uređaj za merenje (prikupljanje podataka) na terenu. Poseduje mogućnost pravljenja baze podataka. Visoko profesionalna oprema za kompleksnu vibrodijagnostiku
Visoko sofisticirani sistem za merenje i analizu vibracija
Oscilovanje davača mora biti isto kao oscilovajne tehničkog sistema koji se dijagnosticira. To znači da se mora posvetiti odgovarajuća i problematici ostvarenja veze (navoj, lepljenja itd.) između davača i tehničkog sistema.
Izbor mernog mesta
78
PRIMER: Jedno merno mesto i merni pravaci na pumpi za pitku vodu
Ocena stanja ma�ina na osnovu standarda
ISO 2372 (VDI 2056) GRUPA K: male ma�ine do 15 kW GRUPA M: ma�ine srednje veličine (npr elektromotori od 15kW do 75kW) koji se ne nalaze na specijalnim temeljima kruto vezane ma�ine do 300kW na specijalnim temeljima GRUPA G: velike ma�ine sa velikim rotirajućim masama koje se nalaze na masivnim postoljima koji poseduju veliku krutost u pravcu u kom se mere vibracije GRUPA T: velike ma�ine sa velikim rotirajućim masama koje se nalaze na masivnim postoljima koje su relativno elastična u pravcu u kom se mere vibracije.
79
Sa razvojem računara i sistema za A/D konverziju električnih signala, stvorene su veoma povoljne mogućnosti za dijagnostiku. To znači da električni signal iz davača treba pojačati, izvr�iti njegovu A/D konverziju i zamemorisati u određenu bazu podataka. Pri tome treba biti obazriv kod izbora koraka diskretizacije da se ne elimini�u učestanosti koje reprezentuju posmatrani i praćeni proces. Kori�ćenjem matematičkih metoda i standardnih softvera mo�e se vr�iti filtriranje signala i njegova obrada (amplitudno frekventni spektar, spektar snage, autokorelaciona funkcija, kroskorelaciona funkcija, kepstar itd.). Sve navedeno omogućava vibrodijagnostiku specifičnih sistema i procesa. PRIMER:Vibrodijagnostika noseće strukture turboagregata
Noseća struktura turboagregata snage 20 MW
Merni lanac za vibrodijagnostiku noseće strukture turboagregata
80
0 0.05 0.1 0.15 0.2 0.25 0.3 0.35 0.4-5
-4
-3
-2
-1
0
1
2
3
4
5
Vreme, s
Ubr
zanj
e, m
/s^2
Vremenski domen sopstvenog oscilovanja betonskog stuba br.6 u Z pravcu
0 50 100 150 200 250 300 350 400 450 5000
0.005
0.01
0.015
0.02
0.025
0.03
0.035
0.04
0.045
0.05
frekvencija, Hz
Ubr
zanj
e, m
/s^2
Frekventni domen sopstvenog oscilovanja betonskog stuba br.6 u Z pravcu (Sopstvena učestanost 76,69 Hz)
DIJAGNOSTIKA STANJA KOTRLJAJNIH LE�AJEVA Kotrljajni le�aj je jedan od najvi�e zastupljenih ma�inskih elemenata u strukturi svakog tehničkog sistema. Pojava otkaza ovog elementa mahom izaziva ozbiljna o�tećenja i na ostalim tribomehaničkim sistemima. Sa ovog aspekta, kotrljajni le�aji se smatraju kritičnim komponentama, jer njihovi otkazi najče�će prouzrokuju dugotrajne neplanirane zastoje.
81
Otkaz kotrljajnih le�aja u praksi je nemoguće izbeći. Ipak, pravovremeno utvrđeno pogor�anje stanja le�aja obezbeđuje dovoljno vremena za planiranje i sprovođenje aktivnosti u cilju sprečavanja iznenadne pojave otkaza. Na ovaj način se povećaju pouzdanosti i raspolo�ivosti tehničkih sistema. U cilju pravovremenog otkrivanja predstojećeg otkaza neophodno je sprovoditi dijagnostiku stanja kotrljajnih le�aja u toku rada. Kroz dijagnostiku treba sagledati trenutno stanje kao i uslove podmazivanja le�aja.
Faktori koji utiču na tehničko stanje kotrljajnih le�aja
Zbog značaja kotrljajnih le�ajeva, razvijeno je vi�e metoda za dijagnostiku njihovog stanja. Najče�će primenjivana metoda je SPM (Shock Pulse Method) zasnovana na registrovanju udarnih impulsa. Za pretvaranje udarnog impulsa u električnu veličinu slu�i davač. On je sa piezoelektričnim kristalom. U davaču se nalazi referentna masa (m) koja osciluje kod registrovanja udarnog impulsa. Pri oscilovanju dolazi do deformisanja piezoelektričnog kristala i generisanja napona (U). Davač koji registruje intenzitet sudara kontaktnih elemenata se postavlja (kao �to je to prikazano na sledećoj slici) u pravcu najintenzivnijeg preno�enja udarnog talasa.
Princip generisanja izlaznog signala
Monta�a tehničkog sistema
Podmazivanje Monta�a le�aja
O�tećenja le�aja
82
Referentna masa isključivo osciluje na svojoj rezonantnoj učestalosti. Ova rezonantna učestanost je neuporedivo veća od učestanosti oscilovanja elementa tehničkog sistema. Zbog navedenih razloga filtriraju se sve učestanosti, osim rezonantne učestanosti samog davača odnosno njegove referentne mase. Proces registrovanja intenziteta udarnih impulsa na primeru le�i�ta reduktora dat je na sledećoj slici. Izlazni signal iz davača (a) prolazi kroz električni filter (b) i prezentira se u obliku impulsa (c) različitih amplituda.
Registrovanje udarnih impulsa
Intenzitet udarnih impulsa, definisan u decibelima (dB), koji se generi�u u zoni kontakta u direktnoj je vezi sa prisutnom debljinom uljnog filma i stanjem, odnosno pohabano�ću kontaktnih elemenata. Kao rezultat primene SPM metode dobijaju se dve vrednosti udarnih impulsa, i to:
! osnovna vrednost udarnih impulsa dBC i ! maksimalna vrednost udarnih impulsa dBM
Uticaj količine prisutnog maziva u zoni kontakta na osnovnu vrednost dBC
Udarne impulse u kotrljajućim le�ajevima, prouzrokuje jednim delom hrapavost kontaktnih povr�ina, prisutna i kod ispravnih le�ajeva. U op�tem slučaju osnovna
83
vrednost udarnih impulsa, dBC izra�ava hrapavost kontaktnih povr�ina. Usled nedovoljnog sloja maziva u le�aju osnovna vrednost dBC raste. Prisutna o�tećenja na kontaktnim povr�inama elemenata le�aja prouzrokuju pojavu intenzivnih udarnih impulsa. Veličina dBM predstavlja maksimalnu vrednost udarnih impulsa koja u su�tini defini�e tehničko stanje le�aja.
Maksimalna vrednost udarnih impulsa dBM
Nivo pohabanosti i količina prisutnog maziva u zoni kontakta imaju dominantan uticaj na intenzitet udarnog impulsa. Intenzitet udarnog impulsa je funkcija brzine u trenutku sudara kontaktnih elemenata. Zbog toga se pri dijagnostici moraju uzeti u obzir veličina i broj obrtaja le�aja. Na početku merenja vr�i se programiranje SPM uređaja preko zadavanja inicijalne vrednosti dBi ,koja je funkcije veličina le�aja i njegovog broja obrtaja. Za prezentaciju rezultata dijagnostike slu�e normalizovane vrednosti dBN. To su one vrednosti za dBC i dBM koje su izmerene iznad inicijalnog nivoa dBi .
Uticaj veličine i broja obrtaja le�aja na intenzitet udarnog impulsa
Kvatifiakacija stanja le�aja sa aspekta nivoa udarnog impulsa je: ! dobre radne sposobnosti (0 � 20 dB) ! smanjene radne sposobnosti (20 � 35 dB) ili ! lo�e radne sposobnosti (35 � 60 dB).
d
o/min
84
Pri kori�ćenju SPM metode treba biti posebno obazriv kod izbora mernog mesta, odnosno mesta oslanjanja davača. Do izabranog mesta udarni talas koji se generisao kao posledica pohabanosti kontaktnih elemenata mora dopreti sa dovoljnim intenzitetom. Merenje treba vr�iti na strani le�aja sa jednim prelaznim materijalom. Pored toga, merno mesto treba da bude �to je moguće bli�e le�aju i u zoni opterećenja le�aja.
Dobar i lo� izbor mernog mesta
Rezultat dijagnostike kotrljajnog le�aja SPM metodom
Vek trajanja
85
DIJAGNOSTIKA ZASNOVANA NA PRAĆENJU TERMIČKOG STANJA
U procesu eksploatacije tehničkih sistema, zbog relativnog kretanja kontaktnih elemenata (kotrljanje, klizanje itd.) i trenja koje se pri tome javlja, dolazi do pojave toplote. Toplota se ne generi�e samo kao posledica relativnog kretanja, već je njena pojava vezana i za obavljanje osnovne funkcije (električni/elektronski sklop, hidraulični sistem, termoelektrana, energana itd.). Na osnovu izmerenih temperatura veoma pouzdano se mo�e utvrditi dijagnoza stanja nekog tehničkog sistema ili njegovih elemenata. Za praćenje termičkog stanja primenjuju se:
• kontaktne metode (termoparovi, termistori, termometri itd.), • bezkontaktne metode (zasnovane na registrovanju infracrvenog zračenja
toplotnog izvora- infracrvena termografija ili termovizija) i • indikatorske metode ( termoosetljive boje i lakovi itd.).
U oblasti odr�avanja u naj�iroj primeni su prve dve metode.
Kontaktne metode za praćenje termičkog stanja Jedna od najvi�e primenjivanih kontaktnih metoda zasnovana je na merenju temperature pomoću termopara. Ovde je iskori�ćen osnovni princip pona�anja raznorodnih metala da zagrejan spoj, koji se nalazi na njihovim krajevima, generi�e elektromotornu silu. Najče�će primenjivani termoparovi su:
a. gvo�đe � konstantan, b. hromel � alumel, c. bakar � konstantan i d. hromel - konstantan.
Hromel je legura nikla i hroma, a alumel legura nikla, silicijuma, aluminijuma i mangana. Najče�će se, u oblasti odr�avanja primenjuje, ručni uređaj za merenje
temperature sastavljen od sonde (sa termoparom), pojačivača i displeja za digitalno očitavanje. Kod merenja temperature vrh sonde se oslanja na predmet merenja. Bezkontaktne mere za praćenje termičkog stanja Sva tela iznad apsolutne nule emituju energiju ili zračenje. Infracrveno zračenje je jedan od oblika emitovanja energije. Intenzitet infracrvenog zračenja nekog tela zavisi od njegove povr�inske temperature. Ova pojava je iskori�ćena da se razviju bezkontaktne metode.
86
ELEKTROMAGNETNI SPEKTAR
Područje Talasna du�ina (cm)
Učestanost (Hz)
Energija (eV)
Radio > 10 < 3 x 109 < 10-5 Mikrotalasi 10 - 0.01 3 x 109 - 3 x 1012 10-5 - 0.01
Infracrveno 0.01 - 7 x 10-5 3 x 1012 - 4.3 x 1014 0.01 - 2 Vidljivo 7 x 10-5 - 4 x 10-5 4.3 x 1014 - 7.5 x 1014 2 - 3
Ultravioletno 4 x 10-5 - 10-7 7.5 x 1014 - 3 x 1017 3 - 103 X-zraci 10-7 - 10-9 3 x 1017 - 3 x 1019 103 - 105
Gama zraci < 10-9 > 3 x 1019 > 105
Talasne du�ine karakterističnih područja u elektromagnetnom spektru
Bezkontaktne metode se koriste u slučajevima gde kontaktne metode ne mogu biti primenjene. Ovo se prvenstveno odnosi na merenje temperature pokretnih elemenata, visokonaponskih polja i u oblasti veoma visokih temperatura. Merenje temperature pomoću infracrvenog zračenja povezano je sa određenim problemima zbog postojanja tri različita izvora termičke energije na nekom telu. Ove energije su:
! energija koju emituje samo telo (E) odnosno apsorbovana energija (A), ! energija refleksije (R) i ! energija koja prolazi kroz telo (T).
Zbir relativnih odnosa svih energija jednak je jedinici ili (100%), tj.:
A + R + T = 1
Interakcija termičke energije i tela
87
Da bi se sagledala mogućnost merenja temperature nekog tela pomoću infracrvenog zračenja, treba predhodno proceniti koeficijent emisije tela. Ovaj koeficijent se kreće u granicama između nule i jedinice i ima maksimalnu vrednost za crno telo. To znači da su takva tela i najpodesnija za merenje temperature preko infracrvenog zračenja. Crno telo ne reflektuje energiju. Ono svu spolja�nju energiju apsorbuje i ponovo je emituje kao energiju infracrvenog zračenja. Reflektovana energija i energija koja prolazi kroz telo dovode do značajnih gre�aka pri merenju temperature preko infracrvenog zračenja. Na elementima tehničkih sistema obrađenih poliranjem ili izrađenih od aluminijuma, ne mo�e se ovom metodom tačno izmeriti temperatura. Merenje temperature preko infracrvenog zračenja je zasnovano na optici koja sakuplja ovo zračenje i fokusira ga na detektor koji ga pretvara u elektrićni signal. Elektronski sistem pojačava signal i pretvara ga u oblik najpovoljniji za prezentiranje. Ova metoda se koristi pri merenju u temperaturnom rasponu od -30°C pa sve do 2000°C sa osetljivo�ću i do 0,05°C. Danas su najče�će u upotrebi dva tipa instrumentata za detekciju temperatura preko infracrvenog zračenja:
• infracrveni termometar i • infracrvena kamera
Infracrveni termometar meri temperaturu na relativno maloj povr�ini (takoreći u tačci). Kod njega je digitalno očitavanje izmerene vrednosti.
Infracrvena kamera izvodi brzo skeniranje infracrvenog zračenja po celoj povr�ini posmatranog segmenta tehničkog sistema. Osnovna prednost termovizije u odnosu na ostale metode merenja temperature jeste �to se dobija vizuelna slika temperaturskog polja na kojoj se lako mogu uočiti tačke sa maksimalnim ili minimalnim vrednostima temperature kao i njihov raspored i međusobna zavisnost. Za prikazivanje termovizijskih slika koriste se različite palete boja kako bi se �to vi�e istakli kontrasti i razlike.
Razvoj IC kamera i tehnologija dobijanja termovizijskih fotografija i video zapisa su se permanentno usavr�avala tako da se danas na tr�i�tu mo�e naći veoma veliki broj različitih modela od osnovnih do veoma savremenih.
88
Savremene termovizijske kamere
Termovizijske SnapShot kamere
PRIMERI IZ NA�E PRAKSE
Fotografija mernog mesta Termovizijska fotografija
89
Fotografija mernog mesta Termovizijska fotografija
Fotografija mernog mesta Termovizijska fotografija
Fotografija mernog mesta Termovizijska fotografija
90
Fotografija mernog mesta Termovizijska fotografija
DIJAGNOSTIKA PREKO PRODUKATA HABANJA U ULJU ZA PODMAZIVANJE �ire posmatrano, u ulju za podmazivanje u toki eksploatacije dominatno prisutne su čvrste čestice (produkti habanja) kao i vlaga, vazduh, mikroorganizami, hemikalije itd. U procesu eksploatacije dolazi i do promene fizičko-hemijskih osobina ulja (viskoznost, sadr�aj kiselih i baznih materija, nivo oksidacije itd.). U pocesu habanja pri relativnom kretanju kontaktnih elemenata dolazi do rasipanja mase, odnosno stvaranja čestica koje odlaze u ulje koje slu�i kao sredstvo za podmazivanje. Ako se pri tom odaberu određeni parametri za identifikaciju procesa habanja preko produkata (koncentracija, distribucija dimenzija, morfologija i sastav) mo�e se pouzdano doneti zaključak o stanju kontaktnih elemenata. Osnovno ograničenje za primenu dijagnostike preko produkta habanja je zatvoren sistem u kome se ulje nalazi. Na to koliko je bitno pratiti prira�taj produkata habanja u ulju najbolje ukazuju istra�ivanja obavljena na hidrauličnim instalacijama. Utvrđeno je, na primer, da oko 70% problema u radu dolazi od visokog sadr�aja produkta habanja u hidrauličnom ulju. U navedenom slučaju produkti habanja su identifikovani kao uzročnici potencijalnog otkaza. U toku eksploatacije u ulju dolazi do povećanja koncentracije i promene veličine čestica, kao �to je to prikazano na sledećoj slici.
91
Promena koncentracije i veličine čestica u toku vremena
Sa navedene slike je očigledno da dijagnostička oprema mora prvenstveno da identifikuje koncentraciju i raspored dimenzija produkta habanja. Op�te prihvaćena i najče�će kori�ćena metoda za određivanje nivoa kontaminacije hidrauličkog radnog fluida čvrstim česticama, definisana je standardom ISO 4406. ISO 4406 je oznaka nivoa čistoće radnog fluida, koja se sastoji od tri broja međusobno odvojenih sa "/". Ovi brojevi predstavljaju klase (kodove) za određivanje ukupnog broja čvrstih čestica u 100 ml radnog fluida, uz kori�ćenje sledeće tabele. Iz tabele se vidi da svaka sledeća klasa čistoće sadr�i dvostruko vi�e čvrstih čestica od prethodne.
Broj čestica u 100 ml Klasa od do
24 8 × 106 16 × 106
23 4 × 106 8 × 106
22 2 × 106 4 × 106
21 1 × 106 2 × 106
20 500 × 103 1 × 106
19 250 × 103 500 × 103
18 130 × 103 250 × 103
17 64 × 103 130 × 103
16 32 × 103 64 × 103
15 16 × 103 32 × 103
14 8 × 103 16 × 103
13 4 × 103 8 × 103
12 2 × 103 4 × 103
11 1 × 103 2 × 103
10 500 1 × 103
9 250 500
8 130 250
7 64 130
6 32 64 5 16 32 4 8 16 3 4 8 2 2 4 1 1 2 00 0 1
ISO 4406 XX / XX / XX >4µµµµm >6µµµµm >14µµµµm
PRIMER: Uzorak radnog fluida označen klasom čistoće ISO 4406 18/14/12 To znači da u 100 ml ovog fluida postoji najvi�e do: - 250000 čestica većih od 4 µm - 16000 čestica većih od 6 µm - 4000 čestica većih od 14 µm
92
Na sledećim fotografijama pokazani su mikorskopski snimci uzoraka ulja sa
različitim stepenom čistoće po ISO 4406.
bez kontaminacije ISO 16/14/12
ISO 18/16/14 ISO 19/17/15
ISO 21/19/15 ISO 23/21/17
Prema preovlađujućim dimenzijama produkata habanja mo�e se utvrditi dijagnoza o stanju podmazanosti kontaktnih povr�ina i uslovima ostvarenja kontakta. Karakteristični slučajevi i veličine čestica produkata habanja su:
a. < 5 mm ↔ hidrodinamičko podmazivanje, b. < 15 mm ↔ granično podmazivanje, c. < 150 mm ↔ razaranje uljnog filma i pojava čvrstih athezionih mikrospojeva d. < 1000 mm ↔ katastrofalno habanje.
93
Instrumenti za identifikaciju čvrstih čestica (koji su najče�će u upotrebi) sastoje se od senzora koji se na posebno određenom mestu priključuje na hidrauličku instalaciju i dela za kondicioniranje signala i prikazivanje rezultata. Senzorski deo se sastoji od izvora laserskog zraka i foto detektora između kojih prolazi struja radnog fluida. Čestice u radnom fluidu zaklanjaju foto detektor �to za posledicu ima stvaranje naponskog signala koji je proporcionalan veličini, odnosno broju čestica. Izlazna vrednost na uređaju predstavlja ISO 4406 kod čistoće radnog fluida-ulja.
Princip rada uređaja za određivanje stepena čistoće ulja
Uređaji vodećih svetskih proizvođača za određivanje stepena čistoće ulja
94
Najnovija generacija kompaktnih on-line uređaja za monitoring čistoće ulja
Za analizu produkta habanja postoji i druge metode. Kao �to je prikazano na sledećoj slici, one imaju određena ograničenja vezana za dimenzije čestica.
Poređenje metoda za analizu produkata habanja sa aspekta veličine merne oblasti
ES-emisioni spektrometar, F-ferograf, MD-magnetni detektor i UBČ-ultrazučni brojač čestica
Kod većine od navedenih metoda, za analizu se uzima reprezentativni uzorak ulja. Pri uzimanju uzorka veoma je va�na tačnost količine kao i homogenost rasporeda produkta habanja u sredini iz koje se uzima uzorak. Ukoliko su kontaktni elementi od različitih materijala, a treba identifikovati od kojeg potiču produkti habanja, onda se mora koristiti i spektrohemijska analiza. Ova analiza otkriva sastav materijala produkta habanja, odnosno prisutnih hemijskih elemenata.
95
KORI�ĆENJE REZULTATA DOBIJENIH DIJAGNOSTIKOM
U toku procesa dijagnostike dolazi se do veoma �irokog spektra različitih podataka koji prvenstveno treba da uka�u na stanje tehničkog sistema. Osim navedenog kroz dijagnozu se defini�e lokacija i uzrok potencijalnog otkaza. Sistemska analiza svih dobijenih rezultata treba da se stvori uslovi za odlučivanje u cilju preduzimanje adekvatnih aktivnosti.
Preduzimanje aktivnosti na bazi rezultata tehničke dijagnostike
VII. POSLOVANJE REZERVNIM DELOVIMA Pitanje problematike poslovanja rezervnim delovima veoma je značajno i kompleksno sa aspekta sada�njeg nivoa razvoja i eksploatacije tehničkih sistema. Kompletna problematika se mo�e posmatrati u okviru sledećih celina i to:
! određivanje statusa rezervnih delova, ! planiranje, ! upravljanje zalihama i ! snabdevanje. ! Osnovna tri zahteva koja, u okviru poslovanja, treba obezbediti su: ! povećanje eksploatacijske pouzdanosti tehničkih sistema, ! obezbeđenje neophodnih rezervnih delova prema potrebama, a u cilju
smanjenja vremenskih gubitaka nastalih zbog otkaza i ! smanjenje tro�kova nabavke i količine rezervnih delova u magacinu. Iz navedenog je očigledno da postoje i oprečni zahtevi, a do re�enja se dolazi
metodama optimizacije.
96
ODREĐIVANJE STATUSA REZERVNIH DELOVA Sa aspekta statusa, rezervni delovi mogu prvenstveno biti svrstani u dve osnovne grupe i to:
! rezervni delovi sa niskim koeficijentom obrta, tj. zanemarljivo malim brojem otkaza u toku godine (noseće strukture, vratila, kući�ta itd.) i
! rezervni delovi sa normalnim koeficijentom obrta, tj. srednjim i visokim brojem otkaza (le�i�ta, spojnice, kai�i, zupčanici, osigurači, otpornici, tiristori itd.).
Na osnovu većeg broja analiza različitih tehničkih sistema, do�lo se do
podataka koji ukazuju na relatvno mali procenat (≈ 10%) sastavnih elemenata čini visok procenat (≈ 70%) ukupne godi�nje potro�nje rezervnih delova. Navedeno je prikazano na sledećoj slici.
Struktura potro�nje rezervnih delova
Osim karakterizacije preko koeficijenta obrta, rezervni delovi se dele na:
! namenske tj. posebno razvijene i izrađene za određenu namenu na tehničkom sistemu i
! standardne, koje se proizvode u velikom obimu i �iroko primenjuju kod različitih tehničkih sistema (le�i�ta, kai�i, spojnice, lanci itd.)
Najnepovoljniji slučaj je kada se na tehničkom sistemu pojavljuje namenski rezervni deo (koji je obično i skup) sa normalnim koeficijentom obrta, tj. povećanom potro�njom. Ovakvi se slučajevi ređe sreću kod tehničkih sistema, jer proizvođač u fazi razvoja treba da obezbedi pouzdanost za skupe namenske (specijalne) elemente.
PLANIRANJE REZERVNIH DELOVA Osnovna problematika planiranja rezervnih delova obuhvata: ! određivanje količine rezervnih delova potrebnih za pojedine tehničke
sisteme, ! kompletno definisanje podataka sa svim specifičnostima za pojedine
rezerve delove i ! određivanje načina upravljanja zalihama.
97
Osnovni preduslov za planiranje i poslovanje rezervnim delovima je kvalitetan sistem �ifriranja. �ifra je dogovoren prikaz sastavljen od slova, brojeva ili simbola. Veza �ifre i rezervnog dela mora biti takva da jednoj �ifri odgovara samo jedan tip rezervnog dela i jednom tipu rezervnog dela odgovara samo jedna �ifra. Struktura �ifre treba da omogući da se lako razlikuju dva rezervna dela koja nisu identična. Takođe treba i da se uoče rezevni delovi koji su sa aspekta međusobne zamene isti (tj. sa malim razlikama u nefunkcionalnim kotama i karakteristikama). Kada se govori o planiranju, odnosno zalihama rezervnih delova, neophodno je poznavati uticaj većeg broja činioca od kojih su najbitniji:
! stanje tehničkih sistema sa aspekta pouzdanosti ostvarenja funkcije cilja, ! nivo tehničkog znanja i obučenost kako operatora, tako i svih anga�ovanih
na poslovima odr�avanja, ! uslovi snabdevanja rezervnim delovima( iz uvoza, sa domaćeg tr�i�ta,
sopstvena izrada itd.) i ! efikasnost podsistema planiranja, snabdevanja i skladi�tenja rezervnih
delova, kao i njihova usklađenost sa sistemom upravljanja odr�avanjem.
Planiranje rezervnih delova u značajnoj meri zavisi i od strategije odr�avanja i uspe�nog kori�ćenja informacionog sistema, odnosno modula za planiranje, pripremu i praćenje radnih naloga. Uspe�no planiranje rezervnih delova je prvenstveno zasnovano na poznavanju karakteristika pouzdanosti . To znači da bi se neki tehnički sistem obezbedio rezervnim delovima, neophodno je na odgovarajući način utvrditi kada će i kojim intenzitetom dolaziti do otkaza. To znači da treba utvrditi zakone raspodele pojave otkaza u celokupnom periodu eksploatacije ( rani, slučajni i pozni). Broj rezervnih delova je funkcija koja se mo�e predstaviti na sledeći način:
ni= f (G, Gi, λi, n, trd) Pri tom je: G - koeficijent gotovosti sistema, Gi - koeficijent gotovosti sistema sa aspekta otkaza i-tog dela, λi - srednji intenzitet otkaza i-tog dela, n � broj istih i-tih delova u jednom sistemu i trd- period za koji se vr�i proračun rezervnih delova. Iz svega napred izlo�enog mo�e se sagledati kompleksnost problematike planiranja rezervnih delova i neophodnog prisustva savremenih organizacionih metoda, informacionih sistema, pouzdanog �ifriranja, pokazatelja pouzdanosti i gotovosti itd.
98
UPRAVLJANJE ZALIHAMA
Kada se govori o upravljanju i optimizaciji zaliha, neophodno je postaviti kriterijume za ocenu značaja rezervnih delova. Za ovo se koristi ABC metoda čiji su glavni pokazatelji po prioritetu:
! cena, ! značaj elemenata u tehničkom sistemu i tehničkog sistema u proizvodnom
procesu, ! tro�kovi zbog otkaza elemenata, ! vreme potrebno za nabavku i ! prosečna godi�nja potro�nja elemenata.
Najva�nije pitanje je: Kada i koliko rezervnih delova naručiti? Odgovor vezan za trenutak naručivanja delimično se dobija iz informacije o potro�nji odnosno trendu potro�nje u predhodnom dovoljno dugom vremenskom intervalu. U obja�njenju određivanja trenutka naručivanja rezervnih delova najbolje je poći od idealnog slučaja, tj. konstantnog intenziteta njegove potro�nje, kao �to je prikazano na sledećoj slici.
Konstantan intenzitet promene zalihe rezervnih delova
Oznake sa slike se odnose na: Qmin - kritična zaliha, Qs - signalna zaliha, Qmax - maximalni nivo zaliha, Qn - količina za nabavku i tn - vreme potrebno za nabavku.
Konstantan intenzitet potro�nje rezervnih delova je veoma redak u praksi.
Najče�će se sreću sledeći slučajevi: ! konstantna količina za nabavku (a), ! konstantan nivo zaliha (b) i ! konstantan ciklus nabavke (c).
99
Karakteristični slučajevi nabavke rezervnih delova:
Kada je u pitanju planiranje količine rezervnih delova, neophodno je poći od nekih poznatih činilaca i definisati minimalnu i maksimalnu zalihu. Minimalna zaliha je:
Qmin=etsn
tnNt ⋅⋅⋅4.0
Pri tome je : Nts - broj tehničkih sistema u koje je ugrađen isti deo čija se minimalna zaliha
planira n - broj istih rezervnih delova u jednom tehničkom sistemu, tn - vreme potrebno za nabavku ili izradu rezervnog dela i te - vreme eksploatacije (trajanja) rezervnog dela.
Maksimalna zaliha je:
Qmax = Qmin + Qe,
Qe � ekonomična količina za obezbeđenje (nabavka ili izrada)
Qe = ( )
2/1
12
+⋅⋅⋅
sk
puKCQC
U predhodnom izrazu oznake su: Cu- ukupni tro�kovi obezbeđenja rezervnih delova, Qp- količina rezrvnih delova, koja se potro�i u datom periodu,
100
Ck- jedinična cena rezervnog dela i Ks- faktor korekcija zbog tro�kova skladi�tenja Ukoliko su tro�kovi skladi�tenja 20% od jedinične cene rezervnog dela , tada je Ks=0,2. Signalna zaliha je ona količina rezervnih delova, u magacinu, pri kojoj se vr�i naručivanje. Signalna zaliha se defini�e izrazom Qs= q � tn Veličina q se odnosi na intenzitet potro�nje rezervnih delova i do njega se dolazi praćenjem tehničkih sistema u eksploatacijskim uslovima.
SNABDEVANJE REZERVNIM DELOVIMA Postoje u osnovi dva izvora snabdevanja i to:
! izrada i regenaracija u sopstvenim pogonima i ! kupovina kod specijalizovanih proizvođača.
Prvi način snabdevanja je moguć samo ukoliko su, kod kupovine tehničkih
sistema, od isporučioca preuzeti i konstruktivni crte�i kritičnih elemenata. Osim navedene postoji i druga mogućnost, a to je da stručnjaci u odr�avanju dovoljno dobro poznaju specifičnosti obavljanja funkcije pojedinih elemenata i merenjem njihovih dimenzija i karakteristika materijala dođu do konstruktivnih crte�a. Kako je većina savremenih tehničkih sistema, koji se koriste kod nas, iz uvoza, to znači da i rezervni delovi imaju isti izvor snabdevanja.Kada je u pitanju uvoz, u većini slučajeva se odvija sa veoma slo�enom zakonskom procedurom, koja produ�ava vreme potrebno za nabavku od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Sa tog aspekta postoji posebno opravdanje da se uvozni rezervni delovi zamene domaćim.
VIII. INFORMACIONI SISTEM U ODR�AVANJU Informacioni sistem se defini�e kao skup opreme i ljudi koji, prema određenoj organizaciji i metodama, izvode prikipljanje, obradu, memorisanje i dostavljanje informacija na kori�ćenje. Za dono�enje odluka, kada je u pitanju odr�avanje slo�enih tehničkih sistema, obično stoji na raspolaganju veliki broj slo�enih informacija. Zaključivanje je i ponekad i kompromis između različitih, odnosno, suprotnih stavova. Navedene te�koće su i bile inicijator za istra�ivanje i uvođenje metoda koje će biti brze i pouzdane kod obrade informacija vezanih, na primer, za: vrstu i značaj tehničkog sistema, uzrok i trajanje otkaza, količinu i �ifru ugrađenih rezervnih delova, vreme i izvr�ioce na poslovima prepravke, planiranje aktivnosti odr�avanja, tro�kove itd.
101
Najva�nije je da se sve izlazne informacije dobijaju brzo i u formi koja je podesna za njihovo kori�ćenje i tumačenje. Informacioni sistem treba da sadr�i sledeće osnovne elemente:
! hardware, ! software ! kadrovsku podr�ku, ! metode i postupke.
Na dana�njem nivou razvoja tehnologije, hardverski deo informacionog sistema podrezumeva obaveznu primenu računara.
U svetu je za komjuterski podr�ane sisteme za upravljanje odr�avanje op�te prihvaćen naziv - Computerized Maintenance Management Systems ili skraćeno CMMS.
Kreiranje informacionog sistema u odr�avanju treba bazirati na: ! ciljevima i strategiji poslovanja sistema kome odr�avanje pripada, ! vezi odr�avanja sa tangentnim funkcijama (proizvodnja, tehnologija,
nabavka, ekonomika, kadrovska funkcija itd.), ! sistemu označavanja resursa, ! uspostavljenim tokovima kretanja dokumentacije, ! informacijama koje egzistiraju u poslovnim procesima, ! hijerarhijskim odnosima i ! raspolo�ivom hardveru.
Informacioni sistem odr�avanja ima dinamičku prirodu i uvek treba da predstavlja samo deo samo jednog kompleksnog informacionog sistema koji pripada, na primer, određenom proizvodnom sistemu.
STRUKTURA INFORMACIONOG SISTEMA Prva faza u kreiranju informacionog sistema jeste studija, koja započinje selekcijom kratkoročnih i dugoročnih ciljeva. Da bi se definisala struktura informacionog sistema, neophodno je poći od upravljanja odr�avanjem. Sistem upravljanja je zasnovan na činjenici da da se sve aktivnosti u oblasti odr�avanja mogu grupisati na direktne, tj. one koje se izvode na samom tehničkom sistemu (pregled stanja, či�ćenje, podmazivanje, popravka itd.) i indirektne (obezbeđenje rezervnih delova i potro�nog materijala, praćenje realizacije, praćenje tro�kova itd.). Struktura sistema upravljanja sastoji se iz vi�e segmenata, gde je osnovni koncept prikazan na slici. Preko osnovne baze podataka odr�avanja ostvaruje se komunikacija sa drugim sistemima.
102
Osnovna struktura informacionog sistema upravljanja odr�avanjem
Baza podataka je centralizovani skup uzajamno povezanih podataka, koje koristi jedan ili vi�e segmenata informaciionog sistema. Razvoj informacionog sistema odr�avanja u svetu kretao se od obuhvatanja standarizovanih aktivnosti koje se ponavljaju, pa do potpunog obuhvatanja svih aktivnosti. Struktura informacionog sistema je saglasna samoj strukturi odr�avanja tehničkih sistema, koji se eksploati�u u definisanim uslovima. To znači da će postojati bitne razlike u informacionim sistemima za tehnologiju korektivnog i tehnologiju odr�avanja prema stanju. U svetu je razvijen veoma veliki broj modula informacionih sistema i softvera koji podr�avaju, a najče�će se sreću:
! modul poslovanja rezervnim delovima ! modul planiranja, pripreme i praćenja radnih naloga ! modul tehnologije odr�avanja, ! modul evidentiranja i praćenja stanja tehničkih sistema (otkazi,
zastoji itd.), ! modul planiranja učesnika na poslovima odr�avanja i ! modul za praćenje tro�kova odr�avanja.
103
Najstandardniji moduli informacionog sistema odr�avanja
Modul poslovanja rezervnim delovima Strukturu modula odnosno informacionog sistema poslovanja rezervnim delovima čine:
• segment identifikacije (katalog rezervnih delova), • segment upravljanja zalihama, • segment politike upravljanja i određivaje parametar za upravljanje i • segment za definisanje izvora snabdevanja i izdavanja porud�bina.
Segmenti informacionog sistema poslovanja rezervnim delovima
104
Za funkcionisanje informacionog sistema poslovanja rezervnim delovima potrebno je unapred definisati:
• količinu za nabavku, • maksimalnu i minimalnu zalihu, • tačku za naručivanje, odnosnu signalnu zalihu itd.
Na dana�njem nivou kori�ćenja hardvera i softvera osnovne funkcije informacionog sistema mogu biti automatizovane do nivoa koji zavisi od stepena poznavanja problema.
Osnovne funkcije i relacije jednog savremenog informacionog sistema, u oblasti
poslovanja rezervnim delovima Modul planiranja, pripreme i praćenja radnih naloga
Smatra se da funkcionisanje modula tehnologije odr�avanja i modula planiranja, pripreme i praćenja radnih naloga predstavlja osnovni preduslov za kori�ćenje ostalih modula. Bez obzira na slučajnu prirodu procesa, koja se na tehničkim sistemima u eksploataciji odvijaju, mo�e se izvr�iti tipizacija tehnologije odr�avanja, odnosno tipizacije postupaka i operacija (pregled stanja, podmazivanje, popravke itd.). Na osnovu ovoga se formira baza podataka o tehnolo�kom postupku. Ona sadr�i:
• redosled izvođenja operacija, • postupak izvođenja operacija, • potrebna materijalna sredstva i • potrebno vreme za realizacije.
105
Struktura baza podataka za odr�avanje alatnih ma�ina
PRIMENA INFORMACIONIH SISTEMA U ODR�AVANJU KOD NAS I U
SVETU Nivo primene savremenih kompjuterski podr�anih sistema za upravljanje
odr�avanjem u na�oj zemlji je veoma nizak i mo�e se reći da ne prelazi 5% od ukupnog broja privrednih subjekata. Razlozi za ovakvo stanje su mnogobrojni a među najva�nije spadaju:
- neodgovarajući i neadekvatan polo�aj funkcije odr�avanja koji je potpuno u suprotnosti sa njenim značajem u savremenom posovanju,
- nedovoljno razvijena svest menad�era o potrebi usavr�avanja sistema upravljanja odr�avanjem; nedovoljan fond znanja i nedostatak informacija,
- generalno zaostajanje u primeni savremenih tehnologija u industriji, - hronična informatička nepismenost, - nedostatak razavijenih domaćih informacionih paketa i visoka cena stranih
paketa, - izra�eni problemi prilikom uvođenja stranih paketa u na�u industrijsku
praksu. Istra�ivanje o stanju uvođenja savremenih CMMS sistema u industrijsku praksu u svetu (sprovedeno 2004. godine) pokazalo je sledeće
- istra�ivanjem je obuhvaćeno preko 100 kompanija iz svih delova sveta, - delatnosti ovih komapnija pokrivale su naj�iri spektar delatnosti (hemijska i
petrohemijska industrija, industrija hrane i pića, rudarstvo, metloprerađivačka industrija, proizvodnja električne energije, transport, prerad drveta i hartije, poljoprivreda, ostali oblici proizvodnje, razne vrste usluga itd.)
106
- istra�ivanje je obuhvatilo 47.6% velikih preduzeća (preko 100 zaposlenih), 37.1% srednjih (10 � 100 zaposlenih) i 15.2% malih preduzeća (ispod 10 zaposlenih)
- čak 82% anketiranih preduzeća je izjavilo da koristi neki od poznatih svetskih CMMS sistema
- �to se tiče vrste CMMS-a rezultati su bili �arenoliki workplacurrently use? CMMS Responses % of Tota
SAP 26 24.8% Maximo 14 13.3% MP2 6 5.7% MIMS 5 4.8% PMC 4 3.8% Mainsaver 3 2.9% MPAC 3 2.9% Elke/Maintracker 2 1.9% AMMS 2 1.9% Avantis 1 1.0% Asset controller xp 1 1.0% BPCS 1 1.0% Cedar 1 1.0% CENDEX 1 1.0% faciliworks 1 1.0% IMMPOWER 1 1.0% Isis 1 1.0% ITms Four Rivers 1 1.0% JD Edwards 1 1.0% Mainpac 1 1.0% Maintain it 1 1.0% Maintenance Manager 1 1.0% Mex 1 1.0% MPC Megamation 1 1.0% Passport 1 1.0% PC Maint 1 1.0% PM Soft 1 1.0% Rimses 1 1.0% Tabware 1 1.0% Workmate 1 1.0% ZOLES 1 1.0%
107
- Na pitanje o najznačajnijim razlozima za izbor konkretnog softverskog
paketa dati su sledeći odgovori:
Najva�niji razlog Drugi najva�niji razlog
Razlozi Odgovora % uk. broja Odgovora % uk. broja
Dostupnost verzije na domaćem jeziku 0 0.0% 1 1.0%
Podr�ka na domaćem tr�i�tu 1 1.0% 7 6.7%
Mogućnost kvalitetne obuke 2 1.9% 1 1.0%
Kompatibilnost sa prethodnom verzijom CMMS-a 4 3.8% 2 1.9%
Kompatibilnost sa postojećim hardverskim i softverskim sistemom
3 2.9% 3 2.9%
Ne zna odgovor 24 22.9% 22 21.0%
Jednostavnost implementacije 1 1.0% 1 1.0%
Jednostavnost kori�ćenja 9 8.6% 4 3.8%
Generalna funkcionalnost i karakteristike 10 9.5% 14 13.3%
Globalna reputacija softvera i proizvođača 4 3.8% 9 8.6%
Integracija sa ostalim komercijalnim softverima 16 15.2% 8 7.6%
Integracija sa ostalim tehničkim softverima 0 0.0% 2 1.9%
Kori�čenje naprednih tehnologija 1 1.0% 4 3.8%
Ostalo, nenavedeno 22 21.0% 18 17.1%
Cena 7 6.7% 7 6.7%
Brzina reagovanja sistema 1 1.0% 2 1.9%
Među odgovorima grupisanim pod Ostalo nalazili su se i sledeći razlozi: - Softver se več koristi u nekim delovima komapnije - Najbolja ukupna ponuda za unapređenje sistema odr�avanja - Mogućnost obrade ogromnog broj apodataka - Univerzalnost softverskih re�enja - Odluka menad�menta korporacijeNa pitanje o najznačajnijim razlozima
koji su doveli do uspe�ne realizacije projekta uvođenja CMMS-a , navedeno je sledeće:
108
Odgovori
Faktor Najva�niji razlog
Drugi najva�niji razlog Ukupno
Zalaganje menad�erskog kadra 15 17 32
Efikasna obuka za kori�ćenje CMMS-a 12 17 29
Pravilan izbor CMMS-a 10 7 17
Promene u sistemu upravljanja odr�avanjem 10 5 15
Fokusiranje na korist i profit poslovnog sistema 5 9 14
Odgovarajući bud�et 6 8 14
Efikasan rein�enjering proslovnih procesa (BPR) 5 8 13
Efikasno upravljanje realizacijom projekta (project management)
5 5 10
Podr�ka proizvođača CMMS-a 7 2 9
Kori�ćenje usluga stručnih konsultanata 4 2 6
Na pitanje o najznačajnijim faktorima koji su mogli da dovedu do jo� boljih
rezulatat u postupku uvođenja CMMS-a , navedeno je sledeće:
Faktor Br. odgovora Procenat
Zalaganje menad�erskog kadra 8 7.6%
Efikasna obuka za kori�ćenje CMMS-a 20 19.0%
Pravilan izbor CMMS-a 9 8.6%
Promene u sistemu upravljanja odr�avanjem 12 11.4%
Fokusiranje na korist i profit poslovnog sistema 2 1.9%
Odgovarajući bud�et 5 4.8%
Efikasan rein�enjering proslovnih procesa (BPR) 16 15.2%
Efikasno upravljanje realizacijom projekta (project management) 5 4.8%
Podr�ka proizvođača CMMS-a 3 2.9%
Kori�ćenje usluga stručnih konsultanata 1 1.0%
Ostalo, nenavedeno 24 22.9%
109
Na pitanje o najznačajnijim dobitima koje su ostvarene kao rezultat uvođenja CMMS-a , navedeno je sledeće:
procentualno uče�će određenih vrsta koristi
Korist značajna izvesna nikakva bez odgovoranije primenljivo
Smanjenje tro�kova radne snage 5.7% 32.4% 29.5% 32.4%
Smanjenje tro�kova materijala 11.4% 32.4% 22.9% 33.3%
Smanjenje ostalih tro�kova 8.6% 36.2% 23.8% 31.4%
Povećanje raspolo�ivosti opreme 9.5% 37.1% 21.9% 31.4%
Povećanje pouzdanosti opreme 13.3% 41.0% 15.2% 30.5%
Pobolj�anje kontrole tro�kova 35.2% 23.8% 16.2% 24.8%
Pobolj�anje u arhivi sistema odr�avanja 30.5% 37.1% 9.5% 22.9%
Pobolj�ano planiranje odr�avanja 30.5% 36.2% 8.6% 24.3%
Pobolj�anje u delu planiranja, kreiranje i obrade radnih naloga
28.6% 39.0% 6.7% 25.7%
Pobolj�anje u poslovanju rezervnim delovima 21.9% 35.2% 12.4% 30.5%
Među ostalim odgovorima nalazili su se i sledeći: - Unapređenje nivoa znanja - Pobolj�anje performansi opreme - Standardizacija između različitih delova u sistemu odr�avanja - Povećanje nivoa komjuterske pismenosti među personalom - Univerzalnost softverskih re�enja - Povećanje transparentnosti i nivoa odgovronosti - Mogućnost vremenskog praćenja stanja i analiza - Predviđanje i planiranje tro�kova itd.
PRIMER INFORMACIONOG SISTEMA ZA UPRAVLJANJE PROGRAMOM PODMAZIVANJA TEHNIČKIH SISTEMA
Uvođenje kompjuterski podr�anih informacionih sistema za podr�ku upravljanju u oblasti odr�avanja tehničkih sistema (Computerized Maintenance Management Systems - CMMS) predstavlja, na dana�njem nivou razvoja tehničke kulture i informacionih tehnologija, ne samo nezaobilaznu potrebu i već i neophodan uslov za dono�enje pravovremenih i adekvatnih odluka i sprovođenje odgovarajućih aktivnosti. Pravilno projektovani i inicijalizovani i odgovarajuće kori�ćeni informacioni sistemi predstavljaju osnovnu upravljačku polugu u oblasti odr�avanja tehničkih sistema jer obezbeđuju sve relevatne informacije neophodne za dono�enje odluka na taktičkom i
110
operativnom nivou. Iskustvo u primeni ovakvih sistema je pokazalo da se i u slučajevima veoma dobro organizovanih i upravljanih proizvodnih sistema mogu postići dodatne veoma značajne u�tede i racionalizacije, uz paralelno povećanje pouzdanosti i raspolo�ivosti proizvodne opreme i smanjenje broja osoblja anga�ovanog neposredno na aktivnostima vezanim za odr�avanje. Postoje, međutim, i drugačija iskustva koja se odnose na nedovoljno unapređenje ili čak u ekstremnim slučajevima i smanjenje prethodno dostignutog nivoa efikasnosti upravljanja odr�avanjem kao rezultat uvođenja CMMS-a. Uzroci ovakvih pojava mogu biti:
- neodgovarajući softverski paket za CMMS (kupljen ili napravljen) - nepravilna inicijalizacija paketa odnosno neodgovarajuće prilagođavanje
konkretnim potrebama korisnika - selektivno kori�ćenje određenih softverskih opcija pri čemu se zanemaruje
integralni pristup problemu - povećanje nivoa administracije uz upo�ljavanje većeg broja ljudi na
odr�avanu sistema kao posledica kori�ćenje previ�e slo�enog i preglomaznog softverskog paketa
- nedovoljna obučenost korisnika i nedovoljni nivo tehničke pismenosti - zanemarivanje potrebe interaktivnog pristupa CMMS-u (prekidanje toka
informacija pri čemu se samo koriste podaci iz sistema ali se ne vr�i njihovo osve�avanje i aktueliziranje).
Osnovna arhitektura softverskog paketa LubriMan Prilikom definisanja idejnog re�enja prikazanog softverskog paketa po�lo se od potrebe za efikasnim alatom, razumljivim i jednostavnim za upotrebu, prihvatljivim i za ljude bez velikog znanja i iskustva u radu sa računarima. U su�tini i ovo softversko re�enje kao i mnoga slična dostupna na svetskom tr�itu predstavlja jednu slo�enu bazu podataka koja integri�e informacije u vremenu i prostoru o osnovnim faktorima i resursima vezanim za program podmazivanja tehničkih sistema u jednom privrednom subjektu u okviru sistema upravjanja odr�avanjem. Tako su na jednom mestu grupisani i odgovarajuće povezani svi relevantni podaci koji se odnose na:
- tehničke sisteme koji su predmet programa podmazivanja - kori�ćena maziva, sredstva, uređaje i alate za podmazivanje - personal, odnosno osoblje uključeno u realizaciju programa - tehnologiju, znanja, planove i ciljeve programa
Industrijska softverska re�enja a naročito CMMS paketi su obično bazirana na modularnom konceptu pa je on primenjen i u ovom slučaju. Modularni sistem omogućava dovoljan nivo zasebnosti, ali i jednostavnu integraciju informacija koje se odnose na različite činioce sistema, jednostavan je za kori�ćenje i �to je veoma va�no lako se pro�iruje novim modulima ukoliko se uka�e potreba.
111
Na sledećoj slici prikazan je osnovni komandni prozor softverskog paketa LubriMan sa komandama za uključivanje sledećih korisničkih modula:
1. Tehnički sistemi 2. Katalog maziva 3. Program podmazivanja 4. Personal 5. Rute podmazivanja 6. Radni nalozi 7. Rezime stanja sistema 8. Izve�taji
Osnovni komandni prozor
Modul �Tehnički sistemi� Ovaj modul je predviđen za realizaciju prvog neophodnog koraka u okviru programa podmazivanja a to je definisanje svih tehničkih sistema koji su obuvaćeni programom. To podrazumeva precizno i jednoobrazno uno�enje i pregled podataka o tehničkim sistemima i njihovoj strukturi. Definisanje elementa tehničkih sistema koji su predmet programa podmazivanja prati i odgovarajući sistem �ifriranja neophodan za funkcionisanje svakog informacionog sistema bez obzira da li je manuelan ili kompjuterski podr�an. U tom smislu se defini�u grupacije tehničkih sistema, tehnički sistemi, podsistemi, oprema i komponente. Svaki nivo se posebno �ifrira brojevima u rastućem nizu, odvojenim tačkama. Istovetni vi�estruki elementi u okviru iste grupe dobijaju i dodatni broj. Predmet podmazivanja, mogu oprema, komponente ili i oprema i komponente. Tako na primer ako je kao oprema definisan elektromotor onda on sam po sebi ne predstavlja predmet odnosno tačku podmazivanja već su to njegove komponente odnosno le�ajevi. S druge strane jedan reduktor, definisan kao oprema, jeste predmet odnosno tačka podmazivanja obzirom na potrebu sprovođenja niza aktivnosti vezanih za kontrolu nivoa, dolivanje, zamenu ulja itd. Na slici koja se navodi u nastavku, prikazan je prozor modula �Tehnički sistemi�. Grupisane komande su namenjene kako za unos tako i za pregled podataka, njihovo menjanje i dopunjavanje. Takozvano �punjenje� baze podataka tehničkih sistema mo�e se vr�iti direktno preko softverskih paketa za rad sa bazama podataka ili preko
112
prikazanog softverskog modula. Za jedan tehnički sistem se vr�i kompletno definisanje strukture i �ifriranje. Kompletnu identifikacija se obezbeđuje preko mogućnosti unosa fotografije svakog elementa tehničkog sistema
Radni prozor modula �Tehnički sistemi�
Modul �Katalog maziva� U okviru ovog modula se defini�u sve informacije potrebne za pravilan izbor,
naručivanje, skladi�tenje i primenu sredstava za podmazivanje. Prvi prozor � Katalog proizvođača sadr�i op�te informacije vezane za proizvođača, odnosno isporučioca sredstava. Obzirom da gotovo za svako sredstvo postoji vi�e alternativa u pogledu proizvođača, odnosno isporučioca, za sve njih se uvodi interna oznaka, odnosno �ifra.
Prvi radni prozor modula �Katalog maziva�
Drugi prozor - Katalog maziva predstavlja ključni deo ovog modula i on treba da obezbedi sve neophodne informacije za pravilan izbr i primenu sredstava za podmazivanje. Ustaljen je praksa da su katalozi proizvođača osnovna tehnička
113
literatura koja se koristi za izbor sredstava za podmazivanje i definisanje oblasti njihove primene u konkretnom privrednom subjektu. Kroz ovaj modul je učinjen poku�aj da se te informacije informatički grupi�u i obrade kako bi se čitav postupka olak�ao i ubrazao. tako se na jednom mestu mogu naći sve relevantne informacije za konkretno mazivo. Takođe su definisane i njegove alternative odnosno zamene. Svako mazivo ima i svoju internu oznaku - �ifru u kojoj nema elemenata koji se odnose na proizvođača. Ovakav način označavanja obezbeđuje da se ne menjaju programi podmazivanja i radni nalozi ukoliko dođe do promene isporučioca maziva. Generalno se defini�e primarni izvor snabdevanja ali ukoliko konkretnog sredstva nema na stanju u magacinu koristi se njegova alternativa uz definisanje odgovarajućeg upozorenja na mestima na kojima mo�e doći do me�anja dva različita maziva.
Drugi radni prozor modula �Katalog maziva�
U posebnom segmentu su prikazane i informacije koje se odnose na potro�nju i stanje zaliha konkretnog maziva uz definisanje upozorenja ili alarma ukoliko se zalohe spuste ispod prethodno definisanog nivoa. Modul �Program podmazivanja� Ovaj modul obuhvata sve informacije vezane za planove, definisane preporuke, tehnologiju, sredstva, alate, uređaje, učestalost i rokove realizacije svih aktivnosti koje u su�tini predstavljaju program podmazivanja. U okviru ovog modula se polazi od logične i funkcionalne grupe lokacija na kojima se sprovode različite aktivnosti a to su tehnički sistemi ili podsistemi. Za svaki od njih se pre svega defini�e tradicionalno kori�ćena �ema podmazivanja sa preciznom lokacijom svih pozicija koje su predmet sprovođenja aktivnosti.
114
Pozicije mogu biti prethodno definisane oprema ili komponente tehničkih sistema. Jednom definisana �ema i pozicije ne predstavljaju konstantu već se mogu u zavisnosti od promena na licu mesta menjati i prilagođavati uz dodavanja novih, brisanje starih ili izmenu strukture pozicija. Na sledećoj slici prikazan je osnovni radni prozor ovog modula. Za izabrani tehnički sistem ili podsistem defini�u se �ema podmazivanja (prethodno nacrtana, skenirana i sl) i pozicije koje su predmet određenih aktivnosti.
Radni prozor modula �Program podmazivanja�
Za svaku poziciju je dalje potrebno definisati aktivnosti koje se sprovode, kao i tehnologiju i učestanost sprovođenja aktivnosti. Tako se defini�u sledeći elementi:
1. Vrsta aktivnosti (podmazivanje, zamena maziva, kontrola nivoa ulja, dolivanje, či�ćenje, ispu�tanje, uzimanje uzorka, itd)
2. Sredstvo, odnosno mazivo koje se defini�e preko interne oznake � �ifre 3. Alati i uređeji za sprovođenje aktivnosti (ručna mazalica, mazalica sa fitiljem,
boca sa uljem, bure sa sistemom za dolivanje, pi�tolj za podmazivanje pod pritiskom, vizuelni pokazivač nivoa, sistema za uzorkovanje, itd)
4. Učestanost odnosno rokovi sprovođenja aktivnosti (dnevno nedeljno mesečno tromesečno polugodi�nje ili godi�nje)
5. Potebna količina maziva (prema preproukama proizvođača i iskustvu iz eksploatacije uz mogućnost korekcije u toku vremena)
U fazi inicijalizacije sistema veoma je značajna opcija definisanja početnog vremenskog trenutka sprovođenja konkretne aktivnosti, kao i informacija o eventualnom prekoračenju propisanih rokova. Na jednoj poziciji je moguće definisati čitav niz kompatibilnih (kontrola nivoa, dolivanje ili zamena) ili potpuno različitih aktivnosti. Preko komande Sledeća aktivnost se otvara nov prozor sve do potpunog kompletiranja aktivnosti na jednoj poziciji.
115
Za konkretnu poziciju se mo�e definisati i to da li je uključena u program dijagnostike stanje, pri čemu se, ukoliko jeste sledi opcija posebnog modula u kome se defini�u dijagnostički parametri, njihov kritični nivo i vr�i praćenje vrednosti parametara u vremenu. Prozor za definisanje aktivnosti i rokova prikazan je na sledećoj slici.
Radni prozor �Aktivnosti i rokovi� u okviru modula �Program podmazivanja�
Modul �Personal� Četvrti neophodni faktor u sistemu podmazivanja predstavlja personal odnosno zaposleno osoblje koje sprovodi određene aktivnosti. U okviru ovog modula se defini�u relevantni podaci potrebni za praćenje rada svakog pijedinca koji je na bilo koji način uključen u sprovođenje programa podmazivanja. Osim osnovnih podataka i opisa zadu�enja odnosno poslova koje konkretna osoba obavlja u okviru programa podmazivanja u ovom modulu je moguće pratiti i osnovne podatke o realizaciji dodeljenih poslova. Tako se za svaku rutu kao osnovnu grupu programskih aktivnosti određuju osobe dgovorne za konkretnu realizaciju i za kontrolu relaizacije i a�uriranje rezultata i informacija. Pored �ifriranih naziva ruta prikazuju se grafički simboli koji ukazuju na
- !!!! (zelena boja) uspe�no komletirane aktivnosti u okviru rute - """" (crvena boja) označava rutu koja nije uspe�no kompletirana ili nije
kompletirana u definisanom roku - #### (plava boja) označava rutu čija realizacija jo� nije započela ili je u toku u
okviru definisanog vremenskog termoina Takođe je preko odgovarajućih grafičkih pokazatelja moguće pratiti pojedinačno opterećenje i efikasnost odnosno procenat izvr�enja delegiranih poslova. Ovi podaci imaju veliku va�nost za ravnomerno i korektno raspoređivanje poslova i vrednosvanje učinka svakog pojedinca.
116
Radni prozor modula �Personal�
Modul �Rute podmazivanja� Rute podmazivanja predstavljaju spisak logički grupisanih aktivnosti u okviru programa podmazivanja. Pravilno definisanje ruta odnosno grupisanje aktivnosti predstavlja veoma slo�en zadatak od čije realizacije zavisi efikasnost sistema. Svetski poznati softverski paketi obično imaju i opciju automatskog i manuelnog generisanja ruta. Potpuno manuelno definisanje ruta mo�e biti jako zamorno ukoliko je broj tehničkih sistema srazmerno veliki a za automatsko genereisanje je potrebno razraditi sofisticiran ekspertski sistem koji će uzeti u obzir čitav niz relevantnih faktora. Analizirajući specifičnosti, raznorodnost i dislociranost tehničkih sistema u okviru Energetika, d.o.o. koncipiran je metod kombinovanog generisanja ruta, pri čemu se prostorno grupisanje sistema vr�i manuelno od strane korisnika softverskog paketa, dok se definisanje ruta u vremenu vr�i automatski.
U radnom prozoru modula �Rute podmazivanja� dominiraju dva listinga. U prvom je dat spisak svih tehničkih sistema sa strukturom podsistema, opreme i komponenti, odgovarajuće �ifriran. To je izvorni (source) listing iz koga se pojednini sistemi (podsistemi) ili njihovi elementi prenose u drugi ciljni (destination) listing koji predstavlja rutu podmazivanja. Prebacivanja određenih elelmenata iz source listinga uzrokuje njihovo brisanje. Moguće je vi�estruko prebacivanje i vraćanje iz jednog u drugi listing. Sve dok postoji i jedan element ni�e u strukturi tehničkog sistema zadr�ava se njegovo ime u source listingu. Tako je na primer moguće prebaciti četiri le�aja na ventilatoru dimnih gasova kotla četri (�ifre 04.07.001 do 04.07.004) u jednu rutu a preostale četiri pozicije u neku drugu ili vi�e njih Cilj je da se svi elementi source listinga rasporede u destination listinge odnosno rute podmazivanja. Korisnik vodi računa o ravnomernosti sastava, logičnosti grupisanja i veličini određene rute. Svakoj ruti se dodeljuje jedinstvena �ifra koja treba simbolički da ukazuje na njen sadr�aj. U tome mu poma�u podaci o broju pozicija u okviru rute, ukupnom broju definisanih aktivnosti kao i dijagram rasporeda izvr�enja aktivnosti u vremenu. Jednom definisane rute nisu fiksne i uvek je moguće vr�iti njihove prepravke i pode�avanja. Va�no je naglasiti da je ovakvim konceptom definisanja ruta onemogućeno izostavljanje nekog elementa tehničkog sistema. Brisanje nekog elementa rute ili cele rute prouzrokuje njihovo vraćanje u source listing tako da je
117
neophodno da se svi ti elementi ponovo preraspodele. Ovaj deo informacionog sistema treba u fazi inicijalizacje �to če�će analizirati i dodatno pode�avati u cilju definisanja optimalne strukture ruta. Sve napred definisano se odnosi na sprovođenje planskih aktivnosti. S druge strane uvek postoji potreba za definisanjem ruta koje obuhvataju neplanirane, vanredne aktivnosti. da bi se i ove aktivnsti uključile u program podmazivanja potrebno je da se one posebno defini�u. Konačno definisanje ruta se vr�i preko njihovog generisanja u vremenu. Polazeći od prethodno grupisanih elemenata sistema moguće je (na osnovu rokova definisanih za svaku aktivnost) generisati konačnu strukturu ruta za podmazivanje pri čemu one dobijaju svoj puni naziv koji se sastoji od �ifre i datuma početka realizacije (kako je i prikazano u modulu �Personal�). Ova operacija se mo�e izvr�iti automatski. Izgled prozora modula �Rute podmazivanja� prikazan je na sledećoj slici.
Radni prozor modula �Rute podmazivanja�
Modul �Radni nalozi� Radni nalozi su jedna od nezaobilaznih elemenata bilo kog uređenog sistema upravljanja odr�avanjem. Svi komjuterski podr�ani sistemi imaju integrisanu funkciju generisanja radnih naloga, praćenja izvr�enja i a�uriranja rezultata.
Ovaj modul se sastoji iz dva radna prozora u kojima se vr�i generisanje naloga, odnosno njihovo a�uriranje. U jednom radnom nalogu se u principu nalazi jedna vremenski određena ruta podmazivanja. Ovde je u fazi projektovanja sistema ostavljena mogućnost formiranja radnih naloga grupisanjem vi�e ruta uz mogućnost
118
praćenja ukupnog obima aktivnosti u okviru jednog naloga. Predviđeno je da se kroz eksploataciju sistema proveri koji je koncept efikasniji. Posle izbora rute sledi definisanje roka za realizaciju radng naloga, zatim va�nih napomena, kao i osobe zadu�ene za realizaciju radnog naloga i njegovu naknadnu kontrolu i a�uriranje. Ostavljene su mogućnosti uključivanja dodatnih identifikacionih elemenata u radni nalog (�ema podmazivanja, fotografije, detaljni opisi) ili podataka o sumarnim količinima maziva neophodnim za realizaciju radnog naloga. U radni nalog se automatski ubacuju sve informacije relevantne za njegovu realizaciju
Radni prozor modula �Radni nalozi�
Generisan radni nalog se mo�e pregledati i od�tampati a postoi i opcija njegovog prebacivanja u digtalnom obliku na palmtop � PDA računar �to je u svetu već standardno kori�ćena procedura. Kori�ćenje PDA računara ima niz prednosti u odnosu na papirnu verziju pre svega zbog mogućnosti automatskog a�uriranja posle zavr�etka definisanih aktivnosti. Savremeni PDA računari su predviđeni za terenske uslove rada i nepovoljne metereolo�ke uslove. Unos svih podataka, komentara i napomena je relativno lako koi�ćenjem �touch sensitive� ekrana i odgovarajuće olovke. U drugom prozoru se vr�i a�uriranje realizovanih radnih naloga koje u slučaju kori�ćenja PDA računara ide automatski dok je kod �tampanih radnih naloga neophodno ručno uno�enje podataka i komentara. U ovoj fazi je veoma bitno da se precizno unesu podaci o odstupanjima u planiranoj i utro�enoj količini pojedinačnih maziva u cilju definisanja pravog stanja u magacinu i redefinisanja potrebnih količina po pozicijama. Modul �Rezime stanja sistema� Obzirom na veliki broj informacija koje se nalaze u opricaju i koje se svakodnevbo generi�u u okviru ovog informacionog sistema postoji potreba za opcijom koja omogućava da se brzo i jednostavno pregledaju najva�niji podaci odnosno da se prekontrolise postojanje upozorenja ili alarma po bilo kojoj funkciji i parametru. To omogućava modul �Rezime stanja sistema� koji je
119
podeljen na četiri prozora u kojima su grupisane informacije vezane za tehničke sisteme, maziva, personal i program podmazivanja.
Radni prozor modula �Rezime stanja sistema�
Modul �Izve�taji� Modul �Izve�taji� omogućava jednostavno generisanja čitavog niza izve�taja predmetno vezanih za tehničke sistema, maziva, program podmazivanja, personal, rute podmazivanja i radne naloge. U principu je dovoljno da se odabere vremenski period na koji se izve�taj odnosi i vrsta izve�taja od ponuđenih opcija. Tako generisani izve�taji se mogu �tampati ili arhivirati u PDF formatu.
Radni prozor modula �Izve�taji�
IX. ORGANIZACIJA I MENAD�MENT SISTEMA
ODR�AVANJA
POLAZNE OSNOVE Osnovni zadatak organizacije sistema odr�avanja je da uskladi raspolo�ive resurse : ! kadrove, ! opremu, ! zalihe (rezervni delovi, materijal itd.) i ! informacije
sa potrebama na poslovima odr�avanja.
120
Primarni cilj usklađivanja je da se kod korisnika usluga iz oblasti odr�avanja obezbedi : ! produktivnost, ! kvalitet proizvoda, ! raspolo�ivost opreme i ! sigurnost i bezbednost
uz ostvarivanje minimalnih tro�kova anga�ovanja raspolo�ivih resursa.
Osnovna pitanja pri projektovanju organizacije sistema odr�avanja su: ! kako formirati odr�avanje (centralizovano ili decentralizovano) ? ! gde i kako locirati izvr�ioce ( po strukovnom pristupu-specijalisti iste struke ili
funkcionalnom pristupu-pregled opreme, otklanjanje otkaza, popravke, rekonstrukcije) ?
! ko je odgovoran za planiranje aktivnosti odr�avanja ? ! ko je odgovoran za rezervne delove ? ! ko je odgovoran za informacije za upravljane odr�avanjem ? ! itd.
Odgovori na navedena pitanja često vode u konfliktne situacije. SISTEMSKI PRISTUP KOD DEFINISANJA ORGANIZACIONE STRUKTURE Polaz u projektovanju organizacione strukture je zasnovan na razmatranju onih upravljačkih aspekata koji determini�u strukturne karakteristike organizacije.
Strukturno grupisanje sa međusobnim relacijama
121
MENAD�MENT MENAD�MENT predstavlja planirano i organizovano usmeravanje i kontrolisanje ljudskih aktivnosti u funkciji kratkoročnog i dugoročnog optimalnog kori�ćenja raspolo�ivih resursa radi postizanja �eljenog rezultata u okru�enju koje se stalno menja.
Proces menad�menta (upravljanja) je zasnovan na : ! planiranju, ! organizovanju, ! rukovođenju (vođenju) i ! kontrolisanju
Prema savremenim saznanjima menad�mentu pripada kontrolisanje i ''staffing'' (obezbeđivanje, obuka i razvoj kadrova)
PLANIRANJE predstavlja sveobuhvatan hijerarhijski proces postavljanja ciljeva, razvijanja planova sa pratećim analizama i dono�enja odluka sa ostalim pomoćnim aktivnostima , kao �to je prikazano na sledećoj slici.
Proces organizacionog planiranja ORGANIZOVANJE se odnosi na optimalno grupisanje aktivnosti i resursa radi realizacije postavljenih planova bazirnih na prethodno definisanim ciljevima.
122
Osnovni proces organizovanja
RUKOVOĐENJE predstavlja proces neprisilnog usmeravanja i motivisanja zaposlenih da usklađeno pru�aju doprinose realizaciji postavljenih organizacionih ciljeva i planova. Rukovođenje je najte�i menad�erski proces, jer podrazumeva upravljanje ljudima i upravljanje procesima preko ljudi. Zbog toga su lične karakteristika menad�era sistema odr�avanja od dominantnog uticaja na ostvarenje postavljenih ciljeva i planova.
KARAKTERISTIKE OSOBINE I VE�TINE LIDERSTVA DOBROG MENAD�ERA
1. Lični kvalitet (čast i hrabrost, koncentracija i upornost , poverenje)
1. Organizacione sposobnosti (sposobnost delegiranja, metodičan prilaz, efektivno kori�ćenje vremena, planiranje unapred i efektivna priprema)
2. Ljudski odnosi (ljubaznost i nepokolebljivost, sposobnost da poma�e i upućuje, sposobnost slu�anja)
2. Analitičke sposobnosti (prepoznavanje prioriteta, re�avanje problema i dono�enje odluka)
3. Liderski �stil� (timsko vođenje, motivisanje ljudi, pravičnost i fer odnos, snaga izra�avanja i osećanje odgovornosti)
3. Know- how menad�ment (unapređivanje tehnike i tehnologije upravljanja, komunikacije i kori�ćenje resursa)
Lične karakteristike menad�era sistema odr�avanja
+
123
KONTROLISANJE predstavlja proces regulisanja jedne ili vi�e organizacionih aktivnosti tako da se one odvijaju na način koji će omogućiti postizanje organizacionih ciljeva. U savremenom menad�mentu kontrolisanje se sprovodi na svim nivoima �od strategijskog do operativnog i obuhvata četiri osnovne grupe resursa : ! materijalne ( oprema , rezervni delovi itd.) ! ljudske, ! informacione i ! finansijske Kontrolisanje se odvija po principu povratne sprege. CENTRALIZACIJA ILI DECENTRALIZACIJA SISTEMA ODR�AVANJA ? Stalno prisutna dilema kod nas i u svetu je kako organizovati funkciju odr�avanja -centralizovano ili decentralizovano ? Postoji niz prednosti i nedostataka oba načina organizovanja a njih prvenstveno opredeljuje: ! strategija odr�avanja (korektivno, preventivno, totalno produktivno, profitno, itd), ! odnos ukupnih tro�kova odr�avanja i tro�kova proizvodnje, ! prostorno lociranje proizvodne opreme, ! organizacija proizvodnog procesa, ! raspolo�ivi resursi odr�avanja, ! veličina i slo�enost preduzeća, ! slo�enost opreme koja se odr�ava, ! broj radnih smena, ! radni ambijent (napolju ili unutra), ! kavlifikaciona struktura i broj radnika na poslovima odr�avanja, ! planiran stepen iskori�ćenja proizvodne opreme itd.
124
CENTRALIZOVANO DECENTRALIZOVANO
ntracija opreme za odr�avanje, premljene radionice
Multipliciranje opreme za odr�avanje (neiskori�ćenost)
Koncentracija znanja za odr�avanje (raličiti profili)
Neiskori�ćenost znanja
Jedinstven prilaz odr�avanju (planiranje, organizovanje, rukovođenje i kontrolisanje)
Mogući različiti prilazi (ote�ano planiranje, organizovanje, rukovođenje i kontrolisanje)
Jedinstveno skladi�te rezervnih delova Multipliciranje skladi�ta Lak�a unifikacija i upravljanje poslovanjem rezervnih delova.
Ote�ana unifikacija i upravljanje poslovanjem rezervnih delova.
Optimizacija tro�kova odr�avanja Te�ko upravljanje tro�kovima Efikasno upravljanje ljudskim resursima
Neefikasno upravljane ljudskim resursima
Dugoročna motivacija za rezultate odr�avanja
Kratkoročna motivacija za rezultate odr�avanja ('' daj sad '')
Mogučnost postizanja odgovarajućeg statusa funkcije odr�avanja Status ''slu�avke''
Dobro kori�ćenje iskustva Slabo kori�ćenje iskustva Izbegavanje dualnosti autoriteta Dualnost autoriteta Razvijen informacioni sistem Nerazvijen informacioni sistem Olak�ana obrada podataka Ote�ana obrada podataka
Prednosti i nedostatci centralizovanog i decentralizovanog sistema odr�avanja
GRUPISANJE AKTIVNOSTI U SISTEMU ODR�AVANJA ! PRIPREMA RADA ! IZVOĐENJE INTERVENCIJA ! KONTROLA INTERVENCIJA ODR�AVANJA
PRIPREMA RADA (tehničko-tehnolo�ka priprema i upravljanje resusima) Tehničko-tehnolo�ka priprema (formiranje predloga za nabavku opreme, predprijem i prijem opreme, izrada dokumentacije za pregled opreme, praćenje stanja opreme u eksploataciji-pronala�enje i otlanjanje slabih mesta , tehnolo�ki postupak intervencija sa normativima kod nastanka otkaza, a�uriranje i arhiviranje osnovnih nosilaca informacija) Upravljanje resusima (planiranje intervencija odr�avanja, usagla�avanje temina preventivnih intervencija koje prekidaju proizvodni proces, utvrđivanje prioriteta
125
aktivnosti, evidentiranje otkaza i obezbeđenje osblja za njegovo otklanjanje, praćenje raspolo�ivih resursa- radna snaga, materijal, rezervni delovi i finansijska sredstva, priprema nosioca informacija-radni nalog, zahtev za popravku, trebovanje itd., praćenje realizacije aktivnosti na poslovima odr�avanja, upravljanje zalihama, analiza planiranih i ostvarenih aktivnosti i utvrđivanje uzroka odstupanja tro�kova, itd.) IZVOĐENJE INTERVENCIJA na osnovu potreba i plana (ma�insko odr�avanje-ma�inski elementi opreme, hidraulika, pneumatika, podmzivanje itd., elektroodr�avanje, građevinsko odr�avanje i ostalo odr�avanje �vodovodne i toplovodne instalacije, kotlarnice, trafo stanice itd.) KONTROLA INTERVENCIJA ODR�AVANJA Kontroli�u se sve aktivnosti koje obezbeđuju postizanje definisanih ciljeva odr�avanja. Kontrola se sprovodi na svim nivoima � od strategijskog do operativnog i obuhvata četiri osnovne grupe resursa : ! materijalne (oprema, zalihe rezervnih delova, potro�ni materijal itd.) ! ljudske (obučenost, kvalitet, iskori�ćenje itd.) ! informacione (kompletnost radnih naloga, evidentiranje otkaza, karkteristična
zapa�anja itd.) ! finansijske (tro�kovi po strukturi i mestu nastajanja)
X. KVALITET I ODR�AVANJE Kvalitetno funkcionisanje, opstanak i razvoj preduzeća u uslovima savremenog tr�i�ta su bazirani na potencijalu preduzeća, kvalitetu programa rada i mogućnostima prilagođavanja uslovima okru�enja. Za uključivanje na svetsko tr�i�te potrebni su: ! visok stepen kvaliteta, ! maksimalna fleksibilnost, ! sni�avanje tro�kova (minimizacija) i ! skraćenje vremena razvoja i izrade proizvoda i/ili usluga (time to market)
Stanje i tendencije na svetskom tr�i�tu
126
ODR�AVANJE I SERIJA STANDARDA JUS ISO 9000 U proizvodnom preduzeću ili uslu�noj organizaciji kvalitet ulaznih elemenata kao �to su: ! pedmet rada (materijal), ! sredstva rada (proizvodna oprema) i ! nivo projektovane i uvedene tehnologije (informacije) se prenosi na kvalitet proizvoda i usluga. Jedan od osnovnih ulaznih elemenata je proizvodna oprema. Zbog njene slo�enosti , ocena kvaliteta nije moguća preko tehničko-tehnolo�kih karakteristika već se mora voditi računa o pravilnoj eksploataciji i promeni stanja u toku eksploatacije. Postupci obezbeđenja (dokumentovanje) podataka i informacija vezanih za kvalitet proizvodne opreme a u cilju potrebe stalnog unapređenja kvaliteta i zahteva serije standarda JUS ISO 9000 podrazumevaju razmatranje procesa: ! nabavke i prijema opreme , ! odr�avanja u toku eksploatacije i ! otpisa NABAVKA I PRIJEM OPREME Prva faza u procesu obezbeđenja kvaliteta proizvoda je vezana za nabavku i prijem opreme, a to se odvija kao �to je prikazano na sledećoj slici.
127
Osnovna struktura postupka nabavke nove opreme
128
OBEZBEĐENJE KVALITETA OPREME U EKSPLOATACIJI (ODR�AVANJE) JUS ISO 9000:11.3 Izvod Pre kori�ćenja celokupne proizvodne opreme , uključujući ma�inski park, monta�ne uređaje, uređaje za pritezanje, uređaje za postavljanje alata, kontrolne �ablone, �ablone i modele, treba proveriti njenu tačnost i preciznost. Radi osiguranja stalne sposobnosti procesa treba izraditi program preventivnog odr�avanja. Svaka od odabranih strategija odr�avanja (korektivno, preventivno, totalno produktivno, profitno itd.) zahteva definisan postupak sprovođenja. Postupak mora sadr�ati opis sprovođenja aktivnosti kao i proceduru obezbeđenja materijala i rezervnh delova. Sve ovo je prikazano na narednim slikama.
Osnovna struktura postupka izvođenja korektivnih intrvencija odr�avanja
129
Osnovna struktura postupka izvođenja preventivnih intrvencija odr�avanja
130
Osnovna struktura postupka obezbeđenja materijala i rezervnih delova OTPIS OPREME Pri smanjenju izlaznih efekata opreme u toku eksploatacije neophodno je anlizirati i sagledati: ! mogućnost daljeg obezbeđenja radne sposobnosti intrvencijama odr�avanja, ! mogućnost smanjenja tro�kova eksploatacije, ! mogućnost promene namene opreme, ! mogućnost izvođenja rekonstrukcije i modernizacije opreme i ! opravdanost nabavke nove opreme.
131
REZIME Razvoj, uvođenje i primena sistema kvaliteta koji se odnosi na proces odr�avanja je predmet anga�ovanja vi�e funkcija preduzeća (razvoj, proizvodnja, komercijalni poslovi, integralna sistemska podra�ka - logistika itd.). Struktura dokumentacije sistema kvaliteta u odr�avanju i broj dokumenata (postupci, uputstva i zapisi) uslovljen je značajem odr�avanja za ukupan kvalitet procesa rada, proizvoda ili usluga.
XI OCENA USPE�NOSTI ODR�AVANJA Da bi se optimalno upravljalo sistemom odr�avanja, neophodno je odabrati određen broj parametara, odnosno definisati metode za kvalificiranje uspe�nosti pomenutog sistema. Odabrani parametri treba da budu: ! kompleksni pokazatelji sistema odr�avanja, ! vezani za ciljeve poslovnog sistema, a samim tim i odr�avanja, ! funkcija vremena, ! funkcija ulaganja i ! zavisni od uslova okoline. Uspe�nost odr�avanja je pokazatelj postizanja cilja u određenom vremenu, uslovima okoline i uz određene tro�kove. Generalno se mo�e reći da uspe�nost sistema odr�avanja, u su�tini, predstavlja odnos između postignutog rezultata i nivoa ulaganja. Sve postojeće metode za određivanje uspe�nosti mogu biti: ! indikatorske, ! metode učinka, ! grafičke, ! subjektivne i ! ostale. Svaka metoda je prihvatljiva čiji pokazatelji: ! daju jasnu sliku o uspe�nosti odr�avanja, ! omogućuju dono�enje zaključaka o slabostima, na osnovu kojih se mogu
planirati aktivnosti za pobolj�anje uspe�nosti, ! omogućuju definisanje nivoa uticaja karakterističnih veličina na tro�kove
odr�avanja i ! omogućuju vremensko poređenje uspe�nosti.
132
INDIKATORSKE METODE Ova grupa metoda spada u najstarije i najvi�e primenjivane u praksi. Su�tina njihove primene zasnovana je na izboru određenog broja promenljivih veličina odnosno indikatora. Praćenjem i poređenjem izabranih indikatora sa normalnim vrednostima (obično planiranim) dobija se nivo uspe�nosti odr�avanja .Najva�nije da se odabrani indikatori mogu meriti. U poraksi se, najče�će, kod indikatorskih metoda koriste sledeći pokazatelji: ! vreme trajanja zastoja zbog otkaza, ! vreme trajanja zastoja zbog planiranih aktivnosti odr�avanja, ! vreme ukupnog trajanja zastoja zbog odr�avanja, ! prosečno vreme trajanja zastoja, ! broj zaposlenih na poslovima odr�avanja, ! broj sati spolja�njih usluga, ! ukupni tro�kovi odr�avanja, ! tro�kovi rezervnih delova i materijala i ! vrednost zaliha rezervnih delova. Pored apsolutnih, primenjuju se i relativni indikatori kao �to su: ! odnos zastoja zbog odr�avanja i ukupnog broja zastoja, ! odnos tro�kova odr�avanja i ukupnih tro�kova proizvodnje (za proizvodni
sistem) i ! odnos tro�kova odr�avanja i trenutne vrednosti tehničkog sistema. Indikatori se mogu izra�avati preko fizičke (vremenske), finansijske (novčane) ili kombinovane vrednosti. Na osnovu izabranih indikatora mo�e se postaviti matematički model uspe�nosti čiji je op�ti oblik:
E0 = ∑ Ii · Ci Pri tome je : E0- uspe�nost odr�avanja, Ii- izabrani indikator uspe�nosti i Ci- koeficijent kojim se određuje va�nost izabranog indikatora za određenu oblast odr�avanja
∑=
=n
1i1C1
Nedostatak ovakve metodologije le�i u subjektivnom određivanju koeficijenta va�nosti Ci i interpretiranju uspe�nosti odr�avanja preko veličine koja nema određeno značenje (tehničko, fizičko, finansijsko itd.)
133
METODA UČINKA Osnovna interpretacija uspe�nosti odr�avanja preko učinka je:
E0 = Ovo je u potpunosti saglasno sa sistemskim pristupom definisasnja uspe�nosti, tj.: E0= U zavisnosti od toga kako se izra�avao učinak i ulaganje u sistem odr�avanja, nastali su i različiti pristupi u definisanju uspe�nosti . Često se mogu sresti metode učinka zasnovane na: ! dodatnoj vrednosti, ! akumulaciji, ! raspolo�ivosti, ! produktivnosti itd.
GRAFIČKA METODA Specifičnost ove metode je da određene indikatore uspe�nosti odr�avanja interpretira pomoću grafičkog postupka koji slu�i za kompleksnu ocenu. Tako se na primer mo�e uzeti da je uspe�nost odr�avanja funkcija: ! nivoa organizovanosti posla (Op), ! nivoa iskori�ćenja raspolo�ivih resurasa (Ir), ! tro�kova odr�avanja (C0) i ! produktivnosti (P), odnosno:
E0 = f (Op, Ir, C0, P) . Ova zavisnost se mo�e uporediti i grafički , kako je to prikazano na sledećoj slici. Brojčanu vrednost uspe�nosti odr�avanja određuje normala, na du� E0, iz presečne tačke dve du�i, tj. onih koje spajaju Ir � C0 i Op � P.
Grafičko određivanje uspe�nosti odr�avanja
učinak sistema odr�avanja ulaganje u sistem odr�avanja
izlaz iz sistema odr�avanja ulaz u sistem odr�avanja
134
SUBJEKTIVNA METODA Su�tina ove metode zasnovana je na subjektivnoj proceni elemenata ili oblasti sistema odr�avanja, odnosno skupova aktivnosti (planiranja rezervnih delova, upravljanje zalihama, sprovođenje tehnogije odr�avanja itd.). Ako postoji n aktivnosti K1,K2,............., Kn, onda matematička interpretacija uspe�nosti sistema odr�avanja mo�e se predstaviti kao uređeni skup oblika:
E0= E0(K1,K2,............., Kn). Pri tome je neophodno da procenu vr�e pojedini stručnjaci ili timovi sa iskustvom iz pojedinih oblasti odr�avanja. Osnovne karakteristike subjektivne metode su: ! tačnost procene zavisi od iskustva i kvaliteta procenjivača, ! promena tima stručnjaka za procenu, izaziva i promenu rezultata procene, ! rezultata procene uspe�nosti jednog sistema odr�avanja ne mo�e se koristiti za
poređenje sa nekim drugim sličnim sistemom i ! jednostavnost, lako shvatanje i brza primena. REZIME Odr�avanje je veoma va�an podsistem slo�enih industrijsko-proizvodnih ili nekih drugih sistema. Da bi se utvrdila potreba za pobolj�anjem sistema odr�avanja, neophodno je prethodno meriti ili na neki drugi način kvalificirati njegovu uspe�nost. Kod sistema odr�avanja sa jasno negativnom ocenom sa aspekta uspe�nosti najče�će se pristupa rein�enjeringu. Rein�injering odr�avanja zahteva fundamentalnu promenu shvatanja i radikalni redizajn u cilju ostvarenja značajnih unapređenja i osavremenjavanja poslovnih procesa. Drugim rečima, treba izvr�iti snimanje i analizu postojećeg stanja poslovnih procesa u sistemu odr�avanja, odbaciti sva lo�a stara re�enja i uvesti radikalno nova.
Optimizacija sitema odr�avanja kroz redin�enjering
135
XII BUDUĆNOST ODR�AVANJA
Budućnost odr�avanja je moguće sagledati na osnovu analize poznatih koncepcija odr�avanja sa jedne i pravaca razvoja tehničkih sistema sa druge strane. PRAVCI RAZVOJA TEHNIČKIH SISTEMA Buduće tendencije u ovoj oblasti se odnose na: ! dalju automatizaciju funkcije upravljanja tehničkim sistemima (alatne ma�ine
bez radnika, poljoprivredna mehanizacije bez poslu�ioca, vozila bez vozača, tenkovi bez posade, podmornice i brodovi bez posade itd.)
! robotizaciju svih '' nehumanih '' poslova koji se realizuju u zagađenoj okolini sa monotonim i zamornim ciklusom,
! razvoj i primenu memorijskih jedinica za pamćenje u sistemu ve�tačke inteligencije,
! razvoj opreme za istra�ivanje i naseljavanje svemira, ! razvoj opreme za istra�ivanje i naseljavanje pod morem, ! razvoj opreme za istra�ivanje novih izvora energije, ! razvoj novih tehnologija proizvodnje suspstituta hrane, ! razvoj medicinske opreme (roboti za mikrohirurgiju, ljudski ve�tački organi,
ve�tačka tkiva itd.) PRAVCI RAZVOJA KONCEPCIJE ODR�AVANJA Veoma je izvesno da razvoj koncepcija odr�avanja i dalje (kao i do sada) neće biti usklađen sa razvojem tehničkih sistema. Mogući pravci razvoja koncepcija odr�avanja u budućem periodu prikazani su na sledećoj slici.
Predviđanje razvoja odr�avanja u budućnosti ES-Expert Systems IMS-Inteligent Maintenance Systems TAM-Total Automatized Maintenance
