IZ

RATNE

PROLOSTI NAIH NARODAKNJIGA ETRDESETA

POSEBNA IZDANJAKNJIGA OSAMNAESTA

UREIVAKI ODBORPetar BRAJOVI, Milinko UROVI, Veljko KOVAEVI, Viktor KUAN, Nikola LJUBICIC, Petar MATI, Branko PERO VIC, Milo ZEKI, Milisav PERVIC odgovorni urednik

VOJNOIZDAVACKI ZAVOD JNA VOJNO DELO

USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE 1941.

. INICIJATIVNI ODBORPredsednik KOCA POPOVIC lanovi Vra ACEVA, Spasenija Cana. BABOVI, Marko BELINIC, Anka BERUS, Petar BRAJOVTC, Savo BRKOVlC, Krste CRVENKOV^ SKI, Ugljea DANILOVIC, Peko DAPCEViC, Minko UROVIC, Vinko HAFNER, Fadil HODA, Vlado JANJI, uro KLADARIN, Slavko KOMAR, Voja LEKOVI, . C vi je tin MIJATOVI, Dragi MILENKOVI, Kota NA, Gojko NIKOLI, Slobodan PENEZIC, Petar RELI, Ivan RUKAVINA, Velimir STOJNI, Lidija ENTJURC. Pal OTI, Borko TEMELKOVSKI, Janez VIPOTNIK

P I U

U E S N I C I

ZBORNIKKNJIGA PRVA

VOJNOIZDAVACKI ZAVOD JNA VOJNO DELO BEOGRAD 1 9 6 4.

REDAKCIJA Petar BRAJOVIC, Milinko UROVlC, Drago GIZDIC, Svetozar KOSTlC, Voja LEKOVI, Joco MARJANOVIC. Dragi MILENKOVI, Pero MORACA, Milisav PEROVIC, Kemal SEJFULA, Janez VIPOTNIK Glavni urednik MILINKO UROVI

USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE

1941.

U

ETRDESET SRC IM A I MIS LIM A

PRVA NAIH

NARO DA

Ponosno i prkosno zvui u srcima i mislima naih naroda: ETRDESET PRVA. Ona govori o poetku herojske epopeje naih naroda, ona znai raanje novog, ona je putokaz za budunost, ona znai polaganje temelja na kome narod dalje gradi svoj ljepi i sreniji ivot. Narodi- Jugoslavije, prvi put u svojoj historiji, zajedno su u ovom vijeku svojom krvlju zapisali taj svoj zajedniki veliki datum. Godina poetka revolucionarne borbe, ETRDESET PRVA, ivjee vjeito u historiji naih narodna kao neuporedivi simbol njihovih patnji i prkosa, njihovog ropstva i slobode, njihovog umiranja i raanja, njihove slave i ponosa bratstva -i jedinstva. Vremenski, taj datum nae historije samo je prividno ogranien. U stvari, on nije jedna ve niz godina. Poetak velikog djela naroda s Partijom na elu, taj datum budi sjeanja na sve godine borbe za slobodu, i na godine stvaranja novog ivota u miru. Sve to je u tom nizu godina niklo lijepo i veliko u ovoj zemlji socijalizma vezano je za pojam ETRDESET PRVE: sav na ivot, sve to imamo i to gradimo sebi i generacijama koje e doi. ETRDESET PRVA! Narod u porobljenoj zemlji preputen zvjerstvima surovog okupatora, sam, bez armije koja se raspala u izdaji, gordo uzdie elo i ustaje, na poziv Komunistike partije, u oruanu borbu. Goloruki ljudi, rodoljubi bez obzira na partijsku, nacionalnu i vjersku pripadnost, u dobro - organizovanom ustanku razbuktalom irom itave zemlje, u smjelo voenoj borbi iz jednog centra, poli su da orujem otetim od neprijatelja, u bespotednim svakodnevnimbitkama na ivot i smrt, u dugotrajnom optenarodnom ratu, IX

slome sve to je bilo zapreka na putu u slobodu i novi, bolji ivot. Kao to je ,u najteim uslovima ilegalnosti u predratnoj Jugoslaviji godinama odluno vodila borbu za osnovna prava radnog ovjeka, Komunistika partija Jugoslavije morala je i u najsurovijim ratnim uslovima da ulije nadu i vrati samopouzdanje porobljenom narodu. Odluka koju smo donijeli u Zagrebu, na Plenumu Centralnog komiteta ve prvih dana okupacije, imala je dalekosean, sudbonosan znaaj: pripremiti se za opti oruani ustanak kroz iroki Narodnooslobodilaki front. Nije mnogo vremena prolo i mi smo na sastanku Politbiroa CK u Beogradu, 22. juna, odranom povodom Hitlerovog napada na Sovjetski Savez, mogli konstatovati da su organizacione pripreme preko partijskih i vojnih komiteta irom itave zemlje bile sa uspjehom izvrene i da je u novostvorenoj situaciji moguno i potrebno odmah otpoeti optenarodni ustanak. Proglasi koje smo uputili narodu, i poziv sa sjednice Politbiroa od 4. jula da otpone opti oruani ustanak, naili su na irok odziv mnogobrojnih rodoljuba, sa radnicima i lanovima KPJ i Skoja u prvim redovima. Sa ljubavlju i strepnjom za svakog naeg ovjeka, od obinog borca do malobrojnog komandnog kadra koji se tek stvarao, od skojevaca i lanova Partije do lanova CK, gledali smo mi u rukovodstvu Partije na teku i krvavu borbu u koju smo poli. Mi smo bili svjesni rtava koje je trebalo dati u toj borbi, ali vjera u nau pravednu stvar, nepokolebljivo pouzdanje u snagu naroda, Partije i nove, narodne vojske, i tenja da koliko najvie moemo pomognemo borbi saveznika i svih porobljenih naroda, protiv mranih sila faizma u iji smo poraz bili ubijeeni, ulili su nam snage da istrajemo u dugom oslobodilakom revolucionarnom ratu. Snaga narodne vojske bila je iz godine u godinu sve vea. Prve partizanske okraje zamijenile su ubrzo i iroke frontalne borbe, u kojima se eliila nova, narod,na armija. Neunitive snage naroda postajale su sve jae u krvavim obraunima sa nadmonim neprijateljem. Pali su mnogi sinovi i keri naroda, popaljena njihova rodna sela, porueni mnogi gradovi, X

ali volja za borbom, bila je nesalomljiva. Meusobno istrebljenje naroda bilo je sprijeeno, rasle su slobodne teritorije, misao o bratstvu i jedinstvu irila se i jaala u svijesti ljudi. Okupljeni oko Partije koja im je otkrila nove svijetle perspektive, ohrabreni uspjesima svoje armij, narodi Jugoslavije stupali su sve masovnije putem revolucionarne borbe, vrsto rijeeni da istraju do konane pobjede nad okupatorom i domaim izdajnicima, do stvaranja nove ravnopravne bratske zajednice sa novim drutvenim ureenjem, sa novom, narod1 nom vlau. Sa cilja, do koga nas je dovela pobjeda, s ponosom smo se osvrnuli na trnovit i krvav put kojim smo proli. Na dug ETRDESET PRVOJ, na dug itavoj naoj revolucionarnoj borbi i bezbrojnim rtvama atim za nov ivot, bio je iskupljen: postavili smo snane temelje nove, socijalistike drave. I, radosno stvaranje naroda u miru spojilo se nerazdvojivo, kao dio velikog revolucionarnog htjenja i akcije Partije i irokih narodnih ma,sa, sa djelima i pojmom ETRDESET PRVE, tom velikom prvom osnovom daljeg ivota naroda. Na vrstim tekovinama revolucije gradili smo zatim dalje nau socijalistiku stvarnost. Zbog svega toga, prva godina nae revolucije nije za nas samo jedna od godina rata, ili jedna od mnogih godina ovog burnog stoljea, ona je prekretnica u historiji naih naroda, ona je, u izvjesnom smislu, simbolino zajedniko ime za sve godine nae revolucionarne borbe, za itavji nau revoluciju. U tom pojmu ive za nas i svi likovi naih palih boraca, svih onih heroja koji su u veliko djelo revolucije uklesali svoja imena i vjeno vezali za nju svoje ivote. Te dvije rijei sadre u sebi sve one bezbrojne dogaaje, sve one mnoge historijske trenutke znaajne za pojedine krajeve i za itavu zemlju, iz kojih je iskovana istina o nesalomljivoj volji jednog malog naroda i snazi jedne hrabre i odlune Partije koja je znala da povede narod u najsudbonosnijim danima njegova ivota. To je istina o zemlji i narodu koji su u borbi nali sebe, u patnji i umiranju raanje i veliinu. XI

I danas i uvijek, rijei-ETRDESET PRVA treba da bude uspomenu na sve dane velike borbe i revolucije, treba da bude ponos i da bodre na nova velika djela, na junatva rada u miru, na odlunost u odbrani jedinstva i nezavisnosti, na uvanje mira u svijetu. U tom velikom imenu mladi izrasli na njedrima nae socijalistike zemlje treba da se napajaju primjerima ljubavi, hrabrosti, portvovanja. Svaki na ovjek, svjestan i odan graditelj socijalizma, mlad ili stariji, nai e uvijek i sebe u tom imenu koje kao simbol govori o velikoj revolucionarnoj borbi naroda u ratu i miru. Jer, mi smo sui u tome, zajedno sa emljom naom roeni i elieni u vatri i revoluciji. U tome je naa prolost, tme je i naa velika budunost. Zato, kad razmiljamo o tim velikim danima, i kad piemo o njima, imamo veliki zadatak: da sauvamo vjernu sliku o raanju nae revolucije, o naem raanju, o ljudima iz ije je krvi nicalo djelo revolucije, o idejama i eljama koje su ih nosile, o Partiji koja je borbi i novom ivotu davala ivotnu snagu i ivote svojih lanova, vodei narod ka jedinstvu', ka bratstvu, ka pobjedi i socijalizmu. Neka tome poslui i ovaj zbornik svjedoanstava o historijskom djelu naroda, Armije i Partije u velikoj revolucionarnoj borbi koja je isklesala put u svijetlu budunost.JOSIP BROZ TITO

XII

IZ PRVIH DANA NARODNOOSLOBODILACKE BORBE

KUCA U UMATOVACKOJ ULICI

Komunistika partija, mada u dubokoj ilegalnosti,- bila je po svom jedinstvu, organizacionoj vrstini i disciplini, po voenju politikih i ekonomskih akcija, po pravilnim stavovima u svim kritinim momentima, neposredno pred rat, najorganizovanija politika snaga u Jugoislaviji. Razvoj i jaanje Partije i mnogobrojne akcije koje su voene u Srbiji zahtevali su operativno, svakodnevno delovanje Pokrajinskog komiteta. Razvoj prilika je bio takav, da su zadaci postajali sve obimniji i sloeniji. Jaanjem antifaistikog pokreta u masama i- irenjem "uticaja Partije stvarale su se sve povoljnije mogunosti za rad. Partija je nailazila na podrku mnogih, ljudi, ne samo ranijih simpatizera, ve svih koji su se uopte antifaistiki oseali. Pod takvim uslovima bilo je lake doi db starna, do novca (putem dobrovoljnih priloga) i mnogih drugih usluga koj su bile neophodne za partijski rad. U to vreme je Pokrajinski komitet za Srbiju raspolagao sa prilinim brojem dobrih stanova za rad, sastanke, dnevne susrete i drugo. Zbog konspiracije i opte opreznosti bilo je nuno povremeno menjati korienje takvih stanova. Iako su postojale ire mogunosti u iznalaenju stanova koji bi sluili za stanovanje kompromitvanih drugova, za odravanje sastanaka, skrivanje maiterijala i dr., ipak je potraga za pogodnim stanovima bila i dalje stalna naa briga. Svaki od nas je pojedinano radio na tome, koristei se i linim poznanstvima i vezama. Iz tih razloga sam se, preko svoje sestre, upoznala s Lepom Krul, 1 koja je bila udata za Jarka Stradala, glavnog knjigovou sekretarijata eke banke, i posle nekoliko dana posetila je u stanu. Bila je to posebna i lepa zgrada u umatovakoj1 U s t a n a k 1941.

1

ulici, uvuena duboko u dvorite obraslo drveem i zelenilom. 13 njoj je stanovala Lepa s muem i malim detetom. Kiua vanredno pogodna za na rad. O tome sam obavestla drugove iz Pokrajinskog komiteta. Sloili smo se da prvo ja rualstojim da se tamo uselim, a da kasnije vidimo da li e se ova kua moi koristiti i za rad PK. Sada sam ee odlazila u goste kod Lepe. Ona me je predstavila svome muu kao svoju daljnu roaku, nastavnicu iz Bosne. Ubrzo sam se privremeno i nastanila kod nje. Njen mu nije sumnjao da sam komunista niti je uopte pretpostavljao o emu se radi. Na poetku mi poloaj roake bez posla nije bio prijatan. Stradai je izraavao izvesniu rezervu i netrpeljivost prema meni, iekivao je as kada e se zavriti moje gostovanje. Dodue, njegovo raspoloenje se menjalo bilo je zavisno i od drugih stvari: eka je'u to vreme ve bila pod okupacijom Nemake, a njegov poloaj bio je nesiguran. Zapravo, on je bio uznemiren dogaajima, napredovanjem faistike Nemake u Evropi i neizvesnim poloajem Jugoslavije. Po svojim politikim ubeenjima daleko je bio od Komunistike partije, ali je mrzeo Nemce. U stvari, nadao se pobedi Engleske. Sve je to uslovilo i meni olakalo da mu se na neki nain pribliim i da se ipak s njim sprijateljim. Tako se Stradai postepeno navikavao na moje prisustvo u kui. esto bi me, kada nisam bila tu, i traio da se poali na svoje brige ili ispria neku novost kojiu je uo u toku dana. Svakim danom sam osvajala pozicije u ovom stanu, tako da mi je Stradai esto ustupao na raspolaganje i svoju radnu sobu, ak i kada je bio kod kue, a mi smo to mogli koristiti za manje susrete i sastanke. Upoznala sam se i sa susedima. Naime, radilo se o porodici Tucakovi s kojom nas je delila samo drvena ograda. Oni su esto navraala u nau kuu. Imala sam oseaj da me nekad gledajiu sa izvesnim podozrenjem, ispitivaki, mada smo se s njima bili lepo sprijateljili i to ne samo ja, ve i drugovi koji su u nau zgrad navraali. Njima su morale neke stvari biti sumnjive. Morali su uoiti da se o neemu skrivenom radi; po njihovom dranju je izgledalo da su znali da se radi o komunistima. No njihova preutna tolerancija, koju su nam na ne1 Ona je bila na simpatizer, a njena braa i sestra bili su lanovi Partije. Njena sestra Olga Krul, bankarski inovnik, uhapena je poetkom 1942. godine i streljana; drala se herojski; najmlai brat poginuo je odmah na poetku, ustanka, u borbama Kosmajskog partizanskog odreda.

2

kakav nain stavljali do znanja, uvrstila je nae poverenje prema njima i mi smo se dosta slobodno osseali u ovoj kui. Bilo je i takvih sluajeva da su se kada bi osetili ili videli da se tu odrava, sastanak povlaili, pravei se da nita ne primeuju. 2 - Tako smo postepeno osvajali Stradalovu kuu. Ali, i pored takvih povoljnih uslova radili smo oprezno. Sastanke Pokrajinskog komiteta odravali smo kada je Stradai bio van kue ili na poslu. U ovom stanu stanovala sam nekih 56 meseci, a na jedno dva meseca pre izbijanja rata ova kua je bila jedna od, najpovoljnijih za rad Pokrajinskog komiteta za Srbiju. Drugovi i drugarice su mogli da navraaju i posle podne; to kod vlasnika nije vie izazivalo sumnju. Pretpostavljao je da se radi o mojim kolegama iz kole. To nam je omoguavalo efikasniji rad, a pored toga postojale su i velike mogunosti za skrivanje raznih materijala koji su bili potrebni Pokrajinskom komitetu: pisaih maina, papira, knjiga i drugog.27. MART

Neposredno pred rat, naroito krajem marta, nizah su se dogaaji koji su zahtevali stalnu pripravnost. Pokrajinski komitet, aktiv i itava partijska organizacija bili su zapravo u stanju nepreikidne mobilnosti. Bilo je potrebno u jednom danu donositi pojedine odluke i reagovati na dogaaje, a ponekad snalaziti se i iz asa u.as. To je naroito dolo1 db izraaja uoi 27. marta i na sam taj dan. Toga slu se dana najizrazitije ispoljili ne samo ugled i autoritet KPJ u masama, nego i njena sposobnost da organizuje i da se stavi na elo pokreta u momentima odluujuim za itavu zemlju. U ranim jutarnjim asovima 27. marta oseala se uzbuenost u gradu. Masa graana nala se na ulici i ve negde oko 6 asova poele slu se spontano formirati manje grupe demonstranata, koje su isticale dravne zastave Jugoslavije. Po uzvicima i parolama koje su isticane oseale su se razlike u izraavanju stavova o paktu. No s obzirom na iskustvo i borbenu2 Jednom je za vreme okupacije Vlado Popovi doao pet minuta posle policijskog asa. Bilo je jasno da e tu ostati, na spavanju. StariTucakovi se nalazio u dvoritu i ja s a m se, kada sam videla Vlada, malo uznemirila zbog prisustva starog. Meutim, on je samo pogledao u mene i, ne elei poznanstvo sa drugom, rekao: Laku no, prijatno. Zatim se polako povukao u svioje dvorite. Imala sam oseaj kao danai je hteo rei: Budite spokojni.

spremnost partijskih, organizacija i lanstva u ovakvim situacijama, lanovi Partije su se sami poeli organizovati i preuzimati inicijativu u demonstracijama. Dok se to deavalo na ulicama grada, Pokrajinski komitet je oi prisustvu Rade Konara, lana Politbiroa CK, okruen aktivom, odravao sastanak u stanu Rade Vranjeevi 3 ... Pre svega pred Partiju se postavilo pitanje preuzimanja inicijative i organizovanja demonstracija, izvoenja naroda na ulice, pisanja i izdavanja letaka, isticanja transparenata sa aktuelnim parolama koje su izraavale nae stavove, naina voenja demonstracija, odreivanja govornika i dr. XJ cilju sprovoenja ovih mera odmah je na teren upuen ceo aktiv, a Mesni komitet je aktivirio celu partijsku organizaciju, jer je bilo jasno da ishod ove krupne politike akcije zavisi prvenstveno od organizovanog nastupa radnika, studenata, omladine i svih progresivnih ljudi. Odlueno je da te iste veeri poe u Zagreb Mitra Mitrovi s jo jednim drugom radi podnoenja izvetaja Centralnom komitetu i drugu Titu o dogaajima u Beogradu i drugim gradovima Srbije. Ve negde oko 1112 asova stizali su u Pokrajinski komitet izvetaji o razvoju demonstracija. One su narastale kao da se ceo narod Beograda naao na .ulicama. lanovi Mesnog komiteta i partijski aktiv su postavljali pitanje: kojom linijom dalje usmeravati pokret? Bilo je potrebno hitno donositi odluke i davati odgovore na mnoga i raznovrsna pitanja koja su iskrsavala u toku dana. Do tog momenta lanovi Pokrajinskog komiteta su se zadravali u stanu, s obzirom na to da su svi bili poznati i kompromitovani; opreznosti radi valjalo je da se ne pojavljujemo. No kako su poele da pristiu vesti o razvoju situacije na ulicama Beograda, nismo vie mogli rukovoditi samo prenoenjem direktiva nego smo odluili da i sami javno istupamo. A kada smo prilikom pojedinanih izlazaka videli ta se zbiva na ulicama, odmah smo doli do zakljuka da, to se tie nae sigurnosti, ne postoji nikakva opasnost. Policija i itav aparat dravne bezbednosti bili siu paralisani pred snagom masa. Bilo je oigledno da bi pokuaji pojedinanog hapenja ili otpora demonstrantima bili apsurdni. ak ni vojska, odnosno oficiri koji su te noi izvrili pu i zbacivanje Cvetkovieve vlade, nisu bili u stanju da ma ta preduzmu protiv onako snanih talasa demonstracija i narodnog gneva protiv faizma.3 Rada Vranjeevi, student, poginula je u Drvaru prilikom nemabog desanta i napada na Vrhovni tab. Proglaena je za narodnog heroja.

4

Po svemu sudei, njih su ovi dogaaji zbunili. Pokuali su u raznim delovima grada, a naroito oko Slavije, ge se nalazila glavnina mase, da otvorenim kolima seku demonstracije, viui stalno: Razilazite se, razilazite se. . . Mi smo od samog poetka naroito isticali da se do kraja moraju odrati red i disciplina demonstranata, da se ne dozvole neumesni ispadi i slino. Toga dana je razlupano poslanstvo nemakog Rajha, ali mi, koliko se seam, iako smo se tome radovali, nismo bili dali nalog za to, nismo hteli da oteavamo poloaj Simovievoj vladi. Radi toga, kada su u otvorenim kolima nailazili generali i drugi oficiri, demonstranti su im otvarali put i ponaali su se vrlo tolerantno, mada je ovo njihovo krstarenje ulicama i probijanje demonstracija pomou vojnih kola bilo na liniji rasturanja demonstranata, budui da su se i sami uplaili talasa demonstracija. Negde oko podne pred nas se ozbiljno postavilo pitanje: na koji nain dalje usmeriti demonstracije, kako ih zavriti? Dogaaji su se brzo razvijah. Odluili smo da posle podne odrimo zbor na Slaviji, da se najvea grupa demonstranata najpre okupi kod Studentskog doma, pa da se odatle i sa drugih krajeva sve grupe sliju na Slaviju. Odlueno je da, posle radnog, vremena, iz svih fabrika radnici organizovani po grupama, sa transparentima i ispisanim parolama, dou na Slaviju. Odredili smo i govornike. Nepriviknuti da istupamo na ovako javnim skupovima, dogovarali smo se ko e da govori, tako da se o tome odluivalo negde u poslednjem asu. Zbog toga su neki drugovi morali govoriti nekoliko puta na raznim mestima. Smatrali smo da bi trebalo da govori i neko iz Udruene opozicije. Koliko se seam, bio je predlog da se angauju neke poznatije politike linosti. Ponovo je trebalo izdavati letke. Budui da tamparija Pokrajinskog komiteta nije mogla da zadovolji potrebe, razmiljali smo ta da radimo, kako da to reimo. Druge tamparije na koje smo mogli raaunati bile su zatvorene, a radnici su se nalazili u demonstracijama. Najzad je Mihailo Svabi predloio da on sa grupom tipografskih radnika, uz pomo grupe studenata, nasilno otvori jednu od tamparija u gradu, da bi se na taj nain mogla na brzinu odtampati potrebna koliina letaka. S tim smo se odmah sloili. Koliko znam, drugovi su pokuah da otvore 23 tamparije, ali im nije uspelo, jer su bile tako zatvorene da bi morali razlupati vrata, a to nisu eleli. Najposle im je polo za rakom da bez oteenja otvore tampiarijiu ivka Madarevia. 5

lanovi PK i drugi aktivisti rasporedili su se po raznim mestima: na Slaviji, na Studentskom trgu, meu grupama demonstranata itd. U stvari, preli smo na lice mesta i neposredno rukovodili demonstracijama. Seam se kak sam se i sama prijatno iznenadila kad sam ugledala kolone radnika koji su se na poziv Partije sa Karaburme i Balilule slivali ka Studentskom trgu, gde se ve bilo okupilo na hiljade ljudi. Tu, na samom Trgu, govorili smo Tra,4 ja i jo neki drugovi. Odatle smo u irokoj koloni, Aleksandrovom i Beogradskom ulicom, krenuli prema Slaviji, gde je meu prvima govorio Rade Konar, lan Politbiroa CK, koji se tada po zadatku nalazio u Beogradu. Posle zbora demonstracije su jo trajale do 67 asova uvee, pa smo na kraju kod Kalenieve pijace odrali krai miting na kome je govorio Bilas i pozvali demonstrante d se raziu, a da emo ih o daljim akcijamla naknadno obavetiti. Istoga dana, jo pre podne, Pokrajinski komitet je ddneo odluku da se pregovara sa Simovievom vladom. Koliko se seam, u ovim je pregovorima zastupao PK dr Ivan Ribar, koji je u to vreme bio blizak naoj Partiji. Predstavnici najorganizovanije politike partije, Komunistike partije, mogli su da pred Simovievom vladom istupaju sa tano odreenim zahtevima: za demokratizaciju zemlje, za rasputanje logora, putanje zatvorenika koji su ekali na suenje po Zakonu o zatiti drave, za savez i prijateljstvo sa Sovjetskim Savezom, a spaljivanje 'arhive specijalne policije itd. U stvari, od 27. marta pa sve do 6. aprila stalno smo Simovievu vladu drali pod pritiskom zahtevajui ispunjenje naih zahteva. No pored pregovora koje smo mi vodili pritisak su vrile i mase kje su davale podrku pregovaraima. Seam se da je ve 28. marta, kada su nai ili na pregovore, u isto vreme bila organiovana grupa od oko 200300 ena koje su tada demonstrirale pred zgradom vlade sa zahtevom da se puste na slobodu politiki zatvorenici. Sve je to, u stvari, stavilo partijske organizacije i Pokrajinski komitet u nov poloaj, u mobilno stanje, odnosno u punu pripravnost." U tim je danima Pokrajinski komitet bio stalno na okupu. Svaki as su iskrsavali novi momenti koji su zahtevali brzo donoenje odluka i preduzimanje odgovarajuih mera. Na osnovu izvesnih poteza Simovieve vlade jasno se oseala ne samo njena sporost i nesposobnost da u momentu tako kritinom za sudbinu zemlje donosi hitne odluke na liniji odbrane zmlje, nego i razne druge slabosti kojima su bile optereene4

Rifat Burdevi

1

i ranije vladajue klike u Jugoslaviji: strah od masa i demokratizacije zemlje, a naroito od Komunistike partije i njene nedvosmislene snage i uticaja na mase, koja se u ovim momentima tako svestrano obelodanila. Istina, pod pritiskom naih zahteva bile slu donete i neke pozitivne odluke: rasputeni su ntki koncentracioni logori, puteni politiki zatvorenici sa Ade Ciganlije kojima je trebalo da sudi Sud za zatitu drave i dr. Ali, predviajui mogunost brzog napada faistike Nemake, Komunistika partija je svakodnevno vrila novi pritisak na Simovievu vladu zahtevajui hitno donoenje odgovarajuih mera za jaanje odbrambene snage Jugoslavije. Posebno je i stav Partije u ovom kratkom^ periodu od 27. marta do 6. aprila privukao jo vie patriotske snage zemlje i ve tada stvarao bazu i raspoloenje za otpor, to nam je takoe olakalo da samo posle nekoliko meseci s takvom irinom otponemo ustanak.6. APRIL

Za 6. april bio je zakazan veliki zbor na kome je trebalo zahtevati prediuzimanje hitnih mera za zatitu zemlje. Poto je bila nedelja, zbor je trebalo da se odri u 6 isati ujutro. Ja nisam ila na zbor, jer je u meuvremenu trebalo da obavim neke druge zadatke. Izmeu ostalog, u 8 asova imala sam neki sastanak sa Zujoviem, a kasnije sa Radojem Dakiem, koji je bio lan Pokrajinskog komiteta za Srbiju (tek je bio puten iz zatvora na Adi Ciganliji) i jo s jednim drugom iz apca. Dan je bio lep, jutarnje sunce je ve bilo izalo. Lepa je ve u 5.30 bila spremna da poe na zbor. Stradai i devojica su jo bili u krevetu. Prila sam kod radija da ujem jutarnje vesti. Meutim, poele su se oseati jake smetnje na radiju. Istovremeno je poela da se trese itava kua. Najpre sam pomislila da je zemljotres. Instinktivno sam poletela napolje. I tek odjednom shvatila sam mogunost napada iz vazduha, jer je atmosfera bila takva da smo napad mogli svaki as oekivaM. I zaista, im sam stala na prag opazila sam kako tuke nadleu. U neposrednoj blizini pale su i prve bombe. Imala sam oseaj da neto pod zemljom kljua. Brzo uleteh natrag u kuu, zgrabili devojidu, a Stradalu viknuh: Mite brzo, rat. Nemci nas bombarduju... Nadali smo se takvom razvoju dogaaja. Najzad, i pripremali smo se za sluaj napada. No toga jutra meni je izgledalo, 7

tako sam bar oseala, kao da se neto prekinulo u kontinuitetu rada. Treba znai, nanovo, i drugaije poeti. Zato mi je samo jedno pitanje bilo u glavi: t a s a d ? Prvo se, sva zadihana, vratila Lepa Stradai. Rekla je brzo: Poruili su vam drugovi da odmah idete na poljanu kod Crvenog krsta, ispod ciglane ianskog! To je neko od lanova Pokrajinskog komiteta, jo na mestu gde je trebalo da se zbor odri, dao direktivu Mesnom komitetu Partije i partijskom aktivu da se okupimo na toj poljani radi daljeg dogovora o radu. Odmah sam pola. Kad sam stigla na poljanu, ve je bila okupljena vea grupa drugoya i drugarica. Pored nekih lanova Pokrajinskog i.Mesnog komiteta, u veini je bio beogradski partijski aktiv. Jo ranije je bila jasna linija Partije IU sluaju rata: pripremati se za otpor; komunisti treba da se odmah po rasporedu ukljue u vojne jedinice, da se u vojsci zalau za podizanje borbenog duha otpora, da se bore protiv pete kolone, protiv kapitulacije koja je vodila izdaji zemlje i dr. No, sada je to trebalo i sprovoditi. Najpre smo nas nekoliko lanova Pokrajinskog komiteta, koji smo se tada zatekli u Beogradu Milo Matijevi, ilas, Radoje Daki, Ljubinka Milosavljevi i ja uz prisustvo lana Politbiroa CK Rade Konara, vodili razgovor o tome ta bi trebalo preduzeti. Potom smo, okrueni nekim lanovima MK i partijskim aktivom, u stvari odrali zajedniki sastanak. Dogovorili smo se ta je potrebno odmah prediuzeti da bi partijske organizacije i rukovodstvo nesmetano nastavili rad. Dogovor nije dugo trajao, moralo se brzo odluivati, jer nas je, pored ostalog, ometalo stalno nadletanje i bombardovanje nemakih tuka. Oko 10 ili 11 asova dogovor je bio zavren. Odreeni su prvi hitni zadaci Pokrajinskog i Mesnog komiteta, kao i aktiva i organizacija. Odlueno je: deo lanova PK i MK da ostane u Beogradu; ostali, kao i ceo aktiv, da pou u razne krajeve Srbije, Crne Gore, Sandaka i u druga mesta, gde je trebalo da se ukljue u svoje vojne jedinice, a neki sa zadatkom da se nau na odreenim podrujima. Odlluke su preko veza prenete i ostalom lanstvu. U sluaju kapitulacije odreeni broj drugova je trebalo da se zadri na terenu radi mobilizacije Partije, prikupljanja i skrivanja oruja, kao i priprema za partizansku borbu. U tom sluaju komunisti treba da propagiraju u vojsci da se ne predaje oiluje, da se zadrava u umi, izbegava zarobljavanje itd. Mnogi drugovi i drugarice odmah su krenuli u raznim pravcima. Oni koji su na osnovu odluke imali da ostanu u Beo8

gradu trebalo je da se toga dana povuku na krajnjlu periferiju Beograda, dok traje bombardovanje (ilas, Ljubinka, Mra Matijevi i ja). NeM od lanova Pokrajinskog komiteta trebalo je da ostanu u Beogradu. Tako smo mi, Konar i jo jedna grupa drugova i drugarica, posle sastanka na poljani, doli u dvorite stana u Sumatovakoj ulici. U meuvremenu su poeli pristizati jo neki drugovi i drugarice; meiu nama se naao arko Zrenjanin (koji je doao nekim poslom u Beograd), ujovi sa porodicom, Ivan Milutinovi. Tu smo nastavili dogovor: razmatrali smo neke probleme koji su proizili iz nastale situacije (veze, tehnika i drugo). Pored toga, napravili smo raspored ljudi, a i samih lanova Pokrajinskog i Mesnog komiteta. Toga dana su minogi lanovi Partije, bez obzira na bombardovanje, morali da dou u grad da -bi posvravali neke poslove. Pre svega, da ne bi dolo do provale, iz nekih stanova je bilo nuno sakupiti odtampane letke CK, koje; je trebalo rasturati toga jutra na zboitu, a sada su bili neaktuelni i valjalo ih je unititi. Srena okolnost je bila to je zbor zakazan toga jutra.. Tako su itav partijski aktiv, veina lanova Partije, kao i mnogi simpatizeri Komunistike partije i antifaisti bih na nogama, neki ve okupljeni na zboru, a mnogi su pristizali. S obzirom na to da je zbor bio zabranjen, raunalo se da e policija napasti i pokuati da ga rasturi, tim pre to je posle zbora trebalo da se odri demonstracija slina onoj 27. marta, samo u manjem obimsu. Koliko se seam, mi smo upravo iz tih razloga i zakazali zbor u rano jutro. To je ne samo olakalo mobilnost Partije, ve je i mnoge ljude sauvalo od oigledne pogibije. Prvo bombardovanje je nanelo najvee ljudske rtve. Ljudi su se nalazili u kuama, a mnogi su se zatekli i u krevetu. Jer, bila je nedelja. Nakon prvih naleta nemakih aviona narod je u grupama poeo da izlazi iz grada i kree prema periferiji. Svaki je nosio poneto: bou, ranac, ponjavu, ebe, ta je ko imao i kako je kome ta dolo pod rfuku. Nije bilo mnogo vremena za razmiljanje. Bili su to prvi teki utisci: ljudi, ene sa decom, sklanjali su se ispred nemakih aviona, ili su a da i sami nisu znali kuda. Neizvesnost je bila za sve. Mnogi su bili izbezumljeni, jer su naputali razruene domove gde je neko od njihovih ostao pod ruevinama. Mada se odmah mogla uoiti opta dezorganizacija, svako se snalazio kako je mogao i znao. U takvim situacijama obino raste strah i panika, no imala sam utisak da su ljudi ipak ostali mirni. Vie je izgledalo da su se pitali ta e biti dalje. '

Ne seam se da li je ve toga dana bilo izdato nareenje za mobilizaciju ili kakva naredba za pripravno stanje, ali su se ve posle podne mogli videti mnogi ljudi koji su ili u grupama da bi se prikljuili nekoj vojnoj jedinici. Kod svih njih je bilo' oigledno raspoloenje za borbu i osvetu.PUT DO SELA POPOVIA I POVRATAK U BEOGRAD

Dogovorili smo se da bi se ipak trebalo privremeno povui na periferiju Beograda. Tako smo negde oko 1718 asova svi grupno -krenuli prema Torlakiu, s tim da se lanovi Mesnog komiteta i deo aktivista zadre na periferiji Beograda. lanovi PK i jo neki drugovi i drugarice trebalo je da privremeno odu u neko selo u blizini Kosmaja, a ostali, po rasporedu, da nastave put dalje. Imala sam muke da ubedim Stradala da. ne poe s nama. On je osetio da smo mi kompaktni, organizovani; mi smo mu ulivali neku sigurnost i hteo je poto-poto s nama. Lepa je znala o emu se radi, pa je nastojala da ga primiri i zadri. Ja sam inae imala nameru da se lubrzo vratim u Beograd, te sam mu rekla i obeala da e tada poi sa mnom, ukoliko bude potrebno. Tako se on smirio. Osetila sam da mu je "bilo teko kada smo poli. Kada smo stigli do Torlaka bila je ve no. Tu smo napravili mali predah. Mislili smo da emo moi odspavati dva-tri sata, no to je bilo neimogue: bilo je hladno, a i sve nas je uzbuivala slika Beograda u-noi. Mogli smo ga celog videti bio je u plamenu. Ne seam se kada smo krenluli dalje, no znam da je, kad smo se nali na avalskom drumu, bila zora. Tu sam se srela sa Radom Araneloviem i Novicom Petroviem, komunistima, inae rezervnim oficirima. Sta je, Rade, kuda e? Zato se vraa? pitali smo ga. Eto, Cano, vidi ta je, traimo vojnu jedinicu - nasmeio se. . Malo smo se zadrali s njima u razgovoru. Lutali su rekoe c.elu no, traei raspored. Dobijali su pogrene informacije, tako da nikako nisu mogli pronai svoju jedinicu. To je bio sluaj i sa mnogim drugima. Oseala se opta zbrka i zbunjenost. Neki delovi jugoslovenske vojske kretali su se prema Mladenovcu, a drugi prema Beogradu, izgledalo je da se kreu i tamo i ovamo bez odreenog cilja. Ubrzo je naa grupa sila sa avalskog puta i krenula poprenim putem preko sela i livada prema Kosmaju. Stigli smo negde posle podne u selo Parcane. Malo smo se odmorili, neto jeli, a nakon toga odmah napravili raspored. Neki drugovi10

i drugarice trebalo je da tu prenoe i sutra krenu dalje, a oni koji su imali da se kasnije vrate u Beograd morali su iste noi da krenu do sela Popovia. U toj gnupi bila sam i ja. Seam se kako mi je bilo teko prei jo nekih 78 km do sela. No, ipak se nekako stvorilo raspoloenje za pokret. Bilo je malo lutanja, ah smo oko ponoi najzad stigli u Popovi. Smestili smo se kod roditelja Mome Markovia koji su bili uitelji u tom selu. Tu nam je izgledalo, posle onoga to smo doiveli Beogradu, mirno i mogli smo ponovo da se saberemo. Po dogovoru, u Popoviu je trebalo da ostanemo nekoliko dana sa ostalim drugovimla. Meutim, posle dva dana poli smo u Beograd. Naravno, zajedno smo otili u moj stan. Lepa i njen mu su titali iz kreveta; imala sam oseaj da su iskreno bili radosni to su nas opet videli. Neto 'smo veerali i ostali dugo u razgovoru. Tih dana su ve poele kruiti alarmantne vesti, senzacionalne i protivrene prie. Petokolonai su poeli pomalo da diu glave. Mnogi ljudi, bez ikakvih razloga, negde i u grupama, bili su streljani, navodno kao petokolonai. Oseala se atmosfera bezvlaa. Bilo je sluajeva da su istinski patrioti hvatali i ubijali petokolonae, ali kako su Se Nemci pribliavah, izdajnici, i peta kolona sve vie su ispoljavali silu i javno vrili akte sabotae i likvidaciju pojedinih ljudi. Neposredno posle bombardovanja Beograda pojavile su se i pljakake bande. Ljudi koji su ostali u Beogradu zadravali su se u kuama. O tome smo te noi razgovarali. Stradalovi su mi iznosili konkretne sluajeve. Zaista, sutradan sam i sama mogla sve videti. Kretanje po Beogradu je bilo riskantno i postojala je mogunost da te neka banda sretne i samoprui prst: petokolona, pa da se ovek teko odbrani, pogotovu ako je sam. Oigledno da je peta kolona dejstvovala organizovano i zastraujue, unosila demoralizaciju i stvarala jo vei haos nego to je i inae bio. Izgledalo je kao da je ivot grada prestao. Ulicama su se u grupama kretali razni sumnjivi elementi, petokolonai, koji su nasrtali na ljude. Sve je bilo zatvoreno po kuama; bez hleba i drugih potreba, a mnogi delovi grada bili su i bez vode. rtve bombardovanja su ostale pod ruevinama kua, po sklonitima, a mnoge i na ulicama. Oko Stumatovake i Carske ulice, oko Crvenog krsta, ranije se u ove dane prolea uvek moglo videti mnotvo dece koja su, igrajui se na raznim placevima i poljanama, unosila veliku ivost i radost. Moda mi se iz tih razloga urezala u seanje tuna slika pustoi toga dana, 10. aprila, kada ni jedno dete nisam srela, niti ula njihove glasove na koje sam ranije bila navikla.11

C r v e n o g krta, nala sam se sa ilasom. Tu su bile i neke d r u g a r i c e , ali se seam samo Zine. Konar i njegova dugarica D r a g i c a ve su bili otputovali u Zagreb, a Zrenjanin u Vojv o d i n u . ilas nije "izlazio iz kue jer su dan ranije, tu na po-

U jednoj kui u Ulici Vele Nigrinove, prema poljani kod

ljani ispred kue, streljali grupu ljudi petokolonaa. Zaista bila je izvanredno teka atmosfera. ilas je bio odluio da ide u Crnu Goru. Zvao sam te, Cano, da se dogovorimo ta da radim. gta ti misli, da ja poem iu Crnu Goru? . Pa dobro slegla sam ramenima ali zato nismo na to doli ranije? Bilo bi bolje da si nastavio put iz Parcana, o d n o s n o Vrbice, odakle je jedna grupa i otila prema Crnoj Gori. . Mislim da ]e istog dana posao. Neko ga je pratio, ali ne s e a m se ko. U meuvremenu je Lepa Perovi pola da nae svoju sestru Branu, koja je radila u tampariji Pokrajinskog komiteta. Tom se prilikom ispostavilo da tampariju moramo s k l o n i t i na drugo mesto, zato to nije imala sklonite. Toga dana nala sam 'se jo sa Mrom i Jelenom etkovi, koji su s e po z a d a t k u odmah vratili u Beograd. A posle toga, istog dana, s jo nekim drugaricama, pola sam za Popovi. DOLAZAK OKUPATORA Jo usput smo ule da se Nemici pribliavajlu Mladenovcu. urile smo da nas ne zahvati njihov prolaz. Kad smo stigle u P o p o v i nai su ve znali da Nemci stiu. Nekako jo od 6. a p r i l a , od prvog napada, raunali smo na slom Jugoslavije, ali nismo' shvatih da e to ii tako munjevitom brzinom. Zavaravali smo se kada smo sluali da jugoslovenska vojska daje otpor, da se vode estoke borbe, da su Nemci zadrani ili pretrpeli gubitke. Tu je bilo i istinitih vesti, ali mnoge su pristizale do nas vie kao plod mate, nada, elja naih ljudi a i nama je bilo teko da pogledamo injenicama >u oi, da prihvatimo istinu. Sutradan su u selu osvanuli neki delovi jugoslovenske vojske. Tu je ve pre toga vladala atmosfera iekivanja Nemaca. Niko to glasno nije hteo priznati, ali su se ljudi pripremali na to! Za tih nekoliko dana, naroito uvee, skrivalo se ito zakopavao se petroleum, so i druge kompromitujue stvari kao i oruje. Ostalo je iu narodu seanje i neko iskustvo iz prvog svetskog rata. O s e a l i smo, nasluivali, da se u naoj neposrednoj blizini p r i p r e m a bitka. I zaista, u ranu zoru 12. aprila, oko Ralje se 12

vodila estoka borba s nemacki motorizovanim jedinicama koje su nadirale prema. Beogradu. Koliko mi je ostalo u seanju, to je bio poslednji otpor jugoslovenske vojske u ovom delu Srbije. Borba se vodila do podne. U kui Maikovia je bila vea grupa ljudi. No s obzirom na to da su oni ranije bili kompromitovani (i Moma i Draa su bili hapeni i proterivani), i zbog neizvesne situacije koja e nastati ulaskom Nemaca u selo, dogovorili smo se da se podelimo. Tako smo se u ranu zoru razmestili po nekim oblinjim kuama njihovih prijatelja. Kua u koju smo prele nas nekoliko drugarica nalazila se na jednom brdacu, pored nje je prolazio puteljak kroz selo. Iznad kue se dobivao irok pregled terena, koji je imao blagu padinu prema avalskom drumu, odakle se mogla uti hluka nemakih motorizovanih jedinica. Svi smo bih uznemireni. U istoj kui, u dvoritu, s obzirom na njen poloaj, okupila se vea grupa ljudi: bili su to izbeglice iz Beograda, seljaci i razbijeni delovi jugoslovenske vojske. Povremeno smo morali ulaziti u podrum, jer su do nas dostizale granate iz bacaa i mitraljeska paljba. U vreme predaha smo izlazili u dvorite, peli se iznd kue, da bismo videli ta se dogaa. Seam se, na kilometar ispod kue poginluo je jedan mladi kad se popeo na drvo da bi osmatrao. Mada je situacija bila jasna, atmosfera je bila takva da niko glasno nije hteo rei da su Nemci ve tu. Bilo je i takvih koji nisu hteli vero vati u istinu; usled toga pronosili su se neverovatni glasovi. Govorilo se da to dolaze jedinice jugoslovenske vojske koje se kreu kao pojaanje prema Niu. Naroito se ta iluzija odravala u delovima jugoslovenske vojske koji su se, razbijeni po grupicama i pojedinano, kretali kroz selo, ne znajui ni sami kuda e. Kada se prvi put to pre podne ula huka motorizacije, neki od starijih seljaka zabrinuto zapita jednog oficira koji se tu naao: Sluaj, brate, pa jesu li to Nemci dovde doli?. Bavo da te nosi, nemoj da pravi paniku,-to su nai rekao je oficir vrlo osorno, ko da je bio spreman za obraun. Inae, samo dan pre, ako bi neko pokuao da trai objanjenje ili komentarie situaciju, mogao je biti oglaen za petokolonaa i pijuna. U redovima jugoslovenske vojske je vladalo teko raspoloenje i demoralizacija, te su se u takvoj situaciji pravili nesmiljeni i anarhini ispadi koji su esto nevine ljude kotali ivota. Na etvrt sata pre upada Nemaca stie i sopstvenik kue sa svom .opremom vojnika, jer je tu no i jutro uestvovao u bici. Ula sam i ja za njegovom enom u sobu. Bio je neobino uzbuen i besan na takvo rasulo jugoslovenske vojske, traio13

je neto hrane i duvana. ena se poela, plaui, savijati oko njega: Sluaj, nemoj dalje ii, presvui to odelo, molim te nemoj ii od kue, poginue. Plakala je, imala je nekoliko sitne dece. Ne, neu ostati. Daj mi hleba, i d e m . . . Stavio je veliki hieb u torbu, ljut i nervozan, i otiao. Ne znam da li se ikada vratio. U dvoritu, neto pre nego to su naili prvi Nemci, nestalo je vojnika i nekih oficira. Ostala je grupa ena i neto starijih seljaka. Negde. oko podne u naoj neposrednoj blizini ula se tutnjava motocikla. Ubrzo se pred kuom pojavila mala grupa Nemaca. Njihov komandir se zaustavio pred kapijom. Nita nije govorio, samo nas je pogledao sedei i dalje na motociklu. Izvadi mapu iz torbe koja mju je bila obeena preko ramena; malo na je gledao pa onda povika: POAREVAC. Verovatno je mislio na Mali Poarevac, koji se nalazi u blizini Popovia. Jedan od seljaka utei pokaza rukom prema Poarevcu. Proli su, a za njima su se kretale druge grupe Nemaca. Svi 'smo se utke, mahinalno, povukli dublje u dvorite. Nije se uo nikakav glas izuzev pojedinanih uzdaha. Neke ene, iji su sinovi ili mfuevi bili negde na frontu, u neizvesnosti ta je s njirnla, sruile su se uza zid kue, pokrile lice akama i poele tiho da plau. Niko nikoga nije ni pokuao da tei, svako je na svoj nain neto teko doivljavao. Zavladala je mrtva tiina. Jer, ma ta da je ko rekao, to ne bi bilo ono to je svaki od nas oseao i doivljavao u tom trenutku. Meni je izgledalo kao da nita ne mislim i ne oseam, a u stvari sam se prenela u prolost, u. detinjstvo, u 1914. godinu. Seala sam se tadanjih dogaaja tako jasno kao da je to bilo jue. Seala sam se oca koji se, na pola sata pre nego to e ui okupator u nae mesto, oprostio s naima grlei nas sve odreda i govorio majci: Eto, Stamena, snai se nekako, najvanije je da uva decu, a ja, ja neznam da li u se vratiti. Otiao je, mama nas je ostavila da spavamo, ugasila svetio i, ne skidajui se, svalila se na krevet. Tako u mraku svi smo oekivah da se neto desi. Ubrzo je neko snano zalupao na prozor, mrmljajui neto na nemakom. Mama se digla, otvorila vrata, a u kuu je upala grupa vaba sa uperenim revolverima ti nas traei, skrivene k o m i t e . . . Ubrzo su se ljudi poeli razilaziti sa dvorita, svako je. hteo da se nae u svojoj kui. I mi smo se okupili u kui Mome Markovia. U meuvremenu se naa grupa poveala za neko-' liko drugarica koje u u vreme bombardovanja Poarevca po14

begle iz kaznione i negde oko 11 12. aprila nale se u Popoviu. I Moma se vratio iz Leskovca, gde je bio po zadatku Pokrajinskog komiteta. Dogovorili sm se da se i mi raziemo' i da ve sutra ujutro krenemo za Beograd. Veina je ostala tu i da spava. Moralo se spavati i na patosu, jer nas je bila puna kua. Sutradan nas je ekao naporan put. Meutim, koliko se seam, niko te noi nije trenuo. Negde s veeri, im je pao prvi mrak, poela je jaka pucnjava, kao da se u naoj neposrednoj blizini vodi estoka borba; naizmenino su eksplodirale granate i puana municija, a nie nas jedno selo kao da jecelo bilo u plamenu. Bile su to jake eksplozije koje" su zatresleitavu okolimu. Ne znajui ta se deava bili sm uznemireni, premetali smo se iz jednog ofea u drugi, gledali kroz prozor,. izlazili napolje, raspitivali se okolo da bismo bar neto doznali, ali smo tek negde u zoru saznali ta se dogaalo. Nemci su tu no, po svemu sudei namerno, radi zastraivanja naroda ovoga kraja, a verovatn'o i revoltirani prethodnim napadom jugoslovenske vojske toga jutra, minirali vagone s m u n i c i j o m na stanici Mala Ivanca i magatine s municijom u Ralji, koje je povlaenju napustila jiugoslovenska vojska.NEIZVESNOST U OKUPIRANOM BEOGRADU

Za Beograd smo krenuli 13. aprila. Veinu u grupi inile su drugarice. Mislim da su od drugova bili s nama Vul Antifr i Momo Markovi. S nama su pole i drugarice koje su pobegle iz poarevake kaznione. Trebalo je da svaki poe u svoj kraj. Bilo ih je iz Vojvodine, Bosne, Nia. Pole su s nama zato da bismo im pomogli da se prebace do svojih mesta. Na avalskom putu smo susretali motorizovane i tenkovske nemake jedinice. Bilo je oevidno da1 su to delovi onih istih jedinica koje su prethodnog dana prolazile ovim putem prema Beogradu. Zurile su nekud! Negde popodne stigli smo u Beograd. Hitali smo da se raziemo, da svaki stigne na odreeno mesto, kako nas no ne bi zatekla na ulici. Usput smo se dogovorili o nekim stvarima na kojima je trebalo ve sutradan raditi. Razili smo se s tim da se neki od nas sastanu ve rano ujutro. U stvari, ta no i sledeih nekoliko dana znaili su neizvesnost za sve nas. Ve na samom ulasku u grad oseali su se otri i okrutni postupci okupatora. Radi zastraivanja ljudi pucalo se na svestrane. Negde s veeri prestalo je .kretanje po gradu. S nekimdrugaricama zatekla sam se u umatovakoj ulici. Ne seam se15

da li je ve bio uveden takozvani policijski as, ali ulice su u to vreme bile opiustele. Dugo smo te noi sedele, prvo pored svea, a posle u mraku. Stradai je bio neobino uznemiren, pio je i puio vie nego obino. esto smo izlazili u dvorite. Seam se, no je bila prohladna i tamna, pa nam je to omoguavalo da se kreemo i vie zadravamo u dvoritu bez opasnosti da e nas neko iznenaditi. Kaem bez opasnosti, a u stvari sama injenica da smo morali ostati u kui u kojoj smo se zatekli predstavljala je klopku i najveu neizvesnost. Oslukivali smo. Kao da to nije bio na Beograd. Nije se uo uobiajeni um koji je odavao ivot grada. Imao se utisak da je opusteo. Okupator je gospodario gradom: iz daljine, sa svih strana, ula se pucnjava, as pojedinano, as u rafalima; odjekivali su koraci nemakih straa koje su se grupno kretale; odzvanjale su pitaljke i povremena vika: Halt, halt! Tako smo te noi, sve do zore, oslukivali kao da smo hteli da se uverimo da li je to stvarnost. im je uao u grad, okupator je zapoeo 'krvavi obraun sa graanima Beograda. Otpoeo je, radi svog osiguranja, s hapenjem velikog broja ljudi kao talaca, a mnoge su hvatah na dostavu petokolonaa i pijiuna i odmah otpremah u nemake logore. Po merama koje su svakodnevno preduzimali osealo se da ih je strah od otpora naroda, i to ne samo otpora koji je u najveoj meri doao do izraaja 27. marta, ve i onog na koji su naili u prvim susretima sa graanima Beograda. Okupatori su naili na onaj svuda prisutni nemi otpor koji je ulivao nesigurnost i lomio njihovu samouverenost. To se najbolje osealo po dnevnim naredbama i plakatima kojima je itav grad bio oblepljen. Pored zastraivanja i pretnji, pozivali su i upozoravali graane na poslunost, opominjali zbog osornog dranja prema vojsci nemakog Rajha zahtevali naklonost i ljubazno ponaanje... Uveden je policijski as kojim je odmah s veeri bilo zabranjeno kretanje. Svakodnevno, putem naredbi, plakata i radija, ponavljano je: Ako se desi ma kakav akt sabotae protiv jedinica Rajha, bie preuzete mere odmazde. Svi koji prikrivaju orluje ili ma kakav drugi materijal koji je uperen protiv Rajha, bie kanjeni po kratkom postupku; svi Jevreji se moraju odreenog dana i sata javljati na odreenom mestu itd. _ U takvim uslovima je za nau Partiju i rukovodstvo PK nastala nova situacija u kojoj je trebalo snai se i prilagoditi. Znaajniju okolnost je predstavljao raniji ilegalni rad, u kome se za desetinu godina borbe sa okrutnim reimom stare Jugo16

opte borbe protiv faizma prekalilo stotine i hiljade lanova Partije. Steeno -dragoceno iskustvo, naroito rukovodeeg kadra, znaajno je koristilo u preorijentaciji rada Partije u novonastalim uslovima, a tome je doprinosilo i pover e n j e i veliki uticaj koji je KP stekla u narodu. Trenutno, okupacija je poremetila rad Partije i PK. Mnogi drugovi i drugarice su se po dogovoru u rukovodstvu nalazili van Beograda. U potrazi za vojnom komandom i tenji da se ukljue iu vojne jedinice radi odbrane zemlje, ninogi su se zatekli u raznim krajevima zemlje, a.deo onih koji su ranije mobilisani dospeo je u zarobljenitvo.SKLANJANJE TAMPARIJE POKRAJINSKOG KOMITETA

slavij e i

Bombardovanje Beograda je poremetilo neke od naih planova, naroito oko ilegalnih stanova, sklonita za tampariju i druge materijale, koji su izranije s mnogo panje i napora pripremani za rad Partije, a i za sluaj okupacije zemlje. Na kuu Branka Maiksimovia, koja je posebno graena za smetaj i rad tamparije i bila pri zavretku graenja, pala je bomba i dosta je otetila. tampariju PK, koja se nalazila negde oko Cvetkove mehane, bih smo prinueni da ve drugi dan po okupaciji prenesemo i privremeno, zakopamo., Usled toga to nismo za njiu imali sklonite, postojala je opasnost da propadne, a i da nastradaju drugovi kod kojih se nala. Po pravilu konspiracije, tehnika je bila odvojena od Pokrajinskog komiteta i za nju nisu znali svi lanovi PK ve samo oni koji su morali po dunosti. U tehnici je radila odvojena grupa lanova Partije koja je za to bila zaduena. Svetozar Vukmanovi, koji je u to vreme rukovodio tehnikom PK, jo se nalazio u Crnoj Gori. Usled toga mi smo morali da reavamo smetaj tamparije, iako nismo imali dovoljan pregled postojeih mogunosti. Prvo smo pokuali da je sakrijemo ili zakopamo u istom stanu gde se nala, ali nam to nije (uspelo, pa smo je morali odmah izneti iz kue. Isa Jovanovi i jo jedan drug, uz pomo nekakvih dvokolica, prenel su je u Sumatovaku ulicu i iste noi privremeno smo je zakopali u veernici koja se nalazila u dvoritu kue gde sam stanovala. Isa, Brana Perovi i ja radili smo na tome cele noi. Lepa je znala za to, ali smo uz velike napore morali svoj rad kriti od Stradala. Pored izvesnog rizika, bilo je izvanredno naporno kopati tvrdu ustajalu zemlju. Brana i ja smo naizmenino iznosile zemlju, ulazile i Mazile sa puno opreznosti, da se ne bi primetilo ni2 U s t a n a k 1941.

17

slabo svetio od svee. Seam se kako je Isa i pored toga, sav okupan u znoju, ipak zbijao i alu: Eh, Cano, gde mene nae? Zar, bre, ovde da zaglavim?! E, drue Staljine, da nas ti vidi kako kopamo sebi raku! Pa ta misli Cano, da nas ne bi ovde na licu mesta pobili. Stvarno, Isa je imao pravo. Jer, da smo posao odloili samo za sledeu no, to nam se moglo desiti. Poto smo ujutro zavrili posao i zasuli pepelom mesto gde smo zakopah tampariju, da se nita rie piimeti, razili smo se. Isa je istog dana po zaduenju otiao iu Sarajevo, a ja, sasvim sluajno, nisam zanoila u Sumatovakoj. Tako, kada sam sutradan ujiutro dola, gazda od stana, Stradai nije vie bio tu. U noi je upala grupa gestapovaca i odvela ga.5 Da se to desilo samo jednu no ranije, ko zna? Ubrzo, nekoliko dana posle okupacije, poeli su u Beograd pristizati mnogi nai drugovi i drugarice. Meu prvima je 17. aprila doao po odluci Pohtbiroa CK KPJ i Bankovi iz Zagreba, gde je bio na partijskom radu nekoliko meseci.DIREKTIVE SA MAJSKOG SAVETOVANJA CK KPJ

Tih se dana radilo intenzivno na sreivanju Partije, partijskih organizacija, OK i MK u Beogradu i na drugim podrujima Srbije; na uvrenju veza, prilagoavanju partijskih i skojevskih organizacija, zadacima i novonastaloj situaciji itd. Krajem aprila ili poetkom maja upuena su dva lana PK Srbije u Zagreb na savetovanje CK Jugoslavije gde smo, pored ostalog, dobili odreene direktive i zadatke za rad Partije u Srbiji. Kao prvo PK je analizirao i pojedinano pretresao sve organe i nacionalnosti i sva rukovodstva OK i MK i izvrio dopunu i raspored kadrova u cilju jaanja partijskih i skojevskih organizacija. U aprilu i tokom, maja ve su mnogi drugovi i drugarice iz Beograda bili upueni u okruge: neki su poli kao lanovi OK, neki kao instruktori PK. U Ni je otila Lepa Stamenkovi, a kasnije Sveta Mladenovi; u Poarevac Ceda Vasovi; u Sabac; Ivkovi; u Valjevo Mini; u Zajear Brka itd. U neke okruge i mesta iao je i vei broj drugova. Na osnovu opte linije, celoktupna aktivnost PK i partijskih organizacija je usmerena na pripreme za ustanak: na toj liniji se vrio raspored partijskih organizacija i rukovodeeg kadra. Radilo se na prikupljanju oruja, eksploziva, sanitetskog materijala itd. Ve u maju su organizovani prvi sanitetski kursevi na kojima su se obuavale uglavnom drugarice.5

Kasnije smo saznali a se nalazi u nekom logoru u Nemakoj.

18

Pokrajinski komitet je u najveoj meri bio angaovan ovim problemima. Celo vreme bili smo na okupu, izuzev pojedinih lanova koji su po zadatku odlazili u organizacije van Beograda. PK je okupljao iri krug drugova koji su najee kao. instruktori PK odlazili u partijske organizacije i sprovodili izvesne odluke. Na taj nain se osiguravala vea mobilno-st rukovodstva. Pored toga, naroita je panja bila posveena nainu odravanja veza s partijskim rukovodstvima i organizacijama. U svrhu prenoenja hitnih odluka, zadataka i materijala stvorena je iroka mrea kiurira, uglavnom od nekompromitovanih i poverljivih drugova i drugarica. Veze sa OK i MIC odravane su redovno, ali tih dana, gotovo svaki dan, iz raznih okruga su dolazili sekretari; i. drugi lanovi OK i PK na referisanje i dogovor o raznim problemima koji su proizlazili iz nastale situacije. Pored toga, posebna briga je bila posveena jaanju antifaistikog- pokreta, odnosno Narodnog fronta koji je u sebe ukljuivao najprogresivnije snage zemlje. Na toj su liniji odravane veze sa izvesnim rukovodeim ljudima nekih graanskih partija, pa sam i sama s nekim lanovima PK ila u nekoliko mahova na pregovore s njima. Takve smo sastanke, jednom ih dvaput, odrali ispod same Avale, mislim da je to bilo iu sanatorijumu ivkovia. Bitno je, meutim, istai injenicu d a se N a r o d n i front u osnovi i svestrano razvijao odozdo u narodu. Na terenu, kroz odreene akcije, i do rata je u velikoj meri bilo ostvareno jedinstvo progresivnih snaga, pa je u uslovima okupacije to jo i vie dolo do izraaja. Uspeh smo da 1. maj obeleimo i ovoga puta, luprkos tekim uslovima. Za taj dan je tampan Proglas K KPJ. S obzirom na. to je tamparija Pokrajinskog komiteta bila zakopana, ovaj proglas smo ' morali tampati na getetneru 6 . Izvlaili smo ga dve noi u stanu Stanice Nacevi.7 Posle okupacije, gotovo sve do 22. jiuna, vladalo je neko primirje u odnosu na progone i hapenje komunista. Bilo je oigledno da je policijski aparat stare Jugoslavije u izvesnom smislu razbijen, nesreen i verovatno u iekivanju. Tako smo se na izvestan nain kretali slobodnije i itavu 'aktivnost mogli smo da razvijemo bez nekih velikih smetnji. No i pored ovakvog stanja uvek smo bih krajnje oprezni.6 tamparija PK je iskopana u maju d preneta u stian druga 2ueka, potanskog inovnika u Sumadijskoj 185, gde je ostala sve do provale 1943. godine. 7 Stanica Nacevi, tekstilna radnica.

2

19

Ve u. maju, a naroito poetkom juna, poele su se pronositi vesti i govoriti da se Nemaka sprema za napad na Sovjetski. Savez. Po nekim naim obavetenjima bilo je oigledno da se, nemake trupe pregrlupisavaju i koncentriu prema sovjetskoj granici. Sluajui radio-vesti iz Moskve, imali smo utisak, da oni iskljuuju ovakvu mogunost. I stvarno, sve do 22. juna oni su to oznaavali kao provokaciju nekih sila. . , .Inae, mi smo svakog asa iekivah napad, raciju na Partiju. Iz tih je razloga bio preduzet niz mera predostronosti kako bismo sauvali ljude u sluajiu takvog naleta Gestapoa i domae policije, koja se u to vreme i samia reorganizovala i sreivala. Dodue, masa rukovodeih kadrova Partije se jo izranije, do rata, nalazila u ilegalnosti i pod tuim imenima. No sada se ovaj broj jo u veoj meri proirio, i to ne samo u Beogradu, ve i na drugim podrujima Srbije. U stvari, ako je ko bio malo kompromitovan odranije ma na kojoj liniji aktivnosti protiv faizma, morao se sakrivati. Pored toga, negde oko 22. juiia' Partija je bila obavetena da se priprema racija na komuniste i druge progresivne elemente, zbog ega je trebalo preduzeti jo ire mere ai sakrivanju ljudi. Na dan 22. juna, u samo jutro, uli smo da je Nemaka napala Sovjetski Savez, a kao rezultat toga dole su do nas i prve vesti o hapenju naih ljudi u Beogradu.8 : Ne seam se da li je bio zakazan sastanak PK, ali po uobiajenoj praksi mi smo se sakupili u Sunaatovakoj ulici, te smo poeli da razmatramo probleme u vezi s nastalim dogaajima. Pre toga pola sam na sastanak s nekim drugom, zakazan kod kole Vojislava Ilia. Na samom ulazu u dvorite sretoh se s Mrom. Jesi li ula ta je novo, zna da su Nemci napali na Sovjetski Savez? ree uzbueno. Gledala sam ga i utala. A on, kao da je hteo da me uveri u radosnu vest, poe me tresti za ramena. No, trgao se kad je primetio da mi se suze kotrljaju niz lice i ostao kao ukopan: Sta ti je, ta ti se desilo, Cano? Zao mi je sovjetskih ljudi, posle Oktobra jo i ovo rekoh. Nee to biti tako l a k o . . . , Zaista, bilo je mnogo ljudi koji siu se ovome iz sasvim dobronamernih razloga radovali, raunajui na bri kraj faizma. Trenutno je bilo raireno miljenje da e se rat vrlo brzo zavriti, da sada treba svaki as iekivati sovjetske padobrane. PK je jo istog dana doneo odluku i preduzeo mere da se sklone svi oni lanovi Partije i simpatizeri koji su dotle8 Meu prvima je uhapen Vule Anti, bankarski inovnik, i streIjan u prvoj grupi 1941. godine.

20

iveli legalno ili polulegalno, a kojima je pretila opasnost da budu pohvatani od Gestapoa. Naroito je upozoren rukovodei kadar u okruzima i manjim mestima koji se jo kretao legalno ili polulegalno. Pored toga to je tog dana u Beogradu gotovo itava partijska organizacija bila mobilna (veze, obavetenja i dr.), istog dana stu upueni kuriri s porukom PK i u unutranjost. Ova mera je bila od velikog znaaja, jer smo u prvom naletu sauvali ljudstvo i partijski kadar. Neki drugovi, meutim, uprkos obavetenju da treba da'se sklanjaju, raunajui da nisu kompromitovani, nisu se drali upozorenja i pali su ve 23. i 24. juna. Mnogi od njih su i streljani kao prve rtve u masovnim odmazdama okupatora. Kako se vidi, hapenja sta. poela ve 22, 23. i 24. juna. Tih je dana u Beogradu i na itavom podruju Srbije bila organizovana opta hajka na komuniste, simpatizere i druge progresivne elemente. Meutim, jo ranije, a pogotovu sada, mnogi rukovodei kadrovi naroito u okruzima odmah su se povlaili u oblinja sela, odakle su rukovodili radom i gde su se oi stvari zainjali prvi partizanski odredi, prve akcije protiv okupatora. U isto vreme i u Beogradu je otpoelo formiranje desetina. Ve 23. juna je doneta odluka da se preduzmu odreenije mere za oruanu borb. U vezi s tim je jo istog dana upuen deo lanova PK i instruktora u okruge, kako bi direktno preneli odluke PK, a i na lictu mesta preduzeli odgovarajue mere, imali uvid u situaciju i sagledah probleme. U meuvremenu, izmeu 22. juna i 4. jula, ubrzano se radilo na formiranju partizanskih jedinica, desetina i odreda. Mnogi drugovi i drugarice odlazili su na teren, gde su bili stvoreni punktovi. Vrio se i raspored rukovodeeg kadra. U tom je vremenu neimenovan i Glavni tab za Srbiju, 9 koji je preuzeo izvestan deo posla na razradi osnovnih smernica za poetak akcije, raspored snaga i drugo. Kada je 4. jula usledila odluka CK KPJ o oruanom ustanku, na mnogim mestima ve su bile oformljene oruane grupe i desetine. Na taj nain su ve za nekoliko dana posle odluke o oruanom ustanku mogle uslediti organizovane akcije i u Beogradu i u . drugim podrujima Srbije. . U sprovoenju ovih odluka, okruni i mesni komiteti, kao i partijske organizacije dobili su najira ovlaenja da sami,8 Prvi pripremni sastanak Glavnog taba odran je pre 4. jula u novom stanu dr Parente, kod Crvenog krsta. Koliko se seam, kasnije, oko 67. jula, pre nego to su lanovi Glavnog taba preli n a . t e r e n , odran je jo jedan sastanak. Na prvom sastanku bili siu: ujovi, Filip Kljaji, Branko Krsmanovi i ja kao lan PK.

21

koristei se svim sredstvima i .mogunostima, organizuju, iznalaze i odreuju objekte za napad i sabotau, izuzev iu sluajevima gde je bila potrebna koordinacija. Pod istim uslovima na teritoriji Beograda su delovale vojne desetine, grupe koje su se nalazile pod neposrednim rukovodstvom partijskih organizacija. O obliku i detaljima sabotae na svom uem podruju odluivala je neposredno partijska organizacija koja se na terenu koristila svim neposrednim mogunostima. U svim tim akcijama bila je najire angaovana i omladina, mada je ona, pod rukovodstvom Partije, imala i posebne zadatke. Na taj nain akcije S!u u isto vreme poele na itavom podruju Srbije, a po karakteru sabotaa i napada na pojedine objekte bile su raznovrsne. U stvari, ilo se na ruenje svega to je sluilo okupatoru. Ovakav razvoj situacije bio je omoguen time to je Partija u Srbiji bila usmeravana u tom pravcu i to je, prilikom donoenja odluke o oruanom ustanku, ve bila duboko zala ti pripreme. Na taj su nain partijska rukovodstva i partijske organizacije spremno doekah odluku CK KPJ od 4. jula.OSLOBOENJE MABKA

Tokom jula 1941. godine vrile su se pripreme za napad na beogradsku radio-stanicu. Koliko sam razumela, trebalo ju je eksplozivom razruiti. Tom akcijom rukovodio je Aleksandar Rankovi Marko; mi iu PK znah smo da se na tome radi, ali pojedinosti oko organizacije nisu nam bile poznate.. Satno, bili smo u iekivanju. Seam se da smo nekoliko veeri oekivah da prestanu emisije Radio-Beograda. No, kad god smo otvorili radio, emisije su se ule. Zgledali smo se i pitali o emu se radi. Zato akcija nije uspela? Traili smo opravdanja za to i nagaali. No, bili smo ipak uvereni da e ta akcija najzad uspeti. Meutim, na nekoliko dana pre hapenja Rankovi je izraavao neku sumnju: Neto mi je sumnjivo, neto nije u redu, kao da neko namerno odugovlai ..., govorio je. Jedne veeri, posle Markovog sastanka sa ovekom iz grupe koja se pripremala da izvri sabotau na radio-stanicu, Marko i uro Strugar svratili su u stan u umatovakoj uhci. Bih su zabrinuti. Osetili su da ih neko prati i pitali se da li je to bilo sltuajno ili je u vezi s akcijom na radio-stanicu? Za 12 asova 27. jula zakazan je u umatovakoj uhci sastanak lanova Pokrajinskog komiteta koji su se nalazili u Beogradu. Ja sam se zatekla u tom stanu, a neto pred podne naiao je i Mra (Milo Matijevi).22

Iznenada je doao uro Strugar. Videlo se da je uznemiren. Odmah me pozvao nasamo u drugu sobu. Sluaj, Cano, ne znam ta je sa dragom Markom, ali ja mislim da je on pao. Zato ba misli da je pao? kaem Buri. Moda su se negde sklonih, pomakli u neku drugu ulicu. Ne, ne, ja sam sve obiao; ne, ne, ipak se neto desilo. Pomislila sam da je Strugar, verovatno, imao razloga za takvu sumnju, s obzirom da je odranije postojalo vie elemenata koji su ukazivali na takvu mogunost. No poto smo ve imah zakazan sastanak za 12 asova, rekoh uri da ipak saekamo. Drug Marko je taj sastanak zakazao, pa^ ako se nije nita desilo, on e svakako doi ih e neto poruiti. No, ta vam se to desilo sino? Da li vas je neko stvarno pratio? Ma, sino smo se jo kolebah i pretpostavljali razne mogunosti jeste i nije, videla isi, a sada sam uveren da je sve to spleteno oko druga Marka. I uro je ispriao ta se desilo: . Ja sam biciklom poao prema Painom brdu na sastanak sa Mamiem, Pajiem i Metalcem. Kada isam se spustio Ulicom prestolonaslednika Petra zapazim neka vea kola puna ljudi i meu njima Radan Grujiia.10 Obratim veu panju i vidim zastajkuju, osvru se i kreu polako prema Uhci Gria Milenka. Negde tu u blizini stali su i izali iz kola. Odmah sam pomislio na druga Marka, znao sam da se on kree u ovom kraju, jer sam ga poslednjih dana esto pratio. Istog asa, dobro je to sam imao bicikl, poem da ga traim onim ulicama gde bih ga po prilici mogao nai. Ubrzo ga sretnem u jednoj ulici gde je bio poao na sastanak sa ovim drugom iz grupe koja je imala da izvri sabotau na radio-stanicu. Rekoh mu ta sam zapazio i da bi, po mom miljenju, trebalo da se odmah skloni iz ovog kraja. Meutim, bio je uporan i odluio je da ode na sastanak, jer je mislio da treba o svemu obavestiti i oveka koji ga eka, poto se moglo pretpostaviti da policija i njega trai. Dogovorili smo se ipak da preduzmemo neke mere obezbeenja. Naime, poto je to bilo u blizini, ja sam otiao po Pajia, Mamia i Metalca koji siu imah pri sebi revolvere, pa smo se dogovorih da Marko ide napred, a da ga mi za svaM sluaj na pedesetak metara udaljenosti pratimo. Marko sada poe, zaobilazno, preko nekih uliica, dvorita i bata, tako da smo se nali tano preko puta mesta gde je imao zakazan sastanak. Tu spazismo onoga oveka kako stoji pred jednim niskim drvetom. Marko ga iza jednog zaklona tiho10

Poznati agent specijalne policije.

23

pozove i rukom mu da znak da prie. Meutim, ovaj kao da se neto nekao, osvrtao se. Kasnije mi je Marko rekao da mu je tada sinula iu svesti sumnja da neto nije u redu sa ovim ovekom. No, ipak je on ubrzo priao, Marko ga je uhvatio pod ruku i poli su dalje, dok smo ih mi stalno pratili. Dobro, pa da li je onaj ovek vas video? upitah, Mogao nas je videti, priao je dalje uro. Marko se od njega brzo rastao. A kad smo se ponovo nali, rekao mi je da mu je izgledalo da se ovaj ustezao da prie, da je bio Uznemiren, okretao se kao da jo nekoga oekuje, pa i kad mu je rekao da se u blizini nalaze agenti specijalne policije i da neto izgleda sumnjivo, on je ostao sasvim miran. Meni se moda samo to uinilo kazao mi je Marko, pa poto situacija nije bila jasna, odloio sam s njim razgovor i zakazao za sutra u 10 asova. Rekao je da je dobro da i ja sutra doem da se upoznam s njim, da ga zajedno ocenimo, a moda e to biti ionako potrebno. Zna li ti neto o tome oveku, ko je on? upitah uru. Ne znam, sino mi je Marko rekao da je siguran. Jedan odgovoran drug ga je s njim povezao, jer postoji mogunost da preko njega doemo do magacina s orujem. Kasnije, poto je Marko utvrdio da je on tehniar i da ima veze sa radio-stanicom, doao je na ideju da ga iskoristi i za sabotau na radio-staniei. Eto vidi, zakasnio sam na taj sastanak samo nekoliko minuta, i ko zna ta se tamo zbilo! zabrinuto se vajkao uro. Nakon ovoga bila mi je uverljivija njegova sumnja da je Marko ipak uhapen. Brzo ja dolo 12 asova, i prolo, a nama je svaki minut iekivanja potvrivao da se ipak neto desilo. Vratili smo se u sobu u kojoj je bio Mra, gde su u meuvremenu pristigle Vukica i Ljubirika Milosavljevi, i tiho nastavili razgovor o tome ta da radimo. Krile smo t od Lepe.11 Nismo joj mogli odmah rei svoje sumnje, jer ni sami nismo bih sigurni. Ali ona je sama primetila da smo uznemireni i da se neto dogaa. brzo, negde oko jedan pola dva, bilo je sve razjanjeno. Lazar Kolievski, koji je u to vreme bio na proputovanju za Makedoniju i stanovao negde ispod umatovake ulice, poslao je ceduljicu u kojoj nam javlja da je video kako11

Lepa Krul-Straal, vlasnik stana.

24

vode gestapovci prema autu koji je negde bio skriven; da je sav okrvavljen i izubijan tako da su ga gestapovci prosto nosili. Bilo nam je jasno ta se desilo. Mala poprena ulica pri zavretku umatovake, gde je Marko imao zakazan sastanak sa ovekom iz grupe, bila je raskopana i s obejiu strana stajale su nabacane gomile zemlje i kamenja. Kako sam kasnije saznala, kada je Marko bio ve pri kraju ove ulice, zapazio je da ovek s kojim je imao sastanak daje nekome znake, pruajui ruku prema njemu. Istovremeno grupa od sedam-osam gestapovaca, koja se nalazila skrivena iza gomile zemlje, napala ga je s lea, tako da mii je bila onemoguena upotreba revolvera koji je imao pri sebi. Sta da uradimo? pitali smo se. Spaemo ga rekoh, ali kako to mi u tom momentu ni samoj nije bilo jsno. No, ve to to smo rekli da emo ga spasti izazvalo je meu nama ivost i drugo raspoloenje; kao da smo imali neto jasno pred sobom, kao da smo ve neto reili. Niko od nas nije mogao shvatiti da bismo mogli da ostanemo bez Marka; nismo mogli pretpostaviti da njega ne bude meu nama. Otuda ta spontana nada i nekakva unutranja sigurnost da ga moramo spasti. Meutim da bismo mogli da neto preduzmemo morali smo, pre svega, da saznamo gde se Rankovi sada nalazi, jer je to bio prvi uslov da se napravi nekakav odreeni plan.za njegovo osloboenje. Sad, kada razmiljam o tome, izgleda mi kao da nam je sve ilo lako od ruke. Ve negde rano popodne dobili smo preko majke Vere Lazovi pismo od Mitre Mitrovi i Vere Vrebalo iz bolnice u Vidinskoj uhci (bolnica koja je pre rata sluila za politike zatvorenike) da su Marka tamo doneli onesveenog.12 Javljali su u kojoj sobi lei i da je najbolje izvriti napad izmeu 7 i 8 asova ujutru, jer se tada menja straa. Kasnije smo o tome dobili jo jednu cedulju iste sadrine. Ova obavetenja omoguila su nam da bez daljeg razmiljanja i nagaanja preduzmemo odreene konkretne mere. Kako se vidi, za nepunih tri-etiri sata posle Rankovievog hapenja mi smo imali sve osnovne podatke koji u nam omoguili da odmah priemo dataljnijem organizovanju akcije.Marka12 Kasnije je objanjeno i kako se Rankovi naao u bolnici, i m su 'ga agenti odveli, otpoeli su isa sasluavanjem. Tom prilikom na samom poetku sasluanja zadobio je -teak udarac'po glavi koji ga je onesvestio. Zbog toga je tako onesveen prenet u bolnicu 'u Vidinskoj ' U l i c i .

25

Odmah popodne zajedniki smo se dogovorili ta da preduzmemo. Moralo se hitno raditi, s obzirom da smo bih ogranieni policijskim asom. Tako smo to popodne u osnovnim -crtama napravili plan akcije. Trebalo je prvo formirati nekoliko grupa za napad na bolnicu. Raunah smo na 4050 drugova koji bi uestvovali u ovoj akciji. Tada-su u Beogradu postojale mnogobrojne i dobro organizovane desetine, tj. naoruane grupe koje su vrile razne akcije i sabotae. Ovim grupama rukovodile su osnovne partijske organizacije, a u mnogim sluajevima i rejonski komiteti, naroito kada je trebalo koordinirati akcije ireg karaktera i gde je bilo potrebno vie ljudi. Nekim akcijama su neposredno rukovodili i Mesni i Pokrajinski komitet. U tom sluaju koristili su se drugovi iz ovih grupa. Ove vojne desetine, kako smo ih esto nazivali, bile su vrlo elastine i po brojlu nisu bile jednake negde je u njima bilo pet, negde deset, pa i petnast drugova. U njih su bili ukljueni veinom lanovi Partije. Pored toga, one su se oslanjale na masu radnika i druge simpatizere, koristei se iroko uticajem Partije i otporom naroda prema okupatoru koji je iz dana u dan rastao.13 Ba tokom jula imali smo formiranu jednu takvu grupu od dvadesetak odabranih drugova. Naime, pripremana je bila akcija za spasavanje Mate Vidakovia iz Opte dravne bolnice.14 Bilo je uinjeno nekoliko pokuaja da se Vidakovi oslobodi, ak je u nekoliko mahova bilo zakazano i vremie za akciju. Postojali su povoljni uslovi da se uspe, no, koliko se seam, najvea oteavajua okolnost za izvrenje napada bila je Vidakovieva pasivnost u odnosu na ono to je on sam u ovakvim, situacijama mogao da (uini. Zbog toga ova -akcija nije mogla da bude ostvarena. Postojanje ove ve organizovane grupe bilo nam je od neocenjive koristi za sprovoenje akcije spasavanja Marka, pa je ona meu prvima uzeta u obzir kao celina. Ta grupa je raspolagala izvesnim iskustvom, a imala je i neto vie oruja. Ostali uesnici akcije odabirani su pojedinano. Da bi sigurnost bila potpuna, uglavnom su svi oni bili lanovi Partije. Ue13 Iz ovih desetina zaeli su se i prvi partizanski odredi Beograda , Posavski, Rosmajski. A ve u ovo vreme, krajem jula, odlivale su se organizovane grupe u r a m e delove Srbije. 14 Maita Vidakovi, lan Partije od 19291930. godine, panski "borac. Uhapen prilikom spra vijanja eksploziva, pri emu se desila eksplozija koja je razmela deo kue, a njemu su bile odnesene .obe ake i zbog toga je prenesen u Optu dravnu bolnicu. Ovo se desilo u Dragaevskoj ulici br. 17 i to usred dana. Mata je streljan negde u avgustu aia Skeli.

26

stvovalo je i nekoliko lanova rejonskih komiteta. Odreeno je da se ukljui i Gruba,13 koji je bio tek kooptiran u Mesni komitet, a nije bio kompromitovan. Gruba je imao da bude na elu grupe koja je bila predviena da ue direktno u bolnicu: Dodue, toga dana jo nismo vrili raspored grupa; ostavili smo to za sutradan, dok dobijemo plan i raspored bolnice. Zato smo za sutradan, u ponedeljak, u 6 asova popodne, zakazali sastanak sa rukovodiocima grupa i grupom koja je imala zadatak da ue u samu bolnicu. U meuvremenu je trebalo prikupiti ljude i oruje. Ovaj zadatak uzeli su na sebe Mra i Vukica. Oni su odmah i otili sa sastanka, jer nije bilo mnogo vremena. Ja sam se odmah nala sa dr Nenadom Parentom u njegovom stanu u Sazonovoj uhci (nedaleko od Sumatovake), izloila mu itav sluaj i stavila u zadatak da nam do sutra ujutro napravi raspored prostorija u bolnici, ispita okolinu bolnice i kako se moe doi do sobe u kojoj je Marko leao. Kada smo zavrili osnovno oko pripremanja ove akcije i kada smo uro i ja ostali sami u stanu u umatovakoj ulici, poeli smo iz predostronosti da razmatramo okolnosti pod kojima je moglo doi do provale, i mogunosti da se provala proiri, i kojom bi linijom to moglo ii. uro nije znao mnogo, ali ranija sumnja da smo pod prismotrom ukazivala je na potrebu krajnje opreznosti. Nije iskljueno da su nam agenti bili na tragu. Zbog toga smo se saglasili da bi stan u umatovakoj trebalo napustiti, i to odmah. Zakazali smo da se ujoitru naemo u stanu doktora Parente radi daljih priprema. Ja 'sam, meutim, ostala (u stanu gotovo do policijskog asa da bih sve raistila. Lepa mi je u tome pomagala. Sve stvari Pokrajinskog komiteta ostavili smo u stvari u istom stanu, samo smo ih sakrili. Radilo se o pisaoj maini,16 desetak Lenjinovih knjiga i drugom sitnom materijalu. Tada sam rekla Lepi da je Marko uhapen, da postoji mogunost da su ga pratili i da moramo napustiti stan. Dogovorili smo se kaiko da se ona dri ako neko doe, kao i o drugim pojedinostima. No poto sam ovde, pre ove odluke o naputanju stana, bila zakazala sastanak sa Ljubinkom i ilom Stepanoviem (rukovodilac tehnike Pokrajinskog komiteta) koji siu imali da donesu revolvere i bombe, to sam zadrala klju od sporednih15 Giiuba Duan iz Beoina Knin, krajem avgusta uhapen u Beogradu d< kasnije streljao. 16 Letak; naen prilikom hapenja Rankovia kucan je na ovoj maiini.

27

vrata kue i rekla Lepi da u verovatno sutra oko 5 sati popodne navratiti kod nje. Ugovorili smo da ona sa strane podigne zavesu od kuhinjskog prozora koji se sa ulice mogao videti, to je trebalo da znai da je sve u redu. Prilikom polaska zapazim dve knjige koje nisu bile sklonjene: Kratak kurs istorije VKPB i Na zapadu nita novo od Remarka. Predadoh Lepi da ih skloni i poto je upozorih da pogleda da nije jo neto ostalo, odoh iz stana na nekoliko minuta pre policijskog asa. Pola sam nedaleko odatle prema Crvenom krstu, u Uhcu Vele Nigrinove, kod Bose orevi. Preko Bose je Pokrajinski komitet odravao vezu sa Jankom Jankoviem,17 koji nam je ve u to vreme preko nje davao dragocena obavetenja, obrasce prijava i legitimacije. Iz tih razloga smo ovu kuu drali postrani za druge stvari. Bosa se malo iznenadila kad je videla da tako kasno dolazim, jer joj je bilo jasno da u tu morati da prenoim. Posle svega to se toga dana desilo mogla sam sad. mirno 0 svemiu da razmiljam, a i o onome to sutradan treba da svrim. Gutala sam. Bosa je primetila da sam neraspoloena, da se neto desilo, pa sam joj uvee i rekla da je toga dana Rankovi uhapen. Sutradan smo od ranog jutra svi bili u pokretu. Poto je akcija predviena za utorak u 7 asova ujutro, to je u tom jednom danu trebalo izvriti sve pripreme. S obzirom da smo imali samo jedan dan pred sobom a policijski as je poinjao negde oko 20 asova, tako da se posle toga nije "nikako smelo kretati ulicama morao je, takorei, ceo beogradski aktiv da bude u pokretu: ceo Mesni komitet, delovi rejonskih komiteita i drugi. Bilo je potrebno sastaviti desetine odnosno grupe, sabrati oruje, pronai sigurnog ofera i automobil, sanitetski mlaterijal i lekara, kao i stan u kome bi mogli da se prihvate ranjeni drugovi ukoliko ih bude, itd. Sve se to radilo uz punu predostronost. Zbog toga je samo jedan deo uesnika znao o kome se drugu radi. Treba imati u vidu da Gestapo nije znao koga je uhvatio.13 Po onome to slu gestapovci nali kod Marka prilikom hapenja (Proglas CK KPJ i letak MK pripremljen za tampu, revolver 1 notes sa raznim zabelekama), mogli su da cene da se radi o nekom rukovodiocu, ali oigledno nisu mogli ni da pretpostave17

Po svemu, specijalna policija je 'imala zadatak da to izvri, ali poto nije prethodnog dana uspela, izgleda da ju je Gestapa odstranio i sam preuzeo stvar provale kao i istrage.

streljan.18

Janko Jankovi, ef arhive specijalne policije, provaljen 1943. i

28

da se radi o sekretaru Pokrajinskog komiteta i lanu Politbiroa CK, jer je Marko imao legitimaciju na tue une, na ime Momila Periia, inovnika.19 Ve toga jutra, u ponedeljak, imala sam u tani pare hartije iz notesa na kome je bio skiciran raspored prostorija bolnice u Vidinskoj ulici. Na osnovu skice, zajedno sa Nenadom Parentom i urom, razradili smo u osnovnim crtama raspored grupa i imali tanu zamisao kako akcija treba da tee. Ostalo je da jo jedanput sve to proverimo sia rukovodiocima desetina, a naroito sa drugovima koji su imali najtei zadatak: da dou do sobe u kojoj se nalazio Rankovi. Kao to sam rekla, sa ovom grupom bio je zakazan sastanak za 18 asova istog dana. U razradi plana pomoglo nam je i to to sam i sama znala raspored prostorija bolnice, poto sam 1930. godine provela u njoj mesec dana kao zatvorenik. Tog prepodneva Milada Rajter nam je predala i poruku od druga Tita, koja je, koliko se seam, glasila: Odmah spasite druga Marka. To ste ve trebah da uinite. Ovo odmah i ve ste trebali, duboko mi se urezalo u seanje. To je onda bilo pomalo i neobino za nas, jer smo bili navikli da zadatke primamo uz izvesna obrazloenja. Zbog toga me je ova kratka naredba trecnula, a mislim i druge. ini mi se da sam tek tada shvatila znaaj i smisao nae oruane borbe, i da rad KP i po formi i po sadraju dobija drugi karakter. Uviajui svu ozbiljnost sluaja i nae odgovornosti, mi smo se iznova preshavali: da li.smo akciju mogh izvesti danas umesto sutra? Ah poto je sve bilo u toku, nije se moglo nita izmeniti. Ova poruka nas je jo vie uvrstila u onom to smo ve zapoeli, a mislim da je tumnogome doprinela tome da smo sutradan, bez i najmanjeg kolebanja, odluno pristupili izvravanju zadatka. Popodne, meutim, desila se jedna nepredviena stvar koja je mogla da nam otea izvrenje akcije. Oko 5 asova pola sam u Sumatovaku ulicu na ranije zakazani sastanak sa Ljubinkom i iletom. Tom prilikom je trebalo da od njih preuzmem nekoliko revolvera i bombi i da ih u 18 asova predam rukovodiocima grupa s kojima sam imala sastanak u jednoj poprenoj ulici na krajsu Sumatovake ulice, u stanu nekog radnika. Pre nego to sam ula u Lepinu kuu pogledala sam na prozor gde je trebalo da se vidi ugovoreni znak. Bilo je sve ui0 Momilo Perdi, iz Lazarevea, optinski inovnik nije bilo f i k tivno Ime, on je stvarno postojao i stanovao je u Ulici Prote Mteje br. 2 u Beogradu. ...

29

redu. Onako umorna, kako sam ula u kuu, skinula sam sandale i pola prema otomanu da se malo odmorim pre nego to drugovi stignu. Ti ipak deuraj, da neko ne naie upozorih Lepu. Ali tek to sam to izgovorila zau se motor i naglo koenje kola pred naom kapijom. Pogledamo kroz prozor prema ulazu i vidim jednog, pa zatim drugog gestapovca kako sa uperenim revolverima idu prema kui. Skoila sam. Nisam imala vremena ni da navuem sandale, nego sam ih. zgrabila zajedno, sa tanom i pooh prema sporednom izlazu koji je u tom momentu bio zakljuan. Imala sam toliko vremena da kaem Lepi: Ja idem, jer je ona odmah pola prema glavnom ulazu kue da ih doeka. Izvadila sam klju iz tane i poela da ga uvlaim u vrata, ali zbog uzbuenosti nisam mogla odmah da pogodim kljuaoniclu, tako da mi se klju naprazno okretao u bravi. Zauzeta ovim, nisam ni primetila da je gestapovac stajao ispred vrata. Ispalo je tako da sam vrata otkljuavala radi. njega. Zato spustih sandale da mi se ne bi nale u ruci i uspem nekako smireno i ljubazno da otvorim vrata. Sve je to prolo u jednom trenu, ah kada sam se okrenula, preda mnom se naao i drugi gestapovac. U riukama su imali revolvere i to parabelume, koji su mi izgledah kao mainke, moda i zato to sam ja u taiii imala mali revolver kalibra 6,35 sa kojim nisam znala ta u, jer mi nije palo napamet da ga upotrebim. Ako bi ga sad nali kod mene, to bi moglo samo da mi otea situaciju. U kui smo bile samo ja i Lepa i njena estogodinja devo j ia Beba, koja se tada zatekla u dvoritu. Lepa je" na sebi imala svilenu arenu kunu haljinu po kojoj su bile prosute nekakve ptice. Znam da sam imala utisak da ih je tom haljinom fascinirala; osealo se da su bili veoma iznenaeni njenim izgledom. Bacili su pogled po sobi u kojoj su se prvo zadrali Jedan od njih je, sa uperenim revolverom prema nama, neto otro govorio. Lepa se zagleda u mene kao da se to samo na mene odnosilo i prevede mi sa nemakog: Ako pokuate da pobegnete, biete ubijeni. Zatim su nas legitimisali; utvrdili ko je sopstvenik stana i dr. Mada je moja legitimacija glasila na tue ime, nisam se mogla nadati da u se izvui, pogotovu to sam raunala da su doli tragom neke provale. Trenutno sam mislila da nemam izlaza. Ali se u meni sve opiralo takvoj pomisli. ini mi se da je instinkt za ivotom velika unutranja snaga koja u tekim i gotovo bezizlaznim situacijama donosi oveku mo da iskoristi krajnje napore i da ini ono to je inae30

u normalnom ivotu nemogue. Intenzivno, kako se samo vt takvoj situaciji moe, poela sam praviti kombinacije kako da se izvuem. Raunala sam da je bolje da pri bekstvu i poginem, nego da budem uhapena. Misao o bekstvu je ovladala. U jednom momentu, jo dok smo bih u prvoj sobi, uspela sam da kaem Lepi: Ja moram, i i . . . Moram pokuati . . . Tvoj poloaj bie povoljniji... Imala sam utisak da me je odmah razumela. Jer, ona je' agente sve vie opsedala, nastojei da mene to vie ostavi, po strani. Letimino su pregledah prvu sobu i poli prema drugoj, spavaoj sobi. Laknulo mi je, jer se veina skrivenog materijala nalazila u kabinetu, tj. u prvoj sobi. Odmah se moglo zapaziti da pretres vre povrno. Koliko sam mogla razumeti, interesovali su se za skrivene namirnice, koje su se nalazile u podrumu i na tavanu. Ali, naroito interes ovan je pokazivali su za kuicu u dvoritu. Sve vie sam bila u nedoumici. Bila sam jo uverena da. su ovamo doli radi nas, jer kako bi inae mogla da se desi. takva sluajnost da ba toga dana dou. U sledeoj sobi nali su u jednom ormanu zlatnike; halapljivo su ih prikupili, ini me se da ih je Lepa namerno pokazala. Dobro je to delovalo; izgledalo je da su posle toga iumanjili svu opreznost, naroito u odnosu na mene. Tada mi seukazala vea mogunost da iz prve sobe iskoilm kroz prozor. Samo, nije mi bila jasna situacija u dvoritu i oko kue; moda je kua opkoljena. Radi toga sam-, bar trenutno, odloila ovaj pokuaj. Brzo su, kao to sam rekla, i povrno pretresah; pourili, su se u dvorite ka kuici. ' Pitala sam se stalno o emu se radi. Znali smo da sada u kuici nema nita to bi nas izlagalo opasnosti. Dodue p r e nekoliko meseci, jo u aprilu, u njoj se nalazila zakopana tamparija, ali ona je odavno odnesena. Poela sam verovati da su. ipak doli zbog neeg drugog.2020 Sutradan sam saznala- da povod dolaska Gestapoa nije bio n e p o sredno vezan sa Markovim hapenjem. Radilo se, naime, o ovome: Onedve knjige Istorija VKPB i Na Zapadu nita novo Lepa je bila sakrila, zapravo n e m a m o -ubacila u jedno udiubljenje iznad vrata od kupatila. Sutradan je pozvala jednog mladia da joj neto popravi u: kupaitilu.' (To je bio sin jednog eha, inae njihovog kuma, koji je obraivao batu u krugu istog dvorita). Tom priliko-m ion je naao te dveknjige. U dogovoru sa svojim ocem. zavili su te knjige u Novo. vreme i zakopali iza male kuice. A isto pre podne prijavili su Gestapou, kao da su oni videli jue, u nedelj-u, da je Lep.a salarila n e k e komunistike knjige iza kuice, da dolaze sumnjivi ljudi i : dr. Ali kada sui Nemci na.

31

Kada smo izlazili iz kue, uspelo mi je da spustim, odnosno ispravim, zavesu koja je sada, ovako postavljena, ukazivala drugovima na opasnost. Meutim, kola i nekoliko gestapovaca koji su stajali pred kapijom bili su im najbolji znak da se ne moe unutra. . Odmah, sam zapazila da je, zajedno sa oferom, bilo svega pet .Nemaca. Sada mi je bila jasnija, situacija i povoljnija mogunost za bekstvo, jer oko kue i dvorita, osim njih koji su stajali" na kapiji, nije bilo nikoga. Vrteli su se jedno vreme oko kuice, pa su najzad iz nje izneli dva-tri kofera sa nekakvom zastarelom hartijom, aktima. Oba agenta nagli su se nad kofere i poeli da riju po njima. Pomislih, sad je najbolji momenat da pokuam bekstvo. I tako poem sa donje strane kue prema ugllu. Dok sam bila na domaku njihovih pogleda, ila sam sasvim polako kao da neto trazim. Meutim, kad sam se nala nekoliko koraka do ugla kue, primetili su me i obojica u isti mah uperili prema meni revolvere. Pucaemo vikali su. Vratih se hladnokrvno natrag i zamolim Lepu da im kae kako mi se devojioa uplaila, da ne znam gde je i da je traim. Beba, koju sam sada prisvojila, stvarno se nalazila prema ogradi drugog dvorita, u kom pravcu sam nameravala da pobegnem. Kao da siu poverovah, u jedan glas'su odgovorili: Ja! To je ve bio znak poputanja. Sada sam slobodnije pola prema drugom uglu s lica kue. Pozivajui malu, ila sam sve dublje prema ogradi gde je postojao zaklon od niskih, gustih batenskih bunova taman toliko da sam mogla da izmaknem pogledima Nemaca koji su stajali pokraj kapije, okrenuti prema dvoritu. Kada sam se nala blizu ograde, zaletim se i preskoim u drugo dvorite. Jo uvek polako, zapravo laganim hodom, pola sam na ulicu i ula u prvo dvorite. Tek sam tada naglo poela da trim prema Painom brdu i za nekoliko minuta nala sam se u Uhci Vojislava Dia. Da ne bih na sebe obraala panju prolaznika, usporila sam hod. Osvrnula sam se oko sebe nije bilo niega to bi mi bilo sumnjivo. Tek me sada obuzelo uzbuenje od svega to se desilo. Nisam mogla poverovati da sam se tako lako izvukla, da sam sada opet slobodna. Pribliavalo se vreme, 18 asova, da poem prema mestu gde je bio zakazan sastanak. Tamo sam zatekla vei broj drugova koji su neto ranije stigli, meu njima i Mru. Njemu sam ispriala ta se desilo i predloila da iu vezi s tim odmah predukraju svega: otkopali knjige i zapazili da su one uvijene u novine na kojima je bio datum od poneeljka, umesto Lepe, bio je uhapen njen kum.

32

neke mere predostronosti. Morali smo da spreimo hapenje drugih, jer je postojala mogunost da u meuvremenu neko od naih naleti u umatovaku. Pogotovu nismo znali ta je sa iletom Stepanoviem i Ljubinkom koji su imali da u 17 asova tamo navrate s orujem. Dogovorili smo se prvo da organizujemo blokadu kue. Za ovo smo angaovali elu porodiclu Parentinih: sestre, Slavku, ak i staru, jer one su znale veinu naih drugova. Zatim smo u umatovakoj poslali tri naoruana druga da makar i po cenu napada spree Lepino hapenje. Meutim, drugovi su se ubrzo vratili sa veu da pred kuom nema kola i nikakvih drugih znakova, koji bi govorilida se Nemci jo tamo nalaze.21 Obradovala sam se to se tako zavrilo, jer sam odmah uvidea da je naa zamisao o intervenciji u. sluaju Lepinog hapenja bila nesmotrena. To je moglo da nam otea i onemogui akciju za osloboenje Rankovia. U meuvremenu su pristigli i ostali drugovi. Na okupu nas je bilo 17. U iekivanju zadatka, meu drugovima je zavladala ivost i neobino raspoloenje.zmemo

U to vreme ve e bio razbuktao ustanak u Srbiji. Partizanski pokret se sve vie irio. Posavski i Kosmajski odred dopirali su sa svojim akcijama do Umke, ukarice, Ralje i Topidera.22 Ve u toku jula svakodnevno su se u partizane odlivale grupe iz beogradskih desetina. Kod velikog broja drugova i drugarica vladala je tenja da to pre odu u odred. Otuda radost kod ovih drugova, to se mnogim od njih, moda prvi21 Toga dana Lepa nije uhapena. Gestapovci su poverovali da su joj one knjige bile zlonamerno podmetnute od njenog kuma. Mojim odlaskom ka!o da nisu bili iznenaeni; ona im je rekla, verovatno, da sam se' uplaila. Zadovoljili su se time to su raunali da raspolau podacima o meni sa lane legitimacije. Meutim, kada je Lepinog kuma Gestapo predalo na dalji postupak specijalnoj policiji, ova je odmah videla o emu se radi. Tako je Lepa sutradan bila uhapena. 22 Iz naredbe komande grada Beograda iz ovih dana vrlo dobro se osea koliko je pokret u okolini Beograda bivao sve snaniji.. Naredba komande Beograda: Poto je planski rad na podizanju glavnog grada Beograda, koji je obeavao toliko -uspeha. ometan zloinakim i neiskazano bezumnim elementima, pojavljuje se potreba da se, radi olakanja rada organa bezbednosti, ponovo zavede neka vrsta opsadnog stanja, koje je ranije u optem interesu bilo ublaeno. Prema tome, veernji policijski as za stanovnitvo premeta se ovako: radnim danom izuzev subote 20 asova; subotom i nedeljom 19 asova-. Prema tome e se zatvarati i lokali. Jevreji, koji i tom prilikom opet pokuavaju da love ribu u mutnoj vodi smej-u da -se pojavljuju na ulici samo od 618 asova. Prema potrebi preduzee se p-rema njima dalja ogranienja. Ova naredba vai od danas. Ponedeljak, 28. VII 1941. godine Komainda Beograda.

3

U s t a n a k 1941.

33

put, pruila mogunost da sa orujem uestvuju u jednoj iroj akciji. Pogotovo to su poznavali Marka a sada su znali da se radi o njegovom spasavanju. Na osnovu prikupljenih podataka i skice bolnike zgrade razradili smo u osnovnim , crtama plan napada na bolnicu. Prema planu izvrili smo raspored grupa, utvrdili njihova mesta, odnosno poloaj, i svakoj grupi odredili posebne zadatke. Prva, najglavnija, grupa imala je da zauzme poloaj prema glavnom ulazu bolnice. Ova grupa se na samom ulazu delila na dve. Jedan deo trebalo je da ostane kod kapije kao zatita, a drugi je imao zadatak da ue u samu zgradu, odnosno da doe do sobe u kojoj je leao Marko. Druga grupa zauzela je poloaj prema izlazu s donje strane zgrade. Ona je imala zadatak da titi one koji ulaze u bolniku zgradu i to je najglavnije da obezbeuje izlaz iz zgrade. S obe bone strane bolnice bila je takoe postavljena jedna grupa. Zadatak prve grupe bio je najdelikatniji. Ona je pored svega morala i da iznese Marka, jer smo pretpostavljali da on nee moi da se kree. Zato su u ovu grupu, pored Gnubaa, koji je bio na elu, uli: Raki, Lazovi i Ratko Bursa.23 Pored svega toga, na sastanku smo se jo dogovorili ko e odravati vezu sa oferom, utvrdili mesto za kola, odredili vezu s lekarom, vreme poetka akcije i dr. Pre nego to smo se rastali, ugovorili smo da se Mra, Gruba i ja ujutro naemo odmah posle policijskog asa. Raunali smo da sada od Grubaa, njegove odlunosti i snalaenja, umnogome zavisi uspeh akcije i da bi zato trebalo s njim jo jednom, do detalja, razmotriti njegov zadatak. U utorak ujutro, kako smo se bili dogovorili, odmah smo se nali nas troje. Primetila sam da je Grfuba bio neobino uzbuen, videlo se to i po njegovim rukama koje su podrhtavale. To me je prilino zbunilo. Pomislim, ta li se sve moe desiti ako ne bude odluan. Pogledam u Mru, vidim da je to isto i on zapazio i uinilo mi se kao da je slegao ramenima. Ali, nastavili smo razgovor kao da nita nismo uoili.23 Raki Milan, grafiki radnik, lan Rejonskog komiteta. U toku rata bio komesar Jastrebakog odreda. Poginuo je u jesen 1943. godine u borbama sa nemakom planinskom divizijo