Univerzitet SingidunumFakultet za primenjenu ekologiju Futura

Beograd

Zagađivanje zemljišta

-Seminarski rad-

Uticaj teških metala iz opasnog kućnog otpada na zagađenje zemljišta

Professor: Jelena Milovanović Studenti:Asistent: Dejan Marković Lazar Vukadinović 16/2010 Tamara Čohadzić 17/2010

Beograd, 29.04.2011.

Sadržaj:

Apstrakt…………………………………………………………………………..... 3

Uvod………………………………………………………………………………… 3

Opasan otpad i opasan kućni otpad…………………………………………………… 4

Zakonodavni I strateški okvir za upravljanje opasnim kućnim otpadom……………… 5

Uticaj teških metala na zemljište…………………………………………………… 6-11

Modeli sakupljanja,prevencije,tretmana i bezbednog odlaganja……………………… 11-13

Opastnosti, sastav i način odlaganja pojedinih vrsta kućnog otpada……………… 13-14

Zaključak……………………………………………………………………………… 15

Literatura………………………………………………………………………………. 16

2

Apstrakt:

Monitoring zemljišta je sastavni deo sistema zaštite životne sredine. Kada opasni predmeti i proizvodi iz svakodnevne upotrebe više nisu upotrebljivi ili nam više nisu potrebni, oni postaju opasan otpad iz domaćinstva.Opasan otpad čini jedan mali procenat kućnog otpada, ali kada se pomeša sa ostalim otpadom kontaminira i njega i tako nastaje velika količina opasnog otpada.Zato opasni proizvodi ne smeju biti odlagani zajedno sa ostalim komunalnim otpadom.

Ključne reči:

Teški metali, kućni otpad,reciklaža, prevencija

3

Uvod:

Zemljište predstavlja jedan od najvažnijih prirodnih resursa, neprocenjivo dobro koje se sporo obrazuje, a u procesu destrukcije brzo uništava.Zagađenje teškim metalima je rezultat povećane industrijalizacije širom sveta, koja je prodrla i u sve okvire prehrambene industrije, pa Svetska Zdravstvena Organizacija klasifikuje i teške metale kao jedan od rizika kojima su ljudi izloženi preko hrane.

Hemijske materije koje se mogu naći u prirodi, sve su brojnije i raznovrsnije. Pored onih koje su po poreklu prirodni proizvodi, postoji i sve veći broj sintetičkih, kao i onih koje se dobijaju hemijskom transformacijom prirodnih proizvoda u našim tehnološkim procesima. Dugo se ni na koji način nismo obazirali na uticaj koje materije koje proizvodimo imaju na ekosisteme, ali, danas je jasno da sa takvim pristupom nećemo moći još dugo da uživamo u prirodnim resursima. Jedan od najopasnijih zagađivača jesu teški metali.

Gotovo svaka kuća sadrži opasne proizvode. Oni se koriste tokom održavanja higijene u prostorijama i dvorištima domaćinstava, krečenja, održavanja automobila, travnjaka I vrtova, za održavanje lične higijene i za mnoge druge aktivnosti i različite namene. Da bismo prilikom i nakon korišćenja, negativne uticaje svih predmeta i proizvoda koji imaju svojstva opasnih materija I predstavljaju potencijalni opasan otpad sveli na minimum, tj. zaštitili naše zdravlje i okolinu, moramo znati kako da pravilno koristimo, sačuvamo i odlažemo sve te proizvode.

4

Opasan otpad i opasan kućni otpad

Postoji više odgovora i definicija, ali je svakako tačno da je opasan otpad svaki otpad koji sadrži materije koje imaju neko od štetnik dejstava na čoveka i životnu sredinu.

Opasan otpad najčešće nastaje u industriji, ali i u domaćinstvima, jer se opasne materije nalaze u mnogim proizvodima koji nas okružuju, kao što su iskorišćene baterije, stari lekovi, boje i lakovi, različite hemikalije, otpadno motorno ulje i dr.Takav otpad sadrži materije koje mogu biti toksične, kancerogene, mutagene, infektivne, zapaljive, a koje kroz zemljište i vode ulaze u biološki lanac i mogu uzrokovati oboljevanje ljudi I štetno delovati na ostali živi svet. Zakon o otpadu je po pitanju opasnog otpada vrlo jasan, ali velike količine takvog otpada još uvijek nepotrebno završavaju na komunalnim odlagalištima i u okolinu, gde im nije mesto.

Prisustvo teških metala u životnoj sredini predstavlja jedan od najopasnijih vidova zagađenja. Štetno delovanje povećanih količina teških metala kod biljaka i ostalog živog sveta bilo je poznato od ranije, ali se poslednjih decenija ovom problemu posvećuje velika pažnja. Teški metali koji se nađu u zemljištu praktično ostaju u njemu trajno, inhibiraju procese mineralizacije, sinteze različitih supstanci u zemljištu i preko biljaka ugrađuju se u lanac ishrane.

Prema analizama opasni kućni otpad u zemljama EU u proseku predstavlja 1% ukupnog otpada, što na godišnjem nivou predstavlja oko 40 miliona tona . I ako nema tačnih podataka , situacija u Srbiji je mnogo drastičnija jer su tek nedavno stvoreni zakonski preduslovi za uspostavljanje efikasnog sisitema upravljanja opasnim kućnim otpadom. Postojeća praksa koja se ogleda u mešanju ove vrste otpada sa ostalim kućnim otpadom, njegovog izlivanja u kanalizaciju ili nepropisnog spaljivanja predstavlja veliku pretnju po ekološku bezbednost građana i pretnju životnoj sredini. Opasni kućni otpad sadrži u sebi teške metale i vrlo opasna hemijska jedinjenja sa otrovnim , kancerogenim i mutagenim svojstvima koja momentalno ugrožavaju zdravlje ljudi , ili se „kroz lanac ishrane“ unose i deponuju u ljudskom organizmu.

U opasni kućni otpad pre svega spadaju:

istrošene baterije, živine svetiljke, mali kućni aparati, otpadna ulja i antifriz, boje, lakovi i rastvarači, stari lekovi, amalaža i ostaci kućne hemije, ambalaža i ostaci preparata za negu vrta

5

Zakonodavni i strateški okvir za upravljanje opasnim kućnim otpadom

Zakonom uređuju se: vrste i klasifikacija otpada; planiranje upravljanja otpadom;subjekti upravljanja otpadom; odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom; organizovanje upravljanja otpadom; upravljanje posebnim tokovima otpada; uslovi i postupak izdavanja dozvola; prekogranično kretanje otpada; izveštavanje o otpadu i baza podataka; finansiranje upravljanja otpadom; nadzor, kao i druga pitanja od značaja za upravljanje otpadom.Cilj ovog zakona je da se obezbede i osiguraju uslovi za:1) upravljanje otpadom na način kojim se ne ugrožava zdravlje ljudi i životna sredina;2) prevenciju nastajanja otpada, posebno razvojem čistijih tehnologija i racionalnimkorišćenjem prirodnih bogatstava, kao i otklanjanje opasnosti od njegovog štetnog dejstva na zdravlje ljudi i životnu sredinu;3) ponovno iskorišćenje i reciklažu otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina iz otpada ikorišćenje otpada kao energenta;4) razvoj postupaka i metoda za odlaganje otpada;5) sanaciju neuređenih odlagališta otpada;6) praćenje stanja postojećih i novoformiranih odlagališta otpada;7) razvijanje svesti o upravljanju otpadom.

Strategija je jedna od bitnijih stavki u planiranju vezano za opasan otpad, kako u razvijenim tako I u nerazvijem zemljama.Strategija upravljanja otpadom (Srbija):- Određuje osnovnu orijentaciju upravljanja otpadom za naredni period, u saglasnosti sa politikom EU u ovoj oblasti I strateškim opredeljenjima Republike Srbije- Usmerava aktivnosti harmonizacije zakonodavstva u procesu približavanja zakonodavstvu EU- Indentifikuje odgovornosti za otpad I zanačaj I ulogu vlasničkog usmeravanja kapitala- Postavlja ciljeve upravljanja otpadom za kratkoročni i dugoročni period- Utvrđuje mere I aktivnosti za dostizanje postavljenih ciljeva

6

Uticaj teških metala na zemljište

U teške metale ili toksične, se ubrajaju metali čija je gustina atoma veća od 5 g cm³. U toksične metale se ubrajaju oni metali koji nisu biogeni i deluju isključivo toksično kao što su: kadmijum, olovo, cink, živa, arsen, selen, talijum i uranijum.Teški metali imaju višestruku važnost: prestavljaju znacajnu sirovinu za brojne industriske grane, neki od njih su neophodni za žive organizme, mogu da djeluju povoljno na produktivnost poljoprivrede i većina od njih je često značajan zagađivačzivotne sredine.Toksični metali se ubrajaju u veoma opasne zagađivače i predstavljaju veliku opasnost za sve žive organizme počevno za ljude i životinje.Veliki broj metala nakupljaju se u gornjem horizontu zemljišnog profila a to su: kadmijum, živa, olovo, srebro, arsen, antimoni kalaj.U nižim horizontima zemljišnog profila koncetrišu se: aluminijum, magnezijum, natrijum, nikl, skandinijum, titan.U većini slučajeva teški metali se akumuliraju površinskom sloju zemljišta pošto pedogeni procesi poslje zagađivanja nisu jos djelovali dovoljno dugo da bi došlo do njihove redistribucije u zemljišnom profilu.

Zagađenost zemljišta teškim metalima nije lako utvrditi i razlikuje se kod različitih tipova zemljišta. Prisustvo nekog jedinjenja, u određenoj količini, ne mora izazvati poremećaj u biljnoj proizvodnji kod jednog tipa zemljišta, ali njegovo prisustvo u drugom tipu zemljišta, može smanjiti kvalitet i količinu prinosa.

Danas ovih elemenata ima daleko više u poljoprivrednom zemljištu, iako ih u matičnom supstratu na kome je zemljište formirano nije bilo u takvom sadržaju. Uzrok tome je sve veći broj industrijskih postrojenja. Sve je više topionica metala i termoelektrana iz čijih dimnjaka izlaze velike količine pojedinih metala u vidu gasova, gari, dima.

Pored dospevanja teških metala u zemljište matičnog supstrata, od koga se ono i obrazuje tokom pedogeneze, i drugi izvori njihovog unošenja moraju se imati u vidu. Industrijska postrojenja zagađuju vazduh teškim metalima, a samim tim zagađenje se prenosi na zemljište i vodu. U blizini topionica za preradu metala i termoelektrana neretko se primećuju oštećenja biljaka i zemljišta.

Znatan deo teških metala dospeva u zemljište primenom hemijskih sredstava u industrijskim i poljoprivrednim procesima. To su na primer olovo (Pb), živa (Hg), nikl (Ni) i arsen (As). Izvori unošenja teških metala u zemljište mogu da budu i neka mineralna đubriva i pesticidi. Mnogi teški metali unose se sredstvima za zaštitu biljaka, a gradsko smeće (komunalni otpad) se sve više pominje kao potencijalni izvor ovih elemenata.

7

Olovo

Najveći zagađivačprirode olovom su motorna vozila.Nakupljanje olova u bljkama u blizini autoputeva zavisi od brojnih faktora:Udaljenosti biljaka od saobraćajnica, pokrovnosti zemljišta biljnim pokrivačem, dužine trajanja vegetacije i pravca inteziteta vetra.Nakupljanje olova u većine biljaka je intezivnije u korenu nego u nadzemnom delu.Velika moć korena u akumulaciji mogla bi da bude jedan vid zaštite nadzemnog dela od njegove veće koncetracije u spoljašnjoj sredini.Olovo je sistemacki otpor koji oštećuje tkiva. On se vezuje za aktivne SH grupe enzima i time prouzrokuje ”biohemiske lezije”. Postoji i mišljenje da olovo potiskuje druge metale iz metaoenizma, i na taj način posredno dovodi inhibicije enizma.

Živa

Živa je veoma rasprostranjena u prirodi ali u izuzetno manjoj koncetraciji.Živa nije neophodan element za biljke i životinje.Sva njena jedinjenja su međutim, izuzetno toksična zbog čega je njihov sadržaj u biljkama od izuzetnog značaja.

Fitotoksičnost žive ne predstavlja veći ekološki problem. Koncetracije pri kojima se uočavaju simptomi suviška žive na biljkama su znatno iznad onih koje se u normalnim uslovima nalaze u zemljištu Pristupačnost žive u zemljištu za biljke je obično niska. Smatra se da korjen predstavlja prepreku većem nakupljanju žive u izdanku.Koncetracija žive u biljkama u proseku sekreće od 10 do 200 ng/g suve materije, a u blizini nalazišta Hg od 500 do 3500 ng/g.

Bakar

Pokretljivost bakra u biljkama je osrednja. Ascedentni transport i reutilizacija u velikoj meri zavise od stepena obezbeđenosti biljaka ovim elementom. Ako ga nema dovoljno, premeštanje iz korena u nadzemne organe, kao i iz starijih listova u mlade, neznatno je. Iz listova pšenice koja je obilno obezbeđena bakrom u toku nalivanja zrna, premešta se 70% bakra u zrnu. Nasuprot tome, iz listova kojima nedostaje bakra, premeštanje je svega 20%.

Koncentracija bakra u biljkama kreće se od 5 do 30mg/kg u suvoj materiji. Ukoliko je njegov udeo u suvoj materiji lista manji od 4mg/kg, smatra se da biljke nisu u dovoljnoj meri obezbeđene, sadržaj preko 20 do 100mg/kg ukazuje na veliku koncentraciju ovog elementa. Osetljivost biljnih vrsta na njegov nedostatak je različita. U izrazito osetljive biljke ubrajaju se ovas, pšenica, ozimi i jari ječam, lucerka, duvan, spanać. Tipični znaci nedostatka bakra su venjenje, uvijanje listova, odumiranje mladih listova, nekroza, hloroza, smanjenje porasta i prinosa. 

8

Do toksičnog dejstva ovog elementa dolazi ako je njegov ukupan sadržaj u zemljištu od 25 do 40mg/kg i ako je pri tome pH vrednost zemljišta ispod 5,5. Može se reći da se velika količina bakra javlja u kiselim zemljištima. Bakru, kao ekološkom činiocu, treba pokloniti odgovarajuću pažnju imajući u vidu ne samo potrebe biljaka i životinja za ovim elementom, već i činjenicu da je u većim koncentracijama veoma toksičan.

Kadmijum

1. Svojstva i izvori kadmijuma

Kadmijum (Cd) je metal, relativno je riedak, mekan je i može se rezati nožem, plavo-srebrnkaste je boje, da se kovati. Stabilan je pri sobnim temperaturama. Otapa se u kiselinama i to mnogo lakše u oksidirajućim.Otkrio ga je u Nemačkoj 1817. godine Friedrich Strohmeyer. Najčešće se nalazi u spojevima sa kiseonikom ili sumporom ili kao nečistoća u cinku i izolira se pri  proizvodnji cinka. Čest je u baterijama, oko tri četvrtine, a ostatak u pigmentima ( žuti, narandžsti, crveni ). Hrana je takođe izvor kadmijuma. Biljke sadrže male ili umerene količine kadmijuma, koje se apsorbuju iz zemlje, a prerađena riža, brašno ili šećer imaju veće količine kadmijuma od neprerađenih. Kafa i čaj mogu sadržati visoke količine kadmijuma, kao i jastozi, kamenice i druge školjke. Visoke količine mogu se naći i u jetri i bubrezima odraslih životinja. Cigarete su  takođe značajan izvor ovog elementa. Iako inače sadrže manje količine nego hrana, pluća absorbuju kadmijum mnogo bolje nego želudac. Kutija cigareta sadrži 20 mcg kadmijuma, oko 30% toga se apsorbuje u plućima a ostatak odlazi u atmosferu.Takođe su ljudi koji žive u industrijskim zonama, gde se radi sa kadmijumom, izloženi trovanju putem vazduha, vode, hrane. 2. Unošenje u organizam, otrovnost

Ljudi tokom dana uzmu gutanjem i inhalacijom oko 20 do 40 µg kadmija, ali samo 5-10% toga se apsorbuje. Nakon apsorpcije kadmijum se prenosi krvlju vezan na albumin. Količina kadmijuma u ljudskom telu povećava se s godinama, do 50-tih, a zatim opada.. Smrtonosna doza kadmijuma primljena gutanjem je oko 350 - 8900 mg. Kadmijum nema nikakve svrhe u ljudskom telu. Sam element i njegovi efekti otrovni su čak i pri niskim koncentracijama i akumuliraju se u organizmu i ekosistemu. Jedan od razloga njegove otrovnosti je taj što se meša u delovanje enzima koji sadrže cink. Cink je važan element u biološkom sistemu, ali kadmijum, iako dosta hemijski sličan cinku, očigledno ne odgovara kao zamena.

Udisanje kadmijeve prašine brzo dovodi do infekcije disajnih putove i problema s bubrezima, koji mogu završiti otkazivanjem bubrega i smrću. Gutanje i najmanje količine kadmijuma uzrokuje trenutno trovanje i oštećenje jetre i bubrega. Oštećenje bubrega kadmijumom je nepovratno i ne leči se s vremenom. Komponente koje sadrže kadmijum takođe su kancerogene i mogu izazvati razne vrste raka. Pacijenti osim od oštećenja bubrega pate i od osteoporoze, osteomalacije (omekšanja kostiju) i oštećenja testisa, te gubitka spermatozoida. Izaziva bol u zglobovima i leđima i

9

povećava rizik od fraktura. Kod hroničnih trovanja sama težina uzrokuje frakture. Neki pacijenti izgube i čulo mirisa. Uzrokuje neplodnost, oštećuje nervni sistem, imuni sistem i stvara psihičke poremećaje.

Akutno izlaganje kadmijumovim parama može izazvati simptome slične gripu i bolu u mišićima. Simptomi se mogu javiti nakon nedelju dana od izlaganja. Simptomi upale javljaju se nakon par sati i izazivaju kašalj i nadraženost nosa i grla, glavobolju, vrtoglavicu, slabost i bol u prsima.Hronično trovanje kadmijumom naziva se ouch-ouch (jap. itai-itai) bolest. To je bilo prvo trovanje kadmijumom u svetu, u Japanu 1950. godine. Ime bolesti dolazi od bolnih uzvika zbog bola u zglobovima. Da bi sprečili dalju apsorpciju kadmijuma u organizmu preporučuje se uzimanje cinka, kalcijuma, selena, bakra i vitamina C. Najbolja zaštita je izbegavanje kontakta s kadmijumom, ne pušenje i izbegavanje dima cigarete, izbegavanje prerađene hrane, kafe, čaja i meke vode. Takođe se sprečava uzimanjem dovoljne količine cinka putem žitarica koje imaju mahunu i oraha.

Selen

Kapacitet nakupljanja selena kod pojedinih biljaka značajno se razlikuje. Velikom sposobnošću nakupljanja selena odlikuju se različite vrste roda Astralagus (Leguminosae), Conopsis (Compositae), Stanleya (Cruciferae) i Xylorhiza (Compositae). Koncentracija selena u njima kreće se od 10³mg/kg suve materije (Adriano 1986). U drugu grupu biljaka mogu se ubrajati vrste rodova Aster, Atriplex, Mentizelia i Sideranthus.

Koncentracija selena u njima iznosi nekoliko stotina mg/kg. Selen nije neophodan element za više biljke. Stimulativno dejstvo niskih koncenracija na rast biljaka se ne isključuje. Njegovo toksično dejstvo je predmet detaljnijeg proučavanja. Ogromne količine selena inhibiraju rast i izazivaju hlorozu. Ovaj element se najviše akumulira u tačkama rasta i semenu. Kod mnogih biljaka pojava mirisa belog luka ukazuje na prekomerno nakupljanje selena.

Arsen

U biljkama koje se koriste u ishrani sadržaj arsena nalazi se u granicama normale, osim ako nisu gajene na kontaminiranom zemljištu. Sadržaj arsena u biljkama je obično znatno niži nego u zemljištu. Njegova koncentracija u suvoj materiji biljaka u proseku se kreće od 1 do 7mg/kg suve materije. U ekstremnim uslovima zabeležena je koncentracija od 3.460mg/kg

suve materije. Nakupljanje, a samim tim i toksičnost ovog elementa, veća je na kiselim zemljištima, posebno ako je pH vrednost zemljišta manja od 5. Na težim zemljištima ređe dolazi do njegovog toksičnog dejstva nego na peskovitim, jer se kod prvih arsen bolje vezuje.

10

Osetljivost biljaka na visoke koncentracije arsena je različita. U najosetljivije vrste spadaju pasulj, lucerka i uopšte leguminoze, dok su tolerantne vrste krompir, paradajz i šargarepa. U prirodi se veoma retko može uočiti fitotoksično dejstvo visokih koncentracija arsena ili njegovo nepovoljno dejstvo na prinos biljaka. Pošto je koncentracija arsena u biljkama niska, njegovo ulaženje u lanac ishrane preko biljaka je neznatno.

Cink

Cink spada u grupu elemenata čija je pokretljivost u biljkama osrednja. Njegovo premeštanje iz starijih u mlađe organe naročito je sporo kod nedovoljne obezbeđenosti cinkom.

U slučaju kada je njegova koncentracija u spoljašnjoj sredini visoka, taloži se u korenu. Koncentracija cinka u suvoj materiji biljaka kreće se od 1 do 10.000mg/kg suve materije, u proseku 30 do 150mg/kg, najčešće 20 do 50mg/kg. Pri koncentraciji od 10 do 20mg/kg može se računati sa latentnim, pa čak i akutnim nedostatkom cinka. Zbog višestruke uloge u razvoju biljaka, nedostatak cinka izaziva velike promene, kako u razmeni materija, tako i u morfološkoj i anatomskoj građi biljaka. Od biljaka, na nedostatak cinka naročito su osetljivi kukuruz i jabuka.

Cink se ubraja u umereno toksične metale. Njegova toksičnost za biljke manja je od bakra. Znaci velike koncentracije cinka kod biljaka najčešće se javljaju na kiselim tresetnim zemljištima, na zemljištma koja su nastala iz matičnog supstrata bogatog cinkom, kao i u okolini rudnika i topionica cinka. Vidljivi simptomi viška ovog elementa javljaju se kada njegova koncentracija u suvoj materiji prelazi 300 do 5.000mg/kg. U ovim slučajevima, kod biljaka dolazi do nižeg rasta, smanjenja korenovog sistema, obrazovanja sitnih listova i nekroze listova.

11

Modeli sakupljanja,prevencije,tretmana i bezbednog odlaganja

Pravilno odlaganje opasnog otpada zavisi od sistema koji funkcioniše na teritoriji neke lokalne zajednice. Na teritoriji grada funkcioniše samo nekoliko sistema sakupljanja opasnog otpada koji pružaju mogućnost građanima da pravilno odlože otpad. Ideja je da damo predloge koje vrste opasnog otpada mogu da se sakupljaju i odvoze na sigurno mesto. Data su objašnjenja i predlozi za pravilno odlaganje pojedinih karakterističnih vrsta opasnog otpada.Evo nekih uputstva za bezbedno skladištenje:

Opšta uputstva

Čuvajte proizvode u originalnom pakovanju. Proverite da li su svi proizvodi dobro obeleženi originalnim nalepnicama pre nego ih odložite.

Unesite datum kupovine na proizvod pre nego ga odložite da biste imali evidenciju o starosti svakog proizvoda.

Ako skladištite opasan otpad na police proverite da li je polica čvrste strukture i dobro pričvršćena za zid.

Odlažite opasan otpad u nivou ili ispod nivoa oka. To će sprečiti opasno izlivanje do koga bi moglo da dođe prilikom ponovnog uzimanja proizvoda.

Izbegavajte odlaganje duboko u police. Dobro je da proizvod bude vidljiv. Izbegavajte odlaganje opasnog otpada na pod da biste sprečili opasno obaranje

ambalaže. Nemojte dozvoliti da se proizvodi izlivaju zajedno ili na bilo koji način mešaju.

Mešanje može dovesti do neželjenih reakcija. Na primer, izbeljivač na bazi hlora i amonijak kada se pomešaju imaju za posledicu formiranje otrovnog gasa.

Do opasnosti može doći takođe, ako đubrivo na bazi amonijum nitrata dođe u kontakt sa naftnim proizvodima kao što su motorno ulje ili kerozin.Čuvajte korozivne, zapaljive, reaktivne i toksične proizvode ako je to moguće na posebnim policama.

Pesticide treba čuvati na mestima koja se mogu zaključati, odvojeno od ostalih proizvoda. Ako proizvod ima više od jedne opasne karakteristike skladištite je prema klasifikaciji hazardnosti. Na primer, razređivač za boje je i toksičan i zapaljiv i treba ga skladištiti zajedno sa drugim zapaljivim materijama.

Ako niste sigurni u karakteristike proizvoda, odložite ga zasebno. Ne odlažite opasne proizvode u ambalažu koja je prethodno bila korišćena za drugu

vrstu opasnog proizvoda. Proverite periodično ambalažu opasnih proizvoda. Uverite se da su poklopci dobro

zatvoreni. Trebalo bi da imate spisak uskladištenih proizvoda tako da ne kupujete više nego

što je potrebno. Držite ambalažu na suvom da bi se izbegla korozija. Ako ambalaža počne da

korodira pratite predviđeno uputstvo dato u delu „Obezbeđenje i čuvanje“ U slučaju dugotrajnog skladištenja proizvoda potrebno je nalepnicu proizvoda

prekriti vodootpornom transparentnom folijom da bi se sprečilo otpadanje nalepnice ili njena nečitkost.

12

Što se tiče modela sakupljačkih centara u razvijenim državama, npr. u Švedskoj, sve je na visokom nivou. Svaki opasan otpad se tretira na svoj način. Baterije,mobilni telefoni, ostali kućni otpad, lakovi I boje, sve se na svoj način skladišti od raznih kontejnera, buradi, sigurnosnih kutija I ostalog. U Nemačkoj se opasan kućni otpad,teški metali i ostali otpad slične kategorije skladišti u starim, napuštenim rudnicima, gde su pre toga stavljeni i hermetički zatvoreni u pesebne kontejnere.Dok je kod nas malo drugačije, kao i sa svim zemljama u razvoju što se tiče ekologije.Potrebna su prilična novčana sredstva ali bi ulaganjem dobili nazad isto,samo je pitanje za koji period. Izgradnjom 30 sakupljačkih centara za komunalni i drugi otpad u Srbiji recikleri bi rešili problem nedovoljno sirovina, bilo bi angažovano nekoliko hiljada radnika, smanjile bi se količine otpada za deponovanje, a životna sredina bi bila manje zagađena.To su samo neki od efekata izgradnje stanica za sakupljanje otapada koje je pokrenuo fond za zaštitu životne sredine Srbije. Novi Sad je prvi grad u kom će biti izgrađen centar za sakupljanje i postrojenje za upravljanje komunalnim i drugim otpadom, a odobrenje su dobili i Beograd, Niš i Kragujevac. Osim komunalnih preduzeća, centri su namenjeni i građanima koji bi ovde donosili stare akumulatore, frižidere, gume i drugi otpad.

Sakupljačka mreža u Srbiji je nedovoljno razvijena pa recikleri nemaju dovoljno materijala za reciklažu. Ovim centrima bi se postiglo stalno snabdevanje reciklera. Javna komunalna preduzeća nemaju infrastrukturu za sakupljanje i separaciju otpada koji ima upotrebnu vrednost. U centru postoje linije za separaciju gde će se neselektovani otpad dovoziti, jedan deo materijala bi se izdvajao za reciklažu a ostatak deponovao. Time bi se postiglo smanjenje otpada za deponovanje.

13

Opastnosti, sastav i način odlaganja pojedinih vrsta kućnog otpada

Elektronski i električni aparati i uređaji

Potencijalna opasnost i najčešći sastavPredstavljaju široku paletu proizvoda raznovrsnog sastava. Potencijalna su opasnost usled nepravilnog rukovanja i skladištenja. Sadrže gasove, najčešće plastične,metalne i staklene delove, hemijske elemente kao što su olovo, kadmijum, berilijum, živa i mnogi drugi plemeniti i teški metali.Pri kupovini birajte, kad god ste u mogućnosti, električne i elektronske aparate I uređaje koji imaju oznake da su energetski efikasni i koji se mogu reciklirati.Način odlaganjaPostoje preduzeća koja se bave otkupom i reciklažom elektronskog i električnog otpada. Mreža otkupnih centara je nedovoljno razvijena pa su odlaganje i reciklaža ovakvih proizvoda još uvek sporadične i neorganizovane. Informišite se o lokalnim otkupljivačima i pravilno rukujte sa ovakvim proizvodima do početka organizovanog sakupljanja.

Mobilni telefoni

Potencijalna opasnost i najčešći sastavSastoje se od baterije, plastičnih, metalnih (dragoceni paladijum i zlato) i staklenih delova. Baterije iz mobilnih telefona predstavljaju potencijalnu opasnost zbog prisustva teških metala i plastike.AlternativaUpotrebu mobilnih telefona treba svesti na minimum jer se tako produžava vek trajanja mobilnog telefona, tačnije baterije.Način odlaganjaStare telefone čuvati u stanu na posebnom mestu do početka organizovanog sakupljanja i reciklaže. Početak organizovanog sistema reciklaže se uskoro očekuje.

Lekovi

Potencijalna opasnost i najčešći sastavPotencijalna su opasnost (toksični su) ako se nepravilno primenjuju i odlažu. Sastavlekova je raznolik u zavisnosti od namene leka.AlternativaZdrava i pravilna ishrana, fizička aktivnost, optimalan san i boravak u prirodi.Način odlaganjaNe pravite zalihe. Posebno voditi računa o označenim rokovima za upotrebu. Nakonisteka roka ili nakon što vam lekovi više nisu potrebni, poželjno bi bilo odneti ih uzdravstvenu ustanovu u kojoj su nabavljeni ili u apoteku. Ovakav sistem još uvek nijeuspostavljen, ali je u planu.

14

Sredstva za čišćenje

Potencijalna opasnost i najčešći sastavPredstavljaju potencijalnu opasnost za životnu sredinu, zdravlje ljudi i kućnihljubimaca kada dođe do nekontrolisane i nepravilne upotrebe i nepravilnog odlaganja.Predstavljaju aktivne supstance, toksične i korozivne.AlternativaSoda bikarbona, sirće, limunska kiselina, maslinovo ulje i dr. Detaljnije preporuke iobjašnjenja možete videti u poglavlju „Alternativni proizvodi“.Način odlaganjaIspražnjenu ambalažu isprati više puta i odložiti sa ostalim otpadom ili sačuvati zaorganizovano prikupljanje.

Kozmetički preparati

Potencijalna opasnost i najčešći sastavPotencijalna su opasnost prilikom neadekvatnog izbora i upotrebe. Mogu bitibezopasni, blago toksični ili toksični. Raznolikog su sastava shodno nameni. Posebnose izdvajaju farbe za kosu, hidrogen, izbeljivači kose. Može doći do alergijskihpromena i iritacije.AlternativaBirati biljne preparate i proizvode koji su manje toksični.Način odlaganjaOdložite sa ostalim otpadom. Ambalažu od parfema i tečnih preparata isprati višeputa i odložiti sa ostalim otpadom.

Lepkovi

Potencijalna opasnost i najčešći sastavLepkovi predstavljaju potencijalnu opasnost prilikom rukovanja i nepravilnogodlaganja jer su opasni, toksični, isparljivi i zapaljivi. Mogu izazvati zdravstveneporemećaje. Mogu biti neorganskog porekla ili na bazi prirodnih polimera životinjskogporekla, kao što su tutkalo, kolagen, kazein ili biljnog porekla kao što su smole, skrob,dekstrin i dr. Sintetički lepkovi su najčešće od poliakrila, poliamida, dok su neki nabazi cijanida, formaldehida i sl.AlternativaUpotrebljavati lepkove na vodenoj i biljnoj osnovi, poliuretanske vodene rastvore.Način odlaganjaOdložiti sa ostalim otpadom ako su u stvrdnutom stanju ili sačuvati za prikupljanje.Sistem organizovanog sakupljanja još uvek nije uspostavljen.

15

Zaključak:

Zagađivanje zemljišta opasnim kućnim otpadom je vrlo štetno,naročito ako su u priličnoj količini prisutni i teški metali poput žive,olova,kadmijuma.Nesvesno bacanje ovakvog otpada I mešanje sa običnim otpadom završava ne zamo u zemljištu nego indirektno i u vodi i vazduhu, a u većini sluajeva i do hrane koju svi mi jedemo.

Pravilna kategorizacija I rukovanje opasnim otpadom jesu neminovni kako bi se rešio problem stalnog zagađivanja zemljišta.Rešenje jeste pravilno odlaganje otpada i pravovremeno reagovanje na već bačeni opasan otpad. Svest ljudi mora da se poveća edukacijama kako bi svi znali šta udišu, jedu, koju vodu piju, a i po čemu hodaju takođe.

16

Literatura:

http://sr.wikipedia.org/wiki/ http://www.kombeg.org.rs/Slike/CeTranIRazvojTehnologija/2010%20Maj/

strategija_upravljanja_otpadom_konacno.pdf http://www.politehnika.edu.rs/download/zemljiste/Zemljiste%20predavanje%20br

%204.pdf http://sewa.sewa-weather.com/~ambassadors/new_site/srp/images/stories/Papers/

10-06.pdf http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=1450-79940702062V&redirect=ft http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=1450-79940702062V&redirect=ft http://www.ledib.org/uploads/downloads/4_en.pdf http://www.ekoplan.gov.rs/src/1-1-2-Zakoni-iz-2010-godine-193-document.htm

17