193152601 Mira Radojević O Federalizaciji Jugoslavije 1945 Godine

Mira Radojevi

O federalizaciji Jugoslavije 1945. godine1

Pitanje dravnog ureenja zajednice jugoslovenskih naroda otvoreno je tokom Prvoga svetskog rata kao jedan od kljunih problema njenog postojanja. Moemo rei da je ekonomski, socijalni i kulturni razvitak prve jugoslovenske drave bio njime blokiran, a u njemu treba traiti i jedan od uzronika kriza i raspada socijalistike Jugoslavije. Prvi ustavi Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS) te nove Jugoslavije zbog toga su imali neke zajednike karakte-ristike. U oba sluaja trebalo je nakon velikih ratova, praenih lomovima u Evropi i svetu te revolucionarnim promenama postaviti dravne temelje i osigurati budu-nost zemlje. I prvi i drugi put prejudicirane su odluke us-tavotvornih skuptina, a i njihovi su prerogativi okrnjeni: najpre prethodnim priznanjem monarhije, a potom repub-like i federacije. Nevolje koje su i jedan i drugi ustav doneli nisu bile toliko plod samih ustavnih reenja koliko zloupo-treba u njihovoj primeni. Vidovdanski ustav (1921) pravljen je po meri Srba, nesklonih federalnim reenjima prvens-tveno zbog nemogunosti postavljanja takvih unutranjih administrativnih granica koje bi okupile sav srpski narod; a Ustav iz 1946. godine, pak, nastajao je na osnovama straha od premoi Srba i potrebe trajnog onemoguavanja srpske 1 Saoptenje je prezentovano na 7. skupu, a izuzetno se uvrtava u zbornik radova 8. skupa (op.ur.)

O federalizaciji Jugoslavije 1945. godine 204

hegemonije. Njime je trebalo da budu otklonjene greke predratnog dravnog ureenja: samim time u njega su ugra-eni prethodno dvodecenijsko iskustvo, tekovine narodno-oslobodilakog rata i revolucije te ubeenje novih nosilaca dravne vlasti da su napokon, i to uspeno, reili nacionalno pitanje.

Prvi ustav nove Jugoslavije bio je samo zavrni akt jedne duge linije u istoriji Komunistike partije Jugoslavije (KPJ) u kojoj su ideja i praksa federalizma, kao nain reavanja nacionalnog pitanja, uoljive ve od 1935. godine. U prvi-ma godinama rata pitanje federalizacije drave nije izriito naglaavano niti je o nekakvoj federaciji govoreno. Meu-tim, prema nacionalnom pitanju postojao je jasan stav, a sa njime je neodvojivo bilo povezano teritorijalno ureenje budue drave. Dalo se naslutiti da e nakon rata svaki narod imati svoju teritorijalnu jedinicu. Dobar pokazatelj toga bilo je formiranje antifaistikih zemaljskih vea kao prvih oblika federacije u nastajanju. Prema odlukama 2. zasedanja Antifaistikog vea narodnog osloboenja Jugo-slavije/AVNOJ-a (1943) Jugoslavija je kao dravna zajed-nica trebalo da se gradi na demokratskom i federalnom principu, na osnovi priznanja postojanja pet konstitutivnih naroda (Srbi, Hrvati, Slovenci, Makedonci i Crnogorci) i est federalnih jedinica (Srbija, Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Crna Gora te Bosna i Hercegovina/BiH). Pitanja unutra-njeg ureenja federacije i razgranienja federalnih jedinica nisu reena, ali su odluke AVNOJ-a imale definitivan karak-ter. Komunistiko vostvo pravilo je federaciju ravnotee na raun nacionalnih interesa Srbije i srpskog naroda. Cepanje srpskog nacionalnog bia na tri federalne jedinice, mada su Srbi u Hrvatskoj te BiH imali status konstitutivnog naroda, afirmisanje makedonske i crnogorske nacije, politi-

Mira Radojevi 205

ka zaborava genocida u Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj, kons-tituisanje Srbije kao federalne i to asimetrine jedinice (sa dve autonomne pokrajine u svom sastavu) tek od novem-bra 1944. do avgusta 1945. godine, kao poslednje meu jugoslovenskim pokrajinama/jedinicama, bez istovremenog postavljanja pitanja autonomnih oblasti u BiH, Hrvatskoj i Makedoniji svedoe o nameri KPJ da tezu o srpskoj hege-moniji ostavi Srbima u trajno naslee i kao nikad neiskup-ljeni greh. U godinama 1944-1945. Srbija u politikoj strukturi nije imala uticaj ni priblino odgovarajui svom stvarnom znaaju u nacionalnom, vojnom i ekonomskom pogledu. U tom smislu federacija ravnotee nije podra-zumevala uspostavljanje stvarnih simetrinih odnosa.2

Dokazujui pravovernost komunistikim naelima i politici vrha KPJ, koji je odluivao o svemu, srpski komunisti ne samo da se nisu protivili donoenim reenjima nego su neretko i prednjaili u zalaganju njihova ostvarenja. Kritike uspostavljanog stanja poticale su uglavnom iz redova osta-taka graanskih stranaka, u okviru Narodnog fronta (NF) ili van njega, ali su i one morale biti prilagoene uslovima potpune politike dominacije KPJ. Graanska opozicija je prihvatila federalno reenje dravnog ureenja, izraavajui svoje rezerve uglavnom zbog broja federalnih jedinica, stvaranja novih nacija i sutinskog centralizma u upravlja-nju dravom.3 Argumentovane kritike izricala je Demokrat-ska stranka (DS), iji se jedan deo prikljuio NF-u, dok je

2 Up. B. Petranovi, Jugoslovensko iskustvo srpske nacionalne integracije, Beograd, 1993, 79-96, i Lj. Dimi, Istorija srpske dravnosti, III, Srbija u Jugoslaviji, Novi Sad, 2001, 262-322. 3 Up. B. Petranovi, Srbija u Drugome svetskom ratu 1939-1945. godine, Beograd, 1992, 707-719.


drugi deo, okupljen oko Milana Grola, stranakog efa od 1940. godine, inio glavnu opoziciju izvan NF-a.4 Istorijski i istoriografski njeni su stavovi viestruko zanimljivi, delom i otud to je batinila dugu tradiciju politike tolerancije te borbe za demokratiju i srpsko-hrvatski sporazum. Meu srpskim graanskim strankama, ako izuzemo Republikansku stranku, prva se izjanjavala za reviziju centralistikog Vidovdanskog ustava, cepajui se upravo na tom pitanju ve 1922. godine, da bi se potom 1932. opredelila za fede-ralistiko ureenje putem stvaranja etiri federalne jedinice: tri formirane oko nacionalno-kulturnih centara (Beograda, Zagreba i Ljubljane) i jedne prelazne (BiH), ijim bi obrazo-vanjem bilo izbegnuto direktno razgranienje izmeu Srba i Hrvata. Tokom rata, u emigraciji u Londonu, M. Grol se, uprkos optubama veliko-Srba, nije odricao Jugoslavije, ia-ko je u sebi pokopao mnoge iluzije o meusobnoj solidar-nosti Srba i Hrvata. Ne elei da bude bela garda, vratio se u zemlju, pokuavajui da u demokratskom pravcu utie na politika deavanja. Komunistima ga je donekle privlaila ideja socijalne pravde, ali je ve u Londonu uoavao bru-talni mentalitet njihovog vostva.5 Ulazei u Privremenu vladu DFJ poetkom marta 1945. godine, kao njen potpred-sednik, inio je to sa blagoslovom Britanaca, a uz protiv-ljenje Sovjeta. U vladi je trebalo da reprezentuje Srbiju i svojim prisustvom opovrgne pritube o zapostavljanju srps-

4 Politiki rad stranke zvanino je odobren 20. septembra 1945. godine, a reenje je, na osnovu prijave M. Grola, potpisao Vladimir Zeevi, ministar unutranjih poslova Demokratske Federativne Jugoslavije (DFJ), lan onog dela demokrata koji su prihvatili program NF-a (up. Borba, Beograd, 22. septembar 1945. godine). 5 Up. M. Grol, Londonski dnevnik 1941-1945. godine, Beograd, 1990, 708.

Mira Radojevi 207

kog naroda.6 Prema seanjima savremenika, u toj mu ulozi nije bilo lako:

Manje nadmen [nego pre rata], ak skroman, [bio je] usamljen ovek u jednoj za njega tuoj sredini.7

Sava N. Kosanovi je docnije zabeleio kako se teko sna-lazio, mada po uverenju republikanac i federalista, a pri tome sasvim dovoljno progresivan da se bez potekoa ukopa u novi razvoj:

[Ipak], nije dovoljno shvaao, da smo u otroj, uspenoj revolu-ciji, gde nema vremena za mnoge diskusije i pogotovo da nema mogunosti za primenu mirnodopskih merila liberalne demokra-cije, u vremenu kad insistiranje na formi moe da izazove sumnju i da ugrozi sadrinu sa daleko teim posledicama.8

Uzdajui se u pomo zapadnih saveznika i ne shvatajui da se u zajednikoj vladi ne radi o podeli vlasti, sa komu-nistima se sporio oko potivanja njene Martovske dekla-racije, neredovnosti sednica, donoenja zakona o slobodi tampe, zbora i govora, graanske sigurnosti, karaktera reima, masovnih okrivljavanja, olakih optubi za izdajstvo i faizam, politike iskljuivosti KPJ, politikih procesija NF-u...9 Ne nalazei sa njima zajedniki jezik i shvatajui da je za njih njegovo prisustvo u vladi samo formalno, nuno zlo,

6 Up. V. Dedijer, Dnevnik, III, Beograd, 1970, 180, B. Petranovi, M. Ze-evi, Jugoslovenski federalizam, ideje i stvarnost, tematska zbirka doku-menata, II, Beograd, 1987, 178-180, S. N. Kosanovi, Jugoslavija bila je osuena na smrt, Zagreb-Beograd, 1984, 339-340, i B. Petranovi, Privre-mena vlada DFJ, Istorijski glasnik, br. 1, Beograd, 1986, 121-122. 7 D. Jovanovi, Ljudi, ljudi, II, Beograd, 1975, 33-34. 8 S. N. Kosanovi, n.d., 344. 9 Up. . Marti, Komunisti protiv demokratije, Beograd, 1990, 19-89, i B. Petranovi, Srbija u Drugome svetskom ratu..., n.d., 722-723.


podneo je 16. avgusta 1945. ostavku, upuujui je u duhu demokratije Josipu Brozu.10 Ubrzo zatim, protiv M. Grola i njegovih stavova otpoela je hajka, iji je inicijator bio Milovan ilas sa tekstom Znaaj novih politikih zakona i namere reakcije. Prvi put je javno svrstan u reakciju, pripisani su mu spletke, izdaja, pijuna-a, zloini, karijerizam, korupcija Po reima ovog jurini-ka KPJ, ef demokrata bio je:

mali konfuzni politiar, konzervativni intelektualac, poreklom Ne-mac, po kulturi Francuz, po politici velikosrbin, frazer o demo-kratiji, koji nikad nije umio ni imao snage da shvati svu veliinu zbivanja u naim narodima.11

Od tada pa u narednih nekoliko meseci prozivan je i na-padan u tampi i u govorima komunistikih elnika na svim narodnofrontovskim zborovima: za takvog izdajnika neret-ko je na ispisanim parolama i u uzbuenim uzvicima po-nesene mase zahtevana smrt. Odgovorio je 27. septembra 1945. pokretanjem opozicionog lista Demokratija, uspeva-jui da objavi sedam brojeva pre nego to su skojevci poeli da ga spaljuju po ulicama, a potom i Sindikat slovo-slagaa odbio da ga tampa.12

10 Ostavka je, zajedno sa Titovim odgovorom i saoptenjem Tanjuga, ob-javljena u: B. Petranovi, Ministarske ostavke 1945-1948. godine (Svedo-anstva), Istorijski glasnik, br. 1-2, Beograd, 1988, 107-113. 11 Prema: Borba, Beograd, 22. avgust 1945. godine. Up. i . Marti, n.d., 23-24. 12 Povodom akcija omladinaca, odnosno KPJ, M. Grol je zakljuio:

Slova mogu biti spaljivana, ideje i ljudi proganjani, ali e ivot tei samo po zakonima koje postavlja stvarnost, pogotovu kad je ona tako neumitno odluujua kao dananja svirepo teka stvarnost kod nas i u svetu. Nju ne savlauje lomaa nego svest o njoj (Silom ili razlogom?, Demokratija, Beograd, br. 5, 25. oktobar 1945. godine).

Mira Radojevi 209

Kao neko tko je i u politike ideje i u politiku praksu pokuavao da unese to vie oveanskog, a istovremeno je snano nacionalno oseao, M. Grol je i u svoje osvrte na federalna reenja KPJ uneo mnogo emocija. Uoavajui tendenciju da se dravno ureenje titi od hegemonistikih sklonosti Srba, gotovo je zavapio podseajui na dugu istoriju njihove borbe za nacionalnu slobodu i dravnu samostalnost. Velikim ogreenjem smatrao je to to se srpske rtve zaboravljaju, nedemokratski meuratni reimi stavljaju na teret celom srpskom narodu, a garancije trae samo na jednoj strani:

Brojni odnos Srba, Hrvata i Slovenaca je jedna stvarnost, i ona se ne moe prenebregnuti ni u kom smislu, bez tetnih posledica, pogotovu ako bi Srbi u njihovom podvajanju u nekoliko federal-nih jedinica osetili smanjivanje svog duhovnog potencijala, svog nacionalnog dometa u razvijanju ne sile nego viih vrednosti ivota, onih kojima je srpski narod do danas stvarao svoje mesto u svetu [...]. [S]eanja toga naroda, u dananjoj zajednici brojno najveeg, sveu najprobuenijeg i u borbi za slobodu, kroz po-kolenja, najupornijeg, ne mogu biti ravnoduna za sudbinu nove Jugoslavije.

Iza svega to su prepatili Srbi u Hrvatskoj, Dalmaciji i u Bosni, oni se vie ne bi mogli pomiriti ni s kojom iskljuivou nacionalis-tikog reima u Hrvatskoj, isto kao to bi Hrvati sa nespokojstvom iveli u kojoj oblasti preimustveno srpskoj, ako bi na toj strani vladao zao duh zlopamenja i odmazde [...]. Kao to Srbi ne mogu upisati u greh hrvatskom narodu zloine ustaa, Hrvati, Slovenci i ostali narodi ne mogu upisivati u greh srpskom narodu neravnopravan poloaj naroda i pokrajina u vremenu u kome srpski narod nije imao svoju re ni o svojoj sopstvenoj sudbini. Kad se sve sabere ne vidi se da je taj narod, prvi u broju u zajednici, bio jo i u em prvi osim u rtvama koje je podneo. Hegemonija jedne odnaroene nazadne manjine oglaena je kao hegemonija Srba, dok se danas u pregledu svega to je bilo na toj strani jasno pokazuje samo hegemonija patnji.


Da novi poredak bude nov ne samo u statutu nego i u duhu, on mora biti osloboen meusobnih nepoverenja i predrasuda jed-nog[a] naroda o drugome, osloboen zlih oseanja koja su u ravim danima naroda trovala i razjedinjavala u otporu reakciji. Nema naroda koji kao narod, u slobodnom i svesnom odluiva-nju, snuje zlo drugome narodu. I nema opasnosti za ravnoprav-nost u dravnoj zajednici, ako se u svakoj federalnoj jedinici obezbedi ravnopravnost graana u punom smislu te rei. [...].

Posle svega to je srpski narod dao za slobodu, greh je sumnjati da on eli to drugo do reim slobode za sebe i za druge u toj zajednici. [...].

Na toj strani danas nije potrebno traiti obezbeenja nikojim po-sebnim merama za slobodu i ravnopravnost u novoj Jugoslaviji. Ni na toj ni na kojoj drugoj strani ne treba ta obezbeenja traiti u vetini same tehnike ureenja, s vie vere u hartiju nego u lju-de, i naroito ne treba ih traiti sa zaziranjem od predominacije Srba. Ako je u Jugoslaviji bilo predominacije, ona nije bila predo-minacija volje srpskog naroda, nego predominacija nazadnih Srba u politikim konsorcijama nazadnih Srba, Hrvata i Slovenaca, u jednom[e] vremenu rastrojenom tekoama i zabludama.13

Mimo ovakvih politiko-nacionalno-sentimentalnih istupa-nja, M. Grol i njegovi demokrati vie su puta teorijski obraz-lagali svoje poglede na smisao i osnove federacije. Po njiho-vom shvatanju ona je bila izraz ive stvarnosti i rezultat isto-rijsko-politikih inilaca, sa korenom u posebnostima koje karakteriu vie nacionalnih skupina povezanih u jednu dr-avnu zajednicu. Otuda federalizam pre svega predstavlja nacionalan problem. Svaka nacija koja uestvuje u zajednici postavlja zahtev za ouvanje svojih bitnih osnova: istorijsko-kulturnih i politikih tekovina. Iz tog razloga svaka federacija ima u sebi neeg partikularistikog i separatistikog [...] to vue od centra i to je glavni uzrok nedovoljne vrstine i

13 Iskuenja demokratije, Beograd, 1991, 143-146.

Mira Radojevi 211

snage federalne drave u poetnoj fazi njenog postojanja.14 U tom stadijumu nema jedinstvenih miljenja i oseanja kao u prostoj dravi. Federalna drava mora zato biti osnovana na realnoj oceni prilika i odnosa, kao i na svesti o potrebi i korisnosti takve zajednice. Svaka nacionalna grupa u njoj eli da razvija svoju individualnost i istovremeno osigura uee u voenju zajednikih dravnih poslova. I jedno i drugo treba da joj osigura ustav.15

Glavni cilj federacije je savlaivanje vekovnih netrpeljivosti i razlika te uspostavljanje harmoninog odnosa nacionalnih jedinica, zbog ega se kao prvi uslov postavlja meusobna trpeljivost.16 Kao osnovni pravno-politiki problem, pak, na-mee se pitanje organizacije vrhovne savezne vlasti, parla-menta, savezne vlade, odnosno savezne upravne vlasti i sa-veznog sudstva. Od toga zavisi koliko e svaka nacija obez-bediti i zagarantovati svoja prava.17

Smatrajui da su demokratija, federacija i jugoslovenstvo nedeljivi uslovi budunosti Jugoslavije, demokrati su u svom stranakom programu naglasili da federativna osnova dravnog ureenja podrazumeva punu ravnopravnost na-rodnosti, vera i kulturnih identiteta. Podsetili su na tradiciju svoje borbe za stvaranje velikih federalnih jedinica, manjih autonomnih pokrajina i jo manjih samoupravnih oblasti. U novoj istorijskoj situaciji samo su naglasili potrebu da se pri konanom ureenju federalnih jedinica i autonomnih oblas-ti ouva organska celina dravne zajednice, neophodna

14 Demokratija, br. 1, Beograd, 27. septembar 1945. godine. 15 Up. isto. 16 Up. M. Grol, Iskuenja demokratije, n.d., 143. 17 Up. Demokratija, br. 1, Beograd, 27. septembar 1945. godine.


prirodnom ekonomskom i kulturnom razvoju.18 Po reima M. Grola, ekonomski i saobraajni zahtevi postajali su, pak, iz dana u dan [...] neodoljiviji.19 A naglaavanje ekonom-skih i kulturnih inilaca takoe je bilo na liniji predratnih zalaganja demokrata da nacionalan momenat pri formi-ranju federalnih jedinica ne bude jedini vaei.

Imajui stalno na umu potrebu vre dravne integracije, M. Grol je bio protiv vetakog stvaranja federalnih jedi-nica. Ono to ga je brinulo nije bio njihov broj nego princip po kojemu su nastajale, karakter argumenata kojima je nji-hovo postojanje branjeno. Zbog toga su, odgovarajui na kritike koje su im upuivane u beogradskoj Politici, demo-krati naglaavali:

Danas u principu nemamo nita protiv est federalnih jedinica, i vie od toga broja: ono to nas interesuje to su merila po kojima se one kroje, objektivna, koja odgovaraju i raspoloenju i potre-bama naroda jednoga kraja s jedne strane, a s druge [koja] obez-beuj[u] zdrav odnos federalnih jedinica i celine, kao jednog[a] prirodnog organizma.20

Takav stav podsea na predratni njihov zahtev da prilikom dravnog preustrojstva prvo budu utvreni osnovni principi, odnos savezne vlasti i federalnih jedinica, postavljeni tako da se osiguraju i dravna celina i nesputan razvoj federalnih jedinica. Nakon toga moglo se pregovarati o razgranienju i srezovima. Nepomerive odluke 2. zasedanja AVNOJ-a ile su obrnutim redom - utvrivanjem broja federalnih jedinica bez prethodnog dogovora o njihovom unutranjem ureenju.

18 Up. isto, Program DS-a. 19 Iskuenja demokratije, n.d., 139. 20 Odgovori i razgovori o demokratskom programu, Demokratija, br. 1, Beograd, 27. septembar 1945. godine.

Mira Radojevi 213

U tom kontekstu demokrati su najvie primedbi i rezervi imali na konstituisanje Makedonije i Crne Gore kao po-sebnih federalnih jedinica i to na osnovu proklamovane makedonske i crnogorske nacionalnosti. Neslaganja su izri-cana krajnje taktino. To je, naime, bio prostor koji su u svom predratnom programu videli kao nesporni deo jedne velike srpske jedinice, sa mogunou njihovih autonomija ili samouprava, kakve su bile predviane i za Vojvodinu, a u sklopu hrvatske jedinice, na primer, za Dalmaciju. Time su iskazivali razumevanje istorijskih, kulturnih, ekonomskih i politikih posebnosti, ali i odlunost da osiguraju ono to su smatrali srpskim etnikim podrujima. U lavini rasprava izazvanih reenjima Sporazuma Cvetkovi-Maek duboko su odjeknule rei M. Grola da je Vojvodina za druge pita-nje srezova, a za Srbe nacionalnog bia, te da liniju Du-nav-Morava-Vardar srpski narod osea kao kimu svog nacionalnog organizma.21 U drugaijem, posleratnom vre-menu te su izjave trpele nune korekcije, prilagoene oset-ljivosti problema i trenutka, odnosu politikih snaga, pa i sveu da srpska politika nije uspela da taj prostor integrie u nacionalnom, politikom, ekonomskom i kulturnom pog-ledu.

Vojvodina, mada osiromaena za Baranju, nije toliko pomi-njana, budui da je njen autonoman status u sklopu fede-ralne Srbije barem priblino odgovarao ranijim pogledima demokrata na dravnopravan poloaj severne srpske pok-rajine.

Pitanje Crne Gore, koju su demokrati smatrali etniki ho-mogenom srpskom jedinicom, za njih je bilo politiko, a ne

21 Prema: Spomenica Ljubomira M. Davidovia, Beograd, 1940, 40.


nacionalno. Izjavljivali su da njena nacionalna posebnost, navoena u razlozima za federalan status, ne moe da iz-dri raspravu. Ustanak Crnogoraca iz jula 1941. vrednovali su, stoga, u smislu odbacivanja odluka Petrovdanske skup-tine crnogorskih separatista i kao vid ponovnog izja-njavanja za zajedniki ivot sa Srbima/Srbijom. Postavljali su pitanje da li bi ustanak bio tako masovan da je M. ilas u to vreme o Crnogorcima govorio kao o posebnoj naciji. Smatrali su da je crnogorska nacija stvarana na silu, kako bi bilo opravdano formiranje posebne federalne jedinice u iji prilog nisu govorili ni ekonomski razlozi. Pravo na federalan poloaj Crna Gora je mogla polagati samo na osnovu svoje duge istorijsko-politike tradicije:

[Meutim], ako je narod u Crnoj Gori zadovoljan granicama svo-je federalne jedinice i ivotnim uslovima koje mu ona obez-beuje, neka mu bude. Ali je izvesno da argumenti za jedno ne samo samoupravno nego federalno izdvajanje [...] ne mogu biti ni ekonomski ni nacionalni - izraeni u zamiljenoj narodnosti. Diskusija o narodnosti uopte besciljna je: svaki deo naroda bie ono to osea da je.22

U meuratnom periodu Demokratska stranka je - kao ni jedna druga srpska graanska partija - imala sluha za prob-leme Makedonije, izjanjavajui se napokon za njen auto-noman ivot, za pravo tamonjeg naroda da svoje naj-pree brige brine sam, to neposrednijim ueem u javnim poslovima, i preko ljudi biranih prvenstveno iz svoje sre-dine.23 irina njenih kompetencija bila bi neznatno manja od onoga to joj je pruano posle rata. Pomeranja u zahte-

22 Demokratija, br. 1, Beograd, 27. septembar, i br. 3, 11. oktobar 1945. godine. Up. i M. Grol, Iskuenja demokratije, n.d., 139. 23 Demokratija, br. 1, Beograd, 27. septembar 1945. godine.

Mira Radojevi 215

vima KPJ je ispoljila samo u naglaavanju posebnih make-donske nacije i makedonskog jezika. Demokrati, naime, nisu delili stav KPJ o ta dva pitanja, upozoravajui u svojim istupima na veliku osetljivost problema. M. Grol je smatrao da je etniki sloeno stanovnitvo Makedonije obeleeno ne toliko simbolima posebne nacije koliko naravima i men-talitetom te ekonomskim i socijalnim uslovima ivota. Nije mu, meutim, odricao pravo da se manifestuje kao [...] to osea i hoe da je.24 Da li e, pak, od nekoliko nareja nastati jedan jezik ne moe biti reeno zakonskim odred-bama:

A paradoksalno je da se ovinistike tendencije srpske i bugarske suzbijaju vetakom ogradom jednog[a] kraja, kome napretka nema bez irokog kulturnog opticaja, ogradom koja takoe ima tendenciju jednog[a] sitnog lokalnog ovinizma - sreom neizvod-ljivog.25

ef demokrata takoe nije krio trajnu zainteresovanost Srba za Povardarje, obrazlaui ivotnu povezanost sutin-ski neodvojivog prostora:

Za Srbe pitanje Makedonije ostaje pitanje plua ispred senti-menta. I kada se na srpskoj strani podvlai nedeljivost Morave i Vardara, i diskutuje federalan odnos Makedonije, polazi se od tih neodoljivih ivotnih pogodaba privrede, kulture, ivog i nesme-tanog opticaja vrednosti materijalnih i moralnih, i u tom irem smislu nacionalnih. Ne polazi se od pretenzija na upravljanje ivo-tom naroda u Makedoniji, nego od ravnopravnog uea u uskla-ivanju miljenja na jednoj i drugoj strani, i usklaivanju pogo-daba prirodne ivotne zajednice. Narod u Makedoniji govorie jezik koji bude hteo i zvae se kako bude hteo. A to ta svakim danom manje savremena diskusija o nacionalnim obelejima Ma-kedonaca i danas izaziva osetljivosti na srpskoj strani, razumljivo

24 Isto. 25 Isto.


je iza svega to su nekolike generacije dale za osloboenje Makedonije, i iza svega to je od istorijskih tradicija ostalo u glavama, a to preko noi ne brie nikoji novi pokret istorijski.26

Primedbe Demokratske stranke i njenog efa na avnojevska reenja potvrena i Ustavom iz 1946. godine argumen-tovane ili ne, istorijski potvrene ili odbaene, svejedno su bile samo nemono ukazivanje na sloenost pitanja fede-ralizacije zemlje i opasnost od ponekad silom nametanih re-enja. U stranakoj evoluciji demokrata i njihovog glavnog ideologa time je okonan decenijski napor u traenju odgo-vora na jedan od kljunih problema jugoslovenske drave.27 Ujedno, to je bilo ono dokle je u politikoj misli stigla i to je u tom trenutku mogla da ponudi iznemogla srpska graanska klasa. Nekoliko decenija kasnije gotovo proroki zazvualo je upozorenje M. Grola da federalizam est jedi-nica ne donosi nita ako ne federalizuje ljude u njima, ako ne federalizuje ivotne snage naroda - u miru, trpeljivosti, u sporazumu, u ravnopravnoj saradnji slobodoljubivih ele-menata, u jednom[e] istinskom narodnom frontu koji ube-eno i voljno ide u korak, s jasno postavljenim ciljem kome ide.28

Saetak Pitanje dravnog ureenja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugosla-vije smatrano je jednim od kljunih problema njenog postojanja. Nova

26 Iskuenja demokratije, n.d., 142. 27 Up. B. Petranovi, Graanske stranke u Jugoslaviji 1944-1948. i njihov karakter, Istorijski glasnik, br. 1, Beograd, 1969, 71-85, i Jugoslavija na razmeu 1945-1950. godine, Podgorica, 1998, 18-21, te Lj. Dimi, n.d., 322-324. 28 Govor brojeva, Demokratija, br. 2, Beograd, 4. oktobar 1945. godine.

Mira Radojevi 217

Jugoslavija, formirana posle Drugoga svetskog rata, trebalo je da u tom pogledu ispravi greke i dravnu zajednicu - pod komunistikim vostvom - organizuje na demokratskom i federativnom principu, uz priznanje postojanja pet konstitutivnih naroda i est federalnih jedi-nica. Naela takvog reenja nailazila su na rezerve ostataka srpskih graanskih stranaka. Najargumentovaniju kritiku dala je Demokratska stranka, na elu sa Milanom Grolom, najjaa opoziciona partija izvan Narodnog fronta, nezadovoljna traenjem garancija protiv eventualne hegemonije Srba, afirmisanjem makedonske i crnogorske nacije, brojem federalnih jedinica... Istorijski i istoriografski njeni su stavovi viestruko zanimljivi, ponajvie stoga to je upravo ona batinila tra-diciju politike tolerancije, borbe za demokratiju i srpsko-hrvatski spo-razum te to se upravo ona u krugu srpskih stranaka meu prvima opredelila za federalistiko ureenje Jugoslavije.

Zusammenfassung Die Frage der staatlichen Ordnung des Knigreichs der Serben, Kroa-ten und Slowenen/Jugoslawien wurde als eine der Schlsselfragen fr die Existenz dieses Staates betrachtet. Das Neue Jugoslawien, das nach dem Zweiten Weltkrieg gegrndet wurde, sollte als Ziel haben, diese Fehler zu korrigieren und die staatliche Gemeinschaft unter kommu-nistischer Fhrung auf dem demokratischen und fderativen Prinzip zu organisieren, indem die Existenz von fnf konstitutiven Vlkern und sechs fderativen Einheiten anerkannt wird. Die Reste der serbischen brgerlichen Parteien haben diese Grundstze mit Bedenken betrach-tet. Die am meisten argumentierte Kritik kam von der Demokratischen Partei, mit Milan Grolo an der Spitze, der strksten oppositionellen Partei auerhalb der Volksfront, die mit den Forderungen nach Garantien gegen eine mgliche Hegemonie der Serben, mit der Affirmation der Mazedonischen und der Montenegrinischen Nation und mit der Anzahl der fderativen Einheiten unzufrieden war. Histo-risch und historiographisch gesehen sind die Einstellungen dieser Partei in vielerlei Hinsicht interessant, vor allem deswegen, weil eben diese Partei die Tradition der politischen Toleranz, des Kampfs fr die Demokratie und die Tradition der serbisch-kroatischen Abkommen geerbt und sich unter den ersten fr die fderative Ordnung Jugoslawiens entschlossen hat.


Summary The issue of the system of government in the Kingdom of Serbs, Cro-ats and Slovenes/Kingdom of Yugoslavia was considered one of key problems in its existence. New Yugoslavia, which was formed after World War II, in this respect was supposed to corrects its errors and under the communist leadership improve the system of government, by establishing it on a democratic and federative principle, by ackno-wledging the existence of five constitutive nations and six federative units. This principle met with a qualified acceptance among the rest of Serb civil parties. The most founded criticism of this system was given by the Democratic Party, led by Milan Grolo, the strongest oppositi-onal party outside of the Peoples Front. This party was dissatisfied with the fact that guarantees were required against possible Serb hegemony, the fact that Macedonian and Montenegrin nation were asserting themselves, and they were also dissatisfied with the number of federal units. From the historic and historiographic point of view, its positions were exceptionally interesting, especially because it inherited the tradition of political tolerance, struggle for democracy and Serbo-Croatian agreements, and because it was among the first Serb parties to commit to the federal system of government of Yugoslavia.

Documents

193152601 Mira Radojević O Federalizaciji Jugoslavije 1945 Godine