17
УДК 27-9 Богословље LXVIII 2(2008) 147163 владислав Пузовић Универзитет у Београду Православни богословски факултет Врхунац црквене кризе (1053-1054) папски легати у Константинопшољу Увод Један од преломних и најдраматичнијих догађаја у историји Хришћанске цркве збио се 1054. године. Тада је дошло до кулминације вишевековне кризе између Источне и Западне цркве. Међусобно анатемисање и искљу- чење из црквене заједнице представника источног и западног хришћанства, које се догодило у Константинопољу, у црквеној историји познато је под именом Велики раскол. Иако се савременицима чинило да ово неће трајни- је негативно утицати на односе Истока и Запада, испоставило се сасвим супротно. Последице анатема из 1054. године трају до данас. Раскол између источног и западног хришћанства траје скоро пуних десет векова. Шта се заправо догодило у Константинопољу, у лето 1054. године? Ка- ко је дошло до тога да се преговори о црквеном помирењу и политичком савезу изроде у раскол? Једноставног одговора нема. Латинска анатема и грчки одговор представљали су кулминациону тачку двогодишње кризе из- међу Римске и Константинопољске цркве. Имајући на уму трајне последи- це анатема, потпуно је јасно да би било погрешно везивати ове догађаје ис- кључиво за црквену кризу из 1053. и 1054. године. Била је то значајна исто- ријска прекретница у односима две Цркве. Догађаје из средине XI века треба посматрати у склопу вишевековног процеса раздвајања Источне и Западне цркве. Три су битне фазе овог про- цеса. Прва је везана за IX век и сукоб патријарха Фотија и папе Николе I. Следећа је везана за раскол из 1054. године, а завршну фазу представља доба крсташких ратова, посебно Четвртог. Све фазе биле су изузетно дра- матичне, али је у историографији само за 1054. годину везан назив Вели- ки раскол. Међусобно анатемисање и искључење из црквене заједнице нај- виших представника Римске и Константинопољске цркве по много чему је био догађај без преседана. Грамата екскомуникације и Синодски указ (sgle·yla) постају темељ раскола. Заблуде и греси друге стране, који се набрајају у овим документима, биће основа за све касније сукобе источног и западног хришћанства.

147-163 _ Vladislav Puzovic - Vrhunac Crkvene Krize (1053-1054)

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Bogoslovlje 2 (2008)

Citation preview

Page 1: 147-163 _ Vladislav Puzovic - Vrhunac Crkvene Krize (1053-1054)

УДК 27-9

Богословље­LXVIII­2(2008)­147­163

владислав Пузовић Универзитет­у­Београду­

Православни­богословски­факултет

Врхунац црквене кризе (1053-1054) папски легати у Константинопшољу

УводЈедан од преломних и најдраматичнијих догађаја у историји Хришћанске цркве збио се 1054. године. Та да је до шло до кул ми на ци је ви ше ве ков не кри зе из ме ђу Ис точ не и За пад не цр кве. Ме ђу соб но ана те ми са ње и ис кљу-че ње из цр кве не за јед ни це пред став ни ка ис точ ног и за пад ног хри шћан ства, ко је се до го ди ло у Кон стан ти но по љу, у цр кве ној исто ри ји по зна то је под име ном Ве ли ки рас кол. Иако се са вре ме ни ци ма чи ни ло да ово не ће трај ни-је не га тив но ути ца ти на од но се Ис то ка и За па да,ῦ ис по ста ви ло се са свим су прот но. По сле ди це ана те ма из 1054. го ди не тра ју до да нас. Рас кол из ме ђу ис точ ног и за пад ног хри шћан ства тра је ско ро пу них де сет ве ко ва.

Шта се за пра во до го ди ло у Кон стан ти но по љу, у ле то 1054. го ди не? Ка-ко је до шло до то га да се пре го во ри о цр кве ном по ми ре њу и по ли тич ком са ве зу из ро де у рас кол? Јед но став ног од го во ра не ма. Ла тин ска ана те ма и грч ки од го вор пред ста вља ли су кул ми на ци о ну тач ку дво го ди шње кри зе из-ме ђу Рим ске и Кон стан ти но пољ ске цр кве. Има ју ћи на уму трај не по сле ди-це ана те ма, пот пу но је ја сно да би би ло по гре шно ве зи ва ти ове до га ђа је ис-кљу чи во за цр кве ну кри зу из 1053. и 1054. го ди не. Би ла је то зна чај на исто-риј ска пре крет ни ца у од но си ма две Цр кве.

До га ђа је из сре ди не XI ве ка тре ба по сма тра ти у скло пу ви ше ве ков ног про це са раз два ја ња Ис точ не и За пад не цр кве. Три су бит не фа зе овог про-це са. Пр ва је ве за на за IX век и су коб па три јар ха Фо ти ја и па пе Ни ко ле I. Сле де ћа је ве за на за рас кол из 1054. го ди не, а за вр шну фа зу пред ста вља до ба кр ста шких ра то ва, по себ но Че твр тог. Све фа зе би ле су из у зет но дра-ма тич не, али је у исто ри о гра фи ји са мо за 1054. го ди ну ве зан на зив Ве ли-ки рас кол. Ме ђу соб но ана те ми са ње и ис кљу че ње из цр кве не за јед ни це нај-ви ших пред став ни ка Рим ске и Кон стан ти но пољ ске цр кве по мно го че му је био до га ђај без пре се да на. Гра­ма­та­ екс­ко­му­ни­ка­ци­је и Си­нод­ски­ указ (sgle´yla) по ста ју те мељ рас ко ла. За блу де и гре си дру ге стра не, ко ји се на бра ја ју у овим до ку мен ти ма, би ће осно ва за све ка сни је су ко бе ис точ ног и за пад ног хри шћан ства.

Page 2: 147-163 _ Vladislav Puzovic - Vrhunac Crkvene Krize (1053-1054)

Владислав Пузовић148

У цр кве ном су ко бу (1053–1054) до ми ни ра ло је не ко ли ко чи ње ни ца. Глав ни фак тор рас ко ла ти цао се цр кве них спор них пи та ња: дог мат ских, екли си о ло шких, ли тур гиј ских, ка нон ских и дру гих. Спо ред ни, али сва ка ко не бе зна чај ни фак то ри ти ца ли су се по ли тич ке си ту а ци је и лич них ка рак те-ри сти ка глав них ак те ра су ко ба. У ис пре пле та но сти свих ових аспе ка та тре-ба тра жи ти раз ло ге за дра ма тич ни до га ђај из 1054. го ди не.

Пр ва по ло ви на XI ве ка ни је ука зи ва ла да ће до ћи до озбиљ ни јег су ко-ба из ме ђу две глав не ка те дре Хри шћан ске цр кве.ῦ Ме ђу тим сре ди ном XI ве ка окол но сти су се про ме ни ле. На че ло Рим ске цр кве до шао је па па Лав IX (1049–1054), ко ји је ор га ни зо вао сна жну ку ри ју (Хил де бранд, Хум берт, Сте фан, Ху го Бе ли, Фри дрих), ода ну ре фор ми Цр кве.1С дру ге стра не, Кон-стан ти но пољ ском цр квом ру ко во дио је енер гич ни па три јарх Ми ха и ло Ки-ру ла ри је (1043–1058), чвр сти за штит ник пра ва сво је цр кве.ῦ Су че ља ва ње пап ске ку ри је, на дах ну те Псе у до и си до ро вим де кре та ли ја ма,ῦ и Грч ке цр-кве, пред во ђе не ам би ци о зним па три јар хом Ми ха и лом Ки ру ла ри јем, до но-си ло је сна жно за хла ђе ње у од но си ма за пад ног и ис точ ног хри шћан ског све та. Ди рек тан по вод за су коб ти цао се Ју жне Ита ли је. Ју рис дик ци ја над тим под руч јем би ла је спор на и у по ли тич ком и у цр кве ном по гле ду. Бр зи про дор Нор ма на на то под руч је, сре ди ном XI ве ка, убр зао је кри зу из ме ђу Ри ма и Кон стан ти но по ља. По ку ша ји оства ре ња по ли тич ког и вој ног са ве-за Ви зан ти је и За па да про тив Нор ма на, а по сред ством па пе, би ли су пра ће-ни на глим по гор ша њем од но са Рим ске и Кон стан ти но пољ ске цр кве. По ли-тич ки ин те ре си ви зан тиј ског дво ра (цар Кон стант нин IX Мо но мах (1042–1055)) би ли су су прот ста вље ни ин те ре си ма соп стве не Цр кве. Ова кво ста-ње ве што је ко ри сти ла рим ска ку ри ја, ко ја се осла ња ла на са вез са ви зан-тиј ским ца рем, да би пре у зе ла ју рис дик ци ју над Ју жном Ита ли јом, у че му је на и шла на же сток от пор па три јар ха Ми ха и ла.ῦ У оштром спо ру, то ком дру ге по ло ви не 1053. и по чет ком 1054. го ди не, раз ме ње но је не ко ли ко по-сла ни ца,ῦ у ко ји ма су ак ту а ли зо ва на сва бо го слов ска спор на пи та ња из ме-ђу Ис точ не и За пад не др кве - fi­li­o­que, при мат у Цр кви, ази ма, пост, це ли бат. Спор на пи та ња би ла су круп на, а бо го слов ски ка па ци те ти ак те ра су ко ба не-до вољ ни да би мо гли да их раз ре ше.

У пр вој по ло ви ни 1054. го ди не, у за мр ше ној цр кве но-по ли тич кој си ту а ци-ји, учи њен је по след њи по ку шај да се при бли же ста во ви Ри ма и Кон стан ти но-по ља. По сле ди на мич не ко ре спон ден ци је (пи сма ца ра Кон стан ти на Мо но ма ха

1 Су коб Кон стан ти но пољ ске и Рим ске цр кве из пе ри о да од 1053. до 1054. го ди не са вре-ме на ви зан тиј ска исто ри о гра фи ја не по ми ње ни јед ном реч ју. Слич на си ту а ци ја је и са за-пад ном исто ри о гра фи јом. Вр ло је ве ро ват но да са вре ме ни ци ни су обра ти ли ве ћу па жњу на ова зби ва ња, сма тра ју ћи их са мо јед ним у ни зу су ко ба Грч ке и Ла тин ске цр кве. Је ди ни из вор ко ји го во ри о овој ве ли кој цр кве ној кри зи је сте пре пи ска нај ви ших пред став ни ка Грч ке и Ла тин ске цр кве.

Page 3: 147-163 _ Vladislav Puzovic - Vrhunac Crkvene Krize (1053-1054)

Врхунац црквене кризе (1053 - 1054) 149

и па три јар ха Ми ха и ла Ки ру ла ри ја па пи и па пи ни од го во ри) до го во ре но је да па па Лав IX по ша ље опу но мо ће ну де ле га ци ју у ви зан тиј ску пре сто ни цу ра ди пре го во ра с ца рем (по ли тич ка пи та ња) и па три јар хом (цр кве на пи та ња).2

Иза сла ни ци па пе Ла ва IX, ко ји су 1054. го ди не кре ну ли у Кон стан ти но-пољ, би ли су: кар ди нал и епи скоп Сил ва Кан ди де Хум берт, над би скуп Амал-фи ја Пе тар и ђа кон и кан це лар Рим ске цр кве Фри дрих.3 Шеф по слан ства био је кар ди нал Хум берт, кључ ни чо век за „ис точ ну по ли ти ку“ пап ске ку ри је. Ле га-ти су би ли па пи ни љу ди од по ве ре ња, за ко је Н. Ска ба ла но вич кон ста ту је: „Ин-струк ци је за ле га те су би ле из ли шне. То су би ли љу ди ко ји су са ми да ва ли ин-струк ци је Ла ву IX, ру ко во ди ли ње го вом по ли ти ком и ње го вим ста во ви ма.” ῦ

Ле­га­ти­у­Кон­стан­ти­но­по­љу­­­су­срет­с­ца­рем­и­па­три­јар­хомПап ски по сла ни ци су сти гли у Кон стан ти но пољ ма ја ме се ца 1054. го ди не. У пре сто ни ци Ви зан ти је за др жа ли су се до кра ја ју ла исте го ди не. То ком та три ме се ца од и гра ли су се суд бо но сни до га ђа ји ко ји су бит но ути ца ли на да љи ток исто ри је Хри шћан ске цр кве. Би тан мо ме нат је и чи ње ни ца да су се ти до га ђа ји од и гра ли у пе ри о ду ин те рег ну ма у Ри му, с об зи ром на то да је па па Лав IX умро 19. апри ла 1054. го ди не, а но ви па па Вик тор II је сту-пио на трон тек на ред не 1055. го ди не. Вест о смр ти рим ског пон ти фа сти-гла је у Кон стан ти но пољ ско ро исто вре ме но са ле га ти ма.ῦ Та чи ње ни ца ни-је оме ла ле га те, пред во ђе не са мо у ве ре ним кар ди на лом Хум бер том, да на-ста ве сво ју ми си ју, сма тра ју ћи да има ју до вољ но ин струк ци ја и овла шће ња за сво је пред сто је ће по те зе.

Рим ски иза сла ни ци су од са мог по чет ка бо рав ка у Кон стан ти но по љу, сво-јим на сту пом и по ступ ци ма, ја сно ста вља ли до зна ња сви ма да су до шли у име вр хов ног по гла ва ра хри шћан ског све та (рим ског па пе) на пре го во ре са ви зан-тиј ским ца рем, док су кон стан ти но пољ ског па три јар ха Ми ха и ла све сно гу ра-

2 У пр вој по ло ви ни XI ве ка Рим ску цр кву су по тре са ли уну тра шњи су ко би и че сте сме не па па. С дру ге стра не, за Кон стан ти но пољ ску цр кву то је био пе ри од ста бил но сти. Ме ђу соб-ни од но си два ве ли ка хри шћан ска цен тра, у овом пе ри о ду, сла бо су ра све тље ни. У уџ бе ни-ци ма цр кве не исто ри је по ми њу се «ши зма дво ји це Сер ге ја» и пре го во ри из ме ђу па пе Јо ва на XIX и па три јар ха кон стан ти но пољ ског Јев ста ти ја 1024. го ди не, али у исто риј ским из во ри ма не ма до вољ но све до чан ства о тим до га ђа ји ма. Из ве сне су две ства ри: 1) око 1009 го ди не, у Кон стан ти но пољ ској цр кви, на ли тур ги ја ма, по ми ња но је име рим ског па пе (све до чан ство ан ти о хиј ског па три јар ха Пе тра III из ре че но у пи сму па три јар ху кон стан ти но пољ ском Ми ха-и лу Ки ру ла ри ју. - Mig ne PG 120,800) и 2) зва нич но уво ђе ње до дат ка fi­li­o­que у рим ски Сим-вол ве ре од стра не па пе Бе не дик та VI II 1014. го ди не, што ни је иза зва ло ни ка кву зна чај ни ју ре ак ци ју на Ис то ку.

3 А. Вя зи гин, Очер­ки­из­ис­то­рии­пап­ства­в­XI­в, С. Пе тер бург, 1898, 157-158; Па па Лав је ор га ни зо вао низ са бо ра ши ром За пад не Евро пе, на ко ји ма је ре фор ми са на За пад на Цр ква и учвр шћи ван по ло жај па пе - де таљ ни је код Wi ber ti, San­cti Le­o­nis­vi­ta, Mig ne PL 143, 492 - 493. Пред крај пон ти фи ка та па па Лав IX окре нуо се Ис то ку.

Page 4: 147-163 _ Vladislav Puzovic - Vrhunac Crkvene Krize (1053-1054)

Владислав Пузовић150

ли у дру ги план.4 На сту па ли су са по зи ци ја ап со лут ног пап ског при ма та (она-квог ка кав још ни је био ни раз ви јен у прак си на За па ду) и се бе су сма тра ли за су ди је ко је су до шле да про ве ре пра во вер ност свих у Кон стан ти но по љу.5

О пр вих ме сец и по да на бо рав ка ле га та у Кон стан ти но по љу (вре ме од ма ја до сре ди не ју на), нај ви ше по да та ка да ју грч ки из во ри, и то Си­нод­ски­од­го­вор па три јар ха Ми ха и ла,ῦ пр воῦ и дру го Ми ха и ло во пи смо Пе тру Ан ти о хиј ском,ῦ док кључ ни ла тин ски из вор Com­me­mo­ra­tio­bre­vis­re­rumῦ о овом пе ри о ду да је ве о ма ма ло по да та ка.

Ле га ти су у пре сто ни цу ушли у све ча ној по вор ци, уз цар ски про то кол и за шти ту.6 Цар Кон стан тин IX Мо но мах је од са мог по чет ка имао вр ло бла-го на клон став пре ма ле га ти ма.7 По ред све ча ног при је ма и сме шта ја, цар се вид но тру дио да у сва ком по гле ду иза ђе у су срет зах те ви ма пап ских иза сла-ни ка. Кар ди нал Хум берт је, на и ме, у пр вих ме сец и по да на бо рав ка у Кон-стан ти но по љу (од ма ја до сре ди не ју на), на пи сао три спи са про тив Грч ке цр кве. На пи сао је де ло о ис хо ђе њу Ду ха Све тог од Оца и Си на (In­ci­pi­unt­ra­ti­o­nes­de­san­cti­Spi­ri­tus­pro­ces­si­o­ne­a­Pa­tre­et­Fi­lio),ῦ­за тим Ди­ја­лог (Di­a­lo­gus)ῦ и по ле мич ки трак тат про тив Ни ки те Сти та та (Re­spon­sio­si­ve­con­tra­dic­tio).ῦ Сва три спи са су, по на ред би ца ра Кон стан ти на Мо но ма ха, пре ве-де на са ла тин ског на грч ки је зик 8 и јав но пу бли ко ва на. О ово ме све до чан-ство да ју рим ски ле га ти: „На да ље су би ли, по цар ској на ред би, пре ве де ни на грч ки је зик го во ри и спи си са мих иза сла ни каῦ про тив раз ли чи тих кри-во тво ри на Гр ка и по нај ви ше про тив спи са Ми ха и ла, кон стан ти но пољ ског

4 О па три јар ху Ми ха и лу Ки ру ла ри ју де таљ ни је ви де ти код: F. Tin ne feld Mic hael I Ke rul la-ri os, pa tri arch von Kon stan ti no pel (1043-1058). Kri tische über le gun gen zu einer bi o grap hie, JÖB 39,1989; L. Bre hi er. Le­Schi­sme­ori­en­tal­de­11e­si­ec­le, Pa ris, 1899, 52-54; Н. Ска ба ла но вич,­Ви­зан­ти­й­ское­го­су­дар­ство­и­цер­ков­в­XI­в, С. Пе тер бург, 1884, 377-380.

5 Па па Лав IX је у зна чај ној ме ри свој ауто ри тет гра дио на од ред ба ма псе у до до ку мен та Кон­стан­ти­но­ва да­ров­ни­ца (Man si XIX, 643-645), на осно ву ко га је зах те вао ап со лут ни при-мат у Цр кви.

6 Сре ди ном XI ве ка Апу ли ја и Ка ла бри ја би ле су под ју рис дик ци јом Кон стан ти но пољ ске па три јар ши је. Тре ба на по ме ну ти да су до сре ди не VI II ве ка ове обла сти би ле под рим ском ју рис дик ци јом.

7 Пи смо ар хи е пи ско па Охрид ског Ла ва епи ско пу Тра ниј ском Јо ва ну - Mig ne PG 120, 835-844; Пи смо па пе Ла ва IX кон стан ти но пољ ском па три јар ху Ми ха и лу Ки ру ла ри ју - Man-si XIX, 635-656; Пи смо До ми ни ка акви леј ског па три јар ху Ан то хи је Пе тру III - MejtÇqior PemtapÁkeyr, Lekótg ³stoqij - peqµ tØm a²t´ym toË sw´slator, ùAh¡mai, 1912, 42-43; Од-го вор Пе тра ан ти о хиј ског До ми ни ку акви леј ском - Mig ne PG 120, 756-781; По сла ни ца па-три јар ха Пе тра ан ти о хиј ског па пи Ла ву IX - A. Mic hel, Hum­bert­und­Ke­rul­la­ri­os, II, Pa der born, 1930, 446-456; Пи смо па пе Ла ва IX па три јар ху Пе тру ан ти о хиј ском - Mig ne PL 143, 769-773; Пи смо па пе Ла ва IX па три јар ху Ми ха и лу Ки ру ла ри ју - Mig ne PL 143, 773-777; Пи смо па пе Ла ва IX ца ру Кон стан ти ну IX Мо но ма ху - Mig ne PL 143, 777-781.

8 Зва нич на на ја ва до ла ска пап ских ле га та у Кон стан ти но пољ на ла зи се у па пи ном пи сму ца ру Мо но ма ху - Mig ne PL 143, 780.

Page 5: 147-163 _ Vladislav Puzovic - Vrhunac Crkvene Krize (1053-1054)

Врхунац црквене кризе (1053 - 1054) 151

епи ско па, Ла ва, охрид ског ми тро по ли та и већ спо ми ња ног Ни ки те мо на ха, ко ји су се до са да чу ва ли у истом гра ду.” (Por­ro­dic­ta­vel­scrip­ta­eorum­dem­nun­ci­o­rum­adver­sus­di­ver­sas­ca­lum­ni­as­Gra­e­co­rum­et­ma­xi­me­con­tra­scrip­ta­Mic­ha­e­lis­Con­stan­ti­no­po­li­ta­ni­episcоpi­et­Le­o­nis­Ac­ri­da­ni­me­tro­po­li­ta­ni­epi­sco­pi,­atque­sa­e­pe­dic­ti­Ni­ce­tae­mo­nac­hi,­ius­su­im­pe­ra­to­ris­in­Gra­e­cum­fu­e­re­tran­sla­ta­et­in­eadem­ur­be­hac­te­nus­consеrvata.) ῦ Цар Мо но мах је, да кле, на ре дио да се усред Кон стан ти но по ља пре ве ду спи си ла тин ских иза сла ни ка упе ре-ни про тив па три јар ха Ми ха и ла и Грч ке цр кве.

По ред то га, пру жио им је сву мо гу ћу за шти ту и по моћ да се кон со ли ду ју ла тин ски ма на сти ри у Кон стан ти но по љу,9 ра ни је за тво ре ни по на ред би па-три јар ха Ки ру ла ри ја. Ови и ка сни ји по ступ ци ца ра Кон стан ти на Мо но ма ха, ко ји су у пот пу но сти из ла зи ли у су срет зах те ви ма ле га та, по ка зу ју да је цар, због по ли тич ких ин те ре са, опет био спре ман да иг но ри ше став сво је Цр кве, па чак и да уђе у су коб са па три јар хом Ми ха и лом. Мо гу ће је и да при ли ком по вла че ња ова квих про рим ских по те за ни је био у до вољ ној ме ри све стан озбиљ но сти си ту а ци је и те шког ста ња у од но си ма Грч ке и Ла тин ске цр кве.

И по ред ве ли ке пред у сре тљи во сти ца ра Мо но ма ха пре ма пап ским по-сла ни ци ма, они се пре ма ца ру и цар ском до сто јан ству ни су од но си ли са аде-кват ним по што ва њем, бар та ко све до чи па три јарх Ми ха и ло, а дру гог све до-чан ства, о пр вом зва нич ном при је му ле га та код ца ра, сем ње го вог, не ма. Цар је ле га те при мио у свом дво ру на нај ви шем ни воу, али они су се пре ма ње-му по на ша ли аро гант но, исту па ју ћи „са охо лим и по но си тим др жа њем, ми-шље њем и ста вом“ (letÉ sobaqoË jaµ caÉqou swülator jaµ vqomülator jaµ bad´slator).10 При ли ком су сре та „уоп ште ни су би ли по ни зни пре ма цар-ском пре сто лу и ве ли чан ству“ (ùAkk’ oÇdò pqÂr basikij m Åkyr peqiyp m jaµ lecakeiÁtgta tetape´mymtai).ῦ У раз го во ру с ца рем, ле га ти су „из но си-ли за пад њач ке ста во ве (за пад ња чи ли) про тив пу но ће Пра во слав не цр кве“ (jatÉ toË ¿qhodÁnou t¡r ùEjjkgs´ar pkgqÖlator sjaiyqüsamter).ῦ Ова-ко је, пре ма све до че њу па три јар ха Ми ха и ла, из гле дао пр ви зва нич ни при-јем рим ских иза сла ни ка пред во ђе них кар ди на лом Хум бер том код ца ра Кон-стан ти на Мо но ма ха.ῦ Иако ово све до че ње па три јар ха Ки ру ла ри ја тре ба узе-ти са из ве сном ре зер вом (бу ду ћи да је је ди но, и да је не мо гу ће упо ре ди ти га са не ким дру гим из во ром, а има ју ћи на уму из ра зи то не га ти ван став Ми ха-и ла пре ма ле га ти ма), ипак се мо же твр ди ти да је оно при лич но вер но осли-ка ло по на ша ње ле га та на цар ском дво ру. Њи хо во по на ша ње је би ло у скла ду са ста во ви ма из не тим у пр вом (оп шир ном) пи сму па пе Ла ва IX11 и по себ но

9 Фри дрих је ка сни је по стао па па Сте фан IX (1057-1058), на сле див ши на след ни ка Ла ва IX, Вик то ра II (1055-1057).

10 Н. Ска ба ла но вич, Раз де ле ние цер квей при па три ар хе Ми ха и ле Ки ру ла рие, Хри­сти­ан­ско­чте­ние,­II, С. Пе тер бург, 1884,117.

11 S. Run ci man на по ми ње да је вест о па пи ној смр ти мо гла сти ћи у Кон стан ти но пољ нај ка-

Page 6: 147-163 _ Vladislav Puzovic - Vrhunac Crkvene Krize (1053-1054)

Владислав Пузовић152

у скла ду са од ред ба ма Кон­стан­ти­но­ве­да­ров­ни­це, ко ја је па пи (и ње го вим пред став ни ци ма) да ва ла власт ве ћу од цар ске. Отво ре но исту па ње, пред ца-рем, про тив Грч ке цр кве, би ло им је омо гу ће но од ред ба ма Кон­стан­ти­но­ве­да­ров­ни­це ко ја је пап ској ку ри ји до де љи ва ла вр хов ну власт у пи та њи ма ве-ре.ῦ Очи глед но не ре а го ва ње ца ра на иступ ле га та про тив Грч ке цр кве, мо гло је са мо про ду би ти јаз из ме ђу ње га и па три јар ха.

Убр зо по сле при је ма код ца ра, усле дио је пр ви (ка сни је се ис по ста-ви ло и је ди ни) зва нич ни при јем ле га та код па три јар ха Ми ха и ла Кон стан-ти но пољ ског. И о овом су сре ту је ди но де таљ но све до чан ство да је па три-јарх Ми ха и ло у пр вом пи сму па три јар ху Пе тру Ан ти о хиј ском.12 Он ка же: „За тим до шав ши до на ше смер но сти, по сту па ше са охо ло шћу, над ме но-шћу и др ско шћу“ (ôpeita dò pqÂr t m ûletóqam letqiÁtgta ÄmekgkuhÁmter Èpeqgvame´ã jaµ Äkafome´ã jaµ aÇhade´ã ïwqüsamto).ῦ Да ље на ста вља: „Уоп ште нас ни су по здра ви ли, не го су ма ло по гну ли сво је гла ве и при-бли жив ши се на ма, уз др жа ше се од уоби ча је не про ски не зе и не при хва ти-ше да сед ну иза ми тро по ли та, ко ји су се са на ма са бра ли на Си но ду, она-ко ка ко је утвр ђе но древ ним оби ча јем, већ су за др жа ли соп стве ну обест“ (lgdò t m o³amoËm pqÁsqgsim e²pÁmter ûl¶m £ jÜm coËm lijqÂm jk¶mai tÉr ñautØm jevakÉr, jaµ pqosacace¶m ûl¶m t m sumühg pqosjÉmgsim ÄmaswÁlemoi, lüte l m Ãpishem tØm lgtqopokitØm leh’ ûlØm ïm tâ sejqótß sumghqoislómym jah´sai Åkyr jatadenÇlemoi, jatÉ t m jqatüsasam Äqw¡hem sumüheiam Äkk’ o²je´am toËto Îbqim memolijÁter).13

Ле га ти по том љу ти то од ла зе. Кар ди нал Хум берт у Бу­ли­ од­лу­че­ња, о овом су сре ту вр ло крат ко и јед но став но са оп шта ва да је па три јарх Ми ха и-ло ус кра тио ле га ти ма при јем и раз го вор.ῦ

На осно ву ова два, на из глед су прот ста вље на све до чан ства (у по гле-ду то га да ли је до су сре та до шло или не), мо гу ће је ре кон стру и са ти шта се за и ста до го ди ло. До су сре та па три јар ха Ми ха и ла и ле га та пред во ђе-них кар ди на лом Хум бер том је за и ста до шло по сле при је ма рим ских иза-сла ни ка код ца ра Мо но ма ха. Су срет се од и грао у па три јар шиј ском дво ру на па три јар шиј ском Си но ду (sÉmodor ïmdgloËsa). Па три јарх је ле га те до че-као окру жен ми тро по ли ти ма, оче ку ју ћи од рим ских иза сла ни ка по што ва-

сни је на кон два ме се ца (да кле, сре ди ном ју на), али је мно го ве ро ват ни је да је би ла по зна та и ра ни је, од но сно у ма ју - S. Run ci man, The­Eastern­Schism, a­study­of­the­pa­pacy­and­the­eastern­chur­ches­du­ring­the­XI­and­XII­cen­tu­ri­es, Ox ford, 1956, 46.

12 M. Ju gie је ле по при ме тио, да су ле га ти од са мог по чет ка бо рав ка у ви зан тиј ској пре-сто ни ци “на го ми ла ва ли не спрет не ко ра ке” ко ји су у сва ком по гле ду би ли “за жа ље ње”. - M. Ju gie, Le Schi sme de Mic hel Ce ru la i re, Ec­hos­d’­Ori­ent, 1937, 454.

13 Кар ди нал Хум берт у Гра­ма­ти­од­лу­че­ња ја сно ис ти че да је циљ до ла ска ле га та у ви-зан тиј ску пре сто ни цу био про ве ра пра во вер но сти ца ра, се на та, на ро да, па три јар ха и кли ра Ви зан ти је. - Man si XIX, 678.

Page 7: 147-163 _ Vladislav Puzovic - Vrhunac Crkvene Krize (1053-1054)

Врхунац црквене кризе (1053 - 1054) 153

ње и скром ност. То је под ра зу ме ва ло и „уоби ча је ну про ски не зу“ (sumühg pqosjÉmgsim), што је пре ма про то ко лу Кон стан ти но пољ ске па три јар ши-је у XI ве ку зна чи ло по кло ње ње па три јар ху до зе мље и це ли ва ње ко ле на.14 Да ље, пре ма истом про то ко лу, ле га ти ма је би ло пред ви ђе но ме сто иза свих ми тро по ли та оку пље них на Си но ду. С дру ге стра не, рим ски по сла ни ци су има ли пот пу но дру га чи ји став у од но су на про то кол Кон стан ти но пољ ске цр кве. Они су се бе сма тра ли ви шим не са мо од грч ких ми тро по ли та већ и од са мог па три јар ха, па су у скла ду са тим оче ки ва ли ме сто пред се да ва ју-ћег на Си но ду. Мо гу ће је да су од па три јар ха тра жи ли пред сед нич ко ме сто, што је он од био, по ну див ши им да сед ну иза ми тро по ли та. Ова кву по ну ду ле га ти су схва ти ли као лич ну увре ду и увре ду за це лу Рим ску цр кву.15 Све је то ре зул ти ра ло њи хо вим ба ха тим по на ша њем и љу ти тим на пу шта њем Си-но да, без по здра ва па три јар ху.

По на ша ње и јед не и дру ге стра не при ли ком овог су сре та отва ра низ пи-та ња ко ја зах те ва ју ду бљу ана ли зу. Ко ли ко је би ло ре ал но оче ки ва ње кон-стан ти но пољ ског па три јар ха да му се рим ски ле га ти по кло не до зе мље и це-ли ва ју ко ле на? Ко ли ко је би ло ре ал но ње го во оче ки ва ње да ће рим ски по сла-ни ци при хва ти ти ме сто иза свих грч ких ми тро по ли та на Си но ду (за че ље Си-но да)?! Да ли је па три јарх све ово искре но оче ки вао или је на мер но же лео про паст овог су сре та? С дру ге стра не, по ста вља се пи та ње да ли је мо гу ће да су рим ски ле га ти (пр вен стве но кар ди нал Хум берт) сма тра ли да, уз пот пу-но не по што ва ње про то ко ла до ма ћи на и аро гант но по на ша ње пре ма оби ча ји-ма Грч ке цр кве, мо гу за у зе ти пред се да ва ју ће ме сто на кон стан ти но пољ ском Си но ду, у при су ству са мог кон стан ти но пољ ског па три јар ха?!16 Да ли су они уоп ште же ле ли да раз го ва ра ју о спор ним пи та њи ма из ме ђу две Цр кве на Си-но ду, или су јед но став но хте ли да са ме ста пред се да ва ју ћег са оп ште већ го-то ве од лу ке до не те из Ри ма?17 Мо жда су же ле ли да одр же су ђе ње па три јар ху Ми ха и лу, у скла ду са на ја ва ма из дру гог па пи ног пи сма?18 Да ли су и они же-ле ли про паст овог су сре та, у скла ду са са ве ти ма ју жно и та ли јан ског ду ке Ар-ги ра, да се др же по да ље од па три јар ха и да што ма ње са њим раз го ва ра ју?ῦ

Чи ње ни ца је да раз го во ра две ју стра не на овом су сре ту, фак тич ки ни-је ни би ло, већ је уме сто то га, од мах на по чет ку, до шло до су ко ба око про-то ко ла. То све до чи да се ра ди ло о су сре ту две ју ду бо ко по де ље них стра на, ко је ни су има ле ни ка квог ме ђу соб ног по ве ре ња. Због то га је би ло нео п ход-

14 ùApÁvasir ¢ sgle´yla t¡r ïm JymstamtimoupÁkei SumÁdou toË 1054, Mig ne PG 120, 736-748 и Man si XIX, 811-822.

15 Mig ne PG 120, 781-79616 Исто, 816-820 и Man si XIX, 823-828.17 Man si XIX, 676-679.18 О ула ску ле га та у Кон стан ти но пољ све до чи па три јарх Ми ха и ло Ки ру ла ри је у пр вом пи-

сму па три јар ху Пе тру - Mig ne PG 120, 788.

Page 8: 147-163 _ Vladislav Puzovic - Vrhunac Crkvene Krize (1053-1054)

Владислав Пузовић154

но да је дан ова ко, по тен ци јал но „врућ“ су срет, бу де де таљ но при пре мљен и са јед не и са дру ге стра не, што се у овом слу ча ју, ка ко при ме ћу је M. Ju gie „очи глед но ни је до го ди ло“.19 Уме сто да сми ри си ту а ци ју и при бли жи две стра не, овај су срет је до при нео да се сте пен не тр пе љи во сти из ме ђу па три-јар ха Ки ру ла ри ја и пап ских ле га та по диг не на нај ви ши мо гу ћи ни во.

Ла­тин­ска­Гра­ма­та­екс­ко­му­ни­ка­ци­је­(Li­bel­lus­ex­com­mu­ni­ca­ti­o­nis)Бо ра вак у ви зан тиј ској пре сто ни ци ла тин ски иза сла ни ци су ис ко ри сти ли за об ра чун са мо на хом ма на сти ра Сту ди он Ни ки том Сти та том, пи сцем број-них ан ти ла тин ских спи са.ῦ Ко ри сте ћи под ру шку ца ра Кон стан ти на IX, ле-га ти су 24. ју на 1054. го ди не,ῦ у ма на сти ру Сту ди он, ор га ни зо ва ли су ђе ње Ни ки ти. Иако су пап ски по сла ни ци овај скуп на зва ли кон ци лом, у су шти-ни се ра ди ло о отво ре ном на си љу над оста ре лим сту дит ским мо на хом. Под при ти ском ца ра, ко ји је лич но при су ство вао ску пу20, Ни ки та је био при ну-ђен да се јав но од ре ке не свих сво јих ан ти ла тин ских спи са и про ку не „све ко ји су твр ди ли да Све та Рим ска цр ква ни је пр ва од свих цр ка ва“ (cun­ctos,­qui­ip­sam­san­ctam­Ro­ma­nam­ec­cle­si­am­ne­ga­rent­pri­mam­om­ni­um­ec­cle­si­a­rum es­se)21. По том су ње го ви спи си спа ље ни22.

Рим ски иза сла ни ци се ни су за до во љи ли „по бе дом“ у ма на сти ру Сту ди-он и „по ка ја њем“ Ни ки те Сти та та. По не се ни тим „успе хом“, они су тра жи-ли су о че ње са кон стан ти но пољ ским па три јар хом Ми ха и лом и ње го во „по-ка ја ње“ или, у су прот ном, свр га ва ње. Њи хо ве иде је су се кре та ле у прав цу одр жа ва ња но вог „кон ци ла“, слич ног оном у Сту ди о ну, на ко ме би, уз цар-ску по др шку, би ло су ђе но кон стан ти но пољ ском па три јар ху.ῦ Кар ди нал Хум-берт је ма штао о по на вља ну са бо ра из 869/70. го ди не, ка да је у при су ству рим ских иза сла ни ка, а уз по др шку ца ра Ва си ли ја I Ма ке дон ца, су ђе но па-три јар ху Фо ти ју. Ме ђу тим, про те кло је ви ше од 20 да на од „сту дит ског кон-ци ла“, а ни шта се ни је до го ди ло. Па три јарх Ми ха и ло је упор но од би јао би-ло ка кав кон такт са ле га ти ма. Ви де ћи да вре ме од ми че, а да цар Кон стан тин Мо но мах за зи ре од отво ре ног су ко ба са па три јар хом,23 кар ди нал Хум берт је ре шио да са мо стал но кре не у оштру ак ци ју, сма тра ју ћи да ће на тај на чин

19 Та кав став ца ра Мо но ма ха је био ра зу мљив, с об зи ром на то да је цар оче ки вао да са ле га ти ма скло пи по ли тич ки спо ра зум ко ји би озна чио са вез Ви зан ти је, Ри ма и Гер ман ског цар ства у бор би про тив Нор ма на у Ју жној Ита ли ји.

20­­In­ci­pi­unt­ra­ti­o­nes­de­san­cti­Spi­ri­tus­pro­ces­si­o­ne­a­Pa­tre­et­Fi­lio, на ла зи се код А. Mic hel, Hum­bert­und­Ke­rul­la­ri­os, I, Pa der born, 1925, 97-111.21 Mig ne PL 143, 931-974

22 Mig ne PG 120, 1021-1038.23 Нај ве ро ват ни је је кар ди нал Хум берт сам пре вео спис о fi­li­o­que, док су Ди­ја­лог и од го вор

Ни ки ти пре ве ли ла тин ски пре во ди о ци из Кон стан ти но по ља, Па вле и ње гов син Сма рагд. - Н. Ска ба ла но вич, Раз­де­ле­ние­цер­квей, 133.

Page 9: 147-163 _ Vladislav Puzovic - Vrhunac Crkvene Krize (1053-1054)

Врхунац црквене кризе (1053 - 1054) 155

раз ре ши ти си ту а ци ју у ко рист ле га та. Тре ба ло је да то бу де од лу чу ју ћи удар ко ји би при мо рао па три јар ха Ми ха и ла на по вла че ње (по ка ја ње или си ла зак с тро на). О ди рект ном по во ду за на пад, кар ди нал Хум берт ка же: „Бу ду ћи да је Ми ха и ло из бе га вао њи хо во при су ство (при су ство ле га та−прим. аут.) и раз-го вор и ус тра ја вао у сво јој лу до сти“ (Tan­dem­Mic­ha­e­le­pra­e­sen­ti­am­eorum­et­col­lo­qu­i­um­de­vi­tan­te,­atque­in­stul­ti­tia­sua­per­se­ve­ran­te).24 Због та квог па три јар хо вог по на ша ња ле га ти су пред у зе ли ко рак без пре се да на у исто ри ји Цр кве: „Го-ре спо ме ну ти иза сла ни ци оти шли су у цр кву Све те Со фи је 17. ју ла25 и по ло-жи ли су Бу­лу­из­оп­ште­ња на глав ни ол тар, док су се све ште ни ци уоби ча је-но при пре ма ли за ми су, у 3. час су бот њег да на, пред очи ма при сут ног кли ра и на ро да, оп ту жу ју ћи ње го ву (Ми ха и ло ву - прим. аут.) твр до гла вост.» (Pre­a­sa­ti­nun­cii­de­ci­mo­sep­ti­ma­adi­e­runt­ec­cle­si­am­san­ctae­Sop­hi­ae­et­su­per­ob­sti­na­ti­o­ne­il­li­us­con­qu­e­sti,­cle­ro­ex­mo­re­ad­mis­sas­pra­e­pa­ra­to,­iam­ho­ra­ter­tia,­die­sab­ba­ti,­char­tam­ex­com­mu­ni­ca­ti­o­nis­su­per­prin­ci­pa­le­al­ta­re­po­su­e­runt­sub­оculis­pra­e­sen­tis­cle­ri­et­po­pu­li.)26 Иза шав ши из цр кве, отре сли су пра ши ну са но гу и уз вик ну ли: „Не-ка Бог ви ди и су ди!» (Vi­de­at­De­us­et­iudi­cet!)27 Та ко су рим ски иза сла ни ци, у су бо ту 16. ју ла 1054. го ди не, по ло жи ли на Ча сну Тр пе зу цр кве Све те Со фи-је у Кон стан ти но по љу, Гра­ма­ту­екс­ко­му­ни­ка­ци­је (Li­bel­lus­ex­com­mu­ni­ca­ti­o­nis). Иза бра ли су тер мин ка да је цр ква би ла пу на на ро да, уочи по чет ка Све те Ли-тур ги је (3. час−9. час из ју тра). Те а трал но су про шли кроз збу ње ну ма су на-ро да, но се ћи у ру ка ма Бу­лу­од­лу­че­ња и уз ви ку ју ћи ре чи про тив па три јар ха Ми ха и ла. Пред ол та ром су одр жа ли крат ку про по вед пу ну оп ту жби на ра чун па три јар ха, за тим ушли у ол тар, по ло жи ли Гра­ма­ту на Ча сну Тр пе зу и пред ус ко ме ша ним све ште ни ци ма жур но на пу сти ли храм.

Текст Гра­ма­те­ екс­ко­му­ни­ка­ци­је28 је гла сио: „Хум берт, Бож јом ми ло-шћу кар ди нал, би скуп Све те Рим ске цр кве; Пе тар над би скуп Амал фи ћа на; Фри дрих, ђа кон и кан це лар свим си но ви ма ка то ли чан ске Цр кве.

Све та Рим ска пр ва и апо стол ска ка те дра, ко јој нај о со би ти је при па да у свој ству гла ве, бри га за на пре дак и мир це ле Цр кве, удо сто ји ла се да нас упу ти као сво је иза сла ни ке у овај цар ски град, да као што је на пи са но, до-ђе мо и ви ди мо, да ли се баш уисти ну ис пу нио глас ко ји не пре ста но до ла жа-ше, из та ко зна ме ни тог гра да, до ње них уши ју. И ако ни је та ко, да зна. Сто-га не ка зна ју, пре свих, слав ни ца ре ви, клир, се нат и на род овог гра да Кон-

24 Иако се у на сло ви ма ла тин ских спи са, као и у овом све до чан ству, на во ди да су спи си де ло све тро ји це иза сла ни ка, ипак је ја сно да је глав ну реч во дио Хум берт и да је он у осно ви аутор сва три спи са.

25­­Com­me­mo­ra­tio­bre­vis­re­rum, Man si XIX, 677.26 Исто, 788.27 Sgle´yla, Mig ne PG 120, 741.28 Ком пле тан ори ги нал ни ла тин ски текст Гра­ма­те­екс­ко­му­ни­ка­ци­је на ла зи се у окви ру из ве-

шта ја ле га та. - Com­me­mo­ra­tio­bre­vis­re­rum­­­Li­bel­lus­ex­com­mu­ni­ca­ti­o­nis,­Man si XIX, 678-679.

Page 10: 147-163 _ Vladislav Puzovic - Vrhunac Crkvene Krize (1053-1054)

Владислав Пузовић156

стан ти но по ља и чи та ва ка то ли чан ска Цр ква, да смо ми ов де про на шли је-дан ве ли ки раз лог ра до ва њу у Го спо ду и је дан ве ли ки по вод жа ло сти. Што се ти че сту бо ва Цар ства и ње го вих по што ва них и му дрих гра ђа на, град је нај хри шћан ски ји и пра во сла ван. Али што се ти че Ми ха и ла, ко ји се нео вла-шће но на зи ва па три јар хом и са рад ни ка ње го вог без у мља, они сва ко днев но се ју оби лан ко ров је ре си у сред ње га (у сред гра да−прим. аут.).

Они као си мо ни сти про да ју дар Бож ји; као ва ле си ја ни ка стри ра ју сво-је го сте да их за тим по диг ну, не са мо у кле ри кат, не го чак у епи ско пат; као ари јан ци опет кр шта ва ју оне ко ји су кр ште ни у име Све те Тро ји це, а нај ви-ше Ла ти не; као до на ти сти твр де да је из ван Грч ке цр кве иш че зла из це лог све та Цр ква Хри сто ва и исти ни та жр тва и кр ште ње; као ни ко ла и ти до пу-шта ју слу га ма Све тог Ол та ра те ле сне бра ко ве и бра не за њих то пра во; као се ве ри ја ни про гла ша ва ју Мој си јев за кон про кле тим; као ду хо бор ци или бо-го бор ци из ба ци ли су из Сим во ла ис хо ђе ње Све тог Ду ха од Си на; као ма ни-хеј ци из ја вљу ју, из ме ђу оста лог, да је ква сни хлеб жив; као на за ре ни при-да ју та кву ва жност те ле сној ју деј ској чи сто ћи да од би ја ју кр сти ти уми ру ћу но во ро ђен чад пре осмог да на од ро ђе ња и при че сти ти или кр сти ти же не, по себ но ако су па ган ке, у пе ри о ду ме сеч ног ци клу са њи хо вог или за вре ме по ро ђа ја, ако се на ђу у смрт ној опа сно сти; а ко су гла ве и бра ду не гу ју, а оне ко ји се ку ко се и бри ју бра де по на ред би Рим ске цр кве, не при ма ју у за јед-ни цу (не до зво ља ва ју при че шће−прим. аут.)

За све ове за блу де и мно штва дру гих ње го вих де ла, сам Ми ха и ло, по-што је од на шег по гла ва ра па пе Ла ва при мио пи сме не опо ме не, ни је се удо-сто јио при зна ти сво је гре шке (од био је да се по ви ну је). За тим, на ма ле га-ти ма, ко ји смо са пра вом хте ли до крај чи ти та ко те шке зло у по тре бе, ус кра-тио је ауди јен ци ју и раз го вор и за бра нио слу жи ти ми су у цр ква ма. Још пре, на ре дио је за тва ра ње цр ка ва Ла ти на, на зи ва ју ћи их ази ми ти ма и про го не-ћи их сву да ре чи ма и де ли ма, до ла зе ћи чак до тле да ана те ми ше Апо стол ску ка те дру у ње ним си но ви ма и усу ђу ју ћи се да се бе пот пи су је ва се љен ским па три јар хом про тив во ље Све те Сто ли це. Сто га ми, не тр пе ћи ово на си ље и охо лост пре ма Све тој и пр вој Апо стол ској ка те дри и ви де ћи да је ти ме на ви ше на чи на оште ће на ка то ли чан ска ве ра, ауто ри те том Све те и Не раз де љи-ве Тро ји це и Апо стол ске ка те дре, чи ји смо по сла ни ци, и свих Све тих пра-во слав них Ота ца од се дам са бо ра и чи та ве ка то ли чан ске Цр кве, пот пи су-је мо про тив Ми ха и ла и ње го вих след бе ни ка ана те му, ко ју је наш пре ча сни па па из ре као про тив њих, ако се не бу ду по ка ја ли: да нео фит Ми ха и ло, ко ји се нео вла шће но на зи ва па три јар хом, ко ји са мо људ ским стра хом при ми мо-на шко оде ло, из ло жен са да нај те жим оп ту жба ма и са њим Лав, ко ји се на-зи ва охрид ски би скуп и Ми ха и лов кан це лар Кон стан тин, ко ји је све то грд-но но га ма по га зио жр тву Ла ти на и сви они ко ји их сле де у пре из ло же ним по ква ре но сти ма и др ско сти ма, да сви ти па да ју под ана те му, ма ра на та, са

Page 11: 147-163 _ Vladislav Puzovic - Vrhunac Crkvene Krize (1053-1054)

Врхунац црквене кризе (1053 - 1054) 157

си мо ни сти ма, ва ле си ја ни ма, ари јан ци ма, до на ти сти ма, ни ко ла и ти ма, се ве-ри ја ни ма, ду хо бор ци ма, ма ни хеј ци ма и на за ре ни ма и са свим је ре ти ци ма, још ви ше са ђа во лом и ње го вим ан ђе ли ма, осим ако се не опа ме те (по ка-ју−прим. аут.). Амин, Амин, Амин."ῦ

Ана ли зи ра ју ћи ова ко дра сти чан по тез рим ских иза сла ни ка и са др жај Гра­ма­те­екс­ко­му­ни­ка­ци­је, мо же се за кљу чи ти да се ра ди ло о крај њој аро-ган ци ји, др ско сти и без об зир но сти.ῦ Ле га ти су се бе ста ви ли у по зи ци ју су-ди ја са ап со лут ним овла шће њи ма, ко ји су до шли из Ри ма да до не су ко нач-ни суд о ста њу ве ре у ви зан тиј ској пре сто ни ци. Про ве ра ва ју ћи гла си не о без вер ју Гр ка и њи хо ве је рар хи је, до не ли су за кљу чак ко ји се са сто јао у оп-ту жби за де вет је ре си у Грч кој цр кви.29 Био је то кон гло ме рат раз ли чи тих оп ту жби по ве за них са раз ли чи тим је ре тич ким гру па ци ја ма, ме ђу ко ји ма је би ло нај ви ше из ми шљо ти на, али и је дан број исти ни тих оби ча ја Грч ке цр-кве, ко ји су за Ла ти не очи глед но пред ста вља ли је рес. Та ко се до го ди ло да у Гра­ма­ти екс­ко­му­ни­ка­ци­је грч ка прак са до зво ља ва ња сту па ња у брак кан-ди да ти ма за све ште нич ки чин бу де по ве за на са ни ко ла ит ском је ре си, прак-са ко ри шће ња ква сног хле ба у Све тој Ев ха ри сти ји са ма ни хеј ством, чу ва ње и не го ва ње бра де и ко се са на за рен ством, и као вр ху нац, не тач на оп ту жба о из ба ци ва њу fi­li­o­que из Сим во ла ве ре по ве за на је са на вод ним грч ким ду-хо бор ством. За све ове је ре си ле га ти су по и ме нич но оп ту жи ли па три јар ха Ми ха и ла, Ла ва Охрид ског и па три јар хо вог се кре та ра Кон стан ти на.30 Они су се вид но тру ди ли да на пра ве ја сну раз ли ку из ме ђу Ми ха и ла и „ње го вих са-рад ни ка у без у мљу“, с јед не, и ца ра, кли ра, се на та и на ро да, с дру ге стра не. На са мом по чет ку Бу­ле они ис ти чу је ре тич ност пр вих и пра во слав ност дру-гих. Циљ ова квог раз два ја ња био је да се цар, клир, се нат и на род (ко ји су озна че ни као „нај хри шћан ски ји и пра во слав ни“) окре ну про тив па три јар-ха Ми ха и ла ко ји је са нај бли жим са рад ни ци ма оп ту жен за нај те же је ре си. Кар ди нал Хум берт је оче ки вао да ће се па три јарх под та квим при ти ском са-

29 Пре вод на срп ски је зик је ре ди го ван (пре ма ла тин ском ори ги на лу) и пре у зет са хр ват-ског је зи ка од N. Ikić, Eku­men­ske­stu­di­je­i­do­ku­men­ti,­Iz­bor­eku­men­skih­do­ku­me­na­ta­Ka­to­lič­ke­i­Pra­vo­slav­ne Cr­kve­s­po­prat­nim­­ko­men­ta­ri­ma, Sa ra je vo, 2003, 73-75. Пре вод на срп ски је зик по сто ји и код Р. По по вић, Из­во­ри­за­цр­кве­ну­исто­ри­ју,­дру го до пу ње но из да ње, Бе о град, 2006, 331-332.

30 Ве ћи на исто ри ча ра сла же се да су ле га ти по сту пи ли по гре шно и нео д ме ре но. М. Ju gie ка же да је гест ле га та био “за жа ље ње”, а са др жај Гра­ма­те­«нео д ме рен, пун пре те ри ва ња, чак и кле ве та». - M. Ju gie, Le­schi­sme­de­Mic­hel­Ce­ru­la­i­re, 462. N. Egen der по ла га ње Гра­ма­те на ол тар Све те Со фи је на зи ва «нај жа ло сни јим по те зом у исто ри ји Цр кве.“ - N. Egen der, La Rup tu re de 1054,­Ire­ni­kon,­27, 1954­ , 151; S. Run ci man из ра жа ва чу ђе ње што је чо век Хум-бер то вог обра зо ва ња мо гао са ста ви ти та ко “жа ло стан ма ни фест” - S. Run ci man, The­Eastern­schism, 48; I. Con gar Бу­лу­од­лу­че­ња на зи ва «спо ме ни ком не за ми сли вог не ра зу ме ва ња» - I. Con gar, Is­toč­ni­ras­kol­­­za­bi­lje­ške, 42; H. Je din Гра­ма­ту оце њу је као текст «ко ји је да ле ко пре-вр шио ме ру» - H. Je din, Ve­li­ka­po­vi­jest­Cr­kve, Za greb, 1971, 464.

Page 12: 147-163 _ Vladislav Puzovic - Vrhunac Crkvene Krize (1053-1054)

Владислав Пузовић158

мо стал но по ву ћи, а, у су прот ном, да ће га на по вла че ње на те ра ти цар, по др-жан на ро дом, огор че ним због је ре тич но сти свог па три јар ха. Би ла је то ка та-стро фал на гре шка у про це ни рим ског кар ди на ла, ко ја је под ра зу ме ва ла из-у зет но ло ше по зна ва ње ствар ног ста ња и од но са сна га у Кон стан ти но по љу. С дру ге стра не, Гра­ма­та од­лу­че­ња са др жи су штин ску ло гич ку про тив реч-ност, ко је кар ди нал Хум берт, при ли ком на бр зи ну са ста вље ног тек ста оп ту-жбе, очи глед но ни је био све стан. Иако је ин тен ци ја би ла да се за је рес ана-те ми ше па три јарх са сво јим нај бли жим са рад ни ци ма, кроз Бу­лу је фак тич-ки оп ту же на чи та ва Грч ка цр ква. Оп ту жбе ко је су се ти ца ле упо тре бе ква-сног хле ба, оже ње ног све штен ства, но ше ња бра де и ко нач но, Сим во ла ве ре без до дат ка fi­li­o­que, ни су би ле изум па три јар ха Ми ха и ла, већ древ на прак са Ис точ не цр кве. Сто га Н. Су во ров ис прав но оце њу је да је Гра­ма­та­екс­ко­му­ни­ка­ци­је „жа ло сни до ку мент“ ко ји је по ка зао пот пу но не зна ње ви со ких пред став ни ка Рим ске цр кве, јер ни су би ли у ста њу да схва те да оп ту жи ва ње па три јар ха Ми ха и ла за је рес, због чу ва ња древ не прак се Грч ке цр кве (ка да су у пи та њу че ти ри прет ход но на ве де не оп ту жбе−прим. аут.) и у исто вре-ме при зна ва ње пра во слав но сти ца ра и на ро да ко ји су та ко ђе чу ва ли исту прак су, пред ста вља „ло гич ку про тив реч ност, ко ја се гра ни чи са од су ством здра вог ра зу ма."31 Упра во због то га Бу­ла ни је мо гла по сти ћи ефе кат ко ји су же ле ли ле га ти. Уме сто убе ђи ва ња Гр ка у је ре тич ност њи хо вог па три јар ха и ње го вог свр га ва ња до го ди ло се су прот но. Бу­ла је у Кон стан ти но по љу схва-

31 Оп ту жбе су пред ста вља ле ком би на ци ју ла жи, гру бог пре те ри ва ња и пот пу ног не по-зна ва ња ду ха и оби ча ја Грч ке цр кве. Гр ци су оп ту же ни за си мо ни ју, упра во у вре ме ка да је она ха ра ла у Ла тин ској цр кви. Не сум њи во је да је ова по шаст по сто ја ла и на Ис то ку, али у дра стич но ма њој ме ри у од но су на За пад ну цр кву, о че му ће не ко ли ко го ди на ка сни је све до-чи ти и сам кар ди нал Хум берт - Adver­sus­si­mo­ni­a­cos­III, Mig ne PL 143, 1151. Ин ди ка тив но је и то што је у спо ру из 50-их го ди на XI ве ка, ово био пр ви и је ди ни пут да се ова ква оп ту жба из но си на ра чун Грч ке цр кве. - L. Bre hi er, Le­Schi­sme­ori­en­tal, 168. Тврд ња о ка стри ра њу све штен ства и епи ско па та пред ста вља ла је јед ну од уоби ча је них сред њо ве ков них оп ту жби, ко је су ме ђу соб но упу ћи ва ле јед на дру гој Грч ка и Ла тин ска цр ква. По је ди нач них слу ча је ва је мо гло би ти и на Ис то ку и на За па ду, али сва ко ге не ра ли зо ва ње пред ста вља ло би гру бо пре те ри ва ње. Оп ту жба о по нов ном кр шта ва њу Ла ти на мо гла је да се за сни ва са мо на рет ким слу ча је ви ма, а ни ка ко на прак си Грч ке цр кве. По зна та је чи ње ни ца да су Ла ти ни ве ко ви ма по сле рас ко ла при ма ни у Пра во слав ну цр кву уз ми ро по ма за ње, а без по нов ног кр ште ња. Из тек ста Бу­ле мо же се за кљу чи ти да Гр ци већ ру ко по ло же ним све ште ни ци ма до пу шта ју сту-па ње у брак, што је ап со лут но не тач но; Нео сно ва на је оп ту жба да је Грч ка цр ква сма тра ла Мој си јев за кон про кле тим. Она је ве ро ват но про и за шла из ак ту ел ног спо ра у ве зи са ази мом, због по ве зи ва ња бес ква сног хле ба, од стра не грч ких те о ло га, са ста ро за вет ним за ко ном. Оп-ту жба да су Гр ци из Сим во ла ве ре из ба ци ли fi­li­o­que пред ста вља те шку лаж. За ова кву оп ту-жбу (пр ви пут из не се на у Хум бер то вом In­ci­pi­unt­ra­ti­o­nes) M. Ju gie с пра вом ка же: “Ов де се Хум берт те шко ва ра”. - M. Ju gie, Le­Schi­sme­de­Mic­hel­Ce­ru­la­i­re, 461. И пре о ста ле оп ту жбе мо гу се оце ни ти као про из вољ не и без осно ва. О де вет је ре си са ко ји ма су ле га ти по ве за ли Грч ку цр кву (си мо ни сти, ва ле си ја ни, ари јан ци, до на ти сти, ни ко ла и ти, се ве ри ја ни, ду хо бор-ци, ма ни хеј ци и на за ре ни) украт ко ви де ти код N. Ikić, Eku­men­ske­stu­di­je­i­do­ku­men­ti, 74

Page 13: 147-163 _ Vladislav Puzovic - Vrhunac Crkvene Krize (1053-1054)

Врхунац црквене кризе (1053 - 1054) 159

ће на као на пад на це лу Грч ку цр квуῦ и по ста ла је глав но оруж је па три јар-ха у бор би про тив ле га та. Ни је би ло по треб но мно го му дро сти па спис ко ји оп ту жу је по гла ва ра Ви зан тиј ске цр кве за је рес, због чу ва ња древ них оби ча-ја те Цр кве, а са дру ге стра не до но си низ нео сно ва них и зло на мер них оп ту-жби на ра чун исте Цр кве, окре ну ти про тив оних ко ји су га са ста ви ли.32

Гра­ма­та­екс­ко­му­ни­ка­ци­је се за вр ша ва ана те ми са њем па три јар ха Ми-ха и ла Ки ру ла ри ја, ар хи е пи ско па охрид ског Ла ва и се кре та ра Кон стан ти но-пољ ске цр кве Кон стан ти на,ῦ али и „свих оних ко ји сле ду ју за њи ма“, дру-гим ре чи ма чи та ве Грч ке цр кве и на ро да.

Sgle´yla­­­од­го­вор­на­ла­тин­ску­ана­те­муПо што су ле га ти по ло жи ли ана те му на Ча сну Тр пе зу ол та ра цр кве Све-

те Со фи је, до га ђа ји у Кон стан ти но по љу до би ли су не ве ро ват но убр за ње. У пе ри о ду од не ко ли ко да на (16. - 20. јул) це ла ви зан тиј ска пре сто ни ца би ла је на но га ма, и си ту а ци ја је пре ти ла да из мак не кон тро ли. Од ла зак ле га та из Кон стан ти но по ља, ре ак ци ја па три јар ха Ми ха и ла на ана те му, по вра так ле га-та у ви зан тиј ску пре сто ни цу, њи хо во од би ја ње да до ђу на Си нод Кон стан-ти но пољ ске цр кве и по нов ни од ла зак из пре сто ни це уз ца ре ву по моћ, по бу-на на ро да про тив ца ра Мо но ма ха и сла ње по себ не цар ске де ле га ци је па три-јар ху је су до га ђа ји ко ји су обе ле жи ли ових пет да на.ῦ

Од го вор Кон стан ти но пољ ске цр кве на ла тин ску Гра­ма­ту екс­ко­му­ни­ка­ци­је сти гао је 20. ју ла 1054. го ди не. Те сре де, у па три јар шиј ском дво-ру одр жан је Си нод пре сто нич ке Цр кве чи ја је глав на те ма би ла фор му-ли са ње од го во ра на ла тин ску ана те му. Из­ло­же­ње кон стан ти но пољ ског Си но да са чу ва но је у ак ту под на сло вом ùApÁvasir £ sgle´yla t¡r ïm JymstamtimoupÁkei SumÁdou toË 1054.33

У ак ту се на ла зи ком пле тан спи сак уче сни ка Си но да. Пред се да вао је па три јарх Ми ха и ло, ко ји је у Из­ло­же­њу осло вљен као ва се љен ски па три-јарх (pqojahglómou Liwa k, o²joulemijoË PatqiÇqwou). Био је при су тан 21 ар хи е пи скоп, ми тро по лит и епи скоп. Пет на ест епи ско па би ло је из Ази-је, а шест из Евро пе. Ази ју су пред ста вља ли сле де ћи епи ско пи: из обла сти Хе ле спон та - Те о фан Ки зич ки; из Ви ти ни је - Ни ки та Хал ки дон ски; из Пам-фи ли је - Ан тим Сид ски, Лав Ка ра ви зиј ски и Ми ха и ло Си леј ски; из Пон та - Ни ко лај Пи синд ски и Лав Тра пе зунт ски; из Ли ки је - Лав Мир ски; из обла-сти Ази је - Јо ван Смирн ски; из Ки кла де - Кон стан тин Ми ти лен ски и Па вле Лим нски; из Фри ги је - Ни ко лај Хон ски; из Ка ри је - Ди ми три је Ка риј ски; из Иса ври је - Лав Ко тра диј ски и из Гру зи је - Ан то ни је Зик хеј ски. Из Евро пе

32 За Кон стан ти на је ре че но да је при ли ком за тва ра ња ла тин ских ма на сти ра у Кон стан-ти но по љу из га зио ла тин ску хо сти ју. У пре во ду Гра­ма­те­ екс­ко­му­ни­ка­ци­је на грч ки је зик на ве ден је се кре тар па три јар ха Ми ха и ла под име ном Ни ки фор (À MijgvÁqor)- Sgle´yla, Mig ne PG 120, 74533 Н. Су во ров, Ви­зан­ти­й­ский­па­па, 58.

Page 14: 147-163 _ Vladislav Puzovic - Vrhunac Crkvene Krize (1053-1054)

Владислав Пузовић160

су би ли при сут ни: Ла врен ти је Драч ки, Јев се ви је Адри ја но пољ ски, Ипа ти-је Идрунт ски (Отрант ски-пред став ник ју жно и та ли јан ске цр кве), Гри го ри је Ме сем вриј ски, Лав Атин ски и Ни ко лај Ев ха неј ски.ῦ

У спи ску се уоча ва при су ство епи ско па из раз ли чи тих и че сто вр ло уда-ље них обла сти, по чев од Гру зи је на ис то ку до Ју жне Ита ли је на за па ду. Нај-за сту пље ни ји су би ли по гла ва ри ма ло а зиј ских цр ка ва, а за тим цр ка ва из Тра ки је и Грч ке. Све су то би ле обла сти под ју рис дик ци јом Кон стан ти но-пољ ске па три јар ши је и у са ста ву Ви зан тиј ског цар ства. Пра ве ћи па ра ле лу са вре ме ном па три јар ха Фо ти ја, L. Bre hi er кон стан ту је да је у Фо ти је во вре-ме по сто ја ла озбиљ на по де ље ност у епи ско па ту Кон стан ти но пољ ске цр кве, док су 1054. го ди не сви грч ки епи ско пи Кон стан ти но пољ ске па три јар ши је би ли је дин стве ни у ста ву пре ма Рим ској цр кви.34

Си­но­дал­ни­едикт у сво јој осно ви пред ста вља све до чан ство о до га ђа ји-ма у Кон стан ти но по љу из ме ђу 16. и 20. ју ла, као и од го вор на ла тин ску ана-те му. У ве ли кој ме ри ин спи ри сан је Окру­жном­по­сла­ни­цом па три јар ха Фо-ти ја из 867. го ди не. То се ја сно ви ди на са мом по чет ку едик та, где се до слов-но упо тре бља ва ју Фо ти је ви из ра зи за ла тин ске иза сла ни ке, ко ји се опи су ју као без бо жни ци ко ји су по пут стра шне олу је на ва ли ли на пра во слав ни град, из ко га те ку ре ке по бо жно сти, с ци љем да ис ква ре пра во слав ну ве ру.35

По сле крат ког све до чан ства о по ла га њу Гра­ма­те­екс­ко­му­ни­ка­ци­је у цр-кви Све те Со фи је, едикт се ба ви об ра дом три спор на пи та ња, ко ја су по ме ну-та у ла тин ској ана те ми. То су пи та ња бри ја ња бра де, бра ка све ште но слу жи те-ља и fi­li­o­que. Упа дљи ва је чи ње ни ца да су то је ди на три пи та ња из Бу­ле­од­лу­че­ња ко ји ма се ба ви Sgle´yla. Оста ле оп ту жбе ни су об ра ђе не. Ин те ре сант-но је и то да су ода бра на три спор на пи та ња ко ја су упа дљи во не сра змер на по ва жно сти за од но се Грч ке и Ла тин ске цр кве. Си гур но је да пи та ње бри ја ња бра де не мо же има ти исти зна чај као пи та ње до дат ка fi­li­o­que. Пи та ње бра ка све ште ни ка, по ва жно сти, моглo би да бу де ста вље но на дру го ме сто.

Sgle´yla, нај пре, из ла же оп ту жбе ле га та. Они су оп ту жи ли Гр ке за то што не бри ју бра ду и за то што се не одва ја ју од оже ње них све ште ни ка. Оп ту жи-ли су их и због то га јер „бла го сло ве ни и све ти Сим вол, ко ји има не по бит ну си-

34 О то ме ка ко је Гра­ма­та­екс­ко­му­ни­ка­ци­је схва ће на у Кон стан ти но по љу све до чи Си­нод­ско са­оп­ште­ње Кон стан ти но пољ ске цр кве (Sgle´yla) : "И спис оста ви ше на Све тој Тр пе зи Ве ли ке Бож је Цр кве и кроз ње га ана те му на нас и на Пра во слав ну Бож ју Цр кву, и што је још го ре, на све пра во слав не ко ји се не за во де њи хо вим без бо жни штви ма, са мо због то га јер же ли мо би ти по бо жни и да на пре ду је Пра во слав на ве ра.» (Õr jaµ Cqav m Äpohóshai ïm t« lustij« t¡r lecÇkgr toË HeoË ùEjjkgs´ar tqapóf¨ di' §r ûlÑr lÑkkom dò t m ¿qhÁdonom toË HeoË ùEjjkgs´am, jaµ pÇmtar toËr l  sumupacolómour to¶r aÇtØm dussebülasim ¿qhodÁnour Ämahólati di' aÇt toËto Åti eÇsebe¶m jaµ t ¿qhÁdonom pqoba´meim ïhókolem.) - Mig ne PG 120, 737.

35 Па три јарх Ми ха и ло у дру гом пи сму Пе тру Ан ти о хиј ском с пу ним пра вом ка же да су ле га-ти у Гра­ма­ти из не ли «бр бља ња» (kgqülata) про тив Пра во слав не ве ре. - Mig ne PG 120, 817.

Page 15: 147-163 _ Vladislav Puzovic - Vrhunac Crkvene Krize (1053-1054)

Врхунац црквене кризе (1053 - 1054) 161

лу свим од лу ка ма ва се љен ских са бо ра, не же ли мо да ис кри вљу је мо ис кри вље-ним ми шље њи ма и до пи са ним ре чи ма и др ским пре те ри ва њем и за то јер не го-во ри мо слич но њи ма, да Све ти Дух од Оца и Си на, о из ми шљо ти не злог, већ са мо од Оца ис хо ди“ (t ³eqÂm jaµ áciom sÉlbokom, Æ pÑsi to¶r sumodijo¶r, jaµ o²joulemijo¶r xgv´slasim Ölawom ôwei t m ²swÊm mÁhoir kocislo¶r jaµ paqeccqÇptoir kÁcoir jaµ hqÇsour Èpeqbok« l  jibdgkeÉeim ïhókolem, lgdò paqapkgs´yr ïje´moir ïj toË PatqÂr, jaµ toË U³oË t PmeËla t áciom, Þ tØm toË pomgqoË lgwamglÇtym, Äkk' ïj toË PatqÁr valem ïjpoqeÉeshai).ῦ

По во дом при го во ра због не бри ја ња бра де, Си нод да је кра так од го вор кроз ци тат 3. Мој. 19,27.ῦ Ка да је у пи та њу од бра на пра ва све ште нич ких кан ди да та на брак, Си­но­дал­ни­акт се по зи ва на 4. ка нон Са бо ра у Ган гри и 13. ка нон VI Ва се љен ског са бо ра.ῦ Бра ни се пра во на брак све ште ни ка, као и пра во сек су ал ног оп ште ња са су пру га ма у до лич но вре ме.36

Ка да је у пи та њу про бле ма ти ка до дат ка fi­li­o­que, Sgle´yla ка же: „Осим то га, не мо же мо уоп ште да схва ти мо, на осно ву че га го во ре да Дух Све ти не са мо до Оца, већ и од Си на ис хо ди, јер ни ти од Је ван ђе ли ста има ју та кву реч, ни ти су до би ли од ва се љен ског са бо ра та кво бо го хул но уче ње." (PqÂr ïpµ pÑsi dò toÉtoir lgdò ïmmoe¶m Åkyr ïhókomter, ïm o¼r t PmeËla oÇj ïj toË PatqÂr, ÄkkÉ jaµ ïj toË U³oË vasim ïjpoqeÉeshai, Åti oÌte Äp eÇaccekistØm t m vym m ôwousi taÉtgm oÌte Äp o²joulemij¡r sumÁdou t bkÇsvglom toËto jójtgmtai dÁcla.) Де таљ но раз ма тра ју ћи ову про бле-ма ти ку, Си­но­дал­ни­едикт ин си сти ра на то ме да је ис хо ђе ње Ду ха од Оца Ње го во лич но свој ство, као што је ра ђа ње Си на од Оца Си но вље во лич но свој ство. „Јер за јед нич ко Ду ху и Си ну је сте по че так од Са мог Оца, а вла-сти то је ис хо ђе ње Ду ха од Оца, а за и ста не и од Си на.” (JoimÂm lòm cÉq PmeÉlati jaµ U³â û ïn aÇtoË toË PatqÂr pqÁodor, ²d´a dò toË PmeÉlator û ïj toË PatqÂr ïjpÁqeusir, oÇ l m jaµ û toË U³oË.) Ла тин ско ин си сти-ра ње на до дат ку fi­li­o­que по ре ди се са Ма ке до ни је вим ду хо бор ством: „Та-ко би се опет над ви ла Ма ке до ни је ва др скост про тив Ду ха.” (Jaµ oÎtyr û Lajedom´ou pÇkim jatÉ toË PmeÉlator paqajÉxeie tÁkla.)ῦ

Сре ди шњи део Си­но­дал­ног­едик­та по све ћен је све до че њу у ве зи са бо-рав ком пап ских ле га та у Кон стан ти но по љу. Опи су је се по на ша ње ле га та у пре сто ни ци, уло га Ар ги ра у фал си фи ко ва њу пи са ма и сла њу иза сла ни ка, на-чин на ко ји су ле га ти по ло жи ли Гра­ма­ту­екс­ко­му­ни­ка­ци­је.ῦ Sgle´yla са др-жи ком пле тан пре вод Гра­ма­те­екс­ко­му­ни­ка­ци­је­на грч ки је зик.ῦ Опи са ни су и до га ђа ји при ли ком по нов ног до ла ска ле га та у пре сто ни цу, њи хо во од би ја-ње да се по ја ве на Си но ду, до ла зак цар ске де ле га ци је код па три јар ха, а дат је и ком пле тан текст цар ског пи сма упу ће ног па три јар ху.37

36 Ин те ре сант но је при ме ти ти да је по и ме нич но ана те ми са ње из бе гао Ни ки та Сти тат, ко ји се не ко ли ко не де ља ра ни је “по ка јао” и “по стао при ја тељ ле га та”.

37 О до га ђа ји ма у Кон стан ти но по љу, у пе ри о ду од 16. до 20. ју ла, де таљ на све до чан-

Page 16: 147-163 _ Vladislav Puzovic - Vrhunac Crkvene Krize (1053-1054)

Владислав Пузовић162

У за вр шни ци едик та на ла зи се ко нач на од лу ка кон стан ти но пољ ског Си но да. Из ре че на је ана те ма на Гра­ма­ту­екс­ко­му­ни­ка­ци­је, ле га те, њи хо ве по ма га че и све оне ко ји се сла жу са њи ма. Од лу ка је фор му ли са на та ко да је ана те ма из ре че на „ста ра њем бо го љу би вог са мо др шца“ (jatÉ coËm toË vikeuseboËr autojqÇtoqor o²jomol´am) и то „у при су ству ца ре вих иза сла-ни ка на ве ли ком си но ду“ (ïpµ paqous´a tØm pqÂr basikóyr Äpestaklómym, ïm tâ lecÇkß sejqótß).ῦ

Су во ров кон ста ту је да је ана те ма кон стан ти но пољ ског Си но да са ста-вље на мно го па жљи ви је и раз бо ри ти је од Гра­ма­те­екс­ко­му­ни­ка­ци­је, јер се освр ће ис кљу чи во на ви нов ни ке до га ђа ја од 16. ју ла.38 Ова тврд ња је са мо де ли мич но тач на. Тач но је то да је тон Си­но­дал­ног­едик­та уме ре ни ји у од-но су на Гра­ма­ту­екс­ко­му­ни­ка­ци­је. Ме ђу тим, има ју ћи на уму це ло ку пан са-др жај Sgle´yla (осу да fi­li­o­que, це ли ба та...), па и са ме ана те ме (ана те ми шу се сви они ко ји се сла жу са ле га ти ма), мо же се за кљу чи ти да је ана те ма за-хва ти ла мно го ви ше од са мих ле га та, од но сно чи та ву Ла тин ску цр кву.ῦ

Че ти ри да на по сле за се да ња Си но да, у не де љу 24. ју ла, у цр кви Све те Со фи је, у вре ме ка да је по древ ном оби ча ју чи та на од лу ка V Ва се љен ског са бо ра, ана те ма је све ча но по но вље на у при су ству оку пље ног на ро да.ῦ

Си­но­дал­ни­едикт да је оба ве ште ње о то ме шта се до го ди ло са ори ги-нал ном ла тин ском Гра­ма­том­екс­ко­му­ни­ка­ци­је. Иако је цар Кон стан тин Мо-но мах, у свом пи сму па три јар ху, на ре дио да се она спа ли, то ни је учи ње но. Sgle´yla екс пли цит но ка же: „А ори ги нал без бо жног и гад ног пи сма ко ји би ба чен од без бо жни ка, не би спа љен“ (t dò pqytÁtupom toË ðuvhómtor paqÉ tØm dussebØm Ämos´ou ïccqÇvou jaµ lusaqoË oÇ jatejaÉhg). Бу­ла­од­лу­че­ња је, да кле, са чу ва на ми мо цар ског на ре ђе ња, та ко што ју је па три-јар хов хар то фи лаксῦ по ло жио у ри зни цу цр кве Све те Со фи је „за трај но по-би ја ње и за по сто ја ни је осу ђи ва ње оних ко ји то ли ко бо го ху ли ше на Бо га на-шег“ (e²r ôkecwom digmej¡ tØm tgkijaËta toË HeoË ûlØm bkasvglgsÇmtym jaµ e²r lomilytóqam jatÇcmysim).39

За­кљу­чакМо же се кон стан то ва ти да су на цр кве ни су коб (1053–1054) бит но ути ца-ла три фак то ра: бо го слов ска спор на пи та ња, по ли тич ке окол но сти и лич-не ка рак те ри сти ке ак те ра су ко ба. Ве ко ви ма го ми ла ни а не ре ша ва ни бо-го слов ски про бле ми, од ко јих се по себ но ис ти чу fi­li­o­que и при мат Рим-ске цр кве, еска ли ра ли су у пе ри о ду ка да је до шло до кри зе на про сто ру Ју жне Ита ли је, где су се пре пли та ли цр кве ни и по ли тич ки ин те ре си Ис-то ка и За па да. Ако се то ме до да ју лич не ка рак те ри сти ке глав них ак те ра

ства до но се два из во ра: ла тин ски - Com­me­mo­ra­tio­bre­vis­re­rum и грч ки - Sgle´yla.38 Mig ne PG 120, 736-748 и Man si XIX, 811-822.39 L. Bre hi er, Le­Schi­sme­ori­en­tal, 220.

Page 17: 147-163 _ Vladislav Puzovic - Vrhunac Crkvene Krize (1053-1054)

Врхунац црквене кризе (1053 - 1054) 163

су ко ба (па пе Ла ва IX, кар ди на ла Хум бер та, ца ра Кон стан ти на IX Мо но-ма ха и па три јар ха Ми ха и ла Ки ру ла ри ја) он да су по сто ја ли сви усло ви за оно што се до го ди ло у ју лу 1054. го ди не.

Из­во­ри1. J. P. Mig ne, PG 120, Pa ris, 1880.2. J. P. Mig ne, PL 143, Pa ris, 1882.3. Mаnsi, Am plis si ma coll. con cil. 19, ann. 967–1070, Pa ris - Le ip zig, 1902.

Ли­те­ра­ту­раL. Bre hi er, Le­schi­sme­ori­en­tal­de­11e­si­ec­le, Pa ris, 1899.А. Вя зи гин, Очер­ки­из­ис­то­рии­пап­ства­в­XI­в., С. Пе тер бург, 1898.N. Egen der, La Rup tu re de 1054, Ire­ni­kon, 27, 1954. M. Ju gie, Le schi sme de Mic hel Ce ru la i re, Ec­hos­d’­Ori­ent, 1937.N. Ikić, Eku­men­ske­stu­di­je­i­do­ku­men­ti,­Iz­bor­eku­men­skih­do­ku­me­na­ta Ka­to­lič­ke i­Pra­vo­slav­ne­Cr­kve­s­pro­prat­nim­ko­men­ta­ri­ma, Sa ra je vo, 2003.H. Je din, Ve­li­ka­po­vi­jest­Cr­kve, III/I, Za greb, 1971.I. Con gar, Is­toč­ni­ras­kol­­­za­bi­lje­ške, pre vod dr J. Pa ša, Za greb, 1971.A. Mic hel, Hum­bert­und­Ke­rul­la­ri­os, I, Pa der born, 1925.A. Mic hel, Hum­bert­und­Ke­rul­la­ri­os, II, Pa der born, 1930.MejtÇqior PemtapÁkeyr, Lekótg ³stoqij  - peqµ tØm a²t´ym toË sw´slator, I, ùAh¡mai, 1911.Р. По по вић, Из­во­ри­за­цр­кве­ну­исто­ри­ју,­дру го до пу ње но из да ње, Бе о град, 2006.М. Э. По снов, Ис­то­рия хри­сти­ан­ской­Цер­кви, Бри сел, 1964.S. Run ci man, The­Eastern­Schism,­a­study­of­the­pa­pacy­and­the­eastern­chur­ches du­ring­the­XI­and­XII­cen­tu­ri­es, Ox ford, 1956.Н. Ска ба ла но вич, Ви­зан­ти­й­ское­го­су­дар­ство­и­цер­ков­в­XI­в., С. Пе тер-бург, 1884.Н. Ска ба ла но вич, Раз де ле ние цер квей при па три ар хе Ми ха и ле Ки ру ла рие, Хри­сти­ан­ское­чте­ние, II, С. Пе тер бург, 1884.Н. Ска ба ла но вич, Раз де ле ние цер квей при па три ар хе Ми ха и ле Ки ру ла рие, Хри­сти­ан­ское­чте­ние, I, С. Пе тер бург, 1885.Н. Су во ров, Ви­зан­ти­й­ский­па­па, Мо сква, 1902.F. Tin ne feld, Mic hael I Ke rul la ri os, pa tri arch von Kon stan ti no pel (1043–1058). Kri tische ϋberlegungen zu einer bi o grap hie, JÖB, 39, 1989.J. M. Hus sey, The­Ort­ho­dox­Church­in­the­Byzan­ti­ne­Em­pi­re, Ox ford, 1986. We ster mann, Gros­ser­atlas­zur­welt­geschic­hte, Bra unschwe ig, 1956.