UNIVERZITET U NOVOM SADUTehnički fakultet “Mihajlo Pupin”

Zrenjanin

KOMUNIKACIONI PROJEKAT

RADIONICA «DA LI VIDIŠ ISTO ŠTO I JA?»

Profesor: Studenti:

Prof. Dr Vesna Srdić Vasović Saša MPT 11/12 Stokić Bojan MPT 10/12 Vlačić Ivana MPT 17/12

Zrenjanin, 2012 godina

AKTIVNO SLUŠANJE

“Razlog zbog kog imamo dva uha, a samo jedna usta je da bismo mogli više slušati a manje govoriti”, stara je latinska poslovica. Međutim koliko od nas je zaista razmislilo o ovome? Ceo život slušamo, učimo po glasu da prepoznajemo ljude, slušajući reči formiramo mišljenje i stavove. Oko 70% svog budnog vremena provedemo slušajući. Ne zaboravite da slušanje uključuje ne samo onaj deo licem u lice, nego i sve ono što čujemo posredstvom elektronskih medija, sedeći u kancelariji radeći svoj posao, čekajući negde red… Gde god da ljudi pričaju. Zanimljiva činjenica je da je slušanje jedna od retkih stvari koju nismo učili (poput govora, hoda ili sl.) pa joj se samim tim kroz život moramo posvetiti. A postoji više vrsta “slušanja”:

Pasivno slušanje – u principu ne zahteva mnogo slušanja, više onako “na pola uha” čujemo da neko u pozadini naših misli priča o nečemu dok mi s vremena na vreme ubacimo po neko “aha” i “da”. Ovde čak ni govorom tela ne pokušavamo da ubedimo nekog da ga slušamo.

Pseudo slušanje – govor tela ubeđuje našeg sagovornika da ga slušamo (gledamo ga u oči, klimamo glavom…) dok se u našim mislima detaljno razvija plan šta ćemo raditi kada dođemo kući, koji ćemo film gledati ili bilo šta slično….

Selektivno slušanje - od svega onoga što čujemo ovom prilikom, pamtimo samo ono što nam je interesantno ili nam je u cilju da čujemo.

Doslovno slušanje – ovo je najbolji primer za razliku između pojmova čuti i slušati, ovom prilikom mi čujemo šta nam se govori ali ne uključujemo i ostale elemente komunikacije u slušanje pa samim tim možda ni ne razumemo šta nam je ispričano.

Aktivno slušanje – u potpunosti pratimo celokupni komunikacioni tok. Pažljivo slušamo šta nam se govori, na koji način je nešto rečeno i kakvim je govorom tela ispraćeno. Na ovaj način dobijamo kompletnu sliku koja nam daje mogućnost da odgovorimo na najbolji mogući način.

Da bismo postali dobar slušalac moramo imati veliku želju da razumemo druge ljude. Slušanje traži napor i pažnju. Da bismo slušali moramo nakratko potisnuti svoj stav, zarad razumevanja nekog drugog. Ali zauzvrat, to razumevanje ima težnju da nam se vrati jer i ljudi počinju nas da razumeju. Niko se naučen nije rodio, bar ne kada je slušanje u pitanju, prema tome nikad nije ni kasno to da naučimo.

Sledećih nekoliko saveta će vam pomoći da krenete u dobrom pravcu:

Sami odlučite da želite da slušate

2

Kada uđete u konverzaciju sa nekim, naterajte sebe da slušate šta vam se govori jer već i sama namera poboljšaće vašu sposobnost slušanja. Ovde je važno da ispunite sve “uslove” slušanja, gledajte sagovornika u oči jer će u suprotnom delovati kao da ste nezainteresovani i distancirani.U razgovor unesite i neke neverbalne znakove pažnje poput klimanja glavom ili govorom, davanjem povremenih komentara na to što sagovornik priča.Kako biste što bolje razumeli svog sagovornika važno je da osim verbalnih poruka čitate i one neverbalne tj. govor tela. Položaj tela govori o vašem sagovorniku skoro koliko i same reči. Neko ko je zgrčen, skupljenih ruku i prekrštenih nogu šalje sliku zatvorenosti. Nasuprot tome, jasna gestikulacija „otvorenih ruku“ i uspravno držanje tela znak je otvorenosti i spremnosti da vam se neko poveri. Naravno, govor tela je mnogo složeniji od ovih par primera i najbolje ćete naučiti da ga „čitate“ vežbanjem i pristupanjem vašim sagovornicima sa punom pažnjom.

Usmerite svu svoju pažnju na razgovor

Da bismo stvarno slušali, važno je da svu svoju pažnju usmerimo na razgovor, što podrazumeva da u toj prilici ne radimo druge stvari. Dakle ne možemo aktivno slušati i pri tome obraćati pažnju na još neki sadržaj (kompjuter, tv, telefon….) jer nam je u tom momentu pažnja rasuta na sve one aktivnosti koje radimo. Iako ljudi često misle da mogu i da rade nešto drugo i da slušaju (koliko puta vam se desilo da pričate osobi koja nešto radi na računaru i govori vam ono standardno – pričaj ti samo, slušam te), na taj način se ne može slušati sa punom pažnjom.Naime, ako radite više stvari odjednom, vaša pažnja je uvek manje ili više podeljena. Iako vi čujete neke stvari koje vam sagovornik govori, sigurno je da ne dobijate celu poruku – neke stvari ćete možda prečuti, možda nećete registrovati emocije koje se kriju iza reči, nećete ispratiti govor tela sagovornika zato što ne gledate u njega i sl. I ono što je sigurno – sagovornik će dobiti poruku da mu niste posvetili potpunu pažnju, što može ići do toga i da se oseti uvređenim.U poslovnim prilikama, pogotovo na sastancima, najbolje je da se oni drže u salama koje nemaju telefon, kompjuter i druge stvari koje će učesnicima odvlačiti pažnju i prekidati razgovor, kao i koje su udaljene od izvora buke.

Uključite se u razgovor, ali ne upadajte u reč

Ovo znači da morate postati aktivan činilac razgovora. Trebalo bi da postavljate pitanja o svemu što vam nije jasno, da parafrazirate ono što vam pravi dilemu i konfuziju, da proverite da li ste dobro razumeli šta je osoba želela da kaže. Međutim, važno je da se suzdržite da ne govorite previše. Često se dešava da, dok “slušamo” nekog, razmišljamo šta ćemo reći sledeće pa, onda ni ne čujemo najbolje šta nam je sagovornik rekao. Ako ste u nekoj debati i morate odmah da date odgovor ili repliku, onda je to teško izbeći ali i tada je potrebno da, razmišljajući o odgovoru, ne izgubite nit onoga što sagovornik govori. Međutim, u većini drugih situacija, kada želite da se posvetite sagovorniku, potrebno je da se apsolutno fokusirate na slušanje i sačekate

3

vreme kada će možda biti potrebno da nešto kažete. U svakom slučaju, nemoguće je da u isto vreme i pričatei aktivno slušate nekoga. Takođe, aktivno slušanje isključuje i sve radnje koje će odati utisak da ste nezainteresovani i da vam nije stalo do sagovornika (gledanje na sat, kroz prozor…).Osim toga, veoma je važno obratiti pažnju na to da ne prekidate sagovornika, osim ako je to stvarno potrebno. Naime, često se dešava da ljudi „uskaču“ sa svojim komentarima dok neko drugi govori, prekidaju drugu osobu ili samo čekaju priliku da sagovornik malo zastane u govoru pa da se oni ubace sa svojim komentarom i preuzmu reč. Na ovaj način sagovornik ne dobija priliku da kaže sve ono što je hteo, ali dobija sasvim jasnu poruku da drugoj osobi nije stalo do toga da je sasluša. Na ovo treba obratiti posebnu pažnju jer često mi ni sami ne uviđamo koliko smo skloni prekidanju drugih, pa je zato potrebno puno truda uložiti kako bismo to iskontrolisali i kako bismo mogli aktivno slušati druge.

Držite se teme i posvetite se sagovorniku

Vezano sa upadanjem u reč jeste i česta navika ljudi da kompletno preuzmu reč od sagovornika i prebace temu razgovora na sebe ili na neku drugu temu. Verovatno ste se nekada našli u situaciji da pričate o nečemu što vam se dogodilo, na šta vaš sagovornik jedva dočeka da se na nadoveže sa primerom tipa „A da znaš šta se meni dogodilo..“ ili „Ma, nije to ništa, treba ti da upoznaš mog šefa, kakav je to lik..“ ili „Da ti ja kažem iz mog iskustva...“ i potom temu razgovora kompletno prebaci na sebe, svoje muke, dogodovštine, a da vi ne stignete ni da ispričate do kraja to što ste imali. A često se dešava da se kroz te priče i sasvim promeni tema tako da kasnije možda nije ni zgodno vraćati se na ono što ste želeli da ispričate. Ovo su takođe primeri kada osoba ne sluša iline želi da sasluša sagovornika te, ako želite da zaista čujete šta neko želi da vam kaže, potrebno je da ga pustite da na miru to i uradi. Za aktivno slušanje, neophodno je da se stvarno posvetimo toj drugoj osobi – sagovorniku, a ne da samo razmišljamo o sebi, svojim razmišljanjima i tome šta ćemo mi reći.

Saosećanje je važno, ali kontrolišite svoje emocije i stavove

Kako bi slušanje imalo pun efekat, pokušajte da saosećate sa svojim sagovornikom, jer tako su “tuge upola manje a sreće duplo veće”. To ne znači da treba nekoga da obaspemo emocijama (na kraju krajeva, u mnogim situacijama to nije ni zgodno) već da uspemo da prepoznamo potrebe sagovornika i da ih ispoštujemo. Na primer, ako je osobi sa kojom razgovarate potrebno samo da je neko sasluša, naš pokušaj da joj damo što više saveta može biti pogrešan i shvaćen čak kao nametljiv i nadmen, ako se postavimo kao „draga Saveta“ ili neko ko ima sve odgovore.Naravno, ova situacija može da funkcioniše i obrnuto, te ukoliko je reč o npr. poslovnom razgovoru gde sagovornik ima potrebu za konkretnim rešenjima a ne za emocionalnimrazumevanjem, onda se tako treba i postaviti, slušati koji su konkretni problemi sagovornika i pokušati ponuditi mu moguća rešenja.

4

Međutim, da biste nekoga zaista saslušali, nekada je potrebno da privremeno svoje emocije i mišljenje stavite malo po strani. U suprotnom, može se desiti da razgovor pretvaramo u ratnu zonu. tj. kad god nam se učini da sagovornikove reči možemo dovesti u pitanjeili kad god se sa njima ne slažemo, koristimo svaku priliku za napad i dokazivanje da smo mi u pravu. Ili obrnuto, može se desiti da sve što smo čuli tumačimo kao napad na našu ličnost pa opet koristimo svaku priliku da se branimo ili i sami verbalno napadnemo sagovornika, što se često kombinuje sa upadanjem u reč i prekidanjem sagovornika. Ovo ne znači da je potrebno da podredimo svoje stavove sagovorniku ili da se pretvaramo da se slažemo, ali je potrebno da budemo otvoreni i zatuđe mišljenje i da ga saslušamo, pa tek nakon što smo osobu stvarno saslušali, razmotrili to što je izrečeno – tek onda donosimo sud. U suprotnom, ako u razgovor ulazimo sa predubeđenjem da sve što će druga osoba reći nema smisla ili ako se tokom razgovora fokusiramo samo na to da hvatamo drugoj osobi greške, sigurno nećemo biti fokusirani niti spremni na to da zaista čujemo šta ta osoba govori.

Parafraziranje i rezimiranje

Na kraju, parafraziranje tj. prepričavanje onoga što je naš sagovornik rekao je od velikog značaja, jer time smanjujemo šanse da protumačimo njegove reči pogrešno. Parafraziranjem toga što smo čuli mi zapravo dajemo do znanja da smo shvatili poentu priče i proveravamo da li smo se dobro razumeli, što je izuzetno korisno u konfliktnim situacijama. Često se dešava da se ljudi zapravo razumeju, ali to ne shvataju jer jedna ili obe osobe nisu dobile od druge strane neki znak razumevanja. U takvim slučajevima razgovor može da se svede maltene na to da se jedna ili čak obe strane stalno trude da obrazlože svoj stav i stvara se onaj utisak da non stop pričaju jedno te isto, vrte se u krug a nigde ne stižu.Sve u svemu, u svakodnevnom životu loše slušanje je češće pravilo nego izuzetak. Ponekad mi loše slušamo druge ljude i retko to zapažamo, ali često uočavamo da druga osoba ne sluša nas.Ali ako želimo da napravimo razliku, treba krenuti od nekud… A uvek je najbolje da krenemo sami od sebe.

Teškoće u komunikaciji mogu uzrokovati kako pošiljalac poruke, tako i slušalac:

Izvori teškoće od strane pošiljaoca

Ton glasa pretih da bi se čuo Previše složena poruka koju čini previše nepotrebnih detalja i previše pitanja Zaboravljanje poente ili svrhe interakcije Kontradiktoran govor tela koji ometa verbalnu poruku (na primer, smeh onda kada

osoba u stvari oseća ljutnju ili povređenost) Obraćanje previše pažnje na to kako će primalac reagovati na poruku Korišćenje jedinstvenog koda ili nekonvencionalne metode za isporuku poruke

5

Izvori teškoća od strane onoga koji sluša Zaokupljen je nečim drugim i ne sluša Slušanje sopstvenih uverenja o tome što osoba govori Procena i osuđivanje govornika ili same poruke Ne traži objašnjenje onda kada ne razume Tumači na svoju ruku

Izvor: http://znanje2.infostud.com/saveti/files/savet_166/aktivnoslusanje.pdf

ZAKLJUČAKAktivno slušanje je jedan od osnovnih alata pri rešavanju konfliktnih situacija. Konflikti se najčešće šire i razvijaju baš zato što nijedna strana nije spremna da sasluša drugu.Ako upitate prosečnog čoveka da li se trudi da u razgovoru sasluša sagovornika, svi će vam reći da su odlični slušaoci? Mežutim, da li je baš tako? Da li se u razgovoru više trudimo da govorimo ili da slušamo? Iako je od svih komunikacionih veština verovatno najvažnija, aktivno slušanje se obično smatra nečim što prirodno posedujemo i nije ga potrebno posebno negovati i razvijati. Nažalost, većina problema u komunikaciji nastaje kao rezultat lošeg slušanja, odnosno nedostatka aktivnog slušanja sagovornika.

Da bi komunikacija imala ikakvog smisla ona mora biti dvosmerna. To prvenstveno znači da obe strane moraju biti zainteresovane. Kako ćete zainteresovati nekoga za nešto, ako ga prvo ne pitate i onda pažljivo saslušate šta ga to interesuje. Svaki dalji korak u razgovoru ima smisla jedino ako se sastoji iz pametnih pitanja i pažljivog slušanja i analize odgovora. Uostalom kako ćete postavljati inteligentna pitanja, ako niste pažljivo saslušali odgovore na pitanja koje ste ranije postavili? A bez pravih pitanja i pažljivog slušanja nema dijaloga.

Iako je čovek svestan gore navedenog, vrlo često je veoma teško savladati u sebi impuls da nešto kažemo umesto da saslušamo sagovornika.

Važno je imati u vidu da se aktivno slušanje može naučiti i usavršiti. Potrebna je samo dobra volja svakoga od nas uz pridržavanje par osnovnih pravila aktivnog slušanja navedenih u prethodnom tekstu.

6

Radionica- Da li vidiš isto što i ja? (Malo drugačija bajka o Crvenkapi)

45 minuta

Ciljevi : 1. Učesnici treba da shvate važnost sagledavanja problema iz različitih aspekata. 2. Da razumeju da isti događaj na različite ljude ima različite efekte 3. Od ličnog iskustva i okolnosti zavisi doživljaj situacije 4. Da shvate da ista situacija u nama budi različita osećanja

Materijali: - dve uvodne slike- „Vukova priča“- veliki papir - flomasteri- tabla ili flip chart- tabela sa osećanjima Vuka i Crvenkape- može i maska ili kostim vuka

Aktivnosti radionice:

Na početku upoznati učesnike sa radioničarskim pravilima:

1. POŠTUJEM SVOJE I TUĐE VREME, ne kasnim na radionicu,

2. SLUŠAM kada drugi govore, jer i ja očekujem da mene slušaju,

3. UČESTVUJEM u radioničarskim aktivnostima kada god mogu i želim to,

4. Kažem DALjE kada mi je teško da glasno govorim o nekoj temi ili kada ne mogu da pričam,

5. POŠTUJEM drugačije mišljenje i ne podsmevam se dok drugi govori ili ne radim stvari koje bi mogle povrediti druge,

7

I Aktivnost: pokazati učesnicima dve slike i zamoliti ih da se izjasne šta na njima vide. 10 minuta

Nakon toga, odabrati učesnika koji je video patku ili zeca i mladu ili staru ženu i zamoliti ih da objasne na osnovu čega su tako zaključili. Pitanja koja se mogu postavljati u ovom delu su: Da li postoji «ispravan način da se slika vidi? Šta mislite o onima koji su na slici videli isto što i vi? Kako se osećate prema onima koji su videli drugačije? Zašto je važno da se shvati da se stvari mogu sagledavati na više od jednog načina? Kako se rešava nesporazum ako dve strane uvek različito vide situaciju?crtanje Crvenkape na jednom i Vuka na drugom papiru koji će biti okačeni na tabli. Na istu situaciju ljudi reaguju različito

II Aktivnost: crtanje Crvenkape na jednom i Vuka na drugom papiru koji će biti okačeni na tabli; podsećanje na bajku „Crvenkapa“ i zapisivanje njenih i Vukovih osobina na zalepljene flip chartove. 10 minuta Učesnike podeliti u dve grupe. Jedna grupa će imati zadatak da nacrta Vuka, a druga Crvenkapu (kao model može poslužiti odštampana slika koja će biti podeljena). Ti papiri će biti zalepljeni na tablu ili flip chart. Zatim će im ukratko biti prepričana bajka Crvenkapa i od njih će se očekivati da zapišu Crvenkapine i Vukove osobine na velikom papiru.Zašto je Vuk opisan kao zao? Da li je Crvenkapa zaista poslušna? Nekada se ljudi «užive» u uloge koje su im nametnute, a nisu u stvarnosti takvi. Neočekivane situacije iz ljudi izvlače loše reakcije

III Aktivnost: čitanje Vukove priče (sa maskom ili bez) 15 minuta Učesnicima podeliti primerke sa odštampanom «Vukovom pričom» i istu pročitati naglas. Nakon toga, podeliti materijal na kojem je tabela sa osobinama Crvenkape i Vuka i zatražiti da je svi učesnici popune. Zatim uporediti odgovore koje su oni dali sa onima koji su bili napisani na početku radionice. Fizički izgled izaziva predrasude; Uvek podržavamo stav većine; Ne sagledava se situacija u celini već se reaguje na prvu loptu

IV Aktivnost: navesti još neke bajke u kojima su neki likovi nepravedno prikazani kao negativni (ružne sestre Pepeljuge (u stvari ljute što je došla nepoznata

8

devojčica koju «moraju» da vole); maćeha u Snežani (plaši se starosti u ružnoće pa mrzi svoju mladu i lepu pastorku) 10 minuta

Na kraju se zahvaliti učesnicima i pozvati ih na sledeću radionicu.

9

Prilozi

Prilog br. 1

Slika 1

Slika 2

10

Prilog br. 2

Crvenkapa Vuk

Prilog br. 3« Vukova priča»

Šuma je bila moj dom. Živeo sam i vodio računa o njoj. Trudio sam se da je održavam lepom i čistom. Onda, jednog sunčanog dana, dok sam čistio đubre koje su ostavili neki kamperi, čuo sam korake. Sakrio sam se iza drveta i video devojčicu koja je nailazila putem noseći korpu. Odmah sam postao sumnjičav u vezi sa tom devojčicom jer je bila smešno obučena- sve na njoj je bilo crveno i imala je veliku kapuljaču koja joj je zaklanjala lice kao da nije htela da je neko prepozna. Prirodno, počeo sam da je proveravam. Pitao sam je ko je, gde je krenula i odakle je došla. Ispričala mi je da je pošla kod svoje bake da joj odnese ručak koji nosi u korpi. U suštini je delovala

11

kao iskrena osoba, ali bila je u mojoj šumi i naravno da je bila sumnjiva zbog te čudne crvene garderobe. Tako sam odlučio da je naučim koliko je opasno šetati šumom nenajavljen i smešno obučen. Pustio sam je da nastavi svojim putem, a ja sam otrčao do kuće njene bake. Kada sam se upoznao sa tom finom starom ženicom, objasnio sam joj svoj problem i ona se odmah složila da njena unuka treba da se nauči pameti. Sa bakom sam se dogovorio da se skloni dok je ne pozovem. Kao što verovatno znate, sakrila se pod krevet. Kada je devojčica ušla, pozvao sam je u spavaću sobu gde sam ležao u krevetu, obučen kao njena baka. Devojčica je ušla rumenih obraza i rekla nešto nevaspitano u vezi mojih velikih ušiju. Jako sam se uvredio, ali sam joj rekao da imam velike uši da bih mogao da je čujem bolje. Time sam mislio da joj skrenem pažnju da nije u redu to što mi je rekla. Ali, ona je ponovila uvredu, ovog puta u vezi mojih buljavih očiju. Sada možete da zamislite kako sam se osećao pored ove devojčice koja deluje tako slatko, a u stvari je pokvarena osoba. No, rešio sam da joj okrenem i drugi obraz posle šamara, pa sam joj rekao da mi moje velike oči pomažu da je vidim bolje. Sledeća njena uvreda me je potpuno izvela iz takta. Već dugo imam problema zbog velikih zuba, a devojčica mi je uputila nevaspitan komentar u vezi sa njima. Znam da sam trebao da se kontrolišem, ali sam skočio iz kreveta i proderao se da mi veliki zubi trebaju da je bolje pojedem. Sada, priznajmo, vukovi ne treba da jedu male devojčice-to svako zna. Ali, ona je počela da trči oko kuće i da vrišti, a ja sam jurio za njom da bih je smirio. Svukao sam bakinu spavaćicu, ali to je samo pogoršalo situaciju. Odjednom su se otvorila vrata i uleteo je veliki drvoseča držeći sekiru u rukama. Pogledao sam ga i bilo mi je jasno da imam veeeeliki problem. Pored mene je bio otvoren prozor i ja sam iskočio kroz njega. Voleo bih da je tu bio kraj te glupe priče. Ali, baka nikad nije ispričala moju stranu priče. Ja sam ostao zao, pokvaren tip. Svi su počeli da me izbegavaju. Ne znam šta je bilo sa klinkom u smešnoj crvenoj garderobi, ali ja nisam živeo srećno do kraja života.

12

Evaluacija

OBRAZAC ZA INDIVIDUALNU POVRATNU INFORMACIJU

Za radionicu « Da li vidiš isto što i ja?»

Ime i prezime nastavnika:_______________________________________ Datum realizacije radionice:_________ Broj učenika:____

1. Opažanja koja želite da istaknete (o atmosferi, saradnji, aktivnosti učenika, vremenskoj realizaciji - da li je planirano vreme bilo dovoljno za realizaciju sadržaja?) ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________2. U kojoj aktivnosti su učenici najviše učestvovali - koja aktivnost je bila najprihvatljivija od strane grupe? Zašto tako mislite? ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________3. Navedite najkarakterističnije izjave učenika u toku radionice. ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________4. Da li su učenici, na osnovu Vašeg utiska, shvatili ciljeve radionice? ______________________________________________________________________________5. Od 1 do 5 ocenite aktivnosti radionice, koje su realizovane: 1. Šta je na slici?2. Osobine Crvenkape i Vuka3. «Vukova priča»4. Dodatni primeri

13

EVALUACIONI LIST ZA UČENIKE za radionicu « Da li vidiš isto što i ja?»

1. a. dečak b. devojčica (Zaokruži!)

2. razred V VI VII VIII (Zaokruži!)

3. Da li si doževeo napad, pretnju, uvrede... samo zato što je neko od vršnjaka ili odraslih pomislio da si drugačiji? Objasni! ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________4. Koja ti se aktivnost najviše dopala? (Zaokruži!)1. Šta je na slici?2. Osobine Crvenkape i Vuka3. «Vukova priča»4. Dodatni primeriObjasni zašto baš ta aktivnost?______________________________________________________________________

5. Za radionicu mogu reći: a) oduševljen sam\ jako mi se dopada b) ravnodušan sam i ne znam da li mi se baš dopada c) ne dopada mi se 6. Da li različitost između ljudi, učenika, dečaka i devojčica može biti dobar razlog za svađu ili konflikt? Objasni!______________________________________________________________________

14