2. Sistem Pedagoških Disciplina

Sistem pedagokih disciplinaPedagoke discipline predstavljaju ukupna pedagoka saznanja formirana u vie relativno celovitih, tesno povezanih celina.

Sistem pedagokih disciplina odraava razvijenost pedagogije kao nauke.

Znaajan razlog bavljenja sistemom pedagokih disciplina je taj to sistematizacijom steenih znanja lake zasnivamo praktinu delatnost, pa se na taj nain vri specijalizacija kadrova u obrazovanju.

Sistem pedagokih disciplina ima svojih slabosti, on je donekle statian i ne moe izraziti raznovrsnost prouavanja i praktinog ostvarivanja vaspitanja.

Osnovni problem je odreivanje kriterijuma, odnosno klasifikacija pedagokih tekovina u disciplini.

U delu: Elementarna pedagogija Tihomir T. Prodanovi dao je sledeu podelu pedagokih disciplina:

Opta pedagogija Sistem pedagokih disciplina

Opta pedagogija (general pedagogy, general educational science)Opta pedagogija je osnova, temelj od kojeg poinjemo da zasnivamo pedagoko obrazovanje i svaki sistematski bilo teorijski ili praktini pedagoki rad osnov celokupne pedagoke nauke i njenog sistema pedagokih disciplina

Fundamentalna disciplina - bavi se fundamentalnim problemima savremenog vaspitanja i pedagogije

Kroz optu pedagogiju lake se ulazi u prouavanje drugih disciplina, shvatanje odnosa opte pedagogije sa drugim pedagokim disciplinama i njihovim meusobnim odnosima.

Na bazi opte pedagogije moemo vriti sistematizaciju zavisno od kriterijuma deobe.


KRITERIJUM: Uzrast vaspitanika


KRITERIJUM: Mesto


Istorija pedagogijeIstorija pedagogije izuava razvoj vaspitanja i obrazovanja u prolosti u vezi s promenama u drutvu.

U njoj su sadrane osnovne ideje bogatog pedagokog naslea od ijeg poznavanja, shvatanja i primenjivanja u mnogome zavisi uspeh u svakom pedagokom radu.

Otkriva nam kako je formirana pedagoka misao, ko su predstavnici pedagoke misli, kakav je njihov uticaj bio tada, a kakav je sada u razvoju prakse i teorije vaspitanja.

Cilj ovih istraivanja je: - otkrivanje, razumevanje i tumaenje pedagokih ideja i prakse u prolosti - utvrivanje uzrono-posledinih veza meu njima i drutvom - praenje pedagokih pokreta i trendova - otkrivanje protivrenosti i zakonitosti u makro i mikro-procesima vaspitanja, obrazovanja i pedagogije


Odnos opte pedagogije i opte i nacionalne istorije pedagogije:


Komparativna pedagogijaKomparativna pedagogija istrauje, vrei poreenja, specifinosti razvoja vaspitnih sistema i prakse vaspitanja kao i teorijskih osnova na kojima se oni baziraju uzimajui dve ili vie zemalja.

Zadaci uporeivanja su: - upoznati osnovne specifinosti razvoja teorijskih shvatanja kolstva i prosvete, organizacije i izvoenja nastave ... - uvideti zajednike osobine i razlike

Treba da poslui kao osnova za shvatanje i unapreivanje teorije vaspitanja, praktine vaspitne delatnosti i za podsticanje nastavnika za rad.


Pedagoka metodologijaBavi se specifinostima nauno-istraivakog rada na podruju pedagogije

Pedagoka disciplina koja prouava puteve pedagokog saznanja, posebno saznajno-teorijske osnove, metode, postupke i tehnike od kojih se polazi, odnosno koje se upotrebljavaju pri izgradnji pedagoke teorije i utvrivanju zakonitosti u oblasti pedagogije.

Deli se na: - Optu metodologiju pedagogije - Posebnu metodologiju pedagogije

Pomae klasifikovanju i sreivanju metodiki prikupljenih naunih podataka u procesu istraivanja radi izvoenja to realnijih naunih zakljuaka, da bi se praksa i teorija vaspitanja unapredile.


Predkolska pedagogijaGrana pedagogije koja se bavi problemima vaspitanja dece uzrasta od tri do sedam godina, kada se manje-vie neorganizovano deluje na dete (u porodici, vrtiu i okolini).

Prouava cilj, zadatke, sadraj, sredstva, oblike, metode itd. vaspitanja dece pre polaska u kolu.

Nastavnicima omoguava da ih bolje poznaju i lake vaspitavaju.

Temelje ovoj pedagokoj disciplini postavili su J. A. Komenski (Informatorium za materinsku kolu) i Frebel (Vaspitanje oveka)


Specijalna pedagogijaBavi se problemom vaspitanja dece sa raznim nedostacima koji im onemoguavaju da se koluju sa decom bez nedostataka.

Razvija se sa ciljem da se takvoj deci priuti uspeno kolovanje, osposobljavanje i ukljuivanje u drutvo.

U discipline specijane pedagogije, s obzirom na vrstu ometenosti, ubrajamo:Surdopedagogija (bavi se vaspitanjem gluvoneme dece)Tiflopedagogija (bavi se vaspitanjem slepe dece)Oligofrena pedagogija (bavi se vaspitnim problemima umno nerazvijene dece)Logopedska pedagogija (bavi se vaspitanjem dece sa govornim poremeajima)Medicinska pedagogija (bavi se problemima vaspitanja boleljive i invalidne dece)Pedagogija besprizorne, psihopatske i neuropatske dece


kolska pedagogijaBavi se vaspitnim problemima koji se odvijaju u koli i putem kole.

Izuava osnovne probleme o cilju, zadacima, sadraju, metodama, oblicima i organizaciji vaspitno-obrazovnog rada u koli.

etiri discipline bitne za razvoj i delovanje kolske pedagogije su: - Didaktika (prouava proces nastave kao sistematski organizovanog procesa) - Metodika (obrauje metode pojedinih predmeta) - Dokimologija (nauka o ocenjivanju) - kolska higijena (prouava probleme zdravstvenog stanja dece, pronalazi mere za zdravstvenu zatitu i pravilan razvoj)


DidaktikaNauka o nastavi koja se odvija po utvrenom nastavnom planu i programu, u okviru kole i drugih vaspitno-obrazovnih institucija, pod rukovodstvom nastavnika i uz aktivno uee uenika

Bavi se prouavanjem sutine, ciljeva i zadataka nastave; analizira teorije nastave i uenja, njihov uticaj na razvoj linosti; proava nastavne principe, metode i sredstva kojima se nastavnici mogu koristiti; ukazuje na mogue puteve i naine organizacije, realizacije i verifikacije rada kole, nastavnika i uenika; ...

Njeno znaajno podruje je uvoenje inovacija u oblast nastave i uenja u kolskim i vankolskim uslovima


MetodikaTeorija nastave pojedinih nastavnih predmeta (matematika, maternji jezik, istorija...) koji se realizuju u okvirima nastave u osnovnim, srednjim, viim i visokim kolama.

Teorijsko-metodoloka osnova metodike je didaktika.

Glavna podruja metodike su: - sutina, ciljevi i zadaci odreenog nastavnog predmeta - sadraj, oblici, metode i sredstva nastavnog rada - raspored nastavne grae i struktura nastavnih sadraja - proces realizacije (posebno organizacija nastavnih asova) - vrednovanja nastavnog rada ...


Vankolska pedagogijaProuava vaspitni rad sa decom i omladinom koji nije u domenu kolske pedagogije, a znaajan je za vaspitanje dece (u porodici, dejim pionirskim i omladinskim organizacijama, drutvima, ...)

Bavi se organizovanjem drutvenog ivota, usmeravanjem slobodnog vremena, aktivnog odmora i zdrave razonode.

Opti zahtevi: - Vaspitna usmerenost individualnih aktivnosti mora biti povezana sa vaspitnim nastojanjima kole - Trebalo bi da odgovara potrebama uenika - Da sve faktore delovanja izvan kole uini organizovanim


Socijalna pedagogijaDomeni njenog ispitivanja su vaspitne pojave koje stoje u bliskom odnosu sa vaspitnom ugroenou, raznim ivotnim ometanjima, otuivanjem pojedinca od drutvene zajednice...Ova disciplina ima izgraenu metodiku nastavnog rada u ovim uslovima.Socijalna poedagogija je zaeta u Nemakoj krajem 19. i poetkom 20. veka, kada se smatralo da se obrazovanjem moe reiti veliki broj nabujalih drutvenih problema. Traeno je vaspitanje u duhu zajednice za svu decu u narodnoj koli.Drutveno vaspitanje (P. Natorp) i dravljansko vaspitanje (G. Kerentajner)Faistika pedagogija (E. Krik)Socijalna pedagogija naroito potencira drutvene ciljeve vaspitanja. Insistira se na vaspitanju za interese drutvene zajedniceRealno gledano, svako vaspitanje je drutveno uslovljeno i ima drutvene ciljeve.


Pedagoka sociologijaDisciplina koja sociolokim metodama prouava vaspitanje i obrazovanje

Analizira drutvenu interakciju

Pokazije mesto vaspitanja u drutvu

Izuava proces socijalizacije linosti.

Predstavlja bazu za reavanje problema, organizacije i izvoenje nastave, pa tako utie na drutveni progres.

Slui kao spona izmeu sociologije i pedagogije


Sociologija vaspitanja Obrauje sledee probleme:Vaspitanje i ljudsko ponaanjeVaspitanje i drutvene odredbeLjudske odnose u kolikola i linostkola i drutvoDrutveni pristup vaspitanju


Porodina pedagogija

Pedagoka disciplina koja se bavi izuavanjem vaspitanja u okviru porodice ili porodine sredine: stilovima vaspitanja, podizanjem dece, ulogom i zadacima porodice, obrazovnim aspektima komunikacija u porodici, odnosom porodice i drugih drutvenih i pedagokih institucija i sl.

Andragogija (adultna pedagogija, pedagogija odraslih) (andros ovek, ago vodim / gr.)Nauka o vaspitanju i obrazovanju odraslihKoreni andragogije mogu se nai jo u delima Platona i Aristotela, ali ona svoj pravi i puni razvoj doivljava tek krajem 19. i poetkom 20. vekaDanas andragogija predstavlja itav sistem disciplina koje izuavaju pojedine aspekte vaspitanja i obrazovanja odraslih


Internatska (domska) pedagogija

Pedagoka disciplina koja se bavi prouavanjem problema vaspitanja i obrazovanja u internatima (domovima) u posebnim socijalno-vaspitnim ustanovama u kojima uenici borave tokom kolovanja, koje im obezbeuju smetaj, ishranu i uslove za uenje- bavi se posebno sadrajem i oblicima organizacije vaspitno-obrazovnog rada u internatima- osobenostima vaspitnog rada u ovim ustanovama- organizacijom uenja i slobodnog vremena uenika- slabostima i ogranienjima internatskog vaspitanja- uslovima za efikasniji vaspitno-obrazovni rad

Pedagogija slobodnog vremena

Posebna grana pedagogije, prouava vaspitno-obrazovnu problematiku slobodnog vremena, razrauje njene teorijske stavove i principe, sagledava istraivake rezultate, predlae sadraje, oblike i metode, prua podsticaje za kvalitetno korienje slobodnog vremena i osposobljava kadrove za rad na ovom podruju. Bavi se problematikom vaspitanja u slobodnom vremenu i vaspitanjem za slobodno vreme.


Pedagogija sportaOPTA PEDAGOKA PITANJA Pedagogija kao naukaEpistemoloko-metodoloke osnove pedagogijeOsnovni pojmovi u pedagogijiCilj vaspitanjaVaspitanje i razvojMogunosti i granice vaspitanjaObrazovanje informacione ere

PEDAGOKE OSNOVE SPORTAPedagogija, vaspitanje, sportVaspitni rad u sportuOsnovne komponente vaspitanja linosti u sportuVaspitanje i uzrast sportistaSamoostvarenje u sportuPedagoko umee treneraMeunarodna dokumenta i savremeni sport


DIDAKTIKA SPORTSKOG TRENINGA

Didaktike osnove treningaDidaktiki principi treningaDidaktike metode treningaUmee usvajanja sportskih vetina


Documents

2. Sistem Pedagoških Disciplina