212425000-LATINSKI-JEZIK.doc

7/25/2019 212425000-LATINSKI-JEZIK.doc

1/23

DEKLINACIJE I KONJUGACIJE TA JE TO? iliti ta nas sve moe snai kada, nine slutei zlo, naivno pokuamo da promenimo neku re u latinskom

VRSTE REIU latinskom jeziku postoje sledee vrste rei;

- promenljie -nepromenljie 1. glagol radim 1. prilog brzo 2. imenica devojka 2. predlog kod,uz . pridev lepa . veznik i,ali

!. uzvik avaj

DEKLINACIJO! se naziva promena imeni"# i pri$e#.KONJUGACIJO! se naziva promena %l#%ol#.

Imeni"e i pri$eise menjaju po"&rojeim#tj. kroz jedninu i mnoinu # sg. pl.$"p#$e'im# #nom., gen.,dat.,acc.,abl.,voc.$"ro$oim#tj. kroz muki,enski i srednji rod # m. %. n. $

U stvari jedino se pridevi menjaju po rodovima dok svaka imenica ima svoj rod kojinije promenljiv. &od istoznani' imenica u srpskom i latinskom ne mora biti istogroda #tako npr. u srpskom je imenica rat mukog roda dok je latinsko &ell(msrednjeg roda.

Gl#%oli se menjaju po"li"im# tj. kroz prvo, drugo i tree lice#1.l., 2.l., .l.$"&rojeim#tj. kroz jedninu i mnoinu #sg. pl.$"remenim# #praes., imp%., %ut (, p%., p)p.,%ut (($"n#)inim# #ind.,coni.,impr.$"*+#njim#tj. kroz aktiv i pasiv #act.,pass.$* vremenima, stanjima i nainima bie rei docnije.

primer promene glagola+

je$nin# mno'in#

,l #ja$ radim #mi$ radimo.l. #ti$ radi #vi$ radite/l. #on,ona ono$ radi #oni,one,ona$ rade

aravno,da bi onima koji pokuavaju da iza-u na kraj s latinskim jezikom tajzadatak delovao neostvarljivim, postoji i0e n#)in# n# 1oji mo'emo menj#+iimeni"e i %l#%ole#neki veruju da ova pojava nije izvornog karaktera ve da jepakost koju su izmislili zlobni srednjevekovni s'olastiari$.

1


2/23

ako ( l#+in*1om po*+oji 2 $e1lin#"ij# i 3 1onj(%#"ije#veina uenika istudenata sasvim opravdano smatra da je tako veliki broj nesvrsis'odan i dapredstavlja ba'ato razmetanje klasini' /lologa te stoga u 'olu 0ilolokog %akultetamoete potpisati peticiju za ukidanje .,!. i . deklinacije i svi' konjugacija sem 1.$

vaki glagol i svaka imenica i pridev dakle pripadaju jednoj vrsti imenske odnosnoglagolske promene.

I!ENICEvojstvo koje je n#j&i+nijeza odre-ivanje deklinacije imenice je nastavak u%eni+i( je$nine.

deklinacija nastavak u gen.sg. nastavak u nom.sgI #e #

(( i us,um,er III i* svata IV (* (*4(

V ei e*

3ato se svaka imenica navodi u nominativu i genitivu jednine,a pritom se kazuje irod imenice+puell#,puell#e,%emininum 4 puell#,#e,%serv(*,servi,masculinum " serv(*4i4mleo,leoni*,m 4 leo,ni*,m

GLAGOLI5ada navodimo glagol navodimo ga u )e+iri o*non# o&li1#+

laudo, laudare , laudavi, laudatum1.$ 1.l.sg.ind.pr#e*.act. laudo 'valim2.$ in5ni+iprezenta aktiva laudare 'valiti.$ 1.l.sg.ind.p6.act. laudavi po'valio sam!.$ p#r+i"ip per6e1+#pasiva laudatum po'valjeno

3a odre-ivanje konjugacije kojoj glagol pripada najbitniji je in5ni+i pre7en+##1+ino%

konjugacija nastavak u in/nitivu

( " 6&7 II - ERE prvo 7 je $(%oi naglaeno III - ERE prvo 7 je 1r#+1oi nenaglaeno IV - IRE

2


3/23

8#$e'iu latinskom jeziku su +

NO!INATIV KO ili TA ? 8ilenaGENITIV KOGA ili EGA #nema$? 8ileneDATIV KO!E ili E!U ? 8ileniAKU9ATIV KOGA ili TA ? 8ilenuA:LATIV S KI! ili I! ? sa 8ilenomVOKATIV EJ; 8ileno9

:75(6


4/23

,- A DEKLINACIJA 4 *8. @. " A @7. @. " AE

"?rvoj 4 a 4 deklinaciji pripadaju imenice

koje se u nom.sg. zavravaju na 4 a,a u gen.sg. na 4 ae.

" o su imenice preteno 'en*1o% ro$#. 8ukog roda su imena muki'lica, naroda, muki' zanimanja, vetrova, reka i meseci.

#ve to daje ploda u latinskom je enskog roda.$

. O DEKLINACIJA" *8.@. 4 US4 U!" ER@7.@. 4 I

?o ovoj se deklinaciji menjaju imenice m(01o% i *re$nje%roda.


5/23

nastavci su dakle +

,-#- $e1lin#"ij# .-o-$e1lin#"ij#-+ipA .-o-$e1lin#"ij#-+ip:#4 #e 6 (*4 i m (m4 i n

NO! 6 67 U ( U8 6

GEN 67 6&U8 ( *&U8 ( *&U8

DAT 67 ( * ( * (

ACC 68 6 U8 * U8 6

VOC 6 67 7 ( U8 6A:L 6 ( * ( * (


6/23

Bta moemo primetiti C, ?romena imenica *re$nje% i m(01o% ro$##na US i U!$ je u sutini

identina, s tim to se srednji rod pridrava zlatni' pravila deklinacije.

=edina razlika izme-u imenica m.i s. roda je u nominativu koji se za m. rodzavrava na U a za s.rod na U8.

. GEN 8L se svuda zavrava na RU!s tim to ispred tog nastavka stojivokal Aza imenice 1. odnosno vokal Oza imenice 2. deklinacije.

/ ACC4 u jednini se nastavak svuda zavrava na 4 ! a u mnoini na 4S.(spred 8 i nalaze se vokal A za imenice ,. i vokal Oza imenice ..deklinacije, s tim to je u acc.sg. 2.deklinacije * postalo U.

3 DAT i A:L 8L se svuda zavravaju na IS

2 8A9I;Aoc. je uvek jednak om. *(89 kod imenica druge deklinacije na US,( uje$nini4gde se o1#+izavrava na E.

I!ENICE . DEKLINACIJE SA NO!SG ER @7. @. 4 (

(menice ove kategorije menjaju se istovetno imenicama na U s tim to se nom.,pa samim tim i voc.sg. razlikuju.

nom. puer pueri " (gen. pueri puerorum ( *&U8dat. puero pueris * (acc. puerum pueros U8 *abl. puero pueris * (voc. puer pueri " (

ominativ jednine nema nastavka, ve predstavlja istu osnovu imenice.

" 5od ove vrste imenica moramo obratiti naroitu panju na genitiv jednine,naime o1#l E i7 nomin#+i# *e 1o$ e=ine imeni"# i pri$e# oer*+e %(&i. 5od takvi' imenica 7 se pred & uva samo u nom. #i voc.$jednine.

*ne se dakle menjaju +

nom. liber libri gen. libri librorum dat. libro libris acc. librum libros abl. libro libris voc. liber libri

(menica VIR4 VIRI4 m 4 mukarac

je jedina imenica koja se zavrava na 4(&.ona se menja+

nom. vir virigen. viri virorum


7/23

dat. viro virisacc. virumvirosabl. viro virisvoc. D nom.

8RIDEVI , i . DEKLINACIJE

U latinskom postoje $e %r(pe pri$e#;- pridevi , i .. deklinacije- pridevi /. deklinacije

?ridevi 1. i 2. deklinacije dele se u dve grupe;

- pridevi na US4 A4 U!

" pridevi na ER4 A4 U!

avode se u +ri o&li1#a to su oblici za muki, enski i srednji rod.

saevus, saeva, saevum 4 surov, surova, surovopulc'er, pulc'ra, pulc'rum 4 lep, lepa, lepo

ili skraeno*#e(*4 #4 (m ili *#e(* /p(l">er4 #4 (m

?ridevi 1. i 2. deklinacije menjaju se isto kao i imenice;8RIDEVI NA US4 A4 U!

m.rod kao imenice na U, (.rod kao imenice na 6, 67

s.rod kao imenice na U8, (8RIDEVI NA ER4 A4 U!m.rod kao imenice na 7&, (.rod kao imenice na 6, 67s.rod kao imenice na U8, (

dakle pulc'er pulc'ra pulc'rumpulc'ri pulc'rae pulc'ripulc'ro pulc'rae pulc'ropulc'rum pulc'ram pulc'rumpulc'ro pulc'ra pulc'ro

pulc'er pulc'ra pulc'rum

pulc'ri pulc'rae pulc'rapulc'rorum pulc'rarum pulc'rorumpulc'ris pulc'ris pulc'rispulc'ros pulc'ras pulc'ros ... ... ...

8


8/23

TREA DEKLINACIJA

"reoj deklinaciji pripadaju sve imenice #i pridevi$ koji se u %eni+i( je$ninezavravaju n# IS.

"U nomin#+i(je$nineove imenice nemaju karakteristini zavretak #kao to je 6u 1. ili U, U8 i 7& u 2. deklinaciji$, ve *e mo%( 7#r0##+i *#1oj#1o.

"(menice ove deklinacije mogu biti 'en*1o%4 m(01o% i *re$nje% ro$#. epokuavajte napamet nauiti karakteristine zavretke za pojedine rodove. 5adgodto znanje budete pokuali da primenite u praksi, omanuete. &od imenica seuglavnom UE( 6?687.

- O*no# imeni"edobije se ako od gen.sg. oduzmemo 4(.

Imeni"e / $e1lin#"ije menj#j( *e n# $# n#)in#1. imenice 1on*on#n+*1e osnove2. #@ imenice o1#l*1e osnove

a$ parisilabe ili jednakoslone imenice

b$ imparisilabe ili nejednakoslone imenice sa konsonantskom grupompred nastavkom 4 ( u gen.sg. ic$ imenice srednjeg roda koje se u nom.sg. zavravaju na

4 7, " 6, " 6& #bez panike, o svemu ovome docnije detaljnije, ovo jesamo kategorizacija$

&@ pri$ei4 veina nji' se menja kao imenice vokalske osnove.

ve se ove imenice # i pridevi$ imaju u sutini iste zavretke. 8e-u nainimapromene postoje dve odnosno tri bitne razlike;, GEN.8L. 7# *e ro$oe

- konsonantske osnove 4 U!

- vokalske osnove i pridevi " IU!. NO!4 ACC i VOC 8L *re$nje% ro$#

" konsonantske osnove " A" vokalske osnove i pridevi " IA

/ A:LSG6blativ jednine se moe zavravati na 7 i (.

- I4 imenice srednjeg roda na 7, 6, 6& " pridevi vokalski' osnova # odnosno gotovo svi$

- E4 sve ostale imenice

" pridevi konsonatski' osnova.

o bi otprilike trebalo da izgleda ovako+muki i enski r. srednji rod

NO! ES (@A@7. ( #I$U8 ( #I$U8DAT I I:US I I:US6U (F7 (>UA*


9/23

9#r0e"i 7# SVE imeni"e#prideve emo ostaviti po strani$ .deklinacije su+

muki 4 enski rod srednji rod*8. 7 6@7. ( U8 ( U8:6. ( (>U ( (>U6U (F7G (>U

vokativ je uvek jednak nominativu

" nema karakteristinog nastavka za nom.sg.G " za sada pamtimo nastavak (

U . deklinaciji postoje dakle dve glavne grupe imenica, vokalski' i konsonantski'osnova.

(menice o1#l*1i>osnova su+1. parisilabe ilije$n#1o*lo'neimenice

o su imenice koje u nom. i gen. sg. imaju jednak broj slogova.primer+ nubes, nubis, %. je jednakoslona imenica, i u nom. i u gen. sg. ona ima dvasloga.

leo, leonis, m. je nejednakoslona imenica. U nom.sg. ona ima dva au gen.sg. tri sloga.

2. imparisilabe ili neje$n#1o*lo'neimenice *# 1on*on#n+*1om %r(pompre$nastavkom IS ( %en*%.

primer+ noH, noctis, %. 4 ako od gen.sg. oduzmemo nastavak 4is vidimo da se isprednjega nalaze dva spojena konsonanta iliti suglasnika #a par suglasnika inikonsonantsku grupu$ i

. imenice *re$nje% ro$# n# E4 - AL4 - AR+o *( imeni"e *re$nje% ro$# 1oje *e ( nom*% 7#r0##j( n#B

e4 mare, maris, n.#l 4 animal, animalis, n.#r4 calcar, calcaris, n.pazi9 oe imeni"e *e ( abl.sg 7#r0##j( n# 7# ne n# I;

Imeni"e konsonantski'o*no# *( *e imeni"e 1oje ni*( imeni"e o1#l*1i>o*no#

5ada dakle elimo da odredimo kojoj grupi pripada neka imenica, idemosistemom eliminacije;1. da li je imenica na e, al, arC nijeC2. da li je jednakoslona imenicaC dakle mora da je nejednakoslona imenica.. da li ta imenica ispred 4is u gen.sg. ima dva konsonantaC nijeC!. pa onda mora da je imenica konsonantski' osnova999p.s. ukoliko je odgovor na jedno od prva tri pitanja :6, onda imamo posla sa imenicomvokalski' osnova.

(menice konsonantski' osnova menjaju se tako to se na osnovu imenice direktnododaju nastavci.

(menice vokalski' osnova menjaju se tako to se na osnovu imenice dodaju

nastavci 6( se u gen.pl. svi' rodova i nom.#acc. i voc.$ pl. srednjeg roda izme-uosnove i nastavka ubacuje vokal I.

-O*no# imeni"edobije se ako od gen.sg. oduzmemo 4(.

10


10/23

nastavci su dakle kako ve rekosmo;muki i enski r. srednji rod

NO! ES (@A@7. ( #I$U8 ( #I$U8DAT I I:US I I:US6U (F7 (>U

A*U 7 (>U 7 (>UA*U

11


11/23

A*U U( (>U

12


12/23

acc. U! US U UA

abl. U D dat. U D dat.

voc. o"

1. 5ao to ve znamo, VOC NO!

2. Geni+i je$nineje pade koji odre-uje deklinaciju. *n dakle mora biti uvek istiza sve imenice # 1.dekl. 67, 2.dekl (, .dekl. ($ 4 u !.dekl. gen sg. se uvek zavravana - US. Geni+i mno'inese zavrava na U-U!?oredimo sa ostalim deklinacijama+,$e1l AR - U!.$e1l OR - U!/$e1l I @ - U!

. (sto znamo da je A:L 8L uvek DAT 8L

A&l*% je je$n#1 7# o ro$# - U Uporedimo sa drugom deklinacijom, u kojoj tako-e imamo imenice m. i s.roda+

.$e1l. m. rod s. rod 3 $e1l. m. rod s. rodnom.sg. U U8 U U

abl.sg. * * U U

Ukoliko poverujemo klasinim /lolozima # to su oni zlobnici koji su uspeli danabubaju napamet sve deklinacije i konjugacije$ da je u 2.dekl. U #U8$ postalo od* # *8$ , videemo da je odnos isti 4 ono zavrno Siz nom. se u abl. samo gubi.

!. D#+i se u sg. za oba roda zavrava na 4 U(, a u mnoini na 4 (>U.?oredimo sa .dekl. + . dekl. !.dekl. sg. ( U"( pl. (>U (>U

. ada ponovimo drugo i etvrto zlatno pravilo 4 i videemo daje *(0+in*1#r#7li1# ope+ *#mo ( +ome 0+o *e m(01i i *re$nji ro$ r#7li1(j( ( nom*%rednji rod se povinuje zlatnim pravilima # nom. D acc. D voc. , u pl. tu je zavretak

uvek 4A $.8uki rod se opet ponaa skladno !. zlatnom pravilu, pa se u acc.sg. zavrava na!a acc.pl. na S

(menica 'en*1o% ro$#ima nekoliko, ali se esto javljaju u tekstovima, te i' jestoga korisno upamtiti. 8enjaju se kao imenice mukog roda.

#"(*4(*464 igla,vr'm#n(*4(*46. 4 ruka$om(*4(*464 dom, kuatribus,us,%. 4 triba,pleme

por+i"(*4(*464 trem)uercus,us,%. 4 'rastI$(*4 ((m4 64 (de #1. ili 1. dan u mesecu$ 4 ova imenica postoji samo umnoini #a takve imenice se zovu pluralia tantum$.

13


13/23

KO!8ARACIJA 8RIDEVA I 8RILOGA

U latinskom postoje dve vrste prideva+- pridevi pre i $r(%e $e1lin#"ije#us,a,um$ i- pridevi /$e1lin#"ije

U latinskom kao i srpskom jeziku ,postoje +ri *+epen#kojima moemo iskazati in+e7i+e+

ili j#)in( pri$e# i prilo%#.o su+, 8O9ITIV4 ili osnovni stepen 4 lep#pridev$, &r7o#prilog$. KO!8ARATIV4 kazuje jai stepen nekog svojstva 4 lep0i, &r'e/ SU8ERLATIV4 kazuje neko svojstvo u najveoj moguoj meri 4 n#jlep0i#vidi mene$,

n#j&r'e

GRAENJE KO!8ARATIVA I SU8ERLATIVA

KOMPARATIV5omparativ svi' prideva gradi se na isti nain;

- od gen.sg. mukog roda oduzmemo nastavak 4i odnosno 4is- na osnovu prideva dodamo nastavke 4(*& za muki i enski

" (U za srednji rod.

oduzmemo + dodamo+, i .. deklinacija %en*%m I m.%. n.

#us,a,um$ F -IOR -IUS/deklinacija %en*%m IS

primer: saevus,a,um 4 gen.sg.m. saev"i 4 saevior 4 stroi#ovek$, stroa #kazna$

" saevius 4 stroe #ocenjivanje$pulc'er,c'ra,um 4 pulc'r"i 4 pulc'rior " pulc'rius

%eliH 4 %elic"is 4 %elicior " %elicius

5omparativ se menj# 1#o imeni"e 1on*on#n+*1i> o*no# /$e1lin#"ije#abl.sg. 4 7 ibez ( ispred 4 U8 i 46$

5ao 1omp#r#+i 8RILOGAkoristi se komparativ srednjeg roda prideva u nom.sg.dakle+ cito 4 brzo

citus 4 brzkomparativ od citus D citius 4 bre #dete$

upotrebljeno kao prilog citius 4 bre # 'odaj $p.s. vaki prilog je u latinskom izveden od prideva, zato je ovakav nain komparacijemogu.

14


14/23

SUPERLATIV

U latinskom postoje tri vrste superlativa, superlativ na ISSI!US

. superlativ na ERRI!US i/ superlativ na ILLI!US4 I prideva, nabubaiti iz knjige #bar proitaj$

uperlativ na 4 RI!US gradi se samo za prideve svi' deklinacija koji se unom*%. zavravaju na ER. jima se na ceo oblik nom.sg.za 8UB5( &*: dodaje4 &(8U, "&(86, "&(8U8

pulc'er 4 pulc'er"rim(*4 najlepi" pulc'er"rim# " najlepa" pulc'er"rim(m" najlepe

acer,acris,acre 4 acer"rimus #acerrima, acerrimum$ 4 najotriji,a,e

uperlativ na 4SSI!USse gradi od svi' drugi' prideva #sem oni' I koji se grade pomou 4(8U$

@radi se tako to o$ %en*%m.oduzmemo+ i dodamo+

za , i .d. -Iza / $. - IS F - ISSI!US4 ISSI!A4 ISSI!U!

primer+ citus,a,um 4 gen.sg.m. cit"i " cit"issimus, citissima, citissimum4 najbri,a,e

%ortis, %orte 4 %ort"is " %ort 4issimus,a,um 4 naj'rabriji,a,e

SUPERLATIV PRILOGAuperlativ priloga se gradi tako to o$ %en*%m *(perl#+i#o$(7memo Ii $o$#moE

citus 4 superlativ citissimus- gen.sg.m. superlativa D citissim"i- superlativ priloga je citissime

isto tako+ acer 4acerrimus " acerrime

ve u svemu;

komparativ superlativ?&(:7A(+ pridev %en*%m I F IOR m46 ISSI!US4 A4 U! IUS n

ako se pri$ezavrava na 4ER+ ceo nom.sg.m. F RI!US4 A4 U!

?&(*3(+ D 1omp#r#+i *re$nje% -ISSI!E ro$# ( nom*% -ERRI!E

?ore-enje moemo praviti i pomou rei !AGIS i !AI!E

15


15/23

arduus 4 strm m#%i*arduus 4 strmiji m#Himearduus " najstrmiji

U8OTRE:AB

SUPERLATIVOno *# )ime ne0+o pore(jemo *+oji ( %eni+i(+

ol est clarius stellarum.unce je najsjjajnije me-u zvezdama #od zvezdi$.

6gnus est suavissimus animalium.=agnje je najumiljatija ivotinja #od ivotinja, me-u ivotinjama$.

:657, ** B* =7 6=>*=7 *=( U *8(6(AU, 6 ** *: E7@6 7 * 6=>*=7(3:A6=6 *=( U @7((AU.

KOMPARATIVOno 0+o je &oljeuvek stoji u nomin#+i(, ono pak o$ )e%# jeneto &olje

- stoji u #&l#+i(ili

- uz J(#mK u nomin#+i(

ol est clarior " (ove #abl.$ " )uam (uppiter. #nom.$ unce je sjajnije od =upitera.

# imenica je (uppiter, (ovis, m. 4 3eus, =upiter" i kao bog i kao planeta$

&osa est pulcrior lilio. #abl.$&osa est pulc'rior )uam lilium. #nom.$ &ua je lepa od ljiljana.

5ada komparativ i superlativ koristimo da bismo neto poredili sa neim, to se zoverel#+in# (po+rekomp. i superl.

U latinskom i komparativ i superlativ moemo koristiti a da nita ne pore-ujemo vesamo elimo da naglasimo da neka osoba odnosno stvar ima neku osobinu u izraenijojmeri.

o se zove #p*ol(+n# (po+rekomp. i superl..6psolutno upotrebljen superlativ zove se ELATIV.

?ulc'errima :ido 4prelepa :idona?uella est lo)uacior. 4 :evojka je brbljivija.

16


16/23

5*=U@6


17/23

. leg"i!. audiv"i

GRAENJE GLAGOLA

@lagol se gradi od- GLAGOLSKE OSNOVE OR!ANTA - LINI NASTAVAKA

OR!ANTI mogu biti- VRE!ENSKI4 kazuju kada se radnja deava #npr. 4>6 zaimp%.$

- 9ANAIN4 kazuju nain na koji se radnja deava #coni.,ind...$

LINI NASTAVCI

ini nastavci kazuju 5* vri radnju.

?ostoje tri vrste lini' nastavaka. za sve aktivne oblike svi' vremena osim per%ekta za aktivne oblike per%ekta za sve pasivne oblike #ovo se odnosi samo na vremena

prezentske osnove jer se pasiv u vremenima per%ekatske osn.gradi na drugaiji nain.$

, AKTIV SVI VRE!ENA OSI! 8EREKTAkoristi se za gra-enje svi' indikativa i konjunktiva aktiva svi'vremena osim indikativa per%ekta #koristimo uvek ako se radio aktivu i ne radi se o per%ektu.$

jednina mnoina

1.l. "o ili "m -m(*2.l. "* -+i*.l. "+ -n+

. AKTIV 8EREKTAkoristi se za gra-enje indikativa per%ekta aktivnog #samo zaper%ekat i samo u aktivu$

jednina mnoina

1.l. -i -im(*2.l. -i*+i -i*+i*.l. -i+ -er(n+ ili -ere

/ 8ASIV SVI VRE!ENAkoristi se za gradnju pasivni' oblika vremena prezentskeosnove; indikativa i konjunktiva prezenta, imper%ekta i %utura (.?asiv vremena per%ekatske osnove se gradi na drugaiji nain.

jednina mnoina

18


18/23

1.l. -r -m(r2.l. -ri* -mini.l. -+(r -n+(r

VRE!ENA 8RE9ENTSKE OSNOVE

8RE9ENT4 I!8EREKAT I UTUR

?rezent, imper%ekat i %utur 1. grade se od prezentske osnove.

8re7en+*1# o*no# *e $o&ij#B za , odbijanjem RE . konjugaciju od in5ni+i# prezenta aktiva

3

za /. konjugaciju odbijanjem - EREod in/nitiva prezenta aktiva

1. lauda"re . leg"ere 2. 'abe"re !. audi"re

, 8RE9ENT8re7en+ o7n#)## r#$nj( 1oj# *e $o%## ( sadanjosti.

?rezent se graditako to na prezentsku osnovu dodamoB

za , o m(* 3 o m(* / o i-m(*. * +i* * +i* i-* i-

+i* + n+ + (n+ i-+

(n+

Ukratko,*($# *e o$&ij# 4&7o$ in5ni+i#4 za .k. 47&7i $o$#j( n#*+#"i

o mus * +i*

+ n+ (n+ za 1. i 2. za . i !.

s tim to za /konj.# budui da smo oduzeli 7 #ere$ odosnove $ $o$#jemopred nastavcima vokal I4 ali samopred nastavcima koji poinju konsonantom#suglasnikom$.

p#7i;"U prvoj konjugaciji u 1.l.sg. #laudo$ pred nastavkom Onestaje

vokal osnove A+ dakle, mesto lauda"o ovaj oblik glasi laudo.#uporedi srp. otiao 4 otio $

. , 3 /

19


19/23

'abeo 'abemus laudo laudamus audio audimus legolegimus'abes 'abetis laudas laudatis audis auditis legislegitis'abet 'abent laudat laudant audit audi(nt legitleg(nt

?rezent pored kazivanja sadanjosti moe imati sledee i %unkcije+- slui za izlaganje proli' doga-aja #i*+orij*1i

pre7en+$- kazuje blisko zbivanje u &($(=no*+i i- koristi se u po*loi"#m# za kazivanje veni' istina.

. I!8EREKAT(8?7&0756 je prolo nesvreno vreme i kazuje radnju koja je trajalaili se ponavljala u prolosti #dakle itao sam a ne proitao sam$.

(mper%ekat se gradi tako to se n# pre7en+*1( o*no( glagoladoda %ormant :A" za imper%ekat i lini nastavci.

@lagolima / i 3konjugacije ispred %ormanta 4>6 dodajemo i vokal E

n# pre7en+*1( o*no( glagola sedoda te dodaju lini nastavci

za ,i .. :A" m m(** +i*

za / i 3 E-:A" + n+

O$no*no- E@- :A! - E@- :A!US- E@- :AS - E@- :ATIS- E@- :AT - E@- :ANT

lauda"bam lauda"bamus 'abe"bam leg"e"bam audi"e"bamlauda"bas lauda"batis 'abe"bas leg"e"bas audi"e"baslauda"bat lauda"bant ... ... ...

(mper%ekat se moe koristiti i za kazivanje pokuaja ili poetka neke

radnje. akav imper%ekat se zove imper%ectum de conatu.

/ UTUR I0UU& je vreme kojim se oznaava neka budua radnja.

(+(r ,. glagola , i . KONJUGACIJE gradi se tako to se napre7en+*1( o*no(glagola doda %ormant za %utur :I - :O 7#,l*% @i onda dodaju lini nastavci.3a glagole / i 3 1onj(%#"ijegradi se tako to pre7en+*1ojo*noiglagola dodamo E - A 7# ,l*%@i line nastavke.

dodamo

za , -&-o -&i-m(* za / -#-m -e-m(*

20


20/23

.1. "&i-* -&i-+i* 3 -e-* -e-+i*-&i-+ -&(n+ -e-+ -e-n+

, i . / i 3laudabo laudabimus 'abebo legam legemusaudiamlaudabis laudabitis 'abebis leges legetis audieslaudabit laudab(nt ... leget legent ...

0UU& 1. moe kazivati i+- zapovest- optu istinu koja vai #gnomski %utur$

VRE!ENA 8EREKATSKE OSNOVE 8EREKAT 4 8LUSKVA!8EREKAT I UTUR II

?er%ekat, pluskvamper%ekat i %utur 2. grade se od per%ekatske

osnove.

8er6e1#+*1# o*no#se dobija tako to od 1.l.sg.ind.p%.act.#+re=i o*noni o&li1$ odbijemo nastavak "I

. laudav"iI. 'abu"iL. leg"iM. audiv"i

, 8EREKAT

?er%ekat je prolo svreno vreme, kazuje radnju koja se u prolostizavrila.

@radi se od per6e1#+*1e o*noe i per6e1#+*1i> n#*+##1#

- i - im(*- i*+i - i*+i*- i+ - er(n+ #ili "ere$.

laudavi laudavimus 'abui legi audivi

laudavisti laudavistis 'abuisti legisti audivistilaudavit laudaverunt ... ... ...

. 8LUSKVA!8EREKAT?luskvamper%ekat je $#no pro0loreme. *no ukazuje na radnjukoja se desila pre neke druge prole radnje.

?luskvamper%ekat se gradi od per6e1#+*1e o*noena koju se

dodaju oblici glagola e**e 4 biti ( imper6e1+(.

imper%ekat esse

21


21/23

er#m er#m(*per6e1#+*1# o*no# F er#* er#+i*

er#+ er#n+

laudaveram laudaveramus 'abueram legeram audiveramlaudaveras laudaveratis 'abueras legeras

audiveraslaudaverat laudaverant ... ... ...

/UTUR II0utur (( je budue vreme koje kazuje buduu radnju koja se deava

pre neke druge budue radnje.

0utur (( se gradi od per6e1#+*1e o*noena koju se dodaju obliciglagola e**e4 biti ( 6(+(r( I

%utur ( esseero erim(*

per6e1#+*1# o*no# F eri* eri+i*eri+ erin+

p#7i; .l. mnoine se zavrava na 4 erint a ne 4er(nt kako bismomoda oekivali, kako bismo mogli da ga razlikujemo od .l.pl.per%ekta.

laudavero laudaverimus 'abuero legeroaudivero

laudaveris laudaveritis 'abueris legeris audiverislaudaverit laudaverint ... ... ...

Aremena se mogu koristiti &76(A* i 6?*U*.

RELATIVNAje upotreba vremena kada ono stoji u nekomvremenskom odnosu prema nekom drugom vremenu u reenici.ako pluskvamper%ekat i %utur (( oznaavaju radnju koje se doga-a?&7 neke druge radnje.

A8SOLUTNAje upotreba vremena koje ne stoji ni u kakvom odnosuprema nekom drugom vremenu u reenici.

Upotrebljen apsolutno pl(*1#mper6e1#+moe oznaavatisamo prolu radnju.

22


22/23

Upotrebljen apsolutno 6(+(r IImoe kazivati radnju za koju seoekuje da e se zacelo dogoditi.

SU!4 ESSE4 UI :ITI

8RE9ENT uporedi srpski

SU! SU!US 68 8*ES ESTIS =7( =77EST SUNT =77 =7U

I!8EREKAT : - A

ERA! ERATIS bam bamusERAS ERA!US bas batisERAT ERANT bat bant

UTUR I : I O4 U@

ERO ERI!US bo bimusERIS ERITIS bis bitisERIT ERUNT bit bunt

8EREKAT

UI UI!USUISTI UISTIS per6e1#+*1# o*no# F per6e1#+*1in#*+#"iUIT UERUNT

8LUSKVA!8EREKAT

UERA! UERA!US

23


23/23

UERAS UERATIS per6e1#+*1# o*no# F imper6e1#+e**eUERAT UERANT

UTUR II

UERO UERI!USUERIS UERITIS per6e1#+*1# o*no# F 6(+(r Ie**eUERIT UERINT

A1+i i p#*isu glagolska stanja.

5ada je glagol u aktivu, to znai da je *(&je1#+ re)eni"eonaj kojir0i r#$nj(, koji je dakle aktivan.ena je prevarila mua.

Nena je subjekat reenice i ona je vrilac radnje.ena je bila prevarena od strane mua.

Nena je i dalje subjekat reenice ali se radnja vri na njoj,ona je takoja trpi neku radnju. #&azlika je vie nego oigledna.$

?asiv je dakle glagolsko stanje koje kazuje da se neka r#$nj# r0in# *(&je1+(,da on trpi neku radnju.

Documents

212425000-LATINSKI-JEZIK.doc