Винко Ковачевић • Бранка Бечановић

ПРИРУЧНИКза учитеље уз уџбенички комплет

ПРИРОДА И ДРУШТВО

за четврти разред основне школе

Приручник за учитеље уз уџбенички комплетПрирода и друштво за четврти разред основне школеПрво издање

Аутори: Винко Ковачевић, Бранка БечановићРецензенти: мр Ирена Голубовић Илић, Педагошки факултет у Јагодини

Милка Ђоковић, наставник разредне наставе, ОШ „Стеван Сремац” у Београдумр Цветко Петровић, дипломирани педагогмр Јелена Поповић, наставник географије, ОШ „Милош Црњански” у Београдудр Марко Шуица, историчар, Филозофски факултети у Београду

Графичко обликовање: „АБРАКА ДАБРА”, Нови СадОбликовање корица: Издавачка кућа „Кlett”Лектура: мр Горан Зељић

Издавач: Издавачка кућа „Кlett” д.о.о. Маршала Бирјузова 3–5/IV, 11000 Београд Тел.: 011/3348-384, факс: 011/3348-385 offi ce@klett.rs, www.klett.rs

За издавача: Гордана Кнежевић Орлић Главни уредник: Александар РајковићУредник: др Љиљана ЛевковРуководилац пројекта: Александра СтаменковићШтампа: Colorgrafx, БеоградТираж: 500 примерака

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

© Klett, 2015.ISBN 978-86-7762-746-1

3

Поштоване колеге,

Овим приручником покушаћемо да, колико то будемо могли, помогнемо вама у непосредној реализацији, дајући вам одређене предлоге.

Наставним програмом садржај предмета Природа и друштво подељен је на пет великих тема:

1. Моја домовина – део света

2. Сусрет са природом

3. Истражујемо природне појаве

4. Рад, енергија, производња и потрошња

5. Осврт уназад – прошлост

Тематске јединице предвиђене за обраду у оквиру ових тема, у Уџбенику нису дате по редоследу из програма, већ су тематски повезане, где год је то могло да се уради. Због тога су оне у Уџбенику подељене на тринаест већих целина.

Уз преглед целина у уџбенику, дајемо и један предлог реализације:

1. Осврт у прошлост 3 + 1 2. Моја домовина део света 2 + 1 3. Природно-географске одлике Србије 4 + 2 4. Флора и фауна Србије 4 + 2 5. Становништво Србије 4 + 2 6. Сусрет са природом 3 + 2 7. Природне појаве 5 + 0 8. Рад, енергија, производња и потрошња 4 + 2 9. Делатност људи 6 + 310. Србија Немањића 2 + 111. Освајање Балкана 2 + 112. На путу до слободе 4 + 213. Србија новог доба 4 + 3

4

Реализацију садржаја не би требало свести на одређен број часова дат у овом предлогу, већ она мора бити усклађена са разноврсним ситуацијама и динамиком усвајања градива, а на основу индивидуалне креативности наставника и ученика. При томе треба имати у виду циљеве програма, могућности и претходна искуства и знања ученика.

За реализацију садржаја не може бити довољан само уџбеник. Он даје само основне смернице од којих су неке детаљније разрађене и допуњене у овом Приручнику. Уз поједине целине дате су сугестије како их и уз помоћ којих средстава реализовати. У свему, не треба занемарити и вашу креативност и искуство у раду, као и познавање претходних искустава и знања ученика. Велики број географских и историјских карата, фотографија и илустрација датих у Уџбенику доприноси бољој реализацији, али за поједине садржаје није довољан. Сва наставна средства која су вам у школи, околини, на настави у природи на располагању, можете у складу са садржајем успешно користити. Зидне географске карте Европе и Србије, историјске карте и друга учила доприносе бољем разумевању просторних односа, а самостална израда паноа и линија времена доприносе бољем усвајању садржаја.

Сваку целину у Уџбенику прате обнављања, која нису великог обима и представљају само смернице ка томе шта је то што треба обновити да би се постигао циљ у усвајањима одређених знања.

У старијим разредима, у настави историје и географије, уз уџбеник се користи и историјска, односно географска читанка, које пружају ученицима додатне информације кроз занимљиве текстове. Због тога смо у Уџбеник такве занимљиве текстове убацили као целине са називом „Машина и Рашина сваштара”. То је необавезно, занимљиво штиво, које као такво ученицима треба и представити и мотивисати их да те текстове ипак прочитају.

5

ДА ПОНОВИМО ИЗ ПРЕТХОДНОГ РАЗРЕДА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

ОСВРТ У ПРОШЛОСТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

МОЈА ДОМОВИНА ДЕО СВЕТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

ФЛОРА И ФАУНА СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

СТАНОВНИШТВО СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

СУСРЕТ СА ПРИРОДОМ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

РАД, ЕНЕРГИЈА, ПРОИЗВОДЊА И ПОТРОШЊА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

ДЕЛАТНОСТИ ЉУДИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

СРБИЈА НЕМАЊИЋА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

ОСВАЈАЊЕ БАЛКАНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

НА ПУТУ ДО СЛОБОДЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

СРБИЈА НОВОГ ДОБА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50

УМЕСТО КРАЈА (СВАКИ КРАЈ ЈЕ ПОЧЕТАК НЕЧЕГА НОВОГ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

САДРЖАЈ

6

7

C oбзиром на то да ће се у четвртом разреду изучавати елементи географије и историје, односно природе и друштва Републике Србије, сматрамо да је за почетак добро поновити оријентацију на карти и оријентацију у времену који су обрађивани у програму трећег разреда. Због тога смо на почетку Радне свеске дали неке задатке и питања које би ученици требало да реше. То је само део онога што би се могло урадити. Остало препуштамо Вама.

У обнављању градива трећег разреда, посебну пажњу посветити оријентацији у времену, деценији, веку и одређивању временског интервала или године на линији времена. Употреба линије времена и одређивање је нешто ново за ученике и стога предлажемо да се, пре уцртавања на линији времена, уз сваки пример догађаја у прошлости стави нагласак на то шта је било пре, а шта после нечега, који догађај је старији по збивању, а који новији.

ДА ПОНОВИМО ИЗ ПРЕТХОДНОГ РАЗРЕДА

8

У оквиру наставне теме Освр у рошлос дате су три тематске јединице:1. Траови рошлоси2. Временска лена3. Развој срске ржаве

У Уџбенику су дати општи захтеви у вези са траговима прошлости, а њиховим савладавањем ученици треба да уоче и разликују своју прошлост, прошлост своје породице и прошлост државе. Можете уочити да нису дати захтеви везани за прошлост насеља и краја у коме ученици живе. Тај део би свакако требало реализовати, на пример, израдом заједничког паноа са називом „Трагови прошлости мога насеља и/или мога краја (краја у коме живим)” којим би били обухваћени сви облици трагова прошлости. Материјал за пано ученици би могли припремати по групама (једна група – писани трагови, друга група – споменици, итд.).

Распоредом тематских јединица, у уџбенику је планирано да се након трагова прошлости и упознавања са тиме да и држава у којој живимо има прошлост, ученици упознају са појмом временска лена, а затим и са тиме како је наша држава настала.

Један од циљева програма за четврти разред је оријентисање на линији времена. Због тога смо у Уџбенику, где год се помиње нека хронологија догађаја, дали линију времена. На тај начин смо Вам сугерисали, тј. предложили да, током целе године, ученици треба да увежбавају оријентацију у времену.

Задатак да се одређена година или период уцрта на линији времена, треба ученицима Ви да дате у складу са организацијом часа и приступи обради тематске јединице. Наравно, у складу са оним што обрађујете на часу, можете сами додати такав задатак и где га ми нисмо дали, или проширити захтев у датим задацима.

Линије времена су дате и у оним деловима Уџбеника са занимљивостима, названим „Машина и Рашина сваштара”, и у оним деловима за обнављање, названим „Да поновимо”, као и у самом тексту за обраду тематске јединице.

За реализацију тематске јединице Развој срске ржаве, довољан је илустративни материјал дат у Уџбенику.

Обнављањем не треба инсистирати на свим моментима у развоју српске државе, јер ће касније они бити детаљније обрађени. Битно је да ученици уоче да постоји континуитет државе под именом Србија на овим просторима, као и дисконтинуитет кад је држава Србија била у саставу турског царства, односно период када је као република била део СФРЈ. Да бисте то реализовали, могуће је да, спајањем листова папира А4 формата, направите са ученицима „зидну” континуирану линију времена,

ОСВРТ У ПРОШЛОСТ

9

на којој ће у различитим бојама бити обележени различити периоди постојања државе Србије. На тај начин ће се континуитет и дисконтинуитет лепо уочити. Ову линију времена ћете касније, када се историја Србије буде детаљније обрађивала, моћи врло корисно употребити дописивањем података.

Владари које династије су владали Србијом пре турских освајања?

10

Моја омовина ео свеа обрађена је у две целине:1. Положај Реублике Србије2. Основне оренице ржаве Србије

За реализацију прве тематске јединице неопходне су зидне карте света, Европе, по могућности и Балканског полуострва, како би ученици добро уочили све постављене захтеве. При томе, на пример, док на карти Европе посматрају положај Србије, могу одредити који део Европе је северна, који јужна, источна, западна и средња Европа, да би у наставку могли лако уочити везу Србије са тим деловима Европе.

Положај Републике Србије је илустрован потребним картама, али препоручујемо да током обраде користите и зидне карте света, Европе, Балканског полуострва и Србије. Тиме се од самог почетка ученици навикавају и уче да при оријентацији у простору користе географску карту.

Приликом обраде ове тематске јединице ученици могу да пронађу на зидној карти Европе државе и у Радној свесци испишу називе држава кроз које протиче река Дунав од извора до ушћа. Да се то исписивање не би свело само на набрајање држава, предлажемо да то организујете и просторно (шематски):

Немачка Аустрија Словачка Мађарска Хрватска

Дунав

Србија Румунија Бугарска Молдавија

Дунав

Немачка Аустрија Словачка

Мађарска

Хрватска МолдавијаСрбија Румунија

Бугарска

или још боље, ако je могуће:

МОЈА ДОМОВИНА ДЕО СВЕТА

11

На карти која је дата у Уџбенику уцртан је канал између Дунава и Мајне, а обележена је и река Рајна. Уколико Вам организација часа и предзнања ученика то дозвољавају, као део који би означили са „Машина и Рашина сваштара”, могуће је дати додатни захтев (уз претходно објашњење да је између река Мајне и Дунава прокопан канал): покушај да уцрташ црвеном бојом пловидбени пут бродом из Србије до Велике Британије пре прокопавања канала, а зеленом бојом после прокопавања канала између Дунава и Мајне.

Обнављање о положају Републике Србије дато је у Уџбенику уз обнављање граница и симбола, као основних одредница државе Србије.

Један од захтева приликом реализације тематске јединице која обрађује територију наше државе и њене границе је да ученици уоче у ком делу су границе природне, а у ком нису. Сматрамо да је сасвим довољно да се пажња обрати само на оне најочигледније примере: на Дунаву у Ђердапској клисури према Румунији, на Старој планини према Бугарској, на Шар-планини према Македонији, на Дрини према Босни и Херцеговини и на Дунаву према Хрватској.

Веома атрактивни грбови Србије који су у употреби и нова химна Србије дозвољавају вам да веома успешно успоставите корелацију са предметима ликовна и музичка култура.

За разлику од досадашњег програма предмета Познавање друштва, којим је предвиђено упознавање са већим насељима, у новом програму предмета Природа и друштво тога нема. Стога предлажемо игру која ће свакако проширити њихова знања:

Игру Занимљива еорафија деца на овом узрасту још увек не познају, или је не познају довољно добро. Након обраде ове тематске јединице можете их припремити за такмичење у занимљивој географији које ћете организовати на крају полугодишта, било појединачно, било екипно. Теме за занимљиву географију могу бити: насеља Србије, планине Србије, реке Србије, биљке и животиње. Након обраде сваке од ових тема, задатак за ученике може бити да направе списак појмова (за почетак насеља Србије) по азбучном реду. Ово је необавезни део, игра занимљива за ученике, игра кроз коју ће свакако нешто и научити, ако имају мотивацију да у игри покажу ко је бољи, уз позитиван такмичарски дух. Наравно, најбоље можете и наградити за показано знање.

12

Основне одреднице државе Србије прати целина под називом „Машина и Рашина сваштара”, која опширније обрађује историју Београда.

Обнављање целине о главном граду предлажемо да реализујете израдом већих зидних паноа у којој ће учествовати сви ученици из одељења (могу бити и подељени у групе), или израдом индивидуалних мањих презентација (нпр. А3 формата) са којима ћете направити и неку изложбу.

13

Ова тема обрађена је кроз неколико целина:1. Рељеф2. Сливови и реке3. Језера4. Бање5. Климаске олике

За реализацију садржаја о природно-географским одликама, неопходна је зидна карта Србије, а препоручујемо да упоредо са њом користите и карту Европе (или Балканског полуострва), како би ученици уочили да су доминантни природни облици (рељефа и речних система) у Србији део великих система, односно облика који доминирају средњом, јужном и источном Европом.

Да би успешно пратили тематску јединицу која се обрађује, препоручујемо да сваки ученик пред собом има своју карту Србије мањег формата.

На странама на којима је обрађена тематска јединица Рељеф Србије, дате су најосновније информације о рељефу. Полазни захтев је да на основу картографских боја ученици уоче који облик рељефа доминира у Србији. На карти су издвојене и обележене најзначајније планине и низије, за које сматрамо да их ученици морају знати пронаћи на зидној карти. Уз ове основне информације можете, у зависности од тока и ваше организације часа и предзнања ученика, разговарати о рељефу краја у коме живе (који су значајни облици рељефа краја у коме живе), о томе на којој планини су били на рекреативној настави, зимовању са школом или родитељима, и сл.

Полазни захтев за тематску јединицу сливови и реке је да ученици разграниче и схвате појам речног система и слива. Овај захтев се може остварити тако што ће посматрањем примера на својој карти и истог примера на зидној карти Србије уочити ове појмове. Добри примери за то су нпр. река Колубара или река Тимок.

• Бели Тимок – река са притокама Црни Тимок – река са притокама

• ограничити територију са које воде отичу у једну или другу реку

• Бели и Црни Тимок се спајају и образују реку Тимок

• речни систем реке Тимок

• ограничити слив са којег реке отичу у речни систем Тимока

Ако се определите да прихватите наш предлог, као део припреме за игру Занимљива еорафија могуће је дати ученицима задатак да, након обраде одговарајуће тематске јединице, пронађу уз помоћ карте Србије и по азбучном реду испишу планине и реке Србије.

ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

14

За разлику од рељефа, река и језера, тематска јединица о бањама Србије се видно разликује по количини информација, односно броју обележених бања на карти Србије у Уџбенику. У програму досадашњег предмета Познавање друштва бање нису посебно обрађиване. Сматрамо да ова тематска јединица заслужује да буде посебно обрађена због тога што бање представљају велико природно богатство наше земље и велики потенцијал за развој туризма. Свака од бања које су наведене имају одређену карактеристику због које се сматрају значајном. Осим тога, једино оваквим приказом се може уочити њихова концентрација у појединим деловима Србије, па карта дата у Уџбенику има пре свега циљ да се та регионална концентрација и уочи. Бање код нас имају већи регионални значај, тако да изостављање приказа било које од бања би било на „штету” тог региона. Усвајање знања о бањама требало би бити реализовано управо кроз њихове препознатљиве одлике, воде која се флашира и значаја бање на нивоу региона. Тиме се постиже квантитативна селекција информација која се пружа ученицима и захтева које бање ученици треба да знају да пронађу на карти, што се у обнављању које је у уџбенику дато и види.

И овај део у уџбенику прати целина „Машина и Рашина сваштара” у којој су дате занимљивости тематски везане за рељеф и хидрографију, али и археолошке налазе који се могу са њима повезати. Наравно, то су само иницијални примери који Вам помажу да дате примере из Вашег краја.

Сматрамо да је сасвим довољно да ученици уоче временске прилике у различитим годишњим добима, планинским и равничарским крајевима и одлике најзаступљенијег климатског типа у Србији (умерена клима). Много је значајније да уоче везу између времена, односно тренутног стања временских прилика и климе, вишегодишњег праћења тих елемената. То ће најбоље уочити кроз практичан рад. Због тога предлажемо да одмах по обради ове тематске јединице припремите са ученицима табелу великог формата, прво за текући, а затим за сваки наредни месец, у коју ће ученици уносити временске податке за сваки дан. Прикупљање и бележење тих података предлажемо да организујете тако што ће нпр. редари имати обавезу да их свакодневно прате и уносе (податке за суботу и недељу уносе редари за наредну недељу). У јуну ћете имати довољно материјала да упоредите како су се временски, односно климатски елементи по својим средњим вредностима мењали током тих неколико месеци (практично кроз сва четири годишња доба). Још боље резултате ћете постићи ако успете да набавите исте податке, за исте месеце и са других подручја Србије и упоредите их са добијеним подацима за Ваш регион.

15

Наставна тема Флора и фауна Србије објашњена је кроз следеће целине:1. Значај, разноврснос и боасво2. Прироне ојаве и рилаођавање3. Реке и урожене врсе4. Обнова и зашиа5. Зашићена оручја у Србији

Неопходно је дефинисати појам флоре и фауне и истакнути значај њиховог проучавања. Стога, на почетку часа би се могло разговарати о одликама биљака и животиња које ученици знају и/или о одликама одабраних врста. У наставку дајемо пример за вођење наставе:

Бела радаЈедногодишња биљка, расте на ливадама и једна је од најраспрострањенијих биљака. Листови при основи скупљени у розету из које излазе цветови по један на свакој цветној дршци. Цветови ситни скупљени у сложену главичасту цваст. У средини цвасти цветови су цевасти жути, а по ободу језичасти бели. Цвета од априла.

БоквицаВишегодишња биљка, расте на ливадама, поред путева и у шумама. Листови широки, овални, скупљени у розету. Цветови ситни, зелени, граде класасту цваст. У народној медицини се користи за извлачење гноја из рана, а у новије време се од боквице прави сируп за кашаљ.

БорЗимзелено дрво, расте на високим планинама. Код нас расту бели и црни бор, који достижу висину и до 40 метара. Крошње су разгранате, а кора стабла испуцала и црвена код белог бора. Листови игличасти, зимзелени, кожасти. Стабло, гране и листови са смолом. Цвета у априлу и мају. Шишарице сазревају друге године с јесени, а семе је голо у пазуху заштитних љуспи.

БрестЛистопадно дрво, расте у брдском и планинском појасу наших шума. Достиже висину до 35 метара. Крошње су разгранате, а кора испуцала уздужно. Листови на кратким петељкама, широки на врху зашиљени, тестерастих крајева, длакави. Цвета пре листања, цветови неугледни као хрпице на гранама. Плодови округли ситни, разноси их ветар.

ФЛОРА И ФАУНА СРБИЈЕ

16

БрезаЛистопадно дрво, са белом кором. Крошња ретка, јајаста до 30 метара. Листови на дугим дршкама, троугласти, назубљени у јесен жути. Цветови скупљени у ресе. Цвета истовремено са листањем. Кад плод сазри, реса се распада и ветар носи семе.

БукваВисоко листопадно дрво до 40 метара, и дебљине 2 метра. Кора стабла је глатка, танка и сива. Расте на високим планинама. Листови округласти, тамнозелени и сјајни. Мушки цветови ситни и неугледни, а женски по два у купули на дршкама. Цветање је истовремено кад и листање, а плодови сазревају у септембру.

ДетелинаЈедногодишња биљка, расте на ливадама. Листови из три дела. Цветови скупљени у главичасте цвасти, ситни и цевасти. Код нас расту бела, црвена и жута детелина. У народу постоји веровање да ће оног ко пронађе детелину са четири листа пратити срећа.

ГлогЛистопадно жбуње са трновима, расте у шумама. Листови назубљени. Цвета у мају, цветови су бели, по неколико скупљени у цваст. Плодови ситни, црвени са једном до пет кошчица. Цваст, лист и зрео плод се користе у медицини за јачање срца.

ГрабЛистопадно дрво, расте у брдском и планинском подручју. Листови сложени са непарним бројем листића на заједничкој дршци. Цвета пре листања. Цветови без чашице и крунице, опрашује их ветар. Плод ситан и има додатке за летење.

Хајдучка траваВишегодишња, зељаста биљка, расте на ливадама и пашњацима. Стабљика права неразграната густо обрасла листовима. Листови сложени и подељени на много малих листића. При основи скупљени у розету. Цветови скупљени у штитасту цваст која је беле или розе боје. Цвета целог лета. Мирис јој је опор, а укус горак. У медицини се користи цвет и листови за болести црева и превијање рана.

ХрастЛистопадно дрво, расте у брдском и планинском подручју. Крошња врло разграната са јаким гранама, достиже висину од 50 метара. Стабло са дебелом и храпавом кором. Листови са дубоким урезима. Цветови без чашице и крунице, опрашује их ветар. Плод жир.

17

ЈагорчевинаВишегодишња зељаста биљка, расте на ливадама и у листопадним шумама. Листови јајасти, скупљени у розету. Цвета у рано пролеће, цветови жути, мирисни. Користи се у медицини њено подземно стабло и цвет као лек за искашљавање.

ЈаворЛистопадно дрво, расте у брдском и планинском појасу заједно са храстом. Стабло достиже висину до 20 метара. Кора је светла и танко испуцала. Листови на дугој дршци са пет режњева. Цветови светлозелени, ситни. Плод са крилцима за летење, носи га ветар.

ЈелаЗимзелено дрво, расте на високим планинама. Крошња пирамидална, достиже висину од 65 метара. Стабло са дебелом и испуцалом кором. Листови кратке четине. Мушки цветови ресе, женски шишарице. Када је шишарица зрела распада се, а семе има додатак за летење. Цела стабљика са смолом.

КукурекВишегодишња зељаста биљка, расте у листопадним шумама. Листови отпорни, кожасти и прстасто дељени. Цвета у рано пролеће. Цветови зелени, мирисни. Биљка је врло отровна, горког, љутог и непријатног укуса, а користи се у народној медицини као лек за срце, против вашака и шуге.

КупинаНиски, пузећи грм са танким савијеним гранама и црним, српастим бодљама. Расте уз рубове шума и уз путеве. Листови састављени из три дела. Цвета од маја до августа, цветови бели са пет белих или розе латица. Плодови збирни од малих плодова са по једном семенком. Плодови су јестиви са пуно витамина, а листови се користе за чај.

ЛескаЛистопадно жбуње, расте у храстовим шумама. Гране су дуге са црвенкастосмеђом кором. Листови округли на врху зашиљени, тамнозелени. Мушки цветови скупљени у ресу и јављају се у септембру, а женски по два у малим цвастима. Плод лешник у омотачу од два листа, сазрева у септембру.

ЉубичицаВишегодишња, зељаста биљка, расте у шумама. Листови срцасти, скупљени у розету. Цветови љубичасти, сваки на посебној дршци. Пријатног мириса, цвета у рано пролеће. Плодови ситни, расејава их ветар. У народној медицини се користе цветови као лек код главобоље.

18

ЉуљЈедногодишња трава која расте на ливадама и на њивама као коров. Стабло шупље зељасто са простим листовима, без лисне дршке. Цветови без чашице и крунице, скупљени у класасту цваст, опрашују се ветром. Плод зрно које личи на пшенично, али отровно. Користи се за травњаке и фудбалске терене.

ЉутићВишегодишња зељаста биљка, расте на влажним и мочварним ливадама. Листови сложени из више делова. Цветови златножути сјајни. Сви делови биљке су отровни, али се отров губи сушењем. У народној медицини се користе за костобољу и ишијас, али дуго држање на телу изазива ране.

МаслачакВишегодишња зељаста биљка, расте као коров свуда, највише на влажним ливадама. Листови дубоко назубљени, скупљени у розету. Цветна дршка шупља, гола, на врху носи главичасту цваст. Цветови ситни језичасти. Плодови са додатком за летење у облику перјанице. Сви делови биљке су горки и са белим млечним соком. У народној медицини се користи корен и листови јер побољшавају варење. Листови се користе и као салата у рано пролеће.

Пасји зубВишегодишња зељаста биљка са луковицом. Расте на високопланинским пашњацима и ретка је биљка. Листови узани, скупљени у розету. Цвета у рано пролеће крупним љубичастим цветовима. Круница повијена па јаркожути прашници вире из цвета.

ПавитДрвенаста пењачица, расте у буковим и храстовим шумама. Листови сложени од пет листића. Цветови бели, скупљени у метличасте цвасти, пријатног мириса. Цвета у јулу и августу. Плодови са перјаницом за летење, расејава их ветар.

Попино прасеЈедногодишња трава, расте на ливадама и њивама као коров. Стабљика шупља са простим издуженим листовима, без лисне дршке. Цветови без чашице и крунице, скупљени у класасте цвасти, опрашује их ветар. Плод зрно (крупа).

СмрчаВисоко зимзелено дрвеће, расте на високим планинама. Крошња пирамидална са пршљенасто распоређеним гранама. Четине се налазе на израштајима коре и после опадања кора је храпава. Мушки цветови у ресама, а женске шишарице јајолике или цилиндричне, не распадају се кад сазре. Семе са додатком за летење.

19

ВисибабаВишегодишња зељаста биљка са луковицом, расте у храстовим шумама. Листови тракасти, дугачки, скупљени у розету. Цвета од средине јануара до фебруара. Цветови бели, повијени са зеленим мрљама у бази унутрашњих латица. Луковице су отровне, а користе се за прављење лекова за нерве.

ЖалфијаВишегодишња зељаста биљка, расте на ливадама и као коров на њивама. Стабљике усправне, четвртасте и длакаве. Листови крупни, мекани са длакама. Цвет црвен и ружичаст, длакав и двоуснат. Цела биљка са лепљивим жлездама. ЗубачаВишегодишња трава, расте на ливадама и као коров. Космополит је у топлим и сувим пределима. Један је од најжилавијих и најопаснијих корова код нас. Отпоран је и према суши и према мразу. Има врло развијене ризоме помоћу којих се шири. Листови су многобројни, кратки и длакави. Цваст је метлица, а плод крупа.

ЗвезданВишегодишња зељаста биљка. Расте у светлим шумама, шикарама и ливадама. Стабљике снажне, неразгранате и сивозелене. Листови непарно перасто сложени. Цветови јаркожути сакупљени на врху цветне дршке. Плод је махуна.

БелоушкаВодена змија, живи у влажним и мочварним подручјима. Добро плива, рони и пење се. Сиве је боје, а са обе стране главе има светле полумесечасте пеге. Храни се рибама и жабама, пленгута цео од главе. Размножава се јајима која полаже у маховину, а млади излазе после осам до десет недеља.

БубамараТврдокрилац, има предњи пар крила која су тврда и црвена са црним пегама и задњи пар крила која су мека и кожаста и служе за летење. Није везана за одређена станишта, може добро да лети, креће се полако. Храни се биљним вашима, па је због тога корисна. Јаја полаже на петељкама листова близу биљних ваши, ларве су црне и прелазе у лутку после неког времена. Одрасле презимљавају испод коре у пукотинама или зградама.

БумбарОпнокрилац, није везана за посебна станишта. Има длакаво тело црно са жутим пругама. Бруји док лети, храни се нектаром, боде кад је у опасности. Женке граде гнездо у пролеће у земљи где полажу јаја. Из првих се излегу радилице које се брину о гнезду и храни. У лето се излегу мужјаци и женке, а у јесен женке траже пукотине за презимљавање, а радилице и мужјаци угину.

20

ГавранПтица станарица, која живи на ливадама са стаблима дрвећа. Највећа птица певачица, црне боје са клинастим репом и незграпним кљуном. Храни се инсектима, пужевима, ситним животињама и семенкама. Гради гнездо од шибља обложено травом, длаком и вуном на врховима високог дрвећа. Јаја су маслинастозелена са тамносмеђим пегама и има их пет до шест. Женка лежи на јајима, а мужјак је храни двадесет дана.

ГуштерЖиви на сунчаним местима, брзо се креће, а презимљава под камењем. Смеђе је боје са црним пегама, а трбух му је светао. Храни се инсектима и пужевима. Женка полаже јаја у рупице у земљи које сама ископа из који излазе млади после осам недеља. Живе шест до осам година.

ДетлићПтица станарица која живи по шумама и парковима. Задњи део леђа му је црн, глава одозго је црвена, а на крилима има црно-беле пруге. Храни се инсектима и њиховим ларвама које живе под кором, бобицама, орасима и плодовима. Рупу за гнездо прави у дрвећу у коју женка полаже шест белих и сјајних јаја. О јајима и младунцима брину и женка и мужјак.

Дивља свињаСисар који живи у влажним густим шумама. Има чекињасто крзно које је тамно. Кљове су јој велике и савијене. Активна је ноћу и у сумрак, има добар њух и слух, плашљива је животиња и живи у крдима. Радо се ваља по блату и рије по влажном земљишту. Сваштојед је, највише воли жир. Женка носи младе седамнаест недеља и опраси до дванаест младих, о којима брине шест месеци. Живи од 20 до 25 година.

ФазанПтица станарица која живи у пољима на рубовима шума. Велики је као кокошка, глава и врат су му тамнозелени, круг око ока је црвен и са дугачким је репом. Женка је смеђа, неугледна. Храни се семењем, инсектима, црвима и бобицама. Гнездо прави на земљи у које женка полаже 10–12 јаја сјајних и маслинастосивих. После двадесет пет дана излегу се пилићи које женка води са собом док се не осамостале.

КукавицаПтица селица, живи на отвореним просторима и не прави гнезда. Има плавкастосиву главу и грло, на трбуху попречне црно беле пруге и пегав реп. Женка је сива са црним попречним пругама. Хране се великим инсектима и гусеницама. Снесе 12 јаја у туђа гнезда.

21

КорњачаГмизавац који живи у равницама. Има кратке здепасте ноге са оклопом који је маслинастожут одозго. Главу и ноге увлачи у оклоп кад је у опасности. Зиму преспава закопана под земљом. Храни се угинулим биљкама и животињама. Размножава се јајима које закопа у земљу. Младе корњаче излазе после дванаест недеља.

ЈежСисар који живи у вртовима, парковима, рубовима шума, активан је у сумрак. Глава, леђа и бокови су му прекривени тамносмеђим бодљама. Спава зимски сан, гнездо прави у жбуњу од маховине, траве и лишћа. Храни се инсектима, ситним животињама, плодовима и птичјим јајима. Женка окоти у току године два пута по 2–10 младих који су самостални после четрдесет пет дана. Живи десетак година.

ЈазавацСисар који живи у мањим шумама близу ливада, активан је у сумрак и ноћу. Тело му је кратко и здепасто, крзно сиво са белом шаром на глави. Има дугачку њушку и снажне канџе на предњим ногама, којима копа јазбину. Друштвена је животиња и кратко спава зимски сан. Храни се црволиким животињама, мишевима, житарицама, бобицама и корењем. Женка носи младунце 7–8 месеци, а они су самостални после шест месеци. Живи око 15 година.

ЛастаПтица селица која живи близу насеља. Има перје метално тамноплаве боје на леђима, чело и грло су смеђецрвени, а трбух је беличаст. Реп је рашљаст са дугим контурним перјем. Храни се ситниминсектима. Гради гнезда од иловаче и стабљика, обложено длаком и перјем на зидовима кућа и стаја. Положи око седам јаја која су бела са тамносивим и црним мрљама на којима лежи женка 18 дана. Младунци су самостални после двадесет дана.

Ластин репакЛептир који живи на ливадама и у вртовима. Предња крила су жута са црним обрубом у коме је осам полумесечастих жутих тачкица. Храни се цветним нектаром. Јаја полаже на стабла першуна, шаргарепе и кима, гусенице су зелене са црним попречним појасевима на којима су црвене тачке. Презимљује у стадијуму лутке.

ЛисицаСисар који живи у шумама, не избегава ни насеља, активна у сумрак и ноћу. Длака јој је одозго црвеносмеђа, одоздо бела, уши су јој шиљате, реп дуг и китњаст, белог врха. Под дрвећем или у обронцима копа брлог са разгранатим ходницима и просторијом за спавање. Храни се мишевима, птицама, младим зечевима, инсектима и воћем. Младе носи педесет два дана, а самостални су после 3–4 месеца. Живи око 12 година.

22

МишСисар који живи у зградама, а лети и у пољима. Мали, длака му је одозго смеђесива, одоздо бела, са дугим репом. Храни се семенкама, бобицама, пупољцима и инсектима. Женка коти два до три пута годишње по седам младунаца које носи двадесет-један дан, а самостални су после двадесет дана. Живи четири године.

Паук крсташНа трбуху са горње стране има шару у облику крста. Гради вертикалне мреже са трапезастим оквиром између дрвећа, ограда и зграда. Плен вреба у средини мреже. Храни се инсектима. Јаја женка полаже у јесен и тада угиба, а млади се излегу у пролеће. Од паучинастих нити су се у 18. и 19. веку плеле чарапе и рукавице, а данас се користе у индустрији оптике за ознаке на сочивима.

ПужМекушац са спирално увијеном љуштуром. Љуштура прљавожуте боје са смеђим пругама, стопало слузаво и у главеном региону има два пара пипака. Живи у вртовима и парковима, за време суше затвара љуштуру слузавом опном, а зими кречњачким поклопцем. Храни се травом и младим гранчицама. Јаја су му величине грашка која женка полаже у рупу. Након неколико недеља излазе млади са кућицом. Јестив је па је у многим земљама истребљен и заштићен.

РакЗглавкар који живи у чистим рекама, дању се скрива испод камења, а ноћу је активан. Тело му је тамномаслинасте боје изграђено из чланака са снажним клештима. Храни се инсектима, пужевима, шкољкама, ситним рибама и угинулим деловима биљака и животиња. Женка носи око 200 јаја на трбушним ножицама. Користи се у исхрани па је истребљен, а и загађивањем река се њихов број јако смањио.

РодаПтица селица која живи на ливадама поред бара, потока и река. Бела са црним летним перима, кљун црвен, дуг и јак. Сваке године се враћа у исто гнездо. Храни се жабама, рибама, мишевима, младим птицама, змијама и пужевима. Гнезда прави од грана на дрвећу и напуштеним димњацима. Женка снесе до пет белих јаја на којима наизменично леже и женка и мужјак месец дана. Млади су самостални после два месеца.

СеницаПтица станарица која живи у шумама и парковима. Глава и врат су црни, лице бело, а трбух жут са црном пругом на средини. Храни се инсектима, семенкама и бобицама. Гнездо прави у дупљама, пукотинама зидова и у старим птичјим гнездима од маховине и перја. Јаја полаже два пута годишње по десетак, она су бела са циглацрвеним пегама. Млади су самостални после двадесет дана.

23

СкакавацИнсект који живи на ливадама и њивама, активан је дању. Предња крила су светлозелена и дуга, права. Имају снажне задње ноге зелене боје помоћу којих скачу, али могу и да лете. Храни се инсектима и њиховим ларвама, као и биљкама. Женке имају дугу легалицу помоћу које полажу јаја у удубљења на земљишту из којих се у пролеће излегу млади.

Слепи мишСисар који живи у шумама, пећинама, таванима и подрумима, активан је у сумрак и ноћу. Мањи је од кућног миша, а лети помоћу крила од коже која је разапета између промењених прстију, ногу и репа. Уши су му велике, а крзно сиво. Спавају зимски сан у пећинама и подрумима. Хране се великим инсектима. Коти се зими, а млади су самостални после два месеца. Живи око 14 година.

СомСлатководна риба која насељава велике, дубоке реке и језера. Активан је ноћу, дању се скрива у дубинама, зими се закопава у муљ. Има широку, спљоштену главу и два дугачка брка на горњој, као и четири кратка брка на доњој вилици. Одозго је црноплав, а одоздо светложут. Може да нарасте до 2,5 метара са тежином до 100 килограма. Храни се рибама и птицама мочварицама и јако је прождрљив. Женка полаже огромне количине јаја која се развију за 14 дана. Живи до 80 година.

Соко сивиПтица скиталица, живи у шумама, на стрмим стенама испред чистина и поља. Сиве је боје на леђима, а светле са попречним пругама на трбуху. Кљун снажно развијен, савијен, а ноге са снажним канџама. Храни се великим инсектима и птицама које хвата у лету. Гнездо прави на избочинама стена где женка полаже четири бледожута јаја са тамним мрљама. На њима леже и женка и мужјак месец дана. Млади су самостални за 40 дана.

СоваПтица станарица која живи у шумама, парковима и близу насеља. Активна је ноћу. Перје јој је светлосмеђе са тамним уздужним пругама, глава и очи су јој велике. Храни се мишевима и волухарицама. Гнезди се у дупљама и пукотинама стена. Женка снесе четири бела и сјајна јаја на којима лежи месец дана, док јој мужјак доноси храну. Млади су самостални после месец дана.

ШтукаСлатководна риба која живи уз обале река и језера. Одозго је тамнозелена, са стране жућкастозелена са тамним мрљама, а одоздо жућкастобела. Мужјак нарасте до 1,5 метара. Храни се рибама, младим птицама и жабама. Плен чека у заседи, сакривена међу воденим биљкама и стреловито се баца на њега. Врло је прождрљива и грабежљива, али није издржљив пливач. Полаже велики број јаја, која се развијају три недеље. Живи око 40 година.

24

Ватрена стеницаИнсект који живи у парковима, вртовима, на рубовима пута где живе брестови и липе. Појављује се масовно, али није штетна. Има светлоцрвено тело са црним пегама. Храни се трулим лишћем, плодовима, угинулим инсектима и корењем. Женка полаже јаја у земљу. Ларве имају црвен трбух, развијају се до касне јесени, а презимљују у пукотинама у земљи.

ВеверицаСисар који живи у шумама, парковима, активна је дању. Крзно јој је одозго црвеносмеђе, а одоздо бело. Реп јој је китњаст. Добро се пење и скаче, на крошњама гради лоптаста гнезда од шибља у којима сакрива храну и младе, не спава зимски сан. Храни се семенкама, гљивама и плодовима, као и јајима и младим птицама. Коти се крајем зиме, а млади су самостални после два месеца. Живи око 10 година.

ЖабаВодоземац који живи поред воде са густом вегетацијом. Активна је у сумрак и ноћу, али и дању. Одозго је зелена, са црним пегама, слузава, кад је у опасности скаче и сакрива се у муљ. Презимљава заривена у муљ. Храни се инсектима, пужевима, рибицама и пуноглавцима. Јаја полаже у воду, из њих се развијају пуноглавци који живе у води. Пуноглавци после метаморфозе прелазе у младе жабе.

ЗецСисар који живи на ливадама, активан је у сумрак и ноћу, дан проводи у јамицама у земљи заштићеним шибљем. Крзно му је жућкастосмеђе, реп одозго црн, а одоздо бео. Има велике уши и снажне задње ноге помоћу којих скаче. Храни се биљкама. Коти се у току године до четири пута. Сваки пут окоти по пет младунаца који су самостални после три недеље. Живи око12 година.

У трећем разреду, кроз обраду животних заједница, ученици су се упознали са биљним и животињским врстама које те животне заједнице насељавају. Сада су те биљне и животињске врсте набројали по азбучном реду као флору и фауну Србије. Предлажемо да то ученици обнове у својим свескама по следећем примеру:

четинарска шума мешовита шума листопадна шума ________________ ________________ ________________________________ ________________ ________________________________ ________________ ________________________________ ________________ ________________________________ ________________ ________________

25

ливада река баре и језера________________ ________________ ________________________________ ________________ ________________________________ ________________ ________________________________ ________________ ________________________________ ________________ ________________

Део који се односи на ревитализацију, обнову животних заједница и њихову заштиту треба обрадити тако да подстакне ученике на размишљање како се и колико брзо нека животна заједница може уништити, које су последице тога, а како се и колико споро уништена животна заједница ревитализује.

Део „Машина и Рашина сваштара” треба да повеже сва досадашња знања и искуства ученика из живота и програма српског језика и књижевности о томе како и зашто су одлике биљака и животиња примењене у народним умотворинама и предањима. Примери дати у Уџбенику су само подстицај да се сетимо још неких:

„Једна ласта не чини пролеће.”„Вук длаку мења али ћуд никада.”„У сваком житу има кукоља.”

Последње две тематске јединице у овој области тичу се угрожености, обнове и заштите подручја.

Заштићена подручја у Србији су регулисана законима којима је дефинисано које подручје је заштићено, у којој мери и која природна реткост је тиме заштићена. Сваки национални парк, као највиши облик заштите је кратко описан, а о осталим многобројним облицима заштите и објектима који су заштићени дато је само уопштено. Вама препуштамо да, можда детаљније, израдом паноа, обрадите и више пажње посветите осталим заштићеним природним добрима која се налазе у вашем непосредном окружењу. Препоручујемо да школа набави зидну карту „Заштићена природна добра Србије” у издању Геокарте, на којој су приказани и набројани сви заштићени објекти и подручја на територији Републике Србије. Ова карта Вам може бити од користи да овај предложени додатни захтев реализујете, а и да ученици стекну реалнију представу о томе колико је објеката и подручја о којима треба водити рачуна у циљу заштите природе наше земље.

У трећем разреду, кроз обраду животних заједница, ученици су се упознали са биљним и животињским врстама које те животне заједнице насељавају. Сада су те биљне и животињске врсте набројали по азбучном реду као флору и фауну Србије.

26

Ова наставна тема обрађена је у следећим целинама:1. Број сановника2. Олике3. Демокраски оноси4. Ми смо еца јено свеа

Програмом досадашњег предмета Познавање друштва није било обухваћено упознавање са одликама становништва на подручју Србије. Нови програм за Природу и друштво за четврти разред поставља захтев да се становништво Србије обради кроз све компоненте: број становника, густина насељености, природно кретање, миграције, структуре (старосна, образовна, национална, верска, језичка...), да би се ученици са њима упознали и да би схватили узрочно-последичне везе ових одлика у урбаним и руралним срединама.

Сваки разговор о становништву и његовим одликама мора се илустровати статистичким подацима добијеним пописима становништва (да би се најбоље разумело). Због тога, ова тема започиње основним упознавањем о томе како се долази да података о становништву неке територије, односно о пописима становништва.

Тренутни број становника било које територије, па и Србије, сам за себе не илуструје ништа, али како се он мењао током неког времена је врло значајан податак и за нашу земљу веома занимљив. Анализом датог графикона ученици треба да уоче да је повећање броја становника у последњем периоду знатно мање него у периодима између претходних пописа и да има тенденцију смањивања.

1948–1953 5.794.837

1953–1961 6.162.321

1961–1971 6.678.247

1971–1981 7.202.915

1981–1991 7.729.246

1991–2002 7.498.001

2002–2011 7.186.862

Када се говори о промени броја становника ученици треба да знају да се он мења природним процесима (рађањем и умирањем) и кретањем становника (досељавањем и исељавањем). За разлику од физичког кретања становника, миграција, промена броја становника рађањем и умирањем назива се природно кретање становника. Без помињања бројчаних вредности, са графикона, ученици треба да уоче да се у периоду између два последња пописа број рођених смањио, а број умрлих повећао.

СТАНОВНИШТВО СРБИЈЕ

27

Најважније што треба да са овог графикона уоче је да је 1991. стубић рођених виши (незнатно) од стубића умрлих и да изведу закључак да је тада природним процесима повећаван број становника. Са друге стране, за 2011. годину, стубић рођених је знатно нижи од стубића умрлих, а закључак је да се природним процесима број становника у Србији смањује.

О промени броја становника миграцијама, ученици са графикона треба да уоче да је број досељених већи од броја одсељених и да закључе да се кретањем укупан број становника у Србији повећава. Занимљиво је да знате да је по последњем попису, после дуже времена, број досељених већи од броја одсељених.

Из претходног, заједно са ученицима, треба да закључите да је повећање броја становника у Србији, по попису 2011. године, последица већег досељавања у односу на исељавање. Да је досељавање мање или једнако исељавању, имали бисмо и смањење укупног броја становника у Србији.

Распоред становника на територији Србије, односно различитост густине насељености у појединим деловима по општинама, лепо се уочава и може анализирати са карте која је дата у Уџбенику. Као резултат те анализе од ученика се може захтевати само да уоче који су делови Србије гушће, а који ређе насељени. Свака друга анализа је сувише захтевна и за њихов узраст непотребна.

Од структура становништва у Уџбенику су обрађене старосна, образовна, етничка, језичка и верска структура. Свака од структура илустрована је графиконом са кога се лако може урадити анализа сваке од њих.

Старосна структура је приказана кроз три старосне групе и упоредо за последња два пописа. Ученици треба да уоче да је по последњем попису број становника у групи младог становништва мањи него по претходном, да је то у непосредној вези са знатно мањим бројем рођених, а да то узрокује повећање броја становника у групи старог становништва. Као закључак треба извести да је у Србији присутна тенденција старења становништва, што статистички подаци и показују (нпр. просечна старост становништва Србије се повећала са 37,5 година, 1991. на 40,2 године 2002).

Графикони којима су приказане остале структуре пропраћени су кратким текстуалним објашњењима која су сасвим довољна и примерена узрасту ученика.

На крају целине која се односи на становништво Србије, дато је понављање најважнијих елемената које ученици треба да знају. Предлажемо задатак за практичну анализу која се применом знања може урадити за општину којој школа припада.

28

Да би се овај задатак реализовао, треба помоћи ученицима да дођу до потребних података, због чега Вам препоручујемо да на време дођете до одговарајућих података за вашу општину. У том циљу можете се обратити Републичком заводу за статистику и набавити преко школе компакт-диск или књиге са комплетним статистичким подацима пописа 2011. године. Претпостављамо да и Ваша општина располаже тим подацима.

Целина Сановнишво Србије садржи и тематске јединице чијом обрадом ученици треба да уоче узајамна права и обавезе државе и грађана, упознају се са грађењем демократских односа и међународним и домаћим организацијама и манифестацијама које обезбеђују права све деце света и њихову интеграцију у светску културну баштину.

29

Наставна тема Сусре са рироом обрађена је кроз следеће тематске јединице:1. Груисање ново свеа2. Човек – ео рирое3. Полна различиос4. Расимо зајено5. Онос рема руима

На основу целокупног досадашњег искуства и знања ученика треба извршити груписање живог света на царства, по основу постојећих сличности и разлика. При уочавању тих разлика и сличности треба од ученика тражити да уоче само оне које су у оквиру њихових свакодневних сазнајних искустава и досад стечених знања. Осим суштинских знања које ученици треба да стекну, значајно је да уоче и место човека у тој подели живог света, да уоче да је човек, као део природе, друштвено, али и свесно биће.

Спознавање себе и уочавање полне различитости је веома значајна тематика за овај узраст јер треба да их припреми на све промене које ће им емотивно и физичко сазревање у наредном периоду донети.

Основе и развијање одређених навика здравог живљења нису новост за ученике четвртог разреда. Од самог почетка школовања кроз разне предмете и на различите начине се сусрећу са овом проблематиком. Ова тематска јединица треба да систематизује све оно што о здравственој култури већ знају и да их припреми за нове садржаје које ће сазнавати у старијим разредима.

Уз навике здравог живљења код ученика се од најранијих дана школовања развија и одговоран однос према себи и другима у непосредном и ширем окружењу. Толеранција, хуманост, солидарност су само неки од императива које поставља пред себе суживот у нашем окружењу.

Ова целина праћена је рубриком „Машина и Рашина сваштара” у којој је дато неколико значајних момената у развоју медицине. Као и код већине оваквих рубрика, поставља се задатак да се на линију времена унесу године које се у приложеном тексту помињу. Догађаји су наведени по хронолошком реду.

СУСРЕТ СА ПРИРОДОМ

30

Садржаји ове теме су у Уџбенику дати као једна целина због специфичности реализације појединих тематских јединица. Садржаје реализују ученици самосталним извођењем огледа уз Вашу помоћ и подршку. Основна идеја је да ученици извођењем огледа уоче узрочно-последичне везе, основне параметре и њихове међусобне односе.

У претходним разредима ученици су стекли основе, полазна сазнања о облицима кретања и њиховим основним карактеристикама, о материјалима и њиховим одликама, променама тих одлика под топлотним и механичким утицајима.

У овом разреду, извођењем огледа и закључака треба да систематизују претходна сазнања на вишем нивоу. Због тога смо део који се односи на кретање, као и део који се односи на материјале, започели полазним захтевом да се обнове претходна сазнања.

Сваки од огледа може се извести на више начина и са различитом опремом и материјалима. Предлозима које смо у Уџбенику навели, за извођење огледа се користи опрема и материјали који су лако доступни ученицима и Вама, тако да могу бити изведени без посебних већих припрема. Предлажемо да след операција у току извођења огледа ученици евидентирају и илуструју у својим свескама, са посебно истакнутим и назначеним закључцима које су извели. При томе би било пожељно да се огледи изводе у групама, како би, на крају, могли вршити поређења изведених закључака.

Део који се односи на кретање завршава се рубриком „Машина и Рашина сваштара” у којој је на врменској ленти дат преглед првих успешних употреба превозних средстава. Као и у неким другим случајевима и овде је она постављена усправно, како би ученици уочили да на линији времена треба пратити редослед година, а не везивати се за њен положај.

Приликом извођења огледа којим се може на било који начин нанети повреда, посебно оних са сагоревањем, односно употребом ватре, потребно је нагласити ученицима могуће опасности, што смо у Уџбенику и навели.

Да би ученици лакше разумели садржаје, потребно је успостављати корелацију са свакодневним животним ситуацијама и искуством, са другим темама у оквиру предмета, као и између предмета. У том циљу смо понегде навели неке примере који треба Вама да послуже као модел, а остале примере које ћете наводити препуштамо Вама, у зависности од окружења, претходних сазнања и развоја тих сазнања код ученика.

ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ

31

Ову наставну тему чине следеће области:1. Ра – свесна човекова акивнос2. Уицај рироних и рушвених услова на живо и ра љуи3. Прирона боасва и њихово коришћење4. Процеси роизвоње5. Извори енерије

На самом почетку је веома важно да ученици уоче разлику између рада човека као свесне активности и активности различитих животиња. У Уџбенику смо навели неке примере како би се та разлика уочила. Сваки од тих примера се може проширити, а разговор о томе допунити и другим примерима.

Када се говори о комплексности „грађевина” које праве нпр. термити, поменути да у термитњацима постоје наменске просторије за чување хране, за чување ларви, одаја краљице, па чак и фарме гљива које тремити „вртлари” саде и негују, а користе се за исхрану термита у колонији. Велики термитњаци осим ходника за кретање, у тропским пределима, имају чак и климатизационе системе. Са друге стране човек прилагођава своје грађевине условима живота, па се нпр. грађевине у Јапану разликују од грађевина у другим деловима света јер су планиране да издрже знатно јаче земљотресе.

Једна врста мрава у својој колонији има одаје за „узгој” биљних ваши. Мрави доносе ларве биљних ваши у своју грађевину, негују их и хране. Биљне ваши производе слатки сок којим се мрави хране. За разлику од ове активности мрава која веома подсећа на примитивно сточарство, човек научним методама врши одабир, селекцију и укрштање да би добио веће приносе.

Утицај природних и друштвених услова на живот и рад људи може се сагледати кроз бројне примере. У Уџбенику смо навели само неке од њих, са циљем да они подстакну ученике на размишљање и поставили задатак да наведу још неке.

РАД, ЕНЕРГИЈА, ПРОИЗВОДЊА И ПОТРОШЊА

32

Природна богатства наше земље и технолошки процеси којима се природни ресурси прерађују до производа који су нама потребни, посебно коришћење енергетских извора, наведени су у Уџбенику са аспекта обновљивих и необнов-љивих, односно „прљавих” и „чистих”. Неопходно је да ученици уоче њихов значај, последице њихове неконтролисане потрошње, загађивање животне средине у процесу добијања производа без кога се не може замислити живот данас. У циљу разумевања ове проблематике, у Уџбенику смо дали само иницијалне податке са намером да их, у зависности од предходних сазнања ученика, спроведете до коначних закључака.

„Машина и Рашина сваштара” пружа информацију о четири битна момента у технолошком развоју и примени технологије и два наша најзначајнија научника и истраживача (Никола Тесла и Михајло Пупин), уз захтев да се значајне године поменуте у тексту обележе на линији времена.

33

Наставну тему Деланос љуи чине следеће тематске јединице:1. Домаће живоиње и ајене биљке2. Равничарски крајеви3. Брски и ланински крајеви4. Село и ра5. Произвоња и услуе, онуа и оражња6. Пласман, ржише, маркеин

У делу који се односи на делатност људи потребно је да на основу стечених знања о природним одликама различитих крајева, ученици уоче од чега зависи делатност људи у тим крајевима, схвате разлику у начину живота и делатностима којима се баве људи у равничарским и брдско-планинским крајевима, селу и граду.

У циљу бољег разумевања појмова производње, услуга, понуде, потражње, пласмана, тржишта и маркетинга, објашњење у Уџбенику је дато сликовито кроз њихов развој. Сматрамо да је овакво решење прихватљиво за ученике овог узраста и усклађено њиховим сазнајним искуствима.

ДЕЛАТНОСТИ ЉУДИ

34

Осим тематске јединице којом су обрађени историјски извори (трагови прошлости) на почетку уџбеника и линије времена чијом је практичном применом прожет цео Уџбеник, посебан, историјски део програма предмета Природа и друштво поделили смо на неколико целина:

• Србија Немањића• Освајање Балкана• На уу о слобое• Србија ново оба

Свака од ових целина хронолошким следом догађаја прати и детаљније објашњава кључне моменте у континуитету и дисконтинуитету развоја државе Србије који су дати уз линију времена на почетку Уџбеника. Сагледавајући успоне и падове, односно настајање, јачање, слабљење, нестајање и оживљавање модерне српске државе, кроз основне чињенице, ученици могу стећи сазнања о развоју и значају наше државе на овом простору кроз време.

У оквиру целине Србија Немањића сагледан је начин живота људи у средњовековној Србији, а у целини На уу о слобое и услови живота нашег становништва у оквиру турског царства.

Сваку целину прати и рубрика са занимљивостима „Машина и Рашина сваштара”, као и обнављања у којима се првенствено инсистира на оријентацији у времену уз помоћ линије времена, одређивању редоследа догађаја, са циљем да се на тај начин сагледа прошлост, одреди хронологија и схвати развој догађаја, као и узроци који су до тих догађаја довели.

Можда ће Вам се на први поглед учинити да је овај тематски део испуњен фактографијом, али кад боље обратите пажњу видећете да су у уџбенику дате само оне чињенице без којих се одређена историјска збивања не би могла интерпретирати. Од ученика не треба тражити да памте фактографију, већ само да на основу ње уоче хронологију догађања у чему Вам много може помоћи она велика „зидна” линија времена коју смо Вам на почетку предложили да је са ученицима направите.

ПРОШЛОСТ СРПСКЕ ДРЖАВЕ

35

Тема Србија Немањића састоји се из два дела. Први део обрађује оснивање, ширење, највећи успон и распад Немањићке Србије, кроз личности пет владара. Други део је посвећен садржајима друштвене историје из времена Немањића.

Као почетни корак у реализацији тематске јединице Држава и влаари саветујемо вам да ново градиво повежете са основним знањима која су ученици стекли обрадом наставне јединице Развој срске ржаве. Посебну пажњу требало би обратити на „зидну” линију времена, у складу са нашим сугестијама из првог дела Приручника, на којој ће ученици уочити временске одреднице Србије Немањића.

Имајући у виду значај оријентације у простору, пожељно је да се, поред историјских карата у Уџбенику, користи и георгафска карта савремене Србије. Препоручујемо да се простор Србије Немањића у различитим фазама њеног развоја упоредно лоцира у односу на територију данашње Србије, да би ученици уочили и боље разумели просторне односе.

У реализацији садржаја целине Држава и влаари нагласак би требало ставити на личности Стефана Немање, Стефана Првовенчаног и Стефана Душана, односно оснивање српске државе и њен највећи успон. Суштину владавине краља Милутина треба везати само за почетак ширења српске државе, а Стефана Уроша за распад српског царства.

Садржај везан за личност Светог Саве у уџбенику односи се само на оснивање самосталне српске цркве. Да би ученици боље разумели свестрану делатност и улогу Светог Саве, неопходно је успоставити што потпунију корелацију са другим предметима и активностима (српски језик, ликовна култура – лик Светог Саве, музичка култура – химна Светом Сави, одељењска заједница – Савиндан и сл.). У складу са вашом концепцијом, интересовањима ученика и расположивим временом, часове можете обогатити деловима из књижевних списа Светог Саве, одломцима из дела о Светом Сави, причама и песмама народне и уметничке поезије, као и подацима о његовом животу.

Живот Растка Немањића – Светог Саве

Растко Немањић је био трећи и најмлађи син Стефана Немање и његове жене Ане. Родио се у Расу, између 1170. и 1175. године.

Као младић, Растко је добио на управу Захумље (Херцеговина). Али њега није занимао позив државника и ратника и одлучио је да се посвети вери, Богу и монашком животу. Своју одлуку је крио од родитеља знајући да се они са њом не би сложили. Када је Растко једном приликом посетио родитеље, на двору је затекао светогорске монахе. Рекао је родитељима да иде у лов, а побегао је са монасима

СРБИЈА НЕМАЊИЋА

36

на Свету Гору. На вест о Растковом бекству, Немања је послао одред војника да га врати. Потера је стигла Растка тек на Светој Гори, али је он одбио да се врати, замонашио се и добио име Сава. Тада је имао седамнаест година.

Неколико година касније, Стефан Немања је као монах Симеон стигао из Студенице на Свету Гору. Прве дане отац и син провели су у грчком манастиру Ватопед, а затим су кренули у обилазак Свете Горе. Тада су наишли на темеље једног старог и запуштеног грчког манастира, откупили то место и подигли српски манастир Хиландар 1198. године.

После очеве смрти, Сава је остао у Хиландару још осам година, а потом је дошао у Србију којој су запретиле многе унутрашње и спољне опасности. Савина браћа, Вукан и Стефан, сукобила су се око власти. Грађански рат је опустошио и разорио Србију. Сава је стигао са моштима родитеља и над њима измирио завађену браћу. Мошти Светог Симеона сахрањене су у Студеници.

У то доба на Балкану су се десиле велике промене. Крсташи, ратници са Запада, кренули су у свом четвртом рату на исток да ослободе Христов гроб од неверника (муслимана). Одустали су од тог пута, освојили Византију и на Балкану основали своје државице. Србија је тако добила нове суседе, непријатељски расположене према њој. После неколико тешких година, Стефан Немањић је, уз помоћ и подршку брата Саве, успео да очува државу и осигура мир.

После проглашења краљевства 1217. године, Сава се вратио у Хиландар. Одлучио је да Србији избори независну цркву. У том циљу отишао је у Никеју (Мала Азија) где су се у изгнанству налазили византијски цар и цариградски патријарх. Сава је од њих добио тражену дозволу и основао самосталну и независну српску цркву 1219. године и постао њен први поглавар са достојанством архиепископа. Манастир Жича саграђен почетком 13. века по налогу Стефана Немањића постао је прво седиште српске архиепископије.

За време владавине Савиног синовца, краља Радослава, у Србији је преовладао грчки утицај. Архиепископ Сава, незадовољан страним утицајем, привремено је напустио Србију и отпутовао на Исток. Посетио је Христов гроб и друга света места. После годину дана, Сава се вратио у Србију где су се десиле велике промене. Краља Радослава српска властела је збацила са власти и довела на престо његовог брата, краља Владислава. Уместо грчког, у Србији је завладао бугарски утицај. Архиепи-скоп Сава није био задовољан ни владавином другог синовца и поново је кренуо на далеки пут. Обишао је света места на Истоку, посетио Јерусалим, Каиро, Александрију, Антиохију.

На повратку са свог другог путовања, Сава је посетио бугарску престоницу Трново. Ту се тешко разболео и умро 14. односно 27. јануара 1236. године. Годину дана касније краљ Владислав је пренео мошти Светог Саве у своју задужбину, манастир Милешеву.

Три и по века касније турски војсковођа Синан-паша је наредио да се његове мошти јавно спале. У Београду, на Врачару, спаљене су мошти Растка Немањића – Светог Саве, 27. априла, односно 10. маја 1594. године.

37

Друга тематска јединица, Како се живело у ржави Немањића, обрађује неколико сегмената друштвене историје који су илустровани одговарајућим сликама.

Садржаји ове тематске јединице погодни су за рад у групама. Због тога и препоручујемо да га примените. Групе могу бити формиране на два начина:

а) према садржајимаСвака група би добила задатак да обради по један садржај: једна група – куће,

намештај, посуђе; друга група – одећа; трећа група – школа; четврта група – забава; пета група – рат и оружје. Може да се формира и посебна група или групе које би имале задатак да изврше поређење са сродним садржајима данашњег, односно савременог друштва. Тај задатак може да се укључи и у склоп задужења сваке групе.

б) према припадности друштвеном слојуЈедна група би добила задатак да обради живот на селу, а тема друге друге

групе била би живот моћних и богатих. Трећа група би имала задатак да изврши поређење, односно да наведе разлике у животу сељака и великаша.

На основу анализе текста и сликовног материјала у уџбенику, ученици могу да добију и домаћи задатак да напишу састав. Предлажемо неке могуће теме:

• Био сам ос на вору великаша• Посеа сеоској кући (ороици)• Сусре са раником• Моја школа и школа у оба Немањића• Забава – некаа и саа

38

У теми Освајање Балкана обрађене су две велике битке Срба и Турака, Маричка и Косовска, обнова српске државе у облику вазалне деспотовине и коначан пад Србије под турску власт.

Личности и догађаји овог периода опевани су у великом броју народних песама. Због тога вам препоручујемо да анализом песама, односно делова песама, илуструјете историјске садржаје које ова тема обрађује.

Као ример навоимо елове неких есама:

Комаи из различнијех косовскијех јесама – трећи део говори о вечери код кнеза Лазара уочи боја на којој је Милош оптужен како ће издати Србе и прећи на турску страну. Милош је одговорио:

„Ја невјера никад био нисам,Нит’ сам био, нити ћу кад бити,Него сјутра мислим у КосовуЗа ришћанску вјеру погинути;”

„Сјутра јесте лијеп Видов данак,Виђећемо у пољу Косову,Ко је вјера, ко ли је невјера.А тако ми Бога великога!Ја ћу отић’ сјутра у Косово,И заклаћу Турског цар-Мурата...”

Цар Лазар и царица Милица – слуга Милутин долази са Косова поља и доноси вести о боју:

„Сви осташе, госпо, у Косову.Ђе погибе славни кнез Лазаре,Ту су млога копља изломљена,Изломљена и Турска и Српска,Али више Српска, него Турска...”

„Милош ти је, госпо, погинуоКод Ситнице код воде студене,Ђено млоги Турци изгинули;Милош згуби Турског цар-МуратаИ Турака дванаест хиљада;Бог да прости, ко га је родио!Он остави спомен роду Српском,Да се прича и приповиједаДок је људи и док је Косова.”

ОСВАЈАЊЕ БАЛКАНА

39

Проас царсва срскоа – ова песма говори, између осталог, о издаји Вука Бранковића:

„У Лазе је силни Србаљ био,Седамдесет и седам иљада,Па разгоне по Косову Турке,Не даду се ни гледати Турком,Да камо ли бојак бити с Турци;Тад’ би Лаза надвладао Турке,Бог убио Вука Бранковића!Он издаде таста на Косову;Тада Лазу надвладаше Турци,И погибе Српски кнез Лазаре,И његова сва изгибе војска...”

Косовска легенда није обична прича. Она је у себи спојила истинито и неистинито. Због тога је битно нагласити шта је историја потврдила, а шта није.

Вук Бранковић је био српски великаш, историјска личност. Предање га је осудило као издајника (договорио се са Турцима и у одсудном часу повукао из битке своју војску). Издаја Вука Бранковића је измишљена.

Јуначки подвиг Милоша Обилића историја је потврдила. Презиме косовског јунака сачувало је предање и то у неколико облика од којих су два основна Кобилић и Обилић.

За реализацију садржаја везаног за личност деспота Стефана Лазаревића, препоручујемо следећи модел:

Сви ученици ће добити исти задатак – да самостално прочитају текст о деспоту Стефану, у уџбенику на странама 13 и 131–132. Сами процените време које им је за то потребно. За то време ви ћете формулисати најважније податке у облику кратких теза и написати их на табли.

На основу прочитаног текста из уџбеника и ваших теза, ученици ће добити задатак да напишу састав на тему Порре есоа Сефана.

Предлог теза:• прва половина 15. века• улога кнегиње Милице• Србија, држава под влашћу Турака• Београд – престоница• Манасија – средиште књижевног рада

40

У складу са расположивим временом и интересовањима ученика, можете након тога разговарати о задатој теми или изабрати најбољи рад. Било би занимљиво да сами ученици изаберу најбољи рад и образложе свој избор.

Предлажемо вам као могућност, у складу са интересовањима ученика, расположивим временом и вашом концепцијом, да у току реализације садржаја ове теме укомпонујете и податке везане за личност Краљевића Марка. С обзиром да је у уџбенику то изостављено, дајемо приказ његове историјске личности.

Краљевић Марко је био син и наследник Вукашина Мрњавчевића. Када је Вукашин постао краљ и сувладар последњег Немањића, цара Уроша (1365. године), Марко је постао престолонаследник са титулом младог краља, односно краљевића. Вукашин и његов брат Угљеша погинули су у Маричкој бици 1371. године. Македонија, којом су браћа управљала, изгубила је самосталност, а Марко је морао признати врховну власт турског султана. После погибије краља Вукашина, Марко је формално постао владар, краљ. Али њега нико није признавао као владара. У стварности, Марко је био обласни господар у вазалном (зависном) положају према Турцима. Суседни српски обласни господари одузели су Марку неке градове и територије, па је област којом је управљао сведена на западне делове Македоније, са престоницом у Прилепу. Као турски вазал, Марко је имао обавезу да ратује на страни Турака. Погинуо је 1395. године у бици на Ровинама, ратујући на страни султана Бајазита против Влашке.

Приказ легендарне личности Краљевића Марка, предлажемо да остварите у корелацији са предметом српски језик. Анализом епских песама, односно њихових делова, можете илустровати неке од Маркових особина. На пример:

храброст – Марко Краљевић и Араинснага – Марко Краљевић и Муса Кесеџијаплеменитост – Марко Краљевић укиа свабаринуправедност – Урош и Мрњавчевићи.

У складу са временом и интересовањима ученика, предлажемо вам да садржаје везане за личност Краљевића Марка реализујете у циљу поређења његовог легендарног и историјског лика, како би ученици уочили разлику између истине и маште.

41

Тема На уу о слобое се састоји из четири целине – Живо у Турском царсву, Први срски усанак, Друи срски усанак, Ослобођење – и обрађује временски период дуг четири и по века.

С обзиром на значај оријентације у времену, предлажемо вам да, као почетни корак у реализовању ове теме, лоцирате период који она обрађује на „зидној” линији времена (ако сте прихватили наш предлог из првог дела Приручника). На тај начин ће ученици уочити период када Срби нису имали државу, време њеног поновног стварања и фазе у њеном развоју.

Прва тематска јединица односи се на живот у Турском царству.Ратовање хајдука народ је опевао у великом броју песама. Због тога вам

препоручујемо да садржаје који се односе на хајдуке реализујете анализом одломака из песама богатог хајдучког циклуса. На тај начин можете илустровати значајне моменте из хајдучког живота.

Старина Новак и кнез Богосав

„Побратиме, Старина Новаче!Кажи право, тако био здраво!Са шта, брате, оде у хајдуке?Каква тебе оћера невољаВрат ломити, по гори ходити...”

„Ја сам био човек сиромашан,Не имадох да предадем благо,Узех будак, с чим сам аргатов’о,Па с будаком одох у хајдуке...”

„Одох право гори Романији...Романију гору обикнуо,Боље, брате, него моје дворе,Јер ја чувам друма кроз планину,Дочекујем Сарајлије младе,Те отимам и сребро и златоИ лијепу чоху и кадифу,Одијевам и себе и друштво,А кадар сам стићи и утећиИ на страшну мјесту постојати,Не бојим се никога до Бога!”

НА ПУТУ ДО СЛОБОДЕ

42

Стари Вујадин

„Тад’ говори стари Вујадине:О синови, моји соколови!Видите ли проклето Лијевно,Ђе у њему бијели се кула?Онђе ће нас бити и мучити...О синови, моји соколови!Не будите срца удовичка,Но будите срца јуначкога,Не одајте друга ни једнога,Не одајте ви јатаке наше,Код којих смо зиме зимовали,Зимовали, благо остављали;Не одајте крчмарице младе,Код којих смо рујно вино пили,Рујно вино пили у потаји...”

Опет то, мало друкчије

„Браћо моја и моја дружино!Љето прође, Дмитров данак дође,Снијег паде, друми западоше,Планине се снијегом завише,По гори се ходити не може;Да тражимо себи зимовника,Ђе ће који зиму презимити...”

„Када дође лијеп данак Ђурђев,Те се гора преодене листом,А земљица травом и цвијетом,Опет овђе да се састанемо;Кој’ не дође овђе на рочиште,Да онога сложно потражимо...”

И садржај који говори о спаљивању моштију светог Саве можете илустровати неком од песама из уметничке поезије. Предлажемо стихове песме На Врачару Стеве Лазића.

Предлажемо вам да садржај који се односи на Велику сеобу Срба, уколико се јаве нејасноће о простору српског насељавања, употпуните следећим подацима: Срби су населили делове Мађарске и Хрватске, а највише јужни део Мађарске, данашњу Војводину. Мађарска и Хрватска тада су били део Аустријског царства.

43

Тематске јединице Први срски усанак, Друи срски усанак и Ослобођење обрађују 19. век и почетак 20. века. Временски период дуг више од једног века, богат је догађајима, личностима, појавама, процесима и хронологијом. С обзиром на његов значај и сложеност, предлажемо вам моделе који ће, надамо се, ученицима олакшати усвајање нових садржаја.

Тематска табела

Први српски устанак Други српски устанак Ослобођење

• дахије

• сеча кнезова

• 1804. почетак устанка

• Карађорђе

•

• 1815. збор у Такову

• Милош Обреновић

• битка на Љубићу

•

• исељење турских војника из

Србије

• Михаило Обреновић

• Милан Обреновић

• 1878. независност Србије

•

Хронолошка табела

Време Догађај Личност

• 1804.

• 1806.

• 1809.

•

• сеча кнезова• збор у Орашцу

• битка на Мишару• битка на Делиграду

• битка на Чегру

•

• Карађорђе

• Стеван Синђелић

Препоручујемо да табелу попуњавате постепено, током реализације садржаја, подацима у облику скраћених теза. Није нужно унети све податке, већ сами направите одабир догађаја, личности, појава, хронолошких одредница.

Хронолошке одреднице немају сврху учења „напамет”, већ само да на основу њих ученици уоче временски редослед догађаја (сами направите одабир година које ученици морају знати).

Податке у табелама можете допунити и обогатити сличицама владара, догађаја, историјских споменика... У томе помаже стечено знање о временским лентама.

44

Обликоване табеле могу бити значајна помоћ и приликом утврђивања, односно систематизације градива.

У циљу што потпуније и успешније оријентације у простору, предлажемо вам да приликом реализације ових тематских целина користите упоредо историјске карте у уџбенику и географску карту савремене Србије. Текст садржаја о Балканским ратовима у оквиру тематске целине Ослобођење нема пратећу историјску карту на том месту. Наведени садржај повежите са картом на страни 14, наставна јединица Развој срске ржаве.

И тематске целине посвећене Првом и Другом српском устанку, односно значајне догађаје и појаве из тог времена, можете веома успешно илустровати анализом одломака из народних песама.

Почеак буне роив ахија – Филип Вишњић је наредним стиховима опевао одлуку дахија да спрече устанак убиством српских првака:

„...поћи ћемо из нашега градакроз нашијех седамн’ест нахија,исјећ ћемо све српске кнезове,све кнезове, српске поглавице,и кметове што су за потребе,и попове, српске учитеље,само луду ђецу оставити,луду ђецу од седам година,пак ће оно права бити раја,и добро ће Турке послужити...”

Почетак побуне опеван је у следећим стиховима исте песме:

„Кад је Ђорђе Србље узбуниои с Турцима веће завадио,онда Ђорђе прође кроз нахије,па попали турске карауле,и обори турске тефериче,и удари на турске паланке,све паланке он турске попали,женско, мушко, све под мач удари,тешко Србље с Турцима завади.Турци мисле да је раја шала,ал’ је раја градовима глава;уста раја ко из земље трава!”

45

Бој на Мишару – у овој песми Филипа Вишњића два врана гаврана причају жени Кулин-капетана о бици:

„Ту смо били, очима гледали,кад се двије ударише војскеу Мишару, пољу широкоме,једно српска, а друго је турска;пред турском је Кулин капетане,а пред српском Петровићу Ђорђе.Српска војска турску надвладала.Погибе ти Кулин-капетане,погуби га Петровићу Ђорђе.С њим погибе тридес’т хиљад’ Турак’,изгибоше турске поглавице,по избору бољи од бољегаод честите Босне камените.Нити иде Кулин-капетане,нити иде, нити ће ти доћи,нит’ се надај, нити га погледај,рани сина, пак шаљи на војску:Србија се умирит не може!”

Усанак кнеза Милоша на Турке – у овој песми опеван је Други српски устанак, а наведени делови говоре о узроцима и почетку устанка:

„Каде паша земљу умирио,не даде му ђаво мировати,но се, кадо, паша посилио,и по земљи зулум поставио...”

„Но кад виђе сиротиња раја,ђе зулуми њојзи досадише,а војводе млоге изгибоше,одмах, кадо, на ноге скочише,и Милошу кнезу отидоше.Њега Срби главом учинише,и тврду му вјеру зададоше,сви овако пред њиме рекоше:Господару славан кнез Милошу,буди Српству данас у помоћи,избави нас из душманске рукеи пашине превелике муке,а сви ћемо тебе послушати,и за Српску вјеру умријети.”

46

„Овако им у књигам’ говори:Браћо моја, Српске војеводе!барјактари, млади капетани!Побацајте куке и мотике,па удрите по селима Турке,ви кнезови и селски кметови!Дижите се скупа на оружје,јали сада, ја више никада,јер оћемо скупа изгинутид’јеца наша муке допанутии под Турским јармом останути;но на ноге, моји соколови!Припашите свијетло оружје,из потаје коње изведите,па ви мене на Љубић одите;ваља, браћо, на мејдан изићи,за Ришћанску вјеру умријети...”

Који владари и значајне личности су обележили период Првог и Другог српског устанка и стварања српске државе?

Ђорђе Петровић – Карађорђе

Ђорђе Петровић је рођен у селу Вишевац у Шумадији. Потиче из сиромашне и бројне породице. У младости је био хајдук, а једно време и хајдучки харамбаша. Учествовао је у последњем аустро-турском рату крајем 18. века као аустријски добровољац. Показао је велику храброст и добио је чин подофицира.

У браку са Јеленом Јовановић, Карађорђе је имао седморо деце. Живео је у Тополи и бавио се земљорадњом и трговином.

На збору у Орашцу 1804. године, Карађорђе је изабран за вођу Првог српског устанка. Учествовао је у великом броју битака и храбро предводио српске устанике готово десет година.

Када је турска војска угушила устанак 1813. године, Карађорђе је са породицом и већим бројем устаничких старешина напустио Србију. Отишао је у Аустрију, а затим у Русију. Вратио се тајно четири године касније са намером да поново дигне устанак. Убијен је по наредби Милоша Обреновића у Радовањском лугу, код Велике Плане, 1817. године. Карађорђеви посмртни остаци налазе се у породичној гробници на Опленцу у Тополи.

Карађорђе је родоначелник и оснивач владарске династије Карађорђевића, која је владала 67 година.

47

КАРАЂОРЂЕВИЋИ

Карађорђе Петровић, вожд (1804–1813)

Александар Карађорђевић, кнез (1842–1858)

Петар I Карађорђевић, краљ (1903–1921)

Александар I Карађорђевић, краљ (1921–1934)

Петар II Карађорђевић, краљ (1934–1945)

Петар I Карађорђевић

Петар I је био краљ Србије (1903–1918) и краљ Краљевине Срба, Хрвата и Слове-наца (1918–1921). Рођен је у браку кнеза Александра, сина Карађорђа и кнегиње Персиде 1844. године. Када је његов отац збачен са власти и протеран и Петар је напустио Србију. У изгнанству је провео четири и по деценије.

Петар је био ожењен Зорком, најстаријом ћерком црногорског владара Николе Петровића. У том браку имао је троје деце, два сина и једну ћерку. После женине смрти живео је са децом у Женеви.

Петар је изабран за владара Србије 1903. године после убиства последњег Обреновића, краља Александра. Као врховни командант српске војске у Балканским ратовима 1912/1913. године, краљ Петар I је ослободио турске власти и последње преостале делове некадашње српске државе (Косово и Метохија, Рашка, Вардарска Македонија). Тиме је знатно проширио државну територију и добио надимак Ослободилац.

За време Првог светског рата, Петар I је делио судбину српског народа и државе. Иако стар и болестан, повукао се са својом војском преко Албаније и стигао у Грчку, на Крф, где је провео ратне године. У Србију се вратио после ослобођења.

Петар I је умро у Београду, 1921. године и сахрањен је у породичној гробници на Опленцу у Тополи.

Милош Обреновић

Милош Обреновић је рођен 1783. године у селу Средња Добриња, у сиромашној породици. Учествовао је у Првом српском устанку, ратовао у многим биткама и показао велику храброст. Када су Турци угушили устанак и поново завладали, он је одлучио да остане у Србији са покореним народом и дели његову судбину.

На збору у Такову, 1815. године, Милош је изабран за вођу Другог српског устанка. На челу устаничке војске, извојевао је неколико значајних битака.

48

Успешним завршетком устанка и дипломатском борбом, Србија је добила широку аутономију (самоуправу), а Милош је признат за кнеза, 1830. године. Владао је два пута: први пут од 1815. до 1839. године, а други пут од 1858. до 1860. године.

У браку са Љубицом Вукомановић, Милош је имао четири кћери и четири сина, од којих су двојица били владари. Умро је у Београду где је и сахрањен у Саборној цркви.

Милош Обреновић је био родоначелник и оснивач династије Обреновић, која је владала Србијом 72 године.

ОБРЕНОВИЋИ

Милош Обреновић, кнез (1815–1839. и 1858–1860)

Милан Обреновић, кнез (1839)

Михаило Обреновић, кнез (1839–1842. и 1860–1868)

Милан Обреновић, кнез и краљ (1868–1889) – Милан није био директан потомак, припадао је бочној линији, унук Милошевог брата

Александар Обреновић, краљ (1889–1903)

Михаило Обреновић

Михаило Обреновић је био млађи син кнеза Милоша и кнегиње Љубице, а рођен је 1823. године. Владао је два пута. Дошао је на власт 1839. године, после преране смрти старијег брата Милана. Политички противници збацили су га са престола после три године. Отада је живео у емиграцији.

Михаило се вратио у Србију поновним избором његовог оца за кнеза и наследио га је после смрти 1860. године. По други пут владао је осам година. Највећи успех Михаилове владавине био је исељење турских гарнизона из утврђења шест градова у Србији 1867. године.

Михаило је био ожењен Јулијом Хуњади из угледне мађарске породице. Кнежевски пар није имао у браку ни среће ни потомства па су се развели.

Кнез Михаило је убијен у Београду, у Кошутњаку, 1868. године. Сахрањен је у Саборној цркви у Београду.

Милан Обреновић

Милан Обреновић је владао од 1868. до 1889. године. Наследио је кнеза Михаила, као његов близак рођак и једини мушки потомак Обреновића. Рођен је 1854. године.

49

У рату са Турском (1876–1878) Милан је успео да ослободи југоисточне делове Србије и прошири државну територију. На конгресу европских сила у Берлину 1878. године, Србија је призната као самостална и независна држава.

У спољној политици Милан се ослањао на Аустро-Угарску. Уз њену подршку прогласио се краљем 1882. године и постао први српски краљ после Косова. Тако је Србија уздигнута на ранг краљевине.

За време владавине Милана, Србија је добила модерне државне установе и демократски устав, створена је стајаћа војска, напредовала је привреда, изграђена је прва железничка пруга у Србији.

Милан је био ожењен Наталијом Кешко из угледне руске породице. У том „несрећном” браку имали су сина Александра.

Милан је завршио владавину тако што је добровољно и неочекивано напустио престо у корист малолетног сина. После абдикације живео је углавном у Бечу, где је и умро 1901. године. Сахрањен је у манастиру Крушедол на Фрушкој гори.

Доситеј Обрадовић (1742–1811)

Доситеј Обрадовић се родио у Чакову, у Банату, у скромној породици. Рано је остао без родитеља. Старатељи су га дали на занат у Темишвар. После кратког времена напустио је учење заната, отишао у фрушкогорски манастир Хопово и замонашио се. Три године касније напустио је монашки живот и кренуо на бројна, дугогодишња путовања.

Доситеј Обрадовић је обишао многе државе: Грчку, Италију, Француску, Енглеску, Немачку и Русију. Учио је марљиво, стекао широко образовање, овладао бројним језицима и културом свога времена, а потом се посветио просветитељском раду настојећи да своје богато знање пренесе свом народу.

Залагао се за неговање народног језика у књижевности. Био је противник „славјаносербског” језика који је био разумљив само малом броју црквених и „учених” људи. Своја дела писао је за народ, језиком који је народ разумео. Својим просветитељским и књижевним радом поставио је основе новије српске књижевности. Најпознатија дела Доситеја Обрадовића су: „Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића нареченог у калуђерству Доситеја” (аутобиографија), „Совјети здравого разума”, „Басне”, „Домаћа писма”...

Избијање Првог српског устанка, Доситеј је примио са одушевљењем и поздравио чувеном песмом „Востани Сербије”. Напустио је миран старачки живот у Трсту и дошао у устаничку Србију 1807. године, да помогне свом народу и младој устаничкој држави. Ширио је писменост и културу, организовао школе, а 1811. године постао је први српски министар просвете.

Доситеј Обрадовић је умро у Београду, 1811. године и сахрањен је испред улаза у Саборну цркву у Београду.

50

Вук Стефановић Караџић (1787–1864)

Вук Стефановић Караџић, једна од најзначајнијих личности новије српске историје, родио се у Тршићу. Школовање је почео у Лозници и манастиру Троноша, а наставио у Карловцима и Београду, у новооснованој Великој школи. За време Првог српског устанка радио је као писар, кратко време као учитељ, а потом као државни службеник.

После пропасти устанка, Вук је пребегао у Аустрију и ускоро започео своју плодну и богату делатност на пољу лингвистике, етнографије, књижевности и историографије. Током наредних деценија стекао је бројна познанства и пријатељства са многим ученим људима свога времена, што ће имати велики значај за његов рад.

Вук се у Бечу оженио Аном Краус са којом је имао тринаесторо деце. У животу су остали само двоје, син Димитрије и ћерка Мина.

Разнолику и богату делатност Вук је започео сакупљањем народног блага. Обилазио је јужнословенске, нарочито српске крајеве и марљиво записивао народне песме, приче, пословице и загонетке. Објавио је низ књига из различитих области народног стваралаштва.

Вук је живео у време Првог и Другог српског устанка и стварања српске државе. Био је у додиру са многим политичким личностима, прикупљао је сведочанства и исказе учесника, забележио многе догађаје о тим годинама, а у некима је и сам учествовао. Због тога су Вукове заслуге на пољу историографије од изузетног значаја.

Огромне су и неизмерне и његове заслуге на пољу лингвистике. На основу народног говора, Вук је извршио реформу српског књижевног језика и правописа после дуге и упорне борбе са противницима увођења народног језика у књижевност. Вукова језичка реформа коначно је уведена за време друге владавине кнеза Михаила Обреновића.

За свој успешан и свестран рад, Вук је доживео велика признања и почасти (златна медаља Руске академије наука, члан Краковског ученог друштва, почасна докторска титула Универзитета у Јени...)

Вук је умро у Бечу у 77-ој години. Сахрањен је испред главног улаза Саборне цркве у Београду.

51

Тема Србија ново оба обрађује историју 20. века у подељена је у четири целине: Први свески ра, Између ва раа, Друи свески ра и Србија осле Друо свеско раа.

За реализацију тематских целина Први свески ра и Друи свески ра предлажемо вам рад у групама и нудимо два модела.

ПРВИ МОДЕЛ

Ученике поделите у четири групе, а ново градиво на четири мање тематске целине (дела). Свака група ће добити задатак да обради по једну целину (део).

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ• Прва група – Сарајево, Видовдан 1914. године• Друга група – Године славних битака• Трећа група – „Марш смрти”• Четврта група – Повратак у домовину

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ• Прва група – Рат је захватио свет• Друга група – Југославија улази у рат• Трећа група – Покрети за борбу против непријатеља• Четврта група – У сусрет слободи

У оквиру сваке групе ученици ће радити у две подгрупе у свака од њих имаће посебан задатак. Прва подгрупа ће формулисати најважније податке у облику кратких теза, а друга подгрупа ће припремити садржај у облику кратке приче. Док један ученик, представник подгрупе, усмено излаже садржај (причу), други уписује најважније податке (тезе) у табелу.

Табелу ћете Ви припремити на великом посебном папиру. Попуњена табела може да има функцију паноа и да ученицима олакша усвајање новог градива.

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ

Сарајево, Видовдан 1914. Године славних битака „Марш смрти” Повратак у

домовину

• 1914. година• Церска битка,

Степа Степановић• Колубарска битка,

Живојин Мишић• победе Срба

усмено излагање усмено излагање усмено излагање усмено излагање

СРБИЈА НОВОГ ДОБА

52

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

Рат је захватио свет Југославија улази у рат

Покрети за борбу против непријатеља

У сусрет слободи

• четнички и партизански

• четнички, Дража Михаиловић

• партизански, Јосип Броз Тито

• разлике и сукоб између два покрета

усмено излагање усмено излагање усмено излагање усмено излагање

Наведеним примерима у табели желимо сугерисати правац у ком можете усмерити рад ученика.

ДРУГИ МОДЕЛ

Ново градиво, односно тематску целину, поделите на четири мање тематске целине (дела) као у претходном моделу. За сваку групу, односно целину (део), припремите питања која ће ученицима служити као смернице у обради новог градива. На основу питања групе ће добити задатак да осмисле садржај у облику кратке приче.

Један представник групе ће усмено презентовати садржај, а други ће кратку причу уписати у табелу.

И у овом случају Ви ћете припремити табелу на посебном великом папиру, како би вам могла послужити и за часове утврђивања или систематизације.

Дајемо Вам предлог неких питања за тематску целину Први свески ра, део „Сарајево, Видовдан 1914. године”:

• Колико година је трајао Први светски рат?• Зашто је Србија учествовала у рату?• Ко је био Гаврило Принцип?

Предлог питања за тематску целину Друи свески ра, део „Рат је захватио свет”:• Колико година је трајао Други светски рат?• Зашто је дошло до рата?• Како је завршен Други светски рат?• Какве су биле последице рата?

53

Уколико процените да су ови модели превише захтевни предлажемо вам да ученике припремите, на пример:

• домаћим задатком да ново градиво прочитају, на нивоу упознавања• демонстрацијом (и анализом) илустрација из уџбеника• разговором на тему „Моји преци у рату”, „Гледао сам ратни филм”, „Читао сам

књигу о рату”...

Тематску целину „Између два рата” можете реализовати графичким приказом уједињења, односно постанка прве југословенске државе (и периода њеног постојања), и то по следећем моделу:

Аустроугарске где

1918. 1945.

Битно је да ученици уоче да Србија као посебна држава није више постојала и да је сопствену државност уградила у нову, југословенску државу.

Последњу тематску целину Србија осле Друо свеско раа можете реализовати, на нивоу информисаности, кроз „читање”, односно анализу карата у Уџбенику, на пример:

Гледајући карту, уочи:

• име нове државе

• републике које су биле у њеном саставу

• покрајине које су се налазиле у саставу Републике Србије

• имена нових држава које су настале на југословенском простору.

55

Надамо се да смо вам самом концепцијом уџбеника, избором карата, фото-графија, илустрација и текстова, као и додатним објашњењима, предлозима и сугестијама у овом приручнику помогли да успешно реализујете програм предмета Природа и друштво, и остварите задате циљеве.

Такође се надамо да се наша сарадња са вама на овоме неће завршити, јер од вас очекујемо да нам укажете на све евентуалне пропусте на које сте наишли у свом раду користећи наш уџбеник, на могућа боља решења, као и на она решења која су се у раду показала као добра. Ваше искуство у примени овог уџбеника биће нам драгоцено, јер и ви и ми имамо заједнички циљ и интерес да добрим уџбеником омогућимо ученицима да што лакше и ефикасније дођу до потребних сазнања и знања.

С поштовањем,

Аутори уџбеника

Винко Ковачевић, Бранка Бечановић и Издавачка кућа „Klett”

УМЕСТО КРАЈАСВАКИ КРАЈ ЈЕ ПОЧЕТАК НЕЧЕГА НОВОГ

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

371.3::3/5(035)

КОВАЧЕВИЋ, Винко, 1961-

Маша и Раша. Приручник за учитеље уз уџбенички комплет Природа и друштво : за четврти разред основне школе / Винко Ковачевић, Бранка Бечановић. - 1. изд. - Београд : Klett, 2015 (Београд : Colorgrafx). - 54 стр. : граф. прикази ; 29 cm

Тираж 500.

ISBN 978-86-7762-746-11. Бечановић, Бранка, 1957- [аутор]a) Природа и друштво - Настава - Методика - Приручници COBISS.SR-ID 216702476