Fakultet inenjerskih nauka Fakulteta u KragujevcuSEMINARSKI RADO S N O V ITema:O D R A V A NJ AODRAVANJE SISTEMA CENTRALNOGGREJANJAprofesor:Prof.dr Petar Todorovi, dipl.ma.in.ma.in.Student:Miladin Lj. Radomirovi ,str.Proizvodno mainstvo br.ind 732/2013Kragujevac, 2014.god.S A D R A J1. Uvod..........................................................................................................................11.1 Sistemi grejanja kroz istoriju...............................................................................12. Opis i funkcija sistema centralnog grejanja..........................................................22.1 ema sistema grejanja otvorenog i zatvorenog tipa sa elementima...................32.2 Osnovni naini izvoenja instalacija centralnog grejanja.....................................43. Kritini elementi sistema centralnog grejanja sa aspekta otkaza.......................44. Odravanje otvorenih i zatvorenih sistema centralnog grejanja.........................54.1Sigurnosni ureaji-ekspanzione posude,nedostaci,odravanje,otkazi...................74.2 Pumpno grejanje-karakteristike,prednosti,odravanje pumpi,najei otkazi.......94.3 Ventili termikog osiguranja..................................................................................134.4 Sigurnosni ventili-konstrukcije,odravanje.............................................................144.5 Kotlovi-vrste otkaza ,remont, odravanje dimnjaka...............................................164.6 Karakteristini otkazi elemenata cevovoda............................................................215.Predlog opreme za dijagnostiku stanja....................................................................226. Zakljuak....................................................................................................................257.Literatura.....................................................................................................................2611. U V O D1.1 Sistemi grejanja kroz istorijuNa svakom delu zemaljske kugle se sa pravom moe rei da je potreba za grejanjemjedna od osnovnih ovekovih potreba.Nakon otkrivanja vatre, oveku je, osim jednostavnog pripremanja hrane, omoguena zatita odhladnog vremena u svako doba dana i godine. Ognjite, odnosno loite s otvorenim plamenompopravilu se nalazilo u sredinjem delu i ujedno je sluilo za pripremanje hrane i kao sistem grejanja.Prvisloeni sistemi grejanja na podruju Evrope nastaju u antiko doba. Bili suto sistemi centralnogtoplovazdunog povrinskog grejanja (hipokaustino grijanje). Kao prenosnikenergije sluio je toplivazduh zagrejan u otvorenom loitu (hipokaustu) koje je bilo smeteno na jednom mestuu graevini,najee u podrumu (poput dananjih kotlarnica). Tako zagrejan vazduh se zajedno sa dimnimgasovima do prostorija razvodio u posebno izvedene upljine u zidovima i podovima(tabule).Sledili suotvoreni kamini sa dimnjacima, a potom kaljeve pei, koje su se uz odreene tehnike izmene ipoboljanja odrale do danas.Sl.1-Hipokaustino grejanje, toplovazduni sistem cenralnog grejanja antikog doba u Evropi2Sl.2-Hipokaust-loite najee smeteno u podrumuTehniki razvoj u 20. veku donosi brojne novosti kao to su toplane itoplifikacijski sistemi: parni itoplovodni, zatim cirkulacione pumpe i drugu opremu za grejanje.Nakon II svetskog rata dolazi do veeprimene novih tehnologija i znaajnijeg porasta ivotnog standarda velikogdela svetskog stanovnitvate i masovnije primene sistema grejanja i povezivanja istih sa sistemima potronetople vode.Izraenijaenergetska kriza sedamdesetih godina prolog veka dovodi do velikih promenau tehnici grejanja jerzahteva smanjenje potronje goriva uz ouvanje ugodnosti boravka i smanjenju zagaenjaokoline.2. Opis i funkcija sistemaCentralno grejanje se karakterie time to za prostorije koje treba grejati postojisamo jedno mesto zaloenje - u za to namenjenom prostoru (kotlarnici) ili u stambenom prostoru (etano), a toplota koja setu razvija razvodi se u pojedine prostorije posredstvom nosioca toplote.Kao nosioci toplote koriste sevoda, para ili vazduh, tako da se centralno grejanje deli na toplovodno, parno ivazduno grejanje.Ovdee biti govora uglavnom o najee primjenjivanom toplovodnom grejanju . U poslednje vreme se moeprimetiti sve vea tenja za primenom energije iz obnovljivih izvora energije (solarni sistemi i toplotnepumpe).Sl.3-Toplovodni sistem centralnog grejanja3sl.72.1 ema sistema centralnog grejanja zatvorenog (gore) i otvorenog tipa (dole).Osnovnu grupu ureaja i opreme sistema centralnih grejanja ine:1-Kotao7-termometar13-prikljuak za punjenje sistema2-Zatitni vod3-Pregradni ventili pumpe4-Polazni vod-potisni5-Povratni vod povratni6-Cirkulaciona pumpa8-manometar9-odzrani ventil10-ekspanziona posuda11-oduna cev-sigurnosni ventil12-prelivna cevSistemi kod kojih instalacija ima vezu sa atmosferom pri temperaturama do 100 C nazivaju se otvorenisistemi grejanja.4Sistemi koji su hermetiki zatvoreni od atmosfere, i koji rade sa temperaturama preko 110C i viimpritiscima nazivaju se zatvorenim sistemima grejanja.U odnosu na zagrevanje lokalnim ureajima centralno grejanje ima niz prednosti:-Bolje tehniko izvoenje,-Bolja regulacija i iskorienje toplote,-Bolja tehnika reenja od pojedinanih loita,-Grejna tela zauzimaju manje mesta,-Ravnomerno zagrevanje prostorija,-Ekonominije grejanje po jedinici zapremine prostorije.Nedostaci centralnog grejanja:-Vei investicioni trokovi,-Neekonominost u prelaznim periodima ,-Opasnost od smrzavanja kod niih temperatura.2.2 Osnovni naini izvoenja instalacija centralnog grejanjaPrema sili koja obezbeuje cirkulaciju vode razlikujemo gravitaciono toplovodno grejanje i pumpnotoplovodno grejanje,koje moe biti izvedeno kao jednocevni ili dvocevni sistem uzavisnosti od nainadovoenja vode u cevni sistem.Pri tome, u zavisnosti od poloaja glavnihrazvodnih cevi razlikujemogornje i donje razvode sistema centralnog grejanja.Najei oblik u kunim instalacijama pumpnoggrejanja ,kao danas najzastupljenijeg, je donji razvod dvocevnog sistema.U manjo meri je zastupljengornji razvod koji se sree kod etanog grejanja i veih sistema javnog tipa kao to subolnice,kole idr.U poslednje vreme prisutna je upotreba jednocevnih sistema ,naroito unovogradnji stanova gdejedno zatvoreno kolo predstavlja stan (najee 4-5 manjih radijatora).Ovakva sistemise danas izvodeod savremenih aluplex vieslojnih cevi, to ubrzava i pojeftinjuje gradnju i omoguavakorienje manjekvalifikovane radne snage.Istovremeno, aluplex cevi su skoro neogranienogveka trajanja i ugraujuse kroz podove to dodatno olakava ugradnju idaje bolji estetski efekat.Sa njima se takoe moguizvoditi i instalacije podnog i zidnog grejanja, kao i vodovodne i pneumatske instalacije na principukompresionih spojnica.Korienje novih tehnologija u proizvodnji cevipojeftinjuje i olakavaodravanje tehnikih sistema kao i njihovu montau..3. Kritini elementi sistema centralnog grejanja sa aspekta otkaza i tipini otkaziUloga centralnog grejanja je obezbeivanje optimalne temperature u prostorijamagde borave ljudi ito na bezebedan i efikasno upravljiv nain, a u skladu sa uslovima datim na objektu i po projektnojdokumentaciji.esto se deava da projektna dokumentacija ne odgovara realnom stanju na objektu ilije dolo do izmena iz razliitih razloga.Postoji i sluaj kada investitor eli da mu se instalacija izvedebez projekta tj. po sopstvenoj elji.Bilo koji sluaj da je u pitanju, treba obezbediti da sistem budefunkcionalan,efikasan,sa to manje gubitaka,vizuelno i tehniki dobro izveden,ali najbitnija stvar je dabude bezbedan.Pri tome se potuju osnovna pravila izvoenja instalacija,prorauni ali isto tako iiskustvena reenja potvrena u praksi.Od izvora toplote,naina na koji e izvesti instalacija,mestaizvoenja instalacije,i da li postoji projektna dokumentacija zavisi i nain na koji e se izvritiobezbeivanje instalacije.Kritian element kod instalacija centralnog grejanja je odravanje konstantneili konstantno zavisne temperature i pritiska u odgovarajuim granicama koji se zadaju od strane5korisnika.Nepropisno rukovanje,ili otkaz nekog od delova sistema dovodido otkaza celog sistema uduem ili kraem vremenskom intervalu, a moe da dovede i do ugroavanja bezbednosti ljudi uokolini. Tipini otkazi se odnose odnose na curenje kako instalacije ,grejnih tela,ventila,pa tako i kotlatj.izvora toplote.Takoe tu su i otkazi usled neispravnosti cirkulacione pumpe izrazliitih razloga,otkaziopreme za upravljanje sistemom i ne tako esti su i otkazi sigurnosnih ureaja za ogranienje pritiska itemperature koji predstavljaju zadnju meru bezbednosti.Danas se sve viekoristi elektronika uautomatizaciji sistema grejanja ,kako u upravljanu temperaturom tako ina izvrnim organima izvoratoplote(kotlovi na struju,pelet,naftu,solarni sistemi i dr.) Otkazi ovihsistema su najee vezani zaredovno servisiranje elektro opreme koja je instaliranana njima.Tu spadaju grejai,razne vrste sklopki iosiguraa,sonde ,davai temperature,razne vrste elektro kontakata.Otkaz kod ovih sistema najeedovodi do kvaragrejanja u trenutku,jer se obezbeivanje vri prekidanjemstrujnog kola, koje jeneophodno za proizvodnju toplote.Izuzetak su sistemi centralnog grejanjana vrsto gorivo kod kojihstruja ne utie na proizvodnju toplote, ali direktno utie na otkaz sistema.Ovi sistemi su vrlorasprostranjeni,jednostavni za izvoenje ,ali sa aspekta otkaza imaju dosta taaka koje utiu direktnona kvar i bezbednost ljudi,naroito ako se ne odravaju ilise u ustartu ne izvedu po pravilimabezbednog funkcionisanja.4.Odravanje otvorenih i zatvorenih sistema grejanjaSistemi vodenog grejanja moraju imati odgovarajue sigurnosne ureaje za obezebeenjenjihovefunkcionalnosti i sigurnosti:-Moraju omoguiti irenje vode usled promene temperature,-Spreavanje nastajanja suvog kotla,-Odravanje pritiska i temperature u odreenim granicama.Odravanje ovih ureaja je od bitnog znaaja za pravilno,ekonomino i bezbedno funkcionisanjesistema centralnog grejanja.Nekada su se instalacije radile sa opremomkoja je bila predimenzionisana i praktino bez ogranienog veka trajanja,gde se nije mnogo obraala panja na potronju ipoetna ulaganja dok je odravanje u tom sluaju bilo minimalno.Danas kadase gleda na svakipotroeni dinar,imamo situaciju sa mnogo opreme na tritu koja je daleko jeftinija, ali isto tako i loijegkvaliteta pa je samim tim i odravanje dolo u prvi plan. Pri tome,danas se sve vie uinstalacijama popravilu ugrauje oprema sa garantnim rokom koji je ujedno i krajnji vek trajanja samog proizvoda.Zatoje najbitnije obezbediti pravovremenu zamenu i redovnu kontrolu opreme i ureajakoji su najbitniji zabezbedan rad sistema.Takoe je i od velike vanosti pridravati se uputstava o radu tehnikih sistema,jer dva naizgled slina sistema zahtevaju razliite parametreupravljanja.Pravilno i bezbednoupravljanje sistemom ini odravanje jeftinijim i u neku ruku reim.6Sl.5- Eksplozija kotla u osnovnoj koli u Rekovcu-sreom nikonije povreen(otkaz sigurnosnih ureaja)sl.6-Eksplozija bojlera-povreeno 2ljudi.Kotlarnica mora biti odvojena od prostorija u kojima spavaju ili esto borave ljudi.Zidovi ,tavanica ipodovi moraju biti od materijala otpornog na vatru. Vrata kotlarnice se otvaraju na spoljnu stranu.Kotlarnica mora da ima potrebnu ventilaciju odnosno dovoljno velike otvore za ulaz sveeg i izbacivanjepotroenog vazduha. Dimnjak treba redovno da se cisti ili barem jedanput godinje.Rad sigurnosnog ureaja opreme pod pritiskom mora se proveriti i popotrebi ispitati i podesitinajmanje jedanput godinje, raunajui od prvog pregleda opreme pod pritiskom.Rok obaveznog pregleda za sigurnosne ureaje moe se skratiti kad imenovano telo za preglede iispitivanja opreme pod pritiskom to smatra neophodnim, uzevi u obzir rizik od otkaza, grupu fluida,pritisak i zapreminu, odnosno nazivni prenik opreme pod pritiskom.74.1Sigurnosni ureaji-Ekspanzioni sudoviUloga ekspanzionih sudova:-Kompenzacija irenja vode,-Odravanje radnog pritiska.Ekspanzioni sud otvorenog sistemasl.7-Ekspanzioni sud otvorenog tipaEkspanzioni sud otvorenog tipa mora se nalaziti na najvioj taki njegoveinstalacije gde je ostvarenaveza sa atmosferom. Odravanje ekspanzionog sudaotvorenog tipa bi sesastojalo u tome da seproveri da prelivne cevi(3,4) nisu zatvorene (mehanike smetnje ili od smrzavanja ukoliko vodazaostaje u njima), jer u tom sluaju viak vode usled zagrevanja bi doveo do naglog poveanja ilioscilovanja pritiska .Nepravovremeno reagovanje bi dalje dovelo do zamora odreenih delova sistema,najee kotla i njegovog curenja to dalje dovodi do havarije.Sud se titi od smrzavanjaizolacijom,najee staklenom vunom(6,7), ili povezivanjem u sistem grejanja(1,2) pri emu se sudponaa kao grejno telo preko ventila (5).Ovo naravno dovodi dotoplotnih gubitaka i najee nijepotrebno ukoliko se ne radi o enormno niskim temperaturama (preko -20).Postoji i mogunost zatitecelokupnog sistema od smrzavanja upumpavanjem antifriza u odreenom procentu za datu takumrnjenja, ali se to naravno odnosi na manje sisteme.Pri tome se mora voditi raunada se pre zimskogperioda vri provera take mrnjenja tenosti u sistemu.Ovo se odnosi na sisteme koji ne rade8celokupan zimski period ili ne rade u celosti, pa bi takvim sistemima ekspanzioni sud otvorenog tipa bioslaba taka na koju bi trebalo obratiti panju sa aspekta odravanja bezbednosti i pravilnogfunkcionisanja.Poveanje zapremine vode 4,3% pri zagrevanju od 4-100 CEkspanzioni sud zatvorenog sistemaSl.8 Ekspanzioni sud zatvorenog tipa1-priljuak za cevni vod4-gumena memebrana2-spoljni limeni omota5-vazduh pod pritiskom3-voda iz sistemaPrednost:-Nema atmosferskih uticaja (korozija) pa je sistem trajniji,-Smanjenje cevovoda od kotla do suda,-Pristupaniji nadzor i kontrola,-Mogunost rada sa temperaturom veom od 100 C.Nedostaci:-Ograniena temperatura vode zbog osetljivosti membrane,-Ne postoji mogunost prekida rada kod vrstog goriva, to predstavlja potencijalnu opasnost.Sigurnosne cevi predstavljaju direktne vodove od kotla do ekspanzionogsuda. Za postrojenja do 23kWdovoljno je izvesti jedan sigurnosni vod, za sve ostale otvorenesisteme obavezno jepredvideti po dva voda. Odravanje ekspanzionih posuda zatvorenog tipa bi se sastojalo u tome dase proveri pritisak gumene membrane u sudu na ventilu koji se nalazina samoj posudi sa spoljanjestrane.Otkaz bi bio evidentan ukoliko bi se na ventilu prilikom provere pojavila voda umesto vazduha9to bi ukazivalo na to da gumena membrana nije vie itava.Takva situacijabi bila vidljiva i namanometrima gde bi se videloneuobiajeno oscilovanje pritiska npr 1-3bara, ili bi esto reagovaosigurnosni ventil koji je pri ugradnji zatvorenog suda obavezan.Nepravovremanoreagovanje bi dovelodo otkaza sistema grejanja, prvo na najviim kotama objekta koji bi ostajali bez pritiska vode , a kasnijei do pregrevanja kotla.Stariji modeli sudova su imali mogunost poravke tako to jegumena membranamogla da se vadi i krpi- vulkanizira, i na taj nain utedi pri odravanju sistema.Novije posude 8-150lnemaju tu mogunost tj. koriste za jednokratnu upotrebu.Vei sistemi zatvorenog tipa(kole,bolnice)imaju sudove zatvorenog tipa bez gumene membrane na pricipu voda-vazduh, litraa 200-500l.4.2 Pumpno grejanjePrimenjuje se kod sistema kod kojih gravitacioni napor nije u mogunosti da obezbedi cirkulaciju, idanas predstavljaju nezaobilazan element pri izradi instalacija centralnog grejanja.Prednosti:-Mogu se koristiti cevi manjeg prenika-ime se ostvaruje znatna uteda u materijalu-Lake izvoenje same instalacije-ne moraju se potovati pravila izvoenja gravitacionoggrejanja-Lake regulisanje,bra i ravnomernije postizanje temperature-Mogunost proizvoljnog postavljanja radijatora-naroito ,,potopljenih,, to kod gravitac. nije biloizvodljivo.Nedostaci:-Poveani trokovi usled potronje energije za pogon pumpe,-Zavisnost od energije pogona pumpe,-Poveani umovi i buka.Da bi se obezbedila sigurnost rada, u sluaju otkaza pumpe, esto se ugrauju dve pumpe uparalelnim vodovima, koje se mogu uvek iskljuiti postavljenim ventilima spreda ipozadi pumpe. Uvodise i dopunski gravitacioni vod sa ubaenim ventilom(tzv. bajpas)prikazan na sl.9,da se omogui bar imali tok ako pumpa prestane da radi, ime se spreava pregrevanje kotla, koji bi seinae morao gasiti.Preporuljivo je da druga pumpa ne bude na isti pogon (elektrini) nego pomou benzinskog motora iliturbine.Takoe treba voditi rauna o izolaciji zvuka i birati beumnu pumpu.Velike brzine cirkulacijemogu takoe proizvesti neprijatne zvuke. Zato ne treba prei brzinu tenosti od 2 m/s.Kod pumpnog grejanja se dosta potencira na propisima sigurnosti. Oba sigurnosna voda ne smejuimati nikakvih suavanja, a to znai da se u njih ne sme staviti nijedna vrsta pumpi, jer i onepredstavljaju suavanje u vodovima. Znai, pumpa se moe ubaciti izvan ovihtaaka u razvodnu ilipovratnu cev.U koji vod e se ubaciti pumpa, odvodni ili dovodni, odreuje se iz pravila da se nesme dozvoliti ni ujednom delu mree stvaranje potpritiska, jer bi to omoguilo ulaenje vazduha u cevi,kroz neka mesta10koja potpuno ne zaptivaju.Otkaz pumpe se moe desiti iz vie razloga,ali svi oni dovode do prestankacirkulacije ,to dalje dovodi do porasta temperature ili pritiska ime sistem izlazi iz okvira bezbednogfunkcionosanjaili dolazi do prestanka funkcionosanja sistema u zavisnosti od toga ta se koristi kaoizvor energije.Ukoliko se radi o el.energiji,gasu,peletu,nafti,toplotnoj pumpi dolazi do prestankafunkcionosanja sistema izbacivanjem bimetalne zatite.Kod sistema na vrstagoriva dolazi dopregrevanja kotla u zavisnosti od spoljanje temperature,temperature kotla,trenutne promaje u loitu,koliine vrstog goriva u loitu, toga da li je neko pravovremeno otvorio bajpas ventilukoliko postoji ilistavio u pogon rezervnu pumpu ukoliko postoji.Sl.9 -Dopunski gravitacioni vod sa ubaenim ventilom-,, bajpasJedan od najeih otkaza pumpe ,a ujedno i sistema centralnog toplovodnoggrejanja na vrstogorivo je otkaz pumpe usled nestanka elektrine energije, koji se po pravilu deava u ruralnimsredinama, gde se ovakvi sistemi najee koriste usled nedostatke bolje alternative.Ukoliko niko tadane reaguje dolazi do otkaza sistema i esto do manjih ili veih havarija.Ovakvi sistemi MORAJU daimaju pomono napajanje pumpe ili alternativni pogon.Vrlo je bitno i dapomono napajanje budeautomatsko,tj da ne zavisi od oveka koji ne mora uvek da bude tu.U tu svrhu se koriste pretvarai 12v-220v.Nakon havarija pumpe obino moraju da se menjaju ,naroito novijegdatuma jer su im radnakola izraena od plastike koja ne trpi visoke temperature.Starije pumpeimale su kola od nerajuegelika i keramike leajeve.Takoe, jedan od estih kvarova pumpe se deava kadaradno kolopumpe,,zariba usled mirovanja u letnjem periodu.Tada dolazi do pregrevanja i pregorevanjanamotaja usled optereenja motora.Dovoenje u ispravno stanjezahteva remont pumpe i ponovnomotanje namotaja elektromotora.Da se ovo ne bi deavalo,prilikom prvog pokretanja pumpe tj. napoetku sezone grejanja treba izvriti proveru svih delova sistema grejanja pre putanja u rad (u praksise deava da ljudi ostave pumpu da radi neprekidno, iako je to nelogino).Kod pumpese to vri na taj11nain to se odvrne ep sa radnog kola(sl.10) i na kratko se startuje pumpa pri emu seproveri da li sekolo okree(monofazne pumpe).Kod trofaznih se vri i provera prisutnosti faza i smerokretanja radnogkola.Ukoliko se kolo ne okree, mehaniki se okrene kroz ep , najee odvijaempoto seprethodno poprska wd sprejom u oba smera tako da se lako okree.Nakon toga se startuje posle egaSl.10. Cirkulacione pumpe monofazna (gore) i trofazna (dole)bi trebalo da radi.U protivnom se skida motor i odvaja od radnog kola i vri odstranjivanje stranih tela ineistoa iz prostora radnog kola.Pri tome se mora voditi rauna da se neotete zaptivai i osovinaradnog kola koja se kod pumpi novijeg datuma izrauje od vrlo slabe plastike.(tipino za pumpe iz Kinena kojima se deklarie poreklo iz Austrije).Kod trofaznih pumpi,suprotansmer okretanja radnog kolanije est sluaj, ali se moe desiti naroito posle intervencija elektroslubi u razvodnimormarima kadase o rasporedu faza ne vodi rauna.Pumpa tj.elektromotor pumpe pregoreva,a najee jo nekoizvesno vreme funkcionie .Ukoliko bimetalna zatita isljui napajanje pumpena vreme ili pregoreosigurai ,elektromotor moda i ostane u funkciji.Najee se to uoava bukom uradu i prestankomfunkcionosanja grejanja u sistemu na kome se pumpa nalazi, ili grejanjem preko povratnog voda tj. u12kontra smeru.Sl.11- Tip kotlarnice sa celokupno ,,potopljenim sistemom grejanjaOvakav toplovodni sistem centralnog grejanja(sl.11) na vrsto gorivo poseduje dvecirkulacione pumpe(poz.1)za dva nezavisna voda,ne poseduje bajpase jer su celokupni sistemi potopljeni(poz.2) pa bi iztoga razloga bili beskorisni ,jer se hlaenje kotla ne bi moglo izvestigravitacionim putem. U slucajuprikljuenja na zatvoreni sistem, preporucuje se ugradnja ventila za termicko osiguranje oticanjem, toje odreeno i odgovarajucim zakonima svake drave u kojoj se kotao prikljuuje. Kod nekih kotlovatreba koristiti ventile za termiko osiguranje sa direktnim ubacivanjem hladne vode u kotao(sl.13).Zamontau ovih ventila na samom kotlu postoje odgovarajuci prikljuci. Ako ukotlarnici gde se kotaoinstalira dolazi do estih prekida el. energije koristiti dodatne mere bezbednosti i zatite rada kotlatj.rezervno akomulatorsko napajanje pumpe sa ispravljacem(sl.12),koje omoguava automatskinastavak rada pumpe nakon nestanka el.energije 2-6 sati u zavisnosti od jaine kumulatora.Odravanjeispravljaa se sastoji u povremenoj proveri ispravnosti ispravljaa i akumulatora tako to se vetakiizazove nestanak struje i tako pusti da radi pumpa.Ovaj ureaj predstavlja vrlo korisno sredstvo kojimse obezbeuje bezbedan rad kada rukovaoc instalacijom nije prisutan.Meutim,ukoliko se neproverava zatita koja postoji na njemu i dopunjenost akumulatora ,moe sesmatrati kao i da nepostoji, jer ovaj ureaj nije punja akumulatora i ne moe napuniti akumulator od 0-12v, ve ga samodopuniti od 11-12v.Potovanje uputstva za upotrebu ispravljaa je veoma bitno, jer se oni najeepostavljaju tamo gde postoji potencijalna opasnost od havarija izazvanih nestankom elektrine energijekoja su se ve deavala. Ako postoje delovi instalacije koji su potopljeni tj. na niemsu nivou od kotlai nekih grejnih tela, onda se preporucuje otvoreni sistem grejanja.Otvoreni sistem grejanja omoguavatzv.kuvanje kotla bez podizanja pritiska ime ne dolazi do ugroavanja bezbednosti rada sistema niti13po opasnosti po ljude u okolini.Dovoljna koliina vode u ekspanzionoj posudi omoguava da se nevreme reaguje i otpone sa gaenjem kotla.ak i ako se iz nekog razloga ne gasi, rezerva vode jetolika da kotao moe da kuva 4-6 sati , a za to vreme i sam potroi gorivo i dolazido hlaenja.Sl.12-Rezervno akumulatorsko napajanje ac-dc inverter 12v-220 v.4.3Ventil termikog osiguranja-VTOSl.13-termiko osiguranje kotla od pregrevanja direktnim ubacivanjem hladne vode ukotao.(ovakva vrsta osiguranja se ne koristi kod livenihkotlova)14Ovaj sigurnosni element ima takoe ulogu ograniivaa temperature.U daljem tekstu bie oznaensa skraenicom VTO. U nekim ekstremno opasnim situacijama prelaz vode u vodenu paru je takav daventili sigurnosti za pritisak nisu dovoljni da obezbede sigurnost sistema.Iz ovog razloga je obavezna ugradnja VTO. Mesto ugradnje prikazano jena emi montae kotlana instalaciju. (slika 13). Ukoliko potisni vod tople vode ide recimona desnu stranu, VTO je sa levestrane i obratno.U kotlu se isporuuje bakarna spirala tako da je potrebno koristiti VTO sa izmenjivaemkao na slici. Na jedan prikljuak bakarne spirale montira se VTO a drugi je ispusni.Koji prikljuak spiralekoristimo za VTO a koji je ispusni je nebitno. Obavezno je pridravati se uputstava ugradnje koje je daoproizvoa. VTO obavezno u odreenim vremenskim periodima proveravati funkciju VTO.4.4 Ventili sigurnostiSl.14 sig.ventil sa tegom sl.15 sig.venti sa oprugom prop.karakteristika sl.16-sig.ventil sa telujuom oprugomSigurnosni ventil osigurava da ne doe do prekoraenja pritiska u instalaciji.On predstavlja namernoprojektovano oslabljeno mesto u sistemu na kome e prvo doi do isputanja radnog fluida iz sistemaradi odranja pritiska u granicama dozvoljenog.U zavisnosti od svoje konstrukcije, za vreme otvaranja ventil moe reagovati takoda trenutno postignepunu otvorenost ili se moe postepeno otvarati kako pritisak raste (proporcionalna karakteristika ).Karakteristika ventila nema uticaja na sigurnost.Nazivni prenik,vrsta ventila i njegove karakteristike(sategom (sl14),sa telujuom oprugom(sl16) itd.) zavise od vrste instalacije,radnog fluida, i veliineradnog pritiska.sl.17-sig.ventil kod parnog kotla15Odravanje sigurnosnih ventila ispravnim je za bezbednost ljudu i okolinenajbitnija stvar.Za svakuinstalaciju se posebno projektuju i biraju iz tabela i prospekata u zavisnosti od potrebnihkarakteristika.Montaa se vri tano odreenim vodovima tano proraunate duine irenika kakoispusta tako i dovoda do ventila, pri emu se mora voditi rauna i o vibracijama i dilatacijama instalacijacevovoda.Odravanje sigurnosnih ureaja je u svakoj zemlji propisano zakonom.Zakonska obaveza:Pravilnik o pregledima opreme pod pritiskom tokom veka upotrebe.Slubeni glasnik RS br.87/11lan 18.(1) Sigurnosni ureaji su ureaji koji su projektovani za zatitu opreme pod pritiskomod prekoraenjadozvoljenih graninih vrednosti.(2) Ispitivanje i podeavanje sigurnosnih ureaja moe obavljati lice koje ispunjava sve zahtevestandarda SRPS ISO IEC 17025.(3) Lice iz stava 2. ovog lana izdaje izvetaj o ispitivanju i podeavanju i stavljana svaki sigurnosniureaj plombu sa svojim identifikacionim znakom.(4) Rad sigurnosnog ureaja opreme pod pritiskom mora se proveriti i po potrebi ispitati i podesitinajmanje jedanput godinje, raunajui od prvog pregleda opreme pod pritiskom.(5) Sigurnosni ureaji moraju se odravati i podesiti prema uputstvima proizvoaa itehnikim specifikacijama.(6) Rok obaveznog pregleda za sigurnosne ureaje iz stava 4. ovog lana moe se skratiti kadimenovano telo za preglede i ispitivanja opreme pod pritiskom to smatra neophodnim, uzeviu obzir rizik od otkaza, grupu fluida, pritisak i zapreminu, odnosno nazivni prenik opreme podpritiskom.Kod manjih sistema toplovodnih instalacija (do 30kw), koriste se sigurnosni ventili sa oprugom do 3 barnajee proporcionalne karakteristike.Ugradnja se najee vri na samom kotlu,ak i kada sustemiotvorenog tipa.U praksi se pokazalo da se badarenje i ispitivanje ovakvih ventila ne vri, ve seodravanje svodi na zamenu samog ventila po mogustvu kako zakon nalae jedanput godinje.Upraksi veina korisnikane vri zamenu ventila jedanput godinje,ve se toradi kada doe dohavarije,pregrevanja i kada se vri zamena kotla usled dotrajalosti.Ovakva praksanije dobra i ukazujena injenicu da je uzrok veine havarija izazvan otkazom sigurnosnog ventila, dok prvobitni uzrokpoveanja pritiska ili temperature postaje onda praktino i nebitan.16.sl.18-radni sto za ispitivanje i podeavanjesigurnosnih ventila4.5 KOTAO-vrste otkaza,odravanjeKotao predstavlja generator toplote sistema grejanja.U zavisnosti koju vrstu energije koristi ,mogu bitielektrini,na vrsto gorivo(ugalj,pellet,drva), na gas,na naftu itd.Mogu seizraivati u razliitimsnagama,konstrukcijama i od razliitih materijala tj.vrsta elika.Kotlovi nanaftu ,gas,vrsta goriva kojise izrauju od livenih lanaka (sl.22) podloni suu toku eksploatacije pucanju rebara (lanka) kotlausled pregrevanja,nepropisnog rukovanja ili zamora materijala usled duge eksploatacije.Dovoenje u ispravno stanje se vri zamenom dotrajalog lanka,najee zadnjeg.lancsumeusobno spojeni konusnim aurama koje steu mehanikim presama ostvarujui nepropusanspoj.Osiguranje od rastavljanja lanaka usled temperaturnih dilatacija sevri navojnom vezom kojapovezuje sve lanke u nizu.Svi liveni kotlovi su vrlo slini po konstrukciji, a snaga im zavisi od brojalanaka od kojih su sastavljeni.Osnovni nedostatak im je mala iskorienost loita posebno kod vrstihgoriva,kao i mali gabariti loita (za manje snage ) zbog same konstrukcije lanaka.Prvenstvenanamena im je za tena i gasovita goriva.tj.gorionike.Prednost je dosta dui vek trajanja u odnosu naeline.elini kotlovi (sl.21) se najee koriste za vrsta goriva ,ali se mogu koristiti i za tena ,pa i zagasovita (iako sa njima posiu nii stepen iskorienja.).U konstrukciji kao najei grejnielementi senalaza cevi i cevni rostovi u razliitim varijantama, i komore razliitih oblika ikonstrukcija.Tipini otkazielinih kotlova i jesu upravo zbog propadanja upravo ovih elementa usledrazliitih vidova korozije.Korozija na strani vode zavisi od koliine gasova koji se razblauju u vodi (kiseonik, ugljendioksid).Korozija na strani vode se smanjuje poveavanjem temperature vode. Koroziju na strani dimnih gasovaizazivaju razliite komponente dimnih gasova (CO2, SO2, SO3, NOx) tako tose kondenzuju napovrinama delova pod pritiskom. to je nia temperatura povrine sa kojom dimni gas dolazi u17kontakt, to je korozija na strani dimnih gasova jaa.Sumirajui sve ovo, moe se zakljuiti da ako elimosmanjiti koroziju na strani vode ili na strani dimnih gasova, moramopoveati temperaturu povratnevode.Poveanje temperature povratne vode moemo postii na manjim kotlovima ugradnjommeaonihventila(sl.19), dok kod velikih se ugrauje pumpa vrlo malog kapaciteta koja sluiza cirkulaciju samoizmeu potisne i povratne vode na samom kotlu.Ovim kotao ima ujednaenu temperaturuu gornjem idonjem delu,pa nema ni kondenzacije u njemu. Otkazi se takoe javljajui kao posledica mehanikogoteenja usled nereagovanja sigurnosnog ventila ili pregrevanja kotla i toprvenstveno na mestimazavarivanja spoljnog dela kotla za unutranji tj na mestima tzv.ukruenja(sl.20).Ovakve vrste havarijasu vrlo opasne po okolinu jer se javlja eksplozija velike jaine koja ak moe da sruii objekat u komese nalazi kotao.Zbog toga je vano pridravati se svih uputstava o rukovanju i ugradnji kotla.Nakonhavarije ili otkaza odreenog dela kotla, ukoliko je iz ekonomskih i bezbednosnih razloga opravdano,moe se pristupiti sanaciji kvara na kotlu.To podrazumeva zamenu cevi,cevnog rosta ,komore iliodreenog dela kotla koji je oteen odnosno dotrajao.Sanacija kvara se radionda i u onom obimukoliko dozvoljavaju uslovi na samom kotlu i atmosferski uslovi(u sluajevima ekstremno niskihtemperatura),kada se mora hitno osposobiti kotao zbog opasnosti od smrzavanja instalacije.Ukoliko suustanove javnog tipa (kole,bolnice),takoe je potrebno obezbediti bilo kakvo grejanje dok se naebolje reenje.Nakon sanacije i putanja u rad, kotao treba da radi sa manjim pritiskom i temperaturompri emu treba obezbediti konstantno praenje parametara stanja sistema.sl.19-meni ventil 3-kraki18SL.20-Ojaanja na kotlu19Sl.21-Kotao na vrsto gorivo-presekSl.22-Liveni kotao sastavljen iz lanaka(rebara)Odravanje dimnjaka i kotlaDimnjak treba redovno da se isiti ili barem jedanput godinje.Vaan faktorkod projektovanja suodgovarajue dimenzije dimnjaka. Za grejanje na vrsta goriva potrebni su vei presecidimnjaka negoza grejanje gde se koriste lo ulje ili gas. Ukoliko dimnjak nije propisne visine, poprenog preseka iliako se ne isti mogue su komplikacije u radu kotla. Pre svega nije mogu visokotemperaturni reimrada, tj.nema maksimalne radne snage, a posledica toga je pojava kondenzacije toutie na radni vekkotla. Da bi se omoguio to dui radni vek kotlu, potrebno je redovno istiti i odravati kotao. Na tajnain se izbegavaju skupe popravke.Odravanje istoce loita je osnovni uslov za dobar rad kotla. Nazidovima kotla se taloi sloj ai i katrana zbog ega je potrebno mehaniki istiti loite.kotlase vri tek onda kada je gorivo potpuno sagorelo u kotlu, a temperatura vode u sistemu opadne na35 C.icenje loita vriti najmanje jedanput u toku nedelje a detaljno icenjemanje jedanput udve nedelje.Prilikom icenja kotla i dimovodnih kanala (cevi) obavezno proveriti stanje dimnjaka.Zapuen dimnjak onemoguava dobar rad kotla.Po zavretku sezone grejanja detaljno oistiti kotao idimnjak. Na objektu najvaniji je poloaj dimnjaka u odnosu na slime (sl.22 I 23).Takoe treba uzeti uobzir uticaje susednih objekata (to je naroito znaajno kod sabijenih naselja) i konfiguraciju terena(strmine, vetrovita podruja,istaknuti poloaji).20sl.22-min.visina dimnjaka 1S obzirom na razliite nagibe krovova, danas se koriste dva naina odrevanja visine dimnjakaiznad krova.Prvi je namenjen za krovove sa uglom nagiba manjim od 20(sl.23). Visina dimnjaka iznadkrova u takvim sluajevima je jedan metar iznad krovne ravni. U tu grupu spadaju i ravni krovovi.Kodkrova sa nagibom veim od 20 visina dimnjaka iznad krova odreuje se u zavisnosti od udaljenostidimnjaka od slemena.(sl.22). Sam dimnjak treba da je napravljen od keramikih cevi, oko njih treba daje izolacija debljine 3-5cm i zadnji spoljni sloj je cigla ili specijalni dimnjaki elementi. Ako dimnjak ipaknije od keramike ve od cigle, povrina svetlog preseka takvog dimnjaka mora da bude30% vea negoovakva povrina keramikog dimnjaka.sl.23-min visina dimnjaka 2214.6 Karakteristini otkazi elementa cevovoda-Regulator sagorevanja (regulator promaje)sl.23-regulator promajeOsim funkcije regulacije kolicine vazduha prilikom sagorevanja ovaj element imai sigurnosnu funkcijuograniivaa temperature. Prilikom montae pridravati se uputstava koje svakiproizvoac deklarie.Strogo zabranjeno koristiti kotao bez regulatora vazduha sagoravanja iliu situaciji kada on nijeispravan. Regulator koristiti i u verziji bez ciklona ali i u verzijisa ciklonom gde spreava da vazduhulazi u loite u situaciji kada je dostignuta eljena temperatura i ventilator ciklona prestao da radi.Otkaz regulatora promaje se najee javlja zbog nereagovanja ili nepreciznostipunjenja koje meritemperaturu u kotlu gde je uronjen, pa tako otvara promaju sa dimnjakon i die temperaturu prekozadate a ponekad i maksimalne ime direktno utie na bezbednost sistema.Drugi sluaj je da nefunkcioniepa tako ne postie zadate temperature.Oba su nepovoljna po funkciju sistema,s tim toprvi naruava i bezbednost.22Termostatske glave(ventili)Termostatski ventili se koriste za regulaciju protoka fluida u radijatorima u sistemima centralnoggrejanja.Poseduju regulacioni element (termostatska tenost) koji automatski regulie otvaranje ventila iodrava konstantnu temperaturu prostorije u kojoj se nalazi na unapred podeenoj vrednosti. Ovospreava neeljene temperaturne skokove i ostvaruje znaajnu utedu energije.Oviventili imajuposeban prikljuak sa gumenom hidraulikom zaptivkom, koja omoguava brzu isigurnu vezu saradijatorom bez upotrebe dodatnih materijala za zaptivanje.Sl.24-termostatski ventilKarakteristian otkaz za ventilesa termostatskom glavom se odnosi nablokiranje radnog vretena udonjem poloaju(zatvoren) iako je glava odvijena na otvoren poloaj.Ovo sedeava i na skupim ikvalitetnim ventilima ,pa se ne preporuuje da ventil dugo radi na niskim temperaturama ili budezatvoren( iako mu je to upravo funkcija),tj.ili ga ee koristiti ili ganamestitii ne dirati.Otklanjanjeotkaza se sastoji u tome da se glava skine i runo odglavi iglica koja viri tj.neviri iz ventila udarcem sastrane(nikako po elu iglice jer moe tako i da ostane,pa onda mora dase menja ceo ventil).Ovakavotkaz esto stvara zabunu da se radi o neem ozbiljnijem.5. Predlog opreme za dijagnostiku stanjaU sistemima grejanja bi bilo vrlo korisno koristiti sredstva tehnike dijagnostikeili druga sredstva kojimabi se mogle meriti odreene veliine stanja koja su nedostupna ili nevidljiva za lica koja odravajusisteme.Tu ,izmeu ostalih,moe da se iskoriste termovizijske kamere (sl.28) kako bise uvidela mestagubitaka toplote koja se inae ne bi videla golim okom.Takoe,radi poveanjabezbednosti, mogu sekoristiti ultrazvuni merai debljina zidova cevi (sl25 i 26) ili sudova pod pritiskom na kritinim mestima23(sl.27) ime bi se predupredile havarije izazvane usled korozije tih elemenata.Vibrodijagnostika kodveih cirkulacionih pumpi bi takoe bila primenljiva.sl.25-ultrazvuno merenjezida cevisl.26-ultr.merenje zida cevi24sl.27-ultrazvuno merenje debljine zida cevi na kritinimmestima kotlasl.28-upotreba termovizijske kamere radi otkrivanja toplotnih gubitaka256. ZakljuakSvi navedeni postupci odravanja sistema centralnog grejanja su neophodniza pravilno i ekonomskiisplativo funkcionisanje grejanja.Naroito je bitno odravati ureaje za obezbeenje sigurnostiljudi.Odravanje opreme u sistemima centralnog grejanja kod nas se vri se neplanirano,i svodi se naistu zamenu elemenata koji su dotrajali a najee su izazvali havariju pa moraju da sezamene jer jefunkcija grejanja otkazala.To za sobom vue ogromne neplanirane trenutnetrokove ,kao inemogunost trenutnog izbora adekvatne opreme.Takoe, javlja se i zastoj u isporucitoplotne energijei mogunost smrzavanja instalacije.Neodravanjednost ljudi koji su ukontaktu sa instalacijama grejanja i izaziva visoketema zbog nepotpunijegiskorienja toplotne energije.Svrha odravanjaotkaza i njegovootklanjanje,to predstavlja najnepovoljniji nainoja kod nas traje oko 6meseci.opreme direktno utie na bezbetrokove pri eksploataciji sisse tako svodi na konstatovanjeza ulaenje u grejnu sezonu k267. Literatura1.Tehniko uputstvo toplovodnog kotla ZTKE-32,- ,,Zavariva Vranje.2.Vodi za instalatere centralnog grejanja - Ekonomik d.o.o.3.Seminarski rad- Miladin Radomirovi, ,,Podno grejanje 2011.god.4.Master rad Milan Pavlovi; ,, Ureaji i postrojenja za grejanje i klimatizaciju 2011.god.5.Uputstvo za rad kotla na vrsto gorivo tipa Radijator R-350.6. Uputstvo za montau,upotrebu i odravanje kotla od livenog gvoa Viadrus U-22.7. www.wvterm.si8. http://www.caleffi.com/serbia/sr9. http://herz-srb.com/