anglomothodipe 18/romski.pdfDekada e Romenđi ande AP Vojvodina 3 Angluno kotor đindosko: Sićimava džiko jekhetanipe so, sar „arakhadinesaspe“ džiko unsuripe, sar sigo ćerelpes

Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina

Lil fundosarda thaj inkalel Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi

Šerutno redaktori Duško Jovanović

Redaktori katar angluno kotor đindosko:Duško Jovanović

Inkljistimasko redaktori:Aleksandra Mićić

Redakcija:Dragana Dimitrov

Dragana RajićDaniel Dimitrov

Zita Farkaš

Korespodenturja:Koordinatorja pale rromane pučhimata APV

prof. dr Vladimir GecelovskyIvana Koprivica

Pe rromani čhib nakhada:Igor Dimić

Pe anglikani čhib nakhada:Mirjana Serdar

Tehnikano lačharipe thaj štampa: MAXIMA GRAF, Petrovaradin

[email protected]

Tiraž: 1000 kotora

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25,21000 Novi Sad

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

323.1(=214.58) (497.113)

DEKADA e Romenđi ande AP Vojvodina : čhoneskoinkljistipe Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi /šertutno redaktori Duško Jovanović. - 2011, đindo 1-Novi Sad : Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi, 2011.30 cm

Mesečno. - Tekst na rom. i srp. jeziku.ISSN 2217-5024COBISS.SR-ID 261837831

anglomothodipe

Kamlimašće đinavimatarja,Deta te lundžaras khetane te ćeras amaro čhone-

sko lil, sar lesko inkljistipe andar štampa maj bare ođava ažućarena, te majmajbare ođarimava đinave-nales, sikavena les averenđe thaj araćhena les lundži vrjama...

Anfo nakhlo đindo dijam Tumenđe šajipe te den mothodimata palo amaro lil, te den sugestije thaj te inkalen averčhandimata thaj e teme, kana si e tek-sturja ando pučhipe.

No si jekh šajipe savo kamas te das Tumenđe...Amenđe avela po kamlipe te khetane ćeras vi

them ande pilte. Pala godova das Tumenđe p šajipe, te po amaro bahtalipe, aven sar bućarimatarja amare cikne redakcijatar. Te ande Tumari arhiva inćaren e pilta save ćerdan, a pala save gîndin kaj but mothol thaj paša godova kamen te ulaven la amenca thaj amare đinavimatarnenca, šaj te bičhalen la pe e-mail adresa: [email protected], thaj amen, te e redakcija mothol gajda, inkalasa la talo tumaro alav sar pilta e čhonešći.

E agorutnimašći vrjama palo bičhalipe piltengo si 20. ando čhon. Te či bičhalen e pilte pe vrjama, tumari pilta dela ando losaripipe pala pilta e čhone-šći palo aver đindo. Sa e pilte avena arakharde ande arhiva thaj von nisar či avena te aven e konkurencija pale majneve, aresle pilte.

Pašo kvaliteto piltengo ando tehnikano kotor, jekhutno kriterijumo, kana si e teme ando pučhipe, si godova te e fotografija (po direktno jal metafori-čno varo) si phangli pale rromani populacija. Sa aver mekhas tumenđe pe gođi.

Paćas pale aresimasko khetanimasko bućaripe,

Tumari redakcija

2 Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina

Angluno kotor đindosko: Sićimava džiko jekhetanipe

Paše godova kaj si Kanono palo jekhetanipe maškar manu-šnja thaj murša, sar vi but stra-teške dokumenturja krozal save kamelpes te jekhetanelpes p than manušnjengo thaj muršikanengo ande sa kotora katar ašunima-sko, amalimasko thaj politikano trajo, ande praksa sa godova si deklerativno. Lačho teljaripe vi godova kaj ađes putarde delpes svato pale diskriminacija opral manušnja ando amaro amalipe, sar vi bilačhipe savo ćerelpes opral lende.

Than Rromnjako ando kasa-vo amalipe si but pharo, kaj si voj duvar diskriminišime – angluno drom kaj si manjušnji thaj dujto odolaći kaj si Rromnji. O fakto si kaj o thane manušnjakoa ando rromano amalipe si dino kultu-raće tradicijava thaj adeturjenca katar kava naciono, thaj dži ađes či averčhandilo but. Teljarimasa

inicijativatar pale emancipacija thaj integracija e Rromenđi ande 70 – brša nakhle šelbršutnima-sko, definišime si kaj si katar baro importantnipe majbuhljari-pe thanesko e Rromnjengo. Ande palune dešupandž brša, majbut si ćerdino ande Vojvodina, thaj de-tot ande kotora katar sićope, bu-ćaripe thaj integracija e Rromn-jenđi ande institucije.

E rezultaturja šaj te merinpes thaj si jekhutne, niči numaj ande Evropa no ando sasto them, a kaj si gajda mothon vi kava:

-džike 1992. brš po Unive-rziteto ando Novi Sad sas numaj štar studenturja Rroma, katar save sas jekh Rromnji, a ađes po kava Univerziteto thaj vuče sika-vne thana ande Vojvodina si maj-but katar trin šela strudenturja, a katar kava đindo majbut katar opaš si e Rromnja.

- kana das svato palo kotor

bućarimasko, ande palune pandž brša pe konkursurja palo korkor-robućaripe Kancelarijatar pale inkluzija e Rromenđi thaj Pokra-jinako sekretarijato pale privreda, bućaripe thaj jekhetanipe maškar manušnja thaj murša fundosarde si tranda firme po kasko čikat si e Rromnja.

- ando kotor integracijako e Rromnjengo ande institucije, Kancelarija nakhavel e akcija palo bućaripe koordinatoresko pale rromane pučhimata ande forošće ćhera, sastarimašće ćhe-ra, sar vi ande pokrajinako thaj republikako Gavermento, kaj o prioriteto inćaren manušnja.

Sa kava si numaj kavćin ando more. Fakto kaj o amalipe musaj majbut te bućarel po kotor majbuhljarimasko Rromnjengo thanesko. No, džike bare aresi-mata areselpes cikne pasurjenca.

J. D.

KAtAr dujti džiKe nultA diSKriminAcijAE Srbija si maškar kola raštre ande save e manušnjenđe si phare te čačaren pire orturja, thaj dićhimasa po statuso manušnjengo ande Srbija šaj te mothas kaj si vo vi majdur bilačho. Butimasa delpes svato kaj si e manušnji ando amaro amalipe diskriminišime, thaj kaj muršikano kotor popu-lacijako či del jekhutnimasko thaj jećhethanesko than manušnjenđe.

Danijela Korać-Mandić, Novosadosko humanitarno maškar

ZurjAViPe PAlO SiKAViPe rrOmAne ČHejenGO

*Sar bijandapes e ideja palo projekto zurjavimasko siqkavi-masko rromane čhejengo?

- E ideja ćerdapes majan-glal štar brša, pe inicijativa ka-tar ćidipe CARE Srbija. Jekh katar prioriteto ando bućaripe Novosadosko humanitarno ćidi-pe sas e promocija katar sićope

e Rromengo, sar šerutno varo tciknjarelpes čorripe katar kaja populacija. Bućarimasa pe kaja tema, maškar but aver pharima-ta dikhlam vi godova kaj e rro-mane čheja či inćaren jekhutne šajimata palo sićope. Zboga bi-jandimaske uladimata, save si sikadine ande rromano amalipe,

pala čheja si planirime unsuripe ando majangluno ternipe, a aska vi udžilimata palo bijandipe thaj vazdipe čhavorrengo, lesamalipe po ćheruntipe thaj vaer. E čheja save ramosarenpes ando fundo-sko sikavimasko than, ando baro đindo musaj te mećhen o sićo-pe ando pandžto jal šovto kla-

O projekto zurjamiasko palo sikavipe rromane čhejengo aresimasa dina ande pandžto brš. Jekh su katar cira inicijative save bućaren pale specifično tematika, sar kaj si sikavipe rromane čhejengo. Palo teljaripe, aktiviteturja, rezultaturja thaj planurja pala amaro magazino svato del Danijela Korać-Mandić, koordinatorka kale programosko.

3Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina


so, sar „arakhadinesaspe“ džiko unsuripe, sar sigo ćerelpes tale godova. Ando butipe, majdur, e Rromnja či inćaren orturja te anen čhinadimata palo piro si-ćope, no čhinadipe pale godova anen e bijandimatarja, e dada po butipe. Sikadimata mothon kaj 80 % Rromnja ande Srbija si bi-sićimašće, majbut štar gatisarde klasurja katar fundosko sićope, thaj bizo varesave kvalifikacije. Kasavi situacija lundžarel čor-rîpe rromane populacijako, save lundžarelpes majdur, pe meve generacije. Andar kava lipar-de rezonurja gîndosardam kaj si importantno te lesamalelpes zurjavipe čhejengo te sićon, thaj te ćerelpes efekto po lengo tru-jalipe te pale godova vi den len šajipe.

*Kana teljarda leski imple-mentacija thaj kozom trajil?

-Projekto teljarda po 2008. brš talo alaav „Šanse i izbori za romske devojčice”, talo zurjavi-pe Fondacijako Petsi Kolins an-dar ĆAR (SAD), thaj lundžarda-pes duj brša. Tale godova ama-ro bućaripe lundžardo si ando kotor projektosko „Inicijativa palo sićope rromane čhejengo“, save zurjaven Telethon fond an-dar Norveška thaj Austrijsko

buhljarimašći agencija. Projek-to nakhaven CARE Srbija thaj Novosasdosko humanitarno ma-škaripe, ando foro Novi Sad thaj Bečej. Aktiviteturja projektošće lundžarenpes džiko aprilo 2013. brš, a amen ćerasa sa te arakhas zurjavipe te e šerutne aktivitetur-ja lundžarenpes vi majdur.

*Save si partnerja NSHC-ošće ando kaba projekto?

- Projekto nakhavas ande kooperacija e Ortuimasa sikavne thanengo Novi Sad, Pokrajinaće sekretarijatova palo sićope, ortu-ipe thaj nacionalne amalimata, Pokrajinaće sekretarijatova palo bući, bućaripe thaj jekhetanipe, Pokrajinaće zavodeja palo je-khetanipe, Forošće ortuimava palo socijalno thaj čhavrrikano lesamalipe ando Novi Sad. Ćeras bući vi e lokalošće korkorroortu-imava ando foro Novi Sad thaj Bečej, sar vi e fundošće thaj ma-škarutne sikavne thanenca ande AP Vojvodina.

*Save aktiviteturja ćerdine-pes dži akana?

- Ande rromane amalimata ande forurja Novi Sad thaj Be-čej, amare bućarnimatarja ćiden e bijandimatarja čhavorrenđe anglal sikavimasko thaj sikavi-

masko brš, sar zurjadinelen ando kamipe te sićon pire čhavorren, a detot čhejen, Krozal averčhande radionice thaj maladimata len-ca, zumavas te loćaras lenđe te pire čhavorrenđe aven zurjavi-pe thaj ažutipe, a niči ačhadipe adno sićope. Ćeras thaj zurjavas kooperacija maškar sikavimatar-ja thaj rromane bijandimatarja, sar majlačhe pindžarenaspe thaj avenas partnerja ando proceso sikavimasko. Majdur, zumavas te e bijandimatarja save sikaven e čhavorren, aven egzemplarurja pala aver bijandimatarja thaj sa-ste amalimašće, thaj te zurjaven-pes maškar peste. Amen džanas kaj si sićope lungo proceso thaj kaj rodel molimata, no numaj neve sikade generacije Rroma inćaren šajipe te trajin majlačhe pire bijandimatarnendar. Godova si dinipe savo si hasnarimasko, thaj amen zumavas te ažutisaras rromane bijandimatarnenđe te godova haćaren, thaj te pire čha-vorrenđe či len kasavo šajipe.

Aver rigatar, fundosarda e kupa palo lobiranje thaj vaćar-dipe, savi si ćerdini katar mem-brurja katar projektno timo, Rromnja thaj Rroma, manuša andar pokrajinako gavermen-to thaj individue save bućaren ando kotor sikavimasko. Kava kupa lobiril ke lokalosko thaj pokrajinako gavermento te ma majbuhljarenpes uslovurja palo sićope Rromnjengo, so rodel an-dipe thaj nakhavipe specijalne merengo, no vi lesamalipe pale godova te e kanonurja adekvatno hasnarenpe thaj te ačhavelpes sa jekh kotor diskriminacijako ando sićope. Ando plano si te ćerelpes propozalo planosko akcione pla-nosko palo sićope Rromnjengo ande AP Vojvodina, pala soste paćas kaj lasa suporto katar po-krajinako gavermento.

Promocija palo ramosaripe ande maškarutne sikavne thana ando Veliki Rit

Foto

: M. K

arad

žić



Paše liparde aktiviteturja, o projekto po inovativnovaro ćerel promocija sikavimašći rromane čhejengo, krozal forum teatro. Godova si detot kotor katar inte-raktivno teatrosko sikadipe, kro-zal savi e publikaće majanglal sikavelpes varesavo amalimasko problemo, a aska vij akharelpe te lel kotor ando mothodipe pe pučhimata sar šaj te gatisarel-pes o pharipe. Ando khetanipe e terne klupenca, Rromenca thaj arromenca, ando foro Bečej thaj Novi Sad, a talo šerutnipe katar edukuime trenerje forum teatro-star, gîndisarde si thaj nakhadine trin kasave sikadimata: „Škola za sve”, „Da li ti želiš? Ja želim...” thaj „Život po mojoj meri”; sa trin bućaren pale ačhadimata ando sikavipe rromane čhejen-go, katar čorrîpe thaj ciknjaripe zurjavimasko familiatar, diskri-minacija ande sikavne thana, džike pharipe katar ciknebršeske thaj „kontraktuime“ unsurimata. Sikadimatar katar forum teatro

sikadam ande but forurja ande Srbija, no vi pe teatrošće festiva-lurja, sar kaj si „Bitef Polifonija” ando Beogrado thaj „Međuna-rodni festival forum teatra” ande Pula, Hrvatsko.

*Save rezultaturja aresline-pes?

- Ande džiakanutne akti-viteturja projektošće line kotor majbut katar pel rromane bijan-dimatarja, deja po butipe, no bu-ćaras te ande kava majbaro kotor len i e dada. Projekto dija lenđe šajipe te inkalen pire opharima-ta thaj trubulimata palo sikavi-pe čhavorrengo. E manuša save bućaren ande sikavimaske thana sikadine majbaro intereso thaj motivacija pale kooperacija e rromane bijandimatarnenca. In-ćardinepes deš forum teatrurja, pe save aviline majbut katar 500 manuša. E terne andar duj rro-mane thana ando Novi Sad thaj Bečej, a detoto čheja, inćardine šajipe te krozal forum teatro «

den svato » ande pire amalimata pale pharimata thaj ačhadimata savenca malavenpes ando sićo-pe, thaj te sikaven ašunimašće po pharipe thaj pe šajimašće ga-tisarimata.

E terne ćerdine vi štar loka-lošće akcije, save bućardine palo vazdipe gođaverimasko palo pharipe diskriminacijako, pro-mocija ramosarimašći ande sika-vne thana thaj profesionalna ori-jentacija. Von, krozal linipe ko-toresko ando projekto, si modelo pire amalenđe ando amalipe.

Inćardini si e konferencija „Obrazovanje romskih devojči-ca: mogućnosti i izazovi”, savi ćida e manuša andar 24 fun-došće sikavne thana ande save džđan rromane čhavorra, ande dešupandž forošće ćhera ande Vojvodina. Kava sas šajipe te e sikavne thenenđe ulavenpes eg-zemplarurja lačhe praksako thaj te barjavelpe gođi pale specifi-čne pharimata rromane čhejen-dar ando sićope.

Terne andar foro Bečej thaj Novi Sad

Foto

: M. K

arad

žić



Evaluacija katar ađesutno bućaripe sikada kaj o amaro pro-jekto anda aresipe thaj kvaliteto sikavimasko rromane čhejengo, thaj kaj godova ćerda vi efekto palo vazdipe gođako thaj džan-glimasko palo importantnipe sikavimasko e čhejengo ando rromano amalipe thaj majdur. Ande evaluacija liparelpes kaj si majbarjardo intereso katar si-kavimaske thana pala kaja tema, sar vi motivacija pale realizaci-ja politikenđi thaj planurja palo majbuhljaripe sikavimasko ma-nušnjengo.

*Save si avutnimašće pla-nurja save si phangle palo pro-jekto?

- Projekto pe tomna teljarela inicijativa te ćerelpes Akciono plano palo sićope Rromnjengo ande AP Vojvodina, saveja tru-bulč te delpes mothodipe pale specifične trubulimata katar cik-

ne čhejorra, čheja thaj manušnja andar kaja populacija, ande sa kotoa sićomašće. Vi ando kava brš, amare forum teatrošće ko-tora avena sikadine pe Bitef Polifonija, sar vi anglal publika ande aver forurja raštraće thaj regionošće, thaj paćas kaj crde-la ašunipe thaj intereso pala kaja tema. Ande rromane amalimata planirisaras te ande promocija katar sikavipe rromane čhejen-go, ando majbaro đindo, das vi e dadenđe šajipe te len kotor, thaj te ćeras promocija katar poziti-vne egzemplarurja.

*Si šajipe te o projekto lun-džarelpe?

- Paćas kaj aresasa te las suporto palo lundžaripe aktivi-turjengo, kaj si kava jekh katar inicijative save bućarel palo pu-čhipe sikavimasko e Rromnjen-go. Paćas ande kamimata kale inicijativako thaj lengo lungovr-

jamako thaj butimasko efekto po majlačho avutnipe rromane po-pulacijaće. Pala godova kamas te lundžarasla vi ando avutnipe.

*Save si avutnimašće pla-nurja save si phangle palo sićope rromane čhejengo?

- Lundžarasa te bućaras palo sićope rromane čhejengo, po in-dividualno thaj generalno plano. Sa jekh čhavorro save ramosarel-pes ando fundosko sikavimasko than trubul te lel suporto savo trubul thaj ažutipe te rîndova džal ande late, te kote avel lačhe aresimasko, te fundosko sikavi-masko than aresimasa gatisarel, a te piro sićope aska vi lundžarel, ande maškarutno sikavimasko than thaj po fakulteto. Ande rro-mani populacija godova si katar baro importantnipe, detot pale čheja. Paćas nade kala kamimata thaj či vazdasa e vasta lendar.

Dragana Dimitrov

diniPe PAlO bućAriPeProjekto „Inkluzija dece romske nacionalnosti u srednje škole u AP Vojvodini” pandž brša si-

kavel lačhe rezultaturja pale sićope e Rromengo. Projektno timo bahtardalen eftađesešće kampova ando Novi Sad. Bući save von dine či nakhlo bidikhavimasko.

rekreacija thaj edukacija

Kampo sas katar 20. džiko 27. julo thaj učharda 16 rromane maškarutnimatarja Rromnja. Ćerdino si katar sportsko-re-kreativno thaj edukativno kotor. Rekreativno kotor učharda sićope palo plivanje, individualne thaj khetanimaske treningurja ande teretana, sikavipe sar te lesama-lentumen (samoodbrana). Dujto kotor sas sićope palo angluno ažutipe, radionice pe tema palo sasto trajo, habe, diskriminacija thaj ačhadipe bilačhimasko. Ćerdine si vi e vizite pe Petro-varadisko kaštelo thaj Sremski Karlovci.

džanglipe palo avutnipe

Sportosko amalipe „Sport master“ andar Novo Sado, ando savo si Danijela Ignjatić, Vojislav Jovanović thja Dušan Jovanović, inćardine sama pale organizacija kale kamposko.

Kamipe kamposko si te rromane čhejenđe sikavelpes o varo po savo ando avuntipe trubun te hasnaren pire ortuje thaj sar te ažutin manušenđe andar piro trujalipe. Kava dromaripe pala lende sikavel baro thaj but impor-

Palo asape bijandimatarnengo

Daliborka Jovanović andar Stara Pazova, po teljaripe katar maškarutno sikavno than, paćal kaj piro sićope lundžarela. O fakulteto si kamipe pala savo džal. Džanel kaj si odrom dži leste lungo, no zurjavipe katar projekto loćarela la pe ačhadimata save avena anglal late. „Dikhav mungrre bijandimatarja. Sa jekh đes bući ćerel jekh nevi bora pe lengo muj. Numaj mungrro aresipe ažutila te godova handukane bore averčhandem kola majcikne asavimašće. Godova avela mungrro trijumfo. Amaro trijumfo.“


intervjuAngluno kotor đindosko: Sićimava džiko jekhetanipe

tantno džanglipe. Lenca pale efta đesa bućardine manuša save si sikadine te ćerene e ternenca. Detot akcento si čhutino po

sićope čhejengo sar te ačhaven atakurja bilačhimastar, verbalno, no vi fizikano. Sa e čheja aresi-masa gatisardine o kurso.

Zuralipe pale neve aresimata

Dragana Dimitrov, šerut-ni po projekto, inkalel kaj kava kampoe si importantno majan-glal kaj palo butipe kale čhejen-go godova sas angluno inkljisti-pe andar thana ande save trajin. „Kampo zurjardalen, asamarda-len thaj bahtardalen. Ćerdinepes neve amalimata. Pindžardinepes e forova, ando savo, paćav, buti-pe lendar avena te studirin. Go-dova vi therdine pire bućarima-va. Kava naj numaj dinipe palo lengo aresipe, no vi zuralipe pale neve aresimata.“

Ande vizita Gavermentošće AP Vojvodinaće

Po paluno đes kamposko Kancelarija pale inkluzija

Po angluno than amalipe

Jasmina Drmaku andar Novi Sad ando kava brš ramosardapes po Ekonomikano fakulteto ande Subotica, kotor ando Novi Sad, po smero finansije thaj bankarstvo. Nakhlo sikavimasko brš agorisarda majlačhe aresimasa. Kava kampo, si pala late, baro džanglipe. Po angluno than čhol amalipe. Paćal kaj e veze save fundosarda po kava kampo lundžarelape pe but brša. Asama-sa thaj rošarimava ande jakha mothoda amenđe kaj sićila vi te plivil, no vi te ačhavel atakurja pe peste. „Bizo kava projekto či džanav sar areslem sa kava. Naj ando pučhipe numaj materijalno ažutipe. Godova si vasno, no bizo mentorsko ažutipe, savi si kotor kale projektosko, gîndiv kaj džiko mungrro aresipe avela pharo te areselpes...“

Ande „Karlovačka gimnazija”

Katar sikvipe pale samoodbrana

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić



e Rromenđi AP Vojvodi-natar pale čheja ćerda e vizita Parlamentošće AP Vojvodinaće, Gavermentošće AP Vojvodinaće thaj Kancelarijaće pale inkluzija e Rromenđi AP Vojvodinatar.

Viktorija Čović, korkor-rutno savetniko pale maškarutni kooperacija ando Parlamento AP Vojvodinako, ande Bari sala Parlamentošći AP Vojvodinatar sikada o objekto Parlamen-

tosko, lako varo bućarimasko thaj funkcija. E čheja inćardine šajipe te pučhen. Kova so majbut sas lenđe palo intereso sas e programurja palo averčhandipe sikavnimatengo ande save si maškarutnimatari Parlamento AP Vojvodinako.

Dragana Dimitrov

bivazdipe vastesko

Gajineta Žejnula andar Zrenjanino therda amala po kava kampo. Detot, mothol, lošanisarda ande piknikur-ja save ćerdinepes. Kaja stipendija ćerda uslovurja palo lako sićope. Mentoro ažutisarda laće, zurjarda la thaj informišisarda la. „Sti-pendija dija manđe šajipe te či gîndiva pe pharimata. Akana sem fokusirime nu-maj po sićope. Godova si manđe jekhutni griža. De-tot si manđe importantno lesamalipe savo therdam kale stipendijava. Baht si kana dićhen kaj najsen korkorre, te vareko dićhel pe tumare aresimata thaj te bahtarel les. Kana si situ-acija kasavi, godova ćerfel udžilipe pale neve aresima-ta. Ni jekh momento či gîn-din te mećhen sa. Kasavi opcija pala mande naj.

Sićope ando bazeno

Ande vizita Kancelarijaće pale inkluzija e Rromenđi

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


*Sar thaj kana fundosar-dape Pokrajinako sekretarijato palo urbanizmo, ćerdipe thaj le-samalipe trajošće trujalimasko?

- Fundosardammen talo an-dipe Kanonosko palo čačripe katar varesave udžilimate Au-tonomen Pokrajinaće, savo dija pe zor ando februaro 2002. brš thaj savešće si dine udžilimata katar Republika pe Pokrajina. Parlamento AP Vojvodinako ando marcino godole bršesko anda Čhinadipe palo pokrajina-ko ortuipe savjava fundosarel-pes Pokrajinako sekretarijato pale arhitektura, urbanizmo thaj ćerdipe thaj Pokrajinako sekre-tarijato palo lesamalipe trajošće trujalimasko thaj inćardino buhl-jaripe. Po đes kana kava čhina-dipe avilo pe zor, averčhandipe thaj lundžaripe kale čhinadima-sko, po 05. aprilo 2011. brš, lun-džardam amare bućarimas sar jekh khetanimasko sekretarijato

– Pokrajinako sekretarijato palo urbanizmo, graditeljstvo thaj le-samalipe trajošće trujalimasko.

*Save si udžilimata thaj bu-ćarimata Tumare sekretarijato-star?

Pokrajinako sekretarijato palo urbanizmo, graditeljstvo thaj lesamalipe trajošće trujali-masko učharel sa kotora save si phangle palo thanesko planiripe thaj trajosko trujalipe. Amaro sekretarijato inćarel 64 bućarne. Struktuirime sem po sektorja. Ando kotor sekretarijatosko bu-ćarel šov sektorja; sektoro palo monitoring thaj informaciono si-stemo trajošće trujalimatar, sek-tor palo lesamalipe thaj majbuhl-jaripe katar naturaće lačhimata thaj biodiverziteto, sektoro pale majuži proizvodnja, regeneraci-ja katar teljaridmata energijaće thaj inćardimasko buhljaripe, sektoro pale inspekcijske buća-

rimata, sektoro pale ortuimaske thaj ekonomiknae bućarimata thaj sektoro palo planiripe thaj ćerdipe.

Ando kotor katar varesave sektorka, o Sekretarijato gatisa-rel ćerdipe thaj monitoringo sar nakhavenpes regionalne thane-šće planurja, thanešće planurja save inćaren detot hasna thaj aver thanešće planurja save anel e Pokrajina. Majdur, ćerel e do-kumentacija savo si trubulimašći palo ćerdipe objektonengo save si importantne pala republika (lokacija, ćerdimašći thaj ha-snarimašćo dinipe). Ando kotor katar trajosko trujalipe Sekreta-rijato ćerel kontola palo hasnari-pe thaj lesamalipe katar naturaće resursurja thaj lačhimata še teri-torija katar AP Vojvodina, therel kontinuiruime kontrola thaj mo-nitoringo katar trajosko trujalipe, del motodimata sar varesave pro-jekturja ćerel efekto po trajosko trujalipe, del dinimata palo me-nadžmento gunojesa thaj integri-šime dinimata thaj ćerel dine bu-ćarimata katar menadžmento e mačhešće fundurjenca ande paja kaj astarelpes o mačho. Sekto-ro pale inspekcijske bućarimata ćerel inspekcija thaj bućarel pe mothodimata opeal čhinadimata katar forošće ćherengo, jal fo-rošće ortuimatengo, pe teritorija Vojvodinaći ando kotor palo ćer-dipe objektonengo, bešavimasko kotor katar thanešće planurja le-samalimatar trajišće trujalimatar. Ando kotor sistemosko ćeras ko-ordinacija bućrimaš vi katar Po-

Pokrajinako sekretaro palo urbanizam, ćerdipe thaj lesamalipe trajošće trujalimasko, dr Slobodan Puzović

PAlA PindžArde, bArimAŠće tHAj diKHljArde AVerČHAndimAtAPokrajinako sekretaro palo urbanizam, ćerdipe thaj lesamalipe trajošće trujalimasko, dr Slobo-

dan Puzović, ando intervjuo pala amaro magazino del svato palo teljaripe, udžilimata, aktiviteturja, projekturja thaj planurja katar piro sekretarijato detot aktiviteturja pale rromani populacija rhaj majdurane planurka ando godova kotor.

intervjuFo

to: M

. Kar

adži

ć


krajinako zavodo palo lesama-lipe naturako thaj Zavodo palo urbanizmo Vojvodinako, savi bućarel pe thanesko-palnsko do-kumentacija. Simen koordinacija aktiviteturješći katar nacionalno parko Fruška gora thaj jekh fir-ma DOO Park Palić savo bućarel po menadžemnto klatar naturače thaj kulturne barvalimata ande funkcija katar inćarimasko buhl-jaripe pe teritorija katar severna Bačka.

*Save projekturja šaj te ula-ven?

- Zumavas te avas koopera-tivne. Detot te avas serviso katar lokalošće korkorroortuimata. Go-dova si but amenđe importantno. Sa jekh brš sasmen konkursurja, kaj majbaro kotor šejengo crdi-ne lokalošće korkorroortuimata. Prdal pire komunalen firme save bućaren pe bućarimata pelo me-nadžmento gunoreja, ciknjaripe melalimasko trhaj aver.

Palo opralvelarako nivelo amaro Sekretarijato si aresima-sko. Butipe bućarimatengo, part-nerengo, averčhandipe informa-cijengo zurjavas vi pe godova nivelo. Amen sam angluno Se-kretarijato ande pokrajina savo ćerda o projekto sao nakhada pe IPA konkurso thaj lijam e šeja sar anglunimatarja. O alav si palo projekto savo bućarel palo ciknjaripe ambrozijako, a savi si alergeno. Godova akana bućaras ande kooperacija e regionosa Baja ande Ungriko. Amare part-nerja si o Fondo pale evropaće bućarimata, Foro Sombor thaj inke štar lokalošće korkorroor-tuimata. Pašo ciknjaripe ambro-zijako, ando kotor projektosko bućarelpes vi palo ciknjaripe po-lenosko ando danfo. Buhljardam vi o kujbo palo monitoringo po-lengo ando danfo, sar pe vrjama inkalasas mothodipe forutnenđe

save inćaren pharimata e aler-gijenca te miškonpes kana kon-centracija polenošći barjavelpes. Prdal velaraći kooperacija si but importantni, kaj del men šajipe palo crdipe šejengo dićihimasa pe ekonomikani kriza ande Po-krajina thaj Republika thaj naštik te theraslen po aver varo.

*So katar pire udžilimata o Sekretarijato ćerda pala rroma-ni populacija?

-Kana sufinansiris e projekt-ne aktivnosturja lokalošće kor-korroortuimatenđe pe teritorija Vojvodinaći, baro kotor godo-le projektonengo si nakhadino ande zone save hasnarel rromani populacija. E projekturja losar-

dam gajda te o efekto katar dine šeja avel maksimalno. Bućarav te von aven operativno dine, te poćinimata aven sar kaj trubul thaj te kana realizuinpes vareso te ćerelpe hamisaripe maškar edukacija, promocija, inkljistipe katar varesave promotivne mate-rijalurja thaj aktivnosturja po te-reno save šaj te aven pindžarde, barimašće thaj po dićhipe. Go-dova del rezultato thaj godova e forutne majloće čačaren.

Pokrajinako sekretarijato palo urbanizam, ćerdipe thaj le-

samalipe trajošće trujalimasko angažuisarda o Instituto palo lesamalipe pe bući andar Novi Sad ando kamipe te anel čhina-dipe pale 27 bešavimašće thana ando rromano than ando Opo-vo, katar aspekto stabilizacijako objektonengo, lačhipe thaj ha-snaripe katar godola objekturja. Forošće ćherešće Opovo si dine fundurja katar 1.400.000 dinarja te ćinel e montažne ćhera (učio-nice) palo treningo thaj lundža-ripe džanglimatengo forutnengo andar rromano than kale forošće thanesko.

Pokrajinako sekretarijato palo urbanizam, ćerdipe thaj le-samalipe trajošće trujalimasko khetane e Fondova palo lesama-

lipe trajošće trujalimasko Repu-blikatar Srbijatar katar 2010. brš nakhavel o projekto savo inćarel kamipe lesamalimasko thaj maj-buhljaripe trajošće trujalimasko pe teritorija AP Vojvodinaći, a ando fremo katar liparde aktivi-teturjengo nakhavenpes e aktivi-teturja palo majbuhljardo mena-džmento gunoreja, jal therdipe šejengo palo organizuime inđar-dipe gunojesko Projektošće akti-viteturjenca si učharde sa lokalo-šće korkorroortuimata katar teri-

intervju

Dr Slobodan Puzović e amaro žurnalistoFo

to: M

. Kar

adži

ć


intervju

toprija AP Vojvodinaći. Realiza-cijava katar kale objekturja are-slapes majbuhljaripe sistemosko palo inđardipe katar komunalno gunoj krozal therdipe katar gu-noješće brađa pale individualne ćherutnimata paše kooperacija e ašunimašće-komunalne forošće ćheresko firmenca thaj barjardi-pe forutnengo save si učharde organizuime ćidimašće gunore-sa. Majdur, majbuhljardo si vi o sistemo palo uladimasko ćidipe katar reciklabilno gunoj. Ćerdine si vi recikalžne avlije kaj anena-spe o gunoj savo si alavardo sar detot gunoj. Bućardapes vi po vazdipe nivelosko informacijako thaj majbuhljaripe ašunimaske gođaverimasko ando kotor katar trajosko trujalipe so si jekh katar prioritetne bućarimata Sekreta-rijatošće. Nakhadini si vi medi-jaći kampanja savo inćarda palo kamipe pindžaripe ašunimasko e generalne principurjenca palo gunoj, savo si importantnipe ka-tar vazdipe lesamalimašće grine-ja pe thana. Ande sa aktiviteturja katar kava projekto kotor line vi e membrurja rromane naciono-sko.

*Sa jekh brš ramosaren e konkursurja pale bivladaće ćidi-

mata. Kozom rromane bivladaće ćidimata dži kana nakhline tu-mare konkursurja?

- Sar sekretarijato pindžarde sem ando lesamalipe relacijengo e forutnenđe ćidimatenca. Kate sem aktivne po sa jekh brš. Haća-ras kaj si kooperacija e forutne-nđe ćidimatenca lačhi, kaj gajda khetane aresas džike lokalošće ćidimata thaj individue. Godo-va si buhljaripe kooperacijako e lokalošće korkorroortuimaten-ca. Kova so si but importantno, zumavas te čaljaras regionalno aspekto, a godova sikavel te o ažutipe forutnimašće ćidimate-nđe džal pe jekhetane thana ande sa Vojvodinaće kotora. Godola naj vučebudžetirime projektur-ja, no te realizuirinpes pe čačo vari šaj te dićhelpes lengp efek-to. Kana si o alava pale rromane bivladaće ćidimata, ande nakhe brša finansirisardam lenđe pro-jekturja. Ande 2006. Zurjadam amalipe Društvo Roma Mali Rit andar Pančevo, 2008. ći-dipe Pharlipe andar Novi Sad, 2010. Ćidipe Rpta andar Čurug, 2011. Ćidipe Komšija andar Pe-trovaradino thaj Pharlipe andar Novi Sad, thaj 2012. Palem ći-dipe Pharilipe andar Novi Sad. Godols si e projekturja save si phangle palo majlačharipe traji-mašće trujalimasko po lokalosko nivelo, sanacije katar divome deponije, projekturja pale ćidipe sekundarne sirovine thaj recikla-ža.

*Save si planurja Tumare sekretarijatostar save si phangle pale rromani populacija?

-Ando plano si vazdipe kale kooperacijako po majvučo ni-velo, thaj majkvalitetno dićhipe katar rromano amalipe po loka-losko nivelo, thaj te specifične slučajurja, sar kaj si divome de-

ponija jal melali pali, gatisaras kamimasa. Godova rodel pin-džripe situacijako po tereno thaj relevantno subjekto kasa šaj te areselpes kamipe. E manuša si but importantne, jak lendar sa avel. Te tumen ande varesavo lokalosko amalipe jal ćidipe si-tumen aktivista savo džanel so trubul te ćerelpes, a aven andar rromani populacija, aska si loće te mištarelpes tahj te realizuin-pes e projekturja. Pala godova trubulipe si te ćerenpes operati-vne timurja thaj menadžerja po lokalosko nivelo, manuša save inćaren e vizija so trubul te će-relpes thaj save but loće oragni-zuina thaj animirina e manuša andar piro amalipe. Gîndiv kaj si godova fundo.

*Save si e planurja Tumare sekretarijatoestar?

- Amaro plano si te vi maj-dur zurjavas lokalošće korkorro-ortuimata, bivladaće ćidimata, te operativno bućaras amare pro-cedure palo inkalipe dokumen-tacijako. Majdur, kamipe si te majbuhljaras trajimasko truja-lipe krozal čhutipe ekologikane kujbendar pe teritorija Vojvodi-naći gajda te khetanisaras bare lena, vošeske barvalimata thaj plaina ekologikane koridorenca save jekh rigatar kovlina bila-čho efekto katar klimatekse ave-rčhandimata – eolske ereozije, zurali insolacija, ciknjaripe paje-sko, šućipe, a aver rigatar godova dela šajipe manušenđe te majbut normalno thaj maj sastimasko te trajin ando piro trujalipipe. Sar čačarenas godola planurja trubus te lesamalas partnerske realcije e lokalošće korrkorroortuimaten-ca. Paše liparde planurja bućara-sa vi po zurjavipe katar opralve-laraći kooperacija.

Dragana Dimitrov

Foto

: M. K

arad

žić


intervjuPrezidento po Forosko ćher Odžaci, Izabela Šerić

mirnO, lAČHArdO tHAj PAćArdO FOrO AndO ilO bAČKAKOOdžaci si ando ciknjaripe forošće ćherengo po kasko čikat si e manušnji, po angluno drom ande

historija katar kava Forosko ćher. Izabela Šerić si po čikat Forošće ćheresko katar 11. julo kale bršesko. Ando intervju lava ašundam so si godova pala soste o Odžako pindžardapes, thaj pala soste voj kamelas te pindžarenpes ando avutnipe. Paše godova, ando intervjuo del svato vi palo than e Rromengo ando kava Forosko ćher, sostra si importantno te angažunipes duj koordinatorja pala rromane pučhimata, aktiviteturja, planurja thaj partnerja ando kotor majlačhimasko trajo e Rromengo

*Šaj te ulaven tri kotora pa save denpes gođi po Odžako?

- Vi majpurane, no vi maj-terne generacije mištarenape manca kaj si majbut no trin ko-tora pala save po Odžako dene-pes gođi, no kova so dija e ođi amare forošće sas buhljardi in-dustrija thaj ćerdape gîndo kaj sa jekh manuš savo šaj te buća-rel vi bućarda varekaj. Kasavo loćipe katar bućarno manuš thaj lačhardi egzistencija familijaći, dija vi o šarmo amare forošće, ando pherdo bioskopo thaj po-

pularno Korzo savo sas pherdo ternimatar. Kaja mirno, lačhar-di thaj mištardi atmosfera, sas e atmosfera katar tipikano bača-čko foro.

*Savo si than e Rromango ando Tumaro Forosko ćher?

- Talo ramosaripe forutnen-go andar 2011. brš Forosko ćher Odžaci đinavel 30.196 manuša save trajin ande inja lokalošće thana. Sar mothol rodipe pale socijalne karta rromane popul-cijatar andar 2008. brš. pe te-

ritorija forošće ćheresko trajil 415 familija thaj 1256 Rtoma (3,56 % katar sasto đindo forut-nengo). Majbut bešen ande duj thana, Deronje thaj Bogojevo.

Sar vi ando butipe forošće ćherengo, e Rroma thaj Rromn-ja si majteluno sikavimasko statuso, biagorisarde fundo-sšće sikavne thanesko jal cikno đindo savo gatisarda fundosko sićope, pala godova naj ando šajipe te araćhen sevrjamako bućaripe thaj po butipe ćeren sezonske bućarimata. E faktorja save losaren ekonomikano than e Rromengo len vi birîndosko poćinipe savo si phanglo pale bućarimašće kotora save Rro-ma po butipe ćeren, barjaridpe bibućarimasko thaj cikno tru-bulipe po tržište bućarimasko palo bikvalifikuime bućarima-šći zor savi vi majdur či loćarel o trajo familijenđe.

Pala godova khetane e ko-ordinatorenca amaro forosko ćher del sa pestar te o socio-ekonomikano than e Rromengo ando Odžako majlačharelpe.

Amen sam maškar anglu-ne forošće ćhera save andine akcione planurja andar štar kotora. Importantno anglalu-slovo palo buhljaripe thane-sko e Rromengo, a godoleja vi aresimašći integracija, si kotor sikavimasko, bućarimasko thaj sastimasko membrurjengo rro-mane nacionosko. Kala doku-

Foto

: M. K

arad

žić


intervjumenturja definišin sar Forosko ćher Odžaci bućarela ando ko-tor majlačharimasko po ekono-mikano than e Rromengo prdal lačharipe katar lengo sikavima-sko status, kvalifikaijcako, than po tržište bućarimasko, no vi sastipe, jal trajošće uslovurja. Kale dokumentonenca defini-šinpes e mehanizmurja prdal save šaj te dićhelpe realizacija e merengo save trubul te anen aresipe kale kamimasko.

*Kozom si Forošće ćhere-šće importantno o koordinato-ro pale rromane pučhimata? Sar godova ćerel po egzempla-ro Tumare forošće ćheresko?

- Fakto kaj ande Forosko ćher Odžaci si angažuime duj koordinaotrja ple rromane pu-čhimata, sikavel kaj si baro lesamalipe čhutino pe Rroma thaj po agorisaripe pharima-tengo savenca malavenpes.

Koordinatorja si veza maškar Forosko ćher thaj rromani po-pulacija. Aktivno sas angažu-ime palo rodipe sar ćidenaspe informacije pale pharimata thaj trubulimata, sas e inicijatorja palo teljaripe te gatisarenpes thaj te anenpes lokalošće ak-cione planurja save si phangle pale kamimata, mere thaj bu-ćarimata forošće ćhereslp sar gatisarenaspe pharimata ando kotor bešimasko, sikavimasko, bućarimasko thaj sastipe e Rro-mengo. Talno čačaripe, aktivno line kotor ande lenđi realizaci-ja. Čhinadimava palo budžeto pale 2012. prš, planirime si e šeje katar 3.553.000 dinarja pale realizacija merenđi sar si dino liparde dokumentonenca.

Palo kotor majbuhljarima-sko e sastimasko e Rromengo alavardo si sufunansiripe me-dikamentonengo pale majčorre mambrurja rromane neciono-

star, majbuhljaripe katar tra-josko trujalipe ando rromano amalipe: lačharipe rromane thanengo ande bogojevo thaj Deronje, sanacija katar džu-vdimatenđi limorja ande De-ronja (harnjardipe korovosko thaj alergene luluđengo), ćer-dipe thaj čhutipe šejengo palo čhavrrikano parko, inđardipe gunojesko thaj voštisaripe katr jekh kotor terensoko.

Ando kotor bešavimasko planirime si ćerdipe katar tru-bulimašći projektno-tehnika-ni dokumentacija ando kotor legalizacijako Čergasko ande Deronje thaj sanacija latar akanutne bilačhe bešavimašće thana džiko nivelo katar fundo-šće bešavimašće standardurja – ćerdipe katar infrastrukturaći mreža thaj aver šeja pale deš familije ando Bogojevo.

Ando kotor sikavimasko, talo aktivno linipe kotoresko

Forosko ćher ando Odžako

Foto

: M. K

arad

žić


intervjukoordinatorengo, ando kava brš si ćerdini radionuica e bijandi-matarnenca palo importantnipe sikavimasko e čhavorrengo, detot rromane čhavorrengo, kamimasa te ćerelpe majcikno bidinipe a majbaro linipe koto-rengo ando sistemo sikavima-sko, a ando kotor bućarimasko planirime si bućaripe rromengo ande ašunimašće bućarimata.

Kana si o alav palo maj-lačharipe uslovurjengo e Rro-mengo ando Forosko ćher, e koordinatorja pale rromane pučhimata inžardine bari rola palo apliciripe ke Ekumensko humanitarno ćidipe. Ando kava brš ande kooperacija e Eku-mensko humanitarne ćidimasa andar Novi Sad, nakhavelpes projekto: „Socijalna inkluzija i poboljšanje uslova stanovan-ja Roma i Romkinja”. Palo kasavo projekto Forosko ćher ulada 1.800.000 dinara, a EHO 4.917.250 dinarja, sa ando ka-mipe te ćerenpes 32 najarima-šće thana pale rromane familije ande Čerge ando sokako Bran-ko Radičević ande Deronja. Čhinadimava palo budžeto pale 2012. brš lokalosko korkorro-ortuipe ulada majbut šeja palo ćerdipe 16 septičke haingengo.

Sa godova sikavel kaj kro-zal angažuipe duj koordinato-rengo pale rromane pučhimata therdino si baro zurjavipe, sar forošće thanešće savi inćarel majlundžardo vast ke Rroma, gajda vi Rromenđe save inća-ren pire manuša ando lokalo-sko koorkorrortuipe.

*Save si Tumare planurja kana si ando pučhipe rromani populacija?

Palo sikavimasko brš

2012/2013. Therdam 100 % bipoćinde čhoneske bileturja pale sikavne save dromaren. Planirisaras dinipe suportosko talentuime rromane čhavorre-nđe krozal dinimata, therdipe lilengo thaj sa trubulimašće materijalurjengo.

Odolaći kaj si baro trubu-lipe pale najarimašće thana vi ande aver kotora ando forosko ćher kaj trajin e Rroma, ando plano si te vi ando 2013. brš buhljaras o projekto vi pe aver thana.

Ćeras svato vi e Ministe-rijumosa palo rudarstvo thaj thanesko planiripe te ćeras sa trubulimašći projektno – teh-nikani dokumentacija palo ćer-dipe niskonaponsko električno thaj pajarimasko kotor, ćerdi-pe katar 240 m niskonaponske elektromreža thaj čhutipe pe late 15 bešavimašće thana. Si trubulimata pale but investici-je sar kaj si ćerdipe katar nevi trafo stanica ande Deronja, ćer-dipe katar sokakosko pajesko kujbo katar 240 m thaj čhutipe 32 objekturja pe late, ćerdipe katar projektno-tehnikani do-kumentacija palo ćerdipe katar 525 m2 saobraćajnica ando Vojvođansko sokako, pal pa-šunipe Čergaće ande Deronja e atmosferske kanalizacijava, ćerdipe saobraćajniceako katar 525 m2, sar vi adaptacija katar akanutne bilačhe bešavimašće thena thaj ćerdipe neve ćheren-go.

Lokalošće akcione pla-nova palo bešipe Rromengo učhardam miškope rromane thanesko ando Bogojevo, thaj te avel voja katar lipardo mini-sterijumo, ande 2013/2014. brš teljarelape sa e trubulimašće

aktiviteturjenca, sar amare fo-rutnenđe theranaspe adekvatne trajošće uslovurja.

*Ko si tumare partnerja po gadava drom?

-Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi, Ekumensko huma-nitarno ćidipe thaj sa kola save avena gatisarde te den men su-porto te khetane ćeras majlačhe uslovurja palo majlačho, ma-jšukar thaj majkvalitetno trajo amare Rromengo.

*Kana naćhel Tumaro mandato, sar kamenas te avel mothodipe po angluno pučhipe – trin kotora pala save denaspe gođi po Odžako?

Po kamlipe nmanđe avela te palo mungrro foro mothav kova so mothodem po teljaripe amare svatosko. Te irisarelpes ternipe ando Odžako, te e bu-ćarne, kana naćhel bućarimašći vrjama, palem ćeren saobraćaj-no gužva ando maškar forosko sar varekana, kana duj milje manuša irisarenaspe bućari-matar andar „Ites“, „Mlekara“, „Stil“...a godova sikavel te tra-jil nevi industrijsko zona kale forosa thaj lešće forutnenca.

Sa aver, pale varesave avutnimašeć generacije, ave-la korrkorro peste, a me paćav ando varesavo majlačho, ma-jšukarno thaj majloko trajo. Te šaj te anav aresipe pala kaja harni vrjama. Aska ćerava sa te gajda vi avel jal te mekav lačho fundo te sa godova čačarelpes. Kamlemas te palem kava foro avel šukar, lačhardino thaj pa-ćardo kate, ando ili Bačkako, pala sa kola savenđe si vo po kamlipe.

Dragana Dimitrov


intervjuDanijela Ignac, Forosko ćher Apatin

ciKne PASurjencA džiKe bAre miŠKOmAtAČhon si januari 2012. brš. E vrjama katar sumnale đesa, vrjama palo dićhipe rezultatonengo

thaj e vrjama pala andipe čhinadimatengo. Sar palo sa jekh brš ande opaš e rjat, kana o Nevo brš marel po vudar, butipe amendar phanden e jakha thaj gîndsaras kamipe. Či džanas dal e nevobrše-sko kamlipe Danijelasko Ignac, koordinatorka pale rromane pučhimata ando Forosko ćher Apatin, sas o kontrakto pe biagorimašći vrjama, no godova sas čhinadipe savo anda Forosko thagaripe, tale sa laće rezultaturja.

Forosko ćher Apatin, pe ini-cijativa Kancelarijaći pale inklu-zija e Rromenđi Gavermentostar AP Vojvodinatar, po 2008. brš si-stematisarda o bućarimasko than koordinatoresko pale rromane pu-čhimata. Udžilipe palo finansiripe kale bućarne thanesko ande an-glune trin čhona lija e Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi. Koor-dinatorka, majanglal no so ramo-sarda o kontrakto pe biagorimašći vrjama, štar brša bućarda talo kon-trakto pe harne vrjama.

Andino lokalosko akciono plano

Koordinatorka pale rromane pučhimata ande 2009. brš lija kotor ando andipe lokalosko akcionosko plano ande kava kotora: sićope, bućaripe, bešipe, sastipe, socijalno lesamalipe thaj kultura. Lokalosko akciono plano si andino pe vrjama katar 2010. džiko 2015. brš.

dinipe ando sićope

Ando 2011. brš e koordina-torka ando khetanipe e anglalsi-kavimaske thanenca thaj fundo-šće sikavne thanenca ande forurja Apatin thaj Sonta, bivladaće ćidi-

matenca thaj e lokalošće korkorro-ortuimava, lija kotor ando projek-to DILS.

O projekto si nakhado ande 2012. brš. Therdine si e habena-ta pale rromane čhavorra ande fundošće sikavne thana, e ciknor-ra ande hurdalina therdine neve ćhelimašće šeja. Ćerdine si trin radionice pale rromane čhavorra, fundošće thaj maškarutnimatarja, sar vi pale bijandimatarja talo alav

Sićope pala tute, pala mande, pala amen.

te o trajo avel lačho

Ando kotor bešavimasko, sar jekh katar anglune kotora De-kadaće, e koordinatorka ulavel elektrifikacija ando rromano than ando Apatin thaj Sonta, sar vi kompletno gatisardo therdipe pa-jesko. Kala đesa čhutenpes neve, majbuhle cevja palo paj krozal o than (dži akana ćićidipe sas cikno odolaći kaj e cevja sas sane). Ćer-dino si o projekto pale fekalna ka-nalizacija thaj primarna mreža thaj gasifikacija ando than.

Ćerdino si ćher kulturako e sastimašće kotoreja thaj kotor e anglalsikavne thanesa ando rro-mano than, sar vi o stadino pale cikne sporturja, sa e inćarimasa, thaj nevi kapela po limori palo prahope forutnengo andar rroma-no than. Phiravimašće droma paše ćhera naj gatisarde.

Promocija katar tradicija thaj kultura ande rromani rjat

E promocije katar kultura thaj tradicija si jekh katar koto-ra rromane integracijatar. Sa jekh brš inćarelpes Rromani rjat. Kupa čhejenđi thaj čhavrrenđi ande rro-mano furjavipe sikavel rromano ćhelipe. Inćarelpes losaripe palo miss talo alav Thagarka Rromane rjaćava. Rromani rjat inćarelapes vi ando kava brš, po 15. avgusto, teljardimava ande 20 saturja.

Dragana Dimitrov

Koordinatori pale rromane pučhimata

„e ivend sas bare iveja“

„Petrović Jovan ando ivend 2009. roda ažutipe mandar. Ko-tor objektosko ando savo trajil pire pandž dženenđe familijava haradilo. Dićhimava pe godova kaj sas ivendešći vrjama, semas daradi thaj sigo đeljem te dikhav čefal si o bilačhipe savo ćer-dapes. Kana gatisardem godova, bešlem thaj ramosardam o lil prezidentošće Forošće ćherešće thaj po aver đes đeljem leste. O prezidento lija mungrro rodipe. Forosko ćher finansirisarda o materijalo palo lačhardipe ćheresko katar 120.000 dinarja.“

Foto

: and

ar a

rhiv

a D

. Ign

ac


AKHAriPe SAVO PHerdOl tHAj bAHtArelSanja Stojkov si o pedakoško asistento ando Fundosko sikavimasko than „Đura Jakšić“ ando

than Srpka Crnja. Godova bućarel duj brša. Bući savi ćerel naj loći, no ćerel te avel pherdi, džan-glimasa kaj ažutisarel rromane čhavorrenđe pe lenđe sikavimašće teljardimata. Ando intervjuo palo amaro lil del svato pale pire teljardimata, pharimata, thaj rezultaturja save dži akana aresla.

*Sar čhinadantumen pala kava akharipe?

Me gatisardam numaj ma-škarutno sikavno than. Čače si kaj ramosardam vi e Vučo bu-ćarimasko than ando Novi Sad, no či dijemla gata, odolaći kaj munggri familija sas ande pha-ri materijalno situacija, no vi bihaćaripe bijandimatarnengo. Pala godova ramosardaman po jekhbršesko kurso pali inćari-pe bućarimašće lilengo thaj bu-ćardem ande jekh agencija. No, kana avilem ande Nova Crnja, teljardem te bućarav sar peda-goško asistento thaj godova bu-ćarav palune duj brša. Nisar ni či gîndisardem kaj ćerava kaja bući. No gîndiv kaj arakhlama ando kava akharipe. Kamlisarav bućaripe e čhavorrenca. Detot

sem bahtali, kaj bućarav rroma-ne čhavorrenđe. Kamav te von aven kola save pire sikadimava avena egzemplaro pire theme-šće. Či pherdem mungrri sikavi-maski misija džiko agor, no aka-na ažutisarav lenđe sar či ćerena bilačhipe sar me.

*Sar sas Tumare teljardima-ta?

Po teljaripe bućarimasko ando sikavno than musaj te mo-thav kaj maladama e bute ačha-dimatenca, majanglal pe nacio-nalno fundo. Godova si vareso normalno, kaj e manuša daran katar averčhando. Pe bibaht, godova averčhandapes, poloće. Majanglal godova sas e kolege, no vi ortuipe sikavimašće thane-sko, savi ažutisardaman palo sa

jekh kotor palo ažutipe rromane čhavorrenđe. Finansijako zura-lipe dinema vi katar lokalosko korkorroortuipe ando therdipe lilengo thaj šejengo pale čhavor-ra.

*Save si sa Tumarea aktivi-teturja sar pedagoško asistento?

Me či bućarav numaj e rro-mane čhavorrenca. Godova si čačipe, pala mande personalno majbari thaj majudžilimašći rola, kaj haćaravman lenca. Paše rro-mane čhavorra, bućarav vi čha-vorrenca save roden detoto lesa-malipe, thaj kote kaj sikavelpes o problemo, bizo godva te si ando pučhipe čhavorra jal bijan-dimatarja, me lav kotor. Bućarav vi ando anglal sikavimasko than vi ando fundosko sikavno than

SićopeFo

to: M

. Kar

adži

ć


ande Srpska Crnja. Ando kava brš, bućarava numaj e angluni-matarnenca. Gajda si čhinado andar nekozom rezonurja. Sar me gîndiv, godova si lačho, kaj po butipe, pala rromane čhavor-ra, angluo klaso sikavel stresno situacija.

*Save pharimatenca mala-ventuemn?

Majbut pharimata sasma e bijandimatarnenca, e Rromen-ca, save či dine e čhavorra ando sikvno than. Lenđe mothodima-ta sas averčhande. Majanglal o pharipe si materijalno, kaj butipe lendar našti te therel čhavorrenđe ni kova fundosko, habe, furjavi-pe, pođipe. Godova si majbaro problemo.

Kana si ando pučhiupe e rromane čheja, kate si e situacija but pharimašći. Bijandimatarja, majanglal e dada, den len te džan ando sikavno than numaj džiko pandžto klaso. Godova si pala lende varesaveo ortuipe. Me zu-mavav te arakhav mothodipe po pučhipe sostar si godova gajda thaj te averčhandave e gođi bi-jandimatarnenđe pale godova.

Pharipe si vi čhibjaći ba-rijera. Čhavorrenđe trubusarda vareko ko dela svato lenca pe

rromani čhib. Gajda kaj munggri rola vi ando godva kotor si bari.

*Sar si Tumari kooperacija e bijandimatarnenca thaj čha-vorrenca?

Pala kooperacija e bijan-dimatarnenca thaj čhavorrenca andar rromani populacija, šaj te mothav kaj si voj lačhi. Sikavno than dži akana sas but pharima-ta ande komunikacija e rromane

populacijava. Katar vrjama kana me teljardem te bućarav, e siru-acija lačhardape. Godova či mo-thav me, no e bućarne thaj ortu-ipe sikavne thanesko. Paćav kaj majimportantno sas godova kaj sem me rromnji, thaj kaj haćaren

kaj sem lenđi thaj inćaren paća-pe ande mande. Katar angluno đes loćardine manđe thaj godova sas katar baro ažutipe manđe.

*Save si Tumare džiakanut-ne rezultaturja?

Iašaravman godoleja, kaj areslem te o butipe rromane čhavorrengo akana avel rîndova ando sikavimasko than. Paćan ande mande, vi e čhavorra thaj vi e bijandimatarja. Sa aver po-loće avel po piri tha, sar trubul. Bahtali sem majanglal kaj aka-na sima trin rromane čheja ando ohtoto klaso. Kova so ačhen sar majbaro bućaripe si te barjavel-pes đindo rromane čhavorrengo ando maškarutno sikavno than.

But bućaripe ačhilo vi po ko-tor palo bućaripe e bijandimatar-nenca, katar save sa teljarel. Či došarav len but. Von trajin ande uslovurja, save si but phare thaj bi inćarimašće pale aver manuša. Bućaripe lenca si trubulimasko, sar haćarenas kaj bizo sićope,

khanči naštik te averčhandelpe po majlačhipe. Thaj godova si e misija pale savi ando avutnima-sko brš detot bućarava.

J. D.

Sićope

Fundosko sikavno than „Đura Jakšić” Srpska Crnja

Đura Jakšić ando andralunipe sikavne thanesko - statua

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


Sićope

,,Vi me KAmAV, Vi me ŠAj, Vi me džAnAV““Majbaro aresipe kale projektosko, pala mende, si godova kaj dešuduj rromane čhavorra ramo-

sardinepes ande maškarutne sikavne thana, a katar godova štar čheja – ašarimava mothol Božidar Stojkov, membro katar Rromani bivladako ćidipe “Romi za Dekadu Roma.”

Majbut katar brš đesa lun-džardapes o projekto ,,Vi me ka-mav, vi me šaj, vi me džanav.“

Ćerdino si ando kotor katar projektno cikluso “Obrazovna inkluzija Roma” a finansirime si andar Themešći banka, Ministe-rijumo prosvetako thaj spotrosko, projekto DILS thaj fondacija REF. Fundosko kamipe kale projekto-sko sit e majbuhljarenpe kapaci-teturja katar lokalosko korkorro-ortuipe, anglal sikavimašće thana katar fundošće sikavne thana thaj rromane bivladaće ćidimata palo majresimasko andralunipe thaj kvalitetno sićope čhavorrengo rromane nacionostar po nivelo katar lokalosko amalipe. Forosko ćher Novi Bečej, nakhada kava projekto khetane e anglal sikavi-maske ćheresa “Pava Sudarski” andar Novi Bečej, fundošće sika-vne thaneja “Đorđe Jovanović” andar Novi Miloševo thaj “Josif Marinković” andar Novi Bečej

thaj rromane bivladaće ćidimava “Romi za dekadu Roma” andar Novo Miloševo.

Animiranje romane populacijako

Šerutno po anglal sikavima-sko than “Pava Sudarski”, Dra-gan Miloradović, mothoda kaj si bahtalo kaj nakhadapes o projek-to, kaj si čačardo lesko fundosko kamipe, a godova si majbarjar-dipe đindosko rromane čhavor-rengo ando anglal sikavimasko than.

“E čhavorra bipoćindimasko bešline ando amato than, a krozal projekto therdam pala lende fur-javipe thaj špđipe, sar vi šeja pale škola. Majbaro aresipe si godova kaj areslam te animisaras rroma-ni populacija, bijandimatarja te inćaren pozitivno haćaripe kana si ando pučhipe anglal sikavima-sko sićope čhavorrengo.”

bućarimata pale neve kooperacijaće kotora

Sar mothoda o Dušan Terzin, šerutno po Fundosko sikavno than “Dr Đorđe Jovanović” an-dar Novi Miloševo, e projektova si therdine uslovurja te e rromani populacij aavel po sićope. “Ćer-dam but te ćeras e integracija rromane sikavimatarnengo ande sikavimašće thaj avrjalsikavima-šeć aktiviteturja thaj kotora, sar vi tea mare bućarne theren džan-glipe palo ćerdipe bućarimasko savo si dino projektova. Aresipe čhavorrengo sip o dićhipe ando lengo haćaripe pala sikavo than, rîndova aven ando sikavno than, len kotor ando sićope thaj inća-ren intereso pale majneve kotora palo khetanimasko bućaripe.”

Senzibilišime vi e sikamne vi e bijandimatarja

“Majbaro aresipe kale pro-jektosko dićhelpes ande godova kaj e bijandimatarja majbut ha-ćaradine o problem sikavimasko rromane čhavorrengo, ćerdam senzibilizacija vi pala bijan-dimatarja thaj majbuhljardam materijalne uslovurja rromane čhavorrendar”, mothoda Vladi-mir Đorđević, šerutno po Fun-dosko sikavimasko than “Josif Marinković” andar Novi Bečej, thaj lundžarda kaj kava projek-to, pašo radioničarsko bućaripe, konsilo bijandimatarnengo thaj bijandimatarnenđe maladimata, učharda vi o therdipe lilengo thaj organizacija ekskurzijaći pale sa čhavorra save mothodine kaj si Rroma.

Dragana Dimitrov

Foto

: and

ar a

rhiv

a J.

Jova

novi

ć


teljArimAŠći bAHtFirma „Građevina Ilić MS” si jekh katar kola save si putarde ando dujto kotor projektosko

„Majlačharipe bućarimasko e Rromengo ande AP Vojvodina“, savo si finansijki učhardo Evropaće Unijatar, a nakhavel les Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi AP Vojvodinatar ando partneripe e Pokrajinaće sekretarijatosa pale privreda, bućaripe thaj jekhetanipe maškar murša thaj manušnja.

E Slađana Ilić thaj laće rro-mes maladam adno rromano than ande Deronja po piro an-glunp bućarimasko angažma-no. Ćićidine vrjmava pale bući, mothon kaj si bathale.

„Majimportantno si te bu-ćarelpes. Kava si teljaripe. Thaj lačhe si kaj si lačho teljaripe. Inke sićivas, no pale akana, sa džal sar trubul“, mothol Slađa-na pašo ladžavnimasko dinipe dabosko opral bilačhipe pe ka-šteski kapija ande kašći učhalin naćhel e pauza.

E Slađana ćerel administra-tivne bućarimata, kontraktur-jenca thaj svaturjenca e klijen-tenca. Paše godova ažutisarel vi e Miroslavošće po tereno.

Mothol kaj si jećhe avrešće but lačho zurjavipe. Kaja firma, mi-štardinepes, numja si majbuhl-jaripe lengo unsurimasko.

„Kamipe amaro si isto. Li-

duj kamas but te čačarelpes thaj das sa pestar. E vrjama ande save trajisaras naj loko. Sa jekh đes maladas e manuša save ačhiline bibućako, a silen fami-

Korkorrobućaripe

Miroslav Ilić ando rromano than ande Deronja

Slađana thaj Miroslav Ilić, unsurimašće thaj bućarimašće partnerja

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


Korkorrobućaripe

lija savi trubul te pravaren. Bah-tale sam kaj inćaras kava šajipe. Ko džanel so avelas menca te naj gajda.“

Akana si angažuime po pro-jekto katar Ekumensko humani-tarno ćidipe andar Novo Sado Socijalna inkluzija i poboljšanje uslova stanovanja Roma i Rom-kinja u AP Vojvodini. O alav si palo ćerdipe 32 najarimašće thana ando rromano than ande Deronja. Bahtale sem e koope-racijava e EHO-va. Inkalen kaj si organizacija projektošći but lačhi. E Rroma andar kava than len kotor ande bućarimata.

„Bahtalo sem, kaj mungrre Rromenca bućarav po lačharipe uslovurjengo pale lenđe trajurja. Mungrri majbari motivacija si asape čhavorrengo andar kava than. Nanđe phungrrenđe thaj ćheldine den piro kotor, thaj

kamen te ažutin. Kana dikhav sar loće inćaren sa bilačhimata ande save trajin, khanči naj pha-ro manđe.

Jekhutno problemo kasa maladonpes si biažućaripe ma-nušendar andar kava than. Ando kovlipe tenzijengo save vareka-na ćerenpes, šerutni rola inćarel e Slađana. Mothol, kaj paše kuči kafešći thaj tahtajorri svatošći, sa loće gatisarelpes.

„Haćaravlen. But vrjama trajisardine ande uslovurja save aver manuša naštik ni te gîndin. Akana dijapes lenđe šajipe te inkljen andar godova thaj lengo biažućaripe si naturako. Palem mothav kaj te te godova avel jekhutno pharipe ando projek-to, aska pala mende naj griža. Amalimasko svato sa gatisarel.

Paše godova kaj si akana vortime pale bući po kava pro-

jekto, Slađana bućarel vi pe pro-mocija katar lenđe usluge. Gîn-din kaj o veb-sajto, savo avena len ando kava projekto, ande bari mera ažutila te lenđe uslu-ge aven aresimašće savorrenđe, a godoleja vi o đindo lenđe an-gažmanengo bajravelape.

„Kamlipe mungrro si te majbuhljaras e firma. Pale akana si amari familaći firma. Kamel-mas te sigo šaj te das bući amare themešće. Pe godova varo jarti-sarasa palo paćape savo si dino amenđe“, mothoda amenđe o Miroslavo po agor thaj sigo đelo po maladipe e materijalo-šće therdimatenca. Vi e Slađana siđarda pe bući, kaj e mirovna misija naštik te ažućarel.

Dragana Rajić

Ćerdipe najarimašće thanesko ando rromano than ande DeronjaFoto

: M. K

arad

žić


trAnZicijAVA džiKe POljOPriVredA

Bućarimasko đes ando po-ljoprivredno kotor katar Ra-divoje Dimitrov andar Kovilj teljaren zorava. Sar mothon, bućarimasko đes lundžarelpes

dešuduj džike dešupandž satur-ja. Ćherutnešće ando bućaripe ažutin e rromnji Ksenija thaj čhavo Igor e rromnjava Jasmi-nava.

Papošće Radivoješće maj-baro ažutipe del lesko unuko Radoslavo, savo paše godova kaj siles numaj duj brš, džal pala leste. „Kana dikhav leske jakha, putarde, save crden sa jekh mungrro miškope, džanav kaj sa munggro bućaripe ane-la aresipe. Paćav kaj vo, avela sikado rataro, kaj inćarela piri farma thaj majbari proizvodnja. Thaj kaj tale purane đesa, sar kaj vo akana džal palal menede, vi amen džasa pala leste.

Ćherutnipe čhinadapes pala majprofitabilne kotora poljopri-vredaće: ratarstvo, povrtarstvo thaj stočarstvo. Talo ažutipe kata maškarthemutno ćidipe ADF, khetane e inje Rromenca,

„Tranda thaj trin brša bućardem ande firma “Tam servis“ ando Novi Sad. Inđardo tranzicijaće balvaleja akana se ratari. Godova naj mungrro kamipe, no sas jekhutno varo te mungrri familija pravarelpes. Sa e love katar bićinipe deonicengo thaj familijaće love čhutem ando kava bizniso. Teljardem bizo džanglipe, no sasmen zurali voja. Bućaripe thaj rîndo averčhandine ciknjaripe džan-glimasko. Vi paše phari ekonomikano situacija ande savi si amari raštra, no vi sasto them, amen vi majdur ando ašunipe e tržišteja, leske pulseja, inćaras amaro drom. Či dasmen.“

Unuko Radoslav majkamlimasko ažutipe papošće Radivoješće

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


2006. brš. fundosarda angluni rromani zadruga „Amari grino bar“, bešimasa ando Čurug.

Vizije amare zadrugaće sas po teljaripe but bare, no musaj te mištaraslen dićhimasa pe bilačhi ekonomikani situacija ande raštra thaj ando them. Na-štik te bućaras tempova savo kamasas po teljaripe, no vi paše kala phare brša, bućaras thaj zumavas ažutimava katar ama-re eksperturja te inćarasmen po tržište.

Ćherutno Radivoj deto-to inkalel ažutipe ekspertosko Aleksandrosko Davidesko. Andar Generalno inspektorato Ministerijumosko poljoprivre-dako, vošarimasrsto thaj vodo-privredako, sap ašunda mungr-re pučhimata.

„Ažutisarda manđe te ara-khav mothodimata pe sa pučhi-mata save sas manđe po phari-pe. Dijama baro džanglipe. Pe godova varo čačardape purano themesko mothodipe „Džan-glipe si barvalipe“, kaj džan-glimava areslem te ćerav kava

mungrro ćherutnipe. Thaj pe godova sem lešće but bahtalo thaj naisarav lešće.“

Proizvodnja si planska. Ćerelpes ando mištaripe godo-leja so e ćindimatarja kamen. Bićinimatarja si e bolte thaj e restoranurja. Trujal 30 % katar proitzvodnja bićinelpes pe no-vosadošće pijace. Kana si olava pale republikaće thaj pokraji-naće subvencije, ćherutnipe Dimitrovesko pire kapacite-turjenca či mišatrdape se kon-kursonenca, no inćardine zor katar Pokrajinako sekretarijato pale poljoprivreda, vodopri-vreda thaj šumarstvo thaj katar republikako Ministerijumo pale poljoprivreda, šumarstvo thaj vodoprivreda. Pašo lengo ažuti-pe Radivoj mothol kaj e strate-gije save hasnardine ande phari vrjama but ažutisardine.

„Kana trubusardamen e šej thaj love, zurjadam thaj vazdam e proizvodnja thaj pe godo-va varo therdam trubulimašće šeja.“

Dićhimasa pe godova kaj e familija Dimitrov ćerel ando kotor katar poljoprivredno ćhe-rutnipe, sa e kapaciteturja si pherde. E planurja si phangle pe godova te e vuče terne sika-de manuša, a save si bibućarne, aven sar kotor zadrugako.

„Paćan kaj nisar či gîndi-sardem kaj kava avela mungrri bući. Sasma rîndosko bućaripe thaj lačhi poćin. Kana ačhilem bi bućako, e vrjama palo gîn-dipe nas. Trubulipe sas te sigo reaguilpes, kaj o trajo mungrre familijako avelas ando pučhipe. A godova nisar naštik te dijem. Či sas loko po teljaripe, ni ađes naj, no zumavas varsar. Sa si majlačhe no te bešas thaj te ro-vas. Katar godova sar mothol o them „naj mangrro.“ Pala godo-va kamav te mothav sa kolenđe save si bibućarne, te boldenpes poljoprivredaće. Naj loko, no bare bućarimava, aresipe avela korkorro peste.

J. D.

Ćherutno Radivoj ando piro grino bar

Foto

: M. K

arad

žić


Foto

: M. K

arad

žić


Pharimata save si kotor ka-tar tranzicijako periodo, ando savo si vi amari raštra, dićhen-pes ande averčhande amalima-šće kotora. Ačhadimata kale averčhadimatengo si but sikade ko baro đindo manušengo thaj šaj te dićhenpes krozal hasna-ripe uslugurjengo katar sikavi-masko sistemo. Sastarimasko sistemo. Sistemo katar socijalno lesamalipe, direktno kontakto e bućarimašće sferava jal hasna-rimata katar varesave službe jal agencije save si sar maškarima-tarja palo bućaripe.

Averčhande sistemurja par-cijalno bućaren pale manušale pharimata, a butimasa si trubu-lipe te hasnarelpes integralno, multidisciplinaro varo bućarika-sko. Majloće si te godova ćerel-pes krozal koordinirime bućari-pe ando lokalosko amalipe, kaj si godova nivelo kastar majloće dićhelpes trubulimata pire forut-nengo thaj te po adekvatno varo delpe mothodipe pale godova. Ando kasavo pristupo e rola ka-tar lokalosko korkorroortuipe si but bari, laći rola sit e teljarel thaj te ćidel sa relevante akterja sar e forutne inćarena šajipe pale majlačhi usluga thaj trubulima-sko lesamalipe.

Kotor socijalne pharimaten-go gatisarenpes talo dino modelo ande institucije sistemošće soci-jalne lesamalimasko lundže brša. Maškar palo socijalno bućaripe pindžarelpes sar institucija savi su jekhutni udžili palo aktivno bućaripe ando kava kotor sar katar potencijalne hasnarimatar-ja, forutne, no vi butimasa katar kolege save si bućarne ande aver kotora thaj sektorja. Ande palu-ne nekozom brša, e rola Maška-

rešći palo socijalno bućaripe si but inkaldini ando kotor kaj si o Maškar udžilo te lel kotor ande bućarimata katar planiripe thaj buhljaripe socijalne funkcijako lokalošće amalimasko. Maška-ra palo socijalno bućaripe inća-ren čače informacije, majanglal pale hasnarimatarja katar loven-go socijalno ažutipe, , averutno lesamalipe thaj ažutipe, sar vi harnevrjamaće loćarimata save administrinpes opral maškara.

Sar kola save den usluge ando socijalno ažutipe e neve Kanonosa pindžardine si paše ćhera thaj civilno thaj biznis sek-tor. Decentralizacija rodel kapa-citeturja save trubul po lokalno nivelo, thaj te si proceso decen-

tralizacijako maj sasto, godola si vi e rodimata save čhunpes an-glal lokalosko amaliep majbare. Vi ando slučajo kana si e decen-tralizacija idealno gođardi, voj či dela e rezultaturja pala save nakhavelpe, te po lokalosko ni-velo naj kapaciteto pala laći im-plementacija. Kava naj phanglo numaj pale kapaciteturja ando kotor katar dinipe uslugurjengo, no vi ande sfera katar ćidipe lo-

vengo, planiripe, andipe čhina-dimatengo…

E usluge save si inovativne ando amaro sistemo, thaj save ande palune trin brša but buhl-jardinepe, si e usluge katar đe-sesko bešipe, ažutipe ćheresko, persolane asistencije, kluburja, svratišta, prihvatilišta…Vrjama-va sa majbaro đindo katar loka-lošće bivladaće ćidimata teljar-da te del usluge save najsas ande socijalna sfera, sar kaj si SOS te-lefonurja, thana pale viktimurja katar arlipe manušengo, usluge katar ortuimasko ažutipe naša-vde manušenđe…Paralelmp si vi forutne ćidimata, detoto ćidi-mata personendar e invalidite-tova, aviline majaktivne vi ando

kotor katar dinipe uslugurjen-go…Ćidimata forutnenđe kašće fundimatarja si e RRoma pin-džardine importantnipe kasave servisurjengo palo domeno so-cijalne lesamalimasko, thaj kate sime egzemplarurja lačhe prak-sako, detot pale usluga palo ažu-tipe ando ćher. Pale konkretne egzemplarurja dasa svato ande avutnimašće đindurja.

Ivana Koprivica

leSAmAliPe HASnArimAtenGO PO lOKAlOSKO niVelO

Socijalno arakhadipe


rroma ande evropa

Talo dr Roberto Ritero, ando novembro 1936. brš. fundosardo si o Instituto palo rodipe higijena-ko pale rase. Tale jekh brš zurjardi si e preventivno maripe kutarjen-go opral kriminalo, tale save pala Rroma gîndape kaj si antiamali-masko faktoro, thaj talo mothodi-pe deportacijako ande koncentra-cione logore, naj sas ando šajipe te mećhen bešavimašće thana. Ande godoja vrjama pe terotorija katar sarakharelaspe Rajho sas e logora bućarimašće thaj koncentracione logorja, save če sas ćerdine nu-maj pale Rroma, paše godva kaj e Rroma sas bičhalde ande lende. Po brš 1938. Pučhipe Rromengo sas sikadino sar rasno problemo, so šaj te dićhelpes andar motho-dipe Adolfosko Hitlerosko: „Pu-čhipe Rromengo si akana rasno pučhipe thaj kana avel agorisardo jevrejsko pučhipe, trubul te gati-sarelpe vi rromano pučhipe.“ Po agor 1938. brš andino si angluno

kanono savo sas numaj pale Rro-ma. Godova sas maripe opral „ci-ganska“ katarstrofa“, tale godo-va kaj e Sudetsko kotor avili sar kotor Rajhosko, thaj pe godoja teritorija e nacistikane knonurja nakhavanaspe. Te e Rroma naštik te sikaven po krisi kaj trajin ande godova kotor phuvjako, musajine te mećhenla.

Jekh katar anglune čhinadi-mata ande kava kotor sas regu-lacija katar prezidento Rajhasko palo lesamalipe manušengo tha raštrako katar sar akharenaspe, telune forutne. Nkahavimasa katar Minhensko mištaripe thaj Bečo andipe krisimasko, velaraće kotora katar Čehoslovačka avili-ne sar kotor Njamcickano, Ungri-kano thaj Poljasko. Ulado kotor phuvjako ando pašunipe velara-ko e Njamcickava sas phangli e Hornodunajske thaj Dolnodunaj-ske kotorenca thaj fundosardo si nevo kotor Sudeti. Pala godova,

e forutne katar kala teritorije, thaj vi e Rroma, sas kotor teritorija-ko Rajhako, kaj nakhavenaspe e mere save lesamardine e njam-cickani nacija thaj rajh. Nakha-vimasa katar andipe Bečkosko krisako pe teritorija Slovačko, velaraće kotora katar južna thaji-stočna Slovačka aviline sar kotor Ungrikano thaj e manuša andar kaja kotora musajine te paćan ande ungrikane kanonurja. Kova sos ačhilo katar čehoslovača vrja-masa rîspisardapes. Kana alavar-dapes e autonomija katar Slova-čko thaj Rusinsko kotor phuvjako haradape jekhetani raštra; godova sas vi teljaripe katar sasto pri-stupo federacijaće e asimetrijske uladimava. Po fundo godolesko si vi čačardo o alav Čehoslova-čko: Česko-Slovačka Republika. Ando kava periodo pe teritorija katar Češko-Slovačko Republi-ka barjardape netolerancija pale Rroma save aviline andar oku-

OrtuimASKO StAtuSO e rrOmenGO Ande VrjAmA KAtAr ČeHOSlOVAČKO rePubliKA


rroma ande evropapirime teritorije, sar vi pale kol save kote trajisarenas. Maškar e manuša uladapes o gîndipe, save zurjardine e medije, kaj pale Rroma trubul te anenpes e mere save andine e Njamcurja, sar vi bućarimašće logorja. Sar ačha-dipe, inkaldape o dekreto đindo 223/1938 pale bućarimašće koto-ra, po 11. novembro 1938. Sar kaj si ramome ando dujto pasuso li-parde dokumentosko, ćerdinepes e jedinice talo principo katanija-ko save inđardine e bašaldimašće šeja, opral save sas katanijako or-tuipe. Forutne andar Čehoslova-čko majpurane katar 18 brša, sas udžile pale bućarimata save bu-ćardinepe tale ramosarimata save inćarde ande forošće kancelarije, po fundo alavarimasko bibućar-nengo. Sar modelo andar Njam-cicko, po 01. marcino 1939. brš. Inkaldino si dekreto Gavermen-tosko 72/1939 pale disciplinarne bućarimašće logorja. Ando štarto pasuso kale dokumentosko si de-taljno liparde sa e manuša pala save si phangle dekretova thaj save šaj te aven ande bućarima-šće logorja. Majanglal kaja regu-lativa andape dekreto Gavermen-tosko 223/1938 pale bućarimašće kotora, sas phanglo pale varesave provizije save šaj te aven nakhade andar gavermentošći regulativa pe bućarimašće kotora. Paše go-dova kaj e regulativa pale bućari-

mašće logorja sas inkaldini ande vrjama katar Češko-Slovačko Republika, voj hasnardapes ande vrjama katar Protektorato, kana si fundosarde bućarimašće logorja ande Leto ando pašunipe Piseko-sko thaj andeo Hodonjino. Kala logorisja si putarde ando avgusto 1940. bršesko thaj e manuša sas uladine ande kala logorja tale pa-trina save majanglal gatisardine. Češka Republika alavarda 2.235

manuša, a 1.614 manuša sas regi-struime ande Moravija.

inkaldipe gîndimasko

Kanono đindo 330/1938 sas majimportantno kanonosko ra-mosaripe ande godova periodo. Aver kanono dija šajipe Gaver-mentošće te anel kotora save sas phangle pale kanonurja ande vrja-ma katar duj brša. O Prezidento inćarda orto de inkalel dekreturja save inćardine Ustavosko zurja-vipe thaj save šaj te averčhanden les. Sa inđarda džike poloćardi likvidacija raštraći. Angluni Če-hoslovačka gatisarda piro trajo kana alavardape korkorrutnipe Slovačkako raštrako po 14. mar-cino 1939. bršesko. Đes tale go-dova fundosardo si o protektorato Bohemijako thaj Moravijako talo thagaripe kancelarosko Rajhasko Adolfosko Hitlerosko.

prof. drVladimír GecelovskýTeljardipe piltorengo:

arhivo autoresko


bGć

SićOPe nAj AlternAtiVAUnija rromane studentonenđi Univerzitetostar Novi Sad

Kamimata ćidimašće si sika-vimasko, meterijalno thaj ođari-masko zurjavipe e Rromengo, arakhadipe rromane kulturatar, tradicijatar, adeturjendar, sar vi afirmacija katar inkaldimašće bućarimata thaj ramosarde ala-vengo.

Po fundo Kanonosko palo lesamalipe orturjengo thaj tro-malimatengo nacionalne minori-turjengo katar 2002. brš, manu-šenđe andar rromano nacinalno amalipe dino si šajipe palo ha-snaripe Merengo afirmativne ak-cijako kana rasmosarenpes ande maškarutne, vuče sikavne thana thaj pe fakulteturja. Hasnarima-sa katar kava šajipe, e Rroma inćaren šajipe te majbarjaven o đindo manušengo rromane na-cionosko ando sikavimasko si-stemo.

Promocija pale afirmativne mere

Ande injavardešte brša po Univerziteto ando Novi Sad sas numaj trin studenturja rromane

nacionostar. Ađes, majbut katar duj šela Rroma studirin po kava Univerziteto thaj vuče sikavne thana strukovne studijendar ande AP Vojvodina, so si sika-vipe savo si o than e Rromen-go, jal sar thaj kozom o Kanono palo lesamalipe orturjengo thaj tromalimatengo nacionalne mi-noritotengo ćerda efekto po than katar membrurja rromane nacio-nostar.

Dićhimasa pe godova kaj si o sićope importantno, sar vi dinipe zuralimasko sikavnenđe thaj studentoneđe, kava ćidipe pos a jekh brš ćerel promocija pale Mere afirmativne akcijako save si phangle palo ramosaripe ande maškarutne, vuče sikavne thana thaj pe fakulteturja, ha-snaripe palo bešipe ande maška-rutnimaske thaj studentonenđe ćhera, sar vi stipendije katar Mi-

Unija rromane studentonenđi Univerzitetostar Novi Sad fundosardi su ande 2005. brš sar bi-vladako ćidipe, misijava te e Rroma den ando ašunimasko trajo thaj lokalosko amalipe, integracija ande modern amalilmašće therdimata, sar vi ćerdipe katar kritično masa katar sikade Rroma.

Radionica pale rromane studenturja

Maladipe e rromane studentonenca

Foto

: and

ar a

rhiv

a ći

dim

ašći

Foto

: and

ar a

rhiv

a ći

dim

ašći


bGć

nisterijumo prosvetako Republi-kako Srbijako thaj aver kotora palo stipendiripe.

Majpurane studenturja den zurjavipe pire terne kolegurje-nđe save trubun te sićon ortu-imata palo studuripe thaj varo sar therenpes udžilimata.

edukacije thaj amalimata

O ćidpe dži akana nakhada but projekturja. Angluno projek-to inćarda alav “Edukaciona dru-ženja” thaj finansisjki si učhardo katar Pokrajinako sekretarijato palo sport thaj ternipe, a nakhad-

no si krozal jekhčhonešće edu-kacije ternenđe.

Projekto ”Izgradnja rrom-ske intelektualne elite na Unive-rzitetu Novi Sad” si finansirime katar Rromano edukativno fon-do andar Budimpešta. Lundžar-dapes jekh brš, a ćerdino si katar edukacije, mentorsko bućaripe, tribune, koordinatorske maladi-mata thaj intervjuurja e rromane studentonenca po Univerziteto Novi Sad.

Projekto “Terne Rroma po internet” lundžardapes inja čho-na. Ćerdino si krozal edukacije thaj internet caffe, a učhardo si

Ministerijumostar pale terne thaj sporto Republikatar Srbijatar.

Konferencija thaj maškarut-no averčhandipe studentonen-go sas kotor katar jekčhonesko projekto “Upoznajmo se”, savo finansirisarda Univerziteto ando Novi Sad, e participatorja sas e terne Rroma katar jugoistočno Evropa.

Unija si trenutno angažuime po projekto “Moj prostor”, pala savo si planirime te lundžarel-pes efta đesa. Aktivnosturja po projekto si e edukacije, tribune, intervjuurja thaj ternimasko klu-bo.

therdino than ando Studentsko parlamento

Majbaro aresipe amalima-sko, sar mothon e membrurja si godova kaj o Univertiteto ando 2008. brš averčhanda Statuto Univerzitetosko ando Novi Sad, thaj dija jekh mandato Unija-će rromane studentonenđe, jal studentonenđe rromane nacio-nosko, palo membripe ando Studentsko parlamento. Gajda o pučhipe Rromengo gatisareleps ande institucije, a niči avrjal len-de.

Dragana Dimitrov

Studenturja gatisaren dićhipe piltorengo

Studentonengo dićhipe piltorengo thaj o koncerto

Foto

: and

ar a

rhiv

a ći

dim

ašći

Foto

: and

ar a

rhiv

a ći

dim

ašći


SAStrimASKO mAnGrrO

Ćidipe rromane studento-nengo andar Novi Sad nakhada o projekto talo alav “Unapređenje zdravlja sakupljača sekundarnih sirovina romskog naselja Veliki Rit u Novom Sadu” ando aprilo 2012 brš. Nado kotor kale pro-jektosko dikhlape o sastipe katar ćidimatarja katar sekundarne si-rovine thaj lenđe familije, ćerda-pes e edukacija palo sastimasko riziko pale ćindimata thaj uladi-ne si higijenske paketurja thaj paketurja save inćaren šeja palo lesamalipe pe bući. Pale kami-mata thaj aktivnosturja projek-tošće, dijam svato e koordinato-reja kale projektosko, Violetava Mićić, studento trite bršesko far-macijako, katar Medicinako fa-kulteto Univerziteto Novi Sad.

*Savo sas angluno kamipe kale projektosko?

V. M.: Sar si pindžardo, kola save ćiden sekundarne si-rocine si jekh katar majamargi-nalizuime kupe, a kava bućaripe inćarel baro ekologikano im-portantnipe. Sar mothon andar Themešći sastarimasko ćidipe, 60 % katar gunoj ande amari ra-štra reciklirin ćidimatarja katar sekundarne sirovine. Dićhima-sa pe godova kaj amari raštra inke naj moderne sisteme palo čhutipe komunalošće thaj indu-strijske gunojesko, thaj kaj po butipe o gunoj šaj te araćhelpes vi pe forošće sokača jal pe thana save naj registruime palo čhuti-pe gunojesko, gîndisaren kozom avel melalipe amare umaljengo te e ćidimatarja naj kate. Andar

kava rezono kamipe projektosko sas te denpes fundošće informa-cije palo sastimasko lesamalipe ćidimasko thah te denpes pake-turja save inćaren trubulimašće lesamalimašće šeja, sar kaj si e maske palo harnovrjamako hasnaripe thaj rukavice. Gîndi-sardam vi pale kombinezonurja thaj pođipe, no godova sas but opral amaro budžeto.

* Save aktiviteturja sas nakhadine?

V.M.: Projektno timo, ando savo si dešutrin studenturja save line RHSP stipendije katar Me-dicinako fakulteto Univerzite-to ando Novi Sad, inćarda info maladimata ando than, majan-glal realizacija katar edukativne maladimata, sar ćerelape lenđi promocija thaj te barjavelpes intereso palo lesamalipe sasti-masko. Pe godola maladima-ta mothodam forutnenđe save aktiviteturja Ćidipe rromane studentonengo nakhavel, sar vi pale kamimata kale projektošće. Intereso majanglal sikadine e manušnja. E murša či inćardine paćape, no sa godova hasajlo pe informativne maladimata. Kana pašunisardam lenđe amare ak-tiviteturja, ćerdam edukativno maladipe savo inćarda o profe-soro Budimka Novakov katar

Jekh bršîndimske detharinava, talo pharo džape ande industrijska zona ando rodipe palo bakro, purano Rroma del ando than. Andoe ađesutni vrjam sa si cîrra metalno gunoj odolaći kaj haravelpes e industrija, no vo trajisarel po naisaripe faktako kaj sićilo pe phare uslovurja ande save bućarel. A bućarel vi po bršînd, iv, balval, zuralo kham, a o žinđipe či ačhavel les, kaj si lesko jekhutno kamipe te anel mangrro pe piri familijaći sinija. A akana ando than aviline varesave ciken čhavorra te den baro savto sar si opasno te bućarelpes e metalova. Vo džanel godova, no musaj te bućarel. Jekh čhej astardales palo vast thaj sikavel lešće pe pilte e dukhaldimata save šaj te ćerenpes. Khonik katar manuša ando parno mantilo majanglal či astardales pale vasta. Kala si varesave ozbiljne. Pučhel o purano e čhej katar si. – E romnji katar o Šapco, sar – mothol e čhej, phuraneja. O purano sas ando čuduripe. – Vi amare si ande mantilurja? – gîndisarda thaj ašunda e čhej. Pala opaš saturja sićila but so si importantno pala lešći bući.

SastipeFo

to: M

. Kar

adži

ć


Medicinako fakulteto Univerzi-teto Novi Sad. Voj dija svato so-star si importantni paj ando than, sar vi trubulipe palo lesamalipe sastimasko kana bućarelpes. Paše godova, e ćidimatarja mu-saj te inćaren pe peste furjavipe thaj pođipe, sar vi lesamalima-šće maske thaj rukavice, musaj te len sama kana bućaren thaj te dićhen e hasna thaj o riziko. Nalhadini si vi anketa, kasko kamipe sas te dićhelpes savo si situacija sastarimašći katar fo-rutne ando Baro rito. Ankete si gatisarde, a e rezultaturja avena ando čhon septembro.

*Uladanine vi e paketurja palo lesamalipe pe bući. So si ande lende?

V.M.: Talo dinipe svatosko e ćidimatarnenca, inkaldam gîn-dipe kaj khonik lenda naj e lesa-mallimašće rukavice palo ćidipe, a niči maske jal kombinezonurja. Katar šeja save sasmen therdam te ćinas e fundošće lesamalima-šće šeja. Ando paketo sas seto maskengo palo harnovrjamako hasnaripe thaj rukavice save le-samarena len po sejekhđesesko bućaripe pale jekh brš. Sa jekh familija savi bućarel palo ćidipe sekundarne sirovinengo lija jekh kompleto katar maske thaj ruka-vice.

* Sar tumen gîndin, savo si sastipe katar ćidimatarje thaj save rizikurjenca von maladon-pes ando sejekhđesesko bućari-pe?

V.M.: Preliminarne rezulta-turja save nakhadam sikaven kaj e ćidimatarja inćaren bilačhe si-ćimata, sar kaj si hasnaripe katar tutuno, čhudipe prevencijako ka-tar kardiovaskularne thaj endo-krinološke nasvalimata, či džan ko sastrano, sar vi bilesamalipe po bućaripe. Te pen tutuno vare-save manuša teljardine kana sas efta brša purane, pen tutuno pe duj kutije po đes! Aska majan-glal nasvaon katar kardiovasku-larne nasvalimata. Odolaći kaj nah lesamalipe pe bući, godova inćarel bilačhe ačhadimata po sastipe ćidimatengo. Majanglal sar dukhaldimata po bućaripe, thaj infekcije save inkljen andar kasave dukhaldimata. Astma si retka, pala godova kaj ando Ve-liki rit e ćidimatarja majanglal ćiden e plastika thaj metalo, a cira sekundarne sirovine pala save džan but cikne kotora. Jekh katar rezonurja si vi bipaćape pale medicinaće manuša. Va-resave forutne andar kava zhan ande paluni vrjama ćerdine sa-starimašće lila, gajda kaj vitite ko sastarno sas retke. Inke jekh vrjamako periodo trubul te na-ćhel sar o rîndosko džape ko sa-starno avela normalno. Varesave forutne andar kava than inćardi-

ne marimata e medicinaće ma-nušenca, thaj či kamen te džan ko sastarno. Ando septembro avene gatisarde rezulaturja, thaj aska vi ćerasa analiza.

*Sar si sastipe katar manu-šnja ćidimatarnenđe katar se-kundarne sirovine?

V.M.: Pala manušnja si ka-rakteristično godova kaj von po butipe či džan ko ginekologo, no te sen phare jal te naštik te inća-ren. Či ćeren preventivne dićhi-mata, sar kaj si brisurja, Papani-kolau test jal ultrazvučno dićhi-pe. Kontracepcija či hasnaren, tipikane si majanglune khamni-mata thaj majbut khamnimata ando kotor katar bijandiomasko periodo manušnjako. Vi von, sar vi murša, majbut nasvaon katar kardiovaskularne nasvalimata. Manušnja majbut inćaren paćape ando sastimašće manuša, majbut zbogal bijandipe thaj čhavrrika-no sastimasko lesamalipe.

*So ažućarelpes katar na-khadini anketa?

V.M.: Ažućarelpes te sika-vel amenđe save si butimašće nasvalimata katar save e ćidi-matarja sekundarne sirovinen-go thaj lenđe familije nasvaom, si e nasvalimata ačhadipe katar lengo bućaripe, save bilačhe sićimata ćerel te teljarelpe na-svalipe, sar si sastipe thaj save si sastimašće sićimata katar ma-nušnja thaj čhavorra. Po fundo katar kale informacije e eksper-turja avena ando šajipe te ćeren majlačho sistemo sastimašće le-samalimasko pale forutne katar rromano than te te e rezultaurja katar rodipe hasnaren ando piro sajekhđesesko bućaripe, krozal buhljaripe bućarimaske kvalite-tosko.

Zita Farkaš

Sastipe

Violeta Mićić thaj amaro žurnalisto

Foto

: M. K

arad

žić


„Dićhelpes kaj kava čhavo ćerda so mothodine lešće. Go-dova naj lešći tromali voja, ande godova paćav. No, kova so sas čudurjengo pala mande, si go-dova kaj vareso sar kava ćerel-pes akana. Godova si o scenario savo sas ando Dujto themesko maripe. Godova naj pilta katar moderno, savremeno them“, mothoda Maja Rogić.

etnikani distanca opral rroma

Direktori Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi, Duško Jo-vanović, mothol kaj si lešće žal-ja kaj kava ćerdapes ando Novi Sad, foro ando savo si bijando modelo palo gatisaripe phari-matengo e Rromengo savo si pindžardo po themesko nivelo. „Kasave kotora musaj te aven tala mende. Ađes godova ćerda-

pe e Rromenđe, thejarra ćerelap-se averešće, savorrenđe ko ula-velpes odolaći kaj si averčhando furjavimava jal morćhava. Aver rigatar, kava si sikavipe kaj e etnikani distanca thaj netoleran-cija, po bibaht si majbut phangli pale Rroma.

Hasardimašće mothodimata

Pale kaja Jovanovišesli teza mothon vi e komentarja save šaj te araćhen tale teksturja palo kaba ćerdipe pe averčhande in-formativne sajturja. But bilačhe alava thaj došardimata, vulgarne alava, bimanušale, nemoralne, daradimašće.

No, so avela, avela, kava či gatisarelapes numaj pe novinar-ska senzacija. Kava naj nevipe, no alarmo. Alarmo savo dija jag ande godoja julsko rjat sigo mu-saj te aven čhindino. No vi maj-due ačhel bilačhi pilta mothodi-

mašći pe kasave thaj aver teme. Paše godova kaj ande ortuima-šće lila pe kala sajturja ačhel kaj kasave mothodimata majzura-le došarenaspe, došalipe ando butipe či nakhavelpes. Delpes pučhipe, so šaj te avel došali-pe pale virtuelne komentatorja? Kanonosa naj lačho jal nisar naj regulišime došardipe palo mothodipe džungale alavengo thaj verbalno maltretiripe po in-terneto. A savorra amen džanas lak se manuša save ramosaren negativne thaj džungale alava či ramosarenaspe pherde alaveje thaj anaveja, no garadonpes tala averčhande alava.

Jekhutno čhinadipe si te na-khavelpes dar katar averčhandi-pe. Dar averčhandimatar si po

butipe kova so džungavel bika-mipe. Nakhadipe daravimasko si šajipe palo pindžaripe katar bipindžardo. Baripe jekh ma-nušesko si ando šajipe te bipin-džardo pindžarel, čačarel thaj kamlisarel.

J. D.

PindžAr, ČAČAr tHAj KAmliSAr Tato julsko rjat. Po novosadosko Trgo slobodako inćarelpes o koncerto katar kupa Van Gog.

Thaj džike po trgo đilabipe pašunisarel e manušen, nekozom pasurja katar buna trin kale čhavorra maladon pe putarde vudarakatar Mekdonaldso. Lenđi forutnimatarka Maja Rogić kamla te khetane lenca hal ando kava restorano. Maja dija andre, a e čhavorrenđe naj dino te den andre. Majako kamipe te e čhavorra len piro habe e ačhadimatarja či haradine. Savorrenca so e čhavorra rodine bešla ande bašta e ciknorrenca haćarimasa sar vi majanglal no so ćerdape kava bilačhipe. No, kava či nakhlo bidikhavimasko. Pala kava mothodine sa e medijurja ande Srbija, kamimasa te kava nisar či ćerelpes.

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


PArAmiČi PAlA HASAjlimAŠći jASVin tHAj trijumFAlnO ASAPe Varesave mothonas, promocija sar kaj vi sa aver. Ćidapes amalipe džanglimašće manušengo,

amalimatengo autoresko sar khetane ulavenas lošanipe ćerdimasko. Asape po muj autorako rošarel e than thaj sa kolen save aviline. Kola save lesamalimava dikhline pe late sas ando šajipe te dićhen hasajlimašći jasvin, savi či rumosarel o asape, no del les detot zuralipe. Godoja jasvin si e paramiči pala nakhli vrjama thaj đesa save ačhen ande majpaluni ladica katar dinipe gođako. Pala late kaja promocija nisar našti te avel sar varesavi aver. Majdur dasa tumenđe e paramiči palo pala hasajli-mašći jasvin thaj trijumfalno asape.

Hasajlimašći jasvin garavel e paramiči pala čhejorri savi ando majangluno ciknjaripe haćarda pharipe pire morćhasko. Thaj niči numaj godova. E bijandi-matarja uladinepe kana sas šovte bršešći thaj katar godoja vrjama trajisarda pire dejava, savi bućar-da majphare fizikane bućarimata. Majlačhe aresimava agorisarda fundosko thaj maškarutno sika-vimasko than. Unsurisajli sigo tale maškarutni sikvano than, no uladape sigo talo bijnadipe čhavrresko. Khetane pire dejava bućarelas ande ciglana, a e džun-gale alava thaj pecaripe ašunda sa jekh đes katar bare murša, sar akharenpes. Godova ćerda te sigo našel godolestar. Ando Novi Sad šîlavelas e bešavimašće objek-turja, jekh pecaripe averčhanda pala aver, savo si fizikano maj-loko, no psihički pharo thaj savo dukhal.

E jasvin savi loće thaj sigo pela katar lako muj sigo vi ha-

sajli, sar kaj vi hasajlo pecisaripe savo haćarda. O trijumfo inđarda e diploma palo profesoro dasika-ne lilarimasko thaj čhibjako. Go-dola trijumfo zurjarda pindžaripe thaj khetanimasko bućaripe e pindžarde romologova Trifuneja Dimić thaj profesoreja Svenka-va Savić, savi sas lako mentoro. Paše godova po angluno brš stu-dijengo sas stipendista katar Fon-do palo putardo ćidipe, a bućarda sar vi sikavni ando rromano no-vosadosko thanBangladeš thaj PR ando Care international thaj Ekumensko humanitarno ćidipe. Godova sas laće anglune trijum-furja. Pala lende aviline but re-zonurja palo asape. Majanglal angažmano ande Vučo sikavno than strukovne studijengo palo sikavipe vinajengo Mihailo Pa-lov ando foro Vršac po than sar sikavno rromane čhibjako thaj li-larimasko, aska than direktorako po projekto Inkluzija dece rom-ske nacionalnosti u srednje ško-

le u AP Vojvodini ande Gaver-mento AP Vojvodinako. Kate si vi gatisarde magistarske studije thaj alavardi doktorska teza Sim-boli romske usmene poezije — zastupljenost i značenje. Šerutni si po bivladako ćidipe Istraživači Romi iz Žablja.

O lil Bacila sam jabuku u peć si jekh katar majbare aresi-mata Marijatar Aleksandrović, verekana fizikani bućarimatarka thaj šîlavimatarka, ađesutno pro-fesoro, magistro thaj doktoranto katar dasikano lilaripe thaj čhib.

Ando asape autorako, saveja bahtarda po drom sa e manušen, či sas vurme katar nakhli vrjama. Asape sa kolengo save đeljine mothoda kaj e autorka inćarda baro rezono palo ašaripe thaj bahtalipe. Opral nakhli vrjama si inđardino trijumfo. Kate si nu-maj te del gođi po baripe aresi-masko.

Dragana Dimitrov

Pindžarde rroma

Marija Aleksandrović thaj avutnimašće studenturja

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


Documents

anglomothodipe 18/romski.pdfDekada e Romenđi ande AP Vojvodina 3 Angluno kotor đindosko: Sićimava džiko jekhetanipe so, sar „arakhadinesaspe“ džiko unsuripe, sar sigo ćerelpes