1. ta predstavljaju ispitivanja u mainstvu i kakav je njihov cilj? Ispitivanja u mainstvu predstavljaju skup niza postupaka koji su zastupljeni u razliitim fazama procesa razvoja, proizvodnje i eksploatacije mainskog sistema, a imaju za cilj ocenu stanja maine, ureaja ili odreenog mainskog dela. 1. ta se podrazumeva pod ocenom stanja mainske konstrukcije i njenih delova? Ocena stanja konstrukcije i njenih delova podrazumeva:

ocenu pogonskog stanja,

stanje oteenja,

pogonsku i radnu sigurnost,

kvalitet. 1. ime je odreeno pogonsko stanje maine? Pogonsko stanje maine odreeno je propisanim pogonskim karakteristikama koje su date od strane proizvoaa, a neophodne su za kvalitetan, siguran i ekonomian rad maine. 1. Na osnovu ega se odreuje stanje oteenja odreene konstrukcije? Stanje oteenja odreene konstrukcije utvruje se na osnovu promena, koje se ispoljavaju kroz habanje, koroziju i zamor kao i druge posledice nepravilnog rada izazvane preoptereenjima, poveanim naprezanjima, nepravilnim naleganjima elemenata u sklopu, radom u agresivnim sredinama, neadekvatnim i nedovoljnim podmazivanjem radnih povrina u kontaktu, kao i dugotrajnim dinamikim optereenjima konstrukcije. 1. ime su definisane pogonska i radna sigurnost mainske konstrukcije? Pogonska i radna sigurnost definisane su propisima zatite na radu i zatite od mogunosti otkaza i havarije mainskog sistema. 1. ta predstavlja kvalitet konstrukcije? Kvalitet karakterie stanje maine ili ureaja u toku izrade i na kraju proizvodnog procesa, a takoe i u uslovima eksploatacije posle odreenog perioda rada. 1. Navedite primere standardizovanih metodologija ispitivanja?

U izvesnom broju sluajeva metodologije ispitivanja su tano utvrene, a neke standardizovane (na primer:

- ispitivanje sudova pod pritiskom,

- ispitivanje emisije izduvnih gasova kod motora sa unutranjim sagorevanjem, - ispitivanje kvaliteta zavarenog spoja,

- kontrola tanosti izrade zupanika i druge) i obuhvaene internim, nacionalnim, i meunarodnim standardima i propisima.

2. U zavisnosti od izbora osnovnih fizikih veliina i njihovih jedinica, koji merni sistemi postoje?

U zavisnosti od izbora fizike veliine kao osnovne i kolika e biti njihova jedinina veliina postoje razliiti merni sistemi:

Fiziki sistem mera ili CGS sistem, gde su osnovne veliine: duina u centimetrima (cm), masa u gramima (g) i vreme u sekundama (s).

Tehniki sistem mera ili MKS, gde su osnovne veliine: duina u metrima (m), sila u kilopondima (kp) i vreme u sekundama (s).

Meunarodni sistem mera SI. Usvojen 1960. godine na Meunarodnoj konferenciji za mere i teine u Parizu. 2. ta se podrazumeva pod mernim instrumentom, a ta pod mernom instalacijom? Merni instrument je ureaj pomou koga se vri merenje, odnosno utvrivanje brojne vrednosti merne veliine uporeenjem odreene veliine mernog objekta sa njenom jedinicom. Merna instalacija predstavlja skup svih ureaja koji se koriste u procesu merenja.

2. Od ega zavise oblik i konstrukcija mernog instrumenta? Oblik i konstrukcija instrumenta zavise pre svega od:

- vrste merene veliine, - od karaktera promene veliine u toku merenja, - kao i od potrebne tanosti merenja.

2. Prema nainu odreivanja vrednosti merne veliine, kako je izvrena podela mernih instrumenata?

Prema nainu odreivanja vrednosti merne veliine instrumenti mogu biti: - pokazni,

- kompenzacioni,

- registrujui i - brojai.

2. Princip rada pokaznih i kompenzacionih mernih instrumenata?

Pokazni instrumenti daju podatak o trenutnoj vrednosti merne veliine: (poloaj skazaljke na satu pokazuje vreme u odreenom trenutku, visina ivinog stuba pokazuje atmosferski pritisak itd.). Kompenzacioni merni instrumenti rade na principu uravnoteenja merne veliine nekom drugom poznatom veliinom, pri emu skazaljka instrumenta ostaje na nuli. 2. Princip rada registracionih instrumenata i instrumenata brojaa? Registracioni instrumenti poseduju ureaj za automatsko ucrtavanje dijagrama promene vrednosti merene veliine u toku vremena. Instrumenti brojai rade na principu sabiranja merene vrednosti integralei po vremenu mernu veliinu. Na brojaniku ureaja se oitava rezultat merenja. Primeri: brojilo elektrine energije, mera utroka pare, vodomer i drugi. 2. Podela mernih instrumenata u zavisnosti od principa rada?

U zavisnosti od principa rada merni instrumenti i instalacije mogu da se izvedu na razliite naine i na osnovu toga mogu se podeliti na:

- mehanike, - elektrine, - optike, - hidrauline, - instrumente koji koriste efekat radijacije i rade na principu zraenja odgovarajuih zrakova

odreenog intenziteta i brzine prostiranja i - ultrazvune.

2. Princip rada mehanikih mernih ureaja i zata se koriste? Mehaniki merni ureaji rade na principu neposrednog uporeivanja merne veliine sa odgovarajuom jedinicom merenja. U principu se koriste za merenje statikih veliina kao to su: duinske mere, teina, a mogu se primeniti i za vrlo sporo promenljive dinamike veliine. 2. Kako se mogu podeliti elektrini merni ureaji? Elektrini merni ureaji se mogu podeliti na dve grupe. U prvu grupu spadaju merni ureaji koji se primenjuju za merenje iskljuivo elektrinih veliina: jaine struje, otpora, napona, dok u drugu grupu spadaju ureaji koji rade na principu pretvaranja mehanike veliine u elektrinu. 2. Nacrtati emu elektrine merne instalacije i dati objanjenje? Elektrinu mernu instalaciju, pored davaa, ine i sistem za prenos signala merne veliine i ureaji za uporeivanje i prikazivanje rezultata merenja. Elementi sistema prenosa signala su u najjednostavnijem sluaju elektrini provodnici, a u sloenijim sluajevima koriste se i ureaji za kompenzaciju uticaja drugih neeljenih pojava.

Prikazivanje rezultata merenja vri se na posebnim ureajima koji mogu biti izvedeni na razliite naine.

3. Navedite primere pokazivaa mernih veliina?

3. Karakteristike elektrinih mernih instrumenata? Elektrini merni instrumenti poseduju vrlo veliku osetljivost, tako da se mogu primeniti za merenje izrazito promenljivih veliina, pa se najee koriste za merenje dinamikih veliina (sila, pritisaka, vibracija, oscilacija i drugih).

3. Karakteristike optikih mernih instrumenata? Optiki merni instrumenti rade na principu osnovnih zakona optike. Jedan od najvie korienih ureaja je mikroskop. Sadanji elektronski mikroskopi omoguavaju vrlo irok dijapazon merenja, praenja promena ispitivane veliine i registrovanja pojava u procesu istraivanja.

U velikoj primeni su ureaji koji koriste fotoefekat, pri emu su karakteristini ureaji za fotoelastina ispitivanja napona i deformacija u elementima mainskih sistema. Veliki je i broj ureaja koji rade na principu stroboskopskog efekta, a primenjuju se za merenje broja obrtaja vratila motora i drugih maina. 3. Zata se koriste hidraulini merni ureaji? Hidraulini merni ureaji se koriste u ispitivanjima mainskih sistema pri merenju odgovarajuih hidraulinih veliina: pritiska, protoka, brzine strujanja fluida. 3. Koje su osnovne osobine mernih instrumenata i instalacije?

Osnovne osobine mernih instrumenata i instalacija su: karakteristika, osetljivost i tanost. 3. Kako se definie karakteristika mernog instrumenta (dati odgovarajui dijagram)?

Zakon promene odnosa ulazne i izlazne veliine u celom opsegu merenja merne veliine definie karakteristiku mernog instrumenta ili instalacije.

3. ta predstavlja postupak kalibrisanja? Kalibrisanje je postupak uspostavljanja odnosa izmeu mehanike veliine kao ulazne i elektrine veliine na izlazu iz mernog sistema.

3. Kako se definie osetljivost mernog instrumenta? Osetljivost mernog instrumenta i instalacije predstavlja brojnu vrednost odnosa izlazne i ulazne

merne veliine u bilo kom opsegu merenja. 3. Kako se definie pojam tanosti mernog instrumenta i instalacije? Pojam tanosti mernog instrumenta i instalacije se definie na vie naina. Neki autori pod tanou podrazumevaju uporeenje rezultata merenja dobijenih sa primenjenim instrumentom u odnosu na primenjeno merenje sa apsolutno tanim instrumentom, gde se za apsolutno taan instrument uzima uslovno odabran instrument visoke tanosti. U drugom sluaju, rezultat merenja sa primenjenim instrumentom uporeuje se sa merenjem date veliine na etalonu, visoko preciznom instrumentu koji se uva pod posebnim uslovima i tako definie tanost instrumenta. 3. Postupak realizacije ispitivanja od ega zavisi? Za pravilan izbor mernog instrumenta i instalacije potrebno je izvriti analizu sledeih osnovnih elemenata:

vrste merne veliine (mehanika, elektrina, toplotna, hidraulina, statika ili dinamika itd.),

gornje i donje granice promene vrednosti merne veliine (merni opseg) i granice uestanosti kod dinamikih veliina,

mogunost postavljanja ili ugradnje mernog instrumenta i instalacije na merni objekt (ugradnja ureaja za opterecenje, davaa i drugih elemenata instalacije),

dejstvo drugih neeljenih uticaja (dopunska optereenja, temperatura, vlanost, neistoe, promena atmosferskog pritiska i slino),

raspoloivo vreme za sprovoenje merenja (hitnost informacija, dugotrajna ili ubrzana ispitivanja),

uticaj samog instrumenta i instalacije na merni objekt u toku merenja (ometanje normalne funkcije mernog objekta ili promena stanja merne veliine, ili ispitivane pojave i drugo).

Pored navedenih elemenata realizacija ispitivanja zavisi i od:

posedovanje merne i opitne instalacije,

cena kotanja pojedinih instrumenata, delova instrumenata i itave instalacije i

cena ispitivanja u celini, pri emu se uzima u obzir vreme, izvrioci, nabavka opreme, uslovi ispitivanja, mesto obavljanja ispitivanja i drugo.

4. Kako se definie greka pri merenju merne veliine? Pri merenju svake merne veliine nastaje greka kao razlika stvarne i izmerene vrednosti merne veliine. 4. Kako je izvrena klasifikacija greaka na osnovu uslova i uzroka pod kojima greke pri merenju mogu nastati?

Klasifikacija greaka na osnovu uslova i uzroka pod kojima greke pri merenju mogu nastati:

1. Sluajna greka 2. Sistematska greka 3. Individualna greka 4. Gruba greka 5. Greka pri posrednom merenju merne veliine 4. Kako nastaje sluajna greka pri merenju, koje su njene karakteristike i koji zakon raspodele se najee koristi prilikom njene analize? Sluajna greka nastaje u toku merenja kao posledica delovanja raznih sluajnih uzroka, koji se u veini sluajena ne mogu tano definisati niti analizirati, a promenljivog je znaka i intenziteta. Na tanije odreivanje sluajne greke utie vei broj ponovljenih merenja, koji daje tanu srednju vrednost greke. Najee se srednja vrednost sluajne greke na osnovu zakona normalne raspodele. 4. Karakteristike sistematske greke? Sistematska greka je posledica nedovoljne tanosti primenjene metode, ili greke samog instrumenta. Vrednost sistematske greke je stalna i po znaku i po intenzitetu. 4. ta se podrazumeva pod badarenjem mernog instrumenta?

Badarenje mernog instrumenta vri se uporeivanjem primenjenog sa uslovno izabranim tanim instrumentom kroz vie ponovljenih merenja. 4. Kako se definie apsolutna greka mernog instrumenta, izraz i znaenje pojedinih veliina?

Apsolutna greka primenjenog mernog instrumenta jednaka je:

mem xxx (4.1)

gde je: x - apsolutna greka sa znakom,

mx - izmerena veliina instrumentom koji se badari, i

mex - izmerena veliina na etalon instrumentu.

4. Kako se definie relativna i stvarna relativna greka, izrazi i znaenje pojedinih veliina?

Relativna greka odreuje se na osnovu izraza:

mx

x ,

a stvarna relativna greka s bie:

.

4. Izraz za klasu tanosti mernog instrumenta i instalacije i znaenje pojedinih veliina i ta se odreuje na osnovu poznate klase tanosti mernog instrumenta? Klasa tanosti primenjenog mernog instrumenta i instalacije odreuje se izrazom:

%100

px

xK ,

gde je: px - merni opseg instrumenta.

Na osnovu poznate klase tanosti, moe se za svako merenje jednostavno odrediti apsolutna greka. 4. Od ega zavisi vrednost individualne greke? Individualna greka zavisi od obuenosti, spretnosti, odgovornosti i uvebanosti izvrioca. 4. Karakteristike i uzroci nastajanja grubih greaka? Gruba greka spada u sluajne greke i po veliini je nekoliko puta vea od srednje vrednosti greke. Nastaje u procesu merenja usled sluajnih uzroka i poremeaja, kao to su:

- nagle promene u reimu ispitivane pojave, - preoptereenja,

- otkaz dela merne instalacije,

- promene u nainu optereivanja, - promene poloaja mernog objekta, temperature i drugo.

4. Izraz za apsolutnu greku pri posrednom merenju merne veliine, ako greke imaju isti predznak?

Ako greke imaju iste predznake, greka posredno merene viliine y jednaka je zbiru

parcijalnih greaka:

n

ii

i

xx

yy

1

4. Izraz za apsolutnu greku pri posrednom merenju merne veliine, ako parcijalne greke imaju razliite predznake?

Ako parcijalne greke imaju i pozitivne i negativne vrednosti sa jednakom verovatnoom, tada se izraz za greku posredno merene veliine y moe prikazati u sledeem obliku:

22

22

2

2

21

2

1

1

22

n

n

ii

i

xn

yx

x

yx

x

y

xx

yy

4. Izraz za apsolutnu greku posredno merene veliine, ako je merena veliina funkcija zbira direktno merenih veliina?

Ako je posredno merena veliina funkcija zbira direktno merenih velicina ix :

nxxxy 21 ,

greka posredno merene veliine bie:

n

iin xxxxy

1

2222

21 , .

5. Na koji nain mogu biti prezentirani rezultati obavljenih merenja? Rezultati obavljenih merenja mogu biti prezentirani na vie naina:

- brojno, u obliku grafikih zapisa i - opisno, ako se prate promene odreenih pojava i njihovih karakteristika.

5. Navedite dva naina za grafiko prikazivanje rezultata merenja? 1. Direktno ucrtavanje pisaem, printerom ili ploterom merne veliine na pokretnoj traci, ili snimanjem na osciloskopu;

2. Grafika interpretacija meusobno zavisnih parametara x i y utvrena merenjem i tabelarno prikazana.

5. Od ega zavisi izbor koordinatnog sistema za grafiki prikaz promene merne veliine? Izbor koordinatnog sistema za grafiki prikaz promene merne veliine zavisi od njenog karaktera promene i jednostavnijeg naina prikazivanja. 5. Pri povlaenju aproksimativnih krivih skupa taaka, od kojih injenica se polazi? Pri povlaenju krive polazi se od dve injenice:

kriva treba da predstavlja neku fiziku pojavu koja je kontinualna, neprekidna u nekom odreenom intervalu;

krivu treba crtati na osnovu izmerenih veliina koje predstavljaju take sa najmanjim rasturanjem.

5. ta predstavljaju interpolacija i ekstrapolacija kod obrade rezultata merenja? Interpolacija predstavlja postupak povlaenja krive kroz take koje predstavljaju merne

rezultate tako to isti broj taaka ostaje sa jedne i sa druge strane krive, odnosno iznad i ispod krive. Ekstrapolacija predstavlja postupak povlaenja krive kroz opseg koji nije obuhvaen mernim

rezultatima obino isprekidanom linijom, u smislu prognoze daljeg toka grafika.

5. Prikazati na skici i objasniti kako se vri linearna interpretacija nelinearnih zavisnosti?

Kada se eli linearna interpretacija izrazito nelinearnih pojava, tada se razmatrano podruje

podeli u nekoliko intervala u kojima je linearizacija opravdana i u tim intervalima se prikazana pojava

razmatra kao linearna.

6. Izrazi za srednju vrednost merne veliine, greku i srednju vrednost greke i objanjenje pojedinih veliina?

Podaci ix dobijeni na osnovu merenja ine skup vrednosti kome odgovara srednja vrednost:

N

iix

Nx

1

1,

gde je: N - ukupan broj merenja merne veliine, a

ix - bilo koja vrednost izmerene veliine.

Razlike odstupanja iv pojedinih mernih veliina ix od srednje vrednosti x predstavljene su izrazom:

xxv ii .

Srednja vrednost greke odreuje se izrazom:

N

iiv

N 1

2

1

1

6. Izraz za uestanost pojave greke u intervalu ?

Za uestanost if i odgovarajui interval odstupanja v vai sledea relacija:

vvNFfi )(

pri emu je faktor srazmere, ija vrednost zavisi od v, dat funkcijom y=F(v) i predstavlja funkciju gustine raspodele verovatnoa.

6. Grafiki prikazati kako parametar utie na oblik grafika gustine normalne raspodele greke?

6. Izraz za vrednost Laplasove funkcije i znaenje pojedinih veliina? ??? 6. U emu je razlika izmeu Gausove i Laplasove funkcije normalne raspodele? ???

6. Kako se definie greka srednje vrednosti ili srednje kvadratna greka E? Greka srednje vrednosti, ili srednja kvadratna greka:

N

ii xx

NNMxE

1

2)()1(

1,

ili u obliku:

NNN

v

E

N

ii

)1(

1

2

.

6. U kojim sluajevima se uvodi pojam teine merenja ili statistike teine? Kada se vrednost jedne iste veliine odreuje instrumentima razliite tanosti, ili metodama razliite sigurnosti, tada podatak koji je meren tanijim instrumentom, ili sigurnijom metodom ima vei znaaj, poto je blii tanoj vrednosti. U ovakvim sluajevima uvodi se pojam teine merenja ili statistike teine.

7. Kako se definie statistika teina serije merenja?

Ako je iE vrednost srednje kvadratne greke pojedinih instrumenata, ili greke mernih metoda

primenjenih pri merenju iste veliine, a 0E uslovno izabrana reperna greka, koja moe biti

proizvoljno izabrana kao uslovna veliina, ili saglasna sa jednom od vrednosti iE , onda su statistike

teine komponentnih serija merenja: 2

0

ii

E

Eg

7. Kako se odreuje srednja vrednost mernih podataka na osnovu statistike teine (izraz i znaenje pojedinih veliina)? Srednja vrednost mernih podataka:

n

ii

n

iii

g

xg

x

1

1 ,

gde su:

- serije merenja,

x - odgovarajua srednja vrednost merne veliine,

ix - srednje vrednosti pojedinih serija merenja, i

ig - statistike teine komponentnih serija merenja.

7. Kako se odreuje srednje kvadratna greka, uzimajui u obzir statistiku teinu merenja? Srednja kvadratna greka, u ovom sluaju, odreuje se izrazom:

n

ii

n

iii

gn

xxg

E

1

1

2

)1(

)(

7. Kako se izraunava interval vrednosti (raspon) R i irina intervala x prilikom obrade rezultata merenja?

Interval vrednosti (Raspon) se izraunava izrazom:

minmax xxR .

7. ta predstavlja frekvencija, a ta relativna frekvencija merne veliine u procentima?

Frekvencija if je broj pojavljivanja odreene merne veliine u jednom intervalu. Relativna

frekvencija u procentima odreuje se prema lzrazu:

%100% n

nf iri

7. ta predstavlja i kako se odreuje kumulativna relativna frekvencija u procentima? Kumulativne relativne frekvencije su zbirovi relativnih frekvencija koje odgovaraju vrednostima

frekvencija iz prethodnih klasa ili intervala ukljucujui i frekvenciju koja odgovara toj vrednosti. 7. Koje se statistike veliine najee izraunavaju pri obradi rezultata merenja i kako se one grafiki predstavljaju? -raspon

-irina intervala -srednja vrednost intervala

-frekvencija

-relativna frekvencija

-kumulativna frekvencija

Grafiki se predstavljaju pomou histograma i poligona.

ni ,,2,1

7. Skicirati grafike histograma i poligona frekvencije i dati objanjenje?

Histogram predstavlja grafiki prikaz rezultata merenja i ini skup pravougaonika jednakih osnova rasporeenih po x osi.

Poligon frekvencija predstavlja izlomljenu liniju ije take odgovaraju srednjim vrednostima

pojedinih intervala, a ordinate su relativne frekvencije u procentima.

10. U emu je osnovna razlika izmeu aktivnih i pasivnih davaa? Aktivni davai se odlikuju time to sami pod uticajem merne veliine proizvode elektromotornu silu i predstavljaju generator elektrine energije.

Pasivni davai koriste spoljni izvor za napajanje. Promene ulazne veliine izazivaju odgovarajue promene elektrine veliine na izlazu davaa i na osnovu ove promene vri se merenje ulazne fizike, odnosno mehanike veliine. 10. Kako je izvrena podela davaa u zavisnosti od naina pretvaranja fizikih veliina u elektrinu? Prema nainu pretvaranja fizike veliine u elektrinu, odnosno prema tipu pretvarakog elementa, davai se dele na:

- elektromagnetne (indukcione, magnetne i druge),

- piezoelektrine, - fotoelektrine, - termoelektrine, - induktivne,

- kapacitivne,

- otporne i - transformatorske.

10. Piezoelektrini davai, princip rada i osnovne karakteristike? Piezoelektrini davai rade na principu piezoelektrinog efekta, pojavi elektrinog napona na povrinama odreenih kristala pri njihovom mehanikom optereenju. Koristi se za merenje vrlo malih dinamikih izduenja.

Elektrini napon U proporcionalan je deformaciji (izduenju ): CU (7.2)

Pomou ovih davaa mogu da se izmere mehanika optereenja vrlo tano i to bez elektrinog napajanja - dava je aktivan. Piezoelektrini dava sa kristalom kvarca koristi se za merenje pritiska, momenta i ubrzanja. Dobre osobine: vrlo velika osetljivost i preciznost pri merenju, a glavni nedostaci: velika merna snaga

i potreban veliki otpor izolacije.

10. Dati skicu principa merenja temperature pomou termopara?

10. Kojoj vrsti davaa pripadaju termoelektrini davai i koji je princip njihovog rada? Najee u praksi korieni davai za merenje temperature su termoelektrini davai ili termoelementi. Predstavljaju aktivne davae koji u zavisnosti od temperaturnih razlika na krajevima provodnika razvijaju elektromotornu silu.

Osnovni uslov je da provodnici budu izraeni od razliitih materijala i to sa to veom meusobnom temperaturnom osetljivou.

Ako je 21 elektromotorna sila je jednaka nuli i nema protoka struje u sistemu.

Kada je 21 u sistemu se generie elektromotorna sila i instrument za merenje napona struje

postavljen u strujno kolo registruje nastalu promenu.

10. Nacrtati skicu otpornog davaa sa klizaem za merenje linearnih pomeranja i napisati izraz za izlazni napon?

Pomeranjem klizaa ostvaruje se izlazni napon ija se veliina meri:

0max

US

SU s sledi max

0

SU

US s

11. Koje su osnovne karakteristike poluprovodnikih mernih traka i od ega se izrauju? Poluprovodnike merne trake ili rezistori predstavljaju posebnu vrstu otpornikih davaa sa

poluprovodnikim otpornim elementom. Daleko su osetljivije od obinih mernih traka i zato se koriste za merenje veoma malih

deformacija.

Otporni element kod ovih mernih traka je mehaniki ili fotohemijski iseen iz kristala silicijuma ili germanijuma koji poseduju visoki piezootporni efekat.

11. Zadaci merno pojaivakih mostova u okviru merne instalacije? Kod pasivnih davaa (induktivnih, kapacitivnih, otpornih) merno pojaivaki most predstavlja

osnovni dopunski ureaj koji ima sledee zadatke: napajanje elektrinom strujom pasivnog davaa, podeavanje izlaznog signala davaa, pojaanje i filtriranje izlaznog signala davaa, demoduliranje izlaznog signala i njegovo merenje.

11. Koja je uloga demodulatora u okviru merno pojaivakog mosta? Demodulator ima zadatak da izlazni signal oslobodi nosee frekvence, odnosno da ga pretvori u

jednosmerni napon koji moe lako da se izmeri.

11. Kako se definie prenosni faktor pojaala u merno pojaivakom mostu i od ega zavisi?

Odnos 2A / 1A naziva se prenosni faktor pojaala i oznaava se sa A.

Prenosni faktor odgovara definiciji osetljivosti instrumenta. Zavisi od promene dinamike veliine koja se meri.

11. Nacrtati grafike linearne i nelinarne zavisnosti prenosnog faktora pojaala kanjenja signala od frekvencije?

Slika 27. Linearna zavisnost prenosnog

faktora A od frekvence f

Slika 28. Nelinearna zavisnost

prenosnog faktora A od frekvence f

11. Kakva je uloga filtera u mernoj instalaciji i kako je izvrena njihova podela? Osnovna funkcija elektrinih filtera u mernoj instalaciji je korigovanje izlaznog signala pri merenju dinamikih mernih veliina. Posebno su korisni u sluajevima kada se kod izlaznog signala pojavljuju frekvence, koje ne potiu od izlaznog signala koji je zavisan od promene merne veliine, pa je tada bez filtera praktino vrlo teko utvrditi frekvencu promene merne veliine. Razlikuju se dve osnovne vrste filtera:

- filteri koji proputaju samo niske frekvence do 16 Hz i - filteri koji proputaju samo visoke frekvence preko 120 Hz..

11. Skicirati grafike karakteristika nisko-propusnih i visoko-propusnih filtera.

12. Kako je izvrena podela eksperimentalnih metoda za odreivanje deformacija i napona? Primenjene eksperimentalne metode mogu da se svrstaju na nekoliko osnovnih grupa:

tenzometrijske metode,

naponsko-optike metode,

metoda krtih lakova i

metode analogije. 12. Kako je izvrena podela i gde se koriste mehaniki ureaji za merenje deformacija? Mehaniki ureaji su:

tenzometri ureaji najstarijeg tipa poznati u literaturi kao merai napona,

deformetri za merenje ugiba konstrukcije i

klinometri za merenje promene uglova, nagiba i drugi. Koriste u graevinarstvu pri ispitivanju mostova i drugih noseih konstrukcija, u mainstvu za ispitivanje metalnih konstrukcija velikih dimenzija (dizalinih konstrukcija, kranskih mostova i drugih).

12. Primer za odreivanje relativnog izduenja pomou Hugenbergerovog ureaja? Primer: Izvreno je merenje dilatacije eline konstrukcije pomou Hugenber-gerovog tenzometra sa

uveanjem 1000TU puta. Ako je oitana vrednost pomeranja na skali 1a mm, odrediti vrednost

izduenja l , relativnog izduenja i napona za duinu 100l mm.

001,01000

0,1

TU

al mm

61010100

001,0

l

l mm/mm

ili D 10 ,

gde je D oznaka za mikrodilataciju i iznosi 6101 D mm/mm.

Za elinu konstrukciju modul elastinosti 5101,2 E MPa, pa se na osnovu Hukovog zakona dobija

vrednost napona:

1,21010101,2 65 E [MPa].

12. Vrednost i oznaka za mikrodilataciju?

D oznaka za mikrodilataciju i iznosi 6101 D mm/mm

12. Kakva je tanost merenja mehanikih tenzometara? S obzirom da mehaniki tenzometri rade na mehanikom principu, to je i tanost merenja pri korienju ovih ureaja u granicama mogunosti mehanikih mernih ureaja, pa se za male promene i deformacije koriste osetljiviji merni ureaji. 12. Na kom principu rade i kojoj grupi davaa pripadaju elektrootpone merne trake? Elektrootporne merne trake rade na principu analogije mehanike sa elektrinom veliinom - elektrinim otporom. Spadaju u grupu pasivnih otpornikih davaa. 12. Izraz za elektrini otpor u provodniku i znaenje pojedinih veliina? Na osnovu Omovog zakona elektrini otpor u provodniku se definie kao:

2

4

d

l

A

lR ,

gde je: - specifini otpor materijala provodnika, l - njegova duina, A povrina poprenog preseka

i d - prenik provodnika ako je krunog poprenog preseka.

13. Veza izmeu promene prenika i duine provopdnika pri deformaciji i znaenje pojedinih veliina? Veza izmeu promene prenika i promene duine pri deformaciji ima oblik:

l

l

d

d,

gde je: v - Poasonov broj ili koeficijent kontrakcije, a ll - relativno izduenje.

13. Koji materijali se koriste za izradu mernih traka?

Platina

ISQ-Elastik

Hrom-Nikl

Konstantan

13. Skicirati izgled merne trake sa osnovnim dimenzijama?

A - aktivna duina merne trake koja najee iznosi 10 mm, C i D dimenzije nosaa (folije), pri emu je obino C = 2025 mm, a D = 10 mm, B - irina ice koja iznosi 56 mm. 13. Od kojih materijala se izrauje nosei element merne trake? Nosei element merne trake moe biti od hartije, sintetike mase, metalne folije i drugo. 13. U emu je razlika mernih traka od ice i folije? ???

13. ta predstavljaju rozete i kog oblika mogu da budu (dati skicu)?

13. Kada se primenjuju 1 merna traka, 2 merne trake sa upravnim reetkama i 3 merne trake sa odreenim uglovima izmeu reetki? ?????

13. Na skici zalepljene merne trake oznaiti pojedine elemente?

1 - savijena ica 2 - lepak

3 - nosei element 4 - konstrukcija koja se ispituje

5 - lepak koji povezuje nosei element za konstrukciju 6 - zatita od vlage 7 - izvod za prikljuak

14. Koje operacije se izvode pre lepljenja merne trake na povrinu mainskog elementa? Postupak postavljanja i lepljenja mernih traka vezan je za niz operacija:

- ienje povrine od korozije brusnim papirom, - fino bruenje do ostvarene hrapavosti od 5 do 10 mikrona, - odmaivanje povrine acetonom, benzolom ili tetrahlorugljenikom, - nanoenje lepka (na bazi celuloze i vetakih smola) na oienu povrinu i nalije merne

trake i lepljenje,

- suenje merne trake u trajanju od 12 do 24 asa, - povezivanje izvoda prikljuka lemljenjem prema usvojenoj emi i u zavisnosti od toga da li je

veza pun most ili polumost u mernu instalaciju, i na kraju

- zalivanje mernih mesta na kojima su zalepljene trake voskom ili pogodnom vrstom smole u

cilju izolacije od vlage.

14. Koji su najei uticajni faktori na tanost postupka za odreivanje napona i deformacija pomou mernih traka? Uticajni faktori na postupak odreivanja napona i deformacija pomou mernih traka su razliiti uticaji spoljnje sredine, kao na primer:

temperatura,

vlaga,

dijapazon optereenja,

dinamika optereenja,

pritisak (potpritisak),

e1ektrino i magnetno polje,

hemijski uticaj i druge. 14. Na koji nain temperatura utie na postupak merenja pomou mernih traka? ????

14. Kako se vri kompenzacija uticaja temperature na merne trake (skica i objanjenje)? ????