РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА ЗДРАВЉА СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ

2013. ГОДИНА

Београд, 2014.

Република СрбијаМИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА

ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ„Др Милан Јовановић Батут”

РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА ЗДРАВЉА СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ | 2013. ГОДИНА

www.batut.org.rs

ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ„Др Милан Јовановић Батут”

ISBN 978-86-7358-060-9

РЕЗУ

ЛТАТ

И ИС

ТРАЖ

ИВАЊ

А ЗД

РАВЉ

А СТ

АНОВ

НИШ

ТВА

СРБИ

ЈЕ |

201

3. ГО

ДИНА

Ис­тра­жи­ва­ње­здра­вља­ста­нов­ни­штва­Ср­би­је­у­2013.­го­ди­ни­је­тре­ће­на­ци­о­нал­но­ис­тра­жи­ва­ње­здра­вља­ста­нов­ни­штва­ко­је­је­спровeло­и­фи­нан­си­ра­ло­Ми­ни­стар­ство­здра­вља­Ре­пу­бли­ке­Ср­би­је.

Ана­ли­зу­ре­пре­зен­та­тив­них­и­нај­зна­чај­ни­јих­ре­зул­та­та­ура­дио­је­Ин­сти­тут­за­јав­но­здра­вље­Ср­би­је­„Др­Ми­лан­Јо­ва­но­вић­Ба­тут“.

ИН­СТИ­ТУТ­ЗА­ЈАВ­НО­ЗДРА­ВЉЕ­СР­БИ­ЈЕ„Др­Ми­лан­Јо­ва­но­вић­Ба­тут“Др­Су­бо­ти­ћа­5,­Бе­о­градwww.ba­tut.or­g.rs­

РЕ­ЗУЛ­ТА­ТИ­ИС­ТРА­ЖИ­ВА­ЊА­ЗДРА­ВЉА­СТА­НОВ­НИ­ШТВА­СР­БИ­ЈЕ,­2013.­ГО­ДИ­НА

Глав­ни­и­од­го­вор­ни­уред­никПрим­др­сц.­мед.­Дра­ган­Илић

Уред­ни­штвоДр­сц.­мед.­Ја­сми­на­Гро­зда­новДр­Ма­ја­Кр­стић

Ау­то­риДр­Ка­та­ри­на­Бо­ри­чићДр­сц.­мед.­Ми­ле­на­Ва­сић­Др­сц.­мед.­Ја­сми­на­Гро­зда­новМр­сц.­мед.­Је­ле­на­Гу­дељ­Ра­кићДр­Мир­ја­на­Жив­ко­вић­Шу­ло­вићМр­фарм.­На­та­ша­Ја­ћо­вић­Кне­же­вићПрим.­др­Ве­ри­ца­Јо­ва­но­вићДр­Би­ља­на­Ки­ли­бар­даПрим.­др­сц.­мед.­Та­ња­Кне­же­вићДр­Ма­ја­Кр­стићМр­сц.­мед.­Дра­ган­Ми­љуш­Мр­сц.­мед.­На­та­ша­Миц­ков­ски­Ка­та­ли­на­Др­Да­ни­је­ла­Си­мић

При­пре­ма­по­да­та­каИп­сос­стра­те­шки­мар­ке­тинг­(Ip­sos­Sta­te­gic­Mar­ke­ting)

Лек­ту­ра­и­ко­рек­ту­раМр­Та­ма­ра­Гру­ден

Ре­цен­зентПроф.­др­Сне­жа­на­Си­мићИн­сти­тут­за­со­ци­јал­ну­ме­ди­ци­ну­Ме­ди­цин­ског­фа­кул­те­та­Уни­вер­зи­те­та­у­Бе­о­гра­ду

Гра­фич­кa­припрема­и­штампаСлу­жбе­ни­гла­сник,­Београд

Тираж400

Ана­ли­за­и­пу­бли­ко­ва­ње­ре­зул­та­та­су­фи­нан­си­ра­ни­сред­стви­ма­за­по­сло­ве­од­Оп­штег­ин­те­ре­са­у­здрав­стве­ној­за­шти­ти­у­2014.­го­ди­ни­за­про­грам­ску­ак­тив­ност­­„Јав­но­здра­вље­у­функ­ци­ји­Ин­сти­ту­та­за­јав­но­здра­вље­Ре­пу­бли­ке­Ср­би­је­Др­Ми­лан­Јо­ва­но­вић­Ба­тут“.

РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА ЗДРАВЉА

СТАНОВНИШВА СРБИЈЕ 2013. ГОДИНА

Ре­пу­бли­ка­Ср­би­ја

Министарство здравља

ИНСТИТУТ­ЗА­ЈАВНО­ЗДРАВЉЕ­СРБИЈЕ

„др Милан Јовановић Батут“

Београд,­2014.

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

314:61(497.1)“2013“(047)614(497.1)“2013“(047)

РЕЗУЛТАТИ истраживања здравља становништва Србије : 2013. година / [аутори Катарина Боричић ... и др.]. – Београд : Институт за јавно здравље Србије

„Др Милан Јовановић Батут“, 2014 (Београд : Службени гласник). – 100 стр. : илустр. ; 24 cm

На врху насл. стр.: Република Србија, Министарство здравља. – Подаци о ауторима преузети из колофона. – Тираж 400.

ISBN 978-86-7358-060-9

1. Боричић, Катарина, 1973– [аутор] a) Здравље – Србија – Становништво – 2013 – Извештаји

b) Здравствена заштита – Србија – 2013 – Извештаји

COBISS.SR-ID 210675212

5

Предговор­....................................................................................................................................................................7

I­Истраживање­здравља­становништва­Србије:­преглед

1.1.­Увод­........................................................................................................................................................................101.2.­Циљеви­и­области­истраживања­­............................................................................................................10­1.3.­Опис­узорка­­......................................................................................................................................................11

Циљна популација­­..........................................................................................................................................11Врста узорачког оквира­­..............................................................................................................................11Дизајн узорка и технике узорковања­­....................................................................................................12Нивои тачности ­............................................................................................................................................13Величина узорка­­..............................................................................................................................................13

1.4.­Инструменти­истраживања­­.......................................................................................................................141.5.­Прикупљање­података­­................................................................................................................................151.6.­Етички­аспекти,­учешће­испитаника­у­истраживању­и­стопа­одговора­­...............................161.7.­Приказ­резултата­­............................................................................................................................................17

II­Опис­популације2.1.­Опис­домаћинстава­­................................................................................................................................... 202.2.­Опис­испитиваног­становништва­­узраста­15­и­више­година­­.................................................. 242.3.­Опис­испитиване­деце­узраста­7­до­14­година­­.............................................................................. 24

III­Здравствено­стање3.1.­Самопроцена­здравља­­............................................................................................................................. 283.2.­Ментално­здравље­­.................................................................................................................................... 303.3.­Бол­­.................................................................................................................................................................... 313.4.­Орално­здравље­­......................................................................................................................................... 323.5.­Хроничне­болести­­...................................................................................................................................... 333.6.­Повреде­­.......................................................................................................................................................... 363.7.­Одсуство­са­посла­због­здравствених­разлога­­.............................................................................. 383.8.­Хипертензија­као­фактор­ризика­одраслог­становништва­....................................................... 38

­IV­Детерминанте­здравља4.1.­Физичка­активност­­.................................................................................................................................... 424.2.­Навике­у­исхрани­­....................................................................................................................................... 434.3.­Ухрањеност­­................................................................................................................................................... 464.4.­Употреба­дувана­­......................................................................................................................................... 474.5.­Употреба­алкохола­­..................................................................................................................................... 504.6.­Коришћење­психоактивних­супстанци­­............................................................................................. 534.7.­Сексуално­понашање­­............................................................................................................................... 544.8.­HIV/AIDS­­.......................................................................................................................................................... 57

СА ДР ЖАЈ

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

6

V­Коришћење­здравствене­заштите5.1.­Коришћење­здравствене­заштите­у­здравственим­установама­и­приватној­пракси­­.... 60

Коришћење болничке здравствене заштите­­................................................................................ 60Коришћење примарне здравствене заштите­­.............................................................................. 61Коришћење стоматолошке здравствене заштите­­.................................................................. 63Коришћење приватне праксе­­................................................................................................................ 64

5.2.­Неостварене­потребе­за­здравственом­заштитом­­....................................................................... 655.3.­Задовољство­здравственом­службом­................................................................................................ 665.4.­Издаци­за­здравствену­заштиту­­........................................................................................................... 67

Издаци за ванболничко лечење­............................................................................................................. 68Издаци за болничко лечење­­.................................................................................................................... 70Издаци за директно плаћање здравственом особљу­­................................................................. 70

5.5.­Превентивни­прегледи­­............................................................................................................................ 71Превентивни прегледи жена за рано откривање карцинома дојке ­....................................... 72Превентивни прегледи жена за рано откривање карцинома грлића материце ­.............. 73Превентивни прегледи за рано откривање колоректалног карцинома­­............................. 74

5.6.­Употреба­лекова­­......................................................................................................................................... 74

VI­Здравље­деце6.1.­Здравствено­стање­­.................................................................................................................................... 78

Процена сопственог здравља и оболевање од одређених болести­­....................................... 78Ухрањеност­­.................................................................................................................................................. 80

6.2.­Коришћење­здравствене­заштите­­....................................................................................................... 816.3.­Стилови­живота­­........................................................................................................................................... 81

Хигијенске навике­­........................................................................................................................................ 82Исхрана­­.......................................................................................................................................................... 82Физичка активност и спорт­­................................................................................................................ 82Понашање у саобраћају­­........................................................................................................................... 83Пружање помоћи и социјална подршка­­............................................................................................. 83

VII­Здравље­старих7.1.­Здравствено­стање­­.................................................................................................................................... 86

Самопроцена здравља ­............................................................................................................................. 86Хроничне болести­­...................................................................................................................................... 87Физичка и сензорна функционална оштећења и могућност обављања активности у свакодневном животу­­..................................................................... 88Повреде­­........................................................................................................................................................... 90

7.2.­Коришћење­здравствене­заштите­­....................................................................................................... 907.3.­Употреба­лекова­­......................................................................................................................................... 92

VIII­ЗакључциДомаћинства­­............................................................................................................................................... 96Здравствено стање становништва­................................................................................................. 96Детерминанте здравља­­......................................................................................................................... 97Коришћење здравствене заштите­­................................................................................................... 98Здравље деце­­................................................................................................................................................ 99Здравље старих­­........................................................................................................................................... 100

МИ­НИ­СТАР­ЗДРА­ВЉА

Асс.­др­Зла­ти­бор­Лон­чар

ПРЕДГОВОР

Публикација­„Резултати­Истрaживaњa­здрaвљa­становништва­Србије­у­2013.­го­дини”­oбeзбeђуjе­врeднe­инфoрмaциje­o­здрaвствeнoм­стaњу­стa­нoвни­штвa­и­фaктoримa­кojи­нa­њeгa­утичу.­Настала­је­на­основу­анализе­резултата­трећег­по­реду­националног­истраживања­здравља­(2000,­2006,­2013)­које­је­спровело­Министарство­здравља­Републике­Србије.

Подаци­о­социјално­економским­одредницама­здравља,­здравственом­стању,­животним­стиловима,­функционалним­способностима,­коришћењу­здравствене­службе­и­трошковима­за­здравствену­заштиту­прикупљени­су­систeмaтски,­путeм­интeрвjуa­и­мeрeњa,­нa­рeпрeзeнтaтивнoм­узoрку­стaнoвништвa.­

Ради­упоредивости­показатеља­здравља­са­земљама­Европске­уније,­Истражи­вање­је­спроведено­у­складу­са­методологијом­и­инструмeнтима­Европског­истраживања­здравља­–­други­талас­(EHIS-wave 2).­Истовремено,­где­год­је­то­било­могуће,­поштована­је­методологија­Истраживања­здравља­становни­штва­Србије­из­2006.­године,­ради­праћења­тренда­одабраних­националних­показатеља­здравља.

Резултати­добијени­Истраживањем­су­значајни­јер­представљају­документа­циону­основу­за­прoцeс­рaциoнaлнoг­дoнoшeњa­oдлукa­у­областима­прo­мo­циjе­здрaвљa­и­прeвeнциjе­бoлeсти­и­за­планирање­ефикасне­и­квалитетне­здравствене­заштите­у­циљу­постизања­што­дужег­и­квалитетнијег­живота­становништва­Србије.

7

9

IИстраживање здравља становништва Србије: преглед

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

10

1.1.­Увод­

Истраживање­здравља­становништва­Србије­у­2013.­години­(без­података­за­Ко­сово­и­Метохију)­је­треће­национално­истраживање­здравља­ста­нов­ни­штва­које­је­спровeло­Министарство­здравља­Републике­Србије,­док­је­анализу­добијeних­резултата­урадио­Институт­за­јавно­здравље­Србије­„Др­Милан­Јовановић­Батут”.­Прво­овакво­истраживање­је­обављено­2000.­године,­а­друго­2006.­године.­У­трећем­Истраживању­извршена­је­хармонизација­инструмената­истраживања­(методологија,­упитници,­упутства)­са­инстру­ментима­Европског­истраживања­здравља­други­талас­(EHIS wave 2)­(1,­2)­у­циљу­постизања­највишег­степена­упоредивости­резултата­истражива­ња­са­резултатима­у­земљама­Европске­yније,­а­према­дефинисаним,­међународно­усвојеним­индикаторима­(ECHI,­OMC,­WHO,­UNGASS,­MDG...).­Истраживање­здравља­становништва­Србије­је­обављено­путем­интервјуа,­антропометријских­мерења­и­мерења­крвног­притиска.

1.2.­Циљеви­и­области­истраживања­

Главни­циљ­истраживања­здравља­је­да­се­спровођењем­анкете­станов­ништва­Србије­добије­опис­здравственог­стања­популације­како­на­нивоу­Републике­тако­и­четири­статистичка­региона­(Војводина,­Београд,­Шумадија­и­Западна­Србија,­Јужна­и­Источна­Србија).­У­основи­истраживања­је­потре­ба­да­се­добију­информације­о­томе­како­људи­доживљавају­своје­здравље,­до­које­мере­користе­здравствену­заштиту­и­како­се­брину­о­свом­здрављу­прихватајући­одређене­стилове­живота­или­ослањајући­се­на­превентивне­и­друге­здравствене­услуге.­

Ради­достизања­главног­циља­истраживања­дефинисани­су­следећи­специ-фични­циљеви:•­Идентификација­главних­здравствених­проблема;•­Опис­здравственог­стања­и­здравствених­потреба­популације;•­Процена­распрострањености­и­дистрибуције­показатеља­здравља;•­­Анализа­социјалних­(не)једнакости­у­здрављу­и­доступности­здравствених­

услуга;•­­Проучавање­степена­коришћења­здравствене­заштите­и­његових­одредница­

(детерминанти);•­Предвиђање­могућих­трендова­здравственог­стања­популације.

Ултимативни­циљ­истраживања­здравља­је­да­представља­инструмент­ин­тегрисан­у­доношење­одлука­у­процесу­креирања­адекватне­здравствене­политике.

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

11

Истраживање­здравља­становништва­Србије­укључило­је­шест­главних­области­истраживања:•­­карактеристике­домаћинства,•­основне­(социјално­демографске)­карактеристике,•­­здравствено­стање­(самопроцена­здравља,­хроничне­незаразне­болести,­

незгоде­и­повреде,­физичка­и­чулна­функционална­ограничења,­способност­за­обављање­свакодневних­активности,­бол,­ментално­здравље),

•­­коришћење­здравствене­заштите­(коришћење­ванболничке­и­болничке­здравствене­заштите,­употреба­лекова,­превентивни­прегледи,­неоства­рене­потребе­за­здравственом­заштитом,­задовољство­здравственом­службом),

•­­детерминанте­здравља­(исхрана,­физичка­активност,­фактори­ризика,­пру­жање­неформалног­старања­или­помоћи,­хигијенске­навике,­пушење,­упо­треба­алкохола,­употреба­психоактивних­супстанци,­сексуално­понашање,­насиље,­социјална­подршка),

•­­основна­антрополошка­мерења­(висина,­телесна­маса,­обим­струка)­и­ме­рење­крвног­притиска.

1.3.­Опис­узорка

Циљна популација

Циљна­популација­у­Истраживању­здравља­Србије­су­биле­особе­са­15­и­више­година­старости­које­су­живеле­у­приватним­домаћинствима­и­бора­виле­на­територији­Републике­Србије­у­време­прикупљања­података.

Посебну­циљну­популациону­групу­чинила­су­деца­узраста­од­7­до­14­година.­

Следеће­категорије­лица­које­су­укључене­у­циљну­популацију­нису­укључе­не­у­популацију­у­истраживању:•­­­лица­која­живе­у­колективним­домаћинствима­и­институцијама­•­­­лица­која­живе­на­територији­Аутономне­покрајине­Косово­и­Метохија­која­

је­под­ингеренцијом­UNMIK­а­(UN Mission in Kosovo).

Приликом­проширивања­популације­у­истраживању­становништвом­узраста­7­до­14­година­ови­испитаници­нису­узети­у­обзир­при­израчунавању­величине­узорка.­

Врста узорачког оквира

У­истраживању­здравља­је­коришћен­најкомплетнији­популациони­регистар­у­нашој­земљи­који­укључује­узорачке­јединице­дефинисане­у­оквиру­циљне­популације­–­Попис­становништва,­домаћинстава­и­станова­у­Републици­Србији­2011,­односно­листа­свих­домаћинстава­у­свим­пописним­круговима­Пописа.

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

12

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

Дизајн узорка и технике узорковања

У­складу­са­препорукама­за­спровођење­истраживања­здравља­становништва­EUROSTAT­а,­Европско­истраживање­здравља­други­талас­–­Методолошко­упутство­(EHIS wave 2, Methodological manual) (1,­2)­коришћен­је­национално­репрезентативан­случајни­узорак­(енгл. National representative probability sample)­–­стратификовани­двоетапни­узорак­са­унапред­познатом­веро­ватноћом­избора­јединица­узорка­у­свакој­етапи­узорковања.

Узорак­је­изабран­тако­да­обезбеди­статистички­поуздану­процену­великог­броја­индикатора­који­указују­на­здравље­популације,­како­на­националном­нивоу,­тако­и­на­нивоу­географских­области/статистичких­региона­(у­даљем­тексту­регион):­Војводина,­Београд,­Шумадија­и­Западна­Србија,­Јужна­и­Источна­Србија,­и­на­нивоу­градских­и­осталих­насеља/подручја.

Механизми­који­су­били­коришћени­за­добијање­случајног­узорка­домаћин­става­и­испитаника­представљају­комбинацију­две­технике­узорковања:­стратификације­и­вишеетапног­узорковања.

Стратификација­–­Популациони­подаци­за­Србију­(Попис­2011.­године)­ко­ришћени­су­како­би­се­направили­почетни­стратуми.­Такође,­коришћене­су­две­варијабле­како­би­се­направили­стратуми­и­проценила­њихова­величи­на­и­процентуална­заступљеност­у­узорку­–­регион­(4­територијална­страту­ма­према­NUTS2)­и­тип­насеља,­односно­подела­насеља­на­градска­и­остала­насеља.­Варијабле­регион­и­тип­насеља­су­се­истовремено­користиле­како­за­стратификацију­популације,­тако­и­за­стратификацију­узорка­и­стога­су­узорци­стратификовани­у­две­димензије.­Као­главни­стратуми­у­узорку­иден­тификована­су­4­статистичка­региона:­Војводина,­Београд,­Шумадија­и­Запад­на­Србија,­Јужна­и­Источна­Србија.­Даљом­поделом­4­стратума­на­градска­и­остала­подручја­добило­се­укупно­8­стратума­у­Србији.

Двоетапно узорковање –­Јединице­прве­етапе­су­пописни­кругови­одабрани­на­основу­вероватноће­пропорционалне­њиховој­величини­(Probability Proportional Sampling – PPS).­У­првој­етапи­одабрано­је­укупно­670­пописних­кругова.­Јединице­друге­етапе­су­домаћинства.­Спискови­домаћинстава­у­свим­одабраним­пописним­круговима­су­ажурирани­пре­одабира­домаћин­става.­Након­обављеног­ажурирања­унутар­сваког­изабраног­пописног­кру­га­одабрано­је­по­10­домаћинстава­и­3­резервна­домаћинства­са­списка­до­маћинстава.­Домаћинства­су­бирана­уз­помоћ­линеарног­метода­узорковања­случајним­почетком­и­једнаким­кораком­избора­(Simple Random Sample Without Replacement – SRSWoR).­На­тај­начин­домаћинства­су­одабрана­са­јед­наком­вероватноћом­избора­и­без­понављања.

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

13

Основне­информације­о­етапама­узорка­укратко­су­приказане­у­табели:

Примарне­узорачке­јединице­–­Пописни­кругови

Дефиниција:­Пописни­круг­је­просторна­јединица­дефинисана­у­складу­са­бројем­стамбених­јединица­и­становника,­у­сврхе­пописа­и­других­ста­тистичких­испитивања.­

Тип узорковања примарне узорачке јединице:­Узорковање­са­вероват­ноћама­пропорционалним­величини­(PPS).

Метод селекције:­Lachirie­(кумулативно).

Секундарне­узорачке­јединице­–­Домаћинства

Дефиниција:­Домаћинство­је­свака­породична­или­друга­заједница­лица­која­заједно­станују­и­заједнички­троше­своје­приходе­за­подмиривање­основних­животних­потреба­(становање,­исхрана­и­др).­

Тип узорковања секундарне узорачке јединице:­Прост­случајни­узорак­без­могућности­понављања­(SRSWoR).

Метод селекције:­Систематски­узорак­са­случајним­избором­почетне­тачке­и­једнаким­узорачким­интервалом­(једнаким­кораком­избора).

Нивои тачности

Узорак­је­изабран­тако­да­пружи­статистички­поуздане­оцене­за­ниво­целе­Србије,­затим­за­ниво­појединачних­региона­(Београд,­Војводина,­Шумадија­и­Западна­Србија,­Јужна­и­Источна­Србија),­као­и­за­ниво­појединачног­типа­насеља­(урбано,­рурално).­У­овој­скупини,­најнижи­ниво­оцењивања­би­био­регион­Београда,­где­се­из­тог­разлога­добија­највећа­грешка­оцене.­Она,­у­овом­случају,­за­обележје­са­учесталошћу­од­50%,­на­популацији­одраслих­износи­+/­­1,9%,­док­за­обележје­са­учесталошћу­од­10%­износи­+/­­1,2%.

Величина узорка

Полазећи­од­захтева­за­прецизношћу­оцена­и­нивоа­добијања­поузданих­оцена,­а­у­складу­са­препорукама­за­спровођење­истраживања­здравља­ста­новништва­(3,­4),­планиран­је­број­испитаника­који­би­обезбедио­потребну­величину­узорка­по­стратумима.­Планиран­је­узорак­од­6700­домаћинстава­у­којима­се­очекивало­19.284­чланова­(табела­1).­Реализован­је­узорак­од­6500­домаћинства­у­којима­је­било­пописано­19.079­чланова.

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

14

табела 1.­распоред планираног узорка према циљној популацији и очекивани број појединаца

Број­пописних­кругова­(кластера) Број­домаћинстава

Очекивани­број­

појединаца

Градски Остали Укупно Градски Остали Укупно Укупно

Београд 135 27 162 1350 270 1620 4450

Војводина 113 74 187 1130 740 1870 5180

Шумадија­и­Западна­Србија 86 93 179 860 930 1790 5462

Јужна­и­Источна­Србија 74 68 142 740 680 1420 4192

Укупно 408 262 670 4080 2620 6700 19.284

табела 2. распоред реализованог узорка и пописани број појединаца

Број­домаћинставаПописани­број­

појединаца

Градски Остали Укупно Укупно

Београд 1221 255 1476 4179Војводина 1101 729 1830 4915

Шумадија­и­Западна­Србија 858 929 1787 5637

Јужна­и­Источна­Србија 729 678 1407 4348Укупно 3909 2591 6500 19.079

1.4.­Ин­стру­мен­ти­ис­тра­жи­ва­ња

У­Ис­тра­жи­ва­њу­здра­вља­ста­нов­ни­штва­Ср­би­је­ко­ри­шће­не­су­три­вр­сте­упит­ни­ка:1)­­Упит­ник­за­до­ма­ћин­ство­–­за­са­ку­пља­ње­ин­фор­ма­ци­ја­о­свим­чла­но­ви­ма­

до­ма­ћин­ства,­о­ка­рак­те­ри­сти­ка­ма­са­мог­до­ма­ћин­ства,­као­и­о­ка­рак­те­ри­сти­ка­ма­пре­би­ва­ли­шта­до­ма­ћин­ства.­Упит­ник­се­по­пу­ња­ва­у­то­ку­вер­бал­не­ко­му­ни­ка­ци­је­из­ме­ђу­ан­ке­та­ра­и­ис­пи­та­ни­ка­ко­ји­пред­ста­вља­глав­ну­осо­бу­у­до­ма­ћин­ству­за­од­го­во­ре­на­пи­та­ња­од­ин­те­ре­са.

2)­­Упит­ник­ли­цем­у­ли­це,­ко­ји­се­по­пу­ња­ва­са­сва­ким­чла­ном­до­ма­ћин­ства­(ко­ри­шће­не­су­две­вер­зи­је­овог­упит­ни­ка,­јед­на­за­сва­ког­чла­на­до­ма­ћин­ства­ста­ро­сти­15­и­ви­ше­го­ди­на,­и­дру­га­за­сва­ко­де­те­уз­ра­ста­од­7­до­14­го­ди­на­ко­је­жи­ви­у­до­ма­ћин­ству).

3)­­Упит­ник­за­са­мо­по­пу­ња­ва­ње,­ко­ји­са­мо­стал­но­по­пу­ња­ва­сва­ки­члан­до­ма­ћин­ства­уз­ра­ста­15­и­ви­ше­го­ди­на­без­уче­шћа­ан­ке­та­ра.­Ова­вр­ста­упит­ни­ка­

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

15

се­ко­ри­сти­ла­сто­га­што­је­про­це­ње­но­да­су­пи­та­ња­осе­тљи­ва­јер­се­ти­чу­упо­тре­бе­ал­ко­хо­ла,­сек­су­ал­ног­по­на­ша­ња­и­дру­гог­и­за­то­ни­су­по­год­на­за­по­пу­ња­ва­ње­ме­то­дом­ли­цем­у­ли­це.

За­по­пу­ња­ва­ње­упит­ни­ка­ко­ри­шћен­је­по­сту­пак­ком­пју­тер­ски­аси­сти­ра­ног­ин­тер­вју­и­са­ња­(com pu ter-as si sted per so nal in ter vi e wing, CA PI)­и­по­сту­пак­ан­ке­ти­ра­ња­пу­тем­„па­пи­ра­и­олов­ке”­(pa per-and-pen cil pro ce du res, PA PI)­за­са­мо­стал­но­по­пу­ња­ва­ње­упит­ни­ка.

1.5.­При­ку­пља­ње­по­да­та­ка

Рад­на­те­ре­ну­се­од­ви­јао­у­пе­ри­о­ду­од­7.­ок­то­бра­до­30.­де­цем­бра­2013.­го­ди­не­чи­ме­је­по­што­ва­на­ле­ги­сла­ти­ва­ко­ја­се­од­но­си­на­Европ­ско­ис­тра­жи­ва­ње­здра­вља­–­дру­ги­ци­клус,­да­при­ку­пља­ње­по­да­та­ка­на­те­ре­ну­тра­је­нај­ма­ње­3­ме­се­ца­од­ко­јих­бар­1­ме­сец­мо­ра­би­ти­у­пе­ри­о­ду­сеп­тем­бар­де­цем­бар,­од­но­сно­у­је­сен­(5).

Да­би­се­до­сти­гао­ви­сок­ни­во­ква­ли­те­та­при­ку­пље­них­по­да­та­ка,­да­би­сто­па­од­го­во­ра­до­ма­ћин­ста­ва­би­ла­на­ви­со­ком­ни­воу­и­ка­ко­ре­пре­зен­та­тив­ност­узор­ка­не­би­би­ла­на­ру­ше­на,­пре­по­чет­ка­ра­да­на­те­ре­ну­ор­га­ни­зо­ван­је­из­бор­чла­но­ва­ти­ма­ко­ји­ће­спро­ве­сти­рад­на­те­ре­ну,­и­ор­га­ни­зо­ва­на­је­обу­ка­за­ан­ке­та­ре,­да­те­су­смер­ни­це­за­над­зор­и­кон­тро­лу­ра­да­на­те­ре­ну.

За­из­во­ђе­ње­ра­да­на­те­ре­ну­фор­ми­ра­но­је­68­ти­мо­ва­са­укуп­но­204­ан­ке­та­ра.­Сва­ки­тим­са­сто­јао­се­од­три­чла­на,­од­ко­јих­је­је­дан­здрав­стве­ни­рад­ник,­од­но­сно­ле­кар­или­ме­ди­цин­ска­се­стра­тех­ни­чар.­За­над­зор­и­кон­тро­лу­ра­да­на­те­ре­ну­би­ло­је­за­ду­же­но­13­те­рен­ских­су­пер­ви­зо­ра.­Кон­трол­на­про­це­ду­ра­це­лог­про­це­са­ис­тра­жи­ва­ња,­то­ком­свих­ње­го­вих­фа­за,­укљу­чи­ва­ла­је­кон­тро­лу­узор­ко­ва­ња­и­кон­тро­лу­ра­да­на­те­ре­ну.

Оба­вље­на­је­и­су­пер­кон­тро­ла­на­кра­ју­фа­зе­ра­да­на­те­ре­ну.­У­ту­свр­ху,­10%­по­пи­сних­кру­го­ва­је­би­ло­слу­чај­но­ода­бра­но­из­укуп­ног­узор­ка.­Ре­зул­та­ти­су­пер­кон­тро­ле­су­по­ка­за­ли­да­је­про­це­ду­ра­при­ку­пља­ња­по­да­та­ка­про­шла­до­бро,­што­зна­чи­да­су­и­ан­ке­та­ри­и­су­пер­ви­зо­ри­пра­ти­ли­ин­струк­ци­је­из­упут­ства­до­би­је­не­то­ком­обу­ке.

Од­са­мог­по­чет­ка­ра­да­на­те­ре­ну,­у­ци­љу­да­се­ин­фор­ми­ше­јав­ност­и­под­стак­ну­гра­ђа­ни­да­уче­ству­ју­у­Ис­тра­жи­ва­њу,­спро­ве­де­на­је­ин­тен­зив­на­ме­диј­ска­кам­па­ња­под­на­зи­вом­„Здра­во,­ка­ко­сте?”­(ко­ја­је­об­у­хва­ти­ла­огла­ша­ва­ње­у­штам­па­ним­ме­ди­ји­ма,­на­Ин­тер­не­ту,­бил­бор­ди­ма,­ра­дио­и­те­ле­ви­зиј­ским­ста­ни­ца­ма),­као­и­PR­кам­па­ња­(рад­ни­до­ру­чак­ми­ни­стар­ке­са­пред­став­ни­ци­ма­ме­ди­ја,­кон­фе­рен­ци­ја­за­штам­пу­пред­по­че­так­ис­тра­жи­ва­ња,­го­сто­ва­ња­чла­но­ва­ис­тра­жи­вач­ког­ти­ма­у­сред­стви­ма­ин­фор­ми­са­ња­и­сл).

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

16

1.6.­­Етич­ки­аспек­ти,­уче­шће­ис­пи­та­ни­ка­у­ис­тра­жи­ва­њу­и­сто­па­од­го­во­ра

Етич­ки­стан­дар­ди­у­Ис­тра­жи­ва­њу­здра­вља­су­уса­гла­ше­ни­са­ме­ђу­на­род­ном­(Хел­син­шка­де­кла­ра­ци­ја,­World Me di cal As so ci a tion Dec la ra tion of Hel sin ki,­ко­ју­је­усво­ји­ла­18.­Ге­не­рал­на­скуп­шти­на­Свет­ског­ме­ди­цин­ског­удру­же­ња­1964.­го­ди­не,­уна­пре­ђе­на­аманд­ма­ни­ма­за­кључ­но­са­2008.­го­ди­ном­на­59.­Ге­не­рал­ној­скуп­шти­ни)­(6)­и­спе­ци­фич­ном­ле­ги­сла­ти­вом­на­ше­зе­мље.

У­ци­љу­по­што­ва­ња­при­ват­но­сти­су­бјек­та­ис­тра­жи­ва­ња­и­по­вер­љи­во­сти­ин­фор­ма­ци­ја­при­ку­пље­них­о­ње­му­пред­у­зе­ти­су­сви­нео­п­ход­ни­ко­ра­ци­у­скла­ду­са­За­ко­ном­о­за­шти­ти­по­да­та­ка­о­лич­но­сти­(„Сл.­гла­сник­РС”,­бр.­97/08,­104/09),­За­ко­ном­о­зва­нич­ној­ста­ти­сти­ци­(„Сл.­гла­сник­РС”,­бр.­104/09)­и­Ди­рек­ти­вом­Европ­ског­пар­ла­мен­та­о­за­шти­ти­лич­но­сти­у­ве­зи­са­лич­ним­по­да­ци­ма­(Di rec ti ve 95/46/EC).

Те­рен­ски­ис­тра­жи­ва­чи­су­би­ли­у­оба­ве­зи­да­уче­сни­ци­ма­Ис­тра­жи­ва­ња­да­ју­штам­па­ни­до­ку­мент­ко­ји­их­је­ин­фор­ми­сао­о­Ис­тра­жи­ва­њу­(Оба­ве­ште­ње­о­Ис­тра­жи­ва­њу­пот­пи­са­но­од­стра­не­ми­ни­стра­здра­вља)­и­одо­бре­њу­Етич­ког­од­бо­ра­о­ње­го­вом­спро­во­ђе­њу,­о­пра­ви­ма­ис­пи­та­ни­ка,­као­и­о­то­ме­где­и­ка­ко­мо­гу­да­до­ста­ве­жал­бе/при­мед­бе­ако­про­це­не­да­су­им­пра­ва­на­би­ло­ко­ји­на­чин­угро­же­на.­Та­ко­ђе,­ан­ке­та­ри­су­мо­ра­ли­да­до­би­ју­и­пот­пи­са­ни­ин­фор­ма­тив­ни­при­ста­нак­сва­ког­од­ис­пи­та­ни­ка­за­при­хва­та­ње­уче­шћа­у­Ис­тра­жи­ва­њу.

У­Ис­тра­жи­ва­њу­је­у­нај­ве­ћој­мо­гу­ћој­ме­ри­из­бег­ну­то­при­ку­пља­ње­по­да­та­ка­ко­ји­иден­ти­фи­ку­ју­ис­пи­та­ни­ка­(нео­п­ход­ни­иден­ти­фи­ка­то­ри­су­укло­ње­ни­у­нај­ра­ни­јој­фа­зи­ста­ти­стич­ке­ана­ли­зе­и­за­ме­ње­ни­ши­фром),­а­ре­зул­та­ти­ис­тра­жи­ва­ња­су­об­ја­вље­ни­у­агре­ги­ра­ном­об­ли­ку­чи­ме­је­у­пот­пу­но­сти­обез­бе­ђе­на­тај­ност­ин­ди­ви­ду­ал­них­по­да­та­ка.

У­Ис­тра­жи­ва­њу­је­укуп­но­ан­ке­ти­ра­но­6500­до­ма­ћин­ста­ва­и­15.999­ис­пи­та­ни­ка.

Од­укуп­но­10.089­кон­так­ти­ра­них­до­ма­ћин­ста­ва,­њих­6500­је­при­ста­ло­да­уче­ству­је­у­ис­тра­жи­ва­њу,­та­ко­да­сто­па­од­го­во­ра­до­ма­ћин­ста­ва­из­но­си­64,4%.­Од­укуп­но­16.474­ре­ги­стро­ва­них­чла­но­ва­до­ма­ћин­ства­ста­рих­15­и­ви­ше­го­ди­на­њих­14.623­при­ста­ло­је­или­је­би­ло­у­мо­гућ­но­сти­да­бу­де­ан­ке­ти­ра­но,­што­да­је­сто­пу­од­го­во­ра­од­88,9%.­Од­тог­бро­ја­осо­ба­ко­је­су­при­ста­ле­да­бу­ду­ан­ке­ти­ра­не,­њих­13.756­је­при­хва­ти­ло­да­по­пу­ни­упит­ник­за­са­мо­по­пу­ња­ва­ње­(сто­па­од­го­во­ра­94,1%).­Сва­ме­ре­њa­су­ура­ђе­на­на­13.908­ис­пи­та­ни­ка­ста­рих­15­и­ви­ше­го­ди­на­(сто­па­од­го­во­ра­95,1%),­а­де­ли­мич­на­ме­ре­ња­на­још­534­ис­пи­та­ни­ка.­У­фи­нал­ни­узо­рак­ушло­је­и­1376­ис­пи­та­ни­ка­ста­рих­7–14­го­ди­на,­од­укуп­но­1488­осо­ба­тог­уз­ра­ста­ко­је­су­по­пи­са­не­у­па­не­лу­до­ма­ћин­ста­ва,­па­је­сто­па­од­го­во­ра­за­ову­уз­ра­сну­гру­пу­92,5%.­Од­укуп­ног­бро­ја­ис­пи­та­ни­ка­уз­ра­ста­7–14­го­ди­на­ко­ји­су­узе­ли­уче­шће­у­ис­тра­жи­ва­њу,­њих­1354­је­при­ста­ло­на­ме­ре­ње­ви­си­не­и­те­жи­не­(сто­па­од­го­во­ра­98,4%),­а­на­још­12­њих­су­из­вр­ше­на­де­ли­мич­на­ме­ре­ња.

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

17

1.7.­При­каз­ре­зул­та­та

При­каз­ре­пре­зен­та­тив­них­и­зна­чај­них­ре­зул­та­та­Ис­тра­жи­ва­ња­здра­вља­ста­нов­ни­штва­Ср­би­је­2013.­го­ди­не­пред­ста­вља­ши­рок­спек­тар­здрав­стве­них­по­ка­за­те­ља­ка­те­го­ри­сан­у­пет­глав­них­де­ло­ва:

•­Здрав­стве­но­ста­ње­­­­У­овом­де­лу­ко­ри­шћен­је­низ­по­ка­за­те­ља­за­до­би­ја­ње­укуп­не­сли­­ке­здрав­

стве­ног­ста­ња­ста­нов­ни­штва,­укљу­чу­ју­ћи­и­оне­ко­ји­од­ра­жа­ва­ју­са­мо­про­це­ну­оп­штег­здра­вља,­као­и­уче­ста­лост­спе­ци­фич­них­бо­ле­сти­и­ста­ња­и­при­су­ства­и­сте­пе­на­функ­ци­о­нал­них­огра­ни­че­ња.

•­Де­тер­ми­нан­те­здра­вља­­­По­зи­ти­ван­ути­цај­од­ре­ђе­них­на­ви­ка­и­по­на­ша­ња­на­здрав­стве­но­ста­ње­је­

до­са­да­до­бро­до­ку­мен­то­ва­но.­Ово­укљу­чу­је­на­ви­ке­ве­за­не­за­здра­ву­ис­хра­ну­и­ре­дов­ну­фи­зич­ку­ак­тив­ност,­али­и­оне­за­ко­је­је­утвр­ђе­но­да­не­га­тив­но­ути­чу­на­здра­вље,­као­што­је­зло­у­по­тре­ба­ал­ко­хо­ла,­ду­ва­на­и­ко­ри­шће­ње­дро­га.­Обра­сци­ових­по­на­ша­ња­у­по­пу­ла­ци­ји­Ср­би­је­да­ти­су­у­овом­де­лу.

•­Ко­ри­шће­ње­здрав­стве­не­за­шти­те­и­здрав­стве­на­по­тро­шња­ ­­По­ред­ко­ри­шће­ња­при­мар­не­и­бол­нич­ке­здрав­стве­не­за­шти­те,­са­гле­да­ва­ња­

нео­ства­ре­них­здрав­стве­них­по­тре­ба­ста­нов­ни­штва,­пре­вен­тив­них­ак­тив­но­сти,­као­што­су­скри­нинг­за­ра­но­от­кри­ва­ње­ра­ка­или­фак­то­ра­ри­зи­ка­за­на­ста­нак­хро­нич­них­не­за­ра­зних­бо­ле­сти­од­нај­ве­ћег­јав­но­здрав­стве­ног­зна­ча­ја,­упо­тре­бе­ле­ко­ва,­опи­са­ни­су­и­тро­шко­ви­за­здрав­стве­ну­за­шти­ту.

•­Здра­вље­де­це­и­здра­вље­ста­рих­ ­­Ова­по­гла­вља­раз­ма­тра­ју­низ­по­ка­за­те­ља­здрав­стве­ног­ста­ња,­де­тер­ми­нан­

ти­здра­вља­и­ко­ри­шће­ња­здрав­стве­не­за­шти­те­у­по­сма­тра­ним­по­пу­ла­ци­о­ним­гру­па­ма.­Ме­ђу­ста­рим­ста­нов­ни­штвом­по­себ­но­су­раз­ма­тра­на­пи­та­ња­со­ци­јал­не­по­др­шке.

У­пу­бли­ка­ци­ји­су­ре­зул­та­ти­ис­тра­жи­ва­ња­пред­ста­вље­ни­у­од­но­су­на­пол­и­ста­рост­ис­пи­ти­ва­них­ста­нов­ни­ка,­пре­ма­со­ци­јал­но­еко­ном­ским­ка­рак­те­ри­сти­ка­ма­–­обра­зо­ва­њу,­при­хо­ди­ма­до­ма­ћин­ства­и­ин­дек­су­бла­го­ста­ња.­Из­вр­ше­на­је­рас­по­де­ла­ис­пи­та­ни­ка­од­нај­ни­же­до­нај­ви­ше­вред­но­сти­ин­дек­са­бла­го­ста­ња­до­ма­ћин­ства­на­5­ка­те­го­ри­ја­(квин­ти­ла),­та­ко­да­су­у­пр­вом­квин­ти­лу­гру­пи­са­ни­нај­си­ро­ма­шни­ји,­а­у­пе­том­нај­бо­га­ти­ји­ста­нов­ни­ци.­Ре­зул­та­ти­су­при­ка­за­ни­и­пре­ма­ре­ги­о­ни­ма­и­вр­сти­на­се­ља­у­ко­ји­ма­ис­пи­ти­ва­ни­ста­нов­ни­ци­жи­ве.­Та­ко­ђе,­ре­зул­та­ти­овог­ис­тра­жи­ва­ња­су­по­ре­ђе­ни,­та­мо­где­је­то­са­ме­то­до­ло­шког­аспек­та­би­ло­мо­гу­ће,­са­ре­зул­та­ти­ма­ис­тра­жи­ва­ња­здра­вља­из­2006.­го­ди­не.

Ли те ра ту ра

Euro­pean­He­alth­In­ter­vi­ew­Sur­vey­wa­ve­2­­­Con­cep­tual­Gu­i­de­li­nes­and­In­struc­ti­ons,­Euro­stat,­2012.

Euro­pean­He­alth­In­ter­vi­ew­Sur­vey,­Task­For­ce­II.­Re­port­on­gu­i­de­li­nes­and­qu­a­lity­cri­te­ria­for­po­pu­la­tion­he­alth­sur­vey­de­sign­and­met­hods.­Euro­stat,­2009.

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

18

Sur­vey­sam­pling­re­fe­ren­ce­gu­i­de­li­nes,­In­tro­duc­tion­to­sam­ple­de­sign­and­esti­ma­tion­tec­hni­qu­es,­2008­edi­tion.­Euro­stat,­2008.

Mi­ni­mum­Ef­ec­ti­ve­Sam­ple­Si­zes­for­EHIS­–­Wa­ve­II­(a­bac­kgro­und­do­cu­ment­pre­sen­ted­at­TG­EHIS­2012­me­e­ting).­Euro­stat,­2011.

Com­mis­sion­Re­gu­la­tion­(EU)­No­141/2013­of­19­Fe­bru­ary­2013­im­ple­men­ting­Re­gu­la­tion­(EC)­No­1338/2008­of­the­Euro­pean­Par­la­ment­and­of­the­Co­un­cil­on­Com­mu­nity­sta­ti­stics­on­pu­blic­he­alth­and­he­alth­and­sa­fety­at­work,­as­re­gards­sta­ti­stics­ba­sed­on­the­Euro­pean­He­alth­In­ter­vi­ew­Sur­vey.­До­ступ­но­на:­http://eur­lex.euro­pa.eu/Le­xU­ri­Serv/Le­xU­ri­Serv.do?uri=OJ:L:2013:047:0020:0048:EN:PDF

Hel­sin­ki­Dec­la­ra­tion.­World­Me­di­cal­As­sembly.­До­ступ­но­на:­http://www.on­li­ne­et­hics.org/cms/10929.aspx

IIОпис популације

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

20

Здра­вље­ста­нов­ни­штва­је­од­ре­ђе­но­ин­ди­ви­ду­ал­ним­ка­рак­те­ри­сти­ка­ма­по­је­ди­на­ца­(пол,­ста­рост­и­др)­и­фак­то­ри­ма­спољ­не­сре­ди­не­–­со­ци­јал­ном,­еко­ном­ском,­жи­вот­ном­и­кул­ту­ро­ло­шком­сре­ди­ном­и­њи­хо­вим­ме­ђу­соб­ним­ути­ца­јем.­Та­ко­су­ло­ши­усло­ви­ста­но­ва­ња­или­си­ро­ма­штво­пре­по­зна­ти­као­фак­то­ри­ко­ји­има­ју­не­га­тив­не­ефек­те­на­здра­вље,­а­обра­зо­ва­ње­као­фак­тор­ко­ји­има­зна­чај­ну­уло­гу­у­раз­ви­ја­њу­ве­шти­на­и­зна­ња­по­треб­них­за­по­зи­тив­не­про­ме­не­сти­ло­ва­жи­во­та.­Ис­тра­жи­ва­ња­здра­вља­омо­гу­ћа­ва­ју­да­се­уоче­раз­ли­ке­у­здра­вљу­и­здрав­стве­ним­по­тре­ба­ма­по­пу­ла­ци­је­ко­је­су­по­ве­за­не­са­со­ци­јал­но­де­мо­граф­ским­ка­рак­те­ри­сти­ка­ма­и­иден­ти­фи­ку­ју­нај­у­гро­же­ни­је­ка­те­го­ри­је­ста­нов­ни­штва.­Сто­га­се­при­ли­ком­про­у­ча­ва­ња­ути­ца­ја­дру­штве­них­фак­то­ра­на­здра­вље­ве­ли­ка­па­жња­по­кла­ња­упра­во­де­мо­граф­ским­и­со­ци­јал­но­еко­ном­ским­де­тер­ми­нан­та­ма­здра­вља.­Овим­се­омо­гу­ћа­ва­иден­ти­фи­ка­ци­ја­нај­у­гро­же­ни­јих­ка­те­го­ри­ја­ста­нов­ни­штва,­као­и­раз­ли­ка­у­здра­вљу­и­здрав­стве­ним­по­тре­ба­ма­као­осно­ве­за­до­но­ше­ње­од­лу­ка­у­здрав­стве­ној­за­шти­ти­на­свим­ни­во­и­ма­др­жа­ве­и­дру­штва.

2.1.­Опис­до­ма­ћин­ста­ва

У­Ис­тра­жи­ва­њу­здра­вља­ста­нов­ни­штва­Ср­би­је­у­2013.­го­ди­ни­укуп­но­је­ан­ке­ти­ра­но­6500­до­ма­ћин­ста­ва,­од­то­га­у­Вој­во­ди­ни­1830,­Бе­о­гра­ду­1476,­Шу­ма­ди­ји­и­За­пад­ној­Ср­би­ји­1787­и­Ју­жној­и­Ис­точ­ној­Ср­би­ји­1407.­Град­ским­под­руч­ји­ма­је­при­па­да­ло­3909­до­ма­ћин­ста­ва,­а­оста­лим­под­руч­ји­ма­2591.

1

Графикон 1. Домаћинства према основном материјалу пода у кући или стану, Србија, 2013. година

82,8

16,4

0,8

0 20 40 60 80 100

Паркет/Ламинат/Бродскипод/Керамичке плочице

Патос/бетон

Земља

% домаћинстава

Гра фи кон 1. до ма ћин ства пре ма основ ном ма те ри ја лу по да у ку ћи или ста ну, ср би ја, 2013. го ди на

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

21

У­2013.­го­ди­ни­про­сеч­но­до­ма­ћин­ство­у­Ср­би­ји­чинилa­су­три­чла­на­(2,9),­што­је­јед­на­ко­про­сеч­ном­бро­ју­чла­но­ва­до­ма­ћин­ста­ва­из­2006.­го­ди­не.

Про­се­чан­број­со­ба­за­спа­ва­ње­из­но­сио­је­2,2,­а­број­осо­ба­по­про­сто­ри­ји­за­спа­ва­ње­1,4­као­и­2006.­го­ди­не.

У­Ср­би­ји­је­у­2013.­го­ди­ни­за­бе­ле­жен­ма­њи­по­раст­упо­тре­бе­ква­ли­тет­ни­јих­гра­ђе­вин­ских­ма­те­ри­ја­ла­за­из­град­њу­стам­бе­ног­објек­та­до­ма­ћин­ства­–­бе­ле­жи­се­раст­про­цен­та­до­ма­ћин­ста­ва­са­зи­до­ви­ма­од­це­мент­них­бло­ко­ва­(14,2%)­у­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну­ка­да­их­је­би­ло­10,9%,­као­и­раст­до­ма­ћин­ста­ва­са­по­до­ви­ма­од­пар­ке­та/ла­ми­на­та/брод­ских­по­до­ва­или­ке­ра­мич­ких­пло­чи­ца­–­са­63,9%­у­2006.­го­ди­ни­на­82,8%­у­2013.­го­ди­ни­(гра­фи­кон­1),­док­је­упо­ла­ма­њи­про­це­нат­до­ма­ћин­ста­ва­са­по­до­ви­ма­од­бе­то­на­/па­то­са­–­са­32,6%­(2006.­го­ди­на)­на­16,4%­(2013.­го­ди­на).

Нај­ви­ше­до­ма­ћин­ста­ва­у­Ср­би­ји­у­2013.­го­ди­ни­је­ко­ри­сти­ло­др­во­као­енер­гент­за­гре­ја­ње­про­сто­ра­(56,3%),­исто­као­и­2006.­го­ди­не­(53,6%).­Пе­ти­на­до­ма­ћин­ста­ва­се­гре­ја­ла­на­да­љин­ско,­од­но­сно,­цен­трал­но­гре­ја­ње­(19,9%),­а­још­11,6%­пу­тем­елек­трич­не­енер­ги­је­(гра­фи­кон­2).

Гра фи кон 2. до ма ћин ства пре ма нај че шћем из во ру енер ги је за гре ја ње, ср би ја, 2013. го ди на

У­Ср­би­ји­је­у­2013.­го­ди­ни­96,9%­ста­нов­ни­ка­има­ло­при­ступ­уна­пре­ђе­ним­из­во­ри­шти­ма­во­де­за­пи­ће,­од­но­сно­то­ли­ко­ста­нов­ни­ка­је­ко­ри­стио­за­во­до­снаб­де­ва­ње­јав­ни­во­до­вод­или­вод­ни­обје­кат­(гра­фи­кон­3),­што­је­зна­чај­но­ви­ше­у­по­ре­ђе­њу­са­2006.­го­ди­ном­(92,6%).­Та­ко­ђе,­ви­ше­је­би­ло­до­ма­ћин­ста­ва­ко­ја­су­при­кљу­че­на­на­град­ски­во­до­вод­–­73,5%­у­2013.­го­ди­ни­(гра­фи­кон­4)­у­по­ре­ђе­њу­са­62,7%­2006.­го­ди­не.

2

Графикон 2. Домаћинства према најчешћем извору енергије за грејање њихова домаћинства

56,3

19,9

11,6

6,0

4,6

0,5

1,0

0 10 20 30 40 50 60

Дрво

Даљинско грејање

Електрична енергија

Гас

Угаљ

Нафта/Лож уље/Мазут

Друго

% домаћинстава

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

22

Зна­чај­но­ма­њи­про­це­нат­ста­нов­ни­штва­ко­ји­се­снаб­де­вао­во­дом­за­пи­ће­из­јав­ног­во­до­во­да­или­вод­ног­објек­та­је­за­бе­ле­жен­у­Вој­во­ди­ни­(94,1%).­У­од­но­су­на­на­се­ља­и­имо­вин­ски­ста­тус,­ни­су­ре­ги­стро­ва­не­зна­чај­не­раз­ли­ке­у­про­цен­ту­ста­нов­ни­штва­ко­је­је­има­ло­при­ступ­уна­пре­ђе­ним­из­во­ри­шти­ма­во­де­за­пи­ће.

Про­це­нат­ста­нов­ни­штва­ко­је­је­има­ло­при­ступ­и­ко­ри­сти­ло­уна­пре­ђе­не­са­ни­та­ци­је­у­Ср­би­ји­2013.­го­ди­не­из­но­сио­је­97,1%,­што­је­не­што­ни­же­у­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну­(98%).­Ју­жна­и­Ис­точ­на­Ср­би­ја­су­се­из­дво­ји­ле­као­ре­ги­он­у­

4

Графикон 4. Домаћинства према главном извору воде за пиће, Србија, 2013. година

73.5

12.3

6.1

4.2

2.4

0 10 20 30 40 50 60 70 80

Градски водовод

Сеоски (локални) водовод

Бушени бунар

Покривени копани бунар или уређенизвор

Флаширана вода

% домаћинстава

Гра фи кон 4. до ма ћин ства пре ма глав ном из во ру во де за пи ће, ср би ја, 2013. го ди на

3

Графикон 3. Проценат становништва које живи у домаћинствима која за водоснабдевање користе јавне водоводе и водне објекте према регионима, Србија, 2013. година

96,9

94,1

98,3

99,0

96,4

91 92 93 94 95 96 97 98 99 100

Србија

Војводина

Београд

Шумадија иЗападна Србија

Јужна и ИсточнаСрбија

% становништва

Гра фи кон 3. Про це нат ста нов ни штва ко је жи ви у до ма ћин стви ма ко ја за во до­снаб де ва ње ко ри сте јав не во до во де и вод не објек те пре ма ре ги о ни ма, ср би ја, 2013. го ди на

4

Графикон 4. Домаћинства према главном извору воде за пиће, Србија, 2013. година

73.5

12.3

6.1

4.2

2.4

0 10 20 30 40 50 60 70 80

Градски водовод

Сеоски (локални) водовод

Бушени бунар

Покривени копани бунар или уређенизвор

Флаширана вода

% домаћинстава

3

Графикон 3. Проценат становништва које живи у домаћинствима која за водоснабдевање користе јавне водоводе и водне објекте према регионима, Србија, 2013. година

96,9

94,1

98,3

99,0

96,4

91 92 93 94 95 96 97 98 99 100

Србија

Војводина

Београд

Шумадија иЗападна Србија

Јужна и ИсточнаСрбија

% становништва

3

Графикон 3. Проценат становништва које живи у домаћинствима која за водоснабдевање користе јавне водоводе и водне објекте према регионима, Србија, 2013. година

96,9

94,1

98,3

99,0

96,4

91 92 93 94 95 96 97 98 99 100

Србија

Војводина

Београд

Шумадија иЗападна Србија

Јужна и ИсточнаСрбија

% становништва

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

23

ко­јем­ста­нов­ни­штво­знат­но­ре­ђе­ко­ри­сти­уна­пре­ђе­не­са­ни­та­ци­је­–­92,7%­(гра­фи­кон­5),­ван­град­ска­на­се­ља­као­ме­сто­ста­но­ва­ња,­и­до­ма­ћин­ста­ва­у­ко­ји­ма­жи­ве­нај­си­ро­ма­шни­ји­ста­нов­ни­ци.­За­бе­ле­жен­је­по­раст­је­про­цен­та­ста­нов­ни­штва­ко­је­жи­ви­у­до­ма­ћин­ст­ви­ма­са­ну­жни­ком­при­кљу­че­ним­на­ка­на­ли­за­ци­ју­–­62,2%­у­2013.­го­ди­ни,­у­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну­ка­да­их­је­би­ло­56%.

У­2013.­го­ди­ни­у­Ср­би­ји­је­нај­ви­ше­ста­нов­ни­ка,­64,4%,­на­ве­ло­као­је­дан­од­из­во­ра­при­хо­да­њи­хо­вог­до­ма­ћин­ства­при­хо­де­од­по­сла,­а­за­тим­пен­зи­је­–­51%­(гра­фи­кон­6).

5

Графикон 5. Проценат становништва које живи у домаћинствима која имају приступ и користе унапређене санитације према регионима, Србија, 2013. година

92,7

96,8

99,6

98,7

97,1

88 90 92 94 96 98 100

Србија

Војводина

Београд

Шумадија иЗападна Србија

Јужна и ИсточнаСрбија

% становништва

Гра фи кон 5. Про це нат ста нов ни штва ко је жи ви у до ма ћин стви ма ко ја има ју при­ступ и ко ри сте уна пре ђе не са ни та ци је пре ма ре ги о ни ма, ср би ја, 2013. го ди на

6

Графикон 6. Проценат становништва према изворима новчаних прихода домаћинства, Србија, 2013. година

64,451,3

11,06,4

2,01,30,80,7

7,21,31,4

0 10 20 30 40 50 60 70

Приходи од послаПензија

Приходи од пољопривредеПородични /дечји додатакНадокнада за незапослене

Додатак за кућну негу и помоћДознаке из иностранства

Издавање некретнинаДруге надокнаде

Без прихода Одбија да одговори

% становништва

Гра фи кон 6. Про це нат ста нов ни штва пре ма из во ри ма нов ча них при хо да до­ма ћин ства, ср би ја, 2013. го ди на

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

24

2.2.­­Опис­ис­пи­ти­ва­ног­ста­нов­ни­штва­уз­ра­ста­15­и­ви­ше­го­ди­на

У­Ср­би­ји­је­укуп­но­ан­ке­ти­ра­но­14.623­осо­ба­ста­рих­15­и­ви­ше­го­ди­на,­од­то­га­у­Вој­во­ди­ни­3926,­Бе­о­гра­ду­3386,­Шу­ма­ди­ји­и­За­пад­ној­Ср­би­ји­4113­и­Ју­жној­и­Ис­точ­ној­Ср­би­ји­3198.­У­град­ским­на­се­љи­ма­је­ан­ке­ти­ра­но­8669­осо­ба,­а­у­оста­лим­на­се­љи­ма­5954.•­­У­ис­тра­жи­ва­њу­је­уче­ство­ва­ло­7570­(51,8%)­осо­ба­жен­ског­по­ла­и­7053­

(48,2%)­осо­ба­му­шког­по­ла.•­­Уче­шће­осо­ба­у­ис­тра­жи­ва­њу­пре­ма­доб­ним­гру­па­ма­је­при­ка­за­но­у­гра­фи­

ко­ну­7.•­­Нај­ве­ћи­про­це­нат­ста­нов­ни­штва­у­Ср­би­ји­жи­ви­у­до­ма­ћин­стви­ма­са­5­и­ви­ше­

чла­но­ва­(28%),­а­нај­ма­њи­у­јед­но­чла­ним­до­ма­ћин­стви­ма­(8,5%)­(гра­фи­кон­8).•­­У­Ср­би­ји­33,7%­ста­нов­ни­ка­ста­рих­15­и­ви­ше­го­ди­на­ра­ди­за­пла­ту­или­про­

фит,­ста­тус­пен­зи­о­не­ра­има­26,7%,­док­је­не­за­по­сле­них­23,5%­(гра­фи­кон­9).•­­У­Ср­би­ји­нај­ви­ше­ста­нов­ни­штва­ста­рог­15­и­ви­ше­го­ди­на­има­сред­ње­обра­зо­

ва­ње­(53,9%),­не­што­ма­ње­од­тре­ћи­не­има­основ­ну­шко­лу­и­ни­же­обра­зо­ва­ње­од­основ­ног­(29,8%),­док­је­са­ви­шим­и­ви­со­ким­сте­пе­ном­обра­зо­ва­ња­16,4%­од­ра­слог­ста­нов­ни­штва.

2.3.­­Опис­ис­пи­ти­ва­не­де­це­уз­ра­ста­7­до­14­го­ди­на

У­Ср­би­ји­је­укуп­но­ан­ке­ти­ра­но­1376­осо­ба­из­ка­те­го­ри­је­де­це­уз­ра­ста­од­7­до­14­го­ди­на,­од­то­га­у­Вој­во­ди­ни­373,­Бе­о­гра­ду­296,­Шу­ма­ди­ји­и­За­пад­ној­Ср­би­ји­407­и­Ју­жној­и­Ис­точ­ној­Ср­би­ји­301.­У­град­ским­на­се­љи­ма­је­ан­ке­ти­ра­но­

Гра фи кон 7. Про це нат ста нов ни штва пре ма уз ра сним гру па ма, ср би ја, 2013. го ди на

7

Графикон 7. Проценат становништва према узрасним групама

75–84 7,7%

85+ 1,3%

35–44 15,6%45–54

16,3%

55–64 18,3%

65–74 11,3%

15–24 13,7%

25–34 15,9%

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

25

815­де­це,­а­у­оста­лим­на­се­љи­ма­561.­У­ис­тра­жи­ва­њу­је­уче­ство­ва­ло­669­де­вој­чи­ца­и­707­де­ча­ка.­Нај­ве­ћи­про­це­нат­де­це­у­Ср­би­ји­жи­ви­у­до­ма­ћин­стви­ма­у­ко­ји­ма­про­се­чан­при­ход­по­чла­ну­до­ма­ћин­ства­из­но­си­до­9000­ди­на­ра.

Гра фи кон 8. Про це нат ста нов ни штва пре ма бро ју чла но ва до ма ћин ства у ко јем жи ве, ср би ја, 2013. го ди на

Гра фи кон 9. Про це нат ста нов ни штва пре ма рад ном ста ту су, ср би ја, 2013. го ди на

8

Графикон 8. Проценат становништва према броју чланова домаћинства у којем живе

28,0

22,4

19,521,7

8,5

0

5

10

15

20

25

30Живи сам

/а

2-члано

домаћин

ство

3-члано

домаћин

ство

4-члано

домаћин

ство

5-члано и

веће

домаћин

ство

% становниш

тва

9

Графикон 9. Проценат становништва према радном статусу

0,7

23,5

9,3

6,1

26,7

23,5

33,7

0 5 10 15 20 25 30 35 40

Ради за плату/профит

Незапослен

Пензионисан/а

Домаћица

Студент/ученик

Незапослен/а

Неспособан/на за рад

% становништва

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

26

табела 3. Проценат деце узраста 7–14 година у односу на демографске ка­рактеристике

Демографскакарактеристика Обележје

Проценатстановништва

(%)

Географска­област

Војводина 27,1Београд 21,5Шумадија­и­Западна­Србија 29,5Јужна­и­Источна­Србија 21,9

Тип­насиљаГрадско 59,3Остало 40,7

ПолЖенско 48,6Мушко 51,4

Добне­групе7–10 50,711–14 49,8

Приход­по­члану­домаћинства

До­9000­динара 34,2Од­9001­до­14.000­динара 22,4Од­14.001­до­20.000­динара 16,8Од­20.001­до­29.000­динара 7,7Изнад­29.000­динара 2,4Одбија­да­одговори 16,5

Материјално­стање­домаћинства­према­квинтилима­индекса­благостања

Први­(најсиромашнији) 15,8Други 19,0Трећи 21,2Четврти 22,7Пети­(најбогатији) 21,4

IIIЗдравствено стање

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

28

3.1.­Са­мо­про­це­на­здра­вља

Су­бјек­тив­но­ме­ре­ње,­од­но­сно­са­мо­про­це­на­здра­вља­je­по­ка­за­тељ­ко­ји­до­при­но­си­ева­лу­а­ци­ји­здрав­стве­них­про­бле­ма,­оп­те­ре­ће­ња­бо­ле­сти­ма­и­здрав­стве­них­по­тре­ба­на­на­ци­о­нал­ном­ни­воу.­Са­мо­про­це­на­здра­вља­не­пред­ста­вља­за­ме­ну­за­објек­тив­ни­је­по­ка­за­те­ље­чи­ји­је­из­вор­по­да­та­ка­ру­тин­ска­здрав­стве­на­ста­ти­сти­ка,­већ­пред­ста­вља­њи­хо­ву­до­пу­ну.­Пер­цеп­ци­ја­здра­вља­укљу­чу­је­ин­ди­ви­ду­ал­ну­ева­лу­а­ци­ју­раз­ли­чи­тих­ди­мен­зи­ја­здра­вља­–­фи­зич­ке,­емо­тив­не­и­со­ци­јал­не­функ­ци­о­нал­но­сти,­а­не­са­мо­оце­ну­тре­нут­ног­здрав­стве­ног­ста­ња­у­ужем­сми­слу.­Та­ко­ђе,­утвр­ђе­но­је­да­са­мо­про­це­на­здра­вља­пред­ста­вља­је­дан­од­зна­чај­них­пре­дик­то­ра­мор­та­ли­те­та­(1),­мор­би­ди­те­та,­функ­ци­о­нал­них­огра­ни­че­ња­и­ко­ри­шће­ња­здрав­стве­не­за­шти­те­у­по­пу­ла­ци­ји­(2).

У­по­ре­ђе­њу­са­ме­ре­њи­ма­оба­вље­ним­2006.­го­ди­не­ка­да­је­у­Ср­би­ји­49,8%­гра­ђа­на­оце­ни­ло­сво­је­здра­вље­као­до­бро,­у­2013.­го­ди­ни­је­за­бе­ле­же­но­зна­чај­но­по­бољ­ша­ње­овог­по­ка­за­те­ља.­На­и­ме,­у­Ср­би­ји­2013.­го­ди­не­ви­ше­од­по­ло­ви­не­ста­нов­ни­штва­(57,8%)­је­сма­тра­ло­да­је­до­брог­здра­вља­(зна­чај­но­ви­ше­у­Бе­о­гра­ду­–­61,7%)­(гра­фи­кон­10),­26,6%­про­сеч­ног,­док­15,6%­ста­нов­ни­штва­оце­њу­је­сво­је­здра­вље­као­ло­ше­(зна­чај­но­ви­ше­у­Ју­жној­и­Ис­точ­ној­Ср­би­ји­–­18,3%).­Му­шкар­ци­су­има­ли­по­зи­тив­ни­ју­сли­ку­о­соп­стве­ном­здра­вљу­не­го­же­не:­док­је­64,4%­му­шка­ра­ца­оце­ни­ло­сво­је­здрав­стве­но­ста­ње­као­до­бро,­то­је­учи­ни­ло­51,5%­же­на.­Иста­по­ја­ва­се­бе­ле­жи­уко­ли­ко­раз­ма­тра­мо­са­мо­про­це­ну­здра­вља­као­до­бро­код­ста­нов­ни­ка­град­ских­(61,3%)­и­ста­нов­ни­ка­оста­лих­на­се­ља­(52,5%),­као­и­код­гра­ђа­на­у­ка­те­го­ри­ји­нај­бо­га­ти­јих­(73,0%)­и­оних­у­ка­те­го­ри­ји­нај­си­ро­ма­шни­јих­(43,6%).­У­скла­ду­са­оче­ки­ва­њи­ма,­са­мо­про­це­на­здра­вља­по­ве­за­на­је­са­уз­ра­стом­по­је­дин­ца:­што­је­осо­ба­ста­ри­ја,­то­је­скло­ни­ја­да­соп­стве­но­здра­вље­оце­ни­као­ло­ше­или­ве­о­ма­ло­ше.

У­од­но­су­на­зе­мље­Европ­ске­уни­је,­где­је­у­2012.­го­ди­ни­у­про­се­ку­68,9%­ста­нов­ни­штва­сво­је­здра­вље­оце­ни­ло­као­до­бро­(3),­у­на­шој­зе­мљи­овај­по­ка­за­тељ­и­да­ље­има­знат­но­ни­жу­вред­ност.

10

Графикон 10. Проценат становништва које сопствено здравље оцењује као добро (добро и веома добро) према регионима, Србија, 2013. година

52,5

56,4

61,7

60,0

57,8

44 48 52 56 60 64

Србија

Војводина

Београд

Шумадија и Западна Србија

Јужна и Источна Србија

% становништва

Гра фи кон 10. Про це нат ста нов ни штва ко је соп стве но здра вље оце њу је као до бро (до бро и ве о ма до бро) пре ма ре ги о ни ма, ср би ја, 2013. го ди на

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

29

О­по­сто­ја­њу­не­ке­бо­ле­сти­(или­здрав­стве­ног­про­бле­ма)­ко­ја­је­тра­ја­ла­или­за­ко­ју­се­оче­ку­је­да­ће­тра­ја­ти­6­ме­се­ци­или­ду­же­из­ве­сти­ло­је­40%­гра­ђа­на­Ср­би­је.­Раз­ли­ке­ко­је­се­од­но­се­на­со­ци­јал­но­де­мо­граф­ске­ка­рак­те­ри­сти­ке­ис­пи­та­ни­ка­су­иден­тич­не­као­код­са­мо­про­це­не­оп­штег­здра­вља:­зна­чај­но­ве­ћи­про­це­нат­ста­нов­ни­ка­ко­ји­су­има­ли­ду­го­трај­ну­бо­лест­је­у­гру­пи­оних­ко­ји­жи­ве­у­на­се­љи­ма­ко­ја­ни­су­град­ска­(42,8%),­у­Ју­жној­и­Ис­точ­ној­Ср­би­ји­(43,6%),­као­и­код­же­на­(45,1%),­ста­нов­ни­ка­нај­ни­жег­обра­зо­ва­ња­(53,5%)­и­нај­ло­ши­јег­ма­те­ри­јал­ног­ста­ту­са­(50,5%)­(гра­фи­кон­11).1

Гра фи кон 11. Про це нат ста нов ни штва ко је пре ма соп стве ном ис ка зу има не ку ду го трај ну бо лест пре ма ин дек су бла го ста ња, ср би ја, 2013. го ди на

1­­­­­За­Србију­је­приказан­податак­за­2013.­годину.­­­­­­­Извор­података:­база­података­„Здравље­за­све”,­СЗО,­http://data.euro.who.int/hfadb

11

Графикон 11. Проценат становништва које према сопственом исказу има неку дуготрајну болест према индексу благостања, Србија, 2013. година

29,535,8

40,343,1

50,5

Први(најсиромашнији)

Други Трећи Четврти Пети(најбогатији)

% ст

ановни

штва Србија = 40,0

Графикон 12. Проценат становништва које je у последњих 6 месеци због здрав­ствених проблема било ограничено у обављању свакодневних активности, србија1 и изабране земље, 2012. годинаГрафикон 12. Проценат становништва које je у последњих 6 месеци због здравствених проблема било

ограничено у обављању свакодневних активности, Србија1 и изабране земље, 2012. година

29,9

34,2

34,1

33,5

29,3

27,2

26,4

25,5

25,4

23,1

22,7

18,5

15,6

13,5

0 5 10 15 20 25 30 35 40

Србија

Финска

Немачка

Словенија

Италија

Аустрија

ЕУ

Румунија

Мађарска

Хрватска

Грчка

Бугарска

Шведска

Норвешка

% становништва

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

30

До­ступ­ни­по­да­ци­по­ка­зу­ју­да,­по­сма­тра­ју­ћи­зе­мље­Европ­ске­уни­је,­је­ди­но­ста­нов­ни­ци­Фин­ске­(46,8%)­и­Есто­ни­је­(43,6%)­у­ве­ћем­про­цен­ту­при­ја­вљу­ју­не­ко­ду­го­трај­но­обо­ље­ње­или­здрав­стве­ни­про­блем­(3).

По­тен­ци­јал­не­по­сле­ди­це­ду­го­трај­них­бо­ле­сти­или­здрав­стве­них­про­бле­ма­на­функ­ци­о­нал­не­спо­соб­но­сти­по­је­дин­ца­мо­гу­би­ти­ве­о­ма­озбиљ­не­(на­при­мер,­уко­ли­ко­је­осо­ба­због­бо­ле­сти­ве­за­на­за­кре­вет)­или­ре­ла­тив­но­уме­ре­не­(на­при­мер,­уко­ли­ко­осо­ба­не­мо­же­са­мо­стал­но­оба­вља­ти­све­сва­ко­днев­не­ак­тив­но­сти)­(4).­У­Ср­би­ји­је­29,9%­ста­нов­ни­штва­из­ја­ви­ло­да­је­у­по­след­њих­6­ме­се­ци­или­ду­же­због­здрав­стве­них­про­бле­ма­би­ло­огра­ни­че­но­у­оба­вља­њу­сва­ко­днев­них­ак­тив­но­сти­(гра­фи­кон­12),­ви­ше­не­го­про­сеч­но­у­зе­мља­ма­Европ­ске­уни­је­(3).­Овај­по­ка­за­тељ­је­у­ши­ро­кој­упо­тре­би­као­по­ка­за­тељ­оп­штег­здрав­стве­ног­ста­ња,­оп­те­ре­ће­ња­бо­ле­сти­ма­и­здрав­стве­них­по­тре­ба­на­по­пу­ла­ци­о­ном­ни­воу.

3.2.­Ментално­здравље

Про­бле­ми­мен­тал­ног­здра­вља­пред­ста­вља­ју­све­ве­ћи­јав­но­здрав­стве­ни­про­блем­и­иден­ти­фи­ка­ци­ја­гру­па­ста­нов­ни­штва­ко­је­су­у­ри­зи­ку­је­ва­жна­за­кре­и­ра­ње­пре­вен­тив­них­про­гра­ма.­Европ­ски­ре­ги­он­СЗО,­у­окви­ру­по­ли­ти­ке­„21­циљ­за­XХI­век”,­као­по­се­бан­циљ­де­фи­ни­ше­уна­пре­ђе­ње­мен­тал­ног­здра­вља,­ис­ти­чу­ћи,­из­ме­ђу­оста­лог,­да­рас­про­стра­ње­ност­мен­тал­них­здрав­стве­них­про­бле­ма­тре­ба­да­бу­де­зна­чај­но­сма­ње­на,­а­љу­ди­тре­ба­да­по­се­ду­ју­по­ве­ћа­ну­спо­соб­ност­да­се­но­се­са­стре­со­ви­ма­сва­ко­днев­ног­жи­во­та­(5).­Пре­ма­по­да­ци­ма­СЗО,­де­пре­си­ја­је­че­твр­ти­нај­че­шћи­узрок­„го­ди­на­жи­во­та­из­ме­ње­них­због­ин­ва­лид­но­сти”,­а­про­це­њу­је­се­да­ће­до­2020.­го­ди­не­би­ти­на­дру­гом­ме­сту.

У­Ис­тра­жи­ва­њу­здра­вља­ста­нов­ни­штва­Ср­би­је­је­за­ка­те­го­ри­за­ци­ју­ста­нов­ни­штва­са­де­пре­сив­ним­симп­то­ми­ма­(од­ми­ни­мал­них­до­симп­то­ма­те­шке­де­пре­си­је)­ко­ри­шћен­Упит­ник­о­здра­вљу­па­ци­јен­та­–­упит­ник­са­мо­про­це­не­од­8­пи­та­ња­(The Pa ti ent He alth Qu e sti on na i re – PHQ-8)­ко­јим­је­утвр­ђе­но­да­4,1%­

табела 4. Категоризација становништва према симптомима депресије, србија, 2013. година

Категорија­депресијеПроценат­

становништва­(%)

Без­депресије­(PHQ-8­скор­0–9) 95,9

Са­депресијом­(PHQ-8­скор­10–24) 4,1

•­Симптоми­благе­депресије 2,4

•­Симптоми­умерено­тешке­депресије 1,1

•­Симптоми­тешке­депресије 0,6

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

31

ста­нов­ни­штва­по­ка­зу­је­симп­то­ме­де­пре­си­је­(та­бе­ла­4).­Не­што­ве­ћи­про­це­нат­обо­ле­лих­од­де­пре­си­је­је­до­би­јен­на­осно­ву­са­мо­про­це­не,­од­но­сно­соп­стве­ног­ис­ка­за­ис­пи­та­ни­ка­(6,3%).­Свет­ска­здрав­стве­на­ор­га­ни­за­ци­ја­про­це­њу­је­(6)­да­у­зе­мља­ма­Евро­пе­сва­ки­15.­ста­нов­ник­има­симп­то­ме­де­пре­си­је­(6,7%).

Симп­то­ми­де­пре­си­је­су­би­ли­при­сут­ни­у­зна­чај­но­ве­ћем­про­цен­ту­код­же­на­(5,3%)­не­го­код­му­шка­ра­ца­(2,9%),­као­и­у­по­пу­ла­ци­ји­ста­рих­и­нај­си­ро­ма­шни­јих­(гра­фи­кон­13).­За­бри­ња­ва­по­да­так­да­је­чак­21,1%­ста­нов­ни­штва­ста­рих­85­го­ди­на­или­ви­ше­има­ло­симп­то­ме­де­пре­си­је­(4,5%­са­симп­то­ми­ма­те­шке­де­пре­си­је),­али­их­они­ни­су­пре­по­зна­ли­као­та­кве­(са­мо­8,6%­је­из­ја­ви­ло­да­је­у­по­след­њих­12­ме­се­ци­има­ло­де­пре­си­ју).

Графикон 13. Проценат становништва са симптомима депресије према узрасним групама и индексу благостања, србија, 2013. година

Из­ло­же­ност­стре­су­при­ја­вио­је­сва­ки­дру­ги­ис­пи­та­ник­(56,6%),­што­је­зна­чај­но­ви­ше­не­го­2006.­го­ди­не­(43,1%).­Нај­ви­ше­су­би­ле­из­ло­же­не­стре­су­же­не­(61,5%),­ста­нов­ни­ци­уз­ра­ста­од­35­до­64­го­ди­не,­и­ста­нов­ни­ци­Ју­жне­и­Ис­точ­не­Ср­би­је­(62,9%).

3.3.­Бол

По­сто­ја­ње­бо­ла­је­су­бјек­тив­но­осе­ћа­ње­са­ве­ли­ким­ути­ца­јем­на­бла­го­ста­ње­по­је­дин­ца.­Пред­ста­вља­је­дан­од­нај­че­шћих­раз­ло­га­за­по­се­ту­здрав­стве­ној­слу­жби­и­за­од­су­ство­са­по­сла,­и­са­мим­тим­зна­ча­јан­про­блем­за­дру­штво­у­це­ли­ни.

У­Ср­би­ји­је­45,5%­ста­нов­ни­штва­у­че­ти­ри­не­де­ље­ко­је­су­прет­хо­ди­ле­Ис­тра­жи­ва­њу­има­ло­те­ле­сни­бол,­сва­ки­осми­ста­нов­ник­(12,9%)­је­имао­јак­бол,­док­је­код­10%­ста­нов­ни­штва­по­сто­ја­ње­бо­ла­мно­го­ути­ца­ло­на­уоби­ча­је­не­днев­не­ак­тив­но­сти­и­оба­ве­зе­у­ку­ћи­и­ван­ње.­Бол­је­био­зна­чај­но­че­шће­

13

Графикон 13. Проценат становништва са симптомима депресије према узрасним групама и индексу благостања, Србија, 2013. година

21,1

3,4 1,52,65,1

7,7

11,8

6,85,53,22,51,50,3

0

5

10

15

20

25

15–2

4

25–3

4

35–4

4

45–5

4

55–6

4

65–7

4

75–8

4

85+

Први

(најсиромаш

нији

)

Други

Трећи

Четврти

Пети

(најбогатији

)

% стано

вниш

тва

Србија = 4,1

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

32

при­су­тан­код­ста­нов­ни­ка­Ју­жне­и­Ис­точ­не­Ср­би­је,­у­по­пу­ла­ци­ји­же­на­и­ста­нов­ни­ка­ста­ри­јих­од­55­го­ди­на.­Та­ко­ђе­се­за­па­жа­ве­ћа­уче­ста­лост­бо­ла­код­ста­нов­ни­ка­ни­жег­обра­зов­ног­ста­ту­са­и­нај­ло­ши­јег­ма­те­ри­јал­ног­ста­ња,­што­се­де­ли­мич­но­мо­же­об­ја­сни­ти­вр­стом­по­сла­ко­јим­се­ба­ве­при­пад­ни­ци­ових­по­пу­ла­ци­о­них­гру­па­и­ко­ја­нај­че­шће­зах­те­ва­фи­зич­ки­на­пор.

3.4.­Орал­но­здра­вље

У­по­след­њих­де­сет­го­ди­на­све­је­ви­ше­на­уч­них­до­ка­за­да­је­ло­ше­орал­но­здра­вље­по­ве­за­но­са­раз­во­јем­мно­го­број­них­здрав­стве­них­про­бле­ма,­укљу­чу­ју­ћи­кар­ди­о­ва­ску­лар­не­бо­ле­сти,­пре­вре­ме­ни­по­ро­ђај­и­ре­спи­ра­тор­не­бо­ле­сти­(4).­Иако­ан­ке­те­о­здра­вљу­не­мо­гу­обез­бе­ди­ти­ди­рект­не­по­ка­за­те­ље­орал­ног­здра­вља,­ипак­мо­гу­по­слу­жи­ти­за­ње­го­ву­оп­шту­про­це­ну­на­ни­воу­по­пу­ла­ци­је.

У­Ср­би­ји­је­45,6%­ста­нов­ни­штва­про­це­ни­ло­ста­ње­сво­јих­зу­ба­и­усне­ду­пље­као­до­бро,­чак­14%­ви­ше­не­го­2006.­го­ди­не,­што­би­мо­гло­го­во­ри­ти­у­при­лог­по­бољ­ша­ња­орал­ног­здра­вља­ста­нов­ни­штва­Ср­би­је.

По­раст­бро­ја­ста­нов­ни­ка­ко­ји­има­ју­све­сво­је­зу­бе­уз­ра­ста­25­го­ди­на­и­ви­ше­(са­5,6%­у­2006.­на­8,3%­у­2013.­го­ди­ни)­мо­же­се­до­ве­сти­у­ко­ре­ла­ци­ју­са­по­бољ­ша­њем­на­ви­ка­у­ве­зи­са­орал­ном­хи­ги­је­ном.­На­и­ме,­у­2013.­го­ди­ни­је­51,7%­ста­нов­ни­ка­из­ја­ви­ло­да­пе­ре­зу­бе­ви­ше­од­јед­ном­днев­но,­што­је­зна­чај­но­ви­ше­не­го­2006.­го­ди­не­ка­да­је­то­чи­ни­ло­47,1%.­У­ко­рист­да­љег­очу­ва­ња­ова­квог­трен­да­про­ме­на­ука­зу­је­и­по­да­так­да­се­нај­ви­ши­про­це­нат­оних­ко­ји­ре­дов­но­пе­ру­зу­бе­(72,9%)­на­ла­зи­код­мла­дих­уз­ра­ста­15–24­го­ди­не.

Иако­је­до­шло­и­до­по­ра­ста­бро­ја­бе­зу­бих­(са­10,2%­у­2006.­на­12,4%­у­2013.­го­ди­ни),­охра­бру­је­чи­ње­ни­ца­да­је­по­ра­сла­уче­ста­лост­упо­тре­бе­ден­тал­них­про­те­за­у­овој­гру­пи­ста­нов­ни­штва­(са­79%­у­2006.­на­82,3%­у­2013.­го­ди­ни).­Ово­се­по­себ­но­од­но­си­на­же­не­ко­је­су­из­гу­би­ле­све­сво­је­зу­бе,­а­ко­је­у­ве­ћем­про­цен­ту­ко­ри­сте­ден­тал­ну­про­те­зу­(85,7%)­не­го­му­шкар­ци­(75,2%).

И­да­ље­се­за­па­жа­зна­ча­јан­ути­цај­со­ци­јал­но­еко­ном­ских­ка­рак­те­ри­сти­ка­у­ве­зи­са­свим­по­ка­за­те­љи­ма­орал­ног­здра­вља.­У­гру­пи­ста­нов­ни­ка­ни­жег­обра­зов­ног­ста­ту­са­и­ло­шег­ма­те­ри­јал­ног­ста­ња­зна­чај­но­је­ве­ћи­про­це­нат­оних­ко­ји­сво­је­орал­но­здра­вље­про­це­њу­ју­као­ло­ше,­ко­ји­су­из­гу­би­ли­све­сво­је­зу­бе­и­ко­ји­ко­ри­сте­то­тал­ну­про­те­зу,­а­ма­ња­за­сту­пље­ност­на­ви­ке­ре­дов­ног­пра­ња­зу­ба.

Ли те ра ту ра

Müters­S,­Lam­pert­T,­Maschewsky­Schne­i­der­U.­Su­bjec­ti­ve­he­alth­as­pre­dic­tor­for­mor­ta­lity.­Ge­sund­he­it­swe­sen.­2005­Feb;67(2):129­36.­Ger­man.

Pa­trick­D.­L.,­Eric­kson­P.­He­alth­Sta­tus­and­He­alth­Po­licy:­Qu­a­lity­of­Li­fe­in­He­alth­Ca­re,­Eva­lu­a­tion­and­Re­so­ur­ce­Al­lo­ca­ting­Re­so­ur­ces.­Ox­ford­Uni­ver­sity­Press,­1993.

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

33

Euro­stat.­He­alth­Ca­re­Da­ta­ba­se.­Do­stup­no­na:­http://epp.euro­stat.ec.euro­pa.eu/por­tal/pa­ge/por­tal/sta­ti­stics/se­arch_da­ta­ba­se

Pe­e­ters­J.­Hig­hlights­of­the­Bel­gian­He­alth­In­ter­vi­ew­Sur­vey­2008.­Sci­en­ti­fic­In­sti­tu­te­of­Pu­blic­He­alth,­2012,­Brus­sels.

Melt­zer­H.­De­ve­lop­ment­of­a­com­mon­in­stru­ment­for­men­tal­he­alth­in;­EURO­HIS:­De­ve­lo­ping­Com­mon­In­stru­ments­for­He­alth­Sur­veys.­A.­No­si­kov­and­C.­Gu­dex­(Eds.)­IOS­Press,­2003:p.35.

WHO.­Men­tal­he­alth­–­da­ta­and­sta­ti­stics.­Do­stup­no­na:­http://www.euro.who.int/en/he­alth­to­pics/non­com­mu­ni­ca­ble­di­se­a­ses/men­tal­he­alth/da­ta­and­sta­ti­stics

3.5.­Хроничне­болести

Oптерећење­дру­штва­не­за­ра­зним­бо­ле­сти­ма­пред­ста­вља­ве­ли­ки­јав­ни­здрав­стве­ни­иза­зов­ши­ром­све­та­(1).­Иако­зна­чај­но­пре­вен­та­бил­не,­не­за­ра­зне­бо­ле­сти­да­нас­су­во­де­ћи­узро­ци­обо­ле­ва­ња,­ап­сен­ти­зма,­ин­ва­лид­но­сти­и­пре­вре­ме­ног­уми­ра­ња­у­свим­зе­мља­ма­Евро­пе­(2).­У­ис­тра­жи­ва­њи­ма­здра­вља­са­мо­и­зве­шта­ва­ње­о­бо­ле­сти­ма­да­је­ин­фор­ма­ци­је­о­рас­про­стра­ње­но­сти­не­за­ра­зних­обо­ље­ња­у­по­пу­ла­ци­ји­ко­ја­укљу­чу­је­и­осо­бе­ко­је­рет­ко­или­ни­ка­да­не­ко­ри­сте­здрав­стве­ну­за­шти­ту­(3).

Пре­ма­соп­стве­ном­ис­ка­зу­ви­ше­од­по­ло­ви­не­(53,5%)­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је­ста­ри­јих­од­15­го­ди­на­у­2013.­го­ди­ни­има­ло­је­бар­јед­ну­од­17­у­Ис­тра­жи­ва­њу­на­ве­де­них­хро­нич­них­бо­ле­сти,­зна­чај­но­ви­ше­же­не­не­го­му­шкар­ци­(58,7%­пре­ма­47,9%),­осо­бе­ста­ри­је­од­45­го­ди­на­(59,6–90,3%),­ста­нов­ни­ци­са­основ­ним­и­ни­жим­сте­пе­ном­обра­зо­ва­ња­(64,5%)­и­осо­бе­ко­је­пре­ма­ин­дек­су­бла­го­ста­ња­спа­да­ју­у­ка­те­го­ри­ју­нај­си­ро­ма­шни­јих­(62%).­Код­ста­нов­ни­ка­Шу­ма­ди­је­и­За­пад­не­Ср­би­је­је­за­бе­ле­же­на­зна­чај­но­ни­жа­вред­ност­овог­по­ка­за­те­ља­(50,6%).

Графикон 14. Учесталост најчешћих обољења или стања становништва, Србија, 2013. година

Повишен крвни притисак31,0%

Деформитет доње кичме или други хронични проблем са леђима

19,1%

Повишена масноћа у крви (холестерол)

12,9%Вратни деформитет или други хронични проблем са

вратном кичмом12,2%

Коронарна болест срца или ангина пекторис

10,2%

Артроза9,3%

Алергија (без алергијскeастмe)8,8%

Шећерна болест7,6%

Депресија6,3%

Бубрежни проблеми5,6% Остале болести

18,2%

Графикон 14. Учесталост најчешћих обољења или стања становништва, србија, 2013. година

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

34

У­го­ди­ни­ко­ја­је­прет­хо­ди­ла­Ис­тра­жи­ва­њу­нај­ве­ћи­про­це­нат­ста­нов­ни­штва­је­на­вео­да­има­по­ви­шен­крв­ни­при­ти­сак­(31%),­за­тим­де­фор­ми­тет­до­ње­кич­ме­или­дру­ги­хро­нич­ни­про­блем­са­ле­ђи­ма­(19,1%),­по­ви­ше­ну­ма­сно­ћу­у­кр­ви­(12,9%),­врат­ни­де­фор­ми­тет­или­дру­ги­хро­нич­ни­про­блем­са­врат­ном­кич­мом­(12,2%),­ко­ро­нар­ну­бо­лест­ср­ца­или­ан­ги­ну­пек­то­рис­(10,2%),­де­ге­не­ра­тив­но­обо­ље­ње­згло­бо­ва­–­ар­тро­зу­(9,3%),­алер­ги­ју­(8,8%),­ди­ја­бе­тес­(7,6%),­де­пре­си­ју­(6,3%)­и­бу­бре­жне­про­бле­ме­(5,6%)­(гра­фи­кон­14).

Нај­у­че­ста­ли­ји­здрав­стве­ни­про­бле­ми­са­ко­ји­ма­су­се­у­2013.­го­ди­ни­су­о­ча­ва­ли­ста­нов­ни­ци­оба­по­ла­уз­ра­ста­од­15­и­ви­ше­го­ди­на,­би­ли­су­по­ви­шен­крв­ни­при­ти­сак­(35,2%­код­же­на­и­26,6%­код­му­шка­ра­ца),­де­фор­ми­тет­до­ње­кич­ме­или­дру­ги­хро­нич­ни­про­блем­са­ле­ђи­ма­(22,9%­код­же­на­и­15,0%­код­му­шка­ра­ца),­врат­ни­де­фор­ми­тет­или­дру­ги­хро­нич­ни­про­блем­са­врат­ном­кич­мом­(16,4%­код­же­на­и­7,6%­код­му­шка­ра­ца),­по­ви­ше­не­ма­сно­ће­у­кр­ви­(15,2%­код­же­на­и­10,5%­код­му­шка­ра­ца),­ар­тро­за­(12,8%­код­же­на­и­5,4%­код­му­шка­ра­ца),­ко­ро­нар­на­бо­лест­ср­ца­или­ан­ги­на­пек­то­рис­(12,2%­код­же­на­и­8,1%­код­му­шка­ра­ца)­и­алер­ги­је­из­у­зев­аст­ме­(11,2%­код­же­на­и­6,3%­код­му­шка­ра­ца).­Иако­је­за­бе­ле­же­на­ве­ћа­уче­ста­лост­хро­нич­них­бо­ле­сти­и­ста­ња­код­же­на,­ва­жно­је­ис­та­ћи­да­она­ни­је­зна­чај­на­за­обо­ле­ва­ње­од­ше­ћер­не­бо­ле­сти,­аст­ме,­мо­жда­ног­уда­ра­и­ури­нар­не­ин­кон­ти­нен­ци­је.­Је­ди­на­бо­лест­код­ко­је­је­за­бе­ле­же­на­ве­ћа­рас­про­стра­ње­ност­код­му­шка­ра­ца­је­ин­фаркт­ми­о­кар­да­(гра­фи­кон­15).

Графикон 15. Учесталост обољења или стања становништва према полу, Србија, 2013. година

0,3

1,7

2,0

2,1

3,8

4,2

5,0

6,6

8,2

8,2

11,2

12,2

12,8

15,2

16,4

22,9

35,2

0,3

1,1

3,0

1,9

3,2

3,9

3,7

4,5

7,0

4,3

6,3

8,1

5,4

10,5

7,6

15,0

26,5

0 10 20 30 40

Цироза јетре

Малигно обољење

Инфаркт миокарда или хроничне последице

Мождани удар или хроничне последице

Астма (укључује и алергијску)

Уринарна инконтиненција

Хронични бронхитис, ХОБП, емфизем

Бубрежни проблеми

Шећерна болест

Депресија

Алергија

Коронарна болест срца или ангина пекторис

Артроза - дегенеративно обољење зглобова

Повишене масноће у крви

Вратни деформитет/проблеми са вратном кичмом

Деформитет доње кичме/проблем са леђима

Повишен крвни притисак

% становништва

Мушкарци

Жене

Гра фи кон 15. Уче ста лост обо ље ња или ста ња ста нов ни штва пре ма по лу, ср би ја, 2013. го ди на

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

35

Ре­зул­та­ти­Ис­тра­жи­ва­ња­су­по­ка­за­ли­да­је­уче­ста­лост­свих­обо­ље­ња­ра­сла­са­уз­ра­стом­и­да­је­при­бли­жно­сва­ка­дру­га­осо­ба­у­Ср­би­ји­има­ла­не­ко­хро­нич­но­обо­ље­ње,­а­ско­ро­сва­ки­тре­ћи­ста­нов­ник­по­ви­шен­крв­ни­при­ти­сак,­сва­ки­пе­ти­хро­нич­ни­про­блем­са­ле­ђи­ма,­сва­ки­осми­по­ви­ше­ну­ма­сно­ћу­у­кр­ви­или­хро­нич­ни­про­блем­са­врат­ном­кич­мом,­сва­ки­де­се­ти­ко­ро­нар­ну­бо­лест­ср­ца­или­ан­ги­ну­пек­то­рис­и­де­ге­не­ра­тив­но­обо­ље­ње­згло­бо­ва.

Ра­ди­упо­ред­ног­при­ка­за­про­ме­на­рас­про­стра­ње­но­сти­по­је­ди­них­обо­ље­ња­и­ста­ња­у­пе­ри­о­ду­од­2000.­до­2013.­го­ди­не­по­себ­но­је­ана­ли­зи­ра­но­обо­ле­ва­ње­по­пу­ла­ци­је­уз­ра­ста­20­и­ви­ше­го­ди­на­(по­пу­ла­ци­ја­од­ра­слих).­Ва­жно­је­ис­та­ћи­да­при­ли­ком­са­гле­да­ва­ња­раз­ли­ка­уче­ста­ло­сти­обо­ље­ња­тре­ба­има­ти­у­ви­ду­из­ме­ну­ме­то­до­ло­ги­је­у­Ис­тра­жи­ва­њу­2013.­го­ди­не­у­скла­ду­са­пре­по­ру­ка­ма­Европ­ског­ис­тра­жи­ва­ња­здра­вља.­На­и­ме,­по­да­так­из­2013.­го­ди­не­пред­ста­вља­од­го­вор­на­пи­та­ње­Да ли сте у прет ход них 12 ме се ци има ли не-ку од на ве де них бо ле сти или ста ња?,­док­по­да­так­из­2006.­го­ди­не­го­во­ри­о­

табела 5. Учесталост обољења или стања становништва узраста 20 и више годи­на, србија, 2000, 2006. и 2013. година

Обољења/стања 2000 2006 2013

% % %

Повишен­крвни­притисак­(хипертензија) 19,7 23,1 33,2Деформитет­доње­кичме­или­други­хронични­проблем­са­леђима­(бол­у­леђима) 18,0 ­ 20,3

Вратни­деформитет­или­други­хронични­проблем­са­вратном­кичмом 4,6 8,0 13,9

Повишена­масноћа­у­крви­(холестерол) 5,7 8,0 13,0Артроза­–­дегенеративно­обољење­зглобова­(без­артритисa­–­запаљење­зглобова) 5,0 11,0

Коронарна­болест­срца­или­ангина­пекторис ­ ­ 9,9

Алергија­(без­алергијске­астме) ­ 5,3 8,9

Шећерна­болест­(дијабетес) ­ 5,3 8,1

Депресија­(или­хронична­анксиозност) 4,6 6,0 6,7

Бубрежни­проблеми ­ ­ 5,9Хронични­бронхитис,­хронична­опструктивна­болест­плућа,­емфизем ­ 4,3 4,5

Немогућност­задржавања­мокраће,­проблеми­са­контролисањем­мокраћне­бешике 3,6 4,4

Астма­(укључује­и­алергијску­астму) 2,2 3,3 4,1

Мождани­удар­или­хроничне­последице­можданог­удара 2,0 2,7 3,6Инфаркт­миокарда­(срчани­удар)­или­хроничне­последице­инфаркта­миокарда ­ 3,3 2,6

Рак­(малигно­обољење) 1,1 1,5 1,5

Цироза­јетре ­ ­ 0,3

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

36

бро­ју­ста­нов­ни­ка­ко­ји­ма­је­то­ком­жи­во­та­од­стра­не­ле­ка­ра­ди­јаг­но­сти­ко­ва­на­не­ка­од­на­ве­де­них­бо­ле­сти.

У­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну­за­па­жа­се­по­ве­ћа­ње­уче­ста­ло­сти­ве­ћи­не­обо­ље­ња­и­ста­ња­у­по­пу­ла­ци­ји­од­ра­слих,­по­себ­но­хи­пер­тен­зи­је,­де­пре­си­је,­ше­ћер­не­бо­ле­сти,­по­ви­ше­них­ма­сно­ћа­у­кр­ви­и­алер­ги­ја­(та­бе­ла­5).­Је­дан­од­раз­ло­га­за­по­ве­ћа­ње­уче­ста­ло­сти­на­ве­де­них­бо­ле­сти­си­гур­но­пред­ста­вља­ста­ре­ње­по­пу­ла­ци­је,­али­на­ње­га­ути­че­и­све­бо­ља­по­кри­ве­ност­пре­вен­тив­ним­пре­гле­ди­ма­(ви­де­ти­по­гла­вље­VII)­у­ци­љу­њи­хо­вог­бла­го­вре­ме­ног­от­кри­ва­ња.

Литература

Ga­i­ning­he­alth,­The­Euro­pean­Stra­tegy­for­the­Pre­ven­tion­and­Con­trol­of­Non­com­mu­ni­ca­ble­Di­se­a­ses.­World­He­alth­Or­ga­ni­za­tion.­Re­gi­o­nal­Of­ ­ce­for­Euro­pe,­WHO­Re­gi­o­nal­Of­ ­ce­for­Euro­pe,­Co­pen­ha­gen,­2006

World­He­alth­Or­ga­ni­za­tion.­Glo­bal­ac­tion­plan­for­the­pre­ven­tion­and­con­trol­of­non­com­mu­ni­ca­ble­di­se­a­ses­2013­2020,­Ge­ne­va,­Swit­zer­land,­World­He­alth­Or­ga­ni­za­tion,­2013

World­He­alth­Or­ga­ni­za­tion.­A­Com­pre­hen­si­ve­Glo­bal­Mo­ni­to­ring­Fra­me­work,­In­clu­ding­In­di­ca­tors,­and­a­Set­of­Vo­lun­tary­Glo­bal­Tar­gets­for­the­Pre­ven­tion­and­Con­trol­of­Non­com­mu­ni­ca­ba­le­Di­se­a­ses­World­He­alth­Or­ga­ni­za­tion,­Re­vi­sed­WHO­Di­scus­sion­Pa­per­2012

3.6.­По­вре­де­

У­све­ту­сва­ка­осма­из­гу­бље­на­го­ди­на­жи­во­та­због­не­спо­соб­но­сти­и­сва­ки­де­се­ти­смрт­ни­ис­ход­су­по­сле­ди­ца­по­вре­да­(1).­По­вре­де­су­во­де­ћи­узрок­смрт­но­сти­у­уз­ра­сту­до­29­го­ди­на­и­тре­ћи­во­де­ћи­узрок­пре­вре­ме­ног­уми­ра­ња­и­ин­ва­лид­но­сти­у­Ср­би­ји.­Не­на­мер­не­по­вре­де­у­ко­ји­ма­до­ми­ни­ра­ју­по­вре­де­на­ста­ле­у­са­о­бра­ћа­ју,­чи­не­по­ло­ви­ну­смрт­них­ис­хо­да­узро­ко­ва­них­овим­оште­ће­њи­ма­здра­вља­(2).

Графикон 16. Учесталост повређивања становништва према географским областима, узрасним групама и степену образовања, Србија, 2013. година

6,1 6,0

4,3 4,6

7,0

4,5 4,4 4,65,1 5,3

6,87,3

6,05,0

4,7

0

2

4

6

8

10

Војводин

а

Београд

Шум

адија и Западна

Србија

Јужна

и Источна

Србија

15-2

4

25–3

4

35–4

4

45–5

4

55–6

4

65–7

4

75-8

4

85+

Основна

школа

и ниж

е

Средњ

а школа

Виша и висока

школа

% ст

ановни

штва

Србија = 5,2

Гра фи кон 16. Уче ста лост по вре ђи ва ња ста нов ни штва пре ма ге о граф ским обла сти ма, уз ра сним гру па ма и сте пе ну обра зо ва ња, ср би ја, 2013. го ди на

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

37

У­Ср­би­ји­је­то­ком­2013.­го­ди­не­5,2%­ста­нов­ни­ка­има­ло­по­вре­ду­(у­са­о­бра­ћа­ју,­у­ку­ћи­или­у­то­ку­ба­вље­ња­сло­бод­ним­ак­тив­но­сти­ма),­зна­чај­но­ви­ше­у­Вој­во­ди­ни­(6,1%)­и­Бе­о­гра­ду­(6%),­а­ма­ње­у­Шу­ма­ди­ји­и­За­пад­ној­Ср­би­ји­(4,3%).­Зна­чај­но­ви­ше­од­про­се­ка­су­се­по­вре­ђи­ва­ли­мла­ди­уз­ра­ста­15–24­го­ди­на­(7,0%),­ста­ри­ји­ста­нов­ни­ци­у­доб­ној­гру­пи­од­75­до­84­го­ди­не­(6,8%),­као­и­осо­бе­са­нај­ни­жим­обра­зо­ва­њем­(6%)­(гра­фи­кон­16).

Према­и­зј­ави­и­сп­ит­ан­ика­у­к­ући­се­п­овр­ед­ило­2,4%,­у­т­оку­б­ављ­ења­сл­обо­д­ним­а­кти­вн­ост­има­2,1­и­у­с­а­обр­аћ­ају­0,9%.

Же­не­су­се­че­шће­по­вре­ђи­ва­ле­у­ку­ћи­(2,8%),­а­му­шкар­ци­у­то­ку­ба­вље­ња­сло­бод­ним­ак­тив­но­сти­ма­(2,8%)­и­у­са­о­бра­ћа­ју­(1,2%).

Про­це­нат­по­вре­ђе­них­у­ку­ћи­ра­стао­је­са­уз­ра­стом,­та­ко­да­су­ове­по­вре­де­би­ле­зна­чај­но­ре­ђе­у­уз­ра­сту­до­45­го­ди­на,­а­зна­чај­но­че­шће­на­кон­65­го­ди­на­жи­во­та.­У­друм­ском­са­о­бра­ћа­ју­би­ло­је­зна­чај­но­ви­ше­по­вре­ђе­них­осо­ба­у­уз­ра­сту­до­35­го­ди­на.­Нај­мла­ђи­ста­нов­ни­ци­уз­ра­ста­15–24­го­ди­не­зна­чај­но­че­шће­(4,2%)­су­се­по­вре­ђи­ва­ли­то­ком­ба­вље­ња­сло­бод­ним­ак­тив­но­сти­ма­(гра­фи­кон­17).

Графикон 17. Учесталост повређивања становништва према месту повређи­вања и узрасним групама, србија, 2013. година

Медицинска­помоћ­била­је­указана­код­66,7%­повређених.

Литература

World­Health­Organization.­Injuries­and­violence:­the­facts.­Geneva,­Switzerland:­WHO;­2010

In­sti­tut­za­jav­no­zdra­vlje­Sr­bi­je.­Zdrav­stve­no­sta­ti­stič­ki­go­di­šnjak­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je­2012,­He­alth­Sta­ti­sti­cal­Year­bo­ok­of­Re­pu­blic­of­Ser­bia­2013.­In­sti­tut­za­jav­no­zdra­vlje­Sr­bi­je­“Dr­Mi­lan­Jo­va­no­vić­Ba­tut”,­Be­o­grad,­2014.

Графикон 17. Учесталост повређивања становништва према месту повређивања и узрасним групама, Србија, 2013. година

1,4

1,2

1,7

2,4

2,4

3,8

4,9

6,6

4,2

2,0

1,7

1,7

2,0

1,5

1,8

1,0

1,6

1,4

1,0

0,6

0,9

0,3

0,1

0,3

0 2 4 6 8

15 - 24

25 - 34

35 - 44

45 – 54

55 – 64

65 – 74

75 – 84

85+

% становништва

узраст

Друмски саобраћај

Слободне активности

Кућа

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

38

3.7.­Одсуство­са­посла­због­здравствених­разлога

У­Ср­би­ји­је­у­го­ди­ни­ко­ја­је­прет­хо­ди­ла­Ис­тра­жи­ва­њу­го­то­во­сва­ки­сед­ми­(14,6%)­ста­нов­ник­од­су­ство­вао­са­по­сла­због­здрав­стве­них­про­бле­ма­(гра­фи­кон­18).­Са­по­сла­су­зна­чај­но­че­шће­од­су­ство­ва­ле­же­не­(16,6%)­у­од­но­су­на­му­шкар­це­(13,2%),­док­су­за­по­сле­ни­уз­ра­ста­до­24­го­ди­не­то­чи­ни­ли­у­зна­чај­но­ма­њем­про­цен­ту­(6,7%).

Графикон 18. Проценат становништва које је одсуствовало са посла због здравствених разлога према полу и узрасним групама, србија, 2013. година

Про­сеч­но­од­су­ство­ва­ње­са­по­сла­због­здрав­стве­них­про­бле­ма­из­но­си­ло­је­34,5­да­на,­што­је­зна­чај­но­ма­ње­у­од­но­су­на­ис­тра­жи­ва­ње­из­2006.­го­ди­не­(51,3­да­на).­У­2013.­го­ди­ни­нај­ма­ње­су­са­по­сла­од­су­ство­ва­ли­за­по­сле­ни­са­ви­шим­и­ви­со­ким­обра­зо­ва­њем­(28­да­на).

3.8.­­Хипертензија­као­фактор­ризика­одраслог­становништва

На­чин­ис­хра­не,­ста­ње­ухра­ње­но­сти­и­при­сут­ност­ше­ћер­не­бо­ле­сти­има­ју­ве­ли­ки­ути­цај­на­ви­си­ну­крв­ног­при­ти­ска­ко­ји­је­утвр­ђе­ни­чи­ни­лац­ри­зи­ка­за­на­ста­нак­кар­ди­о­ва­ску­лар­них­и­це­ре­бро­ва­ску­лар­них­бо­ле­сти,­ком­пли­ка­ци­ја­на­бу­бре­зи­ма­и­крв­ним­су­до­ви­ма­оч­ног­дна.­Код­осо­ба­са­ше­ћер­ном­бо­ле­шћу­ар­те­риј­ска­хи­пер­тен­зи­ја­и­кар­ди­о­ва­ску­лар­не­бо­ле­сти­су­нај­че­шће­ком­пли­ка­ци­је­и­во­де­ћи­узрок­пре­ра­не­смр­ти.­Ме­ре­ње­крв­ног­при­ти­ска­и­са­гле­да­ва­ње­си­ту­а­ци­је­чи­ни­осно­ву­за­раз­ра­ду­по­пу­ла­ци­о­них­стра­те­ги­ја­усме­ре­них­на­здра­ве­сти­ло­ве­жи­во­та­и­кре­и­ра­ње­со­ци­јал­ног­окру­же­ња­ко­је­по­др­жа­ва­здра­вље,­као­и­стра­те­ги­ја­усме­ре­них­на­сма­ње­ње­ри­зи­ка­кроз­пре­вен­тив­не­ме­ре­на­ин­ди­ви­ду­ал­ном­ни­воу.

У­Ср­би­ји­је­2013.­го­ди­не­47,5%­од­ра­слог­ста­нов­ни­штва­(уз­раст­20­и­ви­ше­го­ди­на)­има­ло­хи­пер­тен­зи­ју­или­по­тен­ци­јал­ну­хи­пер­тен­зи­ју­[имало­на­ме­ре­њу­

16

Графикон 18. Проценат становништва које је одсуствовало са посла због здравствених разлога према полу и узрасним групама, Србија, 2013. година

5,1

16,6

13,2

6,7

14,615,5 15,3

14,1

Жене

Муш

карци

15-2

4

25–3

4

35–4

4

45–5

4

55–6

4

65+

% ст

ановништва

Србија = 14,6

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

39

по­ви­шен­си­стол­ни­(≥140­mmHg)­или­ди­ја­стол­ни­(≥90­mmHg)­крв­ни­при­ти­сак,­или­су­узи­ма­ли­ле­ко­ве­за­сни­жа­ва­ње­крв­ног­притиска].­У­од­но­су­на­ре­зул­та­те­Ис­тра­жи­ва­ња­из­2006.­го­ди­не­(46,5%)­ни­је­ре­ги­стро­ва­на­зна­чај­на­про­ме­на­што­го­во­ри­о­то­ме­да­је­уче­ста­лост­по­ви­ше­ног­крв­ног­при­ти­ска­у­по­пу­ла­ци­ји­од­ра­слих­оста­ла­иста.

По­ви­ше­ни­крв­ни­при­ти­сак­је­био­при­сут­ни­ји­код­му­шка­ра­ца­(48,5%),­ста­нов­ни­ка­ста­ри­јих­од­45­го­ди­на,­осо­ба­ко­је­не­жи­ве­у­град­ском­ти­пу­на­се­ља­(51,7%),­у­ре­ги­о­ну­Вој­во­ди­не­(49,0%),­за­тим­код­ста­нов­ни­ка­са­ни­жим­сте­пе­ном­обра­зо­ва­ња­(66,5%),­нај­си­ро­ма­шни­јих­(58,5%)­и­си­ро­ма­шних­(50,1%)­(гра­фи­кон­19).

Графикон 19. Проценат одраслог становништва са хипертензијом и потен­цијалном хипертензијом према индексу благостања, србија, 2013. година

На­ме­ре­њу,­по­ви­ше­ну­вред­ност­си­стол­ног­крв­ног­при­ти­ска­је­има­ло­30,7%­од­ра­слих­ста­нов­ни­ка­–­зна­чај­но­ма­ње­не­го­2006.­го­ди­не­(34,2%)­као­и­у­слу­ча­ју­из­ме­ре­ног­по­ви­ше­ног­ди­ја­стол­ног­крв­ног­при­ти­ска­(19,9%­пре­ма­26,5%).­Ско­ро­сва­ки­сед­ми­од­ра­сли­ста­нов­ник­(15,5%)­је­имао­по­ви­ше­не­вред­но­сти­и­си­стол­ног­и­ди­ја­стол­ног­крв­ног­при­ти­ска,­што­је­та­ко­ђе­зна­чај­но­ма­ње­не­го­у­2006.­го­ди­ни­(20,8%).

Про­сеч­на­вред­ност­из­ме­ре­ног­си­стол­ног­крв­ног­при­ти­ска­од­ра­слих­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је­из­но­си­ла­је­134,7­mmHg,­а­ди­ја­стол­ног­83,2­mmHg.­У­по­пу­ла­ци­ји­же­на­је­из­ме­ре­на­зна­чај­но­ни­жа­про­сеч­на­вред­ност­ка­ко­си­стол­ног­та­ко­и­ди­ја­стол­ног­крв­ног­при­ти­ска­(гра­фи­кон­20).

Про­сеч­не­вред­но­сти­из­ме­ре­ног­си­стол­ног­и­ди­ја­стол­ног­крв­ног­при­ти­ска­у­го­ди­на­ма­ис­тра­жи­ва­ња­здрав­стве­ног­ста­ња­од­ра­слог­ста­нов­ни­штва­при­ка­за­не­су­у­та­бе­ли­7.

Сва­ки­тре­ћи­од­ра­сли­ста­нов­ник­Ср­би­је­(33,9%)­је­из­ја­вио­да­му­је­хи­пер­тен­зи­ја­ди­јаг­но­сти­ко­ва­на­од­стра­не­ле­ка­ра,­што­је­за­5,4%­ви­ше­не­го­у­2006.­го­ди­ни­(28,5%)­(гра­фи­кон­3).

Графикон 19. Проценат одраслог становништва са хипертензијом и потенцијалном хипертензијом према индексу благостања, Србија, 2013. година

47,5

58,5

50,1

47,7

43,3

36,6

0 10 20 30 40 50 60 70

Србија

Први (најсиромашнији)

Други

Трећи

Четврти

Пети (најбогатији)

% становништва

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

40

У­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну,­про­це­нат­од­ра­слог­ста­нов­ни­штва­са­ди­јаг­но­зом­хи­пер­тен­зи­је­ко­ји­се­ни­је­ле­чио­(ни­је­узи­мао­ле­ко­ве­ни­ти­имао­по­се­бан­ре­жим­ис­хра­не)­зна­чај­но­се­сма­њио­(са­11,9%­у­2006.­на­9,4%­у­2013),­док­је­про­це­нат­оних­ко­ји­су­узи­ма­ли­ан­ти­хи­пер­тен­зив­не­ле­ко­ве­остао­на­при­бли­жно­истом­ни­воу­(88,8%).

У­по­пу­ла­ци­ји­ста­нов­ни­ка­ко­ји­су­узи­ма­ли­ан­ти­хи­пер­тен­зив­не­ле­ко­ве,­89,9%­је­то­чи­ни­ло­ре­дов­но­у­ме­се­цу­ко­ји­прет­хо­дио­Ис­тра­жи­ва­њу­(гра­фи­кон­21).

Про­це­нат­ста­нов­ни­штва­ко­је­је­у­по­след­ње­че­ти­ри­не­де­ље­ре­дов­но­узи­ма­ло­ле­ко­ве­за­сни­жа­ва­ње­крв­ног­при­ти­ска­и­на­ме­ре­њу­има­ло­нор­ма­лан­крв­ни­при­ти­сак,­из­но­сио­је­37,4%,­што­је­зна­чај­но­ви­ше­не­го­2006.­го­ди­не­(20,9%).

18

Графикон 20. Просечне вредности измереног систолног и дијастолног крвног притиска код одраслог становнштва према полу, Србија, 2013. година

134,7

132,9

136,7

81,4

79,7

83,2

50 70 90 110 130 150

Србија

Женски

Мушки

Систолни Дијастолни

Графикон 20. Просечне вредности измереног систолног и дијастолног крвног притиска код одраслог становнштва према полу, србија, 2013. година

19

Графикон 21. Учесталост и лечење хипертензије одраслог становништва, Србија, 2006. и 2013. година

28,5

84,8 80,4

11,9

33,9

88,8 89,9

9,4

0

30

60

90

Са дијагнозом хипертензије

Узима антихипертензивне

лекове

Редовно узима антихипертензивне лекове у последње

Са дијагнозом хипертензије којa се

лечи

% становниш

тва

2006 2013

Графикон 21. Учесталост и лечење хипертензије одраслог становништва, србија, 2006. и 2013. година

табела 7. Просечне вредности измереног систолног и дијастолног крвног при­тиска одраслог становништва, србија, 2000, 2006. и 2013. година

Крвни­притисак 2000. 2006. 2013.

mmHg mmHg mmHg

Систолни 133,7 134,2 134,7

Дијастолни 82,7 82,0 81,4

19

Графикон 21. Учесталост и лечење хипертензије одраслог становништва, Србија, 2006. и 2013. година

28,5

84,8 80,4

11,9

33,9

88,8 89,9

9,4

0

30

60

90

Са дијагнозом хипертензије

Узима антихипертензивне

лекове

Редовно узима антихипертензивне лекове у последње

Са дијагнозом хипертензије које се

лечи

% становниш

тва

2006 2013

IVДетерминанте здравља

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

42

4.1.­Физичка­активност

Фи­зич­ка­ак­тив­ност­је­је­дан­од­кри­те­ри­ју­ма­за­оце­ну­здра­вља,­а­фи­зич­ка­не­ак­тив­ност­иден­ти­фи­ко­ва­на­је­као­че­твр­ти­во­де­ћи­фак­тор­ри­зи­ка­оп­штег­мор­та­ли­те­та­ко­ји­гло­бал­но­до­во­ди­до­3,2­ми­ли­о­на­смрт­них­слу­ча­је­ва­го­ди­шње­(1).­Ре­дов­на­фи­зич­ка­ак­тив­ност­је­кључ­на­де­тер­ми­нан­та­енер­гет­ске­по­тро­шње­и­од­фун­да­мен­тал­не­је­ва­жно­сти­за­енер­гет­ски­ба­ланс­и­кон­тро­лу­те­ле­сне­ма­се.­Та­ко­ђе,­сма­њу­је­ри­зик­обо­ле­ва­ња­од­кар­дио­и­це­ре­бро­ва­ску­лар­них­бо­ле­сти,­ди­ја­бе­те­са,­ра­ка­дој­ке­и­де­бе­лог­цре­ва,­де­пре­си­је.­Сто­га­Свет­ска­здрав­стве­на­ор­га­ни­за­ци­ја­пре­по­ру­чу­је­сва­ко­днев­но­30­ми­ну­та­фи­зич­ке­ак­тив­но­сти­уме­ре­ног­ин­тен­зи­те­та.

У­окви­ру­Ис­тра­жи­ва­ња­здра­вља­ис­пи­ти­ва­на­је­уче­ста­лост­и­тра­ја­ње­фи­зич­ке­ак­тив­но­сти­у­то­ку­ра­да,­сва­ко­днев­ног­кре­та­ња­и­сло­бод­ног­вре­ме­на.­Ре­зул­та­ти­су­по­ка­за­ли­да­су­же­не­у­Ср­би­ји­скло­ни­је­се­ден­тар­ном­сти­лу­жи­во­та­од­му­шка­ра­ца,­ко­ји­са­дру­ге­стра­не­ви­ше­вре­ме­на­про­во­де­ба­ве­ћи­се­фи­зич­ким­ак­тив­но­сти­ма­(гра­фи­кон­22).

У­2013.­го­ди­ни­43,6%­ста­нов­ни­ка­у­Ср­би­ји­је­у­то­ку­свог­ра­да­(об­у­хва­та­пла­ће­ни­и­не­пла­ће­ни­по­сао,­рад­у­ку­ћи­или­око­ку­ће,­бри­гу­о­по­ро­ди­ци,­сту­ди­ра­ње­или­уче­ње)­се­де­ло­или­ста­ја­ло­и­то­зна­чај­но­ви­ше­у­Бе­о­гра­ду­(61,2%)­у­од­но­су­на­Шу­ма­ди­ју­и­За­пад­ну­Ср­би­ју­(36,4%),­од­но­сно­Ју­жну­и­Ис­точ­ну­Ср­би­ју­(37,2%).­Же­не­су­зна­чај­но­че­шће­не­го­му­шкар­ци­то­ком­оба­вља­ња­по­сла­вре­ме­про­во­ди­ле­се­де­ћи­или­сто­је­ћи­(48,3%­пре­ма­38,7%).

Ста­нов­ни­ци­Ср­би­је­у­про­се­ку­се­де­5­са­ти­днев­но,­нај­ви­ше­ста­нов­ни­ци­Бе­о­гра­да­(5,8­са­ти),­град­ских­на­се­ља­(5,3­са­ти),­осо­бе­уз­ра­ста­15–24­го­ди­не­(5,5­са­ти),­као­и­они­са­ви­шим­и­ви­со­ким­обра­зо­ва­њем­(5,8­са­ти).

У­Ср­би­ји­је­у­2013.­го­ди­ни­сва­ко­днев­но­хо­да­ло­у­кон­ти­ну­и­те­ту­бар­10­ми­ну­та­72,9%­ста­нов­ни­ка.­Сва­ки­дру­ги­ста­нов­ник­Ср­би­је­(50,2%)­при­ли­ком­од­ла­ска­до­и­по­врат­ка­са­не­ког­ме­ста­обич­но­про­во­ди­нај­ма­ње­30­ми­ну­та.­У­зна­чај­но­ве­ћем­про­цен­ту­пре­по­ру­че­них­30­ми­ну­та­у­хо­да­њу­су­про­во­ди­ли­му­шкар­ци­(54,9%)­у­од­но­су­на­же­не­(45,8%).

Пре­ма­ре­зул­та­ти­ма­Ис­тра­жи­ва­ња­сва­ко­днев­на­во­жња­би­ци­кла­у­тра­ја­њу­од­нај­ма­ње­10­ми­ну­та­је­би­ла­за­сту­пље­на­код­10,4%­ста­нов­ни­ка,­и­то­зна­чај­но­ви­ше­у­Вој­во­ди­ни­(24,4%)­у­од­но­су­на­ста­нов­ни­ке­дру­гих­ге­о­граф­ских­обла­сти­где­се­тај­про­це­нат­кре­тао­од­2,2%­у­Бе­о­гра­ду­до­8,5%­у­Ју­жној­и­Ис­точ­ној­Ср­би­ји.

Фит­не­сом,­спор­том­или­ре­кре­а­ци­јом­нај­ма­ње­три­пу­та­не­дељ­но­ба­ви­ло­се­8,8%­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је,­док­је­сва­ки­де­ве­ти­ста­нов­ник­Ср­би­је­(11,3%)­у­то­ку­сло­бод­ног­вре­ме­на­не­дељ­но­про­вео­у­та­квим­ак­тив­но­сти­ма­нај­ма­ње­90­ми­ну­та.­На­ви­ка­ба­вље­ња­спор­том­и­ре­кре­а­ци­јом­је­за­сту­пље­ни­ја­код­му­шка­ра­ца­(12,1%­се­ре­кре­и­ра­три­пу­та­не­дељ­но­а­15,9%­не­дељ­но­у­ре­кре­а­ци­ји­про­во­ди­нај­ма­ње­90­ми­ну­та)­не­го­код­же­на­(5,7%­се­ре­кре­и­ра­три­пу­та­не­дељ­но­а­5,3%­не­дељ­но­у­ре­кре­а­ци­ји­про­во­ди­нај­ма­ње­90­ми­ну­та).

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

43

Ин­тен­зив­ним­фи­зич­ким­ак­тив­но­сти­ма­на­ме­ње­ним­ја­ча­њу­ми­ши­ћа­нај­ма­ње­три­пу­та­не­дељ­но­се­у­2013.­го­ди­ни­ба­ви­ло­4,8%­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је.

Графикон 22. Физичка активност у току рада, свакодневног кретања и слобод­ног времена становништва према полу, србија, 2013. година

Литература

WHO,­Global­recommendations­on­physical­activity­for­health,­2010.

4.2.­Навике­у­исхрани

Из­бор­вр­сте­на­мир­ни­ца­ко­је­се­ко­ри­сте­у­ис­хра­ни,­уче­ста­лост­и­за­сту­пље­ност­обро­ка­то­ком­да­на­и­на­чин­при­пре­ме­хра­не,­јед­ном­реч­ју­на­ви­ке­у­ис­хра­ни­за­ви­се­од­ви­ше­раз­ли­чи­тих­фак­то­ра­као­што­су­кул­ту­ра­и­оби­ча­ји,­ути­цај­по­ро­ди­це­и­со­ци­јал­ног­окру­же­ња,­рас­по­ло­жи­вост­и­до­ступ­ност­на­мир­ни­ца.­На­ви­ке­у­ис­хра­ни­зна­чај­но­до­при­но­се­ри­зи­ку­за­на­ста­нак­пре­ко­мер­не­ухра­ње­но­сти­и­го­ја­зно­сти,­а­сем­то­га,­по­да­ци­о­на­ви­ка­ма­у­ис­хра­ни­има­ју­ве­ли­ки­зна­чај­за­про­це­ну­ну­три­тив­них­фак­то­ра­ри­зи­ка­за­на­ста­нак­раз­ли­чи­тих­по­ре­ме­ћа­ја­здра­вља.

У­окви­ру­Ис­тра­жи­ва­ња­здра­вља­ста­нов­ни­штва­ис­пи­ти­ва­не­су­на­ви­ке­у­ис­хра­ни­као­сва­ко­днев­ни­унос­во­ћа­и­по­вр­ћа,­мле­ка­и/или­млеч­них­про­из­во­да,­хле­ба,­вр­сте­ма­сно­ћа­ко­је­се­ко­ри­стe­у­ис­хра­ни/за­при­пре­му­хра­не,­за­сту­пље­ност­до­руч­ка,­за­сту­пље­ност­ри­бе,­на­ви­ка­до­со­ља­ва­ња­хра­не.

У­Ср­би­ји­је­у­2013.­го­ди­ни­на­ви­ку­да­сва­ко­днев­но­до­руч­ку­је­има­ло­78,1%­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је.­Зна­чај­но­че­шће­су­сва­ко­днев­но­до­руч­ко­ва­ли­ста­нов­ни­ци­ван­град­ских­на­се­ља­(80,5%)­у­од­но­су­на­град­ска­(76,5%),­ста­ри­(ви­ше­од­86%)­и­ста­нов­ни­ци­Шу­ма­ди­је­и­За­пад­не­Ср­би­је­(85,3%).­Сва­ко­днев­ни­до­ру­чак­је­у­нај­ма­њем­про­цен­ту­за­сту­пљен­код­ста­нов­ни­ка­Вој­во­ди­не­(69,3%).

Бар­јед­ну­шо­љу­мле­ка­и/или­млеч­них­про­из­во­да­сва­ко­днев­но­је­кон­зу­ми­ра­ло­51,7%­ста­нов­ни­ка­што­је­зна­чај­но­по­ве­ћа­ње­у­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну­ка­да­

20

Графикон 22. Физичка активност у току рада, свакодневног кретања и слободног времена становништва према полу, Србија, 2013. година

43,650,2

11,3

38,7

54,9

15,9

48,3 45,8

5,3

0102030405060

Седи/стоји током обављања посла

Хода најмање 30 минута при одласку до/повратку

са одређеног места

Проводи 90 минута недељно бавећи се

рекреацијом

% ст

ановни

штва

Србија Мушкарци Жене

 

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

44

је­то­чи­ни­ло­43,5%.­Нај­ре­ђе­су­то­чи­ни­ли­нај­си­ро­ма­шни­ји,­ис­пи­та­ни­ци­основ­ног­и­ни­жег­сте­пе­на­обра­зо­ва­ња­и­ис­пи­та­ни­ци­уз­ра­ста­45–55­го­ди­на.

У­ис­хра­ни­се­и­да­ље­пре­те­жно­ко­ри­сто­бе­ли­хлеб­(60,1%),­и­то­нај­че­шће­у­Шу­ма­ди­ји­и­За­пад­ној­Ср­би­ји­(70,5%),­осо­бе­му­шког­по­ла­и­ста­нов­ни­штво­са­основ­ним­и­ни­жим­ни­во­ом­обра­зо­ва­ња.­За­раз­ли­ку­од­2006.­го­ди­не­ка­да­је­14,3%­од­ра­слих­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је­кон­зу­ми­ра­ло­ин­те­грал­не­вр­сте­хле­ба,­у­2013.­го­ди­ни­то­је­чи­ни­ло­све­га­8,2%­ста­нов­ни­ка.­Че­шће­су­то­чи­ни­ле­же­не,­ис­пи­та­ни­ци­из­град­ских­на­се­ља,­ви­шег­и­ви­со­ког­ни­воа­обра­зо­ва­ња,­као­и­ста­нов­ни­ци­Бе­о­гра­да.

Ко­ри­шће­ње­жи­во­тињ­ских­ма­сти­за­при­пре­ма­ње­обро­ка­сма­ње­но­је­у­2013.­го­ди­ни­(25,9%)­у­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну­(33,6%).­Пре­ма­ре­зул­та­ти­ма­Ис­тра­жи­ва­ња,­жи­во­тињ­ске­ма­сти­за­при­пре­му­хра­не­нај­ви­ше­су­ко­ри­шће­не­у­Вој­во­ди­ни­(30,9%),­а­нај­ма­ње­у­Бе­о­гра­ду­(14,1%)­и­зна­чај­но­че­шће­у­оста­лим­(40,8%)­у­од­но­су­на­град­ска­на­се­ља­(15,6%).­За­сту­пље­ност­ове­на­ви­ке­је­опа­да­ла­са­по­ра­стом­сте­пе­на­обра­зо­ва­ња­и­ин­дек­са­бла­го­ста­ња­ста­нов­ни­штва,­та­ко­да­је­би­ла­нај­при­сут­ни­ја­код­ни­же­обра­зо­ва­ног­(33,2%)­и­си­ро­ма­шног­ста­нов­ни­штва­(42%).

У­Ср­би­ји­2013.­го­ди­не­је­сва­ки­је­да­на­е­сти­ста­нов­ник­из­ја­вио­да­до­со­ља­ва­хра­ну­пре­не­го­што­је­про­ба­(9,1%),­при­че­му­се­ова­на­ви­ка­ни­је­зна­чај­но­про­ме­ни­ла­у­од­но­су­на­по­дат­ке­из­Ис­тра­жи­ва­ња­2006.­го­ди­не.

Нај­ма­ње­два­пу­та­не­дељ­но­ри­бу­је­на­ме­ни­ју­има­ло­12,5%­ста­нов­ни­штва­Ср­би­је.­У­ве­ћем­про­цен­ту­то­су­чи­ни­ли­ста­нов­ни­ци­град­ских­на­се­ља,­ви­шег­и­ви­со­ког­обра­зо­ва­ња,­а­упо­тре­ба­ри­бе­ра­сла­је­и­са­по­ра­стом­ин­дек­са­бла­го­ста­ња.­Да­ни­ка­да­не­је­де­ри­бу­из­ја­ви­ло­је­5,4%­ста­нов­ни­штва.

Ис­хра­на­бо­га­та­во­ћем­и­по­вр­ћем­као­део­укуп­не­здра­ве­ис­хра­не­мо­же­до­ве­сти­до­сма­ње­ња­ри­зи­ка­за­на­ста­нак­мно­гих­хро­нич­них­не­за­ра­зних­бо­ле­сти­по­пут­кар­ди­о­ва­ску­лар­них,­ди­ја­бе­те­са­и­по­је­ди­них­вр­ста­ма­лиг­них­бо­ле­сти.­Во­ће­и­по­вр­ће­обез­бе­ђу­ју­хран­љи­ве­ма­те­ри­је­од­ви­тал­ног­зна­ча­ја­за­здра­вље.­Свет­ска­здрав­стве­на­ор­га­ни­за­ци­ја­пре­по­ру­чу­је­сва­ко­днев­ни­унос­во­ћа­и­по­вр­ћа­у­ко­ли­чи­ни­од­нај­ма­ње­400­гра­ма­(1).

Сва­ки­дру­ги­ста­нов­ник­Ср­би­је­не­до­вољ­но­или­ни­ка­да­не­кон­зу­ми­ра­во­ће­(54,4%).

Во­ће­(све­же,­смр­зну­то,­кон­зер­ви­ра­но,­су­ше­но­или­све­же­це­ђе­не­со­ко­ве)­сва­ко­днев­но­је­кон­зу­ми­ра­ло­45,6%­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је.­У­нај­ма­њем­про­цен­ту­су­сва­ко­днев­но­је­ли­во­ће­ста­нов­ни­ци­Вој­во­ди­не­(43%)­на­су­прот­ста­нов­ни­ци­ма­Шу­ма­ди­је­и­За­пад­не­Ср­би­је­(48,2%).­Та­ко­ђе,­же­не­су­че­шће­кон­зу­ми­ра­ле­во­ће­(50,7%)­као­и­ис­пи­та­ни­ци­уз­ра­ста­65–74­го­ди­не­(53%)­(гра­фи­кон­23).

По­вр­ће­(све­же,­смр­зну­то,­кон­зер­ви­ра­но,­су­пе­или­це­ђе­не­со­ко­ве)­је­у­2013.­го­ди­ни­сва­ко­днев­но­кон­зу­ми­ра­ло­57,1%­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је.­Зна­чај­но­че­шће­су­то­чи­ни­ли­ста­нов­ни­ци­Шу­ма­ди­је­и­За­пад­не­Ср­би­је­(61,7%),­као­и­ста­нов­ни­ци­Ју­жне­и­Ис­точ­не­Ср­би­је­(61,3%)­у­од­но­су­на­гра­ђа­не­Бе­о­гра­да­(54,6­%)­и­Вој­во­ди­не­(51%).­И­у­овом­слу­ча­ју­же­не­су­по­ка­за­ле­здра­ви­је­на­ви­ке,­јер­че­шће­(60,2%)­сва­ко­днев­но­кон­зу­ми­ра­ју­по­вр­ће­у­од­но­су­на­му­шкар­це­(53,8%)­(гра­фи­кон­23).­Та­ко­ђе­се­за­па­жа­да­је­упо­тре­ба­по­вр­ћа,­као­и­во­ћа­

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

45

за­сту­пље­ни­ја­код­ста­нов­ни­штва­ви­шег­обра­зо­ва­ња­(гра­фи­кон­24)­и­бо­љег­ма­те­ри­јал­ног­ста­ту­са.

Пре­ма­по­да­ци­ма­Европ­ског­ис­тра­жи­ва­ња­здра­вља­из­2008.­го­ди­не,­62,2%­ста­нов­ни­ка­Европ­ске­за­јед­ни­це­је­сва­ко­днев­но­кон­зу­ми­ра­ло­во­ће,­а­63%­ста­нов­ни­ка­по­вр­ће­(2).­У­оба­слу­ча­ја­про­це­нат­ста­нов­ни­штва­је­ве­ћи,­по­себ­но­код­кон­зу­ма­ци­је­во­ћа,­од­за­бе­ле­же­ног­у­Ср­би­ји­2013.­го­ди­не.

Сва­ки­пе­ти­од­ра­сли­ста­нов­ник­Ср­би­је­(19,7%)­не­раз­ми­шља­о­здра­вљу­при­ли­ком­из­бо­ра­на­чи­на­ис­хра­не.­О­по­ве­за­но­сти­ис­хра­не­и­здра­вља­у­ма­њем­про­цен­ту­раз­ми­шља­ју­ста­нов­ни­ци­Вој­во­ди­не­(23,8%),­ван­град­ских­на­се­ља­(22,8%),­му­шкар­ци­(26,3%),­као­и­ни­же­обра­зо­ва­ни­(23,6%)­и­нај­си­ро­ма­шни­ји­ста­нов­ни­ци­(25,7%).

Ипак­охра­бру­је­по­да­так­да­је­ско­ро­по­ло­ви­на­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је­(49,1%)­због­здрав­стве­них­раз­ло­га­про­ме­ни­ла­бар­не­што­у­на­чи­ну­ис­хра­не­у­го­ди­ни­ко­ја­је­прет­хо­ди­ла­Ис­тра­жи­ва­њу.­Та­ко­је­сва­ки­пе­ти­ста­нов­ник­(21,1%)­сма­њио­унос­ма­сно­ћа,­14,1%­је­про­ме­ни­ло­вр­сту­ма­сно­ћа­ко­је­су­ко­ри­сти­ли­у­ис­хра­ни,­15,7%­је­сма­њи­ло­унос­со­ли,­15,1%­унос­ше­ће­ра,­а­8,2%­је­сма­њи­ло­те­ле­сну­те­жи­ну­уз­по­моћ­ди­је­те.

Графикон 23. Проценат становништва које свакодневно конзумира поврће и воће према полу, србија, 2013. година

Графикон 24. Проценат становништва које свакодневно конзумира поврће и воће према степену образовања, србија, 2013. година

21

Графикон 23. Проценат становништва које свакодневно конзумира поврће и воће према полу, Србија, 2013. година

40,1

53,8

50,7

60,2

45,6

57,1

0 10 20 30 40 50 60 70% становништва

Србија Женски пол Мушки пол

Одрасли становници који свакодневно конзумирају поврће

Одрасли становници који свакодневно конзумирају воће

Графикон 24. Проценат становништва које свакодневно конзумира поврће и воће према степену образовања, Србија, 2013. година

51,9

41,3

44,8

57,2

55,7

66,2

45,6

57,1

0 10 20 30 40 50 60 70

% становништва

Србија Виша и висока школа Средња школа Основна школа и ниже

Одрасли становници који свакодневно конзумирају поврће

Одрасли становници који свакодневно конзумирају воће

Графикон 24. Проценат становништва које свакодневно конзумира поврће и воће према степену образовања, Србија, 2013. година

51,9

41,3

44,8

57,2

55,7

66,2

45,6

57,1

0 10 20 30 40 50 60 70

% становништва

Србија Виша и висока школа Средња школа Основна школа и ниже

Одрасли становници који свакодневно конзумирају поврће

Одрасли становници који свакодневно конзумирају воће

Графикон 24. Проценат становништва које свакодневно конзумира поврће и воће према степену образовања, Србија, 2013. година

51,9

41,3

44,8

57,2

55,7

66,2

45,6

57,1

0 10 20 30 40 50 60 70

% становништва

Србија Виша и висока школа Средња школа Основна школа и ниже

Одрасли становници који свакодневно конзумирају поврће

Одрасли становници који свакодневно конзумирају воће

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

46

ЛитератураWorld­He­alth­Or­ga­ni­za­tion­(2006).­Com­pa­ra­ti­ve­analysis­of­nu­tri­tion­po­li­ci­es­in­the­WHO­Euro­pean­

Re­gion.­WHO:­Co­pen­ha­gen,­Den­mark.EC­HI­Euro­pean­Co­re­He­alth­In­di­ca­tors­2008.­До­ступ­но­на:­http://ec.euro­pa.eu/he­alth/in­di­ca­tors/

ec­hi/list/in­dex_en.htm

4.3.­Ухра­ње­ност

Ин­декс­те­ле­сне­ма­се­(ИТМ;­енгл.­скр.­BMI­–­Body Mass In dex)­је­ши­ро­ко­при­хва­ћен­ин­декс­за­про­це­ну­сте­пе­на­ухра­ње­но­сти­ко­ји­се­из­ра­чу­на­ва­као­те­ле­сна­те­жи­на­у­ки­ло­гра­ми­ма­по­де­ље­на­са­ква­дра­том­те­ле­сне­ви­си­не.­ИТМ­пред­ста­вља­сред­ство­за­ра­но­от­кри­ва­ње­(скри­нинг)­осо­ба­ко­је­су­пот­хра­ње­не­или­пре­ко­мер­но­ухра­ње­не,­али­ни­је­ди­јаг­но­стич­ко­сред­ство­пот­хра­ње­но­сти­или­го­ја­зно­сти­јер­по­ста­вља­ње­ових­ди­јаг­но­за­зах­те­ва­до­дат­на­ме­ре­ња­и­ис­пи­ти­ва­ња­(1).­Пре­ма­кла­си­фи­ка­ци­ји­Свет­ске­здрав­стве­не­ор­га­ни­за­ци­је­(СЗО)­нор­мал­на­ухра­ње­ност­под­ра­зу­ме­ва­ин­декс­те­ле­сне­ма­се­у­оп­се­гу­од­18,5­до­24,9­kg/m2,­све­вред­но­сти­ин­дек­са­пре­ко­25­сма­тра­ју­се­пре­ко­мер­ном­ухра­ње­но­шћу­(пре­ко­30­го­ја­зно­шћу),­док­све­вред­но­сти­ин­дек­са­ис­под­18,5­пред­ста­вља­ју­не­до­вољ­ну­ухра­ње­ност­од­но­сно­пот­хра­ње­ност­(2).

У­Ср­би­ји­је­2013.­го­ди­не,­на­осно­ву­из­ме­ре­не­вред­но­сти­ИТМ,­би­ло­40,4%­нор­мал­но­ухра­ње­ног­ста­нов­ни­штва,­док­је­ви­ше­од­по­ло­ви­не­(56,3%)­би­ло­пре­ко­мер­но­ухра­ње­но,­од­но­сно­пред­го­ја­зно­(35,1%)­и­го­ја­зно­(21,2%)­(гра­фи­кон­25).

Графикон 25. становништво узраста 15 и више година према категоријама ухрањености, србија, 2013. године

Зна­чај­но­ве­ћи­про­це­нат­го­ја­зних­ста­нов­ни­ка­за­бе­ле­жен­је­у­свим­доб­ним­гру­па­ма­од­45­до­84­го­ди­не­(гра­фи­кон­26),­као­и­ме­ђу­си­ро­ма­шном,­нај­ма­ње­обра­зо­ва­ном­по­пу­ла­ци­јом­и­оном­ко­ја­жи­ви­у­ван­град­ским­на­се­љи­ма.­За­раз­ли­ку­од­го­ја­зно­сти­ко­ја­је­код­оба­по­ла­би­ла­при­бли­жно­исто­рас­про­стра­ње­на­(му­шкар­ци­20,1%­же­не­22,2%),­пред­го­ја­зност­је­би­ла­че­шћа­код­му­шка­ра­ца­(41,4%)­не­го­код­же­на­(29,1%).

Из­ме­ђу­два­ис­тра­жи­ва­ња,­у­2006.­и­2013.­го­ди­ни,­до­шло­је­до­зна­чај­ног­по­ве­ћа­ња­про­цен­та­го­ја­зног­ста­нов­ни­штва­(са­17,3%­на­21,2%).

Иако­су­ре­зул­та­ти­ме­ре­ња­по­ка­за­ли­да­је­сва­ки­пе­ти­ста­нов­ник­го­ја­зан,­при­ли­ком­са­мо­про­це­не­ухра­ње­но­сти­се­бе­је­пер­ци­пи­ра­ло­као­го­ја­зну­осо­бу­

23

Графикон 25. Становништво узраста 15 и више година према категоријама ухрањености, Србија, 2013.

3,2 40,4

35,1

21,2Потхрањени(ИТМ < 18,5)

Нормално ухрањени (ИТМ 18,5 -24,9)

Предгојазни (ИТМ 25 - 29,9)

Гојазни (ИТМ >=30)

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

47

све­га­16,9%­ста­нов­ни­ка.­Ре­ги­стро­ван­про­це­нат­пред­го­ја­зних­на­ме­ре­њу­је­бли­зак­про­цен­ту­оних­ко­ји­сма­тра­ју­да­при­па­да­ју­тој­ка­те­го­ри­ји­(34).

Гра фи кон 26. Пред го ја зно и го ја зно ста нов ни штво пре ма уз ра сним гру па ма, ср би ја, 2013. го ди на

Као­ал­тер­на­тив­ни­ан­тро­по­ме­триј­ски­ин­декс­за­про­це­ну­аб­до­ми­нал­не­го­ја­зно­сти­и­про­це­ну­по­ве­за­них­здрав­стве­них­ри­зи­ка­ко­ри­сти­се­обим­стру­ка­(ОС).­Са­по­ра­стом­вред­но­сти­оби­ма­стру­ка­за­му­шкар­це­из­над­94­цм,­а­за­же­не­из­над­80­цм,­ра­сте­и­здрав­стве­ни­ри­зик­за­на­ста­нак­кар­ди­о­ва­ску­лар­них­бо­ле­сти­и­ди­ја­бе­те­са­тип­2­(2).­На­осно­ву­из­ме­ре­них­вред­но­сти­оби­ма­стру­ка,­код­67,9%­же­на­и­56,6%­му­шка­ра­ца­би­ла­је­ре­ги­стро­ва­на­аб­до­ми­нал­на­го­ја­зност.

Ли те ра ту ра

Го­ја­зност­–­На­ци­о­нал­ни­во­дич­за­ле­ка­ре­у­при­мар­ној­здрав­стве­ној­за­шти­ти.­Ре­пу­блич­ка­струч­на­ко­ми­си­ја­за­из­ра­ду­и­им­пле­мен­та­ци­ју­во­ди­ча­у­кли­нич­кој­прак­си.­Ми­ни­ста­ра­ство­здра­вља­Ре­пу­бли­ке­Ср­би­је,­но­вем­бар­2004.

WHO.­Obe­sity:­pre­ven­ting­and­ma­na­ging­the­glo­bal­epi­de­mic.­Re­port­of­a­WHO­Con­sul­ta­tion.­WHO­Tec­hni­cal­Re­port­Se­ri­es­894.­Ge­ne­va:­World­He­alth­Or­ga­ni­za­tion,­2000.

Ma­na­ging­Over­we­ight­and­Obe­sity­in­Adults:­syste­ma­tic­evi­den­ce­re­vi­ew­from­the­Obe­sity­Ex­pert­Pa­nel,2013.­До­ступ­но­на:­http://www.nhlbi.nih.gov/gu­i­de­li­nes/obe­sity/ob_ho­me.htm

4.4.­Употреба­дувана

Штет­ност­упо­тре­бе­ду­ва­на­и­ду­ван­ских­про­из­во­да­је­до­бро­до­ку­мен­то­ва­на­кроз­ис­тра­жи­ва­ња­ко­ја­се­спро­во­де­још­од­по­ло­ви­не­два­де­се­тог­ве­ка­као­по­ве­ћан­ри­зик­од­ср­ча­ног­уда­ра,­обо­ље­ња­пе­ри­фер­них­крв­них­су­до­ва­и­по­ви­шеног­крв­ног­при­ти­ска,­шло­га,­ра­ка­плу­ћа,­гр­кља­на­и­уста.­По­ред­то­га,­

24

Графикон 26. Предгојазно и гојазно становништво према узрасним групама, Србија, 2013. година

28,3

41,3

40,9

41,2

39,1

36,5

31,8

18,8

36,5

16,7

24,7

33,0

31,8

26,4

19,3

10,6

5,5

22,5

0 5 10 15 20 25 30 35 40 45

85+

75–84

65–74

55–64

45–54

35–44

25–34

15–24

Србија

% становништва

Гојазни (ИТМ >=30) Предгојазни (ИТМ 25-29,9)

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

48

упо­тре­ба­ду­ва­на­је­и­фак­тор­ри­зи­ка­за­бо­ле­сти­ди­сај­ног­си­сте­ма­као­што­је­хро­нич­на­оп­струк­тив­на­бо­лест­плу­ћа,­а­пу­ше­ње­у­труд­но­ћи­мо­же­до­ве­сти­до­ма­ле­те­ле­сне­те­жи­не­на­ро­ђе­њу­и­обо­ле­ва­ња­одој­ча­ди.­У­зе­мља­ма­Европ­ског­ре­ги­о­на­Свет­ске­здрав­стве­не­ор­га­ни­за­ци­је­(СЗО)­16%­свих­смрт­них­слу­ча­је­ва­ме­ђу­од­ра­сли­ма­ста­ри­јим­од­30­го­ди­на­иза­зва­но­је­упо­тре­бом­ду­ва­на­(1).

Ко­ри­шће­ње­ду­ва­на­и­ду­ван­ских­про­из­во­да­има­сво­је­спе­ци­фич­но­сти,­а­фак­то­ри­ко­ји­ути­чу­на­за­сту­пље­ност­и­обра­сце­ко­ри­шће­ња­ових­про­из­во­да­су­број­ни.­По­да­так­о­рас­про­стра­ње­но­сти­пу­ше­ња­(2)­у­по­пу­ла­ци­ји­(про­це­нат­осо­ба­ко­је­по­вре­ме­но­или­сва­ко­днев­но­пу­ше)­нео­п­хо­дан­је­за­са­гле­да­ва­ње­здрав­стве­них­и­еко­ном­ских­по­сле­ди­ца­пу­шe­ња­по­дру­штво,­као­и­за­до­но­си­о­це­од­лу­ка­ка­ко­би­мо­гли­да­пре­ду­зму­од­го­ва­ра­ју­ће­ме­ре­за­су­зби­ја­ње­упо­тре­бе­ду­ва­на.

У­Ср­би­ји­је­упо­тре­ба­ду­ва­на­већ­ду­ги­низ­го­ди­на­је­дан­од­нај­за­сту­пље­ни­јих­фак­то­ра­ри­зи­ка­по­здра­вље­што­по­твр­ђу­ју­и­ре­зул­та­ти­Ис­тра­жи­ва­ња­из­2013.­го­ди­не­пре­ма­ко­ји­ма­је­ви­ше­од­по­ло­ви­не­ста­нов­ни­штва­пу­ши­ло­не­ка­да­то­ком­свог­жи­во­та­(51,8%).­Ве­ћи­на­ста­нов­ни­ка­ко­ји­су­не­ка­да­то­ком­свог­жи­во­та­пу­ши­ли­су­би­ли­сва­ко­днев­ни­пу­ша­чи­(81,7%).

Ис­тра­жи­ва­ње­је­по­ка­за­ло­да­рас­про­стра­ње­ност­пу­ше­ња­у­по­пу­ла­ци­ји­уз­ра­ста­15­и­ви­ше­го­ди­на­из­но­си­34,7%.­Сва­ко­днев­них­пу­ша­ча­ци­га­ре­та­је­би­ло­29,2%,­а­ме­ђу­њи­ма­17,4%­по­ка­зу­је­ја­ку­за­ви­сност­пре­ма­упо­тре­би­ду­ва­на­(пу­ше­ви­ше­од­20­ци­га­ре­та­днев­но).­Као­и­до­са­да,­ве­ћи­про­це­нат­пу­ша­ча­је­за­бе­ле­жен­код­му­шка­ра­ца­(та­бе­ла­8).­У­по­гле­ду­ге­о­граф­ске­рас­про­стра­ње­но­сти­ре­ги­он­Шу­ма­ди­је­и­За­пад­не­Ср­би­је­се­ис­ти­че­по­зна­чај­но­ма­њем­про­цен­ту­ка­ко­сва­ко­днев­них­пу­ша­ча­(27,1%)­та­ко­и­оних­ко­ји­пу­ше­а­при­па­да­ју­уз­ра­сној­гру­пи­15–19­го­ди­на­(13,4%).

Tабела 8. Учесталост пушења (свакодневно или повремено) и пушачки статус становништва према полу, србија, 2013. година

Учесталост­пушења­

15+

Учесталост­пушења­

15-19

Учесталост­пушења­

20+

Учесталост­пушења­

18-64

Свакодневни­пушачи­15+

Свакодневни­пушачи­који­

пуше­20­и­више­цигарета­на­дан

%Женски 31,6 19,5 32,4 38,8 25,9 12,3Мушки 37,9 19,0 39,4 43,6 32,6 22,8Србија 34,7 19,2 35,8 41,2 29,2 17,4

Про­це­нат­пу­ша­ча­је­био­ве­ћи­ме­ђу­ста­нов­ни­штвом­ста­ро­сти­18–64­го­ди­не­(41,2%)­у­по­ре­ђе­њу­са­це­ло­куп­ном­по­пу­ла­ци­јом.­Нај­ве­ћи­про­це­нат­пу­ша­ча­је­у­ста­ро­сној­гру­пи­35–44­го­ди­не­и­из­но­си­47%,­а­нај­ма­њи­у­ста­ро­сној­гру­пи­75–84­(9,1%)­и­ме­ђу­ста­ри­ји­ма­од­85­го­ди­на­(4%)­(гра­фи­кон­27).

Про­це­нат­пу­ша­ча­у­гра­до­ви­ма­је­ста­ти­стич­ки­зна­чај­но­ве­ћи­у­по­ре­ђе­њу­са­ста­нов­ни­ци­ма­оста­лих­на­се­ља­(36,4%­на­спрам­32,2%).­Та­ко­ђе,­тај­про­це­нат­је­

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

49

ве­ћи­(38,2%)­у­по­пу­ла­ци­ји­са­нај­ни­жим­при­ма­њи­ма­(ис­под­9000­ди­на­ра­ме­сеч­но­по­чла­ну­до­ма­ћин­ства).

Иако­је­про­це­нат­сва­ко­днев­них­пу­ша­ча­2013.­го­ди­не­ма­њи­у­по­ре­ђе­њу­са­2000.­го­ди­ном,­за­па­жа­се­зна­чај­но­по­ве­ћа­ње­у­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну.­На­ро­чи­то­је­зна­чај­на­про­ме­на­у­бро­ју­сва­ко­днев­них­пу­ша­ча­жен­ског­по­ла­у­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну­(та­бе­ла­9).1

табела 9. Учесталост свакодневног пушења становништва према полу, србија, 2000–2013. година

2000 2006 20131

%­Женски 26,1 22,6 26,0Мушки 40,6 30,7 32,6Србија 33,0 26,2 29,2

ЕУ­ 29,1 24,8 23,9

По­ла­зе­ћи­од­чи­ње­ни­це­да­је­из­ло­же­ност­ду­ван­ском­ди­му­под­јед­на­ко­штет­на­као­и­са­мо­пу­ше­ње,­у­Ре­пу­бли­ци­Ср­би­ји­је­2010.­го­ди­не­до­нет­За­кон­о­за­шти­ти­ста­нов­ни­штва­од­из­ло­же­но­сти­ду­ван­ском­ди­му­(3)­ко­јим­се­уре­ђу­ју­ме­ре­огра­ни­че­ња­упо­тре­бе­ду­ван­ских­про­из­во­да­ра­ди­за­шти­те­ста­нов­ни­штва­од­из­ла­га­ња­ду­ван­ском­ди­му,­кон­тро­ла­за­бра­не­пу­ше­ња­и­над­зор­над­спро­во­ђе­њем­овог­за­ко­на.

Ре­зул­та­ти­Ис­тра­жи­ва­ња­из­2013.­го­ди­не­ука­зу­ју­на­по­тре­бу­да­се­уна­пре­ди­им­пле­мен­та­ци­ја­по­сто­је­ће­за­кон­ске­ре­гу­ла­ти­ве,­као­и­на­по­тре­бу­да­се­она­ино­ви­ра­уво­ђе­њем­за­бра­не­пу­ше­ња­у­свим­уго­сти­тељ­ским­објек­ти­ма.­Ово,­из­ме­ђу­оста­лог,­про­из­и­ла­зи­из­на­ла­за­да­је­ви­ше­од­по­ло­ви­не­ста­нов­ни­штва­(54,4%)­ста­ри­јег­од­15­го­ди­на­би­ло­из­ло­же­но­ду­ван­ском­ди­му­у­за­тво­ре­ном­

1­­­­­За­ЕУ­је­приказан­податак­за­2009.­годину­­­­­­­Извор­података:­база­података­„Здравље­за­све”,­СЗО,­http://data.euro.who.int/hfadb/

25

Графикон 27. Учестлост пушења (свакодневно или повремено) према узрасним групама, Србија, 2013. година

Графикон 27. Учесталост пушења (свакодневно или повремено) према узрасним групама, србија, 2013. година

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

50

про­сто­ру,­а­ско­ро­исто­то­ли­ко­(47,1%)­не­пу­ша­ча­је­би­ло­за­бри­ну­то­због­штет­них­по­сле­ди­ца­ду­ван­ског­ди­ма­по­соп­стве­но­здра­вље.

У­го­ди­ни­ко­ја­је­прет­хо­ди­ла­Ис­тра­жи­ва­њу­сва­ки­тре­ћи­пу­шач­(33%)­је­по­ку­шао­да­оста­ви­пу­ше­ње,­док­је­сва­ки­дру­ги­(58%)­био­за­бри­нут­за­соп­стве­но­здра­вље­због­по­сле­ди­ца­из­ло­же­но­сти­ду­ван­ском­ди­му.

Са­ве­то­ва­ње­ста­нов­ни­штва­од­стра­не­здрав­стве­ног­рад­ни­ка­о­штет­но­сти­пу­ше­ња­је­јед­на­од­ме­ра­за­су­зби­ја­ње­упо­тре­бе­ду­ва­на.­По­да­так­да­је­у­Ср­би­ји­у­2013.­го­ди­ни­са­мо­35,2%­про­це­на­та­пу­ша­ча­до­би­ло­са­вет­да­пре­ста­не­да­пу­ши­ука­зу­је­на­по­тре­бу­ин­тен­зи­ви­ра­ња­еду­ка­ци­је­и­мо­ти­ви­са­ња­здрав­стве­них­рад­ни­ка­за­да­ва­ње­са­ве­та­о­штет­но­сти/пре­стан­ку­пу­ше­ња,­по­себ­но­у­по­пу­ла­ци­ји­мла­дих.

Литература

WHO­glo­bal­re­port:­mor­ta­lity­at­tri­bu­ta­ble­to­to­bac­co.­Ge­ne­va:­World­He­alth­Or­ga­ni­za­tion­2012;­http://www.who.int/to­bac­co/pu­bli­ca­ti­ons/sur­ve­il­lan­ce/rep_mor­ta­lity_at­tri­bu­ta­ble/en/­(ac­ces­sed­9­Septmber­2014)

WHO,­WHO­FCTC­In­di­ca­tor­Com­pen­di­um,­2013.­До­ступ­но­на:­http://www.who.int/fctc/re­por­ting/who_fctc_in­di­ca­tor_com­pen­di­um_first_edi­tion.pdf

За­кон­о­за­шти­ти­ста­нов­ни­штва­од­из­ло­же­но­сти­ду­ван­ском­ди­му,­„Слу­жбе­ни­гла­сник­РС”,­бр.­30/2010.

4.5.­Упо­тре­ба­ал­ко­хо­ла

Упо­тре­ба­ал­ко­хо­ла­је­оп­ште­по­зна­та­ка­рак­те­ри­сти­ка­дру­шта­ва­у­европ­ским­зе­мља­ма­ко­ја,­по­ред­упо­тре­бе­ду­ва­на­и­ви­со­ког­крв­ног­при­ти­ска,­спа­да­у­во­де­ће­фак­то­ре­ри­зи­ка­за­на­ста­нак­мно­гих­обо­ље­ња­и­ста­ња.­Ви­сок­унос­ал­ко­хо­ла­је­по­себ­но­по­ве­зан­са­по­ве­ћа­ним­ри­зи­ком­за­на­ста­нак­бо­ле­сти­ср­ца­и­крв­них­су­до­ва,­мо­жда­ног­уда­ра­и­ци­ро­зе­је­тре,­као­и­по­је­ди­них­вр­ста­ма­лиг­них­обо­ље­ња­(1).­Штет­на­упо­тре­ба­(зло­у­по­тре­ба)­ал­ко­хо­ла­без­зна­ко­ва­за­ви­сно­сти­пред­ста­вља­зна­ча­јан­здрав­стве­ни,­али­и­еко­ном­ски­и­со­ци­јал­ни­про­блем­због­по­сле­ди­ца­као­што­су­не­сре­ће,­са­о­бра­ћај­ни­уде­си,­на­си­ље­и­про­бле­ми­у­по­ро­ди­ци,­али­и­ду­го­трај­но­ле­че­ње,­од­су­ство­ва­ње­с­по­сла,­не­за­по­сле­ност,­сма­ње­на­про­дук­тив­ност­и­кри­ми­нал.

Обра­сци­кон­зу­ми­ра­ња­ал­ко­хо­ла­се­раз­ли­ку­ју­ме­ђу­зе­мља­ма­у­све­ту­и­у­Евро­пи.­По­зна­ва­ње­струч­них­тер­ми­на­је­нео­п­ход­но­за­ана­ли­зи­ра­ње­обра­за­ца­за­сту­пље­но­сти­упо­тре­бе­ал­ко­хо­ла­у­по­пу­ла­ци­ји.

Тер­мин­упо­тре­ба­ал­ко­хо­ла­од­но­си­се­на­би­ло­ка­кво­уно­ше­ње­ал­ко­хо­ла­у­ор­га­ни­зам.­Зло­у­по­тре­ба­ал­ко­хо­ла­је­оп­шти­тер­мин­за­би­ло­ко­ју­вр­сту­дру­штве­но­не­при­хва­тљи­вог­пи­је­ња,­од­ри­зич­ног,­пре­ко­штет­ног­до­за­ви­сно­сти­од­ал­ко­хо­ла.­Штет­на­упо­тре­ба­ал­ко­хо­ла­се­де­фи­ни­ше­као­обра­зац­пи­је­ња­ко­ји­је­до­вео­до­фи­зич­ког­или­мен­тал­ног­оште­ће­ња­здра­вља,­без­за­ви­сно­сти­од­ал­ко­хо­ла.­Ри­зич­на­упо­тре­ба­ал­ко­хо­ла­под­ра­зу­ме­ва­обра­зац­пи­је­ња­код­ко­га­ак­ту­ел­но­не­

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

51

по­сто­је­по­сле­ди­це­ни­ти­за­ви­сност­од­ал­ко­хо­ла,­али­је­ве­ли­ка­ве­ро­ват­но­ћа­да­ће­сe­у­бу­дућ­но­сти­раз­ви­ти­про­бле­ми­по­ве­за­ни­са­ал­ко­хо­лом,­тј.­под­ра­зу­ме­ва­сва­ко­пи­је­ње­пре­ко­гра­ни­ца­ни­ско­ри­зич­ног­пи­је­ња.­Сва­ко­пи­је­ње­ал­ко­хо­ла­код­осо­ба­мла­ђих­од­18­го­ди­на­пред­ста­вља­зло­у­по­тре­бу­ал­ко­хо­ла.­Син­дром­за­ви­сно­сти­од­ал­ко­хо­ла­(ал­ко­хо­ли­зам)­је­бо­лест­ко­ја­се­ка­рак­те­ри­ше­гру­пом­симп­то­ма,­уз­ја­сно­де­фи­ни­са­не­кри­те­ри­ју­ме­за­по­ста­вља­ње­ове­ди­јаг­но­зе­и­сто­га­се­овим­Ис­тра­жи­ва­њем­не­до­би­ја­ју­по­да­ци­о­бро­ју­за­ви­сни­ка­од­ал­ко­хо­ла.

Пи­је­ње­ал­ко­хол­них­пи­ћа­у­Ср­би­ји­је­дру­штве­но­при­хва­тљи­во­по­на­ша­ње,­а­ак­ту­ел­ну­си­ту­а­ци­ју­на­овом­по­љу­ка­рак­те­ри­ше­ви­со­ка­уче­ста­лост­кон­зу­ми­ра­ња­ал­ко­хо­ла,­по­себ­но­ме­ђу­мла­ди­ма,­ко­ја­је­из­ме­ђу­оста­лог­по­сле­ди­ца­то­га­што­се­упо­тре­ба­ал­ко­хо­ла­че­сто­тре­ти­ра­као­део­тра­ди­ци­је,­оби­ча­ја­и­кул­ту­ре.

Ре­зу­л­та­ти­Ис­тра­жи­ва­ња­су­по­ка­за­ли­да­у­2013.­го­ди­ни­у­Ср­би­ји­46,1%­ста­нов­ни­штва­ни­је­кон­зу­ми­ра­ло­ал­ко­хол­(ни­је­ни­ка­да­про­ба­ло­или­ни­је­кон­зу­ми­ра­ло­ал­ко­хол­у­прет­ход­них­12­ме­се­ци).­У­по­пу­ла­ци­ји­мла­дих­15–19­го­ди­на­47%­ни­је­кон­зу­ми­ра­ло­ал­ко­хол,­зна­чај­но­ви­ше­де­во­ја­ка­(54%)­не­го­де­ча­ка­(41,1%).

Сва­ко­днев­но­је­пи­ло­4,7%­ста­нов­ни­штва­што­пред­ста­вља­по­ве­ћа­ње­у­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну­(3,4%).­Ста­нов­ни­ци­Вој­во­ди­не­зна­чај­но­ви­ше­сва­ко­днев­но­кон­зу­ми­ра­ју­ал­ко­хол­(5,7%),­за­раз­ли­ку­од­ста­нов­ни­ка­Шу­ма­ди­је­и­За­пад­не­Ср­би­је­код­ко­јих­је­тај­про­це­нат­нај­ма­њи­(3,6%).­Не­из­не­на­ђу­је­по­да­так­да­му­шкар­ци­у­Ср­би­ји­тра­ди­ци­о­нал­но­у­ве­ћем­про­цен­ту­сва­ко­днев­но­пи­ју,­чак­шест­пу­та­ви­ше­у­од­но­су­на­же­не­(та­бе­ла­10).­Та­ко­ђе,­на­ви­ка­сва­ко­днев­ног­кон­зу­ми­ра­ња­ал­ко­хо­ла­је­нај­ви­ше­за­сту­пље­на­ме­ђу­нај­си­ро­ма­шни­јом­по­пу­ла­ци­јом­(6,9%).

табела 10. Употреба алкохола становништва према узрасним групама и полу, србија, 2013. година

Демографско­обележје

Становништво­које­не­конзумира­

алкохол

Становништво­које­свакодневно­

конзумира­алкохол

% %Добна­група15–24 39,0 0,625–34 34,0 1,935–44 39,0 3,645–54 41,8 5,355–64 51,3 7,465–74 59,6 8,275–84 69,5 7,685+ 78,0 3,5ПолМушки 28,6 8,3Женски 62,3 1,3Србија 46,1 4,7

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

52

По­ред­уче­ста­ло­сти­кон­зу­ми­ра­ња­ал­ко­хо­ла­на­на­ста­нак­ду­го­трај­них­бо­ле­сти­и­ста­ња,­као­по­сле­ди­ца­ње­го­ве­упо­тре­бе,­ути­че­и­ко­ли­чи­на­по­пи­је­ног­ал­ко­хо­ла.­Та­ко,­де­фи­ни­са­ни­кри­те­ри­јум­за­сред­њи­ри­зик­за­на­ста­нак­бо­ле­сти­у­од­но­су­на­днев­ну­ко­ли­чи­ну­по­пи­је­ног­ал­ко­хо­ла­за­же­не­из­но­си­20­гра­ма­ета­но­ла,­а­за­му­шкар­це­40­гра­ма­ета­но­ла.1

Као­и­у­ве­ћи­ни­европ­ских­зе­ма­ља­и­у­на­шој­зе­мљи­се­за­па­жа­обра­зац­по­ве­ћа­не­упо­тре­бе­ал­ко­хо­ла­то­ком­ви­кен­да­(од­пет­ка­до­не­де­ље)­ка­да­је­пре­ма­ре­зул­та­ти­ма­Ис­тра­жи­ва­ња,­сред­њем­ри­зи­ку­би­ло­из­ло­же­но­1,4%­же­на­и­6,2%­му­шка­ра­ца.­Нај­ве­ћи­про­це­нат­же­на­у­сред­њем­ри­зи­ку­се­на­ла­зи­ло­у­доб­ној­гру­пи­15–24­го­ди­не­(4,6%),­а­му­шка­ра­ца­у­доб­ној­гру­пи­25–34­го­ди­не­(8,9%).

По­се­бан­ри­зик­пред­ста­вља­екс­це­сив­но­пи­је­ње­тј.­пи­је­ње­ве­ли­ких­ко­ли­чи­на­ал­ко­хо­ла­(ви­ше­од­шест­ал­ко­хол­них­пи­ћа)­у­јед­ној­при­ли­ци­(bin ge drin king) што­је­за­бе­ле­же­но­и­у­Ср­би­ји,­ка­ко­ме­ђу­оп­штом­по­пу­ла­ци­јом­та­ко­и­ме­ђу­адо­ле­сцен­ти­ма.­Ова­кву­на­ви­ку,­ма­кар­јед­ном­у­то­ку­не­де­ље,­има­ло­је­4,3%­ста­нов­ни­штва­Ср­би­је­(7,8%­му­шка­ра­ца­и­1%­же­на),­са­нај­ве­ћом­уче­ста­ло­шћу­у­ста­ро­сној­гру­пи­25–34­го­ди­не­(5,4%).­Нај­ма­ње­јед­ном­ме­сеч­но­екс­це­сив­но­је­пи­ло­27%­му­шка­ра­ца­и­6%­же­на,­од­но­сно­укуп­но­16%­ста­нов­ни­штва,­што­је­пре­ма­до­ступ­ним­по­да­ци­ма­СЗО­ве­ћи­про­це­нат­не­го­у­ве­ћи­ни­зе­ма­ља­у­окру­же­њу­(гра­фи­кон­28).

Гра фи кон 28. Про це нат ста нов ни штва ко је je у по след њих 12 ме се ци нај ма ње јед ном ме сеч но кон зу ми ра ло 6 или ви ше пи ћа у то ку јед не при ли ке, ср би ја1 и иза бра не зе мље, 2010. го ди на

1­­­­­За­Ср­би­ју­је­при­ка­зан­по­да­так­за­2013.­го­ди­ну.­­­­­­­­­Из­вор­по­да­та­ка:­Ба­за­по­да­та­ка­оп­сер­ва­то­ри­је­гло­бал­ног­здра­вља,­СЗО,­http://apps.who.int/gho/da­ta/

no­de.main.A1047?lang=en&sho­wonly=GI­SAH

26

Графикон 28. Проценат становништва које je у последњих 12 месеци најмање једном месечно конзумирало 6 или више пића у току једне прилике, Србија1 и изабране земље, 2010. година

53,752,8

52,441,7

33,432,332,2

29,116,015,6

13,913,4

11,911,111,110,810,8

0 10 20 30 40 50 60

ФинскаГрчка

АустријаБелгија

Велика БританијаМађарска

ДанскаБугарскаСрбија

НемачкаНорвешкаХрватскаАлбанијаРумунијаЦрна Гора

Босна и ХерцеговинаСловенија

% становништва

1За Србију је приказан податак за 2013. годину.

Извор података: База података обсерваторије глобалног здравља, СЗО, http://apps.who.int/gho/data/node.main.A1047?lang=en&showonly=GISAH

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

53

На­ро­чи­то­за­бри­ња­ва­по­да­так­да­је­ско­ро­сва­ки­пе­ти­(17%)­адо­ле­сцент­уз­ра­ста­15–19­го­ди­на­нај­ма­ње­јед­ном­ме­сеч­но­кон­зу­ми­рао­ви­ше­од­шест­ал­ко­хол­них­пи­ћа­то­ком­јед­не­при­ли­ке­(22,7%­мла­ди­ћа­и­10,6%­де­во­ја­ка).

Ли те ра ту ра

WHO­Euro­pe,­Al­co­hol­in­the­Euro­pean­Union:­Con­sump­tion,­Harm­and­Po­licy­Ap­pro­ac­hes,­WHO,­Co­pen­ha­gen.2012.

4.6.­Ко­ри­шће­ње­пси­хо­ак­тив­них­суп­стан­ци

По­де­фи­ни­ци­ји­пси­хо­ак­тив­на­суп­стан­ца­је­сва­ка­суп­стан­ца­ко­ја­уне­се­на­у­ор­га­ни­зам­мо­же­да­мо­ди­фи­ку­је­јед­ну­или­ви­ше­функ­ци­ја.­То­мо­гу­би­ти­суп­стан­це­или­сме­ше­суп­стан­ци­ко­је­де­лу­ју­на­цен­трал­ни­нер­вни­си­стем­(ЦНС)­и­иза­зи­ва­ју­про­ме­не­у­до­жи­вља­ва­њу­и­по­на­ша­њу­(1).­Упо­тре­ба­пси­хо­ак­тив­них­суп­стан­ци­(дро­га)­де­фи­ни­ше­се­као­не­здра­во­по­на­ша­ње­и­по­се­бан­со­ци­јал­но­па­то­ло­шки­фе­но­мен­по­је­дин­ца,­ко­је­има­за­по­сле­ди­цу­по­ја­ву­бо­ле­сти­за­ви­сно­сти.­Бо­ле­сти­за­ви­сно­сти­исто­вре­ме­но­пред­ста­вља­ју­бо­ле­сти­по­на­ша­ња­и­део­су­со­ци­јал­не­па­то­ло­ги­је­са­из­у­зет­но­те­шким­по­сле­ди­ца­ма­по­здра­вље.

У­Ис­тра­жи­ва­њу­су­при­ку­пље­ни­по­да­ци­о­ко­ри­шће­њу­раз­ли­чи­тих­вр­ста­пси­хо­ак­тив­них­суп­стан­ци­у­по­след­њих­12­ме­се­ци.

Велики­проценат­становништва­је­изјавио­да­је­у­претходних­годину­дана­упо­требљавао­средства­против­болова­(36,1%).­Средства­за­умирење­је­кори­сти­ло­18,1%,­а­средства­за­спавање­10,4%.­Жене­су­значајно­чешће­кори­сти­ле­било­које­од­наведених­средстава­(графикон­29).

Гра фи кон 29. Упо тре ба од ре ђе них пси хо ак тив них суп стан ци у прет ход них 12 ме­се ци пре ма по лу, ср би ја, 2013. го ди на

Графикон 29. Употреба одређених психоактивних супстанци у претходних 12 месеци према полу, Србија, 2013. година

 

10,4

18,1

36,1

5,8

11,3

26,8

14,6

24,5

44,8

05101520253035404550

Средства за спавање Средства за умирење Средства против болова

% становниш

тва

Укупно Мушкарци Жене

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

54

Та­ко­ђе,­упо­тре­ба­ле­ко­ва­за­сми­ре­ње,­спа­ва­ње­и­про­тив­бо­ло­ва­би­ла­је­че­шћа­ме­ђу­по­пу­ла­ци­јом­ста­ри­јом­од­55­го­ди­на­(та­бе­ла­11).

Пре­ма­ре­зу­лта­ти­ма­Ис­тра­жи­ва­ња­иле­гал­не­дро­ге­је­у­по­сма­тра­ном­пе­ри­о­ду­ко­ри­сти­ло­ма­ње­од­1%­ста­нов­ни­штва­Ср­би­је.­Нај­че­шће­ко­ри­шће­на­иле­гал­на­дро­га­је­ка­на­бис­ко­ју­је­ко­ри­сти­ло­0,4%­ста­нов­ни­ка­у­прет­ход­них­го­ди­ну­да­на.­Упо­тре­ба­оста­лих­иле­гал­них­дро­га­је­ис­под­0,1%.­Упо­тре­ба­ка­на­би­са­је­зна­чај­но­ве­ћа­ме­ђу­ста­но­вни­ци­ма­гра­до­ва­у­по­ре­ђе­њу­са­ста­нов­ни­ци­ма­оста­лих­под­руч­ја­(0,6%­пре­ма­0,1%),­ме­ђу­ста­нов­ни­ци­ма­ви­шег­и­ви­со­ког­обра­зо­ва­ња­(0,9),­као­и­ме­ђу­они­ма­ко­ји­при­па­да­ју­нај­бо­га­ти­јој­ка­те­го­ри­ји­ста­нов­ни­штва­(1%).­На­су­прот­упо­тре­би­ле­ко­ва,­ко­ри­сни­ци­иле­гал­них­дро­га­су­у­ве­ћем­про­цен­ту­ста­нов­ни­ци­Ср­би­је­мла­ђи­од­35­го­ди­на.

При­са­гле­да­ва­њу­уче­ста­ло­сти­ко­ри­шће­ња­иле­гал­них­дро­га­тре­ба­узе­ти­у­об­зир­од­ре­ђе­на­огра­ни­че­ња­ис­тра­жи­ва­ња­здра­вља­у­оп­штој­по­пу­ла­ци­ји,­јер­зло­у­по­тре­ба­дро­га­као­дру­штве­но­не­при­хва­тљи­во­по­на­ша­ње­до­во­ди­у­пи­та­ње­искре­ност­ис­пи­та­ни­ка­при­ли­ком­да­ва­ња­од­го­во­ра­на­пи­та­ња­о­њи­хо­вој­упо­тре­би.­Та­ко­ђе,­тре­ба­ло­би­има­ти­у­ви­ду­да­је­ве­о­ма­те­шко­по­сти­ћи­ре­пре­зен­та­ти­ван­об­у­хват­ко­ри­сни­ка­дро­га­у­ис­тра­жи­ва­њи­ма­овог­ти­па­због­њи­хо­вог­спе­ци­фич­ног­сти­ла­жи­во­та.

Литература

Substance­abuse.­Terminology­and­classification.­(cited,­2014,­September­05).­Доступно­на:­http://www.who.int/substance_abuse/terminology/psychoactive_substances/en/index.html

4.7.­Сексуално­понашање

Ри­зич­на­сек­су­ал­на­по­на­ша­ња­укљу­чу­ју­пре­све­га­ра­но­сту­па­ње­у­сек­су­ал­не­од­но­се,­ве­ћи­број­сек­су­ал­них­парт­не­ра,­не­ко­ри­шће­ње­по­у­зда­них­ме­то­да­кон­тра­цеп­ци­је­и­не­ко­ри­шће­ње­кон­до­ма­као­ефи­ка­сне­за­шти­те­од­пол­но­пре­но­си­вих­ин­фек­ци­ја.­Као­ис­ход­не­зна­ња,­не­пот­пу­не­или­не­тач­не­ин­фор­ми­са­но­сти­

табела 11. Проценат становништва које је користило одређене психоактивне супстанце у претходних 12 месеци према узрасним групама, србија, 2013. година

Старосна­група 15–24 25–34 35–44 45–54 55–64

% % % % %Средства­за­спавање 2,3 3,0 5,6 8,1 13,9Средства­за­умирење 2,5 8,0 13,1 18,8 25,4Средства­против­болова 21,8 36,6 37,5 37,2 38,8

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

55

или­ола­ког­схва­та­ња­очу­ва­ња­ре­про­дук­тив­ног­здра­вља­ја­вља­ју­се­не­же­ље­на­труд­но­ћа­ко­ја­нај­че­шће­за­вр­ша­ва­абор­ту­сом­или­пол­но­пре­но­си­ве­ин­фек­ци­је­ко­је­пак­мо­гу­има­ти­ду­го­трај­не­и­те­шке­по­сле­ди­це­не­са­мо­по­фи­зич­ко,­већ­по­не­ка­да­и­по­пси­хич­ко­здра­вље.

Зна­ње­о­сек­су­ал­но­сти,­фи­зи­о­ло­ги­ји­ре­про­дук­ци­је,­кон­тра­цеп­ци­ји,­по­сле­ди­ца­ма­на­мер­ног­пре­ки­да­труд­но­ће­и­ин­фек­ци­ја­ко­је­се­пре­но­се­не­за­шти­ће­ним­сек­су­ал­ним­кон­так­том,­али­и­сти­ца­ње­од­го­ва­ра­ју­ћих­ве­шти­на­и­обра­за­ца­по­на­ша­ња­пре­за­по­чи­ња­ња­сек­су­ал­ног­жи­во­та­ну­жно­је­за­фор­ми­ра­ње­пра­вил­них­ста­во­ва­ве­за­них­за­пла­ни­ра­ње­по­ро­ди­це­и­пре­у­зи­ма­ње­од­го­вор­но­сти­у­сек­су­ал­ном­по­на­ша­њу­у­ци­љу­за­шти­те­здра­вља.­Та­ко­ђе,­кон­тро­ле­здра­вља­код­ги­не­ко­ло­га­ба­рем­је­дан­пут­го­ди­шње,­про­мо­ци­ја­без­бед­ни­јег­сек­су­ал­ног­по­на­ша­ња,­до­ступ­ност­ква­ли­тет­них­кон­до­ма­по­при­хва­тљи­вој­це­ни,­као­и­слу­жби­за­до­бро­вољ­но­и­по­вер­љи­во­са­ве­то­ва­ње­и­те­сти­ра­ње­на­HIV­и­дру­ге­пол­но­пре­но­си­ве­ин­фек­ци­је­и­укљу­чи­ва­ње­ши­ре­дру­штве­не­за­јед­ни­це­у­пре­вен­ци­ју­нео­п­ход­не­су­за­очу­ва­ње­ре­про­дук­тив­ног­здра­вља­ка­ко­по­је­ди­на­ца,­та­ко­и­дру­штва­у­це­ли­ни.

Пре­ма­Ис­тра­жи­ва­њу­из­2013.­го­ди­не­33,1%­мла­дих­у­Ср­би­ји­уз­ра­ста­15–19­го­ди­на­је­сту­пи­ло­у­сек­су­ал­не­од­но­се,­и­то­зна­чај­но­ви­ше­де­ча­ка­не­го­де­вој­чи­ца­(39,9%­пре­ма­25,7%).­У­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну­за­бе­ле­же­но­је­по­ве­ћа­ње­про­цен­та­мла­дих­уз­ра­ста­15–19­го­ди­на­ко­ји­су­сту­пи­ли­у­сек­су­ал­не­од­но­се­за­4,1%.

Ме­ди­ја­на­уз­ра­ста­сту­па­ња­у­пр­ви­сек­су­ал­ни­од­нос­ме­ђу­мла­ди­ма­уз­ра­ста­од­15­до­24­го­ди­не­је­не­про­ме­ње­на­у­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну­и­из­но­си­17­го­ди­на.­Де­вој­ке­сту­па­ју­у­сек­су­ал­не­од­но­се­не­што­ка­сни­је­у­од­но­су­на­мла­ди­ће­(18­пре­ма­17­го­ди­на).­Ипак,­ако­се­одво­је­но­по­сма­тра­ју­доб­не­гру­пе­15–19­и­20–24­го­ди­не­за­па­жа­се­да­се­гра­ни­ца­сту­па­ња­у­сек­су­ал­не­од­но­се­по­ме­ра­на­ни­же­(са­18­на­16­го­ди­на).­Пре­ма­ре­зул­та­ти­ма­Ис­тра­жи­ва­ња­из­2013.­и­да­ље­око­2%­мла­дих­сту­па­у­сек­су­ал­не­од­но­се­пре­15.­го­ди­не­жи­во­та.

Од­укуп­ног­бро­ја­мла­дих­уз­ра­ста­15–19­го­ди­на­ко­ји­су­у­го­ди­ни­ко­ја­је­прет­хо­ди­ла­Ис­тра­жи­ва­њу­има­ли­сек­су­ал­не­од­но­се­са­по­вре­ме­ним­парт­не­ром­73,8%­је­при­ли­ком­по­след­њег­сек­су­ал­ног­од­но­са­ко­ри­сти­ло­кон­дом.­Де­ча­ци­зна­чај­но­че­шће­има­ју­сек­су­ал­не­од­но­се­са­по­вре­ме­ним­парт­не­ром­не­го­де­вој­чи­це­(19,7%­пре­ма­3,4%),­али­и­зна­чај­но­че­шће­ко­ри­сте­кон­дом­(76,4%­пре­ма­58%).

У­по­пу­ла­ци­ји­од­ра­слог­ста­нов­ни­штва­уз­ра­ста­20­и­ви­ше­го­ди­на­14,6%­је­има­ло­сек­су­ал­не­од­но­се­са­по­вре­ме­ним­парт­не­ром,­што­је­за­7%­ви­ше­не­го­2006.­го­ди­не.­Сек­су­ал­не­од­но­се­са­по­вре­ме­ним­парт­не­ром­зна­чај­но­че­шће­су­има­ли­му­шкар­ци­у­од­но­су­на­же­не­(21,5%­пре­ма­8%)­и­мла­ди­до­би­20–24­го­ди­не­(29,2%).­Упо­тре­ба­кон­до­ма­са­по­вре­ме­ним­парт­не­ром­опа­да­са­ста­ро­шћу­и­зна­чај­но­је­ма­ње­за­сту­пље­на­код­же­на­и­осо­ба­ни­жег­обра­зов­ног­ста­ту­са.­У­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну­за­па­жа­се­сма­ње­ње­упо­тре­бе­кон­до­ма­при­ли­ком­по­след­њег­сек­су­ал­ног­од­но­са­са­по­вре­ме­ним­парт­не­ром­(43,3%­пре­ма­51,6%).

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

56

Ана­ли­за­по­ка­за­те­ља­ко­ји­ме­ри­на­пре­дак­на­по­љу­пре­вен­ци­је­из­ло­же­но­сти­ви­ру­су­ху­ма­не­иму­но­де­фи­ци­јен­ци­је­(HIV)­ме­ђу­осо­ба­ма­са­ви­ше­стру­ким­сек­су­ал­ним­парт­не­ри­ма­(1)­је­по­ка­за­ла­да­је­у­по­пу­ла­ци­ји­уз­ра­ста­15–49­го­ди­на­ко­ји­су­у­го­ди­ни­ко­ја­је­прет­хо­ди­ла­Ис­тра­жи­ва­њу­има­ли­сек­су­ал­не­од­но­се­са­ви­ше­парт­не­ра­(13,3%­ста­нов­ни­ка),­тек­не­што­ви­ше­од­јед­не­по­ло­ви­не­(59,7%)­при­ли­ком­по­след­њег­сек­су­ал­ног­од­но­са­ко­ри­сти­ло­кон­дом.­Зна­чај­но­ве­ћа­упо­тре­ба­кон­до­ма­ре­ги­стро­ва­на­је­код­мла­дих­уз­ра­ста­20–24­го­ди­не­(70,3%),­док­су­зна­чај­но­ма­ње­кон­дом­ко­ри­сти­ле­осо­бе­са­нај­ни­жим­при­хо­дом­по­чла­ну­до­ма­ћин­ства­(46,3%)­(гра­фи­кон­30).

Гр аф икон 30. Уп отр еба ко нд ома пр ил иком п осле дњег се кс уа лног о дн оса (ст а­но вн ици у зр аста 15–49 к оји су им али в ише од је дног се кс уа лног пар тн ера у п осле дњих 12 м ес еци) пр ема у зр асним гр уп ама и пр их оду по чл ану д ом аћи нства (у д ин ар има), с рб ија, 2013. г од ина

Тек­св­ака­п­ета­ж­ена­у­зр­аста­15–49­г­од­ина­(21,5%)­к­оја­је­б­ила­се­кс­уа­лно­а­кти­вна­у­п­осм­атр­аном­п­ер­и­оду­к­ор­ист­ила­је­н­еко­од­ко­нтр­аце­пти­вних­сре­дст­ава­или­м­ет­ода­(п­ил­ула,­и­нтр­а­ут­ер­ина­сп­ир­ала,­хо­рмо­нска­и­нје­кц­ија,­хо­рмо­нски­и­мплан­тат,­д­иј­афра­гма,­п­ена­или­гел,­же­нски­или­м­ушки­ко­ндом,­же­нска­или­м­ушка­ст­ер­ил­из­ац­ија).­Зн­ача­јно­м­ање­ко­нтр­аце­пц­ију­су­к­ор­ист­иле­ж­ене­са­н­ижим­обр­аз­ов­ањем­и­ж­ене­из­на­јс­ир­ом­ашн­ијих­д­ом­аћи­нст­ава­(10,1%,­о­дн­осно­12,2%).­У­и­стој­до­бној­гр­упи­ж­ена­к­оје­су­уд­ате­или­ж­иве­у­ва­нбра­чној­з­аје­дн­ици,­пр­о­ц­енат­оних­к­оје­к­ор­исте­ко­нтр­аце­пти­вна­сре­дства­је­м­ањи­и­и­зн­осио­је­18,3%.

Што­се­т­иче­к­ор­ишћ­ења­н­еке­од­н­еп­о­узд­аних­м­ет­ода­ко­нтр­аце­пц­ије­(н­епло­дни­д­ани,­пр­ек­инут­о­днос,­п­ил­ула­за­„дан­п­осле”),­оно­је­б­ило­ра­спр­остр­ањ­ено­м­еђу­13,3%­ж­ена­у­зр­аста­15–49­г­од­ина.­Н­еп­о­узд­ане­м­ет­оде­ко­нтр­аце­пц­ије­у­зн­ача­јно­м­ањем­пр­оце­нту­су­к­ор­ист­иле­мл­ађе­ж­ене­у­зр­аста­од­15­до­24­г­од­ине­(7,2%).

Од­уку­пног­бр­оја­ж­ена­у­зр­аста­15–49­г­од­ина­1,5%­н­ав­оди­да­је­им­ало­н­а­ме­рни­пр­екид­тру­дн­оће­у­г­од­ини­к­оја­је­пре­тх­од­ила­И­стр­аж­ив­ању­2013.­г­од­и­не­(1%­д­ев­ој­ака­у­зр­аста­од­15­до­19­г­од­ина).­Н­аме­рни­пр­екид­тру­дн­оће­је­у­зн­ача­јно­в­ећем­пр­оце­нту­био­з­аст­упљен­код­ж­ена­из­н­ас­еља­к­оја­н­ису­гра­д­ска­(2,3%)­и­код­оних­са­н­ижим­обр­аз­ов­ањем­(2,7%).

28

Графикон 30. Употреба кондома приликом последњег сексуалног односа (становници узраста 15 – 49 који су имали више од једног сексуланог партнера у последњих 12 месеци) према узрасним групама и приходу по члану домаћинства (у динарима), Србија, 2013. година

57,066,469,063,8

46,338,8

47,3

58,5

70,370,1

0

20

40

60

80

15–1

9

20–2

4

25–3

4

35–4

4

45–4

9

до 9

.000

9-14

.000

14-2

0.00

0

20-2

9.00

0

29.0

00или више

% становниш

тва

Србија = 59,7

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

57

4.8.­HIV/AIDS

Син­дром­сте­че­не­иму­но­де­фи­ци­јен­ци­је­(AIDS)­је­те­шко,­по­жи­вот­опа­сно,­кли­нич­ки­ма­ни­фест­но­ста­ње.­То­је­по­след­њи­кли­нич­ки­ста­ди­јум­ин­фек­ци­је­узро­ко­ва­не­ви­ру­сом­ху­ма­не­иму­но­де­фи­ци­јен­ци­је­(HIV)­ко­ја­уко­ли­ко­се­не­ди­јаг­но­сти­ку­је­пра­во­вре­ме­но­и­не­ле­чи­ви­со­ко­ефи­ка­сном­ком­би­на­ци­јом­ан­ти­ре­тро­ви­ру­сних­ле­ко­ва,­нај­че­шће­до­во­ди­до­про­гре­сив­ног­оште­ће­ња­иму­но­ло­шког­си­сте­ма­и­дру­гих­ор­га­на,­укљу­чу­ју­ћи­и­цен­трал­ни­нер­вни­си­стем.

При­мар­на­пре­вен­ци­ја,­ко­ја­је­кључ­на­за­кон­тро­лу­епи­де­ми­је­HIV­ин­фек­ци­је,­мо­ра­се­за­сни­ва­ти­на­по­у­зда­ним­и­ско­ра­шњим­по­да­ци­ма­о­ин­ци­ден­ци­ји­и­мор­та­ли­те­ту,­епи­де­ми­о­ло­шким­ка­рак­те­ри­сти­ка­ма­па­ци­је­на­та,­уче­ста­ло­сти­ин­фек­ци­је­у­кључ­ним­по­пу­ла­ци­ја­ма­под­по­ве­ћа­ним­ри­зи­ком­од­HIV­а,­као­и­о­зна­њу,­ста­во­ви­ма­и­по­на­ша­њу­у­ве­зи­ри­зи­ка­за­HIV/AIDS,­ко­ји­се­обез­бе­ђу­ју­ру­тин­ским­све­о­бу­хват­ним­епи­де­ми­о­ло­шким­над­зо­ром­и­пе­ри­о­дич­ним­би­о­ло­шко­би­хеј­ви­о­рал­ним­ис­тра­жи­ва­њи­ма­ме­ђу­кључ­ним­по­пу­ла­ци­ја­ма­под­по­ве­ћа­ним­ри­зи­ком­од­HIV­а­и­ис­тра­жи­ва­њем­здра­вља­ста­нов­ни­штва.

За­по­сто­ја­ње­HIV­а,­од­но­сно­си­де­(AIDS)­у­Ср­би­ји­је­у­2013.­го­ди­ни­зна­ло­90,7%­ста­нов­ни­ка­уз­ра­ста­15­и­ви­ше­го­ди­на­(90,8%­у­2006.­го­ди­ни)­и­то­зна­чај­но­ви­ше­у­град­ским­на­се­љи­ма­и­у­по­пу­ла­ци­ји­мла­ђих­од­55­го­ди­на.­Ин­фор­ми­са­ност­о­HIV­у­и­AIDS­у­је­би­ла­нај­ве­ћа­у­Бе­о­гра­ду­(94,9%).­Зна­чај­но­ма­ње­би­ли­су­ин­фор­ми­са­ни­ста­нов­ни­ци­у­Ју­жној­и­Ис­точ­ној­Ср­би­ји­(86,2%),­осо­бе­са­ни­жим­обра­зо­ва­њем­(76%)­и­они­ко­ји­жи­ве­у­нај­си­ро­ма­шни­јим­до­ма­ћин­стви­ма­(78,4%).

До­вољ­но­сте­че­ног­зна­ња­о­HIV­у/AIDS­у,­та­ко­да­су­мо­гли­пра­вил­но­да­иден­ти­фи­ку­ју­на­чи­не­пре­вен­ци­је­сек­су­ал­не­тран­сми­си­је­HIV­а­и­исто­вре­ме­но­пре­по­зна­ју­за­блу­де­у­ве­зи­са­тран­сми­си­јом­HIV­а,­има­ло­је­28,3%­мла­дих­уз­ра­ста­од­15­до­24­го­ди­не.­Мла­ди­уз­ра­ста­15–19­го­ди­на­су­у­зна­чај­но­ма­њем­про­цен­ту­има­ли­до­вољ­но­зна­ња­о­HIV­у/AIDS­у,­мла­ди­ко­ји­жи­ве­у­Шу­ма­ди­ји­и­За­падној­Ср­би­ји,­као­и­они­са­ни­жим­сте­пе­ном­обра­зо­ва­ња­(гра­фи­кон­31).

Графикон 31. знање младих узраста 15–24 године о HIV­у/AIDS­у према регио­нима, узрасним групама и степену образовања, србија, 2013. година

29

Графикон 31. Знање младих узраста 15–24 године о HIV-у/AIDS-у према регионима, узрасним групама и степену образовања, Србија, 2013. година

33,3

41,6

19,7

34,9

21,6

27,8

22,3

32,431,7

0

10

20

30

40

50

Војводина

Београд

Шум

адија

и Западна

Србија

Јужна

иИсточна

Србија

15–1

9

20–2

4

Oсновно

Средњ

е

Више или

високо

% становниш

тва

Србија = 28,3

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

58

Сва­ки­дру­ги­ста­нов­ник­Ср­би­је­уз­ра­ста­15­и­ви­ше­го­ди­на­(50,2%)­пра­вил­но­иден­ти­фи­ку­је­на­чи­не­пре­вен­ци­је­сек­су­ал­не­тран­сми­си­је­HIV­а,­али­тек­сва­ки­ше­сти­(16,1%)­од­ба­цу­је­за­блу­де­у­ве­зи­са­тран­сми­си­јом­HIV­а,­од­но­сно­зна­ка­ко­се­HIV­не­мо­же­пре­не­ти.­Зна­чај­но­ма­њи­про­це­нат­ста­нов­ни­ка­ко­ји­пра­вил­но­иден­ти­фи­ку­је­на­чи­не­пре­вен­ци­је­сек­су­ал­не­тран­сми­си­је­HIV­а,­од­но­сно­од­ба­цу­је­за­блу­де­у­ве­зи­са­тран­сми­си­јом­HIV­а­ре­ги­стру­је­се­у­Шу­ма­ди­ји­и­За­пад­ној­Ср­би­ји,­у­гру­пи­ста­ри­јих­од­50­го­ди­на,­у­на­се­љи­ма­ко­ја­ни­су­град­ска,­као­и­у­гру­пи­ста­нов­ни­ка­са­ни­жим­обра­зо­ва­њем­и­ло­шег­ма­те­ри­јал­ног­ста­ту­са.

Са­мо­7,7%­ста­нов­ни­ка­у­Ср­би­ји­уз­ра­ста­од­15­до­49­го­ди­на­ко­ји­су­чу­ли­за­HIV­и­AIDS­не­ма­дис­кри­ми­на­то­ран­став­пре­ма­осо­ба­ма­ин­фи­ци­ра­ним­HIV­ом.­Зна­чај­но­ма­њи­сте­пен­то­ле­ран­ци­је­пре­ма­осо­ба­ма­ин­фи­ци­ра­ним­HIV­ом­по­ка­зу­ју­ста­нов­ни­ци­у­Шу­ма­ди­ји­и­За­пад­ној­Ср­би­ји­(5,4%),­они­ко­ји­жи­ве­у­оста­лим­на­се­љи­ма­(5,6%),­ста­нов­ни­ци­уз­ра­ста­од­15­до­19­го­ди­на­(3,1%),­они­са­ни­жим­обра­зо­ва­њем­(3,4%)­и­осо­бе­из­нај­си­ро­ма­шни­јих­сло­је­ва­ста­нов­ни­штва­(4,8%).

По­ло­ви­на­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је­уз­ра­ста­20­и­ви­ше­го­ди­на­(50,1%)­у­2013.­го­ди­ни­је­зна­ла­где­се­мо­же­са­ве­то­ва­ти­и­те­сти­ра­ти­на­HIV,­док­их­се­те­сти­ра­ло­6,9%.­Оба­по­ка­за­те­ља­по­ка­зу­ју­зна­ча­јан­по­раст­у­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну­(37,9%­ин­фор­ми­са­них­и­4,2%­те­сти­ра­них).­И­ин­фор­ми­са­ност­и­број­те­сти­ра­них­су­зна­чај­но­ма­њи­у­по­пу­ла­ци­ји­ко­ја­не­жи­ви­у­град­ским­на­се­љи­ма,­код­ста­ри­јих­од­50­го­ди­на,­као­и­код­ма­ње­обра­зов­них­и­си­ро­ма­шних­сло­је­ва­дру­штва.­Зна­чај­но­ма­њи­про­це­нат­ин­фор­ми­са­них­о­ме­сту­са­ве­то­ва­ња­и­те­сти­ра­ња­је­за­бе­ле­жно­у­Вој­во­ди­ни­(46%),­а­број­те­сти­ра­них­у­Шу­ма­ди­ји­и­За­пад­ној­Ср­би­ји­(4,2%).

Од­укуп­ног­бро­ја­ста­нов­ни­ка­у­Ср­би­ји­уз­ра­ста­од­15­до­49­го­ди­на­2,5%­се­те­сти­ра­ло­на­HIV­то­ком­12­ме­се­ци­ко­ји­су­прет­хо­ди­ли­Ис­тра­жи­ва­њу­из­2013.­го­ди­не­и­том­при­ли­ком­су­им­са­оп­ште­ни­ре­зул­та­ти­те­сти­ра­ња.­Зна­чај­но­ма­ње­та­квих­ре­ги­стро­ва­но­је­ме­ђу­ста­нов­ни­штвом­у­Шу­ма­ди­ји­и­За­пад­ној­Ср­би­ји­(1,6%),­осо­ба­ма­ко­је­жи­ве­у­оста­лим­на­се­љи­ма­(1,4%),­мла­ди­ма­уз­ра­ста­15–19­го­ди­на­(0,7%),­осо­ба­ма­са­ни­жим­обра­зо­ва­њем­(0,7%)­и­ме­ђу­нај­си­ро­ма­шни­ји­ма­(1,1%).

Ана­ли­за­раз­ли­чи­тих­по­ка­за­те­ља­ука­зу­је­да­су­зна­ње­о­HIV/AIDS­у­и­ста­во­ви­пре­ма­осо­ба­ма­ин­фи­ци­ра­ним­HIV­ом­те­сно­по­ве­за­ни­са­сте­пе­ном­обра­зо­ва­ња.­Осо­бе­са­ви­шим­или­ви­со­ким­обра­зо­ва­њем­има­ју­бо­ље­зна­ње­о­на­чи­ни­ма­пре­но­са­и­за­шти­те­од­HIV­ин­фек­ци­је,­као­и­ви­ше­по­зи­тив­них­ста­во­ва­пре­ма­осо­ба­ма­ин­фи­ци­ра­ним­HIV­ом.­Та­ко­ђе,­осо­бе­са­ви­шим­сте­пе­ном­обра­зо­ва­ња­се­че­шће­те­сти­ра­ју­на­HIV.

Литература

UNAIDS.­Global­AIDS­Response­Progress­Reporting­2013.­Construction­of­Core­Indicators­for­moni­toring­the­2011­UN­Political­Declaration­on­HIV/AIDS.­Доступно­на­http://www.unaids.org/en/media/unaids/contentassets/documents/document/2013/GARPR_2013_guidelines_en.pdf

VКоришћење здравствене заштите

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

60

5.1.­­Коришћење­здравствене­заштите­у­здравственим­установама­­и­приватној­пракси

Сма­ње­ње­раз­ли­ка­у­здра­вљу­и­здрав­стве­ној­за­шти­ти­пред­ста­вља­бит­ну­прет­по­став­ку­да­љег­раз­во­ја­си­сте­ма­здрав­стве­не­за­шти­те­и­ње­них­ин­сти­ту­ци­ја.­Ва­жан­фак­тор­у­ор­га­ни­за­ци­ји­и­функ­ци­о­ни­са­њу­здрав­стве­не­слу­жбе­је­и­сте­пен­ин­те­гри­са­но­сти­си­сте­ма­(по­ве­за­но­сти­при­мар­ног,­се­кун­дар­ног­и­тер­ци­јар­ног­ни­воа),­али­и­ње­го­ва­те­ри­то­ри­јал­но­ад­ми­ни­стра­тив­на­де­цен­тра­ли­за­ци­ја­(мре­жа­и­фи­нан­си­ра­ње),­као­и­син­хро­но­де­ло­ва­ње­др­жав­ног­и­при­ват­ног­сек­то­ра.

По­ка­за­те­љи­о­ко­ри­шће­њу­здрав­стве­не­за­шти­те­су­нео­п­ход­ни­за­са­гле­да­ва­ње­по­тре­ба­ко­ри­сни­ка­и­јед­но­вре­ме­но­су­од­раз­обез­бе­ђе­но­сти­и­раз­ви­је­но­сти­здрав­стве­не­слу­жбе­и­ква­ли­те­та­здрав­стве­не­за­шти­те.

Ко ри шће ње бол нич ке здрав стве не за шти те

Бол­нич­ка­здрав­стве­на­за­шти­та­је­дан­је­од­нај­ва­жни­јих­и­исто­вре­ме­но­нај­ску­пљи­део­си­сте­ма­здрав­стве­не­за­шти­те.­Због­то­га­се­по­ве­ћа­ње­ефи­ка­сно­сти­и­уна­пре­ђе­ње­ква­ли­те­та­ра­да­бол­ни­ца­на­ла­зи­ме­ђу­при­о­ри­те­ти­ма­раз­во­ја­здрав­стве­не­за­шти­те­у­Ср­би­ји.

У­Ис­тра­жи­ва­њу­здра­вља­из­2013.­го­ди­не­7,8%­ста­нов­ни­ка­ста­ри­јих­од­15­го­ди­на­је­из­ја­ви­ло­да­је­бол­нич­ки­ле­че­но,­што­је­зна­чај­но­ви­ше­у­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну­(6,5%).­Зна­чај­но­ви­ше­хо­спи­та­ли­зо­ва­них­би­ло­је­у­ста­ри­јим­доб­ним­

30

Графикон 32. Проценат становништва које је болнички лечено према узрасним групама и индексу благостања, Србија, 2013. година

12,1

4,1 5,44,0

6,29,9

13,4

16,4

9,8 8,86,6 5,5

7,9

0

4

8

12

16

20

15–2

4

25–3

4

35–4

4

45–5

4

55–6

4

65–7

4

75–8

4

85+

Први

(најсиромаш

нији

)

Други

Трећи

Четврти

Пети

(најбогатији

)

% стано

вниш

тва

Србија = 7,8

Графикон 32. Проценат становништва које је болнички лечено према узрасним групама и индексу благостања, србија, 2013. година

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

61

гру­па­ма­(16,4%­у­ста­ро­сној­гру­пи­75–84­го­ди­не),­ме­ђу­ста­нов­ни­штвом­са­нај­ни­жим­сте­пе­ном­обра­зо­ва­ња­(основ­но­и­ни­же­–­10,8%)­и­нај­си­ро­ма­шни­ји­ма­(гра­фи­кон­32).

У­го­ди­ни­ко­ја­је­прет­хо­ди­ла­Ис­тра­жи­ва­њу­у­днев­ним­бол­ни­ца­ма­ле­чен­је­сва­ки­де­се­ти­ста­нов­ник­Ср­би­је­(10,4%)­ко­ји­је­у­про­се­ку­за­бе­ле­жио­5­бо­ра­ва­ка.­Зна­чај­но­ве­ћи­про­це­нат­је­за­бе­ле­жен­код­же­на­(12%),­ста­нов­ни­ка­Вој­во­ди­не­(13,4%)­(гра­фи­кон­33),­ста­ри­јег­ста­нов­ни­штва,­по­себ­но­у­ста­ро­сној­гру­пи­75–84­го­ди­не­(15,8%)­и­ста­нов­ни­ка­са­нај­ни­жим­сте­пе­ном­обра­зо­ва­ња­(12,3%).

Графикон 33. Проценат становништва леченог у дневним болницама према регионима, србија, 2013. година

Коришћење примарне здравствене заштите

При­мар­ну­здрав­стве­ну­за­шти­ту­у­до­му­здра­вља­гра­ђа­ни­оства­ру­ју­пре­ко­иза­бра­ног­ле­ка­ра.­Ле­кар­оп­ште­ме­ди­ци­не­или­пе­ди­ја­тар­је­нај­че­шће­пр­ви­здрав­стве­ни­рад­ник­са­ко­јим­се­ста­нов­ни­штво­сре­ће­ка­да­му­је­по­треб­на­здрав­стве­на­за­шти­та.

Свог­ле­ка­ра­оп­ште­ме­ди­ци­не­или­пе­ди­ја­тра­има­ло­је­91,7%­ста­нов­ни­ка­ста­ри­јих­од­15­го­ди­на.­У­по­пу­ла­ци­ји­ста­рих­20­и­ви­ше­го­ди­на­соп­стве­ног­ле­ка­ра­оп­ште­ме­ди­ци­не­има­ло­је­91,6%­ста­нов­ни­ка,­што­је­зна­чај­но­по­ве­ћа­ње­у­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну,­ка­да­је­свог­ле­ка­ра­има­ло­50,6%­ста­нов­ни­ка.­Нај­ве­ћи­број­ста­нов­ни­ка­имао­је­иза­бра­ног­ле­ка­ра­или­пе­ди­ја­тра­у­др­жав­ној­здрав­стве­ној­уста­но­ви­(91%).­Осо­бе­жен­ског­по­ла­у­ве­ћем­про­цен­ту­има­ју­свог­ле­ка­ра­оп­ште­ме­ди­ци­не­или­пе­ди­ја­тра­(93,8%)­у­од­но­су­на­осо­бе­му­шког­по­ла­(89,5%).­Иза­бра­ног­ле­ка­ра­оп­ште­ме­ди­ци­не­или­пе­ди­ја­тра­у­при­ват­ној­

31

Графикон 33. Проценат становништва леченог у дневним болницама према регионима, Србија, 2013. година

13,4

8,2

10,5

8,8

0

2

4

6

8

10

12

14

16

Војводина Београд Шумадија иЗападна Србија

Јужна и ИсточнаСрбија

% становниш

тва

Србија = 10,4

 

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

62

прак­си­има­ло­је­2,5%­ста­нов­ни­ка,­нај­ви­ше­у­Бе­о­гра­ду,­град­ским­на­се­љи­ма­(по­3,1%),­у­гру­пи­ви­ше­и­ви­со­ко­обра­зо­ва­них­(5,3%)­и­у­гру­пи­нај­бо­га­ти­јих­(5%).

Две­тре­ћи­не­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је­(65,5%)­је­у­го­ди­ни­ко­ја­је­прет­хо­ди­ла­Ис­тра­жи­ва­њу­по­се­ти­ло­ле­ка­ра­оп­ште­ме­ди­ци­не­или­пе­ди­ја­тра,­зна­чај­но­ви­ше­же­на­(71,6%)­не­го­му­шка­ра­ца­(59%),­нај­ви­ше­у­Ју­жној­и­Ис­точ­ној­Ср­би­ји,­а­нај­ма­ње­у­Вој­во­ди­ни­(гра­фи­кон­34).

Просечан­број­посета­лекару­опште­медицине­или­педијатру­у­периоду­од­четири­недеље­које­су­претходиле­Ис­тра­жи­ва­њу­из­но­сио­је­1,5­(у­др­жав­ној­здрав­стве­ној­уста­но­ви­1,0,­а­у­при­ват­ној­прак­си­0,5­по­се­та).­Нај­ве­ћи­број­по­се­та­за­бе­ле­жен­је­у­Ју­жној­и­Ис­точ­ној­Ср­би­ји­(2,0),­у­гру­пи­ста­ро­сти­15–24­го­ди­не­(2,3)­и­код­ста­нов­ни­ка­са­основ­ним­и­ни­жим­обра­зо­ва­њем­(1,8).

Свог­ги­не­ко­ло­га­има­ло­је­60,9%­же­на­ста­ри­јих­од­15­го­ди­на­(54,9%­у­др­жав­ној­здрав­стве­ној­уста­но­ви,­а­10,5%­у­при­ват­ној­прак­си),­нај­ви­ше­у­Бе­о­гра­ду­(74,3%),­у­доб­ној­гру­пи­од­25­до­34­го­ди­не­(87,3%),­у­гру­пи­ви­ше­и­ви­со­ко­обра­зо­ва­них­(82,8%)­и­у­гру­пи­нај­бо­га­ти­јих­(78,8%).

Тре­ћи­на­же­на­у­Ср­би­ји­ста­ри­јих­од­15­го­ди­на­(34,9%)­је­у­го­ди­ни­ко­ја­је­прет­хо­ди­ла­Ис­тра­жи­ва­њу­по­се­ти­ла­ги­не­ко­ло­га,­зна­чај­но­ви­ше­у­Бе­о­гра­ду,­град­ским­на­се­љи­ма,­у­гру­пи­нај­о­бра­зо­ва­ни­јих­и­нај­бо­га­ти­јих.­Овај­про­це­нат­је­не­што­ви­ши­у­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну­(33,8%),­али­та­раз­ли­ка­ни­је­ста­ти­стич­ки­зна­чај­на.­Го­то­во­по­ло­ви­на­(47,5%)­же­на­фер­тил­ног­до­ба­(15–49­го­ди­на)­је­у­пе­ри­о­ду­од­го­ди­ну­да­на­пре­Ис­тра­жи­ва­ња­по­се­ти­ла­ги­не­ко­ло­га,­што­је­не­знат­но­ви­ше­у­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну­(46,2%).­Же­не­су­у­2013.­го­ди­ни­би­ле­зна­чај­но­мла­ђе­при­пр­вој­по­се­ти­ги­не­ко­ло­гу­(20,5­го­ди­на)­у­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну­(22,0­го­ди­не).

Графикон 34. Проценат становништва које је посетило свог лекара опште ме­дицине или педијатра у последњих годину дана према регионима и полу, србија, 2013. година

32

Графикон 34. Проценат становништва које је посетило свог лекара опште медицине или педијатра у последњих годину дана према регионима и полу, Србија, 2013. година

59,0

71,670,0

65,966,360,8

0

10

20

30

40

50

60

70

80

Војводи

на

Београд

Шум

адија

и Запа

дна

Србија

Јужна

иИсточна

Србија

Жене

Муш

карц

и

% стано

вниш

тва

Србија = 65,5

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

63

Коришћење стоматолошке здравствене заштите

Сто­ма­то­ло­шка­здрав­стве­на­за­шти­та­има­сво­је­спе­ци­фич­но­ме­сто­у­си­сте­му­здрав­стве­не­за­шти­те.­Пра­во­на­сто­ма­то­ло­шку­здрав­стве­ну­за­шти­ту­ко­ја­се­фи­нан­си­ра­из­сред­ста­ва­оба­ве­зног­здрав­стве­ног­оси­гу­ра­ња­де­фи­ни­са­но­је­За­ко­ном­о­здрав­стве­ном­оси­гу­ра­њу.­У­по­след­њој­де­ка­ди­до­шло­је­до­зна­чај­них­из­ме­на­за­кон­ске­ре­гу­ла­ти­ве­што­је­у­ве­ли­кој­ме­ри­ути­ца­ло­на­обез­бе­ђе­ност­и­ко­ри­шће­ње­сто­ма­то­ло­шке­здрав­стве­не­за­шти­те.

Не­што­ви­ше­од­по­ло­ви­не­ста­нов­ни­ка­ста­ри­јих­од­15­го­ди­на­(54,2%)­има­ло­је­свог­сто­ма­то­ло­га,­у­др­жав­ној­здрав­стве­ној­уста­но­ви­26,9%­ста­нов­ни­ка,­а­у­при­ват­ној­прак­си­31%.­Нај­ве­ћи­број­ста­нов­ни­ка­имао­је­иза­бра­ног­сто­ма­то­ло­га­у­Бе­о­гра­ду­(72,3%),­град­ским­на­се­љи­ма­(61,9%),­у­гру­пи­нај­о­бра­зо­ва­ни­јих­(76,4%)­и­нај­бо­га­ти­јих­(77,6%)­(гра­фи­кон­35).

Графикон 35. Проценат становништва које је имало свог стоматолога према регионима и индексу благостања, србија, 2013. година

У­пе­ри­о­ду­од­шест­ме­се­ци­ко­ји­су­прет­хо­ди­ли­Ис­тра­жи­ва­њу­сва­ки­пе­ти­ста­нов­ник­(20,5%)­је­по­се­тио­сто­ма­то­ло­га,­при­че­му­су­то­ви­ше­чи­ни­ле­же­не­(22,5%),­ста­нов­ни­ци­град­ских­на­се­ља­(23,4%),­ви­со­ко­о­бра­зо­ва­ни­(29,9%)­и­нај­бо­га­ти­ји­(27,9%).

Ле­ка­ра­спе­ци­ја­ли­сту­је­у­пе­ри­о­ду­од­го­ди­ну­да­на­ко­ји­су­прет­хо­ди­ли­Ис­тра­жи­ва­њу­по­се­ти­ло­две­пе­ти­не­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је­(40,1%).­Ле­ка­ра­спе­ци­ја­ли­сту­у­ве­ћем­про­цен­ту­су­по­се­ћи­ва­ле­же­не­(46,3%),­ста­нов­ни­ци­Бе­о­гра­да­(46,6%),­ста­ри­је­по­пу­ла­ци­о­не­гру­пе,­нај­о­бра­зо­ва­ни­ји­(46,8%)­и­нај­бо­га­ти­ји­(42,4%).­У­том­пе­ри­о­ду­спе­ци­ја­ли­сту­фи­зи­кал­не­ме­ди­ци­не­и­ре­ха­би­ли­та­ци­је­по­се­ти­ло­је­8,5%­ста­нов­ни­ка,­док­је­пси­хо­ло­га,­пси­хо­те­ра­пе­у­та­или­пси­хи­ја­тра­

33

Графикон 35. Проценат становништва које је имало свог стоматолога према регионима и индексу благостања, Србија, 2013. година

54,749,0

72,3

48,748,4

30,8

44,1

65,8

77,6

0

20

40

60

80

Војводи

на

Београд

Шум

адија и

Запа

дна Србија

Јужна

и Источна

Србија

Први

(најсиромаш

нији

)

Други

Трећи

Четврти

Пети

(најбогатији

)

% стано

вниш

тваСрбија = 54,2

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

64

по­се­ти­ло­4,4%­ста­нов­ни­ка.­Про­се­чан­број­по­се­та­ле­ка­ру­спе­ци­ја­ли­сти­по­ста­нов­ни­ку­у­пе­ри­о­ду­од­че­ти­ри­не­де­ље­пре­Ис­тра­жи­ва­ња­из­но­сио­је­0,8,­од­че­га­0,7­у­др­жав­ним­уста­но­ва­ма,­а­0,1­у­при­ват­ној­прак­си.

У­2013.­го­ди­ни­1,4%­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је­је­из­ја­ви­ло­да­је­ко­ри­сти­ло­услу­ге­кућ­не­не­ге­и­по­мо­ћи.­Ове­услу­ге­нај­ви­ше­су,­што­је­и­оче­ки­ва­но,­ко­ри­сти­ли­нај­ста­ри­ји­(11,4%­ста­ри­јих­од­85­го­ди­на),­нај­ма­ње­обра­зо­ва­ни­(2,5%)­и­нај­си­ро­ма­шни­ји­(1,9%).

Услу­ге­хит­не­по­мо­ћи­ко­ри­сти­ло­је­6%­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је,­што­је­зна­чај­но­ви­ше­у­од­но­су­на­ко­ри­шће­ње­хит­не­по­мо­ћи­у­2006.­го­ди­ни­(5%).­Ове­услу­ге­ви­ше­су­ко­ри­сти­ли­ста­ри­ји­ста­нов­ни­ци­(13,4%­у­гру­пи­75–84­и­13,8%­ста­ри­јих­од­85­го­ди­на),­ста­нов­ни­ци­нај­ни­жег­обра­зов­ног­ста­ту­са­(8,5%)­и­же­не­(6,8%).

Коришћење приватне праксе

Од­де­ве­де­се­тих­го­ди­на­про­шлог­ве­ка,­при­ват­на­прак­са­је­пре­ма­За­ко­ну­о­здрав­стве­ној­за­шти­ти­из­јед­на­че­на­са­др­жав­ном­здрав­стве­ном­слу­жбом­у­Ср­би­ји.­Ме­ђу­тим,­при­ват­на­прак­са­још­увек­ни­је­ин­те­гри­са­на­у­си­стем­здрав­стве­не­за­шти­те,­као­ни­у­про­цес­оба­ве­зног­здрав­стве­но­ста­ти­стич­ког­из­ве­шта­ва­ња.­То­је­раз­лог­да­се­још­увек­је­ди­но­пу­тем­по­пу­ла­ци­о­них­ис­тра­жи­ва­ња­мо­гу­до­би­ти­по­да­ци­од­зна­ча­ја­за­са­гле­да­ва­ње­ко­ри­шће­ња­при­ват­не­прак­се.

У­2013.­го­ди­ни­услу­ге­при­ват­не­прак­се­ко­ри­сти­ло­је­15,1%­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је.­При­ват­ну­прак­су­су­ви­ше­од­оста­лих­ко­ри­сти­ли­ста­нов­ни­ци­нај­ви­шег­обра­зов­ног­ста­ту­са­(27,9%),­нај­бо­га­ти­ји­(24,8%),­ста­нов­ни­ци­Бе­о­гра­да­и­град­ских­на­се­ља­(гра­фи­кон­36).

Графикон 36. Проценат становништва које је користило услуге приватне праксе у последњих годину дана према регионима и типу насеља, србија, 2013. година

34

Графикон 36. Проценат становништва које је користило услуге приватне праксе у последњих годину дана према регионима и типу насеља, Србија, 2013. година

15,2

24,8

11,19,8

18,0

10,8

0

5

10

15

20

25

30

Војводина Београд Шумадија иЗападнаСрбија

Јужна иИсточнаСрбија

Градсканасеља

Осталанасеља

% стано

вниш

тваСрбија =15,1

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

65

У­по­пу­ла­ци­ји­ста­нов­ни­штва­ста­ри­јег­од­19­го­ди­на­бе­ле­жи­се­зна­ча­јан­пад­ко­ри­шће­ња­при­ват­не­прак­се­у­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну­(15,8%­пре­ма­19,4%).

Услу­ге­тра­ди­ци­о­нал­не­ме­ди­ци­не­као­што­су­аку­пунк­ту­ра,­хо­ме­о­па­ти­ја­и­ки­ро­прак­ти­ка­у­го­ди­ни­ко­ја­је­прет­хо­ди­ла­Ис­тра­жи­ва­њу­ко­ри­сти­ло­је­3,8%­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је.­Ове­услу­ге­су­ви­ше­ко­ри­сти­ле­же­не­(4,7%),­нај­о­бра­зо­ва­ни­ји­(7,3%)­и­нај­бо­га­ти­ји­део­по­пу­ла­ци­је­(7,2%).

5.2.­­Неостварене­потребе­за­здравственом­заштитом

До­ступ­ност­здрав­стве­них­услу­га­за­ви­си­од­мно­го­број­них­фак­то­ра­ко­ји­се­од­но­се­ка­ко­на­здрав­стве­ни­си­стем­та­ко­и­на­са­мог­па­ци­јен­та.­Фак­то­ри­здрав­стве­ног­си­сте­ма­ко­ји­мо­гу­ути­ца­ти­на­до­ступ­ност­су­по­кри­ве­ност­здрав­стве­ним­оси­гу­ра­њем,­обез­бе­ђе­ност­ка­дром,­про­сто­ром,­опре­мом­и­фи­нан­сиј­ским­сред­стви­ма,­си­стем­упу­ћи­ва­ња,­за­ка­зи­ва­ња,­на­чин­на­ко­ји­се­по­је­дин­ци­тре­ти­ра­ју­у­окви­ру­си­сте­ма­(кон­ти­ну­и­тет­здрав­стве­не­за­шти­те)­и­ква­ли­тет­пру­же­них­услу­га.­Ка­рак­те­ри­сти­ке­па­ци­је­на­та,­као­што­су­ста­рост,­со­ци­о­е­ко­ном­ски­ста­тус,­прет­ход­на­ис­ку­ства­са­здрав­стве­ном­слу­жбом,­њи­хо­ва­пер­цеп­ци­ја­ква­ли­те­та­здрав­стве­не­за­шти­те­и­ни­во­здрав­стве­не­пи­сме­но­сти­та­ко­ђе­мо­гу­ути­ца­ти­на­њи­хо­ве­од­лу­ке­да­тра­же­здрав­стве­ну­за­шти­ту­(1).

Кон­цепт­нео­ства­ре­них­по­тре­ба­се­од­но­си­на­раз­ли­ку­из­ме­ђу­здрав­стве­них­услу­га­ко­је­се­сма­тра­ју­нео­п­ход­ним­за­ле­че­ње­од­ре­ђе­них­здрав­стве­них­про­бле­ма­и­услу­га­ко­је­су­за­и­ста­до­би­је­не.­Ли­це­ко­је­је­пре­по­зна­ло­по­тре­бу­да­до­би­је­ме­ди­цин­ску­услу­гу­а­ко­је­ову­услу­гу­ни­је­до­би­ло­има­нео­ства­ре­не­по­тре­бе­за­здрав­стве­ном­за­шти­том­(2).

Сво­је­по­тре­бе­за­здрав­стве­ном­за­шти­том­због­ду­гог­че­ка­ња,­уда­ље­но­сти­или­фи­нан­сиј­ских­раз­ло­га,­у­го­ди­ни­ко­ја­је­прет­хо­ди­ла­Ис­тра­жи­ва­њу­ни­је­оства­рио­сва­ки­тре­ћи­ста­нов­ник­Ср­би­је­(30,7%).­Нај­ве­ћи­про­це­нат­ста­нов­ни­штва­са­нео­ства­ре­ним­по­тре­ба­ма­ре­ги­стро­ван­је­у­Вој­во­ди­ни­(39,5%),­а­нај­ма­њи­у­Шу­ма­ди­ји­и­За­пад­ној­Ср­би­ји­(20,3%).­Ни­во­обра­зо­ва­ња,­ма­те­ри­јал­ни­ста­тус­и­пол­та­ко­ђе­су­ути­ца­ли­на­оства­ри­ва­ње­по­тре­ба­за­здрав­стве­ном­за­шти­том.­На­и­ме,­зна­чај­но­ве­ћи­про­це­нат­же­на­(33,1%),­ста­нов­ни­ка­са­нај­ни­жим­обра­зов­ним­ста­ту­сом­(35,9%)­и­ма­те­ри­јал­ним­ста­њем­(40,1%)­ни­је­ус­пео­да­оства­ри­сво­је­по­тре­бе­за­здрав­стве­ном­за­шти­том.­Нај­ве­ћу­пре­пре­ку­за­оства­ри­ва­ње­по­тре­ба­за­здрав­стве­ном­за­шти­том­чи­ни­ли­су­фи­нан­сиј­ски­раз­ло­зи.­Сва­ки­че­твр­ти­ста­нов­ник­Ср­би­је­(24,8%)­из­ја­вио­је­да­је­не­до­ста­так­фи­нан­сиј­ских­сред­ста­ва­раз­лог­не­ко­ри­шће­ња­здрав­стве­не­за­шти­те.­Нај­те­же­се­до­ла­зи­ло­до­сто­ма­то­ло­шке­(19,3%)­и­ме­ди­цин­ске­

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

66

здрав­стве­не­за­шти­те­(18%),­а­за­тим­сле­де­про­пи­са­ни­ле­ко­ви­(14,2%)­и­за­шти­та­мен­тал­ног­здра­вља­(4,8%).

Не­мо­гућ­ност­оства­ри­ва­ња­по­тре­ба­за­ме­ди­цин­ском­здрав­стве­ном­за­шти­том­због­фи­нан­сиј­ских­раз­ло­га­у­Ср­би­ји­је­из­ра­же­ни­ја­(гра­фи­кон­37)­не­го­у­зе­мља­ма­Европ­ске­уни­је­(3).

Графикон 37. Проценат становништва које у последњих годину дана није остварило своје потребе за медицинском заштитом због финансијских разлога, србија1 и изабране земље, 2012. година

Литература

Sa­ra­Al­lin­and­Cri­sti­na­Mas­se­ria.­Un­met­need­as­an­in­di­ca­tor­of­he­alth­ca­re­ac­cess,­Тhe­Lon­don­School­of­Eco­no­mics­and­Po­li­ti­cal­Sci­en­ce­Re­se­arch­No­te,­2009.­Do­stup­no­na:­http://www.lse.ac.uk/LSE­He­alt­hAnd­So­ci­al­Ca­re/pdf/euro­he­alth/VOL15no3/Al­lin_Un­met_need.pdf1

J.­F.­Le­ve­sque,­R.­Pi­ne­a­ult,­L.­Ro­bert,­M.­Ha­mel,­D.­Ro­ber­ge,­C.­Ka­pe­ta­na­kis,­B.­Si­mard,­A.­La­u­graud.­Un­met­he­alth­ca­re­ne­eds:­a­re­flec­tion­of­the­ac­ces­si­bi­lity­of­pri­mary­ca­re­ser­vi­ces?­Ac­ces­si­bi­lité­et­con­ti­nu­ité­des­ser­vi­ces­de­santé­­­Une­étu­de­sur­la­pre­mi­è­re­lig­ne­au­Québec,­2008.­Do­stup­no­na:­http://www.inspq.qc.ca/pdf/pu­bli­ca­ti­ons/728­Un­met­He­al­thCa­re­Ne­eds.pdf

Euro­stat.­He­alth­Ca­re­Da­ta­ba­se.­Do­stup­no­na:­http://epp.euro­stat.ec.euro­pa.eu/por­tal/pa­ge/por­tal/sta­ti­stics/se­arch_da­ta­ba­se

5.3.­Задовољство­здравственом­службом

За­до­вољ­ство­ко­ри­сни­ка­пред­ста­вља­је­дан­од­кључ­них­аспе­ка­та­стал­ног­уна­пре­ђе­ња­ква­ли­те­та.­Има­ве­ли­ки­зна­чај­не­са­мо­у­ева­лу­а­ци­ји,­већ­и­у­пла­ни­ра­њу­и­ор­га­ни­за­ци­ји­здрав­стве­не­за­шти­те.

1­­­­­Податак­за­Србију­је­за­2013.­годину.

Графикон 37. Проценат становништва које у последњих годину дана није остварило своје потребе за медицинском заштитом због финансијских разлога, Србија1 и изабране земље, 2012. година

18,010,4

9,66,5

5,92,4

2,20,8

0,50,3

0 5 10 15 20

СрбијаЛетонијаРумунија

ГрчкаБугарскаМађарска

ЕУ 28Немачка

ЛитванијаДанска

% становништва

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

67

Ви­ше­од­по­ло­ви­не­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је­(53,8%)­из­ја­ви­ло­је­да­је­за­до­вољ­но­(за­до­вољ­ни­и­ве­о­ма­за­до­вољ­ни)­др­жав­ном­здрав­стве­ном­слу­жбом­(та­бе­ла­12),­док­је­за­до­вољ­них­при­ват­ном­здрав­стве­ном­слу­жбом­би­ло­не­што­ма­ње­од­две­тре­ћи­не­(64,6%).

табела 12. задовољство здравственом службом, србија, 2013. година

Задовољство­здравственом­

службом

Веома­задовољан Задовољан

Ни­задовољан­

ни­незадовољанНезадовољан Веома­

незадовољан

% % % % %

Државнa­ 9,3 44,5 27,2 12,0 7,0

Приватнa 14,8 49,8 26,8 5,8 2,8

Др­жав­ном­здрав­стве­ном­слу­жбом­нај­ви­ше­су­би­ли­за­до­вољ­ни­ста­нов­ни­ци­Шу­ма­ди­је­и­За­пад­не­Ср­би­је­(58,7%),­нај­ма­ње­обра­зо­ва­ни­(61,5%)­и­нај­си­ро­ма­шни­ји­(58,7%),­као­и­ста­нов­ни­ци­ко­ји­су­жи­ве­ли­у­ван­град­ским­на­се­љи­ма­(56,3%).­Нај­ма­ње­за­до­вољ­ство­др­жав­ном­здрав­стве­ном­слу­жбом­за­бе­ле­же­но­је­код­ста­нов­ни­ка­Вој­во­ди­не­(49,5%),­ме­ђу­нај­о­бра­зо­ва­ни­ји­ма­и­нај­бо­га­ти­ји­ма­ко­ји­при­па­да­ју­пе­том­квин­ти­лу­ин­дек­са­бла­го­ста­ња­(по­47,5%)­и­ме­ђу­ста­нов­ни­ци­ма­град­ских­на­се­ља­(52%).

Ка­да­је­реч­о­за­до­вољ­ству­при­ват­ном­здрав­стве­ном­слу­жбом,­нај­за­до­вољ­ни­ји­су­би­ли­ста­нов­ни­ци­Бе­о­гра­да­(68,6%),­а­нај­ма­ње­за­до­вољ­ни­ста­нов­ни­ци­Вој­во­ди­не­(60,1%).­У­од­но­су­на­ма­те­ри­јал­но­ста­ње,­нај­за­до­вољ­ни­ји­су­би­ли­нај­бо­га­ти­ји­ста­нов­ни­ци­Ср­би­је­(70%),­а­нај­ма­ње­за­до­вољ­ни­нај­си­ро­ма­шни­ји­(57%).­Же­не­су­би­ле­зна­чај­но­за­до­вољ­ни­је­(68,2%)­у­од­но­су­на­му­шкар­це­(60,4%),­а­ви­ше­и­ви­со­ко­о­бра­зо­ва­ни­(68,4%)­у­од­но­су­на­ста­нов­ни­ке­са­основ­ним­и­ни­жим­обра­зо­ва­ње­(62,2%).­Нај­мла­ђе­ста­нов­ни­штво­(15–24­го­ди­не)­је­у­нај­ве­ћем­про­цен­ту­би­ло­за­до­вољ­но­при­ват­ном­здрав­стве­ном­слу­жбом­(69,9%),­док­су­на­су­прот­то­ме­нај­ста­ри­ји­(85+­го­ди­на)­би­ли­нај­ма­ње­за­до­вољ­ни­(49,4%).

5.4.­Издаци­за­здравствену­заштиту

У­Ис­тра­жи­ва­њу­здра­вља­ис­пи­ти­ва­ни­су­ди­рект­ни­из­да­ци­за­здрав­стве­ну­за­шти­ту­од­но­сно­„по­тро­шња­из­џе­па”­ста­нов­ни­штва.­Ова­по­тро­шња­је­је­дан­од­на­чи­на­фи­нан­си­ра­ња­здрав­стве­не­за­шти­те­и­нај­че­шће­се­при­ме­њу­је­за­пла­ћа­ње­услу­га­или­де­ла­услу­га­ко­је­ни­су­по­кри­ве­не­здрав­стве­ним­оси­гу­ра­њем.­Из­да­ци­за­здрав­стве­ну­за­шти­ту­су­по­сма­тра­ни­у­од­но­су­на­све­чла­но­ве­до­ма­ћин­ства­од­0­и­ви­ше­го­ди­на.

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

68

У­12­ме­се­ци­ко­ји­су­прет­хо­ди­ли­Ис­тра­жи­ва­њу­у­Ср­би­ји­је­ви­ше­од­по­ло­ви­не­ста­нов­ни­штва­(51,6%)­има­ло­из­дат­ке­за­здрав­стве­ну­за­шти­ту,­зна­чај­но­ви­ше­не­го­2006.­го­ди­не­(44,1%).­Нај­ве­ћи­про­це­нат­ста­нов­ни­ка­ко­ји­је­пла­ћао­из­соп­стве­ног­џе­па­за­бе­ле­жен­је­у­Ју­жној­и­Ис­точ­ној­Ср­би­ји,­а­нај­ма­њи­у­Бе­о­гра­ду­(гра­фи­кон­38).

Графикон 38. Проценат становништва које је имало издатке за здравствену заштиту према регионима, србија, 2013. година

Про­се­чан­го­ди­шњи­из­нос­укуп­них­из­да­та­ка­„из­џе­па”­за­здрав­стве­ну­за­шти­ту­по­гла­ви­ста­нов­ни­ка­из­но­сио­је­31.255­ди­на­ра.­Нај­ве­ћи­из­да­ци­ре­ги­стро­ва­ни­су­код­ста­нов­ни­ка­Бе­о­гра­да­и­Вој­во­ди­не­(38.617,­од­но­сно­38.526­ди­на­ра),­а­нај­ма­њи­у­Ју­жној­и­Ис­точ­ној­Ср­би­ји­(22.598­ди­на­ра).

Из да ци за ван бол нич ко ле че ње

Ре­зул­та­ти­Ис­тра­жи­ва­ња­су­по­ка­за­ли­да­је­про­це­нат­ста­нов­ни­штва­ко­ји­је­имао­из­дат­ке­„из­џе­па“­за­здрав­стве­не­уcлу­ге­у­др­жав­ним­здрав­стве­ним­уста­но­ва­ма­зна­чај­но­ма­њи­не­го­у­2006.­го­ди­ни,­док­је­по­рас­тао­про­цент­ста­нов­ни­ка­ко­ји­су­има­ли­из­дат­ке­за­ле­ко­ве­и­ди­јаг­но­сти­чке­про­це­ду­ре­(ла­бо­ра­то­риј­ски­те­сто­ви,­рент­ген,­ул­тра­звук,­ске­нер,­маг­нет­на­ре­зо­нан­ца)­у­при­ват­ним­здрав­стве­ним­уста­но­ва­ма.

Из­дат­ке­за­ван­бол­нич­ко­ле­че­ње­–­по­се­ту­ор­ди­на­ци­ји­ле­ка­ра­у­др­жав­ној­здрав­стве­ној­уста­но­ви­у­че­ти­ри­не­де­ље­ко­је­су­прет­хо­ди­ле­Ис­тра­жи­ва­њу­има­ло­је­2,4%­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је,­што­је­зна­чај­но­ма­ње­у­од­но­су­на­7,4%­ста­нов­ни­ка­ко­ји­су­ову­вр­сту­из­да­та­ка­има­ли­2006.­го­ди­не.­По­сто­ји­зна­чај­на­раз­ли­ка­у­од­но­су­на­ге­о­граф­ске­обла­сти,­при­че­му­је­нај­ве­ћи­про­це­нат­по­пу­ла­ци­је­са­из­да­ци­ма­био­у­Бе­о­гра­ду­(4,1%),­а­нај­ма­њи­у­Ју­жној­и­Ис­точ­ној­Ср­би­ји­(1,8%).

36

Графикон 38. Проценат становништва које је имало издатке за здравствену заштиту према регионима, Србија, 2013. година

58,8

50,4

48,4

49,5

51,6

0 10 20 30 40 50 60 70

Србија

Војводина

Београд

Шумадија иЗападна Србија

Јужна и ИсточнаСрбија

% становништва

 

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

69

Ка­да­су­у­пи­та­њу­из­да­ци­за­ван­бол­нич­ко­ле­че­ње­–­по­се­та­ор­ди­на­ци­ји­ле­ка­ра­у­при­ват­ној­прак­си,­они­су­из­но­си­ли­1,3%,­што­је­зна­чај­но­ни­же­не­го­2006.­го­ди­не­(2,3%).­Као­и­у­прет­ход­ном­слу­ча­ју­и­ов­де­је­нај­ве­ћи­про­це­нат­по­пу­ла­ци­је­са­из­да­ци­ма­ре­ги­стро­ван­у­Бе­о­гра­ду,­а­нај­ма­њи­у­Ју­жној­и­Ис­точ­ној­Ср­би­ји­(1,9%­пре­ма­0,8%).

Из­дат­ке­за­ди­јаг­но­стич­ке­услу­ге­у­др­жав­ној­здрав­стве­ној­уста­но­ви­има­ло­је­2%­ста­нов­ни­ка,­зна­чај­но­ви­ше­у­Вој­во­ди­ни­(2,7%)­и­град­ским­на­се­љи­ма­(2,2%).­Про­це­нат­ста­нов­ни­ка­ко­ји­је­у­2013.­го­ди­ни­имао­из­дат­ке­за­ди­јаг­но­стич­ке­услу­ге­у­др­жав­ној­здрав­стве­ној­уста­но­ви­зна­чај­но­је­ни­жи­у­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну,­ка­да­је­из­но­сио­3,6%.

За­раз­ли­ку­од­др­жав­них­здрав­стве­них­уста­но­ва,­про­це­нат­ста­нов­ни­ка­ко­ји­су­у­2013.­го­ди­ни­има­ли­из­дат­ке­за­ди­јаг­но­стич­ке­услу­ге­у­при­ват­ној­прак­си­(3,8%),­зна­чај­но­је­ве­ћи­не­го­2006.­го­ди­не­(2,3%).­Уоче­не­су­ве­ли­ке­раз­ли­ке­у­од­но­су­на­ге­о­граф­ске­обла­сти­и­ма­те­ри­јал­ни­ста­тус­ста­нов­ни­ка­(гра­фи­кон­39).

Графикон 39. Проценат становништва које је имало издатке за дијагностич­ке услуге у приватној пракси према регионима и индексу благостања, србија, 2013. година

Из­дат­ке­за­по­се­ту­сто­ма­то­ло­гу­у­др­жав­ној­здрав­стве­ној­уста­но­ви­у­че­ти­ри­не­де­ље­ко­је­су­прет­хо­ди­ле­Ис­тра­жи­ва­њу­има­ло­је­1,1%­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је,­што­је­зна­чај­но­ма­ње­не­го­2006.­го­ди­не­(1,7%).

За­раз­ли­ку­од­„др­жав­ног­сто­ма­то­ло­га”,­из­дат­ке­за­по­се­ту­сто­ма­то­ло­гу­у­при­ват­ној­прак­си­има­ло­је­3,6%­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је,­што­је­не­што­ви­ше­не­го­2006.­го­ди­не­(3,2%).­По­сто­је­зна­чај­не­раз­ли­ке­у­од­но­су­на­ге­о­граф­ске­обла­сти,­тип­на­се­ља­и­ма­те­ри­јал­ни­ста­тус­ста­нов­ни­ка.­Нај­ве­ће­из­дат­ке­има­ли­су­ста­нов­ни­ци­Бе­о­гра­да­(5,2%),­град­ских­на­се­ља­(4,2%)­и­пе­тог­квин­ти­ла­ин­дек­са­бла­го­ста­ња­–­нај­бо­га­ти­ји­(6,9%),­док­су­нај­ма­њи­из­да­ци,­што­је­и­ло­гич­но,­

37

Графикон 39. Проценат становништва које је имало издатке за дијагностичке услуге у приватној пракси према регионима и индексу благостања, Србија, 2013. година

3,13,6

6,6

2,5 2,72,0

2,7

4,2

6,8

Војводи

на

Београд

Шум

адија и

Запа

дна Србија

Јужна

и Источна

Србија

Први

(најсиромаш

нији

)

Други

Трећи

Четврти

Пети

(најбогатији

)

% стано

вниш

тваСрбија = 3,8

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

70

за­бе­ле­же­ни­код­нај­си­ро­ма­шни­јих­ста­нов­ни­ка­(1,3%),­ста­нов­ни­ка­Ју­жне­и­Ис­точ­не­Ср­би­је­(3,1%)­и­оста­лих­на­се­ља­(2,7%).

Ви­ше­од­две­пе­ти­не­(41,6%)­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је­има­ло­је­из­дат­ке­за­ле­ко­ве­у­то­ку­че­ти­ри­не­де­ље­ко­је­су­прет­хо­ди­ле­Ис­тра­жи­ва­њу,­што­је­зна­чај­но­ви­ше­не­го­2006.­го­ди­не­(32,9%).­Зна­чај­но­ве­ће­из­дат­ке­за­ле­ко­ве­су­има­ли­ста­нов­ни­ци­Ју­жне­и­Ис­точ­не­Ср­би­је­(50,2%)­и­нај­си­ро­ма­шни­ји­(49,7%)­у­од­но­су­на­ста­нов­ни­ке­Бе­о­гра­да­(33,8%)­и­нај­бо­га­ти­је­(30,7%).

Из да ци за бол нич ко ле че ње

Из­дат­ке­за­бол­нич­ко­ле­че­ње­у­др­жав­ној­здрав­стве­ној­уста­но­ви­има­ло­је­у­то­ку­12­ме­се­ци­ко­ји­су­прет­хо­ди­ли­Ис­тра­жи­ва­њу­1,2%­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је­(зна­чај­но­ма­ње­у­од­но­су­на­2,6%­из­2006.­го­ди­не),­а­из­дат­ке­за­бол­нич­ко­ле­че­ње­у­при­ват­ној­прак­си­0,6%,­што­је­ви­ше­не­го­2006.­го­ди­не­(0,4%).­Из­да­ци­за­бол­нич­ко­ле­че­ње­у­др­жав­ној­здрав­стве­ној­уста­но­ви­за­сту­пље­ни­ји­су­код­нај­си­ро­ма­шни­јег­ста­нов­ни­штва­(1,5%)­и­у­ван­град­ским­на­се­љи­ма­(1,4%),­док­су­у­при­ват­ној­прак­си­ви­ше­за­сту­пље­ни­у­Бе­о­гра­ду­(1,1%)­и­ме­ђу­нај­бо­га­ти­ји­ма­(1%).

Из­дат­ке­за­ре­ха­би­ли­та­ци­ју­има­ло­је­0,6%­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је,­што­је­ма­ње­не­го­2006.­го­ди­не­(0,7%),­а­тро­шко­ве­за­ме­ди­цин­ска­по­ма­га­ла­има­ло­је­4,6%­ста­нов­ни­ка,­што­је­ви­ше­у­од­но­су­на­ре­зул­та­те­из­2006.­го­ди­не­(3,7%).­Из­дат­ке­за­ле­че­ње­у­ино­стран­ству­имао­је­ве­о­ма­ма­ли­број­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је­(0,1%).

Из да ци за ди рект но пла ћа ње здрав стве ном осо бљу

У­то­ку­12­ме­се­ци­ко­ји­су­прет­хо­ди­ли­Ис­тра­жи­ва­њу­здрав­стве­ном­осо­бљу­је­за­здрав­стве­не­услу­ге­на­њи­хов­зах­тев­пла­ти­ло­0,1%­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је­ко­ји­су­има­ли­тро­шко­ве­за­здрав­стве­ну­за­шти­ту,­док­је­са­мо­и­ни­ци­ја­тив­но­здрав­стве­ном­осо­бљу­пла­ти­ло­0,7%­ста­нов­ни­ка.

С­об­зи­ром­на­то­да­је­на­пи­та­ња­о­ди­рект­ном­пла­ћа­њу­здрав­стве­ним­рад­ни­ци­ма­за­здрав­стве­не­услу­ге­од­го­во­рио­ве­о­ма­ма­ли­број­ис­пи­та­ни­ка,­по­да­так­о­про­сеч­ном­ди­рект­ном­го­ди­шњем­пла­ћа­њу­здрав­стве­ним­рад­ни­ци­ма­по­сма­тран­на­укуп­ну­по­пу­ла­ци­ју­ни­је­ре­ле­ван­тан.­Сто­га­је­ра­чу­нат­на­ста­нов­ни­ке­ко­ји­су­из­ја­ви­ли­да­су­ди­рект­но­пла­ти­ли­здрав­стве­ним­рад­ни­ци­ма­за­здрав­стве­не­услу­ге.­Са­мо­19­ис­пи­та­ни­ка­је­из­ја­ви­ло­да­је­пла­ти­ло­здрав­стве­ну­услу­гу­на­зах­тев­здрав­стве­них­рад­ни­ка,­а­про­се­чан­из­нос­ко­ји­су­пла­ти­ли­био­је­44.732­ди­на­ра.­Са­мо­и­ни­ци­ја­тив­но­је­ди­рект­но­пла­ти­ло­здрав­стве­ним­рад­ни­ци­ма­147­ис­пи­та­ни­ка,­про­сеч­но­8436­ди­на­ра.

Ве­о­ма­је­за­ни­мљив­по­да­так­да­је­ви­ше­од­тре­ћи­не­(34,5%)­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је­од­би­ло­да­пла­ти­здрав­стве­ну­услу­гу­на­зах­тев­здрав­стве­ног­осо­бља,­са­

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

71

зна­чај­но­ве­ћим­уче­шћем­у­Ју­жној­и­Ис­точ­ној­Ср­би­ји­(50,9%)­у­од­но­су­на­Вој­во­ди­ну­и­Бе­о­град­(25,5%,­од­но­сно­25,1%).

Из­да­ци­за­ле­ко­ве­чи­ни­ли­су­ви­ше­од­по­ло­ви­не­укуп­них­из­да­та­ка­за­здрав­стве­ну­за­шти­ту,­што­је­знат­но­ви­ше­не­го­2006.­го­ди­не­(42,4%).­Сле­де­из­да­ци­за­при­ват­не­сто­ма­то­ло­шке­и­при­ват­не­ди­јаг­но­стич­ке­услу­ге­(гра­фи­кон­40).

Графикон 40. Учешће појединачних издатака у укупним издацима за здрав­ствену заштиту, србија, 2006. и 2013. година

5.5.­Превентивни­прегледи

Ис­тра­жи­ва­ње­здра­вља­ста­нов­ни­штва­Ср­би­је­омо­гу­ћи­ло­је­ме­ре­ње­по­кри­ве­но­сти­пре­вен­тив­ним­пре­гле­ди­ма­за­ра­но­от­кри­ва­ње­фак­то­ра­ри­зи­ка­од­го­вор­них­за­на­ста­нак­кар­ди­о­ва­ску­лар­них­бо­ле­сти­и­ди­ја­бе­те­са­(ме­ре­ње­крв­ног­при­ти­ска,­хо­ле­сте­ро­ла­и­ше­ће­ра­у­кр­ви),­за­ра­но­от­кри­ва­ње­ма­лиг­них­бо­ле­сти­(кар­ци­но­ма­дој­ке,­кар­ци­но­ма­гр­ли­ћа­ма­те­ри­це­и­кар­ци­но­ма­де­бе­лог­цре­ва/ко­ло­рек­тал­ног­кар­ци­но­ма),­као­и­успе­шно­сти­спро­во­ђе­ња­од­го­ва­ра­ју­ћих­на­ци­о­нал­них­про­гра­ма­за­пре­вен­ци­ју­од­на­ве­де­них­бо­ле­сти.

У­ко­јој­ме­ри­је­пре­по­знат­зна­чај­пре­вен­тив­них­пре­гле­да­(ме­ре­ње­крв­ног­при­ти­ска,­хо­ле­сте­ро­ла­и­ше­ће­ра­у­кр­ви)­код­ста­нов­ни­штва­го­во­ри­по­да­так­о­про­цен­ту­ста­нов­ни­штва­ко­ме­су­на­ве­де­ни­пре­гле­ди­оба­вље­ни­од­стра­не­здрав­стве­них­рад­ни­ка­у­пе­ри­о­ду­до­пет­го­ди­на.

38

Графикон 40. Учешће појединачних издатака у укупним издацима за здравствену заштиту, Србија, 2006. и 2013. година

11,4

55,6

8,0

2,8

14,2

2,0

3,9

2,1

9,2

42,4

7,9

3,9

17,7

4,0

9,4

5,5

0 10 20 30 40 50 60

Друго

Лекови

Дијагностичке услуге - приватно

Дијагностичке услуге - државно

Стоматолошке услуге - приватно

Стоматолошке услуге - државно

Ванболничко лечење - приватно

Ванболничко лечење - државно

2006

2013

 

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

72

У­2013.­го­ди­ни,­у­по­пу­ла­ци­ји­од­ра­слог­ста­нов­ни­штва,­про­це­нат­оних­код­ко­јих­у­по­след­њих­пет­го­ди­на­ни­су­оба­вље­ни­пре­вен­тив­ни­пре­гле­ди­зна­чај­но­је­сма­њен­у­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну,­за­око­10%­(гра­фи­кон­41).

Графикон 41. Проценат становништва узраста 20 година и више којем у последњих пет година није обављен превентивни преглед, србија, 2006. и 2013. година

Превентивни прегледи жена за рано откривање карцинома дојке

Пре­ма­ре­зул­та­ти­ма­Ис­тра­жи­ва­ња­у­2013.­го­ди­ни,­не­што­ви­ше­од­јед­не­че­твр­ти­не­же­на­у­Ср­би­ји­(26,5%)­је­из­ја­ви­ло­да­је­у­то­ку­жи­во­та­оба­ви­ло­ма­мо­граф­ски­пре­глед­дој­ки.

У­циљ­ној­по­пу­ла­ци­ји­за­ра­но­от­кри­ва­ње­ра­ка­дој­ке,­30,6%­же­на­ста­ро­сти­од­50­до­69­го­ди­на­је­ура­ди­ло­ма­мо­граф­ски­пре­глед­у­пе­ри­о­ду­од­три­го­ди­не­

40

Графикон 42. Проценат жена старости од 50 до 69 година код којих је урађена мамографија у последње три године, према регионима, Србија, 2013. година

30,6

31,6

33,3

26,0

32,4

0 5 10 15 20 25 30 35

Србија

Војводина

Београд

Шумадија и ЗападнаСрбија

Јужна и Источна Србија

% становништва

Графикон 41. Проценат становништва узраста 20 година и више којем у последњих пет година није обављен превентивни преглед, Србија, 2006. и 2013. година

20,6

25,1 25,8

11,4

15,4 15,6

0

10

20

30

Мерење крвног притиска Мерење шећера у крви Мерење холестерола у крви

% становниш

тва

2006 2013

Графикон 42. Проценат жена старости од 50 до 69 година код којих је урађена мамографија у последње три године, према регионима, србија, 2013. година

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

73

ко­је­су­прет­хо­ди­ле­Ис­тра­жи­ва­њу,­што­је­чак­три­пу­та­ви­ше­не­го­2006.­го­ди­не­ка­да­је­то­оства­ри­ла­тек­сва­ка­де­се­та­же­на­(10%).­Нај­ве­ћи­про­це­нат­же­на­је­оти­шао­на­ма­мо­граф­ски­пре­глед­по­са­ве­ту­ле­ка­ра­(47,7%),­за­тим­са­мо­и­ни­ци­ја­тив­но­(40,9%)­и­по­по­зи­ву­ле­ка­ра­у­окви­ру­ор­га­ни­зо­ва­ног­скри­нин­га­(11,4%).

У­овој­по­пу­ла­ци­ји­же­на,­нај­ве­ћи­про­це­нат­оних­ко­је­су­у­по­след­ње­три­го­ди­не­оба­ви­ле­ма­мо­граф­ски­пре­глед­је­био­ме­ђу­нај­о­бра­зо­ва­ни­јим­(40,7%)­и­они­ма­ко­је­жи­ве­у­до­ма­ћин­стви­ма­са­нај­ве­ћим­при­хо­ди­ма­(41,7%),­док­је­зна­чај­но­ма­њи­про­це­нат­ре­ги­стро­ван­ме­ђу­нај­ма­ње­обра­зо­ва­ним­(22,9%),­же­на­ма­у­до­ма­ћин­стви­ма­са­нај­ма­њим­при­хо­ди­ма­(19,8%),­као­и­ста­нов­ни­ца­ма­Шу­ма­ди­је­и­За­пад­не­Ср­би­је­(26%)­(гра­фи­кон­42).

Превентивни прегледи жена за рано откривање карцинома грлића материце

Пре­вен­тив­ни­пре­глед­за­ра­но­от­кри­ва­ње­кар­ци­но­ма­гр­ли­ћа­ма­те­ри­це­(Па­па­ни­ко­лау­тест)­у­три­го­ди­не­ко­је­су­прет­хо­ди­ле­Ис­тра­жи­ва­њу­ура­ди­ло­је­57,1%­же­на­жи­вот­ног­до­ба­од­25­до­69­го­ди­на­(циљ­на­по­пу­ла­ци­ја­за­ра­но­от­кри­ва­ње­ра­ка­гр­ли­ћа­ма­те­ри­це).­Нај­ве­ћи­про­це­нат­же­на­код­ко­јих­је­при­ме­њен­Па­па­ни­ко­лау­тест­за­бе­ле­жен­је­у­Бе­о­гра­ду­(72,5%),­у­гра­до­ви­ма­(62,3%),­ме­ђу­же­на­ма­од­25­до­34­го­ди­не­жи­во­та­(70,2%)­(гра­фи­кон­43),­ста­нов­ни­ца­ма­из­нај­бо­га­ти­јих­сло­је­ва­(75,9%)­и­код­ви­со­ко­о­бра­зо­ва­них­же­на­(74%),­а­нај­ма­њи­у­ме­ђу­ста­нов­ни­ца­ма­Шу­ма­ди­је­и­За­пад­не­Ср­би­је­(48,9%).­Нај­ве­ћи­про­це­нат­же­на­је­из­ја­вио­да­је­ура­дио­Па­па­ни­ко­лау­тест­по­са­ве­ту­ле­ка­ра­(50,6%),­а­по­зив­ле­ка­ра­у­окви­ру­ор­га­ни­зо­ва­ног­скри­нин­га­на­во­ди­2,6%.

Графикон 43. Проценат жена старости од 25 до 69 година код којих је урађен Папаниколау тест у последње три године, према узрасним групама, србија, 2013. година

41

Графикон 43. Проценат жена старости од 25 до 69 година код којих је урађен Папаниколау тест у последње три године, према узрасним групама, Србија, 2013. година

57,1

70,2

67,7

61,3

42,9

29,8

0 10 20 30 40 50 60 70 80

Србија

25 - 34

35- 44

45- 54

55- 64

65- 69

% становништва

.

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

74

Про­це­нат­же­на­ко­је­су­ура­ди­ле­Па­па­ни­ко­лау­тест­у­пе­ри­о­ду­ко­ји­об­у­хва­тио­три­го­ди­не­пре­спро­во­ђе­ња­Ис­тра­жи­ва­ња­по­ве­ћао­се­са­38,5%­у­2006.­го­ди­ни­на­57,1%­у­2013.­го­ди­ни.

Пре вен тив ни пре гле ди за ра но от кри ва ње ко ло рек тал ног кар ци но ма

У­2013.­го­ди­ни,­код­7,6%­циљ­не­по­пу­ла­ци­је­Ср­би­је­уз­ра­ста­од­50­до­74­го­ди­не­је­у­по­след­ње­три­го­ди­не­оба­вље­но­те­сти­ра­ње­на­го­лим­оком­не­ви­дљи­ву­крв­у­сто­ли­ци­(окулт­но­кр­ва­вље­ње­у­сто­ли­ци).­Зна­чај­но­ве­ћи­про­це­нат­те­сти­ра­них­ста­нов­ни­ка­је­био­у­Вој­во­ди­ни­(9,6%),­ме­ђу­ста­нов­ни­ци­ма­нај­ви­шег­обра­зо­ва­ња­(10,2%),­као­и­они­ма­ко­ји­жи­ве­у­до­ма­ћин­стви­ма­са­нај­ви­шим­при­хо­ди­ма­(11,6%).

У­ис­тој­ста­ро­сној­гру­пи­ко­ло­но­скоп­ски­пре­глед­у­по­след­њих­10­го­ди­на­оба­ви­ло­је­7,4%­ста­нов­ни­ка,­зна­чај­но­ма­ње­ста­нов­ни­ка­у­Ју­жној­и­Ис­точ­ној­Ср­би­ји­(5,4%)­и­ста­нов­ни­ка­ко­ји­жи­ве­у­ван­град­ским­на­се­љи­ма­(6,2%).

Пре­вен­тив­ни­пре­гле­ди­за­ра­но­от­кри­ва­ње­кар­ци­но­ма­ко­ло­рек­ту­ма­(и­тест­на­окулт­но­кр­ва­ре­ње­и­ко­ло­но­ско­пи­ја)­су­рав­но­мер­но­за­сту­пље­ни­код­оба­по­ла.­Ко­ло­но­ско­пи­је­су­у­ве­ћем­про­цен­ту­оба­вље­не­код­ста­нов­ни­ка­доб­не­гру­пе­65­до­74­го­ди­не­(8,8%).

5.6.­Упо­тре­ба­ле­ко­ва

Лек­је­про­из­вод­ко­ји­се­ста­вља­у­про­мет­у­од­ре­ђе­ној­ја­чи­ни,­об­ли­ку­и­па­ко­ва­њу.­Иако­до­при­но­си­по­бољ­ша­њу­здрав­стве­ног­ста­ња­и­ква­ли­те­та­жи­во­та­ста­нов­ни­штва,­има­и­сво­је­не­га­тив­не­аспек­те,­по­пут­се­кун­дар­них­не­же­ље­них­ефе­ка­та­при­ме­не­(по­себ­но­иза­зва­них­не­струч­ном­при­ме­ном),­као­и­ве­ли­ког­фи­нан­сиј­ског­оп­те­ре­ће­ња­за­по­је­дин­ца­и­др­жа­ву.­Ра­ци­о­нал­но­ко­ри­шће­ње­ле­ко­ва­је­од­пре­суд­не­ва­жно­сти­за­здра­вље­ста­нов­ни­штва­(1).­Ин­фор­ма­ци­је­о­ни­воу­ко­ри­шће­ња­су­од­зна­ча­ја­за­фар­ма­це­ут­ску­здрав­стве­ну­за­шти­ту,­од­но­сно­здрав­стве­ну­за­шти­ту­ста­нов­ни­штва,­а­то­под­ра­зу­ме­ва­и­иден­ти­фи­ка­ци­ју­по­пу­ла­ци­је­ко­јa­ко­ри­сти­ле­ко­ве,­као­и­оних­гру­па­код­ко­јих­по­сто­је­про­бле­ми­ве­за­ни­за­њи­хо­во­ко­ри­шће­ње.

Пре­ма­ре­зул­та­ти­ма­Ис­тра­жи­ва­ња­спро­ве­де­ног­2013.­го­ди­не,­у­Ср­би­ји­је­43,4%­ста­нов­ни­штва­ко­ри­сти­ло­ле­ко­ве­ко­је­им­је­про­пи­сао­ле­кар­у­прет­ход­не­две­не­де­ље.

Же­не­су­у­зна­чај­но­ве­ћем­про­цен­ту­(50,3%)­упо­тре­бља­ва­ле­про­пи­са­не­ле­ко­ве­у­од­но­су­на­му­шкар­це­(36%).­По­сма­тра­но­пре­ма­ге­о­граф­ским­обла­сти­ма,­нај­ве­ћа­упо­тре­ба­про­пи­са­них­ле­ко­ва­за­сту­пље­на­је­у­Ју­жној­и­Ис­точ­ној­Ср­би­ји­(47,8%),­као­и­код­оних­са­ни­жим­сте­пе­ном­обра­зо­ва­ња­(55,8%),­из­гру­пе­нај­си­ро­ма­шни­јих­(51%)­и­из­на­се­ља­ко­ја­ни­су­град­ска­(45,2%).

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

75

Под­са­мо­ле­че­њем­се­под­ра­зу­ме­ва­упо­тре­ба­ле­ко­ва,­дру­гих­ле­ко­ви­тих­сред­ста­ва­и­по­ма­га­ла­без­пре­по­ру­ке­ле­ка­ра.­Ис­тра­жи­ва­ње­здра­вља­2013.­го­ди­не­је­до­при­не­ло­са­гле­да­ва­њу­ве­ли­чи­не­по­ја­ве­са­мо­ле­че­ња,­у­ка­квом­је­од­но­су­са­пол­ном,­ста­ро­сном­и­обра­зов­ном­струк­ту­ром­ста­нов­ни­ка,­као­и­да­се­утвр­де­глав­ни­раз­ло­зи.­Нај­че­шћи­раз­лог­за­са­мо­ле­че­ње­је­до­ступ­ност­ле­ко­ва­и­ле­ко­ви­тих­сред­ста­ва­без­ре­цеп­та­у­свим­апо­те­ка­ма,­а­по­том­ве­ли­ке­гу­жве­код­иза­бра­них­ле­ка­ра­(2).

У­Ср­би­ји­је­у­2013.­го­ди­ни­27,1%­ста­нов­ни­штва­из­ја­ви­ло­да­је­у­пе­ри­о­ду­од­две­не­де­ље­пре­ан­ке­ти­ра­ња­ко­ри­сти­ло­ле­ко­ве,­биљ­на­сред­ства­или­ви­та­ми­не­ко­је­им­ни­је­про­пи­сао­ле­кар.­На­ви­ка­узи­ма­ња­ле­ко­ва­не­про­пи­са­них­од­стра­не­ле­ка­ра­је­нај­че­шћа­ме­ђу­ста­нов­ни­ци­ма­Бе­о­гра­да,­Ју­жне­и­Ис­точ­не­Ср­би­је,­ме­ђу­же­на­ма,­вис­о­ко­о­бра­зо­ва­ним­и­бо­га­ти­јим­ста­нов­ни­штвом.­Нај­че­шће­су­без­пре­по­ру­ке­ле­ка­ра­ко­ри­шће­ни­ле­ко­ви­про­тив­бо­ло­ва,­ви­та­ми­ни­и­ми­не­ра­ли­и­биљ­ни­пре­па­ра­ти.­Иако­за­сту­пље­на­у­ма­њем­про­цен­ту,­и­да­ље­за­бри­ња­ва­на­ви­ка­са­мо­и­ни­ци­ја­тив­ног­узи­ма­ња­ан­ти­би­о­ти­ка,­ле­ко­ва­за­сми­ре­ње­и­не­са­ни­цу­по­себ­но­сто­га­што­су­ово­ле­ко­ви­за­чи­је­је­из­да­ва­ње­нео­п­­хо­дан­ре­цепт­(гра­фи­кон­44).

Графикон 44. најчешће коришћени лекови и производи без лекарске препоруке у популацији која је користила лекове без препоруке лекара, србија, 2013. година

По­да­ци­о­са­мо­и­ни­ци­ја­тив­ној­упо­тре­би­ан­ти­би­о­ти­ка­по­себ­но­су­зна­чај­ни­због­по­ра­ста­ан­ти­ми­кроб­не­ре­зи­стен­ци­је­(3).­Па­ци­јен­ти­са­ин­фек­ци­јом­ко­ја­је­узро­ко­ва­на­ре­зи­стент­ним­ми­кро­ор­га­ни­зми­ма­не­ре­а­гу­ју­на­стан­дард­ну­те­ра­пи­ју,­што­до­во­ди­до­про­ду­же­ња­бо­ле­сти,­ве­ћег­ри­зи­ка­од­смрт­ног­ис­хо­да­и­по­ве­ћа­ња­укуп­них­здрав­стве­них­тро­шко­ва­за­ле­че­ње.

По­сма­тра­но­на­укуп­ну­по­пу­ла­ци­ју,­ан­ти­би­о­ти­ке­ко­је­ни­је­про­пи­сао­ле­кар­у­Ср­би­ји­је­ко­ри­сти­ло­2,5%­ста­нов­ни­штва.­Не­про­пи­са­не­ле­ко­ве­за­сми­ре­ње­и/или­не­са­ни­цу­ко­ри­сти­ло­је­4%­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је.

Графикон 44. Најчешће коришћени лекови и производи без лекарске препоруке у популацији која је користила лекове без препоруке лекара, Србија, 2013. година

68,049,0

29,013,8

12,49,3

7,17,06,1

1,7

0 20 40 60 80

АналгетициВитамини и минерали

Биљни препаратиЛекови за одређене болести

Лекови за смирењеАнтибиотициХипнотици

АнтихипертензивиЛекови за варење

Лаксативи

% становништва

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

76

Литература

Li­vre­V,­Con­sum­ma­tion­de­So­ins.­En­qu­et­de­San­te­par­In­ter­vi­ew­Bel­gi­que­2004.­IPH/EPI­Re­ports­nn­2006.­(ci­ted,­2007,­March­07).­Ava­i­la­ble­at­URL:­http://www.iph.fgov.be/epi­de­mio/epi­fr/crosp­fr/his­fr/ta­ble04.htm

Пе­тров­Ки­ур­ски,­М.,­Три­фу­но­вић­Ба­ла­но­вић,­Д.,­Ди­ми­три­је­вић,­З.,­Аку­лов,­Д.,­Ра­до­са­вље­вић,­Н.,­Кон­дић­Јо­ва­но­вић,­Н.,­Јан­ко­вић,­С.,­Про­тић,­М.,­Ми­хај­ло­вић,­Р.,­Ђор­ђе­вић,­С.,­Цим­ба­ље­вић,­Б.,­Аље­ти,­Б.,­Сто­јић,­С.,­Пр­ва­нов,­Д.­и­Пе­тров­Са­вић,­Г.­2010,­„Сту­ди­ја­о­са­мо­ле­че­њу­па­ци­је­на­та­у­ам­бу­лан­та­ма­оп­ште­ме­ди­ци­не­у­Ср­би­ји”,­Оп­шта­ме­ди­ци­на,­vol.­16,­no.­1–2,­pp.­9–20.

Gre­goryan­L.,­Ha­a­i­jer­Ru­skamp­F.­M.,­Bur­ger­hof­J.­G.­M.­et­al.­Self­me­di­ca­tion­with­An­ti­mic­ro­bial­Drugs­in­Euro­pe.­Emer­ging­In­fec­ti­ons­Di­se­a­ses­2006;­12:­452–459.

VIЗдравље деце

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

78

У­окви­ру­Ис­тра­жи­ва­ња­здра­вља­ста­нов­ни­штва­Ср­би­је­ко­јe­пре­ма­ме­то­до­ло­ги­ји­Европ­ског­ис­тра­жи­ва­ња­здра­вља­укљу­чу­је­са­мо­по­пу­ла­ци­ју­са­15­и­ви­ше­го­ди­на­спро­ве­де­но­је­и­Ис­тра­жи­ва­ње­здра­вља­де­це­уз­ра­ста­7–14­го­ди­на­тзв.­ка­те­го­ри­ја­школ­ске­де­це.­Овај­пе­ри­од­ка­рак­те­ри­шу­про­це­си­ра­ста­и­пси­хо­фи­зич­ког­са­зре­ва­ња,­со­ци­ја­ли­за­ци­је,­вас­пи­та­ња­и­шко­ло­ва­ња.­Здрав­стве­но­ста­ње­и­ква­ли­тет­жи­во­та­у­овом­пе­ри­о­ду­усло­вље­ни­су­фак­то­ри­ма­по­ро­дич­не­сре­ди­не,­не­по­сред­ног­окру­же­ња­и­ва­жним­чи­ни­о­ци­ма­ве­за­ним­за­про­цес­шко­ло­ва­ња.­Са­ни­тар­но­хи­ги­јен­ско­ста­ње­школ­ских­обје­ка­та,­усло­ви­за­фи­зич­ку­ак­тив­ност­и­ре­кре­а­ци­ју,­до­ступ­ност­школ­ског­објек­та,­ми­кро­кли­мат­ски­усло­ви­и­аде­ква­тан­школ­ски­на­ме­штај­пред­ста­вља­ју­ва­жне­чи­ни­о­це­за­здра­вље­школ­ске­де­це­(1).

У­Ре­пу­бли­ци­Ср­би­ји­у­2013.­го­ди­ни­школ­ска­де­ца­(7–14)­су­би­ла­за­сту­пље­на­са­7,9%­у­укуп­ној­по­пу­ла­ци­ји­(укуп­но­562.626)­(2).

6.1.­Здравствено­стање

Процена сопственог здравља и оболевање од одређених болести

Ве­ћи­на­де­це­(96,8%)­је­у­2013.­го­ди­ни­оце­ни­ла­сво­је­здра­вље­у­це­ли­ни­као­до­бро­(ве­о­ма­до­бро­и­до­бро)­(гра­фи­кон­45),­што­од­го­ва­ра­ре­зул­та­ту­до­би­је­ном­у­Ис­тра­жи­ва­њу­из­2006.­го­ди­не­(95,2%).

Графикон 45. самопроцена здравља деце узраста 7–14 година, србија, 2013. годинаГрафикон 45. Самопроцена здравља деце узраста 7-14 година, Србија, 2013. година

71.6

25.2

2.6

0.6

0.1

0 10 20 30 40 50 60 70 80

Веома добро

Добро

Просечно

Лоше

Веома лоше

% становништва

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

79

У­по­гле­ду­уче­ста­ло­сти­од­ре­ђе­них­бо­ле­сти­и­ста­ња,­нај­ве­ћи­про­це­нат­де­це­је­на­вео­да­има­про­блем­са­рав­ним­та­ба­ни­ма­(9,8%),­за­тим­са­алер­ги­ја­ма­(8%),­де­фор­ми­те­том­кич­ме­(4%),­аст­мом­(3%)­и­хро­нич­ном­ре­спи­ра­тор­ном­бо­ле­шћу­(2,1%)­(гра­фи­кон­46).­Рав­не­та­ба­не­у­зна­чај­но­ве­ћем­про­цен­ту­има­ла­су­де­ца­у­Бе­о­гра­ду­(13,3%),­као­и­она­ко­ја­жи­ве­у­бо­га­тим­до­ма­ћин­стви­ма­(око­13%).­Је­ди­на­зна­чај­на­раз­ли­ка­у­од­но­су­на­со­ци­јал­но­де­мо­граф­ске­ка­рак­те­ри­сти­ке­се­од­но­си­ла­на­хро­нич­не­ре­спи­ра­тор­не­бо­ле­сти­од­ко­јих­је­бо­ло­ва­ло­зна­чај­но­ви­ше­де­ча­ка­(3,3%).­Ва­жно­је­ис­та­ћи­да­ни­су­за­бе­ле­же­не­зна­чај­не­раз­ли­ке­у­рас­про­стра­ње­но­сти­дру­гих­по­сма­тра­них­обо­ље­ња­и­ста­ња­ме­ђу­де­цом­у­од­но­су­на­пол,­уз­раст,­ге­о­граф­ску­област­у­ко­јој­жи­ве,­тип­на­се­ља­и­дру­га­обе­леж­ја­ис­пи­та­ни­ка.

Графикон 46. Учесталост појединих обољења и стања код деце узраста 7–14 го­дина, србија, 2013. година

Сва­ко­де­ве­то­де­те­(11,5%)­је­на­ве­ло­да­има­про­бле­ма­са­ви­дом,­док­је­на­о­ча­ре­или­кон­такт­на­со­чи­ва­но­си­ло­6,6%.­Про­блем­са­слу­хом­је­има­ло­2,5%,­а­слу­шни­апа­рат­је­но­си­ло­0,2%­де­це­уз­ра­ста­7–14­го­ди­на.­Де­ца­из­Вој­во­ди­не­су­у­зна­чај­ном­ве­ћем­про­цен­ту­при­ја­ви­ла­про­бле­ме­са­ви­дом­(15,6%)­и­слу­хом­(6,4%).­Де­ца­уз­ра­ста­7–10­го­ди­на­су­зна­чај­но­че­шће­има­ла­про­блем­са­слу­хом­(3,4%)­у­од­но­су­на­де­цу­ста­ро­сти­11–14­го­ди­на­(1,7%).

Пре­ма­ре­зул­та­ти­ма­Ис­тра­жи­ва­ња­де­ца­су­у­го­ди­ни­ко­ја­му­је­прет­хо­ди­ла­нај­че­шће­до­жи­ве­ла­по­вре­де­у­ку­ћи­и/или­у­то­ку­ба­вље­ња­сло­бод­ним­ак­тив­но­сти­ма­(6,5%)­и­у­шко­ли­(4,5%),­док­се­у­са­о­бра­ћа­ју­по­вре­ди­ло­ма­ње­од­1%­(гра­фи­кон­47).­Од­укуп­ног­бро­ја­по­вре­ђе­не­де­це,­њих­ско­ро­три­че­твр­ти­не­(73,4%)­је­до­би­ло­ме­ди­цин­ску­по­моћ­због­по­сле­ди­ца­по­вре­да.

44

Графикон 46. Учесталост појединих обољења и стања код деце узраста 7-14 година, Србија, 2013. година

9,8

8,0

4,0

3,0

2,1

0,3

0,2

0 2 4 6 8 10 12

Равни табани

Алергије

Деформитет кичме

Астма

Хронична респираторна болест

Дијабетес

Хипертензија

% становништва

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

80

Графикон 47. Проценат повређене деце према месту настанка повреде, србија, 2013. година

Услед­здрав­стве­них­про­бле­ма,­у­шест­ме­се­ци­ко­ји­су­прет­хо­ди­ли­Ис­тра­жи­ва­њу,­сва­ко­че­твр­то­де­те­(27,5%)­је­од­су­ство­ва­ло­из­шко­ле­и­то­у­про­се­ку­7­да­на.­Зна­чај­но­че­шће­су­услед­здрав­стве­них­про­бле­ма­од­су­ство­ва­ла­де­ца­у­ре­ги­о­ну­Вој­во­ди­не,­сва­ко­тре­ће­де­те­(33,4%),­а­ре­ђе­де­ца­из­Шу­ма­ди­је­и­За­пад­не­Ср­би­је­(22,3%).

Ухра ње ност

Пре­ма­ре­зул­та­ти­ма­ме­ре­ња,­про­сеч­на­те­жи­на­де­це­уз­ра­ста­7–14­го­ди­на­је­из­но­си­ла­42,4­кг,­а­ви­си­на­147,5­цм.­У­нај­си­ро­ма­шни­јим­до­ма­ћин­стви­ма­про­сеч­на­те­жи­на­де­це­(40­кг)­и­ви­си­на­де­це­(145,2­цм)­су­би­ле­зна­чај­но­ни­же.­Пре­ма­ка­те­го­ри­ја­ма­ухра­ње­но­сти,­у­2013.­го­ди­ни­је­ре­ги­стро­ван­по­раст­про­цен­та­го­ја­зне­де­це­(4,9%)­у­по­ре­ђе­њу­са­2006.­го­ди­ном­(2,6%)­(гра­фи­кон­48).­

45

Графикон 47. Проценат повређене деце према месту настанка повреде, Србија, 2013. година

6,5

4,5

0,3

0 1 2 3 4 5 6 7

Кућа/слободнеактивности

Школа

Саобраћај

% становништва

Графикон 48. Ухрањеност деце и младих узраста 7-14 година, Србија, 2006. и 2013. година

4,810,2

73,5

8,92,65,0

10,0

70,1

10,14,9

0

20

40

60

80

Потхрањени Умерено потхрањени

Нормално ухрањени

Умерено гојазни

Гојазни

% становниш

тва 2006 2013

Графикон 48. Ухрањеност деце и младих узраста 7–14 година, србија, 2006. и 2013. година

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

81

Ва­жно­је­зна­ти­да­је­зна­чај­но­ве­ћи­про­це­нат­уме­ре­но­го­ја­зне­(13,2%)­и­го­ја­зне­(7,5%)­де­це­за­бе­ле­жен­ме­ђу­де­цом­уз­ра­ста­11–14­го­ди­на,­а­пот­хра­ње­не­(8,6%)­и­уме­ре­но­пот­хра­ње­не­(15,7%)­ме­ђу­де­цом­уз­ра­ста­7–10­го­ди­на.

6.2.­Коришћење­здравствене­заштите

Здрав­стве­ну­за­шти­ту­школ­ске­де­це­на­при­мар­ном­ни­воу­обез­бе­ђу­ју­слу­жбе­за­здрав­стве­ну­за­шти­ту­школ­ске­де­це­при­до­мо­ви­ма­здра­вља,­док­се­сто­ма­то­ло­шка­здрав­стве­на­за­шти­та­по­ред­до­мо­ва­здра­вља,­пру­жа­и­у­ам­бу­лан­та­ма­про­стор­но­сме­ште­ним­у­шко­ла­ма.­Свог­иза­бра­ног­пе­ди­ја­тра­има­ју­го­то­ва­сва­де­ца­у­Ср­би­ји­(97%),­што­је­зна­чај­ни­по­раст­у­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну­ка­да­је­тек­по­ло­ви­на­де­це­уз­ра­ста­7–14­го­ди­на­има­ла­свог­пе­ди­ја­тра­(49,2%).­По­ре­де­ћи­ме­ђу­соб­но­че­ти­ри­ре­ги­о­на,­ве­ћи­про­це­нат­де­це­ко­ја­има­ју­свог­пе­ди­ја­тра­је­за­бе­ле­жен­у­Шу­ма­ди­ји­и­За­пад­ној­Ср­би­ји­(99%)­и­Бе­о­гра­ду­(97,8%)­не­го­у­Ју­жној­и­Ис­точ­ној­Ср­би­ји­(93,4%).­У­по­след­њих­шест­ме­се­ци­пе­ди­ја­тра­је­по­се­ти­ло­го­то­во­две­тре­ћи­не­де­це­(63,7%)­и­то­зна­чај­но­ви­ше­у­Бе­о­гра­ду­(70,8%)­у­од­но­су­на­де­цу­у­Вој­во­ди­ни­(59,7%)­и­Шу­ма­ди­ји­и­За­пад­ној­Ср­би­ји­(60,4%).

Исти­број­де­це­(63,1%)­је­у­по­след­њих­шест­ме­се­ци­по­се­тио­сто­ма­то­ло­га.­Сто­ма­то­ло­га­су­че­шће­по­се­ти­ле­де­вој­чи­це­(66,8%)­у­од­но­су­на­де­ча­ке­(60,5%),­де­ца­уз­ра­ста­7–10­го­ди­на­(66,8%)­у­од­но­су­на­де­цу­11–14­го­ди­на­(59,4%)­и­де­ца­ко­ја­жи­ве­у­град­ској­сре­ди­ни­(65,6%)­у­од­но­су­на­де­цу­из­ван­град­ских­на­се­ља­(59,4%).

У­ве­зи­са­са­ве­том­за­здра­вље,­са­ве­то­ва­ли­ште­за­мла­де­или­школ­ски­дис­пан­зер­је­по­се­ти­ло­сва­ко­осмо­де­те­уз­ра­ста­7–14­го­ди­на­(13,1%).­Са­ве­то­ва­ли­ште­су­зна­чај­но­че­шће­по­се­ти­ла­де­ца­у­Бе­о­гра­ду­(19,5%)­и­де­ца­из­нај­бо­га­ти­јих­до­ма­ћин­ста­ва­(20,8%),­за­раз­ли­ку­од­де­це­ко­ја­жи­ве­у­ван­град­ским­на­се­љи­ма­где­је­то­учи­ни­ло­све­га­9,1%.

Услу­ге­хит­не­по­мо­ћи­у­по­след­њих­го­ди­ну­да­на­је­ко­ри­сти­ло­1,1%­де­це­уз­ра­ста­7–14­го­ди­на,­а­на­бол­нич­ком­ле­че­њу­је­би­ло­4,3%­што­је­не­про­ме­ње­но­у­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну­(4%).

6.3.­Сти­ло­ви­жи­во­та

Школ­ска­де­ца­се­пре­ма­по­ка­за­те­љи­ма­здра­вља­мо­гу­сма­тра­ти­нај­здра­ви­јом­од­свих­ста­ро­сних­ка­те­го­ри­ја.­Ме­ђу­тим,­због­мно­гих­спе­ци­фич­но­сти­ко­је­обе­ле­жа­ва­ју­овај­жи­вот­ни­пе­ри­од­(сек­су­ал­ни­и­пси­хо­со­ци­јал­ни­раз­вој)­и­опа­сно­сти­за­фор­ми­ра­ње­ри­зич­них­по­на­ша­ња­ко­ја­мо­гу­да­угро­зе­здра­вље,­

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

82

нео­п­ход­но­је­да­се­у­то­ку­шко­ло­ва­ња­пред­у­зи­ма­ју­аде­кват­не­здрав­стве­не­ин­тер­вен­ци­је­ка­ко­би­се­про­мо­ви­са­ло­здра­во­по­на­ша­ње­и­сти­ло­ви­жи­во­та­(3).

Хи ги јен ске на ви ке

Хи­ги­јен­ске­на­ви­ке­де­це­у­Ср­би­ји­су­се­зна­чај­но­про­ме­ни­ле­у­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну.­Не­га­ти­ван­на­лаз­пред­ста­вља­по­да­так­да­је­у­2013.­го­ди­ни­ре­дов­но­пра­ло­ру­ке­61,8%­де­це,­зна­чај­но­ма­ње­у­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну­ка­да­је­то­чи­ни­ло­72,6%.­Де­вој­чи­це­су­у­зна­чај­но­ве­ћем­про­цен­ту­(70,8%)­ре­дов­но­пра­ле­ру­ке­од­де­ча­ка­(53,3%).­По­зи­тив­на­про­ме­на­је­за­бе­ле­же­на­у­ре­дов­но­сти­пра­ња­зу­ба­и­ту­ши­ра­њу.­Ви­ше­од­јед­ном­днев­но­зу­бе­је­пра­ло­58,4%­де­це,­зна­чај­но­ви­ше­у­од­но­су­на­2006.­(50,9%).­Де­вој­чи­це­(65,8%)­и­зу­бе­пе­ру­у­зна­чај­но­ве­ћем­про­цен­ту­од­де­ча­ка­(51,4%).­На­ви­ка­ре­дов­ног­пра­ња­зу­ба­је­у­нај­ма­њем­про­цен­ту­за­сту­пље­на­код­де­це­из­Ју­жне­и­Ис­точ­не­Ср­би­је­(48,7%)­и­из­нај­си­ро­ма­шни­јих­до­ма­ћин­ста­ва­(46,8%).­Две­тре­ћи­не­де­це­се­ту­ши­ра­ло­ви­ше­од­три­пу­та­не­дељ­но­(66,2%),­што­је­та­ко­ђе­зна­чај­но­ве­ћи­про­це­нат­не­го­2006.­го­ди­не­(54%).­На­ви­ку­ре­дов­ног­ту­ши­ра­ња­че­шће­су­има­ла­де­ца­из­Вој­во­ди­не­(87,6%),­град­ских­на­се­ља­(72%)­и­из­ма­те­ри­јал­но­до­бро­сто­је­ћих­до­ма­ћин­ста­ва­(85,5%).

Исхрана

У­2013.­го­ди­ни,­као­и­2006.­го­ди­не,­ве­ћи­на­де­це­је­има­ла­на­ви­ку­да­сва­ко­днев­но­до­ру­ч­ку­је­(93,8%).­Три­че­твр­ти­не­де­це­(74,2%)­је­сва­ко­днев­но­кон­зу­ми­ра­ло­бар­јед­ну­шо­љу­мле­ка­или­млеч­ног­про­из­во­да,­што­је­зна­чај­но­ви­ше­не­го­што­је­за­бе­ле­же­но­2006.­го­ди­не­(60,4%).­Ова­на­мир­ни­ца­је­нај­ре­ђе­до­ступ­на­де­ци­ко­ја­жи­ве­у­нај­си­ро­ма­шни­јим­до­ма­ћин­стви­ма­–­58,4%.­Про­це­нат­де­це­ко­ја­су­кон­зу­ми­ра­ла­ин­те­грал­не­вр­сте­хле­ба­је­био­ни­жи­не­го­у­2006.­го­ди­ни­(3,5%­пре­ма­6,1%),­а­че­шће­су­га­кон­зу­ми­ра­ла­де­ца­у­гра­ду­(4,4%)­и­из­нај­бо­га­ти­јих­до­ма­ћин­ста­ва­(6,4%).

Сва­ко­дру­го­де­те­је­сва­ко­днев­но­кон­зу­ми­ра­ло­во­ће­(51%)­и­по­вр­ће­(56,6%).­Је­ди­не­уоче­не­раз­ли­ке­у­по­гле­ду­со­ци­јал­но­де­мо­граф­ских­ка­рак­те­ри­сти­ка­су­да­су­де­ца­у­Шу­ма­ди­ји­и­За­пад­ној­Ср­би­ји­у­ве­ћем­про­цен­ту­сва­ко­днев­но­кон­зу­ми­ра­ла­во­ће­(58,7%),­а­да­су­де­ца­из­Вој­во­ди­не­нај­ре­ђе­сва­ко­днев­но­је­ла­по­вр­ће­(48,4%).­На­ви­ку­до­со­ља­ва­ња­хра­не­пре­не­го­што­је­уоп­ште­про­ба­ју­има­ло­је­3,6%­де­це,­зна­чај­но­ви­ше­у­Вој­во­ди­ни­(6,2%).

Фи зич ка ак тив ност и спорт

Ви­сок­про­це­нат­(82,3%)­де­це­је­из­ја­вио­да­су­се­у­сло­бод­но­вре­ме­нај­ма­ње­јед­ном­до­два­пу­та­не­дељ­но­ба­ви­ла­фи­зич­ким­ак­тив­но­сти­ма­(та­ко­да­се­за­ду­ва­ју­и­озно­је),­зна­чај­но­ви­ше­де­ча­ци­(86,7%)­у­од­но­су­на­де­вој­чи­це­(77,8%),­де­ца­из­Шу­ма­ди­је­и­За­пад­не­Ср­би­је­(90,9%),­као­и­де­ца­из­нај­бо­га­ти­јих­

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

83

до­ма­ћин­ста­ва­(87,9%).­Го­то­во­су­сва­де­ца­ре­дов­но­по­ха­ђа­ла­на­ста­ву­фи­зич­ког­вас­пи­та­ња­(97,6%).­У­по­гле­ду­фи­зич­ке­ак­тив­но­сти­де­це­ни­су­за­бе­ле­же­не­зна­чај­не­раз­ли­ке­у­од­но­су­на­Ис­тра­жи­ва­ње­из­2006.­го­ди­не.

По на ша ње у са о бра ћа ју

То­ком­во­жње­у­ауто­мо­би­лу­или­не­ком­дру­гом­во­зи­лу­по­ло­ви­на­(50,3%)­де­це­је­на­ве­ла­да­увек­ко­ри­сти­си­гур­но­сни­по­јас,­што­је­зна­чај­но­ма­ње­у­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну­(56,4%)­Си­гур­но­сни­по­јас­су­че­шће­но­си­ла­де­ца­у­доб­ној­гру­пи­11–14­го­ди­на­(60,8%)­у­од­но­су­на­де­цу­7–10­го­ди­на­(39,9%).­Сва­ко­дру­го­де­те­(52,5%)­је­из­ја­ви­ло­да­пре­ла­зи­ули­цу­ван­пе­шач­ког­пре­ла­за­што­та­ко­ђе­ука­зу­је­да­је­зна­ча­ј­но­по­ве­ћан­про­це­нат­де­це­са­ри­зич­ним­по­на­ша­њем­у­са­о­бра­ћа­ју­у­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну­(41,9%).­У­сре­ди­на­ма­где­је­нај­ра­зви­је­ни­ји­са­о­бра­ћај­де­ца­ре­ђе­пре­ла­зе­ули­цу­ван­пе­шач­ког­пре­ла­за­(у­Бе­о­гра­ду­38,3%­и­град­ским­на­се­љи­ма­47,7%).­Про­це­нат­де­це­ко­ја­но­се­ка­ци­ге­и/или­штит­ни­ке­при­ли­ком­во­жње­ро­ле­ра­је­15%,­при­ли­ком­во­жње­би­ци­кла­6,1%,­а­скејт­бор­да­15,4%.

Пру жа ње по мо ћи и со ци јал на по др шка

Ско­ро­сва­ко­пе­то­де­те­у­Ср­би­ји­(18,1%)­је­нај­ма­ње­јед­ном­не­дељ­но­по­ма­га­ло­љу­ди­ма­ко­ји­су­ста­ри­или­има­ју­здрав­стве­не­про­бле­ме.­Де­ца­из­Вој­во­ди­не­су­нај­ре­ђе­пру­жа­ла­по­моћ­ста­ри­ма­или­осо­ба­ма­са­здрав­стве­ним­про­бле­ми­ма­(гра­фи­кон­49).­Нај­ве­ћи­про­це­нат­де­це­је­по­ма­гао­чла­но­ви­ма­сво­је­по­ро­ди­це­(84,3%).

Пре­ма­ре­зу­лта­ти­ма­Ис­тра­жи­ва­ња­2013.­го­ди­не­сва­де­ца­су­на­ве­ла­да­има­ју­бли­ску­осо­бу­на­ко­ју­мо­гу­ра­чу­на­ти­ка­да­има­ју­озбиљ­не­про­бле­ме­за­раз­ли­ку­од­2006.­го­ди­не­ка­да­је­то­из­ја­ви­ло­96%­де­це.

Графикон 49. Проценат деце узраста 7–14 година која пружају негу или помоћ људима који су стари или имају здравствене проблеме према регионима, србија, 2013. година

47

Графикон 49. Проценат деце узраста 7-14 година која пружају негу или помоћ људима који су стари или имају здравствене проблеме према регионима, Србија, 2013. година

23,022,3

14,012,8

0

5

10

15

20

25

Војводина Београд Шумадија иЗападна Србија

Јужна и ИсточнаСрбија

% становниш

тва

Србија = 18,1

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

84

Литература

Ин­сти­тут­за­јав­но­здра­вље­Ср­би­је­„Др­Ми­лан­Јо­ва­но­вић­Ба­тут”:­Здра­вље­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је,­ана­ли­тич­ка­сту­ди­ја­1997–2007;­Бе­о­град­2008;­125–129.

Ре­пу­блич­ки­за­вод­за­ста­ти­сти­ку.­Про­це­на­ста­нов­ни­штва­по­ста­ро­сти­и­по­лу­(30.6.3013).­До­ступ­но­на:­http://we­brzs.stat.gov.rs/Web­Si­te/Pu­blic/Pa­ge­Vi­ew.aspx?pKey=162.­Ac­ces­sed­Sep­tem­bar­29,­2014.

Ин­сти­тут­за­јав­но­здра­вље­Ср­би­је­„Др­Ми­лан­Јо­ва­но­вић­Ба­тут”:­Ре­пу­бли­ка­Ср­би­ја,­Ода­бра­ни­здрав­стве­ни­по­ка­за­те­љи­за­2012.­го­ди­ну;­Бе­о­град­2013;­49–52.­До­ступ­но­на:­http://www.ba­tut.org.rs/dow­nlo­ad/iz­ve­sta­ji/Oda­bra­ni%20zdrav­stve­ni%20po­ka­za­te­lji%202012.pdf.

VIIЗдравље старих

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

86

Је­дан­од­нај­ве­ћих­успе­ха­чо­ве­чан­ства­али­и­је­дан­од­нај­ве­ћих­иза­зо­ва­у­21.­ве­ку­је­про­ду­же­ње­жи­вот­ног­ве­ка.­Удео­осо­ба­ста­ри­јих­од­60­го­ди­на­је­у­по­ра­сту­у­свет­ској­по­пу­ла­ци­ји­и­тај­тренд­се­на­ста­вља­са­јед­не­стра­не­услед­опа­да­ју­ће­сто­пе­на­та­ли­те­та,­а­са­дру­ге­стра­не­услед­про­ду­жет­ка­жи­вот­ног­ве­ка­(1).

Про­це­њу­је­се­да­ће­у­све­ту­број­осо­ба­ста­ри­јих­од­65­го­ди­на­пре­ма­ши­ти­број­де­це­мла­ђе­од­5­го­ди­на­у­на­ред­них­пет­го­ди­на,­а­до­2050.­го­ди­не­и­број­де­це­мла­ђе­од­14­го­ди­на.

Пре­ма­по­след­њем­По­пи­су­ста­нов­ни­штва­Ср­би­је,­ста­ри­чи­не­16,8%­укуп­ног­ста­нов­ни­штва.­Ре­пу­бли­ка­Ср­би­ја,­са­про­сеч­ном­ста­ро­шћу­ста­нов­ни­ка­од­41,6­го­ди­на,­јед­на­је­од­нај­ста­ри­јих­зе­ма­ља­и­то­не­са­мо­у­европ­ским­већ­и­у­свет­ским­окви­ри­ма.­Про­це­нат­осо­ба­пре­ко­65­го­ди­на­ће­из­но­си­ти­нај­ма­ње­22%­до­2030.­го­ди­не,­што­је­сва­ки­пе­ти­ста­нов­ник­(2).

Ве­ћи­на­ста­рих­љу­ди­гу­би­спо­соб­ност­да­са­мо­стал­но­жи­ви­због­огра­ни­че­не­по­кре­тљи­во­сти,­пси­хо­ло­шке­сла­бо­сти­или­дру­гих­фи­зич­ких­про­бле­ма.­Мно­ги­ма­је­по­тре­бан­не­ки­об­лик­ду­го­роч­не­не­ге,­што­укљу­чу­је­не­гу­у­ста­рач­ком­до­му,­ге­рон­то­до­ма­ћи­це,­по­моћ­у­ку­ћи,­бри­гу­ло­кал­не­заједницe­и­ду­жи­бо­ра­вак­у­бол­ни­ци.­По­себ­но­је­зна­чај­но­да­слу­жбе­здрав­стве­ног­и­со­ци­јал­ног­сек­то­ра­бу­ду­што­бо­ље­ин­те­гри­са­не­и­ко­ор­ди­ни­са­не­(1).

7.1.­Здравствено­стање

Самопроцена здравља

Про­це­на­соп­стве­ног­здра­вља­је­је­дан­од­ве­о­ма­зна­чај­них­по­ка­за­те­ља­здрав­стве­ног­ста­ња­и­ква­ли­те­та­жи­во­та,­ко­ја­ни­је­са­вр­ше­ни­од­раз­кли­нич­ки­ме­ре­ног­здрав­стве­ног­ста­ња,­али­се­нај­че­шће­по­ду­да­ра­са­кли­нич­ким­на­ла­зом.­Овај­по­ка­за­тељ­је­у­ис­тра­жи­ва­њи­ма­здра­вља­у­упо­тре­би­још­од­1950­их­го­ди­на­и­до­са­да­се­по­ка­зао­као­ве­о­ма­по­у­здан­и­ва­ли­дан­по­ка­за­тељ­здрав­стве­ног­ста­ња,­тј.­као­до­бар­пре­дик­тор­смрт­но­сти­и­обо­ле­ва­ња­(3,­4,­5).

Стан­дард­но­пи­та­ње­„Ка­ко­би­сте­оце­ни­ли­сво­је­здра­вље­у­це­ли­ни?”­је­пре­по­ру­че­но­од­стра­не­СЗО­и­Ко­ми­си­је­ЕУ­као­гло­бал­ни­по­ка­за­тељ­здрав­стве­ног­ста­ња­ста­нов­ни­ка­(6,­7).

У­Ср­би­ји­је­пе­ти­на­ста­рог­ста­нов­ни­штва­(22,4%)­оце­ни­ла­соп­стве­но­здра­вље­као­вр­ло­до­бро­и­до­бро­(зна­чај­но­ви­ше­му­шка­ра­ца­–­30%,­доб­не­ску­пи­не­65–74­го­ди­на­–­25%,­из­Вој­во­ди­не­–­28,6%­и­Бе­о­гра­да­–­26,8%,­град­ских­на­се­ља­–­26,7%),­не­што­ви­ше­од­тре­ћи­не­ста­нов­ни­штва­(37,3%)­као­про­сеч­но,­а­чак­40,2%­као­ло­ше­и­вр­ло­ло­ше.­Ме­ђу­ста­нов­ни­штвом­ко­је­је­оце­ни­ло­соп­стве­но­здра­вље­као­вр­ло­ло­ше,­уоча­ва­се­зна­чај­но­ви­ше­же­на­–­11,6%­и­осо­ба­ста­ри­јих­од­75­го­ди­на­–­27,9%.­Ста­нов­ни­штво­Шу­ма­ди­је­и­За­пад­не­Ср­би­је­

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

87

(34,3%),­као­и­ста­нов­ни­штво­ван­град­ских­на­се­ља­(36,4%)­је­у­зна­чај­но­ве­ћем­про­цен­ту­оце­ни­ло­сво­је­здра­вље­као­ло­ше.

По­да­ци­Ста­ти­стич­ке­кан­це­ла­ри­је­Европ­ске­за­јед­ни­це­(EURO­STAT)­го­во­ре­да­је­не­што­ви­ше­од­тре­ћи­не­ста­нов­ни­ка­(28­зе­ма­ља­Европ­ске­уни­је)­ста­ро­сти­65­го­ди­на­и­ви­ше­–­36,1%­про­це­ни­ло­соп­стве­но­здра­вље­као­вр­ло­до­бро­и­до­бро­у­2012.­го­ди­ни­(што­је­за­12,6%­ви­ше­не­го­ста­нов­ни­штво­Ср­би­је),­а­ско­ро­че­твр­ти­на­њих­–­23,5%­као­вр­ло­ло­ше­и­ло­ше­(што­је­ско­ро­два­пу­та­ма­ње­не­го­ста­нов­ни­штво­Ср­би­је)­(8).­Та­ко­ђе,­ком­па­ра­тив­ни­по­да­ци­34­зе­мље­чла­ни­це­Ор­га­ни­за­ци­је­за­еко­ном­ски­раз­вој­и­са­рад­њу­(ОECD)­по­ка­за­ли­су­да­се­оп­сег­вред­но­сти­по­ка­за­те­ља­до­брог­здра­вља­у­овој­по­пу­ла­ци­ји­кре­тао­од­12,4%­у­Ма­ђар­ској­до­84,1%­на­Но­вом­Зе­лан­ду­(9).

Ста­нов­ни­ци­са­нај­ни­жом­школ­ском­спре­мом,­као­и­они­у­ка­те­го­ри­ји­нај­си­ро­ма­шни­јих­су­зна­чај­но­че­шће­пер­ци­пи­ра­ли­соп­стве­но­здра­вље­као­вр­ло­ло­ше­и­ло­ше,­док­су­они­са­нај­ви­шим­при­хо­ди­ма­по­чла­ну­до­ма­ћин­ства­и­нај­бо­га­ти­ји­у­ве­ћем­про­цен­ту­сво­је­здра­вље­оце­ни­ли­као­до­бро­и­вр­ло­до­бро­(гра­фи­кон­50).

Графикон 50. самопроцена општег здравља старог становништва према ин­дексу благостања, србија, 2013. година

Хроничне болести

Хр­о­нич­не­не­за­ра­зне­бо­ле­сти­пред­ста­вља­ју­је­дан­од­глав­них­раз­ло­га­ко­ри­шће­ња­здрав­стве­не­за­шти­те­по­себ­но­ста­ри­јих­осо­ба­код­ко­јих­су­оне,­у­од­но­су­на­оп­шту­по­пу­ла­ци­ју,­увек­за­сту­пље­ни­је.

48

Графикон 50. Самопроцена општег здравља старог становништва према индексу благостања, Србија, 2013. година

9,7 11,9 8,8 10,1 8,1 6,3

30,537,6

32,0 28,623,6

18,3

37,3

33,438,9 40,0

39,0

39,4

19,515,5 17,3 18,4

25,131,0

2,9 1,7 3,0 2,9 4,3 4,9

% становниш

тва

Врло лоше Лоше Просечно Добро Врло добро

Први

(најсиромаш

нији

)

Други

Трећи

Пети

(најбогатији

)

Четврти

Србија

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

88

Нај­у­че­ста­ли­је­обо­ље­ње­у­прет­ход­них­го­ди­ну­да­на­од­тре­нут­ка­ис­тра­жи­ва­ња­ме­ђу­ста­рим­ста­нов­ни­штвом­Ср­би­је­(пре­ма­из­ја­ви)­je­би­ло­по­ви­шен­крв­ни­при­ти­сак­(65,6%),­а­сле­де­по­ви­ше­не­ма­сно­ће­у­кр­ви­(22%),­ше­ћер­на­бо­лест­(17,8%),­де­пре­си­ја­(10,8%),­хро­нич­на­ре­спи­ра­тор­на­бо­лест­(8,4%)­и­аст­ма­(6,8%).­По­сма­тра­но­пре­ма­де­мо­граф­ским­и­со­ци­јал­но­еко­ном­ским­ка­рак­те­ри­сти­ка­ма­уоче­но­је­да­је­уче­ста­лост:•­­ше­ћер­не­бо­ле­сти­зна­чај­но­ни­жа­код­ста­нов­ни­ка­ста­ри­јих­од­85­го­ди­на­(6,4%),•­­де­пре­си­је­зна­чај­но­ви­ша­код­же­на­(13,8%),­а­ни­жа­код­ста­нов­ни­ка­са­ви­шим­

и­ви­со­ким­обра­зо­ва­њем­(6,5%),•­­аст­ме,­као­и­хро­нич­не­бо­ле­сти­плу­ћа­зна­чај­но­ви­ша­ме­ђу­ста­нов­ни­штвом­

75–84­го­ди­на­(8,8%,­од­но­сно­11,1%)­у­од­но­су­на­мла­ђу­ста­ро­сну­ка­те­го­ри­ју,•­­по­ви­ше­них­ма­сно­ћа­у­кр­ви­зна­чај­но­ви­ша­код­же­на­(26%),­ме­ђу­ста­нов­ни­

штвом­Бе­о­гра­да­(26%)­и­ста­нов­ни­штвом­65–74­го­ди­на­(25%)­у­од­но­су­на­ста­ри­је­ста­ро­сне­ка­те­го­ри­је,­а­зна­чај­но­ни­жа­код­ста­нов­ни­ка­ко­ји­при­па­да­ју­ка­те­го­ри­ји­нај­си­ро­ма­шни­јих­(17,8%),

•­­по­ви­ше­ног­крв­ног­при­ти­ска­зна­чај­но­ви­ша­код­же­на­(72,7%)­у­од­но­су­на­му­шкар­це.

Уче­ста­лост­обо­ле­ва­ња­се­не­раз­ли­ку­је­се­од­уче­ста­ло­сти­у­дру­гим­европ­ским­зе­мља­ма.­На­и­ме,­нај­у­че­ста­ли­је­обо­ље­ње­у­Ср­би­ји­је­би­ло­по­ви­шен­крв­ни­при­ти­сак­у­све­три­доб­не­гру­пе­(гра­фи­кон­51).­Вред­ност­овог­па­ра­ме­тра­се­кре­та­ла­од­71,0%­–­Сло­вач­ка­до­31,5%­–­Фран­цу­ска­у­доб­ној­гру­пи­65–74­го­ди­на,­од­72,6%­–­Сло­вач­ка­до­32,3%­–­Фран­цу­ска­у­доб­ној­гру­пи­75–84­го­ди­на,­од­73,8%­–­Сло­вач­ка­до­28,1%­–­Фран­цу­ска­у­доб­ној­гру­пи­85­и­ви­ше­го­ди­на.

Графикон 51. Проценат старог становништва које је имало неко од наведених обољења према узрасним групама, србија, 2013. година

Физичка и сензорна функционална оштећења и могућност обављања активности у свакодневном животу

По­сто­ја­ње­огра­ни­че­ња­у­ло­ко­мо­ци­ји,­тран­сфе­ру,­мо­гућ­но­сти­за­са­мо­збри­ња­ва­ње,­кре­та­ње­и­дру­гих­фи­зич­ких­и­чул­них­огра­ни­че­ња­ко­ја­сма­њу­ју­ка­па­ци­тет­

49

Графикон 51. Проценат старог становништва које је имало неко од наведених обољења према узрасним групама, Србија, 2013. година

6,4

8,8

6,2

7,0

9,6

59,2

18,4

10,4

8,8

11,1

19,5

68,0

18,8

11,3

5,6

6,7

25,0

64,8

0 10 20 30 40 50 60 70 80

Шећерна болест

Депресија

Астма

Хронична респираторна болест

Повишене масноће у крви

Повишен крвни притисак

% становништва

65 – 74 75 – 84 85+

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

89

из­во­ђе­ња­днев­них­ак­тив­но­сти­и­за­да­та­ка,­по­себ­но­је­зна­чај­но­за­по­пу­ла­ци­ју­ста­ри­јег­ста­нов­ни­штва.

Три­че­твр­ти­не­ста­рих­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је­(75,8%)­је­из­ја­ви­ло­да­има­не­ку­ду­го­трај­ну­бо­лест­или­здрав­стве­ни­про­блем­и­то­че­шће­же­не­(80%)­не­го­му­шкар­ци.

Сва­ки­тре­ћи­ста­ри­ји­ста­нов­ник­(37,1%)­је­из­ја­вио­да­је­у­2013.­го­ди­ни­имао­те­шко­ће­са­хо­дом,­сва­ки­де­ве­ти­(10,7%)­–­те­шко­ће­са­ви­дом,­а­ско­ро­сва­ки­че­твр­ти­(23,6%)­–­те­шко­ће­са­слу­хом.­По­сма­тра­но­по­де­мо­граф­ским­и­со­ци­јал­но­еко­ном­ским­ка­рак­те­ри­сти­ка­ма­зна­чај­но­че­шће­су­на­ве­де­не­те­шко­ће­има­ле­же­не­–­са­хо­дом­(44,2%)­и­ви­дом­(12,3%),­ста­ри­ји­од­75­го­ди­на­–­са­хо­дом,­ви­дом­и­слу­хом­(гра­фи­кон­52),­као­и­ста­нов­ни­ци­ван­град­ских­на­се­ља,­нај­ни­жег­обра­зо­ва­ња­и­нај­си­ро­ма­шни­ји­–­те­шко­ће­са­хо­дом­(45,9%),­ви­дом­(14,3%)­и­слу­хом­(27,8%).

Графикон 52. Проценат старог становништва са физичким и сензорним оштећењима према узрасним групама, србија, 2013. година

Не­што­ви­ше­од­тре­ћи­не­ста­рих­у­Ср­би­ји­(37,6%)­је­из­ја­ви­ло­да­има­озбиљ­не­те­шко­ће­у­оба­вља­њу­сва­ко­днев­них­кућ­них­ак­тив­но­сти­(при­пре­ма­ње­хра­не,­лак­ши­и­те­жи­кућ­ни­по­сло­ви,­ку­по­ви­на­и­сл),­а­ско­ро­сва­ки­де­ве­ти­ста­нов­ник­(11,1%)­у­оба­вља­њу­ак­тив­но­сти­лич­не­не­ге­(обла­че­ње,­свла­че­ње,­ко­ри­шће­ње­то­а­ле­та,­ку­па­ње,­ту­ши­ра­ње­и­сл).­За­па­же­не­де­мо­граф­ске­и­со­ци­јал­но­еко­ном­ске­раз­ли­ке­у­ве­зи­са­овим­ак­тив­но­сти­ма­су­исте­као­оне­ко­је­се­од­но­се­на­фи­зич­ка­и­сен­зор­на­функ­ци­о­нал­на­оште­ће­ња.­На­и­ме,­зна­чај­но­че­шће­су­у­оба­вља­њу­сва­ко­днев­них­кућ­них­ак­тив­но­сти­и­ак­тив­но­сти­лич­не­не­ге­би­ле­ли­ми­ти­ра­не­же­не,­ста­ри­ји­од­75­го­ди­на,­ста­нов­ни­ци­ван­град­ских­на­се­ља,­нај­ни­жег­обра­зо­ва­ња,­као­и­нај­си­ро­ма­шни­ји.­Са­ста­ро­шћу­ра­сте­про­це­нат­осо­ба­ко­је­не­мо­гу­да­оба­вља­ју­сва­ко­днев­не­кућ­не­ак­тив­но­сти­и­ак­тив­но­сти­лич­не­не­ге.­Ста­ри­ји­ста­нов­ни­ци­Шу­ма­ди­је­и­За­пад­не­Ср­би­је­зна­чај­но­че­шће­су­има­ли­по­те­шко­ће­у­оба­вља­њу­ак­тив­но­сти­лич­не­не­ге.

50

Графикон 52. Проценат старог становништва са физичким и сензорним оштећењима према узрасним групама, Србија, 2013. година

50,2

30,9

15,4

37,1

30,1

13,0

6,9

10,7

66,3

47,5

26,5

23,6

0 10 20 30 40 50 60 70

85+

75 - 84

65 – 74

Србија

% становништва

тешкоће са кретањем (ходањем) тешкоће са видом тешкоће са слухом

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

90

Пре­ма­по­ка­за­те­љу­ко­ји­се­од­но­си­на­про­це­нат­ста­рог­ста­нов­ни­штва­ко­ји­има­по­те­шко­ће­при­оба­вља­њу­сва­ко­днев­них­кућ­них­ак­тив­но­сти­Ср­би­ја­има­ско­ро­иден­ти­чан­про­це­нат­као­Ру­му­ни­ја­(доб­на­ску­пи­на­64–75­го­ди­на),­Грч­ка­(доб­на­ску­пи­на­74–84­го­ди­на)­и­Шпа­ни­ја­(доб­на­ску­пи­на­85­го­ди­на­и­ви­ше).­Ка­да­се­упо­ре­де­по­да­ци­пре­ма­по­ка­за­те­љу­ко­ји­се­од­но­си­на­про­це­нат­ста­нов­ни­штва­ко­ји­има­по­те­шко­ће­при­са­мо­стал­ном­оба­вља­њу­ак­тив­но­сти­лич­не­не­ге,­Ср­би­ја­се­на­ла­зи­ме­ђу­зе­мља­ма­Европ­ске­уни­је­са­нај­ни­жим­про­цен­том­у­свим­доб­ним­гру­па­ма­(8).

Сва­ки­тре­ћи­ста­нов­ник­Ср­би­је,­ста­ро­сти­65­го­ди­на­и­ви­ше­је­у­2013.­го­ди­ни­ко­ри­стио­не­чи­ју­по­моћ­при­оба­вља­њу­сва­ко­днев­них­кућ­них­ак­тив­но­сти­(33%)­и­сва­ки­сед­ми­при­оба­вља­њу­ак­тив­но­сти­лич­не­не­ге­(14,9%).­По­моћ­при­ли­ком­оба­вља­ња­кућ­них­ак­тив­но­сти­че­шће­су­има­ле­же­не­(39,4%),­ста­нов­ни­ци­Ју­жне­и­Ис­точ­не­Ср­би­је­(38,7%),­ван­град­ских­на­се­ља­(37,7%)­и­нај­си­ро­ма­шни­ји­(36,5%).­Нео­ства­ре­ну­по­тре­бу­за­по­мо­ћи­при­оба­вља­њу­сва­ко­днев­них­кућ­них­ак­тив­но­сти­имао­је­сва­ки­пе­ти­(20,8%),­а­при­оба­вља­њу­ак­тив­но­сти­лич­не­не­ге­сва­ки­сед­ми­(13,4%)­ста­ри­ји­ста­нов­ник­Ср­би­је.

По вре де

По­вре­де­пред­ста­вља­ју­зна­ча­јан­јав­но­здрав­стве­ни­про­блем,­на­ро­чи­то­у­ста­рој­по­пу­ла­ци­ји.­Про­це­не­СЗО­су­ви­ше­од­5­ми­ли­о­на­смр­ти­го­ди­шње­у­све­ту,­од­но­сно­9%­свих­узро­ка­смр­ти.­Про­це­ње­но­је­да­на­сва­ку­смрт­услед­по­вре­де­до­ла­зи­30­при­је­ма­у­бол­ни­цу­и­300­по­се­та­ур­гент­ним­слу­жба­ма.­Ве­ли­ки­број­пре­жи­ве­лих­се­су­о­ча­ва­са­при­вре­ме­ним­или­трај­ним­ин­ва­ли­ди­те­том­(10).

У­Ср­би­ји­6%­ста­рог­ста­нов­ни­штва­је­до­жи­ве­ло­не­ку­вр­сту­по­вре­де­у­то­ку­2013.­го­ди­не.­Пре­ма­ме­сту­по­вре­ђи­ва­ња,­као­и­у­ис­тра­жи­ва­њи­ма­из­прет­ход­них­го­ди­на,­нај­че­шће­је­то­би­ло­у­ку­ћи­(4,4%),­без­зна­чај­не­про­ме­не­у­2000.­го­ди­ни­(5,7%)­и­2006.­го­ди­ни­(4,8%).

Од­укуп­ног­бро­ја­по­вре­ђе­них­две­тре­ћи­не­(67,3%)­је­до­би­ло­ме­ди­цин­ску­по­моћ.

7.2.­Коришћење­здравствене­заштите

При­мар­ну­здрав­стве­ну­за­шти­ту­у­до­му­здра­вља­ста­ри­ји­гра­ђа­ни­оства­ру­ју­пре­ко­иза­бра­ног­ле­ка­ра,­ко­ји­је:­док­тор­ме­ди­ци­не­или­док­тор­ме­ди­ци­не­спе­ци­ја­ли­ста­за­област­оп­ште­ме­ди­ци­не,­од­но­сно­спе­ци­ја­ли­ста­ме­ди­ци­не­ра­да,­док­тор­ме­ди­ци­не­спе­ци­ја­ли­ста­ги­не­ко­ло­ги­је­и­док­тор­сто­ма­то­ло­ги­је.­Та­ко­ђе,­мо­гу­ко­ри­сти­ти­и­услу­ге­спе­ци­ја­ли­стич­ко­кон­сул­та­тив­не­де­лат­но­сти,­ко­ја­ни­је­у­ве­зи­са­бол­нич­ким­ле­че­њем.

Пре­ма­ре­зул­та­ти­ма­Ис­тра­жи­ва­ња,­свог­ле­ка­ра­оп­ште­ме­ди­ци­не­у­2013.­го­ди­ни­је­има­ло­95,1%­ста­рог­ста­нов­ни­штва.­У­го­ди­ни­ко­ја­је­прет­хо­ди­ла­Ис­тра­жи­ва­њу­

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

91

свог­иза­бра­ног­ле­ка­ра­оп­ште­ме­ди­ци­не­је­по­се­ти­ло­чак­че­ти­ри­пе­ти­не­(82,7%)­ста­рих,­зна­чај­но­че­шће­град­ско,­обра­зо­ва­ни­је­и­бо­га­ти­је­ста­нов­ни­штво­(гра­фи­кон­53).­У­истом­пе­ри­о­ду­ле­ка­ра­спе­ци­ја­ли­сту­је­по­се­ти­ло­56,7%­ста­рих.­Сва­ки­ста­нов­ник­је­у­про­се­ку­јед­ном­у­то­ку­ме­се­ца­по­се­тио­би­ло­ле­ка­ра­оп­ште­ме­ди­ци­не­би­ло­ле­ка­ра­спе­ци­ја­ли­сту.

Зна­ча­јан­по­ка­за­тељ­уна­пре­ђе­ња­ква­ли­те­та­на­ни­воу­при­мар­не­здрав­стве­не­за­шти­те­пред­ста­вља­про­це­нат­ста­рих­вак­ци­ни­сан­про­тив­се­зон­ског­гри­па.

Пре­ма­по­да­ци­ма­Ис­тра­жи­ва­ња­са­мо­8,7%­ста­рог­ста­нов­ни­штва­је­из­ја­ви­ло­да­је­при­ми­ло­вак­ци­ну­про­тив­се­зон­ског­гри­па­у­го­ди­ни­ко­ја­му­је­прет­хо­ди­ла.­Тај­про­це­нат­је­зна­чај­но­ма­њи­у­Ју­жној­и­Ис­точ­ној­Ср­би­ји­(5,5%),­а­зна­чај­но­ве­ћи­код­ста­нов­ни­штва­уз­ра­сне­ка­те­го­ри­је­74–85­го­ди­на­(11,6%)­и­оних­са­ви­шим­и­ви­со­ким­обра­зо­ва­њем­(16,3%).

Оп­сег­вред­но­сти­овог­по­ка­за­те­ља­пре­ма­по­да­ци­ма­EURO­STAT­а­у­2012.­го­ди­ни,­кре­тао­се­од­75,5%­у­Ве­ли­кој­Бри­та­ни­ји­до­0,9%­у­Есто­ни­ји­(8).­Та­ко­ђе,­ком­па­ра­тив­ни­по­да­ци­34­зе­мље­чла­ни­це­Ор­га­ни­за­ци­је­за­еко­ном­ски­раз­вој­и­са­рад­њу­(ОECD)­по­ка­за­ли­су­да­је­про­сеч­на­сто­па­вак­ци­на­ци­је­осо­ба­ста­ри­јих­од­65­го­ди­на­би­ла­пре­ко­50%­(9).

Ско­ро­сва­ки­тре­ћи­ста­ри­ји­ста­нов­ник­(31,5%)­је­из­ја­вио­да­има­свог­сто­ма­то­ло­га.­Ста­нов­ни­ци­уз­ра­сне­ка­те­го­ри­је­65–74­го­ди­на­(36,7%),­ко­ји­жи­ве­у­град­ским­на­се­љи­ма­(41,3%),­Бе­о­гра­да­(51,7%),­сред­њег­(38,7%),­ви­шег­и­ви­со­ког­обра­зо­ва­ња­(61,4%),­са­нај­ви­шим­при­хо­дом­по­чла­ну­до­ма­ћин­ства­(51,2%)­и­ко­ји­при­па­да­ју­гру­пи­бо­га­тих­(44,8%)­и­нај­бо­га­ти­јих­(61,2%)­зна­чај­но­че­шће­су­има­ли­свог­сто­ма­то­ло­га.­Сто­ма­то­ло­га­је­по­след­њих­6­ме­се­ци­по­се­ти­ло­8,9%­ста­рих.

51

Графикон 53. Проценат старог становништва које је посетило свог лекара опште медицине према типу насеља, степену образовања и индексу благостања, Србија, 2013. година

84,8

80,3

82,1

83,0

84,7

78,9

84,6

83,0

86,0 85,7

% становништва

Градски

Остали

Основна

школа

и ниже

Средњ

а школа

Виш

а и висока

школа

Први

(најсиромаш

нији

)

Други

Трећи

Четврти

Пети

(најбогатији

)

Србија = 82,7

Графикон 53. Проценат старог становништва које је посетило свог лекара опште медицине према типу насеља, степену образовања и индексу благостања, србија, 2013. година

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

92

Тек­сва­ка­че­твр­та­ста­ри­ја­же­на­(25,5%)­је­има­ла­свог­иза­бра­ног­ги­не­ко­ло­га.­Зна­чај­но­че­шће­свог­ги­не­ко­ло­га­су­има­ле­же­не­ста­ро­сти­65–74­го­ди­на­(35,5%),­оне­ко­је­жи­ве­у­град­ским­на­се­љи­ма­(32,1%),­Бе­о­гра­ду­(42,2%),­ко­је­су­ви­шег­и­ви­со­ког­обра­зо­ва­ња­(46,6%),­као­и­оне­ко­је­при­па­да­ју­гру­пи­бо­га­тих­(36%),­по­себ­но­нај­бо­га­ти­јих­(50,3%).­У­по­след­њих­го­ди­ну­да­на­свог­ги­не­ко­ло­га­је­по­се­ти­ла­сва­ка­де­се­та­ста­ри­ја­же­на­(10,3%).

Услу­ге­при­ват­не­прак­се­у­по­след­њих­го­ди­ну­да­на­ко­ри­стио­је­сва­ки­сед­ми­ста­ри­ста­нов­ник­(15,5%).­Ста­нов­ни­штво­из­град­ских­на­се­ља­(20,2%),­Бе­о­гра­да­(25,4%),­ви­шег­и­ви­со­ког­(29,9%)­обра­зо­ва­ња,­са­нај­ви­шим­при­хо­дом­по­чла­ну­до­ма­ћин­ства­(27,3%)­од­но­сно­ко­је­при­па­да­гру­пи­нај­бо­га­ти­јих­(28,1%)­зна­чај­но­че­шће­је­ко­ри­сти­ло­услу­ге­при­ват­не­прак­се.­У­2013.­го­ди­ни­свог­ле­ка­ра­оп­ште­ме­ди­ци­не­у­при­ват­ној­прак­си­је­има­ло­2,7%­ста­рих,­док­је­ско­ро­сва­ки­осми­(13,4%)­имао­свог­при­ват­ног­сто­ма­то­ло­га,­а­све­га­1,7%­же­на­иза­бра­ног­ги­не­ко­ло­га­у­при­ват­ној­прак­си.

У­Ср­би­ји­је,­у­го­ди­ни­ко­ја­је­прет­хо­ди­ла­Ис­тра­жи­ва­њу,­бол­нич­ки­ле­че­но­7,8%­ста­нов­ни­штва.­У­скла­ду­са­оче­ки­ва­њи­ма,­уче­ста­лост­хо­спи­та­ли­за­ци­је­је­ра­сла­са­го­ди­на­ма­ста­ро­сти:­док­је­ме­ђу­ста­нов­ни­штвом­од­15­до­24­го­ди­на­би­ла­4,1%,­ме­ђу­ста­ри­јим­ста­нов­ни­штвом­тај­про­це­нат­је­био­зна­чај­но­ви­ши­и­из­но­сио­је­13,4%­(65–74­го­ди­на),­16,4%­(75–84­го­ди­на)­и­12,1%­(85­го­ди­на­и­ви­ше).­Око­15%­по­пу­ла­ци­је­ста­рих­је­ко­ри­сти­ло­услу­ге­днев­них­бол­ни­ца.

Услу­ге­кућ­не­не­ге­и­по­мо­ћи,­ко­је­пру­жа­ју­здрав­стве­ни­рад­ни­ци­или­рад­ни­ци­со­ци­јал­них­слу­жби,­ко­ри­сти­ло­је­4,6%­ста­рих­што­је­три­пу­та­ма­ње­од­про­цен­та­ста­рих­ко­ји­су­из­ја­ви­ли­да­има­ју­по­тре­бу­за­по­мо­ћи­за­оба­вља­ње­лич­не­не­ге.­Ове­услу­ге­су­зна­чај­но­че­шће­ко­ри­сти­ли­ста­нов­ни­ци­ста­ро­сти­75–84­го­ди­на­(6,3%)­и­85­го­ди­на­и­ви­ше­(11,4%).

Услу­ге­тра­ди­ци­о­нал­не­ме­ди­ци­не­(аку­пунк­ту­ра,­хо­ме­о­па­ти­ја,­фи­то­те­ра­пи­ја)­ко­ри­сти­ло­је­3,3%­ста­рих.

У­по­гле­ду­за­до­вољ­ства­ста­рих­здрав­стве­ном­слу­жбом­у­це­ли­ни,­за­бе­ле­жен­је­го­то­во­иден­ти­чан­про­це­нат­за­до­вољ­них­ка­ко­др­жав­ном­(66,7%)­та­ко­и­при­ват­ном­здрав­стве­ном­слу­жбом­(65,9%).

7.3.­Употреба­лекова

Ле­ко­ви­од­го­ва­ра­ју­ћег­ква­ли­те­та,­по­нај­ма­њој­це­ни­за­па­ци­јен­та­и­дру­штво,­мо­ра­ју­би­ти­до­ступ­ни­и­при­сту­пач­ни.­Ово­је­по­себ­но­ва­жно­због­по­себ­ног­ре­жи­ма­ко­ри­шће­ња­ле­ко­ва­у­по­пу­ла­ци­ји­ста­рих­ко­ји­нај­че­шће­при­па­да­ју­гру­пи­ста­нов­ни­штва­са­ни­ским­при­ма­њи­ма.

Ви­ше­од­80%­ста­рих­у­Ср­би­ји­је­у­прет­ход­не­две­не­де­ље­ко­ри­сти­ло­ле­ко­ве­ко­је­им­је­про­пи­сао­ле­кар­и­то­зна­чај­но­че­шће­же­не.

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

93

Пре­ма­по­да­ци­ма­EURO­STAT­a­(8)­Ср­би­ја­се­на­ла­зи­ме­ђу­зе­мља­ма­Европ­ске­уни­је­у­ко­ји­ма­је­ре­ги­стро­ван­нај­ви­ши­про­це­нат­ко­ри­шће­ња­ле­ко­ва­у­по­пу­ла­ци­ји­ста­рих­(та­бе­ла­13).

табела 13. Проценат старог становништва које је у претходне две недеље користило прописане лекове према узрасним групама, србија, 2013. година

Добне­групе

Опсег­вредности­показатељаСрбија

Минимум Максимум

% % %

65–74­године 55,8­­Турска 87,1­Словачка 81,6

75–84­године 52,7­­Турска 94,0­Белгија 86,6

85+ 52,1­­Турска 95,0­Белгија 80,9

Ско­ро­сва­ки­че­твр­ти­ста­ри­ји­ста­нов­ник­у­Ср­би­ји­(24%)­је­то­ком­две­не­де­ље­пре­Ис­тра­жи­ва­ња­са­мо­и­ни­ци­ја­тив­но­узи­мао­ле­ко­ве,­биљ­на­сред­ства­или­ви­та­ми­не­(ко­је­му­ни­је­про­пи­сао­ле­кар).­Ле­ко­ве­за­сми­ре­ње­и/или­не­са­ни­цу­са­мо­и­ни­ци­ја­тив­но­је­узи­ма­ло­5,6%,­а­ан­ти­би­о­ти­ке­2,3%­ста­нов­ни­штва.­Нај­че­шће­су­са­мо­и­ни­ци­ја­тив­но­кон­зу­ми­ра­ли­ле­ко­ве,­биљ­на­сред­ства­или­ви­та­ми­не­же­не­(26,9%),­ста­нов­ни­ци­Бе­о­гра­да­(28,3%),­са­ви­шим­и­ви­со­ким­обра­зо­ва­њем­(30,9%),­као­и­они­са­нај­ви­шим­при­хо­дом­по­чла­ну­до­ма­ћин­ства­(32,4%).­Ста­нов­ни­штво­Ју­жне­и­Ис­точ­не­Ср­би­је­је­у­зна­чај­но­ве­ћем­про­цен­ту­у­од­но­су­на­ста­нов­ни­штво­дру­гих­обла­сти­упо­тре­бља­ва­ло­ле­ко­ве­за­сми­ре­ње­и/или­не­са­ни­цу­и­ан­ти­би­о­ти­ке.­И­у­по­пу­ла­ци­ји­ста­рих­же­не­зна­чај­но­че­шће­(6,8%)­ко­ри­сте­ле­ко­ве­за­сми­ре­ње/не­са­ни­цу­не­го­му­шкар­ци­(3,8%).

Литература

WHO.­Age­ing­and­Li­fe­Co­ur­se.­Ge­ne­va,­WHO,­2012.­Ava­i­la­ble­at:­http://www.who.int/age­ing/abo­ut/facts/en/.­Ac­ces­sed­July­28,­2014.

Ре­пу­блич­ки­за­вод­за­ста­ти­сти­ку.­Ста­ти­стич­ки­го­ди­шњак­Pе­пу­бли­ке­Ср­би­је,­2012.­Ava­i­a­ble­at:http://we­brzs.stat.gov.rs/Web­Si­te/Pu­blic/Pu­bli­ca­ti­on­Vi­ew.­aspx?pKey=41&pubType=1.­Ac­ces­sed­July­28,­2014.

Jylhä­M,­Gu­ral­nik­JM,­Fer­ruc­ci­L,­Jo­ke­la­J,­He­ik­ki­nen­E.­Is­self­ra­ted­he­alth­com­pa­ra­ble­ac­ross­cul­tu­res­and­gen­ders?­J­Ge­ron­tol­B­Psychol­Sci­Soc­Sci.1998;53(3):S144–152.

Idler­EL­and­Benyami­ni­Y.­Self­ra­ted­he­alth­and­mor­ta­lity:­A­re­vi­ew­of­twentyse­ven­com­mu­ni­ti­es­stu­di­es.­J­He­alth­Soc­Be­hav.1997;­38:21–37.

Be­nja­mins­MR,­Hum­mer­RA,­Eber­stein­IW,­Nam­CB.­Self­re­por­ted­he­alth­and­adult­mor­ta­lity­risk:­An­analysis­of­ca­u­se­spe­ci­fic­mor­ta­lity.­Soc­Sci­Med.2004;­59:1297–1306.

De­Bruin­A,­Pi­ca­vet­HSJ,­Nos­si­kov­A.­He­alth­in­ter­vi­ew­sur­veys.­To­wards­in­ter­na­ti­o­nal­har­mo­ni­za­tion­of­met­hods­and­in­stru­ments.­WHO­Reg­Publ­Eur­Ser.1996;­58:1–161.

Euro­pean­Com­mis­sion.­He­alth­&­con­su­mer­pro­tec­tion­di­rec­to­ra­te­ge­ne­ral.­Stra­tegy­on­Euro­pean­Com­mu­nity­He­alth­In­di­ca­tors­(EC­HI)­=­the­“Short­List”.­Lu­xem­bo­urg:­Euro­pean­com­mis­sion,­2004.­Ava­i­la­ble­at:­http://ec.euro­pa.eu/he­alth/ph_in­for­ma­tion/do­cu­ments/ev20040705_rd09_en.pdf.­Ac­ces­sed­July­28,­2014.

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

94

Euro­stat.­Sta­ti­stics­Da­ta­ba­ses.­Ava­i­la­ble­at:http://epp.euro­stat.ec.euro­pa.eu/por­tal/pa­ge/por­tal/sta­ti­stics/se­arch_da­ta­ba­se.­Ac­ces­sed­July­28,­2014.

OECD.­He­alth­Pro­mo­tion,­Pre­ven­tion­and­Pri­mary­He­alth­Ca­re.http://www.oecd.org/els/he­alt­hpo­li­ci­e­sand­da­ta/hc­qih­eal­th­pr­o­moti­on­preventionandprimaryca­re.htm

Hol­der­Y.­et­al.­In­jury­sur­ve­il­lan­ce­gu­i­de­li­nes.Ge­ne­va,­WHO,­2001.­Ava­i­la­ble­at:­http://www.who.int/vi­o­len­ce_in­jury_pre­ven­tion/pu­bli­ca­ti­ons/sur­ve­il­lan­ce/sur­ve­il­lan­ce_gu­i­de­li­nes/en/.Ac­ces­sed­July­28,­2014.

VIIIЗакључци

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

96

До ма ћин ства

У­Србији­је­у­2013.­години­96,9%­становника­имало­приступ­унапређеним­извориштима­воде­за­пиће­што­је­значајно­више­у­поређењу­са­2006.­годи­ном­(92,6%).­Најмањи­проценат­становништва­који­се­снабдевао­водом­за­пиће­из­јавног­водовода­или­водног­објекта­забележен­је­у­Војводини­(94,1%).­Проценат­становништва­које­је­имало­приступ­и­користило­унапређене­са­нитације­у­Србији­2013.­године­износио­је­97,1%.­Јужна­и­Источна­Србија­су­се­издвојиле­као­регион­у­којем­становништво­знатно­ређе­користи­уна­пре­ђене­санитације­–­92,7%,­као­ванградска­насеља­и­домаћинства­која­припа­дају­категорији­најсиромашнијих.­

Здрав стве но ста ње ста нов ни штва

Про­це­нат­ста­нов­ни­штва­ко­је­сво­је­здрав­стве­но­ста­ње­про­це­њу­је­као­до­бро­је­по­рас­тао­у­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну­(57,8%­пре­ма­49,8%),­али­још­увек­од­сту­па­од­про­сеч­не­вред­но­сти­овог­по­ка­за­те­ља­за­зе­мље­Европ­ске­уни­је­(68,9%).

Симп­то­ме­де­пре­си­је­је­има­ло­4,1%­ста­нов­ни­штва,­нај­ви­ше­у­по­пу­ла­ци­ји­ста­рих­85­го­ди­на­и­ви­ше.­У­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну,­зна­чај­но­је­по­ве­ћан­број­ста­нов­ни­ка­ко­ји­је­био­из­ло­жен­стре­су­(56,6%­пре­ма­43,1%).­

У­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну­за­па­жа­се­по­ве­ћа­ње­уче­ста­ло­сти­ве­ћи­не­обо­ље­ња­и­ста­ња­у­по­пу­ла­ци­ји­од­ра­слих,­по­себ­но­хи­пер­тен­зи­је,­де­пре­си­је,­ше­ћер­не­бо­ле­сти,­по­ви­ше­них­ма­сно­ћа­у­кр­ви­и­алер­ги­ја.­Је­дан­од­раз­ло­га­за­по­ве­ћа­ње­уче­ста­ло­сти­на­ве­де­них­бо­ле­сти­си­гур­но­пред­ста­вља­ста­ре­ње­по­пу­ла­ци­је,­али­на­ње­га­ути­че­и­све­бо­ља­по­кри­ве­ност­пре­вен­тив­ним­пре­гле­ди­ма­у­ци­љу­њи­хо­вог­бла­го­вре­ме­ног­от­кри­ва­ња.­

По­вре­ду­(у­са­о­бра­ћа­ју,­у­ку­ћи­или­у­то­ку­ба­вље­ња­сло­бод­ним­ак­тив­но­сти­ма)­има­ло­је­5,2%­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је.­Ме­ди­цин­ска­по­моћ­би­ла­је­ука­за­на­код­66,7%­по­вре­ђе­них.­

У­Ср­би­ји­је­у­прет­ход­них­12­ме­се­ци­го­то­во­сва­ки­сед­ми­ста­нов­ник­од­су­ство­вао­са­по­сла­због­здрав­стве­них­про­бле­ма,­про­сеч­но­34,5­да­на,­зна­чај­но­ма­ње­не­го­2006.­го­ди­не­(51,3­да­на).

Ско­ро­сва­ка­дру­га­од­ра­сла­осо­ба­(47,5%)­у­Ср­би­ји­је­има­ла­хи­пер­тен­зи­ју­или­по­тен­ци­јал­ну­хи­пер­тен­зи­ју.­Сва­ки­тре­ћи­од­ра­сли­ста­нов­ник­(33,9%)­Ср­би­је­је­из­ја­вио­да­му­је­хи­пер­тен­зи­ја­ди­јаг­но­сти­ко­ва­на­од­стра­не­ле­ка­ра.

Ста­ње­сво­јих­зу­ба­и­усне­ду­пље­као­до­бро­про­це­ни­ло­је­45,6%­ста­нов­ни­штва,­чак­14%­ви­ше­не­го­2006.­го­ди­не.­По­раст­бро­ја­ста­нов­ни­ка­уз­ра­ста­25­го­ди­на­и­ви­ше­ко­ји­има­ју­све­сво­је­зу­бе­се­мо­же­до­ве­сти­у­ко­ре­ла­ци­ју­са­по­бољ­ша­њем­на­ви­ка­у­ве­зи­са­орал­ном­хи­ги­је­ном.

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

97

Де тер ми нан те здра вља

У­Ср­би­ји­44,6%­ста­нов­ни­штва­у­то­ку­свог­ра­да­се­ди­или­сто­ји.­Же­не­су­скло­ни­је­се­ден­тар­ном­на­чи­ну­жи­во­та­у­од­но­су­на­му­шкар­це­ко­ји­ви­ше­вре­ме­на­про­во­де­ба­ве­ћи­се­фи­зич­ким­ак­тив­но­сти­ма.­Фит­не­сом,­спор­том­или­ре­кре­а­ци­јом­нај­ма­ње­три­пу­та­не­дељ­но­ба­ви­се­8,8%­ста­нов­ни­ка.

Сва­ки­дру­ги­ста­нов­ник­Ср­би­је­не­до­вољ­но­или­ни­ка­да­не­кон­зу­ми­ра­во­ће­(54,4%).­Док­сва­ки­пе­ти­ста­нов­ник­Ср­би­је­(19,7%)­не­раз­ми­шља­о­здра­вљу­при­ли­ком­из­бо­ра­на­чи­на­ис­хра­не,­ско­ро­по­ло­ви­на­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је­(49,1%)­је­због­здрав­стве­них­раз­ло­га­про­ме­ни­ла­не­што­у­на­чи­ну­ис­хра­не­у­го­ди­ни­ко­ја­је­прет­хо­ди­ла­Ис­тра­жи­ва­њу.

Ви­ше­од­по­ло­ви­не­ста­нов­ни­штва­Ср­би­је­(56,3%)­је­пре­ко­мер­но­ухра­ње­но­(пред­го­ја­зно­и­го­ја­зно).­Из­ме­ђу­два­ис­тра­жи­ва­ња­до­шло­је­до­зна­чај­ног­по­ве­ћа­ња­про­цен­та­го­ја­зног­ста­нов­ни­штва­(са­17,3%­на­21,2%).­

Уче­ста­лост­пу­ше­ња­ме­ђу­ста­нов­ни­штвом­у­Ср­би­ји­је­из­над­европ­ског­про­се­ка.­Ви­ше­од­по­ло­ви­не­ста­нов­ни­штва­ста­ри­јег­од­15­го­ди­на­је­из­ло­же­но­ду­ван­ском­ди­му.­

У­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну,­по­ве­ћан­је­про­це­нат­ста­нов­ни­ка­ко­ји­сва­ко­днев­но­пи­ју,­а­на­ви­ка­сва­ко­днев­ног­кон­зу­ми­ра­ња­ал­ко­хо­ла­је­нај­ви­ше­за­сту­пље­на­ме­ђу­нај­си­ро­ма­шни­јом­по­пу­ла­ци­јом.­Ско­ро­сва­ки­пе­ти­адо­ле­сцент­уз­ра­ста­15–19­го­ди­на­се­нај­ма­ње­јед­ном­ме­сеч­но­опи­јао.­

Сва­ки­тре­ћи­ста­нов­ник­Ср­би­је­је­у­прет­ход­них­го­ди­ну­да­на­ко­ри­стио­сред­ства­про­тив­бо­ло­ва,­сва­ки­пе­ти­сред­ства­за­уми­ре­ње­и­сва­ки­де­се­ти­сред­ства­за­спа­ва­ње.

У­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну­ре­ги­стру­је­се­дво­стру­ко­ви­ше­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је­уз­ра­ста­20­и­ви­ше­го­ди­на­ко­ји­су­има­ли­сек­су­ал­не­од­но­се­са­по­вре­ме­ним­парт­не­ром­у­прет­ход­них­12­ме­се­ци­(14,6%­пре­ма­7,6%),­а­исто­вре­ме­но­сма­ње­ње­упо­тре­бе­кон­до­ма­при­ли­ком­по­след­њег­сек­су­ал­ног­од­но­са­са­по­вре­ме­ним­парт­не­ром­(43,3%­пре­ма­51,6%).

Тек­сва­ка­пе­та­же­на­уз­ра­ста­15–49­го­ди­на­ко­ја­је­би­ла­сек­су­ал­но­ак­тив­на­у­прет­ход­них­12­ме­се­ци­на­ве­ла­је­упо­тре­бу­не­ког­од­кон­тра­цеп­тив­них­сред­ста­ва­или­ме­то­да,­при­че­му­су­же­не­са­ни­жим­обра­зо­ва­њем­и­же­не­из­нај­си­ро­ма­шни­јих­до­ма­ћин­ста­ва­зна­чај­но­ма­ње­ко­ри­сти­ле­кон­тра­цеп­ци­ју.

Са­мо­не­што­ви­ше­од­че­твр­ти­не­мла­дих­уз­ра­ста­од­15­до­24­го­ди­не­је­има­ло­до­вољ­но­сте­че­ног­зна­ња­о­HIV­у­и­AIDS­у.­У­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну­зна­чај­но­је­ве­ћи­про­це­нат­ста­нов­ни­штва­ко­је­зна­ме­сто­где­се­мо­же­са­ве­то­ва­ти­и­те­сти­ра­ти­на­HIV,­као­и­про­це­нат­ста­нов­ни­штва­ко­је­се­те­сти­ра­ло­на­HIV­(50,1%­пре­ма­37,9%­ин­фор­ми­са­них­и­6,9%­пре­ма­4,2%­те­сти­ра­них).

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

98

Ко ри шће ње здрав стве не за шти те

Иза­бра­ног­ле­ка­ра­оп­ште­ме­ди­ци­не­има­ло­је­де­вет­од­де­сет­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је­уз­ра­ста­20­и­ви­ше­го­ди­на,­што­је­зна­чај­но­по­ве­ћа­ње­у­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну,­ка­да­је­свог­ле­ка­ра­има­ла­по­ло­ви­на­ста­нов­ни­ка.­Та­ко­ђе­је­по­ве­ћан­про­це­нат­ста­нов­ни­штва­код­ко­јег­су­у­по­след­њих­пет­го­ди­на­оба­вље­ни­пре­вен­тив­ни­пре­гле­ди­(ме­ре­ње­крв­ног­при­ти­ска,­ше­ће­ра­у­кр­ви­и­хо­ле­сте­ро­ла)­за­око­10%.­Код­7,6%­циљ­не­по­пу­ла­ци­је­(50–74­го­ди­не)­је­у­по­след­ње­три­го­ди­не­оба­вље­но­те­сти­ра­ње­на­окулт­но­кр­ва­вље­ње­у­сто­ли­ци.­У­ис­тој­ста­ро­сној­гру­пи­ко­ло­но­скоп­ски­пре­глед­у­по­след­њих­10­го­ди­на­оба­ви­ло­је­7,4%­ста­нов­ни­ка.

Иза­бра­ног­ги­не­ко­ло­га­има­ло­је­три­пе­ти­не­же­на­ста­ри­јих­од­15­го­ди­на,­а­тре­ћи­на­же­на­је­у­го­ди­ни­ко­ја­је­прет­хо­ди­ла­Ис­тра­жи­ва­њу­по­се­ти­ла­ги­не­ко­ло­га.­Пре­вен­тив­ни­пре­глед­за­ра­но­от­кри­ва­ње­кар­ци­но­ма­гр­ли­ћа­ма­те­ри­це­у­пе­ри­о­ду­од­три­го­ди­не­ко­је­су­прет­хо­ди­ле­Ис­тра­жи­ва­њу­ура­ди­ло­је­57,1%­же­на­жи­вот­ног­до­ба­од­25­до­69­го­ди­на­што­је­зна­ча­јан­по­раст­у­од­но­су­на­2006.­го­ди­ну­(38,5%).­У­циљ­ној­по­пу­ла­ци­ји­же­на­за­ра­но­от­кри­ва­ње­ра­ка­дој­ке­(50–69­го­ди­на)­30,6%­је­ура­ди­ло­ма­мо­граф­ски­пре­глед­у­пе­ри­о­ду­од­три­го­ди­не­ко­је­су­прет­хо­ди­ле­Ис­тра­жи­ва­њу,­што­је­чак­три­пу­та­ви­ше­не­го­2006.­го­ди­не.

Пре­ко­по­ло­ви­не­ста­нов­ни­ка­има­ло­је­иза­бра­ног­сто­ма­то­ло­га,­ско­ро­тре­ћи­на­у­при­ват­ној­прак­си,­а­јед­на­че­твр­ти­на­у­др­жав­ној­здрав­стве­ној­уста­но­ви.­У­пе­ри­о­ду­од­шест­ме­се­ци­ко­ји­су­прет­хо­ди­ли­Ис­тра­жи­ва­њу­сва­ки­пе­ти­ста­нов­ник­Ср­би­је­је­по­се­тио­сто­ма­то­ло­га.

У­2013.­го­ди­ни­услу­ге­при­ват­не­прак­се­ко­ри­сти­ло­је­15,8%­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је­ста­рих­20­и­ви­ше­го­ди­на,­што­пред­ста­вља­зна­чај­но­сма­ње­ње­у­од­но­су­на­19,4%­у­2006.­го­ди­ни.

У­Ср­би­ји­је,­у­пе­ри­о­ду­од­две­не­де­ље­пре­Ис­тра­жи­ва­ња,­43,4%­ста­нов­ни­штва­ко­ри­сти­ло­ле­ко­ве­ко­је­им­је­про­пи­сао­ле­кар,­а­27,1%­ле­ко­ве,­биљ­на­сред­ства­или­ви­та­ми­не­ко­је­им­ни­је­про­пи­сао­ле­кар.­Же­не­су­упо­тре­бља­ва­ле­ви­ше­ле­ко­ва­не­го­му­шкар­ци,­ка­ко­про­пи­са­не­(50,3%),­та­ко­и­не­про­пи­са­не­(33,3%).­Упо­тре­ба­ле­ко­ва­не­про­пи­са­них­од­стра­не­ле­ка­ра­нај­ви­ше­је­за­сту­пље­на­код­нај­бо­га­ти­јих­ста­нов­ни­ка­као­и­оних­са­ви­со­ким­обра­зо­ва­њем.­Не­про­пи­са­не­ан­ти­би­о­ти­ке­је­ко­ри­сти­ло­2,5%­ста­нов­ни­штва,­а­ле­ко­ве­за­сми­ре­ње­и/или­не­са­ни­цу­4%.

Тре­ћи­на­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је­ни­је­оства­ри­ла­сво­је­по­тре­бе­за­здрав­стве­ном­за­шти­том­због­ду­гог­че­ка­ња,­уда­ље­но­сти­или­фи­нан­сиј­ских­раз­ло­га.­Не­до­ста­так­фи­нан­сиј­ских­сред­ста­ва­је­раз­лог­нео­ства­ре­них­по­тре­ба­за­здрав­стве­ном­за­шти­том­сва­ког­че­твр­тог­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је.

Не­што­ви­ше­од­по­ло­ви­не­ста­нов­ни­штва­Ср­би­је­има­ло­је­лич­не­из­дат­ке­за­здрав­стве­ну­за­шти­ту,­што­је­зна­чај­но­ви­ше­не­го­2006.­го­ди­не.­Про­се­чан­го­ди­шњи­

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

99

из­нос­укуп­них­из­да­та­ка­„из­џе­па”­за­здрав­стве­ну­за­шти­ту­по­гла­ви­ста­нов­ни­ка­из­но­сио­је­31.255­ди­на­ра.­У­струк­ту­ри­рас­хо­да­за­здрав­стве­ну­за­шти­ту,­из­да­ци­за­ле­ко­ве­чи­ни­ли­су­ви­ше­од­по­ло­ви­не­укуп­них­из­да­та­ка,­а­за­тим­сле­де­из­да­ци­за­при­ват­не­сто­ма­то­ло­шке­и­при­ват­не­ди­јаг­но­стич­ке­услу­ге.­Про­це­нат­ста­нов­ни­штва­ко­ји­је­имао­из­дат­ке­„из­џе­па”­за­здрав­стве­не­услу­ге­у­др­жав­ним­здрав­стве­ним­уста­но­ва­ма­је­зна­чај­но­ма­њи­не­го­у­2006.­го­ди­ни,­док­је­по­рас­тао­про­це­нат­оних­ко­ји­су­има­ли­из­дат­ке­у­при­ват­ним­здрав­стве­ним­уста­но­ва­ма.

Сва­ки­тре­ћи­ста­нов­ник­Ср­би­је­од­био­је­да­пла­ти­здрав­стве­ну­услу­гу­на­зах­тев­здрав­стве­ног­осо­бља.­

Др­жав­ном­здрав­стве­ном­слу­жбом­би­ло­је­у­2013.­го­ди­ни­за­до­вољ­но­ви­ше­од­по­ло­ви­не­ста­нов­ни­ка­Ср­би­је.­У­исто­вре­ме­при­ват­ном­здрав­стве­ном­слу­жбом­би­ло­је­за­до­вољ­но­не­што­ма­ње­од­две­тре­ћи­не­по­пу­ла­ци­је.

Здра вље де це

Св­ака­д­ев­ето­д­ете­(11,5%)­је­н­ав­ело­да­има­пр­обл­ема­са­в­идом,­з­атим­са­ра­вним­т­аб­ан­има­(9,8%),­але­рг­иј­ама­(8%),­д­ефо­рм­ит­етом­ки­чме­(4%),­ас­тмом­(3%),­сл­ухом­(2,5%)­и­хр­они­чном­р­есп­ир­ато­рном­б­ол­ешћу­(2,1%).­Услед­здра­вств­ених­пр­обл­ема­св­ако­ч­етв­рто­д­ете­(27,5%)­је­о­дс­уств­ов­ало­из­шк­оле­и­то­у­пр­ос­еку­7­д­ана.­

Р­ег­истр­ован­је­п­ораст­пр­оце­нта­г­ој­азне­д­еце­(4,9%)­у­п­ор­еђ­ењу­са­2006.­г­о­д­ином­(2,6%).­

Свог­из­абр­аног­п­ед­иј­атра­им­ају­г­от­ова­сва­д­еца­у­С­рб­ији­(97%),­што­је­зн­а­ча­јни­п­ораст­у­о­дн­осу­на­2006.­г­од­ину­(49,2%).­У­п­осле­дњих­шест­м­ес­еци­п­ед­иј­атра­(63,7%)­и­ст­ом­ат­ол­ога­(63,1%)­је­п­ос­ет­ило­г­от­ово­две­тр­ећ­ине­д­еце.

И­стр­аж­ив­ање­2013.­је­з­аб­ел­еж­ило­ун­апр­еђ­ење­х­иг­ије­нских­н­ав­ика­у­п­огл­еду­р­едо­вног­пр­ања­з­уба­и­т­уш­ир­ања­у­о­дн­осу­на­2006.­г­од­ину­(58,4%­пр­ема­50,9%­и­66,2%­пр­ема­54%),­што­се­не­м­оже­р­ећи­за­н­ав­ику­р­едо­вног­пр­ања­р­уку­(61,8%­пр­ема­72,6%).

Три­ч­етв­рт­ине­д­еце­(74,2%)­је­св­ак­одне­вно­ко­нз­ум­ир­ало­бар­је­дну­ш­ољу­мл­е­ка­или­мле­чног­пр­ои­зв­ода,­што­је­зн­ача­јно­в­ише­н­его­2006.­г­од­ине­(60,4%).­Св­ако­др­уго­д­ете­је­св­ак­одне­вно­ко­нз­ум­ир­ало­в­оће­(51%)­и­п­ов­рће­(56,6%).­

Ч­ет­ири­п­ет­ине­(82,3%)­д­еце­се­у­сл­обо­дно­вр­еме­б­ав­ило­ф­изи­чким­а­кти­вн­о­ст­и­­­ма.­Г­от­ово­су­сва­д­еца­р­едо­вно­п­ох­ађ­ала­н­аст­аву­ф­изи­чког­ва­сп­ит­ања­(97,6%).­

Т­оком­в­ожње­у­аут­ом­об­илу­или­н­еком­др­угом­в­оз­илу­п­ол­ов­ина­(50,3%)­д­еце­је­н­ав­ела­да­увек­к­ор­исти­с­игу­рн­осни­п­ојас,­што­је­зн­ача­јно­м­ање­у­о­дн­осу­на­2006.­г­од­ину­(56,4%).­Св­ако­др­уго­д­ете­(52,5%)­је­и­зј­ав­ило­да­пр­ел­ази­ул­и­цу­ван­п­еша­чког­пр­ел­аза­што­т­ак­ође­ук­аз­ује­да­је­зн­ач­ај­но­п­ов­ећан­пр­оц­енат­д­еце­са­р­изи­чним­п­он­аш­ањем­у­с­а­обр­аћ­ају­у­о­дн­осу­на­2006.­г­од­ину­(41,9%).­

Резултати истраживања здравља становништва Србије, 2013. година

100

Здр авље ст арих

С­амо­п­ет­ина­ст­арог­ст­ано­вн­иштва­је­оц­ен­ила­со­пств­ено­здр­авље­као­в­рло­д­обро­и­д­обро,­што­је­и­спод­пр­ос­ека­з­ем­аља­Евро­пске­ун­ије.

Уч­ест­алост­об­ол­ев­ања­ст­ар­ијег­ст­ано­вн­иштва­С­рб­ије­се­не­ра­зл­ик­ује­се­од­уч­ест­ал­ости­у­др­угим­евро­пским­з­емљ­ама.­Три­ч­етв­рт­ине­је­и­зј­ав­ило­да­има­н­еку­д­уг­отра­јну­б­олест­или­здра­вств­ени­пр­облем.­Ст­ар­ији­ст­ано­вн­ици­С­рб­и­је,­пр­ет­ежно­ж­ене,­на­јч­ешће­су­п­ат­или­од­п­ов­иш­еног­кр­вног­пр­ит­иска.

Св­аки­тр­ећи­ст­ар­ији­ст­ано­вник­је­и­зј­авио­да­је­имао­т­ешк­оће­са­х­одом,­св­аки­д­ев­ети­–­са­в­идом,­а­ск­оро­св­аки­ч­етв­рти­–­са­сл­ухом.­Н­ешто­в­ише­од­тр­е­ћине­ст­арих­у­С­рб­ији­је­и­зј­ав­ило­да­има­озби­љне­т­ешк­оће­у­об­ављ­ању­св­а­к­одне­вних­ку­ћних­а­кти­вн­ости,­а­ск­оро­св­аки­д­ев­ети­ст­ано­вник­у­об­ављ­ању­а­кти­вн­ости­ли­чне­н­еге.­П­отр­еба­за­усл­уг­ама­ку­ћне­н­еге­и­л­еч­ења­је­три­п­ута­ч­ешћа­н­его­уч­ест­алост­пр­уж­ања­ових­усл­уга.

Ст­ар­ије­ст­ано­вн­иштво­С­рб­ије­у­на­јв­ећој­м­ери­пр­ати­утв­рђ­ене­обр­асце­к­о­ришћ­ења­пр­има­рне­здра­вств­ене­з­ашт­ите.­Зн­ач­ајан­п­ок­аз­атељ­ун­апр­еђ­ења­кв­ал­ит­ета­на­н­ивоу­пр­има­рне­здра­вств­ене­з­ашт­ите­пре­дст­авља­пр­оц­енат­ст­арих­ва­кц­ин­исан­пр­отив­с­езо­нског­гр­ипа.­На­осн­ову­овог­п­ок­аз­ат­еља,­С­рб­ија­се­н­ал­ази­м­еђу­з­емљ­ама­Евро­пске­ун­ије­у­к­ој­има­је­р­ег­истр­ован­на­јм­ањи­пр­оц­енат­ст­ар­ијих­ос­оба­к­оје­су­пр­им­иле­ва­кц­ину­пр­отив­с­езо­нског­гр­ипа.­Т­ак­ође,­и­зр­аз­ито­је­н­изак­ст­епен­к­ор­ишћ­ења­ст­ом­ат­ол­ошке­здра­вств­ене­з­ашт­ите.­Тек­св­ака­ч­етв­рта­ст­ар­ија­ж­ена­је­им­ала­свог­из­абр­аног­г­ин­ек­ол­ога.­

Уз­им­ање­л­ек­ова­пр­ати­ст­ар­ење­п­оп­ул­ац­ије,­што­се­о­др­аж­ава­в­ећим­к­ор­и­шћ­е­њем­л­ек­ова­за­л­еч­ење­хр­они­чних­б­ол­ести­у­п­оп­ул­ац­ији­ст­ар­ијој­од­65­г­о­д­и­на.­На­осн­ову­овог­п­ок­аз­ат­еља,­С­рб­ија­се­н­ал­ази­м­еђу­з­емљ­ама­Евро­пске­ун­ије­у­к­ој­има­је­р­ег­истр­ован­на­јв­иши­пр­оц­енат­к­ор­ишћ­ења­л­ек­ова­у­п­оп­у­л­ац­ији­ст­ар­ијих­ос­оба.

Усл­уге­пр­ива­тне­пра­ксе­(на­јч­ешће­ст­ом­ат­ол­ошке­з­ашт­ите)­је­к­ор­истио­св­аки­се­дми­ст­ар­ији­ст­ано­вник,­пр­ет­ежно­они­к­оје­ж­иве­у­гр­аду,­из­Б­е­огр­ада,­на­ј­обр­аз­ов­ан­ији­и­на­ј­иму­ћн­ији.­Две­тр­ећ­ине­ст­ар­ијих­ос­оба­је­и­зј­ав­ило­да­је­з­ад­ово­љно­здра­вств­еном­сл­ужбом­у­ц­ел­ини,­к­ако­д­ржа­вном­т­ако­и­пр­ива­тном.

РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА ЗДРАВЉА СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ

2013. ГОДИНА

Београд, 2014.

Република СрбијаМИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА

ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ„Др Милан Јовановић Батут”

РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА ЗДРАВЉА СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ | 2013. ГОДИНА

www.batut.org.rs

ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ„Др Милан Јовановић Батут”

ISBN 978-86-7358-060-9

РЕЗУ

ЛТАТ

И ИС

ТРАЖ

ИВАЊ

А ЗД

РАВЉ

А СТ

АНОВ

НИШ

ТВА

СРБИ

ЈЕ |

201

3. ГО

ДИНА