ZAGAENJE VAZDUHAMentor: Prof.Dr Gorica CvijanoviStudent: Darko Rahi

UVODNI DEOZagaenje vazduha podrazumeva prisustvo hemikalija, estica ili biolokih materijala koji nanose tetu ili uzrokuju nelagodnost kod oveka i drugih ivih bia, odnosno koji ugroavaju prirodnu sredinu u atmosferi. Vazduh je prozrana smea prirodnih gasova i sitnih estica koje imaju stalan sastav i koje se nalaze u stabilnoj ravnotei. Meutim, vazduh iznad mnogih gradova je danas mraan i sumoran, a horizont nestaje u izmaglici. Smog je posledica zagaenja.

SASTAV VAZDUHAAZOT (78%)KISEONIK (21 %)OSTALI GASOVI: ARGON, KSENON, KRIPTON, NEON, OZON, UGLJEN DIOKSID, ... (1 %)

UZROCI ZAGAENJADo zagaenja vazduha dolazi kada se gasovi i mikroskopske estice ai i praine oslobaaju u Zemljinu atmosferu, to izaziva promenu prirodnog odnosa i koncentracije osnovnih komponenti vazduha. Ponekad ove estice dospevaju u atmosferu prirodnim putem, na primer oslobaanjem usled vulkanskih erupcija i prirodnih poara. Ipak, mnogo ee je sluaj da one dospeju u atmosferu kao posledica ovekovih aktivnosti. Slika:Zagaenje vazduha u vreme II svetskog rata

Poljoprivreda,saobraaj i industrija su osnovni izvori zagaenja vazduha. Tokom sagorevanja razliitih oblika goriva u motorima ili fabrikama, osim oslobaanja energije, isputa se i velika koliina tetnih materija, kao to su ugljen-monoksid, ugljen-dioksid, sumpor-dioksid, oksidi azota, pepeo i a. Ljudi zagauju vazduh na mnogo naina: paljenjem uma radi oslobaanja poljoprivrednog zemljita, vonjom automobila i aviona, radom u fabrikama i termoelektranama, sagorevanjem ogreva u domainstvima. U osnovi gotovo svih oblika aero-zagaenja je potreba oveka za energijom koja se dobija na raun sagorevanja drveta, uglja, nafte ili prirodnog gasa.

NAJVEI ZAGAIVAI(SLIKE)Slika: Poljoprivreda kao zagaivaToplaneKuna loitaSaobraaj Industrija kao vodei zagaiva vazduha

Proizvodi sagorevanja vrstih (uglja i nafte), tenih (mazut i nafta) i gasovitih goriva (metan i butan) su: pepeo, SO, SO2 , CO2 i dr.Iz automobila i fabrikih dimnjaka oslobaaju se: CO, SO2, oksidi azota (NO, NO2), ugljovodonici itd.

SMOG(SMOKE+FOG)SMOG (smoke + fog) je siva ili ukasta masa magle i zagaujuih gasova.Razlikuju se: zimski smog (londonski smog), koji sadri a, SO2, okside azota i kiseline;letnji smog (smog tipa Los Aneles), koji sadri ozon, vodonik-peroksid i okside azota.Smog iznad Los AnelesaLondonski smog

EFEKAT STAKLENE BATEU normalnim okolnostima, jedan deo Suneveg zraenja, koji dospeva do povrine Zemlje se vraa u atmosferu.Meutim , tetni gasovi (najvie CO2) formiraju omota, koji zadrava Sunevu toplotu. Tako se povrina Zemlje zagreva vie nego inae. To dovodi do pojave globalnog zagrevanja.

KISELE KIEKada jednom dospeju u atmosferu, gasovi osloboeni tokom sagorevanja fosilnih goriva stupaju u razliite hemijske reakcije, pri emu nastaju mnoga opasna jedinjenja. Takve su sumporna i azotna kiselina, od kojih nastaju prave kisele kie, koje padaju na zemlju i ulaze u ciklus kruenja vode. Kisele kie unitavaju ume na velikim prostranstvima. Ulaze i u reke i jezera, gde ubijaju ribe i mnoge druge ivotinje. Zbog toga to hemijski zagaivai vazdunim strujama lako i brzo prelaze sa jednog na drugi kraj kontinenta, kisele kie danas predstavljaju veliki svetski problem.

Naunici su pronali tragove sagorevanja iz automobila ak i u ledu Antarktika. Zbog toga mnoge industrijalizovane zemlje danas smanjuju oslobaanje sumpor-dioksida u atmosferu, a moderni automobili vie ne koriste benzin sa olovom. Kisele kie su unitile ogromna umska prostranstva. Ekonomska teta nastala zbog gubitka drvne mase je velika. Meutim, jo je vea ekoloka teta zbog unitavanja ivih bia u umskim ekosistemima. Sve posledice kiselih kia bie sagledane tek u budunosti. Uticaj kiselih kia na ume

TERMOELEKTRANETermoelektrane u kojima se sagorevaju ogromne koliine uglja za proizvodnju elektrine energije oslobaaju mnoge zagaujue materije koje dospevaju u vazduh. Meu najopasnijima su azotovi oksidi i naroito opasna supstanca sumpor-dioksid. Iako veliki deo otrovnih gasova iz termoelektrana odlazi u vie slojeve atmosfere, znaajan deo ostaje u okolini elektrane, gde su uslovi za ivot oveka veoma nepovoljni, pa su esta oboljenja plua i respiratornih organa.

OZONSKI OMOTAOTEENJA OZONSKOG OMOTAA (ozonske rupe) sredinom 80-tih godina prolog veka primeeno je znaajno smanjenje koncentracije ozona iznad Antarktika, a kasnije i iznad Arktika. To proreivanje ozona popularno je nazvano ozonske rupe. Utvreno je da se koncentracija ozona konstantno smanjivala od 1968. godine. 1995. godine veliina ozonske rupe bila je kao Severna Amerika.

Oteenja ozonskog omotaa izazivaju gasovi koji se upotrebljavaju u rashladnim ureajima, sprejevima i sl, a koji su poznati pod nazivom CFC (hloro-fluoro karboni) ili FREONI. Oni se u gornjim slojevima atmosfere razlau i oslobaaju atome hlora, koji unitavaju molekule ozona.U cilju zatite ozonskog omotaa, 1987. godine potpisan je Montrealski sporazum, kojim je bilo predvieno smanjenje upotrebe freona za 50 %. Meutim, poetkom 90-tih godina, on je izmenjen i propisana je potpuna obustava upotrebe freona do 2000. godine. Ukoliko se ovaj sporazum bude potovao, smatra se da e se ozonski omota u potpunosti oporaviti do 2050. godine.

MOGUNOSTI ZATITE VAZDUHAA) Primena kvalitetnijeg goriva za vozila (npr. bezolovnog benzina);B) Premetanje industrije u posebne industrijske zone vana naselja one ne bi smele biti na visini veoj od visine naselja.C) Postavljanje filtera na fabrikim dimnjacima;D) Podizanje parkova, drvoreda du ulica, autoputeva i oko industrijskih pogona (npr. od lipa, platana, borova i sl.).